SUBOTNJA SVADBA POD VELIKOM ATROM

Aleksandar Mekol Smit

Ova knjiga posveena je profesoru Maksu Eseksu iz Harvardove inicijative za AIDS, u znak potovanja prema njegovom radu.

Prvo poglavije SEANJE NA IZGUBLJENOMma Ramocve ni sluajno ne bee zaboravila svoj upokojeni beli kombi. Istina, nije morila sebe mislima o njemu, kao to neki ljudi povazdan razmiljaju o onome to im se dogodilo u prolosti, ali ipak joj je s vremena na vreme padao na pamet, neretko u neoekivanim trenucima. udne su te uspomene na ono to smo izgubili - umeju da prou nedelje, meseci, pa ak i godine a da ih se uopte ne setimo, a onda, sasvim iznebuha, neto nas podseti na izgubljenog prijatelja ili na omiljenu stvar ko- ju smo zaturili ili razbili, i tada pomislimo: Da, imao sam ga, a sad ga vie nemam. Njen kombi joj je godinama bio saputnik i prijatelj. Moe li vozilo - zbir mehanikih stvarica, zavrtanja i navrtki i delova iji su nazivi za obinog oveka panska sela - moe li tako neto biti prijatelj? Dabome da moe: fiziki predmeti mogu imati linost, barem u oima svojih vlasnika. Moda je to za sve ostale samo kombi, ali za svog vlasnika on moc biti prijatelj koji verno pali svakog jutra - osim ponekad; koji strpljivo presedi duge sate ekanja pred kuama moguih preljubnika; koji kasno popodne odvozi oveka kui, umornog posle celodnevnog rada u Prvoj damskoj detektivskoj ageneiji. I ba kao osobi, automobilu ili kombiju moe neto da se svia ili ne svia. Valjan asfaltirani drum melem je za oveka i za mainu, i moe uroditi zadovoljnim pevuenjem kod automobila i kod vozaa; neasfaltirani put, koji iza svake okuke skriva duboku rupu ili omanji planinski lanac kolotraga, moe izazvati zvekete i stenjanje u znak protesta ak i kod krajnje tolerantnih vozila. Iz ovog razloga, vlasnicima automobila moe se

oprostiti to veruju da tamo negde pod metalom vreba neto ne mnogo drugaije od ljudske due. Mmu Ramocve je njen kombi dobro sluio i ona ga je volela. Njegov ivot je, meutim, bio teak. Ne samo da je bio primoran da se bori s prainom koja, kao to znaju svi koji ive u sunim predelima, ume da nasmrt ugui vozilo, nego se i od njegovih zlosrenih opruga zahteva da izau na kraj sa stalnim preoptereenjem, barem na vozakoj strani. To je, razume se, strana na kojoj sedi Mma Ramocve, a ona je, prema sopstvenom priznanju i opisu, tradicionalno graena. Takva osoba ume da pohaba ak i najjae opruge, to se upravo i dogodilo u sluaju malog belog kombija, koji je usled toga bio stalno nagnut na desnu stranu. Mu Mme Ramocve, gospodin D. L. B. Matekoni, taj izuzetni ovek, vlasnik Brzih motora Tlokvenga, koga svi cene kao najboljeg mehaniara u celoj Bocvani, dao je sve od sebe da rei ovaj problem, ali mu se smuilo da premeta amortizere na kombiju s jedne strane na drugu kako bi izjednaio naprezanje. Ipak, otilo je i dalje od toga. I sam motor poeo je da proizvodi zlokobne zvuke, koji su postajali sve glasniji, sve dok na kraju radilica nije sasvim otkazala. Ja sam samo mchaniar, Mma Ramocve, rekao je tada svojoj eni. ,,Mehaniar je ovek koji popravlja automobile i druga vozila. To je ono ime se mehaniar bavi. Mma Ramocve ga je utivo sasluala, ali srce u grudima bee joj skamenjeno od straha. Znala je da je u pitanju sudbina njenog kombija i volela bi da to nije znala. Mislim da mi je jasno ime se bavi mehaniar, Rra, odvratila je. ,,A ti si veoma dobar mehaniar, sasvim sposoban da popravi... Nije zavrila. Inae dobroduni gospodin D. L. B. Matekoni podigao je prst. Mehaniar, Mma, izjavio je, nije isto to i udotvorac. udotvorac je neko ko... izvodi uda. Mehaniar to ne moe. Stoga, kad kucne as

da vozilo umre - a vozila su veoma smrtna, Mma, uveravam te - on ne moe tek tako da mahne arobnim tapiem i uini da ono opet bude novo. Zastao je, posmatrajui je pogledom lekara koji saoptava lou vest. Tako da... Uinio je za nju najbolje to je mogao, naravno, i kupio joj prelep novi kombi, ovog puta plavi, s gomilom dugmia na komandnoj tabli koje se jo nije usuivala da ispita i motorom tako tihim i nenametljivim da je katkada bilo mogue poverovati da nije ni ukljuen i da samo gravitacija ili kakva druga tajanstvena sila tera kombi niz drum. Nastojala je da izgleda zahvalna, ali bilo je teko. Tano je da je svrha vozila da te preveze s jednog mesta na drugo, ali to, mislila je, nije i jedino to je vano. Ako je efikasnost jedina vrednost u ovom ivotu, tada bismo se zadovoljavali time da svakog dana jedemo bezukusnu ali zdravu hranu - i stalno istu, kad smo ve kod toga. To bi nas odravalo u ivotu, ali bi obroci bili veoma jednolini. A isto vai i za prevoz: izmeu putovanja autoputem u klimatizovanom autobusu sa zatamnjenim staklima i prevaljivanja istog puta sporednim drumom u kolima koja vuku mazge, dok ti sve jutarnji vazduh miluje lice a grane akacija promiu tako blizu da moe pruiti ruku i dodirnuti neno zeleno lie, razlika je kao izmeu neba i zemlje. Ogromna razlika. Mali beli kombi zavrio je na otpadu i pomislila je da je to kraj prie. Ali onda je srela enu koja joj je rekla da je njen sestri nabavio kombi i odlepao ga do svoje kue blizu bloka Tuli. Voli da ekia i popravlja, rekla je, i moe biti da e uspeti da uradi neto s delovima koje uspe da skine s kombija. Mma Ramocve je ula samo to i nita vie. Moda je to bolja sudbina od potpunog unitenja u eljustima neke grabljive drobilice metala, ali ipak se nadala da e mladi koji je kupio kombi moda iskoristiti svoje mehaniarsko umce i dovesti ga u vozno stanje. Sauvala je tu mogunost u glavi, uukanu meu ostalim pramicima nade s kojima

idemo kroz ivot, ne razmiljajud mnogo o njima ali i ne dajui im da sasvim zgasnu. Sada, ovog iskriavog bocvanskog dana na izmaku zime koja je, i pored svih svojih hladnih jutara, ipak bila okupana vedrinom i neprestanim suncem, Mmu Ramocve je neto to je videla na drmnu podsetilo na njen stari kombi. Vozila se pored Ministarstva za vode, zaokupljena sluajem na kojem je ve neko vreme radila i ije se razreenje nije naziralo nita jasnije nego kad je zapoela. Pitala se ne bi li trebalo da pone ispoetka, da batali sve informacije do kojih je dola i iznova porazgovara sa svima; moda bi, razmiljala je, bilo lake ako bi... U taj mah je, krajikom oka, spazila neto to je izgledalo kao njen mali beli kombi. Nije posredi bilo samo to to je videla beli kombi - bili su esta pojava u zemlji u kojoj je najpopularnija boja za vozila bila bela posredi je bila injenica da je belo vozilo koje je videla imalo dranje njenog kombija, onaj osobeni hod, takorei, nain kretanja. Prvi poriv joj je bio da stane, to je i uradila, priteravi svoje vozilo uz kraj druma i podigavi tokovima oblak praine, zbog ega je vozilo iza nje naglo i ljutito skrenulo. Mahnula mu je u znak izvinjenja - ovo nije bila vonja kakvu je odobravala - a onda se okrenula na seditu kako bi pogledala ka sporednoj ulici niz koju je nazrela da se uputio njen kombi. Nije videla nita, stoga je odluila da se odveze nekoliko metara unazad ne bi li imala bolji pogled. Ipak, nita, sporedna ulica je bila prazna. Namrtila se. Da joj se nije samo priinilo? Negde je proitala da oni koji su u alosti katkada vide one za kojima ale - ili umiljaju da ih vide. Ali ona nije istnski bila u alosti za svojim kombijem, premda joj je bilo ao to mu je doao kraj; nije spadala u ene koje dozvoljavaju da im tako neto stane na put u ivotu. Odmahnula je glavom, kao da bi da je razbistri, a onda impulsivno izvela polukruni zaokret i uputila se

sporednom ulicom u koju je videla da je iezao njen beli kombi. Na kamenu na ivici druma sedela je cna, sa malim zaveljajem prtljaga na zemlji pokraj nje. Mma Ramocve je usporila, na ta ju je ena ispitivaki pogledala. Oprostite, Mma, relda je Mma Ramocve kroz otvoren prozor. Nisam stala da bih vas povezla tamo kuda ste se uputili. ,,A, na to e ena. Nadala sam se da hoete, Mma, ali ne mari. Moj sin je obeao da e doi po mene, i na kraju e se setiti da to uradi. Mukarci ponekad hoe da zaborave takve stvari, rekla je Mma Ramocve. Kau nam da su prezauzeti da urade ono to od njih traimo, ali zato imaju obilje vremena da se bave svojim poslovima. ena se nasmejala. O, tano tako, sestro moja! Jednostavno ih ujem kako govore to onim svojim glasom! Mma Ramocve joj se pridruila u smehu. Potom ju je upitala: Mma, je li ovuda proao neki beli kombi? Ne veliki - mali, kao ovaj koji vozim, ali mnogo stariji - i beo. ena se namrtila. Kad, Mma? Ima tek pola sata kako sedim ovde. O, ne tako davno, odvrati Mma Ramocve. Pre dvatri minuta. Moda etiri. ena je odmalmula glavom. Nije, Mma. 0vuda niko nije proao najmanje deset minuta, moda i vie. I nije bilo nikakvog belog kombija - videla bih da jeste. Paljivo posmatram, znate. jSigurni ste, Mma? ena je energino klimnula glavom. Sasvim sigurna, Mma. Ja sve vidim. Radila sam u policiji, znate. Nekada davno, tri godine sam bila policajka. A onda sam pala s kamiona i rekli su da vie ne mogu da hodam dovoljno dobro da bih to i ostala. Ponekad su ba budalasti, pa zato kriminalci sede tamo iza reetaka i prepriavaju

jedni drugima prie o onome to je policija propustila da uradi. Smeju im se i piju njihovo pivo. Eto ta se danas dogaa, a Bog e jednog dana izvesno kazniti politiare zato to to dozvoljavaju. Mma Ramocve se osmehnula. Imate pravo, Mma. Te kriminalce bi trebalo nauiti pameti. Nego, da se vratimo na kombi, jeste li potpuno sigurni, Mma? Sto posto, odvrati ena. ,,Da me naterate da stanem pred Vrhovni sud u Lobaceu i pitate jesam li videla kombi, rekla bih da nisam, i to je suta istina. Mma Ramocve joj je zahvalila. Nadam se da c va sin brzo doi, Mma, rekla je. Hoe. Kad mu dosadi da plee sa enskima ili ta god ve radi, doi e. Mma Ramocve je nastavila dalje, obavljajui sve one poslove koje je i pola da obavi. Nije vie razmiljala o opaanju kombija, sve dok se dva sata kasnije nije vratila u kaneelariju i pomenula to Mmi Makuci. Danas sam videla neto ba udno, Mma, poela je sedajui za svoj pisai sto. To nije nikakvo iznenaenje, doekala je Mma Makuci s drugog kraja prostorije. U Gaboronu se ovih dana deavaju neke veoma udne stvari. Mma Ramocve bi se u uobiajenim okolnostima saglasila s tim - odista su se deavale neke udne stvari - ali nije elela da se Mma Makuci baci u tiradu o politici ili ponaanju tinejdera, ili nekim drugim temama u vezi s kojima je imala vrste i katkada nekonvencionalne stavove. Stoga je samo opisala kako je spazila kombi i udno uznemirujui razgovor sa enom koja je sedela pokraj puta. Bila je potpuno sigurna da nije proao nikakav kombi, Mma, i ja joj verujem. A opet, isto tako sam sigurna da sam ga videla. Nisam sanjala. Mma Makuci ju je paljivo sluala. Znai, rekla je, ,,vi ste ga videli, a ona nije. ta to znai, Mma? Mma Ramocve je naas razmislila. inilo joj se da se

sea kako u knjizi Klovisa Andersena ima neega o tome; Naela privatnog istraivanja bila su u celosti za svaku preporuku, ali posebno su dobra bila poglavlja o dokazima i priseanju ljudi na ono to su videli. Kad dvoje ili vie ljudi neto vide, napisao je taj veliki strunjak, zapanjiete se koliko ete razliitih verzija dogaaja uti! To nije zato to ljudi lau; vie je zato to razliito doivljavaju stvari. Jedna osoba vidi jedno, a druga neto sasvim drugaije. Obe veruju da govore istinu. Mma Makuci nije ckala da joj Mma Ramocve odgovori na pitanje. ,,To znai da je jedna od vas videla neto to druga nije. Mma Ramocve je razmislila o ovom odgovoru, i pomislila kako ba i ne predstavlja neld napredak. Prema tome, to to jedna od vas nije videla nita, nastavljala je Mma Makuci, ne znai da nije bilo niega. Nije videla nita zato to nita nije primetila. Vi ste videli neto to ona nije primetila zato to toga tamo nije bilo, ili ga nije bilo onako kako ste mislili da ga ima. Nisam sigurna da razumem ta pokuavate da kaete, Mma Makuci... Mma Makuci je ustala sa stolice. Taj kombi, Mma Ramocve, bio je avetinjski kombi. Bio je duh pokojnog kombija. Sigurno je to ono to ste videli. Mma Ramocve nije bila sigurna govori li njena pomonica ozbiljno. Mma Makuci je umela da iznosi osobene primedbe, ali jo nikad nije rekla nita ovako apsurdno. Zbog toga joj se uinilo da se ova moda ali i da bi smeh moda bio primerena reakcija. Ali ako se nasmeje, a njena pomonica zapravo misli sasvim ozbiljno, Mma Makuci bi se uvredila i ovo bi moglo biti propraeno razdobljem durenja. Stoga je svoju reakciju ograniila na bezazleno pitanje: Javljaju li se duhovi kombija, Mmar Mislite li da je tako neto verovatno? Ne vidim zato nije, rekla je Mma Makuci. Ako se javljaju duhovi ljudi, zato se onda ne bi javljali duhovi

drugih stvari? Po emu smo to tako posebni pa da se mogu javljati samo nai duhovi? Zbog ega tako mislite, Mma? ,,Pa, sad, nisam ba tako sigurna ni da se javljaju duhovi ljudi, odvratila je Mma Ramocve. Ako posle smrti odlazimo u raj, ko su onda ti duhovi o kojima ljudi govore? Ne, meni to ne izgleda verovatno." Mma Makuci se namrtila. Ah, ali ko kae da svi odlaze u raj? upitala je. Ima ljudi koji nee ni prii raju. Mnogi mi padaju na pamet... Radoznalost Mme Ramocve je prevagnula. Na primer, Mma? Mma Makuci nije oklevala da joj odgovori. Vajolet Sefoto, spremno je rekla. Za nju nee biti mesta u raju - to je opte poznato. Zato e morati da ostane ovde u Gaboronu, etajui naokolo i nevidljiva za sve, zato to e biti duh. Zastala je, a licem joj je preleteo ushien izraz. I, Mma, bie duh u visokim potpeticama! Moete li to da zamislite? Duh koji se tetura na onim glupim visokim potpeticama koje nosi. I sama pomisao je smena, Mma. ak i oni koji ugledaju tog duha nee se uplaiti nego e prasnuti u smeh. I ostali duhovi e se smejati, Mma - hoe, premda ih mi, dabome, neemo uti. Osim ako dotad i same ne budemo duhovi, prekinula ju je Mma Ramocve. U tom sluaju emo ih uti. Ovo upozorenje nateralo je Mmu Makuci da zauti. Slika koju je slikala bila je primamljiva i malice je zamerila Mmi Ramocve zbog toga to ju je ovako pokvarila. Meutim, ta ozlojeenost nije potrajala, jer joj je sinulo da bi Mmi Ramocve, budui da je, sasvim mogue, i sama videla duha - pa makar i samo duh kombija - moda dobro dola okrepljujua olja crvenog afrikog aja. Mislim da je vreme da pristavim vodu, relda je. Ova silna pria o duhovima...

Mma Ramocve se nasmejala. Duhovi ne postoje, Mma. Ni ljudi, ni kombija. Sve su to samo prie koje izmiljamo kako bismo se plaili. Mma Makuci, koja je sada stajala pored loneta, pogledala je kroz prozor. Da, pomislila je, ovek i moe rei tako neto u pola belog dana, pod ovim prostranim i suncem obasjanim nebom Bocvane, ali da li bi to s jednakim ubeenjem rekao po mrklom mraku, kad se moda zatekne napolju, u buu, daleko od grad- skih svetala i okruen zvucima noi - zvucima koji se ne daju la- ko objasniti i koji bi mogli biti svc i svata, i poznato i nepozna- to, i prijateljsko i neprijateljsko, neto o emu je bolje ne razmiljati? Stresla se. Nije dobro pustiti um da se bavi ovakvim stvarima i bila je sigurna da e biti najbolje da se zaokupi razmiljanjem o neemu sasvim drugom. Stoga je rekla Mmi Ramocve: Zabrinuta sam za arlija, Mma. Strano sam zabrinuta. Mma Ramocve ju je pogkdala sedei za svojim pisaim stolom. ,,Za arlija, Mma Makuci? Ali stalno smo zabrinuti za njega, od samog poetka. Osmehnula se svojoj pomonici. Sigurna sam i da je kad je bio sasvim mali, ovolicki, njegova majka odmahivala glavom i govorila kako je zabrinuta za njega. A i sve te devojke, sigurna sam da i one godinama govore to isto. To je ono to ljudi kau kad je on u pitanju. Mma Makuci se takoe osmehnula, ali samo slabano. Tano, Mma, rekla je. Ali ovog puta je drugaije. Sad mislim da moramo da uinimo neto u vezi s njim. Mma Ramocve je uzdahnula. ta god da je posredi, Mma Makuci je po svoj prilici u pravu. Meutim, nije bila sigurna da Prva damska detektivska ageneija ima obavezu da se bavi arlijevim problemima - koji god oni bili. arli je egrt u Brzim motorima Tlokvenga i do gospodina D. L. B. Matekonija stoji da neto preduzme. Pogledala je na drugu stranu prostorije, u svoju pomonicu, koja se mrtila od usredsreenosti dok je

sipala kljualu vodu u ajnik. Dobro, dakle, Mma Makuci, rekla je. Recite mi u e mu je problem. ta je na mladi prijatelj sada namerio?

Drugo poglavlje

PROBLEM SA ARLIJEM Te veeri, Mma Ramocve je razmiljala o onome to joj je Mma Makuci rekla. Razmiljala je o tome dok je spremala veeru, u praznoj kui, poto gospodin D. L. B. Matekoni bee odveo Pusoa i Motoleli na probe hora u kolskom holu. Oboje dece imalo je lep glas, premda se Puso grdno stideo dok je pevao, a posledica je bila da je zatvarao oi. ,,Puso, grdio ga je dirigent, ,,ne zatvaramo oi dok pevamo. Drimo ih otvorene, kako bi ljudi koji sluaju znali da ne spavamo. Ako zatvori oi, koliko sledeeg trenutka e moda poeti da zatvara usta, a to ne bi bilo dobro za pevanje, je li tako? Uprkos ovom javnom prekorevanju, Puso je nastavljao da zatvara oi. Meutim, dirigent je nauio da ne obraa panju na to: deak je imao prirodan sluh za muziku, a to je bilo neto to je vredelo negovati uprkos ostalim nedostacima. Mma Ramocve je porazmislila o onome to joj je Mma Makuci poverila u vezi s arlijem i smislila kako e to najbolje pre neti gospodinu D. L. B. Matekoniju. Bilo je to neto o emu odrasli valja da popriaju u etiri oka, ni sluajno za deje ui i, kad su se njih troje najzad vratili, prvo je postavila deci da jedu; tako c ona i gospodin D. L. B. Matekoni moi da razgovaraju bez ustezanja. Nas dvoje emo veerati malo kasnije, rekla je muu. Ako si previe gladan da saeka, mogu da ti dam neto. Ali moda je bolje da ne jedemo dok ne budemo mogli da priamo nasamo. Gospodin D. L. B. Matekoni klimnuo je glavom i onjuio miris kuvanja koji je dopirao iz kuhinje. Mirie ba dobro, Mma, rekao je. Radije u saekati.

Kuvam..., zaustila je, ali on je uutka prinevi prst usnama. Nek to bude iznenaenje. Zastao je, a onda proaputao: O emu to moramo da razgovaramo, a to se ne sme rei pred decom? Je l o nekom od tvojih sluajeva? Odmahnula je glavom. ,,Ne, nego o jednom od tvojih sluajeva, Rra. Bio je zbunjen. Nemam ja nikakvih sluajeva, rekao je. Ti si detektiv; ja sam samo... Prignula se blie njemu. ,,arli, apnula je. ,,On je tvoja odgovornost, zar ne? Izraz mu je bio ozbiljan. Otkako je uzeo arlija za egrta - a to je bilo i previe davno - bio je zabrinut za tog momka. Isprva je savladavao tu svoju strepnju sveu da egrtski nauk ne traje doveka, ali potom mu je polako dola spoznaja da poneka egrtovanja, izgleda, opovrgavaju to pravilo. arli i Fanvel, njegov kolega egrt, trebalo je da zavre obuku jo pre nekoliko godina. Fanvel je barem sada imao jo mesec ili dva do kraja, budui da je najzad poloio ispite pred Veem za automehaniarski nauk i preostajalo mu je samo da dobije konanu ocenu - formalnost - pre no to dobije diplomu visokokvali-fikovanog auto-mehaniara. arli je, meutim, stalno iznova padao na ispitima, uglavnom zato to se nikad nije potrudio da se pripremi. Mogao bi sasvim lako da poloi, zna, rekao mu je gospodin D. L. B. Matekoni posle njegovog poslednjeg bezuspenog pokuaja. Potrebno je samo malice uenja. Nisi glup momak - ima mozga u toj svojoj glavi, a ipak nee da ga koristi. Kao seljak koji ima valjanu, plodnu zemlju, a nee da je zaseje lubenicama. Eto kakav si. Mmm, rekao je arli oblizujui se. Volim lubenice,gazda!

Eto ti sad, rekao je gospodin D. L. B. Matekoni s ogorenjem u glasu. Pria o lubenicama, a trebalo bi da pria o motorima. O tome ti i govorim.

Ali vi ste poeli priu o lubenicama, rekao je arli. ,,Nisam je ja poeo, gazda! Bilo je vie nego izluujue, ali izgledalo je da se tu malo moe uiniti. Gospodin D. L. B. Matekoni nije bio samo najbolji mehaniar u Bocvani nego i najdobroduniji. I upravo iz tog razloga nije mogao da natera sebe da otpusti momka i uzme umesto njega nekog spremnijeg da ui. arli bi morao da se zadovolji time da ostane nekvalifikovani automehaniarski pomonik neka vrsta veitog egrta. Postojali su, dabome, i drugi razlozi za zabrinutost. Tu su bile arlijeva opsednutost devojkama i njegova stalna pria o njima. To je ometalo Fanvela, koji je bio znatno ozbiljniji mladi, a potencijalno je bilo loe za ugled servisa. Gospodin D. L. B. Matekoni se vie puta osramotio pred muterijom u trenucima kad bi se dokono askanje njegovih egrta o devojkama vie nego dobro ulo. To se jednom ak desilo onda kadje muterija bila sveteno lice koje je dolo po svoja kola i ulo arlija kako pria o nekoj devojci. Dvojica momaka nalazila su se ispod kamiona i po svoj prilici bila nesvesna prisustva svetenika, ali njihovom poslodavcu je ak i tako bilo izuzetno neprijatno. Bato, joj, batice, govorio je arli, kako mi je brzo dala! Ma nije moglo biti bre! Gospodin D. L. B. Matekoni se u neprilici nakaljao i dao sve od sebe da potedi svetenika nelagode. Priaju o kolima, urno je objasnio. Veoma brzim kolima. Znate kako je to s mladim momcima i brzinom. Bee podigao glas dok je objanjavao, u nadi da e arli shvatiti da nisu sami. Meum, nije vredelo. ,,I pije, nastavljao je arli. Kad ti kacm, Fanvele, ta moe da popije. Au! ,,Re je o potronji goriva, rekao je gospodin D. L. B. Matekoni sveteniku. Danas imate kola s vrlo ednim motorima. To je zato to su ovi savremeni motori tako snani. Za razliku od vaih kola, veleasni. Rekavi to,

potapao je bok svetenikovih kola tako da je odjeknulo, ponovo u nadi da e mladii shvatiti poruku. I sama pomisao na taj trenutak bila je dovoljna da gospodin D. L. B. Matekoni oseti kako zatiljak poinje da mu se preznojava od muke - sveteniku je sve bilo savreno jasno - i nije voleo da se toga sea. Stoga, kad mu je Mma Ramocve rekla da moraju da porazgovaraju o arliju, uzdahnuo je sa strepnjom koja je ubila svako zadovoljstvo priinjeno oekivanjem veere. Dobro jelo nije ni izbliza tako privlano, pomislio je, ako ga prate misli o mladiima poput arlija. Dakle, Mma Ramocve, rekao je gospodin D. L. B. Matekoni, skuvala si mi odlian gula. Omirisao je zanosnu paru koja se dizala iz njegovog tanjira. Ali takoe si me upozorila da imamo problem sa arlijem. Kai mi: je li to veliki ili mali problem?Mma Ramocve nije uspela da suspregne osmeh.

Jesam li rekao neto smeno? upitao je gospodin D. L. B. Matekoni. Rekla si da... O, da, Rra. Rekla sam da moramo da porazgovaramo o arliju. I da je stvar ozbiljna. Re je jednostavno o tome da odgovor na tvoje pitanje glasi da je problem i veliki i mali. Gospodin D. L. B. Matekoni je zurio u nju. Moda se njegova ena ve predugo bavi poslom privatnog detektiva i reavanjem misterija; moda previe vremena provedenog u toj profesiji ini oveka prirodno zagonetnim. Viao je to i ranije - sluajeve kad posao kojim se bave u toj meri utie na ljude da im ak promeni prirodu. Njegov roak koji radi za imigracione vlasti postao je toliko podozriv da je poeo da sumnja kako otprilike svi nelegalno borave u zemlji. Zatim, tu je i onaj mesar koji je sasvim prestao da jede meso i hrani se iskljuivo krompirom i pasuljem - to je veoma iznenaujui razvoj dogaaja u zemlji tako privrenoj stoci kao to je Bocvana. Da se ne dogaa togod takvo i

s Mmom Ramocve, upitao se: Morae da mi objasni, Mma Ramocve, rekao je. ,,Ja sam obian mehaniar; nisam reava zagonetki ili tome slino. Mma Ramocve je zabola viljuku u svoj pire od bundeve. Problem je veliki zato to je ozbiljan, rekla je. A mali je zato to je posredi neto malo. Mala osoba. U stvari, posredi je... beba. Gospodin D. L. B. Matekoni je zatvorio oi. Mma Ramocve nije morala da kae vie nita. Sve mu je bilo jasno. Ponovo je otvorio oi. Mma Ramocve ga je gledala, ali nije se vie osmehivala. Da, relda je. Zna ta u rei, zar ne, Rra? arli je dobio dete. Jeste. A onda je dodala: Dva deteta. Blizance. Dva de aka.Usledila je tiina.

Bolje mi ispriaj, Mma Ramocve. Jak sam ja. Nema ta ve nisam uo. Kad je taj momak u pitanju, nita me ne moe iznenaditi. Onda sluaj, rckla je. Prepriala mu je priu koju je ula od Mme Makuci. Uradila je to tihim, prozainim glasom, bez kratkih uzdaha neodobravanja i coktanja kojima je Mma Makuci potkrepljivala svoju pripovest. Ipak, i to je bilo sasvim dovoljno da odvrati gospodinu D. L. B. Matekoniju panju od gulaa, koji je postajao sve hladniji i hladniji u tanjiru. Mma Makuci je priu doznala iz najpouzdanijeg mogueg izvora - od majke devojke koja je rodila arlijeve blizance. Ona je, naime, bila dalja roaka Futija Radifutija i zajedno s muem vodila je firmu za molerskodekoraterske radove u zapadnom delu grada. Firma je odlino napredovala i trenutno su imali vie od pedeset zaposknih molera; njeno ime, Druga ruka, moglo se videti na kombijima po celom gradu, i obavljala je vie vanih poslova za velike koncerne, ukljuujui i kompanije za eksploataciju dijamanata.

Taj brani par, objasnila je Mma Makuci, jesu Konard i Mersi Ramkvane. Oboje su veoma vredni i svi smatraju da su zasluili svaki deli svog uspeha. Imaju samo jedno dete, Prudens, koja je tek zala u dvadesete godine. Zavrila je Gaboronsku gimnaziju i bila je poznata sportistkinja koja je pokupila sve mogue trofeje za tranje na srednjokolskim atletskim takmienjima. Prava teta to nije otrala to dalje od arlija, bee primetila Mma Makuci. Mnogim devojkama bilo bi mnogo bolje kad bi otrale to dalje od mukaraca, Mma. Pria se nastavljala. arli je upoznao Prudens kad je Leonard dovezao kola na popravku u servis. uvi ovo, gospodin D. L. B. Matekoni je zastenjao. Znam tog oveka, rekao je stavljajui dlan na elo. Ne poznajem ga dobro, ali ga znam. Mma Ramocve je spustila pogled. Dakle, kad je doao u servis, doveo je i kerku sa sobom. Gospodin D. L. B. Matekoni je ponovo zastenjao. To, dakle, znai da je arlija upoznala pod mojim krovom? Ne, odvratila je Mma Ramocve. Krov servisa nije tvoj krov. Ovo ovde je tvoj krov - u ovoj kui. To nije isto, Rra. Odmahnuo je glavom. Ono je moj krov. Kad prokinjava, ja sam taj koji ga mora popraviti. to znai da je to moj krov, i da sam odgovoran za ono to se pod njim deava. Pokuala je, blago ga ubeujui, da ga uveri da kako ni sluajno ne moe biti odgovoran za to to je arli upoznao Prudens, ali njegov stav se nije dao uzdrmati. Stoga je nastavila priu, onako kako ju je ula od Mme Makuci. arli je nekako uspeo da se dogovori s Prudens njenom ocu pred nosom - da se nau u klubu, omiljenom sastajalitu mladih. Muzika je dobra, rekao joj je; sve same najnovije stvari. A koja bi devojka odolela takvom

pozivu? Prudens nije mogla, kako se inilo, i dogodilo se ono neizbeno. Isprva su tajili svoju vezu od njenih roditelja; jo je ivela s njima, ali je, sa svojih dvadeset godina, bila umnogome samostalna. Meutim, arli je potom postao njen stalni momak i, premda nije bio ono to su Leonard i Mersi imali na umu za svoju kerku, ophodili su se prema njemu uljudno i prijazno, onako kako se ljudi poput njih uvek ophode s drugima. ,,To je dobar svet, zna, rekla je Mma Ramocve. Dre se starih bocvanskih obiaja. Uglaeni su. Gospodin D. L. B. Matekoni je potvrdno klimnuo. arli se nije pridravao starih bocvanskih obiaja. Stari bocvanski obiaji nikad ne bi blagonaklono gledali na korienje ekia za uklanjanje tvrdoglave matice s izduvne grane motora. Stari bocvanski obiaji potovali su navoj na rafu; stari bocvanski obiaji shvatali su posledice sipanja dizela u benzinski motor; stari bocvanslti obiaji... Mogao je nabrajati u nedogled. Veza je trajala mesec ili dva kad je Prudens shvatila da je u drugom stanju. Saoptila je vest arliju, a potom i svojim roditeljima. arli je otiao. Ba otiao? upitao je gospodin D. L. B. Matekoni. Skroz? Bio je red na Mmu Ramocve da uzdahne. Vie nije bilo poziva telefonom, onim njegovim srebrnim. Vie nije bilo odlazaka u kuu njenih roditelja. Niega vie. to bi rekli, ostavio ju je na cedilu, promrmljao je gospodin D. L. B. Matekoni. I, Mma Ramocve, ta je dalje bilo? Devojka je smirila svog oca. Kako izgleda, stari bocvanski obiaji su ga na neko vreme napustili, ali nita nije preduzeo. I to je bilo to. Rodili su se blizanci. Tako da je arli sada otac blizanaca. On zna za to? O, pa dabomc da zna. Sigurna sam da mu je rekla. I... Mma Ramocve je rezignirano rairila ruke. I nita.

arli nije uradio nita. Zavalila se u stolicu nagovetavajui da je to kraj prie, ili barem kraj onog dela koji joj je bio poznat. Gospodin D. L. B. Matekoni je pogledao u svoj tanjir. Jedva da je i dotakao gula koji mu je spremila - tu slasnu porciju bocvanske govedine - i sad se ve na njemu bila uhvatila masna korica. Podgrejau ga, ponudila je Mma Ramocve. Poseui za viljukom, odmahnuo je glavom. Ne smeta mi, Mma. Tvoja jela su uvek tako dobra da nije vano jesu li topla ili hladna. Ovako ili onako, ovek ne bi mogao poeleti bolje. I to je suta istina. Osmehnula mu se. Eto kakav mukarac treba da bude, pomislila je. A opet, arli svakog dana radi s ovim velikim ovekom, s ovim otelovljenjem svega onoga to ova zemlja predstavlja, i kao da nita od svega toga, niti jedna jedincata mrvica, nije uspelo da pree na tog momka. Upitala se da li da potegne pitanje o tome ta im je sada initi ili da naprosto pree na neto drugo. Odluila se za potonje. Verovala je da je ponekad najbolje pustiti da stvari malo saekaju pre no to donese odluku. Stoga e prespavati ovo saznanje i porazgovarati o njemu narednog dana ili ak i dan kasnije. Dodue, nije da je tu imalo mnogo ta da se kae, budui da je, u ovim okolnostima, bilo mogue uraditi samo jedno. A to je bilo da pokuaju da nateraju arlija da se suoi s odgovornou. Tako neto bilo je lake rei nego uiniti - Mma Ramocve je bila potpuno svesna toga. arli e ili porei da je on otac ili e slegnuti ramenima na onaj svoj tvrdoglavi nain i rei da su blizanei devojin problem. Deca nisu muki posao, rekao je jednom prilikom. ene moraju da vode raima o njima, a ne mukarci. Oni koji kau da mukarci moraju da im pomau u tome priaju gluposti, a uostalom, i to su sve ene. Mukarci imaju mnogo prea posla od toga. Ha!

Mma Makuci je naula ovu primedbu i toliko se naljutila da su joj se zamaglile naoari: a Mma Ramocve je znala da je to uvek lo znak. Priseanje na ovo dalo joj je ideju: mogli bi da zamole Mmu Makuci da se pozabavi problemom razgovora s arlijem. Pruili bi joj punu podrku, ali voa pohoda - general, takorei - treba da bude Grejs Makuci, dobitnica najvie ocene u istoriji Bocvanskog koleda za sekretarice (devedeset sedam pro- cenata) i bi Boji za sve koji bi da se predomiljaju, zatvaraju oi pred nepravdom ili, kad smo ve kod toga, poriu postojanje blizanaca. Da, ona je prava osoba za to.

Tree poglavlje VI STE ENA KOJA POMAE LJUDIMA Sedei svaka za svojim pisaim stolom, dok je jutarnji vazduh bio jo sve i jasan a nebo bez ijednog oblaka, Mma Ramocve i Mma Makuci proveravale su obaveze koje su ih ekale tog dana. Imale su dva zakazana sastanka, jedan u deset, a drugi tek kasno posle podne. Drugi sastanak bio je dovoljno jasan - razgovor o izjavi koju je Mma Ramocve imala da da u sluaju odreivanja starateljstva nad detetom; jednostavno, moda, ali i pored toga teko u emocionalnom pogledu. Ne moe podeliti detetovo srce nadvoje, bee primetila razgovarajui s Mmom Makuci, ,,a opet, neki ljudi ele da urade ba to. Dete ima samo jedno srce. ,,A mi ostali? upitala je tada Mma Makuci. Zar nemamo i mi samo jedno srce? Mma Ramocve je potvrdno klimnula. ,,Da, imamo samo jedno srce, ali kako odrasta, srce ti postaje vee.

Dete voli samo jednu ili dve stvari: mi volimo mnogo toga. ,,Na primer?" Mma Ramocve se osmehnula. Bocvanu. Kiu. Goveda. Prijatelje. Svoju decu. Svoje drage pokojnike. Miris dima na ognjitu izjutra. Crveni afriki aj... To je bio poslepodnevni sastanak; onaj u deset bio je neto drugo. Nije znala nita o oveku koji je telefonirao i dogovorio se da se vidi s njom, nita sem njegovog imena i injenice da ivi izvan grada. Nije hteo da doe u kancelariju - to se dosta esto deavalo s klijentima, koji kao da su se pribojavali da e ih neko videti kako ulaze u prostorije Prve damske detektivske agencije. Mma Ramocve je to razumela, i pored toga to je nastojala da ih uveri da niko ne obraa previe panje na to ko prelazi njen prag. elela je da veruje da je tako i gotovo je ubedila sebe, ali nije bila sigurna da je to sasvim tano. Ljudi u Bocvani tota zapaaju; vide ko ulazi u koju kuu i onda nagaaju ta ga je tamo odvelo; primeuju ko vozi koja kola i ko sedi na suvozakom seditu. Ljudi zapaaju tako neto, umnogome onako kako vet traga u Kalahariju pogleda u tlo i vidi, ispisanu na pesku, istoriju svih dolazaka i odlazaka ivotinja. Neu da dolazim u vau kancelariju, Mma, bee rekao ovek koji ju je nazvao. Ne elim da vas uvredim, ali kad vodite posao kao to je moj, morate da budete paljivi. Ljudi bi mogli videti. Ako ve tako hoete, Rra, meni to nije nikakav problem. Moemo se nai negde drugde. Znam jedan kafi na Keju. Znate li gde je to? Na drugom kraju ice zaulo se mumlanje, kao da se savetovao s nekim. Zatim je glas rekao: Ne poznajem grad ba najboIje, Mma, ali raspitau se i saznau gde se nalazi. Imam prijatelje koji dobro poznaju Gaboron. Doi u tamo. ovek je potom rekao kako se zove, Bocalo Moeti, i

dometnuo da u grad stie iz mesta juno od Gaborona. Teko da znate za to selo, Mma, zato to je veoma malo. Nema potrebe da vam kaem njegovo ime. Ali, moda bi to bilo od pomoi, Rra. Moda znam za njega Ovo bcc dockano utanjem. ,,Ne bih rekao, Mma. Kao to rekoh, selo je veoma malo. Nije navaljivala i ostalo je na tome. Meutim, nakon to je zavrila razgovor i spustila slualicu, pogledala je Mmu Makuci na drugom kraju prostorije i rekla: Ovaj ovek je uplaen, Mma. Oseam po njegovom glasu. Oi Mme Makuci razrogaile su se iza velikih okruglih naoara. Ima mnogo Ijudi koji se boje nekoga ili neega, Mma, rekla je. ak i ovde u Bocvani ima mnogo ljudi koji se boje. Pogledale su se, ne rekavi vie nita. Obe su znale ta je ona druga htela da kae; obe su znale da postoje stvari koje ljudi vie vole da ne znaju, da ih ne priznaju, kako to priznanje ne bi podstaklo ono emu nije bio potreban nikakav podsticaj. Mma Ramocve je prva prekinula utanje. Ja se neu bojati, Mma Makuci. Njena pomonica je skinula naoari i stala ustro da ih glanca maramicom. Ja se takoe neu bojati, Mma. ak i ako... ta, Mmar Mma Makuci je odmahnula glavom; smatrala je da je rekla sasvim dovoljno. U devet i petnaest, trietvrt sata pre no to je Mma Ramocve trebalo da se nae s gospodinom Bocalom Moctijem, Mma Makuci je skuvala aj. Bila je to zgoda koja je predstavljala uvreeni deo rasporeda Prve damske detektivske agencije, ali koje su se manje uredno pridravali u Brzim motorima Tlokvenga, s kojima su Mma Ramocve i Mma Makuci delile prostorije. Gospodin D. L. B. Matekoni je uvek bio rad da predahne uz aj, ali je isputao alat iz ruku tek onda kad bi posao

koji je obavljao dosegao svoj normalni prekid. To je znailo da su, od pet pauza za aj, on i njegovi egrti uzimali svega tri, a katkada i samo jednu ili dve. Svi ostali imaju redovne pauze za aj, gazda, prigovarao je arli. Ode u neko ministarstvo i ta vidi? Svi piju aj. Isto je i u bankama. Opet aj. to ga i mi ne bismo pili? Zato to mi nismo neka obina firma, uzdahnuo je gospodin D. L. B. Matekoni. Niti smo ministarstvo, Mi smo kao bolnica - bolnica za automobile. A nijedna bolnica ti nee u nekom trenutku rei: Dosta nam je, naradili smo se; prestaemo da leimo ljude da bismo popili olju aja. Bolnice ne kau tako, arli. Dopala mu se ova analogija s bolnicama, pa je gurao dalje u nastojanju da natera arlija da shvati kako mora voditi rauna o tome kako obavlja svoj posao. Tako je, mi smo bolnica za automobile, a ti i ja - ta smo mi? Mi smo hirurzi, arli; eto ta smo. A ako ode u bolnicu, vidi li hirurge da koriste ekie na svojim pacijentima? Franeuske kljueve, a ne ekie: upamti to. Pitanje je bilo namensko. Veoma esto se trudio da zatre arlijevu sklonost da upotrebljava eki na jogunastim delovima motora, ali njegovi napori ne behu urodili naroitim uspehom. Ni oni ne koriste francuske kljueve, rekao je arli, namignuvi Fanvelu. Gospodin D. L. B. Matekoni je uzdahnuo. Uvek je mnogo uzdisao u razgovorima s arlijem. To nije smeno. arli je navukao ozbiljan izraz na lice. Ne smejem se, gazda, ak ni kad pomislim kako hirurg koristi francuski klju na nekom jadniku. Ajoj! Ba tako. Ajoj! Dao bi mu anesteziju pre no to se lati francuskog kljua, rekao je Fanvcl. ,,Mi ne dajemo anesteziju automobilima. Tog prepodneva se kuvanje aja poklopilo sa zatijem u servisu, tako da su se oba egrta i gospodin D. L. B.

Matekoni pridruili enama u kancelariji detektivske agencije. Gospodin D. L. B. Matekoni je uao prvi, a Mma Makuci ga je doekala utivim pozdravom. Zatim je doao Fanvel, briui ruke plavim papirnim ubrusom, a naposletku i arli. Kad je arli uao, Mma Makuci je kratko pogledala u Mmu Ramocve. Posle jueranjeg razgovora nisu vie govorile o tome i Mma Ramocve jo ne bee popriala sa svojom pomonicom o tome da ova spopadne momka; ali bez obzira na to, znaajno su se zgledale. Mma Ramocve se nadala da Mma Makuci nee ba ovog asa krenuti u napad: umela je da prenagli i da ne odabere ba najpogodniji trenutak. Netremice gledajui svoju pomonicu, oblikovala je usnama re ,,ne. Spustivi se ponovo u svoju stolicu, Mma Makuci je srknula aj. ,,Pa, gospodine D. L. B. Matekoni, vedro je rekla, jesu li neka poznata kola u kvaru? Gospodin D. L. B. Matekoni je drao svoju olju meu dlanovima. ,,Nisu, odvratio je. Kola biskupa Mvambe popravili smo prole nedelje, a kola onog visokog ministra nedelju dana ranije. Ove nedelje imamo sve sama obina kola - nema poznatih. Sva su kola vana, odvaio se da kae Fanvel. Sami ste tako rekli. Dabome da jesu, rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. ,,I prema svima se ponaamo isto. Mma Makuci je posmatrala arlija, koji je stajao naslonjen na ormari za dokumenta. Postavi svestan njenog pogleda, momak joj je dobacio namerno nemaran pogled. ,,A ta je s onim kombijima? upitala je. Gospodin D. L. B. Matekoni se namrtio. Kojim kombijima? Mma Makuci je govorila polako i promiljeno. Molerovim. Onima koji pripadaju onom finom oveku kako se ono zvae? - Leonard, zaboravih mu prezime. Usledilo je naglo utanje, barem u maloj kancelariji; napolju su cvrci, ravnoduni prema ljudskoj drami,

nastavljali svoju zaglunu pesmu. arli je stajao potpuno nepomino, sa oljom aja zaustavljenom na pola puta pre no to je srknuo ijedan gutljaj. Mma Makuci je neometano nastavila. Mislila sam da se nadate da e vam dovoditi sve svoje kombije. To bi bio ba dobar posao, zar ne? Gospodin D. L. B. Matekoni je sa zebnjom pogledao u pravcu Mmc Ramocve. ,,Da, promrmljao je, ,,bio bi. Ali siguran sam da on ve ima neki dogovor za svoje kombije. Ne izgleda ba kao da se kvare - mora biti da ih neko odrava. Mislim da je to ba fini ovek, nastavila je Mma Makuci. ,,Mada ga u stvari ne poznajem. Zastala je. Ali Futi ga poznaje. Poznaje celu tu porodicu. Mua, enu, kerku... Mma Makuci, bubnula je Mma Ramocve. Pogledajte koliko je sati! Mi ovde pijemo aj, a ja treba da se spremim za sastanak s klijentom. Moramo da se organizujemo. Hajde, narode, ispijte. Pauza je gotova. Odmah. Gotova je. Poranila je na sastanak, pa je odluila da provede nekoliko minuta razgledajui izlog jedne od prodavnica odee u prostranom kompleksu Keja. Nije imala nameru da ita kupi - novac se nije prelivao, s obzirom na to da je tog meseca vie klijenata kasnilo s plaanjem rauna ali smatrala je da nee koditi ako barem razgleda. U stvari, Mma Ramocve je nalazila gotovo isto onoliko zadovoljstva u razgledanju koliko i u samoj kupovini; moda i vie, zato to razgledanje nije podrazumevalo griu savesti, koju je kupovina pak esto izazivala. To je bilo neto to gospodin D. L. B. Matekoni, poput veine mukaraca, jednostavno nije razumeo. itava svrha kupovine, primetio je jednom prilikom, jeste u tome da ode negde i kupi neto to ti je potrebno. A onda odnese to kui i koristi. Mma Ramocve je odmahnula glavom. ,,Ne, gospodine D. L. B.

Matekoni. U pravu si to se tie mnogih stvari, Rra, ali to se toga tie, nisi. To nije svrha kupovine. Sasvim se smeo. Bie, onda, da mi je neto promaklo. Bogme, jeste. ,,Pa dobro, reci, Mma Ramocve, emu slui kupovina? Izgleda da sam sve naopako razumeo. Osmehnula se. Ima mnogo toga to mukarci jednostavno ne razumeju, ali ona se nikad nije mnogo zabrinjavala zbog tog nedostatka razumevanja. tavie, po njenom miljenju, bila je to jedna od onih stvari koje i ine mukarce tako privlanima. Postoje muka posla i postoje enska posla. Njihov spisak izvesno nije uklesan u kamen, i sasvim je mogue da ena ue u svet mukaraca - i obrnuto - ali nije uviala svrhu poricanja da ene vole da se zanimaju odreenim stvarima, dok mukarci vole da se zanimaju neim drugim. Isto tako, nije sumnjala da su te sklonosti jedan od razloga to ene vole mukarce, a mukarci vole ene. Stoga je bilo savreno mogue da postoje mukarci koji vole kupovinu i koji odlino shvataju njenu svrhu, ali Mma Ramocve jo ne bee upoznala nijednog takvog mukarca. Moda postoje negde drugde - u Francuskoj, moda - ali u Bocvani se ba i nisu dali primetiti. Razume se, znala je da ovek mora biti paljiv u vezi s tako neim. Poput svih ena, i ona je trpela da je mukarci omalovaavaju, i jo ih je bilo mnogo koji su spremni da eni kau: Ti si samo ena, pa zato ne moze da radi ovo, ne moe da radi ono. Seala se kako je pre mnogo godina, kao devojica u nacionalnoj koli u Moudiju, sluala uitelja - mukarca - kako govori odeljenju: Ovo su dobri poslovi za deake, ali ne i za devojke; devojke mogu da rade neto drugo. Zapekla ju je ta nepravda. Zato ene ne mogu da rade te poslove? Ne mora da bude snaan i nabreklih miia da bi bio pilot ili inenjer, ili predsednik, to se toga tie. Ti mukarci, otkrila je, ti koji omalovaavaju ene, zapravo

su slabii, hrane svoju duu poniavajui cne. Istinski snaan mukarac nikad to ne bi poeleo da uradi. Istinski snaan mukarac... Gospodin D. L. B. Matekoni bio je jedan od njih, jednako kao i njen otac, pokojni Obed Ramocve, taj veliki ovek, taj dobri ovek, koji nikad nije nagovestio da postoje ikakva ogranienja za ono to ona moe uraditi sa svojim ivotom. Bio je starovremski ovek, to je tano, ali oduvek je tvrdio da ene valja da stoje na sopstvenim nogama i da rade ono to ele. A u mnogom pogledu je oigledno bio ispred svog vremena kada bi rekao, a esto je umeo to da kae, da e dan kad ene budu preuzele vane poslove od mukaraca biti dan kad e sve poi nabolje. Ali ak ni Obed Ramocve, njen najdrai tata, nije razumevao kupovinu onako kako je razume jedna ena. Ipak se ne bi zadravao, kao sada Mma Ramocve, ispred izloga prodavnice odee i divio zamamnoj izlobi u njemu. Zurila je u izlog. Vlasnici ove radnje su veoma dobro shvatali situaciju: prodavali su i muku i ensku odeu, ali u njihovom izlogu je enska odea bila ukusno rasporeena, krasei koketno nametene lutke, ili primamljivo razapeta na malim stakima, dok je muka odea, upadljivo manje ivobojna, bila naprosto smetena na nizak drveni sto, s vidljivo istaknutim cenama. Videla je da na enskoj odei nema cena; tako i treba da bude, zato to bi cene, da su istaknute, pokvarile zabavu potencijalnim kupcima pred izlogom. Moda bi ih odbila spoznaja da ne mogu sebi priutiti ovu ili onu haljinu, dok su, bez prikaenih cena, ipak mogli barem sanjati o tome. Primetila je i da su lutke koje nose haljine - te krute figure u nametenim pozama - sve odreda okopnele i mrave kao vejke, kao da bi ih i najmanji vetar oduvao kao da nisu nita vie od lia. Zato nema tradicionalno graenih lutaka? Zato u izlogu nema ena prijatnih za oko, ena s kojima se one s druge strane stakla - ne

mrave i izgladnele ene nego ene iji je doruak oigledno bio dovoljno izdaan da izguraju dan - mogle da se poistovete? To je jo neto ega ene valja da se uvaju, pomislila je Mma Ramocve; to je jo jedan nain omalovaavanja ena - to to im poruuju da bi trebalo da prestanu da jedu. Pogled joj je odlutao do ugla u kom su bile izloene enskc cipele. Jedan par joj je naroito zapao za oko: krem boje, s visokim potpeticama i dva dugmenceta kojima su se privrivali kaiii. Ove cipele, pomislila je, veoma bi se dopale Mmi Makuci i ba bi joj odgovarale za venanje. Sad su ve razgovarali o datumu i zasigurno razmilja o svojoj nevestinskoj opremi. Ove cipele bi odlino ile uz belu haljinu, ali Mmi Makuci bi se naroito dopala dugmad, jer je svako imalo na sebi po jedan vetaki di- jamant, a ti dijamanti su ak i sad, pri odbijenoj svetlosti, blistali kao mali svetionici. Rei e joj za njih; moda e joj ak predloiti da zajedno posete prodavnicu, kako bi mogla da razmisli. Pogledala je na sat i nerado se udaljila od izloga. Kafi, koji se nalazio iza ugla i gledao na parking, bio joj je omiljen, jer je omoguavao neometan pogled na jedan od ulaza u trni centar. Ako dovoljno dugo sedi tamo, kao to je Mma Ramocve povremeno inila, videe celu Bocvanu kako prolazi, ili makar njen veliki deo, i sasvim sigurno e spaziti barem jednog prijatelja kome moe da mahne. Prilazci kafiu, shvatila je da se nije dogovorila s klijentom kako da prepoznaju jedno drugo. ta ako ima vie mukaraca koji sede sami za stolom, kao to katkada biva? Hoe li morati da prie svakom od njih i kac: ,,Ja sam Mma Ramocve? Moglo bi biti neprijatno, jer bi mukarac tada bio primoran da se predstavi i raspita se za njeno zdravlje - ako je iole vaspitan - a onda bi nastupilo nelagodno utanje. Potom bi Mma Ramocve rekla: ,,A ta vas mui, Rra? a on bi odvratio: ,,Pa, zapravo nita, zato to to ne bi bio njen

klijent nego neki nepoznati ovek. Pogledala je po kafiu. Unutra je bilo nekoliko mesta za sedenje i sva su bila prazna. Napolju, ratrkano po trotoaru koji se pruao du parkiralita, nalazilo se jo stolova, koji su uglavnom bili zauzeti: mladi par, potpuno obuzet sobom; dve sredovene ene s punim torbama pored nogu; dve tinejderke koje su razgovarale o fotografiji koju je jedna od njih drala u ruci - nekog momka, nesumnjivo - i bik izuzetno zabavljene zbog necga - zbog momka, naravno; i mukarac koji je sedeo sam. Odmah je znala da je to njen klijent, a on je, kad je podigao pogled, odmah znao da je ona Mma Ramocve. Uputila se prema stolu. Mma Ramocve? Pruila je ruku i rukovali su se. Gospodine Moeti. Dumela, Rra. Dok je sedala, usledilo je raspitivanje uobiajeno za zvanian pozdrav. On bee ustao da je pozdravi i zatim je opet seo, nespretno, ak krijui se. Nervoza, pomislila je. A onda, pogledavi prvi put svog novog klijenta pravo u oi, videla je jo neto, a to je bio strah. U prvi mah se iznenadila, jer je Moeti bio krupan ovek, ne tako irok koliko visok, a nekako nije oekivala od visokih ljudi da pokau strah. Kad je prila konobarica da uzme njihovu porudbinu, Mma Ramocve je primetila kod gospodina Moetija jo poneto: pogledala mu je cipele i videla da su valjano izglancane, ali s tanunim slojem praine koji se nataloio na njima otkako ih je jutros obuo; videla je valjano ispeglane kaki pantalone i dve hemijske olovke u depu koulje. Znai, bio je farmer, ali nije odrastao na farmi; u to je bila sigurna. Meutim, jo uvek je tu bio strah: taj utisak je preovladavao, a to ju je kopkalo i uznemiravalo. Vedro je zapoek razgovor. Vidim, lako ste pronali ovo mesto, Rra. Volim da dolazim ovamo. Odavde se sve vidi. Pokazala je rukom prema parkiralitu. Ove velike prodavnice ne lie na nae nekadanje pijace, zar ner

Izgleda da nam je umesto njih potrebno neto ovakvo. Preao je pogledom preko parkiralita. etrdeset pet, pomislila je. Moda pedeset; dovoljno star da se sea kako je nekad bilo. Da, rekao je. Ovo je dobro mesto. Pri tom ovde moemo na miru razgovarati, nastavila je. Stolovi su meusobno dovoljno udaljeni za to. Niko ne moe da nas uje, osim, moda, onih dveju devojaka tamo, ali njih nee zanimati ono to mi imamo da kaemo - njima su samo momci na pameti. Bacio je pogled u pravcu devojaka; jo su pomno prouavale fotografiju. Okrenuo se prema Mmi Ramocve i bledo osmehnuo. ,,I telefoni, rekao je. Ah, izustila je Mma Ramocve, njihovi mobilni telefoni. Da, to je veliki problem, zar ne? Toliko prie. Mora biti da je vazduh nad Bocvanom sad ve skoro sasvim ispunjen tim silnim reima.Oborio je pogled.

Ona se prignula prcma njemu. Jasno mi je da ste uznemireni, Rra. Htela je da kae da je uplaen, ali zakljuila je da je - u ovoj fazi - utivije govoriti o uznemirenosti, nego o strahu. I dalje je zurio u tlo. Dlanovi su mu leali u krilu, vrsto isprepleteni; videla je kako ih je nevoljno stegao. O nekim stvarima nije lako govoriti, promrmljao je. Razume se da nije, Rra. Znam to. Kod mene dolaze mnogi kojima to veoma teko pada. Potpuno mi je jasno. Zastala je, posmatrajui dejstvo svojih rei. Ali, znate ta, Rrar Razgovor o tome - makar i samo nekoliko rei - esto je dovoljan da pomogne. Znate, rei umeju da doprinesu da velike stvari postanu manje. Podigao je pogled. Jo uvek ima straha u oima, pomislila je; isto onoliko kao i na poetku sastanka.,,Ja sam farmer, tiho je rekao.

Da? ekala je da kae jo neto, ali utao je. Rekoste da ivite juno od grada, podstakla ga je. Ali niste rekli gde.

Tamo, rekao je, neodreeno pokazujui. Skrene se s puta za Lobace. Pola sata vonje. Goveda? upitala je. Razume se. Svi imaju goveda, zakljuila je Mma Ramocve. Nisam uvek bio farmer, nastavio je. Godinama sam radio za rudarsku kompaniju. Bio sam zaduen za regrutovanje novih ljudi. Klimnula je glavom. Moj otac je bio rudar... tamo preko. Pokazala je glavom u pravcu June Afrikc.Nije mu bilo lako, rekao je.

Nimalo. Ali vratio se u Bocvanu. A onda se upokojio. Shvatila je da je u ovih nekoliko rei saela ivot oveka koji joj je znaio vie od ikoga drugog. A opet, svaija ivotna pria moe se ispriati na takav nain, njena kao i bilo ija druga. Bila se udala za ravog oveka i bila je ostavljena. Izgubila je svoju bebu. Volela je oca, a kad je umro otvorila je detektivsku ageneiju. Ponovo se udala, ovog puta za dobrog oveka. To je bio njen ivot, isprian u nekoliko reenica. Ponovo je poeo da pria. Stric mi je ostavio neto novca, a i sam sam se trudio da utedim. Tako sam naposletku imao dovoljno da prestanem da radim za rudarsku kompaniju i kupim malu farmu. Zemlja nije loa - nije najbolja, ali za mene je dovoljno dobra. Mi moja ena i ja - bili smo zadovoljni njome. Kupio sam neto goveda i otad ivim tamo. Ohrabrujue je klimnula glavom. Bio je to najei san u Bocvani: mali komad zemlje koji e nazivati svojim i krdo goveda. Onaj ko to postigne, postigao je sve. Dabome, za veinu je to bilo nedostino, pa su se i tenje smanjivale u skladu s tim. Udeo u malom krdu goveda, makar i polovina krave, bilo je najvie emu je veina mogla da se nada. Jednom prilikom je sedela u sobi, jednoj jedinoj sobi u kojoj je ivela porodica koja je u finansijskom pogledu jedva preivljavala, i videla je,

pribodenu na zid, prljavu fotografiju krave. Smesta joj je bilo jasno da je to najdragocenije porodino imanje - ono to je tu bednu sobu pretvaralo u dom.,,I tako, imao sam neto goveda, nastavio je gospodin Moeti. ,,A onda je jedno uginulo. Moje sauee, Rra.

Hvala vam. Nastavio je: Nije uginulo ni od kakve bolesti, Mma. Noge su mu bile prerezane. Ovako. Pokrenuo je ruku kao da testerie neto. Palo je na zemlju i tako sam ga sledeeg jutra pronaao. Vidite, dogodilo se nou. Dogodilo se nou. Rei su je nagnale da zadrhti. ,,A onda, pre oko nedelju dana, desilo se ponovo. Jo jedno uginulo govedo. Isti uzrok. Pogkdao ju je. Sada shvatate, Mma, zato sam uznemiren. Ovo me uznemirava.Naravno. O, Rra, to nita ne valja. Vaa goveda...

,,A moglo bi biti i gore, promrmljao je. Ako neko prerce noge tvojim govedima, zar ne bi isto tako mogao prerezati noge i tebi? Zurno ga je razuveravala. O, ne mislim tako, Rra? ,,Ne mislite, Mma? U glasu mu se nazirala primesa oajanja. Moda ne mislite tako ovde, usred Gaborona, na ovom suncem okupanom mestu. Ali ne biste li pomislili tako nou, tamo gde ja ivim, gde jedina svetlost nou dopire od meseca i zvezda? A oni vam ne mogu pomoi, Mma. Mesec i zvezde nisu ni od kakve pomoi. Pomirljivo je mahnula rukom. ,,Ne, u pravu ste, Rra. Jasno mi je zato se bojite. Zastala je. Zato se obratio njoj, a ne vlastima? Jeste ii bili u policiji? Odmahnuo je glavom. ta oni tu mogu? Rekli bi mi: Neko vam je ubio goveda - a onda bi otili. Kako mogu da urade ita vie od toga? Bio je to uobiajen, premda nerazuman stav. Policija Bocvane je radila svoj posao, a sudovi su funkcionisali, iako oni u zemljama koje imaju manje sree moda i ne

bi mogii rei to isto s velikim ubeenjem. Moda bi i mogli - ako biste im dali kakav nagovetaj ko to radi. Njegov odgovor je bio brz. Nemogu. Nemam pojma. Imate li neprijatelja, Rra? Neprijatelja iz prolosti? Iz rudnika? Izgkdalo je kao da nije oekivao ovakvo pitanje, i namrtio se. Zato bih imao neprijatelja iz rudnika? Bio sam samo ovek zaduen za regrutovanje novih radnika. Nisam imao nita s onim to se deavalo u rudnicima. Ne, pretpostavljam da niste. Naprosto mislim da je vano da razmislite ko bi imao razloga da vam ovo radi. Postoji li iko takav? Teko je, pomislila je; teko nam je da razmiljamo o ljudima koji nas ne vole, zato to, duboko u dui, niko od nas ne veruje da zasluujemo neiju mrnju.Odmahnuo je glavom. Nemam pojma, Mma. Zato sam vam se i obratio. Vi ste osoba koja e to otkriti i spasti moja goveda. Molim vas da to uradite, Mma Ramocve, zato to svi kau da ste vi ena koja pomae ljudima."

Vi ste ena kojapomae ljudima. Te veeri, dok se vraala kui, setila se tih rei. Prija kad zna da ljudi tako misle o tebi, ali u isto vreme i zabrinjava. Ne moe svima pomoi - niko to ne moe - zato to je svet prepun potrebe i nevolja, ima ih itav jedan iroki okean, a jedna osoba nije ni izbliza dovoljna da se izbori sa svim tim. A ipak, premda si samo jedna osoba, i premda ni sluajno ne moe reiti svaiji problem, kad ti neko doe i deluje preplaeno, ne moe mu rci: Odlazi, ne mogu ti nikako pomoi. Umesto toga, kae: Hou, uradiu ta god mogu. I onda, kad se na kraju dana vrati kui s posla, sedne na svoju malu verandu posmatrajui kako se dan pretvara u sumrak, drei meu dlanovima olju crvenog afrikog aja, i pita se ta, zaboga, uopte moe uraditi da mu pomogne.

etvrto poglavlje

BOGATI IMAJU MNOGO GOVEDA To vee bilo je jedno od onih veeri tokom nedelje kada je Futi Radifuti, vlasnik prodavnice nametaja Dvostruko udobnije dolazio na veeru u skromnu iznajmljenu kuu svoje verenice i budue supruge Grejs Makuci, detektiva-saradnika u Prvoj damskoj detektivskoj ageneiji. Te njihove zajednike veere pretrpele su promene posle nesree u kojoj je Futi izgubio desno stopalo i mali deo potkoknice. Spasen iz kandi svoje ljubomorne tetke, oporavljao se pod nadzorom Mme Potokvane, koja mu je ustupila gostinjsku sobu u svom domu u krugu sirotita. U prvo vreme je Mma Makuci dolazila kod Mmc Potokvane da ga obie i obedovala tamo zajedno s njim, ali takav aranman, s njene take gledita, nikad nije bio sasvim zadovoljavajui. Nije da mi Mma Potokvane nije draga, rekla je. Ona je divna ena - jedna od najboljih ena u Bocvani. Ali... ,,Ne mora ni da kae, rekao je Futi. Istovremeno je veoma tiranski raspoloena. Dobra, ali tiranski raspoloena ena. Mislim da ima mnogo takvih ljudi. Mma Makuci se osmehnula. ,,Da. Jesi li primetio kako nam, nakon to stavi hranu na sto, nareuje da sve pojedemo? Kao da se obraa deci. Hajde, jedite - i da ste pojeli sve s tanjira. Jesi li primetio? Futi je primetio. ,,A pre neki dan mi je ak rekla da

u, ako budem dobar, dobiti jo jedno pare kolaa. Mislim da zaboravlja da smo odrasli. ini mi se da je moda kucnuo as da ponovo veeravamo kod mene, rekla je Mma Makuci. Misli li da sad ve moe da vozi? Futi je odmahnuo glavom. Objasnio je da mu se ini kako jo nije kadar da vozi, premda se nadao da nee jo zadugo biti tako. Navikavanje na protetsko stopalo koje je dobio u bolnici nije ilo onako brzo kao to je mislio da hoe i verovao je da e protei jo nekoliko nedelja pre no to opet bude mogao da sedne za volan svojih kola. Ali, kod mene u prodavnici postoji neko ko moe da me vozi. On je jedan od naih redovnih vozaa, tako da ga moemo jednostavno prebaciti na drugu dunost. Odlian je voza - nee biti potrebe da brine. Mma Makuci nije bila toliko zabrinuta koliko impresionirana. Imati vozaa koga moe tek tako prebaciti na drugu dunost bilo je neto to, inilo joj se, pripada sasvim drugaijem svetu, ravni postojanja o kojoj je ona imala samo najbleu predstavu. Znala je da su Radifutijevi dobrostojei, i znala je da e se njen ivot u izvesnom pogledu promeniti nakon to se ona i Futi venaju, ali jo se ne bee navikla na tu pomisao. ,,On e te stalno voziti? upitala je. Futi je slegao ramenima. ,,Pa da, ako tako elim. Ako tako elim. U tome, pomislila je, i jeste razlika. Nikad nije istinski bila u poloaju da ima ono to eli, a sad... Zamiljala je kako e to biti. Ako vidi par cipela, naprosto izvadi pare iz novanika i kupi ih. Ako poeli da kupi friider za kuu, ili poret, jednostavno ode u prodavnicu u kojoj dre takve stvari i kae: Hou onaj tamo, molim vas. I onaj tamo. Zastala je. Hoe li se ona ponaati tako? Pomislila je da nee. Sad kad se nalazila u poloaju da moe da ugaa takvim kapricima, ustanovila je da nema nikakve elje da to i radi, osim, moda, kada je re o cipelama... Cipele su, dabome, bile neto drugo i, tano, budunost je izgledala veoma

pozitivno na tom frontu. Sad kad je imao vozaa koji ga je mogao odvesti na veeru u kuu njegove verenice, Futi je obavestio Mmu Potokvane da e odsad veeravati kod Mme Makuci.Je li to pametnor upitala ga je Mma Potokvane.

Kako je izgledao zbunjeno, pokuala je da mu objasni. Jo se oporavljate od nesree, Rra, rekla je. Potrebna vam je izuzetno dobra hrana. Ali ona mi je moe pripremiti, pobunio se. Mma Makuci je odlina kuvarica. Mma Potokvane se povukla. O, ne kaem da ona nije dobra kuvarica, Rra. To je zapravo samo pitanje iskustva. Ja za sobom imam silne godine iskustva u kuvanju za druge. To ne moe svako. Mma Makuci je odlina sekretarica, ali ne bih rekla da ih na Bocvanskom koledu za sekretarice ue da kuvaju. Futi je stao na stranu svoje verenice. Ona je detektiv-saradnik, Mma, odluno je rekao. ,,A nauila je da kuva kod kue, a ne u koledu za sekretarice. Mma Potokvane je priznala poraz. Nikad je nijedna ena ne bi nadmaila u ovakvoj raspravi, ali Futi Radifuti je bio mukarac, a Mma Potokvane je poticala iz generacije ena koja se suzdravala od rasprava s mukarcima. Ali, i dalje ete dorukovati ovde, Rrar Hou, Mma Potokvane. I hvala vam zbog toga. Hvala vam to me tako dobro pazite. Siroko se osmehnula. Radim to drage volje, Rra. I tako mi je drago to sad ve bolje hodate. Uskoro ete opet biti sto posto svoji.Nadam se da mi tap nee jo dugo biti potreban.

I ona se takoe nada tome, rekla je, premda tap daje mukarcu odreenu primesu autoriteta. U mom selu, relda je, imali smo stareinu koji je uvek hodao sa tapom. Rekao je da mu dobro doe da tue male deake ako se ravo vladaju. Ali stareine se danas ne ponaaju tako. Stvari su se promenile. Jesu, rekao je Futi. Mislim da nije lepo tui ljude.

Mma Potokvane je delovala zamiljeno, moda i enjivo. Moda nije, s oklevanjem je rekla. Moda nije, ak ni onda kad zaslue. Obrok se te veeri sastojao od bogatog gulaa od goveeg repa pripremljenog s lukom i argarepom, i pirea od krompira. Futi je stigao u est, i on i Mma Makuci proveli su prijatnih pola sata ekajui da se gula skuva i razgovarajui o dogaajima od tog dana. Premda je Mma Makuci potovala poverljivost svojih klijenata, nije smatrala da ona brani prenoenje informacija verenicima i suprunicima, od kojih se moe oekivati da e biti diskretni u vezi s onim to uju. Znala je da Mma Ramocve razgovara o svojim sluajevima s gospodinom D. L. B. Matekonijem i shvatala je zato je to neophodno. Morate biti u stanju da razgovarate sa svojim muem", rekla joj je jednom prilikom Mma Ramocve. Ako to ne radite, tada se sve skuplja u vama i bum!, puknete. Mma Makuci je zamislila Mmu Ramocve kako puca. Bilo bi to kao kad se velika boca gaziranog napitka protrese i onda, kako je ona to slikovito rekla, bum!, pukne. ovek ne sme da pukne, rekla je tada. ,,To nije zdravo. ,,Ne, odvratila je Mma Ramocve, nije. Zato je vano da imate s kime da priate. Futi je veoma paljiv u vezi s tim, rekla je Mma Makuci. Ako mu neto i kaem, on to nikad ne prenosi dalje. Sedi tamo i saslua me, a na kraju kae neto veoma korisno. Kae: A ta je s ovim? ili: A ta je s onim? Znate kakvi su mukarci, Mma. esto kau ta je s ovim ili onim. Sada, dok je servirala gula od goveeg repa, priala je Futiju o sastanku Mme Ramocve s Bocalom Moetijem. Paljivo ju je sluao i utao je nekoliko asaka kad je zavrila. ,,Zavist, rekao je. ekala je da dodamo objasni.

Samo zavist, rekao je. Nita vie. Ne bee se setila toga. Kad se vratila u kancelariju, Mma Ramocve je razgovarala s njom o sluaju i saglasile su se da mora biti da je gospodin Moeti navukao sebi na vrat neprijateljstvo nekog dovoljno okrutnog i zlobnog da preree tetive njegovim govedima; ne behu pomislile na zavist. Meutim, Mma Makuci je dobro znala za nju; odrasla je u ruralnoj Bocvani i znala je kako ogromna moe biti zavist u provinciji i u selima. Pria joj je bila poznata.Neko s manje goveda, predloila je.

Futi je potvrdno klimnuo. Ili neko ko ih uopte nema. Neko ko vidi tog Moetija kako se bogati i deblja. Neko ko smatra da nije poteno da Moeti ima ono to on sam nema. Zna kako to ide, Grejs. Znam. ivela sam na selu. Seam se kako su jednom oveku zapalili ambar pun ita zato to je imao mnogo bolju etvu nego neki drugi. Futi je razmislio o ovom odlinom primeru. ,,A ko ga je zapalio? Ne mora mi ni rei: neko ko je imao lou etvu, zato to je bio suvie lenj da oplevi njivu ili ukloni kamenje. Takav je ovek zavidan. Znai, ako Mma Ramocve pita gospodina Moetija ko je najlenji ovek u tom kraju, to e, dakle, biti onaj koga valja da potrair Futi se na ovo osmehnuo. ,,To je jedan od naina, pretpostavljam. Mma Makuci se zagrevala za temu. Najbolje reenje tekog problema ponekad je upravo ono najjednostavnije, rekla je. Jednom smo imali sluaj kad smo morali da otkrijemo ko krade namirnice u kuhinji na koledu. Ispostavilo se da je to mu jedne kuvarice. A kako smo to otkrili? Videli smo koliko se ugojio. Futi se tiho nasmejao. Eto vidi. Izgleda da se ljudi najee sami odaju. Ne umeju nita da sakriju. ,,Ne od detektivskih oiju, rekla je Mma Makuci s primesom zadovoljstva. Obueni smo da opaamo

stvari, zna. Razgovor je preao na svadbu. Konano behu utanaili datum i pripreme su bile u toku. Cena neveste nezgodno pitanje - konano je bila dogovorena, tako to e porodica Radifuti dati dvadeset goveda najstarijem mukom lanu porodice Makucijevih, budui da je otac Mme Makuci bio ve odavno mrtav. Pregovori su se otezali neuobiajeno dugo, zato to je taj muki lan, stric sa udnim slomljenim nosom, na samom poetku ispostavio neuveni zahtev za devedeset sedam goveda - ili odgovarajui iznos u gotovini - obrazloivi ga time da su Radifutijevi dobrostojei, a da je Mma Makuci ostvarila devedeset sedam procenata na zavrnom ispitu na Bocvanskom koledu za sekretarice. Od ovog sramotnog zahteva se naposletku odustalo, ali tek nakon to je Mma Makuci preturila preko glave emocionalno iznurujui sastanak sa svojim stricem, za vreme kojeg ga je optuila da ugroava njenu buduu sreu.,,Ne sme to da trai, strie, rekla je.

to da ne? Bogati su. Bogatai imaju mnogo goveda. To svi znaju. A odakle im te silne pare? Od drugih ljudi od obinog sveta. Prema tome, nee koditi da deo toga vrate. Branila je Radifutijeve. Bogati su zato to vredno rade. Ona njihova prodavnica bila je vrlo mala - proirili su je iskljuivo vrednim radom. Izgledalo je da je nije uo. Ipak mogu da vrate neto para. ,,To je njihov novac, strie. Nisu ga ukrali. Zaradili su ga. Bogatai misle da mogu da pokupe sve pare u zemlji i stave ih u svoje banke u Gaboronu. Ja samo pokuavam da se izborim za obian svet - nita vie. Nije imalo svrhe raspravljati se s njim, stoga je jednostavno pribegla pretnji. Nemam nameru da stojim po strani i trpim sramotu

zbog ovako neega. Ako e traiti toliko goveda, tada u otkazati venanje. Lako u pronai nekog siromaha za koga u se udati. Pri pomisli da c nagodba sasvim propasti, uspaniio se. Dobro, ajde, traiu samo dvadeset pet goveda.,,Dvadeset.

Prihvatio je ovo nimalo blagonaklono i pregovori su se nastavili. I dvadeset goveda je bilo previe, ali to je ve bilo neto na ta su Radifutijevi mogli da pristanu. Kad je to bilo reeno, vie nita nije spreavalo brak i mogli su zapoeti ozbiljne pripreme. Po obiaju, imala su da se odre dva slavlja: jedno u Gaboronu, u domu Radifutijevih, a drugo u Bobonongu, u kui strica Makucija, onog sa slomljenim nosom. Futi bee taktino ponudio da snosi trokove za oba, to je stric bez oklevanja prihvatio. Sasvim je u redu da plate i za nae slavlje, rekao je. Koliko para imaju, nee to ni osetiti. Nadam se i da e nam dati nekoliko novih stolica, da bi gosti imali na ta da sednu. Mi imamo samo etiri stolice, a tu ima da bude dvesta dua. etiri stolice nee biti dosta. Da nisi ni pomenuo Futiju tako neto, upozorila ga je Mma Makuci. Ne sme oekivati da ti neko pokloni stolice. Mada u ga zamoliti da nam pozajmi nekoliko. On ima mnogo stolica u onoj svojoj velikoj prodavnici, uvreeno je rekao stric. Trebalo bi da nam da nekoliko. Spisak gostiju takoe se ispostavio kao problematian, kao to to biva na svim svadbama, bez obzira na to koliko je dugaak. Na strani Radifutijevih bilo je tri stotine i dvadeset roaka, i to bez onih dalekih srodnika koji e se izvesno uvrediti ne budu li pozvani. A ako i njih stave na spisak, broj bi se popeo na pet stotina i esnaest, s tim to se nekoliko mesta uvalo u rezervi za srodnike za koje porodica trenutno nije znala da postoje, ali koji e se javiti im budu poslate pozivnice.

Sreom je strana Mme Makuci bila mnogo manja, s osamdeset tri roaka na spi- sku oko kojeg su se usaglasili ona i njen stric. Ovom ukupnom zbiru imali su da se dodaju prijatelji i kolege: Mma Ramocve i gospodin D. L. B. Matekoni, razume se, ali i gospodin Polopeci, koji je jo uvek povremcno radio u servisu, kao i arli i Fanvel, to je ve bilo kontroverznije pitanje. I Fanvelova baba je pitala moe li da doe, zato to ve ko zna otkad nije bila na svadbi, a i unuk joj je mnogo priao o Mmi Makuci. Znai, cela Bocvana! uzdahnula je Mma Makuci. Cela zemlja. Moda bi naprosto trebalo da damo oglas u Bocvana dejli njuzu i kaemo da cela zemlja moe da doe na svadbu i do sita se najede govedine. Moda je to sada naa patriotska dunost. Ljudi su sreni zbog vas, Mma, rekla je utenim glasom Mma Ramocve. Zato i ele da dou na vae venanje. A i vole velike fete, rekla je Mma Makuci. I besplatno pivo. Moe biti da je to drugi razlog to svi ele da dou. Ona i Futi razgovarali su te veeri o spisku gostiju, nakon to je gula od goveeg repa bio pojeden a tanjiri sklonjeni. Zatim je Futi potegao pitanje venanice. Izaberi kakvu god eli, Grejs, rekao je. Jedna ena kod mene u radnji poznaje nekog ko ije odline venanice. Biraj koju hoe. Mma Makuci je oborila pogled. Nije elela da trai novac od Futija, ali jeste bila zabrinuta zbog venanice. Razgovarae s tom osobom? upitala je. O novcu? Naslutio je njenu nelagodu i uzeo ju je za ruku. Razume se. Rei u joj da u ja platiti raun.I cipele...

Naravno da e ti biti potrebne naroite cipele, rekao je Futi. Mma Ramocve mi je rekla za jedan par koji je danas videla. Rekla je da veruje kako bi bile idealne - ako imaju moj broj.

U tom sluaju, mora ih kupiti, rekao je Futi. I to brzo. Koliko sutra, tavie. Svadba samo to nije. Nije mogla da se suzdri, prignula se i poljubila ga u obraz. Izgledao je zateeno i ula je kako je dahnuo. Povukla se, nesigurna u sebe. Odjednom ju je obuzela zabrinutost. Futi se, u fizikom pogledu, nikad nije ponaao nesputano prema njoj. Pripisivala je to njegovoj stidljivosti, neemu povezanom s njegovim zamuckivanjem, ali sad joj je glavom proletela misao: ima mukaraca kod kojih taj problem see dublje. ta ako se ispostavi da je Fuiti jedan od njih? U reniku utive Bocvane ne postoje rei kojima bi se izrazilo neto tako intimno. ene meusobno razgovaraju o tim stvarima, a moda i mukarci. Ali to nije tema koju bi par poput Mme Makuci i Futija Radifutija mogao lako naeti. Moda bi mogla da se raspita o tome kod Mme Potokvane. Pitanje je bilo previe nelagodno da bi ga potegla s Mmom Ramocve, ali Mma Potokvane je, najzad, bila nadzornica sirotita i izuila je za bolniarku - makar je to bilo pre mnogo godina - u bolnici Princeza Marina. Ona e moi da popria sa Futijem o tim stvarima, moda, i uveri se da je sve u redu.Da, zamolie je da to uradi.

Peto poglavlje POZNAJE LI DEVOJKU PO IMENU PRUDENS? Ba je udno, pomislila je Mma Ramocve, da moe da zaspi mislei jedno, i da se sutradan ujutru probudi mislei sasvim drugaije. Upravo tako se dogodilo s arlijem.

Predomislila sam se, Mma Makuci, rekla joj je sutradan u kaneelariji. Moramo da spopadnemo arlija. Stoga, nema nikakvog odlaganja. Koliko danas razgovarajte s njim. Mmi Makuci nije bio potreban podsticaj. Spremna sam, Mma, rekla je. Razgovarau s njim, ali neu govoriti samo ja. Mma Ramocve ju je upitala kako to misli. Nee govoriti samo ona, ponovila je Mma Makuci, nego sve ene Bocvane. Govoriu u ime svih ena Bocvane koje su mukarci izneverili, izjavila je. ,,U ime devojaka iji se mladii prave da bebe nemaju nikakve veze s njima. U ime ena iji muevi sve vreme vise po barovima, a njih ostavljaju kod kue s decom. U ime ena iji muevi viaju druge ene. U ime ena iji muevi lau i kradu im novac i pojedu svu hranu i... Dok je recitovala ovu litaniju grehova, stakla velikih naoara Mme Makuci hvatala su svetlost bleskajui po sobi poput upozoravajucg semafora. Da je neki mukarac bio prisutan, verovatno bi prestraeno ustuknuo; ovako, samo je Mma Ramocve bila tu da uje optunicu, i klimala je s odobravanjem, premda donekle zateena arom svoje pomonice. Nemojte da ga previe isprepadate, Mma, rekla je. Sve to to ste rekli stoji, ali moramo imati na umu da je arli mlad, a mladi momci... ,,Ne bi trebalo da imaju blizanee, uzviknula je Mma Makuci. Mma Ramocve je podigla obrvu. Tano, Mma, u pravu ste. Ali nije on ba sasvim rav. Ima u njemu i neega dobrog - svi smo to videli. Potrebno je da ga podsetimo na to koje su mu obaveze. Moramo ga podstai da preuzme odgovornost za njih. Govorei, posmatrala je svoju pomonicu; nadala se da je odluka da Mma Makuci razgovara sa arlijem bila ispravna. Njena pomonica bila je silovita i umela je da bude zastraujua, ali istovremeno je bila blia arliju po godinama i bilo je mogue da e biti spremniji da saslua nju nego gospodina D. L. B. Ma- tekonija ili Mmu

Ramocve.Sad u da ga pozovem, rekla je Mma Makuci.

Mma Ramocve ju je upitala hoe li da ona ostane tu ili da pronae neki izgovor da izae iz kancelarije. Ostanite, Mma. Tako i vi moete progovoriti ne bude li hteo da slua. Mma Makuci je ustala od svog pisaeg stola, zagladila suknju i otila do vrata koja su povezivala kancelariju s prostorijama Brzih motora Tlokvenga. ,,arli! viknula je. Potreban si u kancelariji. Uao je posle nekoliko minuta, briui ruke. Samo brzo, razmetljivo je rekao. Radim na jednim velikim, velikim kolima. Ogroman tehniki problem. Ajoj! Nema svrhe da pokuavam da objasnim vama enama - ne biste razumele. Mma Makuci ga je ljutito pogledala. Je l tako? Znai, misli da ne bismo razumele mehanike stvari. E, pa, da ti kaem neto; arli, postoje neke druge u koje se mi razumemo. arli je zazvidao. Ne estite se, Mma. Mala ala. ,,E, pa, ovo nije ala, arli, obrecnula se Mma Makuci. ,,Poznaje li devojku po imenu Prudens? arli se ukoio. Papirni ubrus kojim je brisao mast s ruku polako je odleprao na pod. Glas Mme Makuci se pojaao. ,,Dakle? ,,Moda, rekao je, gledajui preko ramena u Mmu Ramocve. ,,Pa ta? ,,Moda? podrugljivo je ponovila Mma Makuci. Moda ovih dana ne mora da poznaje nekog da bi dobio decu s njim. Moda je naprosto dovoljno da ga moda poznaje! arli je utao. Nekoliko asaka je gledao u tavanicu, a onda je opet oborio pogled. ,,Da zaepi, bradaviavo svinje! To nisu tvoja posla!

Ali jesu tvoja posla, odvradla je Mma Makuci, likujui. Briga o tim blizaneima je tvoj posao. Tvoj posao je da ih izdrava. Tvoj posao je da bude uz njihovu majku. Sve su to tvoja posla. A gospodin D. L. B. Matekoni se slae s tim. Potom je dodala: ,,A ja nisam bradaviavo svinje. Delovao je preplaeno. Rekli ste gazdi? ,,On zna, relda je Mma Makuci. Zna. Kao to vidi, Mma Ramocve takoe zna. Sad ve svi znaju, arli. Cela Bocvana bruji o tome. A ti se ne moe pretvarati da to nema nikakve veze s tobom. I, zna ta jo? ,,ta? promrmljao je arli. Samouverenost ga je, inilo se, naglo napustila. Prudens ima da te mrzi, objavila je Mma Makuci. Traie da ti se naredi da plaa za blizance. A i sve ostale trokove takoe. to c da potraje narednih esnaest godina. A mi emo svi da svedoimo u njenu korist. Ja, Mma Ramocve, gospodin D. L. B. Matekoni. Svi.,,Ne moete, slabano je rekao arli.

O da, moemo, odvratila je Mma Makuci. Dolijao si, arli. Nema ti vrdanja. arli je pogkdao u Mmu Ramocve s pokunjenim, oajnim izrazom lica. Mma Ramocve...

Klimnula je glavom. Bojim se da moc da uini samo jedno, arli. Mma Makuci je u pravu. Moe da ode i kae Prudens da ti je ao to si je ostavio na cedilu i da si sada spreman da prihvati odgovornost. arli je etao pogledom od Mme Ramocve do Mme Makuci. Velike naoari uhvatile su kosi zrak svetlosti s prozora i odbile ga u njegovom pravcu, kao kad zrak svetlosti s loveve lampe obasja svoju uasnutu metu. A onda je, sasvim iznenada, sunuo prema vratima i poeo da petlja oko kvake. Dlanovi, jo masni od posla, bili su mu skliski, ali iz treeg pokuaja uspeo je da otvori vrata i probije se napolje.Ne moe pobei, arli! viknula je za njim Mma Makuci.

ini se da radi ba to, rekla je Mma Ramocve i prekorno pogledala Mmu Makuci. Sva ta pria o tome kako e Prudens tuiti arlija bila je ista izmiljotina; trebalo je da pretpostavi da e njena pomonica preterati. Mislim da sam ga naterala da se suoi s odgovornou, rekla je Mma Makuci skidajui naoari kako bi ih izglaneala. asak ili dva kasnije, u kaneclariju je uao gospodin D. L. B. Matekoni. arli je pobegao, rekao je. Otiao. Samo je zadio niz drum. Moda je zadio da se izvini Prudcns, pretpostavila je Mma Makuci vraajui naoari na nos.Nisam ba sigurna, rekla je Mma Ramocve.

Nakon arlijevog urnog odlaska, Mmi Ramocve je bilo teko da se usredsredi na posao. Mma Makuci pak nije imala takvih tekoa. Sedela je za svojim stolom s odreenim pobedonosnim izrazom na licu, kao sudija i tuilac u jednoj osobi, zadovoljna time to su suoavanje s arlijem i konaan ishod bili tako zadovoljavajui. ene Bocvane, njene sapatnice, behu osveene onim dobro odabranim reima upuenim arliju koji je, u celoj ovoj

raboti, zapravo bio simbol - rtveni jarac, rei e neki - za vekovima nagomilavane muke grehove. E, pa, ene su sada, kroz njena usta, rekle ta su imale da kau; dobile su svoj dan na sudu i videle optuenog poraenog do nogu. Nije bilo mesta ni za kakvo kajanje - ovo je naprosto bila pobeda koju je valjalo proslaviti. Mma Ramocve je, iz nekog udnog razloga, utala, sedei pomalo namrgoena za svojim stolom. Pa, pomislila je Mma Makuci, njena poslodavka je oduvek bila previe popustljiva prema arliju - moda joj ga je sada malice ao. Uznemireni ste zbog neega, Mma Ramocve? upitala je Mma Makuci. Mma Ramocve je podigla pogled s knjige potraivanja. Bilo je vreme za slanje rauna, zadatak u kom nije uivala ni u najboljim vremenima, a kamoli sad, posle ove grozne svae s arlijem. Jesam, pomalo, priznala je. Kao to moda znate, Mma Makuci, ne volim sukobe. Oni... remete atmosferu. Mma Makuci je razmislila o ovome. Shvatam, rekla je. uli ste da me je nazvao bradaviavim svinjetom? Jeste li uli to, Mma? Mma Ramocve je uzdahnula. Jesam, ula sam. Ve me je ranije nazvao tako. Seate li se? Nazvao me je bradaviavim svinjetom. Mma Ramocve se seala. Bila je to krajnje muna zgoda, a ona je otro porazgovarala s arlijem u vezi s tim, rekavi mu da je neprihvadjivo da nadeva ikakva imena Mmi Makuci, a kamoli da je naziva bradaviavo svinje. Liim li ja na bradaviavo svinje? prasnula je Mma Makuci. Zasluujem li takvu uvredu, Mma? Po drugi put? Mma Ramocve je pourila da razuveri svoju pomonicu. Razume se da ne, Mma. Razume se da ne liite na bradaviavo svinje.

Pa zato me je onda tako nazvao? ljutito je upitala Mma Makuci. Mma Ramocve je poela da objanjava. Mladi momci koriste se apsurdnim uvredama ne mislei ni na koga odreenog. Govore ne razmiljajui. arli bi verovatno i svakom drugom rekao da je bradaviavo svinje; to je najverovatnije naprosto bila prva runa re koja mu je pala na pamet; nije mislio tako, i bila je sigurna da e mu biti ao kad shvati koliko ju je povredila i uvredila. Mma Makuci je paljivo sasluala ovo objanjenje. Ponovo je skinula naoari, izglancala ih i vratila na nos.Ba je tako mislio, izjavila je.

arli mora da odraste, rckla je Mma Ramocve. I odrae. To kod njega naprosto dugo traje - ba kao i ovo egrtovanje. Obe su pokuavale da se vrate poslu, ali to je bilo nemogue. Nakon to je bila onako zadovoljna rezultatom svoj optube, Mma Makuci je sada ceptela od besa priseajui se uvrede; Mma Ramocve je, opet, bila zabrinuta, i to ne samo za arlija nego i za Mmu Makuci. Nije bilo uraeno kako valja, pomislila je - i sama je kriva za to. Trebalo je da odvede arlija u stranu i da u etiri oka pokua da ga ubedi da postupi ispravno; to to je pustila Mmu Makuci da se onako obrui na njega bila je greka u proceni. Pa dobro, pomislila je; katkada ne ispadne onako kako se nadamo, ali sve to moemo jeste da teramo dalje uprkos tome. Ako stanemo i prepustimo se razmiljanju o tome ta je polo pogreno, nikad nita neemo uraditi, a ovek svakako ne sme voditi detektivsku ageneiju, niti bilo koji drugi posao, to se toga tie, na takav nain. Ako hoe ita da urade, zakljuila je, morae nekako iznova zapoeti dan. Pogledala je u Mmu Makuci. Mma, rekla je, neto sam razmiljala. I ja sam neto razmiljala, prekinula ju je Mma Makuci. Razmiljala sam o ovome sa bradaviavim svinjetom. Kad se taj momak vrati, ima da ga pitam

zato me je tako nazvao, i ima da nastavim da mu postavljam to pitanje sve dok mi ne da odgovarajue objanjenje. Nisam razmiljala o tome, rekla je Mma Ramocve. Pitala sam se ne bi li moda trebalo da zatvorimo kancelariju na neko vreme. to ne biste otili da pogledate one cipele o kojima sam vam govorila? Probajte ih. A onda idite i popijte olju aja - uzmite novac za to iz kase za sitne trokove. Ja astim. Ove raune moemo zavriti nekom drugom prilikom. Mma Makuci se osmehnula. Mma Ramocve je uvek znala kako da smiri teku situaciju; nikad nije omaila. To je dobar nain da zaboravim, Mma. I u pravu ste ne treba da sedim ovde razmiljajui o tome i nerviram se. Zastala je. ,,A ta ete vi, Mma? Mma Ramocve je objasnila da ima neka posla izvan kancelarije. Mora da ode do farme gospodina Moctija, a nita tako ne razbistri glavu i ne stavi u perspektivu sitnice koje ivot znae kao vonja izvan grada. Mma Makuci se saglasila s tim, ali je nagovestila da Mma Ramocve previa neto jo bolje, kada je re o skretanju misli i melemu za duu, a to je kupovina cipela. Naglasila je ovo Mmi Ramocve, koja je prasnula u smeh i rekla da obe valja da nau odgovarajui nain da skrenu sebi misli sa problema, i da pri tom nije vano ta je to vonja izvan grada, ekspedicija u prodavnicu cipela, spokojna olja aja pod nebom bez oblaka; svako od nas ima neto blagodarei emu mu je lake da nastavi dalje u svetu koji ponekad, samo ponekad, nije ono to bismo moda eleli da bude. Da bi iz kancelarije Prve damske detektivske ageneije stigao do trnog centra na Keju - svi su priznavali da reka zaista nije bogzna ta - moe da hvata vazda pretrpani minibus koji prolazi Tlokvenkim drumom i voziti se ne vie od jedne ili dveju stanica, a moe i sam da se odveze - ako ima kola - ili da otpeai. Mma Makuci je mogla da zamoli Mmu Ramocve da je poveze

kombijem kad krene ka Moctijevoj farmi i ostavi na zgodnom mestu, ali je umesto toga odluila da je bolje da proeta. Nije urila da se vrati u kaneelariju, a etnja do tamo i nazad dodae jedan sat prijatnom predahu koji je Mma Ramocve tako velikoduno omoguila. Krenula je nekoliko minuta posle Mme Ramocve, zakljuavi vrata za sobom i ostavivi na njima cedulju na kojoj je pisalo: Privremeno zatvoreno zbog istrage. Bila je poprilino ponosna na ovu cedulju, koja je sve potencijalne klijente obavetavala da se detektivi nalaze negde drugde i obavljaju neimenovanu ali vanu istragu. Meutim, dok je pribijala ceduljicu na vrata, odjednom joj je sinulo da bi se mogao stvoriti i sasvim drugaiji utisak, naime, da se sama Prva damska detektivska ageneija nalazi pod istragom, te da su je vlasti zbog toga zatvorile. Tako neto nikako nije valjalo, stoga je ponovo otkljuala kancelariju i briljivo otkucala novi natpis. Ovaj je bio mnogo bolje formulisan i, nadala se, potpuno nedvosmislen: Privremeno zatvoreno, zato to su detektivi angaovani na drugom mestu. Ovo je bilo mnogo bolje... ili nije? Moe li se protumaiti kao da celokupno osoblje Prve damske detektivske ageneije radi na nekom drugom poslu? To svakako nije bila poruka koju je elela da prenese, stoga je ubacila i trei papir u pisau mainu i odcucala: Vraamo se brzo. Ovde nije bilo prostora za pogreno tumaenje, premda e neko moda hteti da znaju: ,,A ta znai ovo brzo, ako smemo da pitamo? Kad je to? Takve, meutim, nita to kae ne moe zado- voljiti, i uvek trae mane ak i najjednostavnijoj ceduljici. Ne, zbog takvih se stvarno ne treba zabrinjavati. Zadovoljna natpisom, krenula je. Kad je stigla do druma koji prolazi pored Brzih motora Tlokvenga, prema njoj je s asfalta poeo da skree mueni minibus, krcat putnicima i dramatino naheren na jednu stranu. Voza bee nanjuio mogunost da naplati jo jednu kartu i davao joj je znak sedei za volanom. Mma Makuci mu je

mahnula da tera dalje, pa je nastavio put izbljunuvi iz auspuha oblak dima. Dok je minibus prolazio pored nje, videla je ljude kako kroz prozore zure u nju: enu s ljubiastim eirom navuenim preko uiju; devojicu u majinom krilu, kose ukraene tankim pantljikama paljivo upletenim u guste kovrde; starca zatvorenih oiju, koji je tokom vonje uvrebao nekoliko trenutaka sna. Moj narod, pomislila je. Moj narod. I prisetila se da posle udaje za Futija Radifutija nikad vie nee morati da se vozi minibusom, bude li tako elela. Imae kola i moi e da ide gde god hoe, kad god hoe, i nee ni sa kim morati da se gura, nee morati da trpi nelagodu izazvanu laktovima nepoznatih ljudi zarivenim u njena rebra niti, to je bilo jo gore, njihov vreli dah na svome vratu. Sve e to biti stvar prolosti - bude li tako elela. Ali nije bila sigurna eli li tako. Nastavila je etnju. Dan nije bio prevru, a i povetarac je arlijao sa zapada, iz pravca Kalaharija, toplog srca zemlje. Postoje ljudi koji znaju ta to znai, koji umeju da itaju iz vetra, ali za Mmu Makuci je to bio samo povetarac koji je dunuo i uinio njenu etnju do trnog ccntra jo prijatnijom. Pogledala je navie. Nebo je bilo bez ijednog oblaka, najsvetlije plava kupola ispunjena vazduhom, njegovim velianstvenim vrtlozima i vihorima, koje moe i da vidi - da ih nazre - ako se dovoljno dugo zagleda. Duboko je udahnula i osetila kako je valjan suvi vazduh ispunjava ivahnim optimizmom. ivot je bio tako dobar: imala je za sobom karijeru koju bi svako nazvao uspenom - devedeset sedam procenata, detektiv-saradnik koji je reio vie znaajnih i tekih sluajeva, novi sistem arhiviranja koji je smislila - mala, dodue, ali zato udobna iznajmljena kua, a sad, kao kruna svih ovih dostignua, i dobrostojei verenik koji je voli i koji je na hiljadu sitnih naina dobar prema njoj. I evo, sad jo ima i tri ili etiri sata slobodnog vrcmena - a ovo su stvari koje nikako ne bi da obavlja navrat-nanos - za misiju kupovine cipela za

svoje venanje. Ba fino, gazdarice! Pretvarajui se u prvi mah da ne primeuje, poela je da hoda malice svrsishodnije. Da, rekao je uporan, prilino cvrkutav glas. Samo ti ubrzaj korak! Okrznula je pogledom svoje cipele. Ovih dana imala je nekoliko pari cipela, a ovo su bile one za svaki dan, na koje nikad nije obraala previe panje. Ali sad su se trudile da njihovo prisustvo bude zapaeno. To su elegantne svadbene cipele - s dijamantima, kako ujemo. Pretpostavljamo, dakle, da e zaboraviti na nas. E, pa, mi tebe neemo zaboraviti, gazdarice! Zna ta hoemo da kaemo ? Odluila je da ne obraa panju na cipele. Uostalom, stvarno je bilo smeno: cipele ne govore, i ovo je samo varka uma, od onih zbog kojih ovek pomisli da je neko neto rekao, dok je zapravo neko samo proistio grlo ili pevuio neku melodiju. Pucketanje koe od koje su cipele napravljene izvesno moe stvoriti isti takav privid, pomislila je, a s time se verovatno moe sasvim dobro izai na kraj ako se nanese malo tenosti za glancanje ili dobre kreme za cipele. Samo ti sanjaj, na to e cipele. Nalazila se na delu druma odakle je staza vodila u eukaliptusov umarak zasaen pre etrdeset godina, kad je Gaboron bio obina varoica. Grad je u meuvremenu narastao, dabome, ali ovi eukaliptusi su na ovom mestu i dalje inili njegovu granicu; iza njih pruao se neukroeni bu - optinska zemlja - a iza njega brana koja je snabdevala grad dragocenom vodom. Bili su to udni susedi, kao to to esto ume da bude na obodu grada. S jedne strane lee dela ljudskih ruku - ulice i trotoari, odvodni kanali, zgrade - a s druge priroda, pri emu prelaz ume da bude tako nagao, tako otro ocrtan. Ovde se asfalt i beton bez upozorenja zavravaju, i vie ih nema, a njihovo mesto zauzimaju drvee, estar,

mravinjaci. I mirisi su drugaiji: na jednoj strani jedak zadah vozila i zagrejane povrine druma, i mirisi kuvanja, koji na drugoj postaju miris praine i trave i suve kore drveta, i nekih goveda u blizini. U ovaj potez bua skretala je staza, kao to hoe da skreu staze u Africi, jasno ocrtane, izgaene bosim nogama, nalik na pranjave vene kad se posmatraju odozgo. Ove staze znaju kuda idu i krivudae - nikad nisu pravolinijske - zavrtati i vijugati sve dok ne stignu do nekog ljudskog stanita, moda skupine koliba, grubog drvenog obora od kolja za goveda ili koze, nekog mesta gde se ljudi okupljaju ili rade. Ili se samo ugase, kao da su se ljudi ija su ih stopala utabala iznenada setili neega i vratili natrag, ili su naprosto zaboravili zato su se uopte uputili tuda i odustali, vraajui zemlju prirodi. Mma Makuci je znala kuda vodi ova staza, zato to je jednom ili dvaput ve ila njome, skrenuvi desnim pravcem posle oko pet minuta hoda, kako bi stigla tamo gde je i mislila da hoe: blizu semafora na uglu trnog centra na Keju. Sada je odluila da krene tuda, zato to je to bilo lake nego hodati du Tlokvenkog druma, sa svim njegovim saobraajem i tvrdom povrinom. Uz to, na stazi je bilo mirnije, jer su jedini zvuci dopirali od ptica i, katkada, od udaljenog i sporadinog zveketa goveih kle- petua; nekolika krda su, po svom drevnom pravu, jo uvek lutala meu ovim drveem. Povremeno, vrlo povremeno, uo bi se zvuk kakvog drugog stvorenja u buu, iznenadno pucketanje granica kad bi se neka mala antilopa uznemirila - plaljivi dujker ili, moda, mali bubok. Bilo ih je mnogo tamo pokraj brane, privuenih vodom koja je osiguravala njihov opstanak u okolnim udolicama - flajevima - i na niskim, kamenjem pokrivenim breuljeima - kopjeima - tih stvorenja koja pokuavaju da preive u meuprostorima veeg, jaeg sveta. Mma Makuci je hodala dalje. Nije bilo nigde niega

ivog, premda je na pesku na stazi videla da su tuda pre kratkog vremena prola goveda. Razmiljala je o cipelama i pravila mentalni spisak svega onoga to mora da sazna o njima. Boja? Hoe li joj se slagati sa haljinom, koja je imala da bude boje slonovae. Udobnost? Na dan venanja morae dugo da stoji, kao i na svadbenim slavljima; cipele ne bi smele da budu suvie tesne, inae e joj biti veoma neudobne. Od tkanine ili kone? Njena koa, koja je bila nezgodna, nije dobro reagovala na neke sintetike materijale, stoga je bilo vano da cipele imaju konu postavu, a ne neku plastinu. Potpetice? Tu se opet javljalo pitanje udobnosti... Prenula se, a srce joj je poskoilo od straha. Iznenadna buka; kratak zvuk lomljavine; neto u buu. Instinkt je prevagnuo i ona je koraknula unazad i napola se okrenula da potri; mogla bi biti zmija, kobra ili mamba, to bi moglo da bude veoma opasno ukoliko se obrela izmeu zmije i njene jame. Mambe vole ove stare mravinjake, s njihovim prohladnim odajama i sigurnou njihove pomrine, a mambe su toliko brze, toliko opake, toliko ispunjene iskonskom mrnjom prema ljudima. Bradaviavo svinje. Izbilo je iz estara i dotumaralo na stazu, ugledalo nedaleko od sebe Mmu Makuci i naas se ukoilo, isto kao i ona. Potom, naglo se okrenuvi, s onim kominim repom podignutim poput antene, otkaskalo je odatle, natrag u sigurnost bua koji je pruao zaklon. Mma Makuci se opustila. Izvini, rekla je za stvorenjem koje se udaljavalo. Izvini. Ovo je tvoja kua.'v'

esto poglavlje MALI, NEVANi DEAK Drum za Lobace tee juno od Gaborona, pruajui se pravo prema prolazu koji se otvara meu niskim brdima na obema njegovim stranama. Poput svih ostalih drumova u Bocvani, svaki njegov potez budio je uspomene kod mnogih koji su redovno prolazili njime: ovde smo imali onaj kvar, pored onog kanala, a pomo smo saekali pod onim drvetom - kako je samo sunce prilo tog dana; ovde smo jednom skrenuli kako bismo posetili daljeg roaka koji ivi osam kilometara niz onaj pranjavi put, toliko dombast da smo bili zdrmani i izubijani dok nismo najzad stigli na odredite; ovde ivi ovek koji dri ofucanog, ugavog lava u velikom kavezu; ovde je skretanje za Mokolodi; ovde smo kupili dinje od ene kojoj su se muve rojile oko oiju, ali nju kao da to uopte nije uzbuivalo. I Mma Ramocve je imala svojih seanja na prolost; na putovanja autobusom kad je bila devojica, u posetu roakinji u Lobaceu; na putovanje s Noteom, njenim nasilnim muem, koji joj je slomio srce, pa joj ga onda slomio jo jednom; na vreme kad se s ocem vozila ovuda, kratko vreme pre no to je umro, a on joj rekao kako je mislio da nikad vie nee videti ova brda, ali da e nesumnjivo zatei neka slina tamo gde e uskoro otii, u onoj drugoj Bocvani koja lei tik iza one konane tame. Gospodin Bocalo Moeti je naposletku rekao Mmi Ramocve gde ivi. Njegova dotadanja neodreenost, koja se graniila s oklevanjem, bee je zbunila. Zar joj ne veruje? Nije valjda njegov strah toliko veliki? Skrenite desno, rekao joj je. ,,Nema znaka, ali kad ugledate veliko trnovo drvo*((Engl.) Thorn tree, opti naziv za razne vrsteakacija koje rastu u tom delu sveta, a kojima je trnje zajedniki imenilac. (Prim. prev.)) pokraj puta, im proete Oce, to vam

je to mes