of 66 /66
PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE Orijentaciona ispitna pitanja iz predmeta S T V A R N O P R A V O (prema udžbeniku OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA Uvod u građansko pravo i stvarno pravo strana 201-346,od dr.Ilije Babića) 1. Pojam i obeležja stvarnog prava Objektivno stvarno pravo je skup pravnih normi gradjanskog prava koje regulišu odnose izmedju ljudi povodom stvari – subjektivna stvarna prava, sa ciljem da se odredi kome ta prava pripadaju. - Stvarno pravo je u objektivnom smislu deo imovinskog prava (gradjanskog prava) na koje se primenjuju i opšta načela ove porodice prava. - Nauka stvarnog prava proučava veze izmedju normi stvarnog prava, sistematizuje ih, tumači ih, objašnjava pojedine pojmove i institute, kritikuje i predlaže donošenje adekvatnijih pravnih normi. - Norme objektivnog stvarnog prava predstavljaju opšte pretpostavke pod kojima pravni subjekti stiču ili gube subjektivno pravo na nekoj stvari. – SUBJEKTIVNO stvarno pravo je imovinsko (gradjansko) pravo koje svog imaoca ovlašćuje na neposrednu pravnu vlast na odredjenim stvarima. Predmet subjektivnog stvarnog prava je stvar neposredno. (Objasniti primer obligacije – dužnika i poverenika povodom stvari ). 2. Načela regulisanja stvarnog prava 1

Stvarno pravo

  • Author
    -

  • View
    518

  • Download
    9

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Stvarno pravo

Text of Stvarno pravo

PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUE Orijentaciona ispitna pitanja iz predmeta S T VARNO PRAVO (prema udbeniku OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA Uvod u graansko pravo i stvarno pravo strana 201-346,od dr.Ilije Babia)

1. Pojam i obeleja stvarnog prava Objektivno stvarno pravo je skup pravnih normi gradjanskog prava koje reguliu odnose izmedju ljudi povodom stvari subjektivna stvarna prava, sa ciljem da se odredi kome ta prava pripadaju. - Stvarno pravo je u objektivnom smislu deo imovinskog prava (gradjanskog prava) na koje se primenjuju i opta naela ove porodice prava. - Nauka stvarnog prava prouava veze izmedju normi stvarnog prava, sistematizuje ih, tumai ih, objanjava pojedine pojmove i institute, kritikuje i predlae donoenje adekvatnijih pravnih normi. - Norme objektivnog stvarnog prava predstavljaju opte pretpostavke pod kojima pravni subjekti stiu ili gube subjektivno pravo na nekoj stvari. SUBJEKTIVNO stvarno pravo je imovinsko (gradjansko) pravo koje svog imaoca ovlauje na neposrednu pravnu vlast na odredjenim stvarima. Predmet subjektivnog stvarnog prava je stvar neposredno. (Objasniti primer obligacije dunika i poverenika povodom stvari ). 2. Naela regulisanja stvarnog prava Stvarna prava se odlikuju i odredjenim naelima koja ih izdvajaju od ostalih imovinsko pravnih(gradjansko pravnih odnosa), a to su: 1) Naeloprivatno pravne vlasti na stvari, 2) Naelo ogranienosti broja stvarnih prava, 3) Naelo specijalnosti (odredjenosti) stvarnih prava, 4) Naelo publiciteta. 1) Naeloprivatno pravne vlasti na stvari: - Naelo privatno pravne vlasti na stvarima izraava se u trajnim i neposrednim ovlaenjima titulara prav svojine na stvari. Ova ovlaenja deluju i prema treim licima.

1

- Titulari prava svojine izjednaeni su u medjusobnim pravnim odnosima na osnovu subjektivnih stvarnih prava. Vlast koju imaju pravni subjekti neposredno na stvari (ius ad rem) vri se bez uticaja volje drugog i proistie direktno iz zakona. - Vlast koja se vri na stvari je trajne prirode, - Vlast na stvari je neposredna, - Vlast na stvari je apsolutna, - Apsolutno dejstvo stvarnog prava izraava se u mogunosti titulara da istie pravo sledovanja i pravo prvenstva. (pojasniti pravo sledovanja i pravo prvenstva). 2) Naelo ogranienosti broja stvarnih prava: - Broj i vrste stvarnih prava odredjuje zakonodavac (Numerus clausus) imperativnim propisima. Ovi propisi odredjuju sadrinu i obim stvarnih prava. Strane nisu ovlaene da svojom voljom oblikuju nove vrste stvarnih prava. I ugovorom se mogu prenositi samo ona stvarna prava koja zakon dozvoljava. Zakon odredjuje i bitan sadraj stvarnih prava , njihovo sticanje, prestanak i zatitu. Stvarna prava se mogu deliti samo po obimu ali ne i po sadraju. - U stvarnom pravu ne vai naelo autonomije volje. U obligacionom pravu to je jedan od osnovnih principa koji ovlauje strane da u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja svoje odnose urede po svojoj volji. (lan 10.ZOO). 3) Naelo specijalnosti (odredjenosti) stvarnih prava Stvarna prava se po pravilu konstituiu na individualno odredjenim stvarima, a izuzetno na pravima. Shodno tome stvarno pravo moe postojati na jednoj a ne na vie stvari. (primer ovaca i knjiga u biblioteci). Jedan imalac prava svojine, ima pravo svojine na svakoj stvari iz zbira stvari. 4) Naelo publiciteta: Publicitet stvarnih prava izvodi se iz dravine (faktike) vlasti koja je vidljiva i uobiajena za odredjeno stvarno pravo. Apsolutno dejstvo stvarnih prava prema treim licima obavezuje njihove imaoce da prenos tih prava na drugog subjekta , odnosno izmenu stvarnopravnog odnosa izvrena odgovaraju, vidljiv, odnosno saznajan nain. Mora biti objavljeno da na odredjenoj stvari postoji stvarno pravo nekog subjekta da trea lica ne bi to pravo vredjala. - Naelo publiciteta ispoljava se prilikom prenosa prava svojine, stvara prepostavku svojine i titi savesnog sticaoca.2

- Pretpostavalja se da je dralac pokretne stvari njen vlasnik, odnosno da je imalac stvarnog prava na nepokretnosti ono lice koje je upisano u zemljini registar. Ove pretpostavke j edozvoljeno obarati. 3. Podela stvarnih prava Broj i vrste stvarnopravnih odnosa predvidjen je zakonom. ZOSPO kao oblike stvarnopravnog tereta predvija: a) Pravo svojine, b) Pravo slubenosti, c) Pravo stvarnog tereta, d) Pravo zaloge. - Stvarno pravo je i pravo gradjenja regulisano zakonom o planiranju i izgradnji. a) Pravo svojine: - Predstavlja najviu pravnu vlast na stvari. Ta vlast obuhvata najvii stepen dranja, korienja i raspolaganja stvari u granicama zakona. Pojasniti primer Ogranienja javno pravne prirode. b) Pravo slubenosti: - Je stvarno pravo na tudjoj stvari koje ovlauje titulara da na odredjeni nain koristi tudju stvar ili ga ovlauje da od vlasnika zahteva da svoju stvar ne koristi onako kako bi mogao. c) Pravo stvarnog tereta: - je takodje stvarno pravo na tudjoj stvari. Titular ovog prava ovlaen je da od bilo kog vlasnika optereene nepokretnosti zahteva odredjene prestacije (npr. Isporuku odredjeene koliine poljoprivrednih proizvoda svake godine). Pravo stvarnog tereta razlikuje se od stvarne slubenosti koja predstavlja odnos svakodobnih vlasnike,dveju nepokretnosti(poslunog i povlasnog dobra) u kome je vlasnik poslunog dobra duen treti odredjene rednje vlasnika povlasnog dobra. Suprotno tome realni teret moe imati i lice koje nije nosilac nepokretnosti. U naem pravu jedno lice moe stei stvarni teret naosnovu ugovora, (ugovora o doivotnomizdravanju ili ugovora o prodaji) na osnovu kojga prodavac za sebe zadri pravo da od kupca zahteva da mu svake godine isporui odredjenu koliinu penice ili drva iseenih u prodatoj umi. d) Pravo zaloge: - Je stvarno pravo na tudjoj stvari koje ovlauje njenog imaoca da zaloenu (pokretnu ili nepokretnu) stvar izloi prodaji, a zatim iz ostvarene vrednosti naplati svoj dug, pre ostalih poverilaca. - pravo gradjenja je pravo nekog lica da na povrini tudjeg zemljita ili ispod njegove povrine ima u svojini zgradu, to je svakodobni vlasnik zemljita duan da trpi. Pravo grajenja razdvaja svojinu na zgradi od prava svojine na zemljitu. Zgrada u pravom smislu nije deo zemljita. Ona izgradnjom postaje pripadak deo prava gradjenja koje se smatra kao glavna3

stvar. Sa prestankom prava gradjenja zgrada postaje pripadak zemljita na kome je izgradjena. 4. Pojam i podela stvari a) Stvari se dele s obzirom na njihova relevantna pravna obeleja. Klasifikacija stvari je vana jer se na svim stvarima ne mogu zasnovati identina prava. Ako pripadaju istoj skupini, stvari se na isti nain stiu i prenose pravnim poslovima a istovrsna je i sadrina ovlaenja njegovog titulara - Stvari u prometu (Res in commercio) i van prometa(res exstra commercium). Stvari u prometu su one koje mogu biti predmet imovinskopravnog odnosa (tako se npr. Pravo svojine na stvari koje pripadaju jednom imaocu moe prodajom preneti na drugoga, ili se stvar moe dati na poslugu, u zakup, moe se na njoj konstituisati pravo slubenosti). Roba je stvar koja je uvek u prometu. Stvaii van prometa ne mogu biti objekti subjektivnog stvarnog prava. To su prvenstveno dobra u optoj upotrebi (Putevi, Vode, Vodotoci i vodno zemljite, luke i pristanita, vazduhoplovna pristanita, morske obale i obale unutranjih plovnih puteva) na kojima svi imaonici (pravni subjekti) imaju pravo opte upotrebe. Van prometa je i javno gradjevinsko zemljite. - Van prometa su i stvari koje bi i u odsustvu izriitih propisa o tome, stavljanjem u promet vredjale moral. Stvari mogu biti i ograniene u prometu (vatreno oruije mogu nostiti samo lica sa administrativnom dozvolom). Promet vatrenog oruija i vojne opreme dozvoljava se samo pojedinim pravnim subjektima, a regulisan je imperativnim propisima. b) Pokretne stvari (res mobiles) i nepokretne stvari (res immobiles) - Pokretne stvari su one iji se poloaj u prostoru moe promeniti, a da se time bitno ne povredi njihova osobina. - Nepokretne stvari su one iji se poloaj u prostoru ne moe promeniti a da se time ne povredi njihova bitna osobina. c)Individualno odredjene stvari i stvari odredjene po rodu Po rodu su odredjene one stvari koje se u pravnom prometu odredjuju po nekoj mernoj jedinici (kilogram, litra metar itd.) stvari po rodu se odredjuju vaganjem, brojanjem ili merenjem. Pravilo je da stvar odredjena po rodu ne propada.

4

Individualno odredjena stvar je stvar odredjena pojedinano(konkretno) bilo zato to je jedina takve vrste, neponovljiva, ili su joj takvo svojstvo dale strane u zakljuenom pravnom poslu (pr. Slika poznatog slikara, stan kua itd.). - Kada se odredjena koliina stvari izdvoji iz roda, ona se individualizira i tako postaje individualno odredjena ( primer: Jabuka, kaput). - Podela stvari po rodu i na individualno odredjene zanaajna je naroito u obligacionom pravu. Predmet ugovora o posluzi, zalogu, zakupu i ostavi moe biti samo stvar koja je individualno odredjena. Ako propadne individualno odredjena stvar, obaveza prestaje, ali kada su predmet obaveze stvari odredjene po rodu, obaveze ne prestaje ak i kada sve to dunik ima od takvih stvari propadne usled okolnosti za koje on ne odgovara. U tom sluaju dunik je duan isporuiti druge stvari istog roda. Ako su stvari odredjene samo po rodu, dunik je duan dati stvari srednje kakvoe. - samo individulano odredjene stvari mogu biti predmet prava svojine. Shodno tome vlasnik moe tubom zahtevati od draoca vraanje individualno odredjene stvari. d)Zamenljive i nezamenljive stvari: Zamenljive stvari su one umesto kojih prilikom ispunjenja obaveze moe predati druga stvar istih karakteristika. Nezamenljjiva stvar ne moe biti zamenjena drugom. Stvari odredjene po rodu su zamenljive, ali individualno odredjena stvar oe biti zamenljiva i nezamenljiva. - ova podela je znaajna za obligaciono pravo. Tako je predmet ugovora o zajmu predaja odredjene koliine novca ili drugih zamenljivih stvari. Dunik moe prebiti potraivanje koje ima prema poveriocu sa onim to ovaj potrauje od njega ako oba potraivanja glase na novac ili druge zamenljive stvari. e) Potrone i nepotrone stvari Potrone stvari su one koje se jednom upotrebom potroe(unitavaju) ili se njihova supstanca bitno smanji, ili su namenjene otudjenju (npr. Prehrambeni proizvodi, pogonsko gorivo, industrijsko ulje itd.). Nepotrone stvari se mogu upotrebljavati vie puta ili neogranien broj puta a da im se time bitno ne narui supstanca (zemljite, kua, automobil). - Ova podela je relativna, prema opravdanom miljenju, knjiga u knjiari je potrona stvar za prodavca, a nepotrona za kupca. - Podela stvari na potrone i nepotrone je znaajna za zasnivanje odredjenih pravnih poslova. Ugovori o posluzi i zakupu imaju za predmet5

nepotrone stvari, ali pravilo je da se plodouivanje takodje moe zasnovati na nepotronim stvarima. f) deljive i nedeljive stvari: Deljive stvari su one koje se mogu deliti na vie istovrsnih delova pri emu njihova supstanca ostaje ista, a manji delovi imaju srazmerno manju vrednost u odnosu na celinu (vagon penice, koliina novca, kontejner eera itd.). -Nedeljive stvari su one kod kojih bi se deobom unitila supstanca ili bi se nesrazmerno umanjila vrednost delova dobijenih deobom(iva ivotinja, dijamant itd) Mogua je fizika, geometrijska i civilna deoba stvari. - Podela stvari na deljive i nedeljive naroito je u stvarnom pravu bitna za suvlasnitvo i zajedniku svojinu. Kada je obaveza nedeljiva, a ima vie dunika , shodno se primenjuju propisi o solidarnim obavezama (b. lan 435 ZOO). g) Proste (jednostavne) stvari i sloene (sastavljene) stvari Prosta stvar je prirodna organska celina(iva ivotinja, biljka, dijamant). Prosta stvar moe biti rezultat ljudksoga rada i sainjena od razliitih sirovina koje su u procesu proizvodnje izgubile svoju individualnost (tof, tabak papira). Stoga je irelevantno ko je bio vlasnik stabla ili vune pre nego to je neka od tih sirovina postala prosta stvar. - Sloena stvar je nastala spajanjem raznorodnih prostih stvari u jednu novu celinu nezavisno od okolnosti da li svaka od njih moe biti samostalna stvar ili ne. U sloenoj stvari proste stvari mogu i zadrati svoju samostalnost (satelitska antena na zgradi) tako da njihovo odvajanje nema za posledicu unitavanje sloene stvati. Zakljueni pravni posao koji ima za predmet sloenui stvar, prostire se na sve njegove sastavne delove, osim ukoliko nije ugovoreno drugaije. h) Pripadak:- Pripadak je sporedna samostalna i pokretna stvar koju je njen sopstvenik namenio da olakava ili omoguava korienje glavne stvari(res principalis) svojstvo pripatka moe imati samofiziki samostalna stvar, a ne i ona koja je izgubila svoju samostalnost i nalazi se u fizikoj vezi sa celom stvari.

6

5. Pripadak,plodovi i zbirna stvar Plodovi su prihodi koji nastaju od neke stvari oni se najee pojavljuju periodino i namenjeni su za odvajanje i ne iscrpljuju supstancu stvari koja ih daje. Najznaajnija podela je na prirodne, industrijske i civilne. Prirodni plodovi organski proizilaze iz neke stvari i ne umanjuju njenu supstancu a nastaju bez ulaganja ljudskog rada. U prirodne plodove se ubrajaju i plodovi stvari iaj se supstanca odvajanjem plodova umanjuje kao to je rudno blago. Industrijski plodovi nastaju ulaganjem ljudskog rada i uz pomo prirode(npr kulture voa i povra) i razlikuju se od industrijskih proizvoda. - Zbirna stvar:- je skup istovrsnij fiziki samostalnih stvari koje imaju istu namenu i u pravnim odnosima se pojavljuju kao celna (galerija slika, stado ovaca itd. ). Svaka od pojedinih stavri iz zbira moe biti predmet pravnog posla. Pravo svojine postoji na svakoj slici iz galeriji, na svakoj ovci iz stada, zbog toga pojedine stvari u zbiru stvari mogu biti u svojini razliitih lica. Zbirna stvar se razlikuje od komplementarne stvari. Komplementarne stvari su one koje se sastoje od dve ili vie samostalnih stvari koje ine celinu. (par cipela, par arapa, pil karata itd.). nedostatak samo jedne stvari znatno oteava ili oenmoguava upotrebu cele komplementarne stvari. 6. Novac i procena vrednosti stvari Novac je telesna stvar koja ima funkciju opteg merila vrednosti roba i usluga na tritu i sredstva plaanja. U novanom obliku se izraava vrenost neke stvari (cena). Ali se sve stvari ne mogu proceniti. Procenjive su samo one stvari ija se vrednost moe uporediti sa drugim stvarima u prometu. Stvari ija se vrednost ne moe uporediti ni sa kojom drugom stvari u prometu su neprocenjive. Cena procenjive stvari moe biti obina(redovna), vanredna ili afekciona. - Redovna cena (pretium comune) je normalna cena koja vai na tritu. Utvrdjuje se po objektivnom kriterijumu. - Vanredna cena (pretium singulare): je cena koja se takodje utvrdjuje po objektivnim merilima ali se u obzir uzimaju posebne okolnosti vlasnika stvari(subjektivna vrednost stvari). Vanrednu vrednost stvar ima za vlasnika zbog posebnih odlika i posebnih interesa za vlasnika. - Afekciona cena (pretium affectionis ili pretium extraordinarium) je vrednost odredjene stvari za vlasnika zbog njegove naklonosti koju ima prema toj stvari (posebno draga fotografija, pismo originalni i jedini7

primerak porodinog filma itd.).Ona ne predstavlja objektivnu nego posebnu subjektivnu vrednost za neko lice i razlikuje se od vanredne cene. 7. Pojam i izvori prava hartija od vrednosti Hartije od vrednosti su pisane izjave u kojima je sadrano neko imovinsko pravo povezano sa samom ispravom. Izdavalac isprave se obavezuje da e obavezu upisanu u toj ispravi ispuniti licu koji je njen zakonski imalac. Pravo imaoca pisane isprave je tesno povezano sa ispravom. Ono ne moe nastati bez isprave. Takodje prenoenje i vrenje prava iz isprave ne moe se obaviti bez isprave. S toga u hartiji od vrednosti postoji pravo na hartiju od vrednosti, ako stvari, i pravo koje je sadrano u hartiji od vrednosti. Hartije od vrednosti koje se esto upotrebljvaju u privrednom prometu za plaanje nazivaju se i trgovakim efekti, a glase na novani iznos. Za sve vrste hartija od vrednosti, glavni izvor je ZOO. Pojedine vrste Hartija od vrednosti reguliu se posebnim zakonima(zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata). 8. Bitna obeleja hartija od vrednosti - Hartije od vrednosti su raznovrsne ali se sve odlikuju odredjenim bitnim obeleijima. Svaka hartija od vrednosti ima pisanu formu u kojoj je sadrano neko imovinsko pravo inkorporisano u toj hartiji koja je prenosiva. - Pisana forma hartijem od vrednosti je propisana zakonom. (strogo formalni pravni posao). - U hartiji od vrednosti sadrano je neko imovinsko pravo. Pored imovinskog prava hartija moe sadrati i neko drugo pravo. Zakoniti imalac hartije od vrednosti moe imati neko novano potraivanje (ek menica itd), potraivanje predaje neke stvari itd. Hartije koje imaju neko drugo pravo a ne i imovinsko, nemaju svojstvo hartije od vrednosti bez obzira na njihov znaaj (diploma fakulteta, uverenje o dravljanstvu itd.). - Pravo iz hartije od vrednosti je inkorporisano u hartiji(naelo inkorporacije). Tj. Nerazdvojno od hartije. - Hartije od vrednosti su prenosive isprave. Prenoenjem hartije sa jednog na drugog pravnog subjekta , prenosi se i pravo iz hartije. Naine prenoenja hartija od vrednosti zavistan je od vrste hartije. Sa najmanje formalnosti prenose se hartije na donosioca (njenom predajom). Pravo iz hartije na ime prenosi se cesijom, a pravo iz hartije po naredbi prenosi se

8

indosamento, stoga nema svojstvo hartija od vrednosti koja sadri neprenostiva imovinska i ilina prava. 9. Razgranienja izmedju hartija od vrednosti i drugih isprava U pravnom prometu se nalaze i isprave koje sade neko imovinsko pravo, a nemaju svojstvo hartija od vrednosti, kao to su: Dokazne isprave, isprave ija je forma bitan uslov punovanosti pravnog posla i legitimacioni papiri i znaci. U praksi se kao dokazne isprave esto sreu priznanica (isprava od dugu), koju je dunik potpisao i predao poveriocu i ugovor sainjen u pisanom obliku, koji ima dokazno svojstvo. Na osnovu navedenih isprava poverilac lake moe dokazati postojanje i sadrinu obaveze dunika u sluaju da dodje do spora. - Legitimacione hartije i legitimacioni znaci. Legitimacione isprave razlikuju se od hartija od vrednosti iako se na njih shodno primenjuju odgovarajue odredbe o hartijama od vrednosti. Legitimacione isprave slue da pokau ko je poverilac u nekom obligacionom odnosu.Njihovim prenoenjem ne prenose se prava poverioca prema duniku, jer legitimacione isprave ne odlikuje naelo inkorporacije. Poverilac osim toga moe zahtevati i ispunjenje obaveze iako je izgubio legitimacionu ispravu. Pod odredjenim pretpostavkama hartije na ime i po naredbi se mogu amortizovati u sudskom postupku. 10. Bitni sastojci hartija od vrednosti - Svojstvo hartija od vrednosti imaju samo one ispravekoje sadre bitne sastojke. Bitni sastojci hartija od vrednosti propisani su zakonom. - Minimalni sastojci svih hartija od vrednosti su: 1. znaenje vrste hartije od vrednosti, 2. oznaenje poslovnog imena, odnosno sedita odnosno imena i prebivalita izdavaoca hartije od vrednosti. 3. Oznaenje poslovnog imena, odnosno naziva ili imena lica na koje, odnosno po ijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili oznaenje da hartija od vrednosti glasi na donosioca. 4. Tano oznaenje obaveze izdavaoca koja proizilazi iz hartije od vrednosti, 5. Navodjenje mesta i datuma izdavanja hartije od vrednosti, a kod onih koje se izdaju u seriji i njihov serijski broj. 6. Potpis izdavaoca hartije od vrednosti, odnosno faksimil potpisa izdavaoca hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji. Posebnim zakonom za9

pojedine hartije od vrednosti mogu biti odredjeni i drugi bitni sastojci. Isprava koja ne sadri bilo koji od bitnih sastojaka ne vai kao hartija od vrednosti. 11. Pravna priroda hartija od vrednosti i nastanak obaveze U objanjavanju pravne prirode hartija od vrednosti istiu se dve teorije: Teorija ugovora i teorija jednostrane izjave volje. - prema teoriji ugovora obaveza izdavaoca hartije nastaje na osnovu ugovora izmedju izdavaoca i imaoca hartije. Ugovori se zakljuuju u korist docnijih imalaca hartije koji su ovlaeni od dunika zahtevati neposredno ispunjenje obaveze. - Prema teoriji jednostrane izjave volje, obaveza iz hartije od vrednosti nastaje jednostranom izjavom volje njenog potpisnika kao izdavaoca, kao i svakog docnijeg potpisnika te isprave, a ne zakljuenjem ugovora izmedju dve strane. Teoriju jednostrane izjave volje prihvatio je ZOO, a primenjuje se na novane hartije od vrednosti ali ne i robne hartije od vrednosti. 12. Podela hartija od vrednosti Hartije od vrednosti se mogu klasifikovati po vie kriterijuma. S obzirom na vrstu inkorporisanog prava koje sadre, hartije od vrednosti se mogu podeliti na : 1. Stvarnopravne hartije (u kojima je inkorporisano stvarno pravo na pokretnim i nepokretnim stvarima npr. Skladinica, konosman hipotekarno pismo itd.), 2. Obligacionopravne hartije (sadre neko obligaciono pravo menica, ek, obveznica), 3. Hartije s pravom uea, - korporacione hartije (sadre pravo uea nekog lica npr. Akcije izdate od akcionarskog drutva). - Hartije od vrednosti se prema nainu odredjivanja imaoca prava mogu razvrstati nahartije na ime, hartije na donosioca i hartije po naredbi. Hartije na ime glase na ime odredjenog lica, i sasmo lice na koje hartija glasi moe ostvarivati pravo iz hartije. Hartije po naredbi sadre ime nosioca prava ali on moe svojom naredbom oznaiti drugo lice kao imaoca tog prava. Hartije na donosioca ne sadre oznaku odredjenog lica, a obavezuju izdavaoca te hartije da izvri obavezu iz hartije svakom donosiocu. - prema karakteru potraivanja: hartije od vrednosti se mogu razlikovati na navane hartije od vrednosti i i robne hartije od vrednosti. Novane hartije

10

od vrednosti imaju za predmet novano potraivanje. Robne hartije od vrednosti imaju za predmet potreivanje robe. - S obzirom na odnos prava iz hartije prema osnovnom pravnom poslu hartije od vrednosti se dele na apstraktne hartije od vrednosti i kauzalne hartije od vrednsti. Iz apstraktne hartije od vrednosti osnovni pravni posao nije vidljiv. Kauzalne hartije od vrednosti su isprave u kojim aje vidljiva veza izmedju njih i osnovnog pravnog posla radi koga su izdate. - Prema nainu postanka hartije od vrednosti delimom na konstitutivne i nekonstitutivne (deklarativne). 13. Bitna obeleja hartija od vrednosti na donosioca,na ime i po naredbi Hartije od vrednosti na donosioca su isprave koje ne sadre oznaenje ko je njihov korisnik. Kao zakoniti imaoc hartije od vrednosti na donosioca smatra se njen donosilac. Pretpostavlja se da je posednik hartiju stekao na savestan nain. On stie pravo potraivanja upisano na hartiji od vrednosti i kada je hartija od vrednosti izala iz ruke njenog izdavaoca, odnosno njenog ranijeg imaoca i bez njegove volje. Svojstvo hartije od vrednosti na donosioca neke hartije od vrednsoti imaju na osnovu zakona(ek u kojem nije odredjen korisnik).hartije od vrednosti na donosioca i prava iz te hartije prenose se njenom predajom. Na taj nain omogueno je brzo i jednostavno prenoenje ovih hartija. Nedostatak je to se gubitkom hartija od vrednosti gubi i mogunost ostvarenja prava iz hartije. - Hartija od vrednosti na ime: su isprave u kojima je je izriito naznaen njihov imalac. Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na ime smatra se lice na koje hartija od vrednosti glasi, odnosno lice na koje je uredno preneta. Hartije na ime se oznaavaju kao retke hartije zbog toga to izdavalac preuzima direktnu obavezu prema njenom imaocu, ali ne i prema drugim licima. Pojedine hartije od vrednosti po zakonu glase na ime : Konosman, tovarni list itd. Hartije po naredbi: su isprave koje sadre ime njenog imaoca, a ovlauju ga da svojom naredbom odredi drugo lice kao imaoca isprave. Izdavanjem hartije od vrednosti po naredbi, izdavalac preuzima obavezu prema licu koje je naznaio u ispravi, ali i prema drugim licima na koja je tu ispravu preneo njen raniji zakoniti imalac. Isprava ima svojstvo hartije od vrednosti po naredbi i kada u nju nije unesena klauzula po naredbi po osnovu zakona(menica, ek na ime, akcija na ime, skladinica).

11

Prava iz hartije od vrednosti po naredbi prenose se indosamentom. Klauzula o indosamentu upisuje se na poledjinu hartije od vrednosti po naredbi pa je i tako dobila ime. Indosament je jednostrana izjava volje ranijeg zakonitog imaoca hartije od vrednosti kojom prenosi pravo iz hartije na drugo lice (indosatara). Puni indosament sadri 1) izjavu o prenosu, 2) oznaenje indosatara, 3) potpis indosanta. Blanko indosament za razliku od punog sadri samo potpis indosanta. Prenosom prava iz hartije od vrednosti nastaje obligacioni odnos izmedju izdavaoca hartije od vrednosti i novog zakonitog imaoca hartije. Njen novi imalac stie sva prava koja su pripadala prethodnom imaocu. 14. Legitimacioni znaci i legitimacione hartije Legitimacioni znaci su telesni predmeti (isprave) u koje su utisnute odredjene oznake da bi se uz njihovu pomo lake identifikovao poverilac u obligacionom odnosu, prilikom ijeg nastanka su izdati. Znaci obino i ne sadre neto odredjeno o obavezi njihovog izdavaoca nego npr. Neki broj utisut na komad hartije, metala ili drugog materijala. To su najee garderobni znaci(u pozoritu bioskopu el. Stanici itd.).. Pomou legitimacionih znakova poverilac se legitimie u obligacionom odnosu iako oni ne sadre oznaenje imena poverioca a esto ni izdavaoca. Gubitkom legitimacionog znaka izdavalac se ne oslobadja obaveze. - Legitimacione hartije su pismene isprave u kojima su oznaene odredjene obaveze za njihovog izdavaoca, ali ne i ko je poverilac, iako slui njegovoj identifikaciji (legitimisanju). Za razliku od hartija od vrednosti u legitimacionim hartijama nije inkorporisano pravo iz hartije u samu hartiju, tako da u sluaju njegovog gubitka poverilac ne gubi ovlaenja. Imlac legitimacione hartije moe svojstva poverioca dokazivati ostalim dokaznim sredstvima. Legitimacione hartije za razliku od hartija od vrednosti nisu u opticaju. Ipak one se mogu prenositi prostom tradicijom, osim ako glase na ime i tada se prenose cesijom. Pretpostavlja se savesnost i zakonitost imaoca legitimacione hartije. Njihov savesni izdavalac oslobaa se obaveze ispunjenja donosiocu kada ovaj nije zakoniti imalac te isprave. 15. Pojam i subjekti dravine Dravina possesio je pravno zatiena faktika oblast (corpus possessionis) nekog lica na stvari. Faktika vlast na stvari je nezavisna od subjektivnog prava na stvar i ona se razilkuje od pravne vlasti koju ima titular subjektivnog prava. Stoga dravinu ima i zakupac i ostavoprimac, ali i lopov12

koji je tu stvayr ukrao. Za postojanje dravine nije potrebna volja draoca da driu stvar kao da je njegova. Najee se u ivotu pravna i faktina vlast preklapaju zbog ega se opravdano veruje da onaj ko ima dravinu stvari ima i subjektivno pravo na nju. Faktika vlast je zatiena samostalna i ne izvire iz prava na stvar. - Dravina se razlikuje od detencije. Lice koje po osnovu radnog ili slinog odnosa, ili u domainstvu vri faktiku vlast za drugo lice a duno je da postupa po uputstvima ovog drugog lica nema dravinu . Dravnisku zatitu u ovim uslovima ima drugo lice a ne detentor. 16. Subjektivno i objektivno shvatanje dravine - Subjektivno shvatanje dravine: - Dralac stvari je lice koje ima faktiku vlast na stvari, i volju da stvar dri za sebe. - Lice koje ima faktiku vlast na stvari, ali vri tudje pravo svojine za drugoga, (ne ponaa se kao vlasnik stvari),nema animus rem sibi habendi a ni dravinu stvari nego je detentor koji ne uiva dravinsku zatitu. Shodno tome draoci su u rimskom pravu i lica koja su stvar ukrala, ili su ih pribavila silom, a detentori su ostavoprimci, zakupci, poslugoprimci, plodouivaoci itd. Detentor u rimskom pravu nije uivao zatitu koju je uivao dralac. Dravinska zatita je prema subjektivnoj koncepciji bila ograniena na mali broj lica koja su mogla dokazati da stvar dre za sebe, a ne za drugoga. Zbog nesavrenosti subjektivnog shvatanja dravine istaknuto je moderno objektivno shvatanje dravine. Za sticanje dravine dovoljna je samo faktika vlast na stvari corpus possessionis. U skladu sa ovim dravisku zatitu imaju i zakupac, ostavoprimac, poslugoprimac. Nisu draoci lica koja faktiku vlast dre za drugoga(zaposleni u ime poslodavca). - Subjekti dravine mogu biti fizika i pravna lica. Oni mogu biti subjekti dravine na onoj stvari na kojoj mogu imati pravo svojine ili neko drugo stvarno obligaciono pravo. Dravinu moe stei i poslovno nesposobno fiziko lice. Tako je npr dete koje nije navrilo 14. god ivota (nije steklo ni deliminu poslovnu sposobnost) sposobno da stekne dravinu na obui, odei, igrakama ali ne i na zgradi i zemljitu. U sluaju povrede dravine poslovno nesposobnog lica spor e voditi njegov zakonski zastupnik. Ukoliko poslovno nesposobno lice nije sposobno da stekne dravinu zbog nesosobnosti za rasudjivanje, dravinu stoe vri i titi u ime i za raun tog lica njegov zastupnik. U ime i za raun tog lica njegov zastupnik. U ime i za raun pravnog lica dravinu stiu i vre njegovi organi.

13

17. Predmet dravine Predmet dravine mogu biti stvari na kojima se moe stei pravo svojine (stvari u prometu), i druga stvarna prava. Stvari van prometa (dobra opteg interesa) ne mogu biti predmet dravine. Redovan sud je pored ostalog nadlean da odluuje u sporovima iz imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa. A to je optinski sud. Zatita dobara kje su van prometa(opte drutvena dobra) poverena je u nadlenost organa uprave i ne ostvaruje se na nain predvidjen za zatitu dravine. - predmet dravine su individualno odredjene i sadanje stvari. Pored stvari naelno predmet dravine mogu biti i imovinska prava. Kao predmet dravine prava mogu biti: pravo slubenosti, pravo rune zaloge, stvarni teret itd. 18. Vrste dravine Dravina se prvenstveno deli na dravinu stvari, i dravinu prava. - dravina stvari po sadrini odgovara pravu svojine. Nezavinso da li je vlasnik ili nije njen dralac se ponaa kao vlasnik. Dravinu ili lice koje na njoj vri faktiku vlast, (postupci koji znae dravinu nazivaju se aperhenzioni akti). Dravina stvari ne prestaje kada je dralac spreen da vri faktiku vlast nezavisno od svoje volje (npr. Usled snene lavine ili nabujalih potoka dralac ne moe koristiti svoju vikendicu). - od pravila da dravinu stvari ima svako lice koje na njoj vri faktiku vlast postoje dva izuzetka. Nema dravinu detentor, lice koje po osnovu radnog ili slinog odnosa ili u domainstvu vri faktiku vlast na stavri za drugo lice a duno je da postupa po uputstvima drugog lica. -Naslednik postaje dralac u trenutku otvaranja nasledja, bez obzira na to kada je stekao faktiku vlast na stvari. - Dravinu prava ima lice koje ga faktiki vri i predstavlja jednu vrstu vlasti na stvari koja je ua od dravine stvari. - Iskljuiva (individualna) dravina i sudravina zavisno od broja lica koja vre faktiku vlast na istoj stvari postoji iskljuiva (individualna) dravina i sudravina. - iskljuiva dravina je ona koju vri jedno (fiziko ili pravno) lice, tako da iz dravine stvari ili prava iskljuuje sva druga lica. - Sudravina postoji kada vie lica vri faktiku vlast na istoj stvari ili pravu. Svaki od sudralaca u tom sluaju vri samostalnu faktiku vlast na celoj stvari ali je ogranien vrenjem faktike vlasti od strane drugih sudralaca. Faktiku vlast sudraoci mogu vriti na razliite naine. Suprunici koji su14

suvlasnici kue ili na njoj imaju zajedniku svojinu. Mogu je istovremeno korisititi. Sudravina prava postoji kada kada vie lica kao suvlasnici ili zajedniki vlasnici povlasnog dobra koriste pravo stvarne slubenosti puta koji se nalazi na povlasnom dobru. - pod uticajem nemake i austrijske teorije u naoj literaturi pominje se i zajednika dravina. - zakonita i nezakonita dravina: Zakonita dravina se zasniva na punovanom pravnom osnovu za sticanje stvarnog prava. Sticanje ove dravine potreban je isti osnov kao i za sticanje prava svojine ili drugog stvarnog prava(npr. Razmena, poklon, zavetanje), odluka nadlenog organa, ili druge injenice predvidjene zakonom. Pravni osnov se razlikuje od dravine. Tako jedno lice moe imati pravo na dravinu (pravni osnov), ali ne i dravinu. Pored punovanog pravnog osnova koji je potreban za sticanje prava svojine za zakonitost dravine , ZOSPO zahteva i da ona nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja. - Nezakonita dravina nije zasnovana na punovanom pravnom osnovu za sticanje stvarnog prava. Nezakoniti dralac je npr. Lopov, kupac iz ponitenog ugovora o kupoprodaji, lice za koga je u sudskom postupku utvrdjeno da nema svojstvo naslednika. Nezavisno od okolnosti da li je dravina zakonita ili nezakonita ona uiva zatitu. Ovaj kvalitet dravine je relevantatan prilikom sticanja prava svojine odrajem. Kada je savestan dralac i zakoniti dralac, rokovi za odraj su krai. Savesna i nesavesna dravina: - Savesni dralac je onaj koji osnovano smatra da ima punovani pravni osnov za dravinu stvarnog prava. On je u dobroj veri (bona fidei possessor) ali u zabludi jer nije imalac prava iju sadrinu vri dranjem stvari. Nesavestan dralac je onaj koji zna ili bi morao da zna da nema punovaan pravni osnov za dravinu stvari ili prava koje vri. Tako je nesavestan dralac prava slubenosti puta lice koje bez ikakvog osnova koristi put ili kupac koji zna da je da je stvar kupio od nevlasnika. -savesnost ili nesavesnot pravnog lica se ceni prema savesnosti ili nesavesnosti organa koji ih zastupaju. (zakonsko i voljno zastupanje). Savesna dravina moe biti i zakonita i nezakonita. - prava i (istinita) i manljiva (neistinita) dravina: Prava dravina je steena na pravno doputen nain, a manljiva na nedoputen nain, prevarom ili zloupotrebom poverenja. - neposredna i posredna dravina: Neposrednu dravinu na stvari ima lice koje neposredno vri faktiku vlast na stvari. Posrednu dravinu ima lice koje faktiku vlast vri preko drugog lica(a ne neposredno), kome je po15

osnovu plodouivanja, ugovora o korienju stana, zakupa, uvanja posluge ili drugog pravnog posla dalo stvar u neposrednu dravinu. -Tabularna dravina je dravina lica koje je u zemljinom registru upisano kao imalac prava svojine ili nekog drugog stvarnog prava koje se upisuje u zemljinje registre. injenica je da stvarno pravo nekog lica upisano u zemljini registar, stvara pretpostavku da mu to pravo i pripada dok u registru ne bude izbrisano. Tabularna dravina je idealna i radi njene zatite se ne moe uspeno podneti dravinska tuba. Dravinsku tubu moe podneti samo ono lice koje je stvarni dralac stvari, iako nije upisano u registar. 19. Pribavljanje i gubitak dravine Dravinu kao faktiku vlast na stvari mogue ie stei i izgubiti na razliite naine. Dravina se moe pribaviti posredno i neposredno. Dravina stvari i prava je pribavljena neposredno ako se zauzmu stvari i prava koja nikome ne pripadaju i nisu ni u ijoj dravini. Takva dravina je uvek samovlasna i ne izvodi se iz dravine prethodnika. Dravina se pribavlja posredno sticanjem faktike vlasti na stvari(vrenjem prava) koje imaju vlasnika (titulara prava), odnosno draoca. Posredno sticanje moe biti samovlasno (bez volje prethodnika) suprotno njegovoj volji i kad nije samovlasno ili se zasnivati na volji prethodnika. Dravina na pokretnim i nepokretnim stvarima se stie na razliite naine. Dravina na pokretnim stvarima najee se stie prostom predajom. (predajom stvari iz ruke u ruku). Sticanje stvari na nepokretnostima (zgradi, stanu, zemljitu) zavisi od vrste nepokretnosti i konkretne situacije. Tako se stanovi, zgrade najee prenose u dravinu sticaoca ispranjenjem i predajom kljueva, a zemljite tako da se sticalac dovede u priliku da pone vriti radnje koje se smatraju kao faktika vlast na stvari. Dravina prava se stie vrenjem sadrine odredjenog prava. Ako su stvari bestelesne, kao prava, onda e dralac ili pritealac biti kada ih uiva u svoje ime. - Naslednik postaje dralac u trenutku otvaranja nasledja bez obzira na to kada je stekao faktiku vlast na stvari. Nasledje se otvara smru ovekovom, a isto dejstvo ima proglaenje nestalog lica za umrlo. - dravina se gubi kad dralac prestane da vri faktiku vlast na stvari. Gubitak dravine moe biti apsolutan ili relativan. Dravina se ne gubi ako je dralac privremeno spreen da vri faktiku vlast nezavisno od svoje volje. Dravina prestaje odricanjem draoca ili zbog nemogunosti vrenja prava.16

20. Zatita dravine (samopomo i sudska zatita). Iako dravina nije subjektivno pravo svaki dralac stvari I prava ima pravo na zatitu od smetanja dravine. Smetanje dravine moe biti uinjeno uznemiravanjem ili oduzimanjem dravine. Dravina se moe tititi korienjem samopomoi (vadnsudski) ili sudskim putem. Samopomo je vid dozvoljene samoodbrane (nune odbrane), koju preduzima dralac da odbije smetanje dravine. Samopomo je dozvoljena samo u sluajevima pripisanim zakonom. Nedozvoljeno preduzetom samopomoi ini se krivino delo samovlaa. Samopomo je dozvoljena : a)kad neposredno preti opasnost povrede prava, b) ako je takva zatita zaista nuna,c) ukoliko nain otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u koima nastaje opasnost. Ove pretpostavke moraju biti kumulativno ispunjene. Sudska zatita: - se u naem pravu ostvaruje podnoenjem tube zbog uznemiravanja ili tube zbog oduzimanja dravine. Tuba zbog uznemiravanja odnosno oduzimanja dravine moe se podneti u roku od 30 dana(subjektivni rok) od saznanja za smetanje I uinioca, a najkasnije u roku od godinu dana (objektivni rok) od nastalog smetanja.svojstvo tuioca ima poslednji mirni dralac, a svojstvo tuenog onaj koji je izvrio smetanje. Iskljueno je pretresanje o pravu na dravinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti dravine ili o zahtevima za naknadu tete. Odluku o zahtevu sud donosi I silom. Tubu je shodno tome ovaeno podneti I lice koje je dravinu steklo silom, potajno ili zloupotrebom poverenja, osim prema licu od koga je na takav nain doao do dravine. Dravinsku zatittu ima i posredni dralac prema neposrednom koji prelazi granice svoje neposredne dravine(npr. Zakupac suprotno ugovoru o zakupu, zakupljeni stan pretvara u poslovnu prostoriju ili ga izdaje u podzakup). 21. Pojam prava svojine Pravo svojine (dominum proprietas) je subjektivno stvarno pravo, iz koga proizilazi najvia pravna I faktika vlast na stvari individualistiki koncept.

17

Kolektivistiki koncept svojine stvar pripada kolektivitetu a pojedinac iz tog kolektiviteta pojedina prava koja mu daju usku ogranienu vlast u pogledu te stvari. FGZ propisuje:svojina je pravo uivati I raspolagati stvarima na najpotpuniji nain pod uslovom da se ta upotreba sa ciljem koji je protivan zakonu ili uredbama. Zakon o vlasnitvu I drugim stvarnim pravim HR je propisaopravo vlasnitva je stvarno pravo na odredjenoj stvari koje ovlauje svoga nositelja da stom stvari I koristima od nje ini ta ga je volja te da svakog drugoga iskljui ako to nije protivno tudjim pravima I zakonskim ogranienjima. Vlasnik ima medju ostalima pravo posedovanja, upotrebe, koritenja I raspolaganja svojom stvari. - subjekti prava svojine (titulari) su fizika I pravna lica. Fizika I prava lica mogu imati prava sovjine na stambenim zgradama, stanovima kao posebnim delovima zgrade, poslovnim prostorijama I drugim nepokretnostima osim na prirodnim bogatstvima koji su u dravnoj svojini. 22. Sadrina i obeleja prava svojine Vlasnik stvari je ovlaen da stvar dri, koristi i njome raspolae u granicama odredjenim zakonom. - ovlaenje dranja (ius possidendi), omoguava vlasniku da ima faktiku vlast na stvari. dravinu koja se takodje moe tititi. Ovo ovlaenje moe imati i lice koje nije vlasnik. - ovlaenje korienja je upotrebljavanje stvari u skladu sa potrebama vlasnika, odnosno radi ubiranja plodova koje stvar daje. U pravnoj litereturi se pravo korienja i pravo upotrebe razlikuje. Neplodonosna stvar se upotrebljava, a plodonosna koristi. Pravo korienja takodje moe imati i lice koje nije vlasnik stvari (na osnovu ugovora o zakupu, posluzi, plodouivanju). - ovlaenje raspolaganja ius disponendi obuhvata dve mogunosti vlasnika, da sa stvari Faktiki i Pravno raspolae. - faktiko raspolaganje se ispoljava u preduzimanju materijalnih akata koji utiu na supstancu stvari ali tako da se povodom stvari ne zasniva neki pravni odnos, kao to je popravljanje stvari da bi pravilno funkcionisala(npr. Popravka krova na zgradi, automobila, isuivanje movarnog zemljita), rekonstrukcija stvari, promena namene, i delimina ili potpuna potronja stvari (stabla iseena za loenje, seno za stoku itd.). - pravno rasolaganje je mogunost vlasnika da zakljuuje pravne poslove koji za predmet imaju stvar. Tako na osnovu ugovora o prodaji ili razmeni vlasnik moe na drugo lice preneti pravo svojine na celoj stvari, tako da on18

prestaje biti vlasnik. Vlasnik moe preneti na drugo lice ovlaenje dranja i korienja stvari bez prenoenja prava svojine(ugovor o zakupu, posluzi). Pravo raspolaganja ima samo vlasnik stvari. -obeleja prava svojine: Pravo svojine je apsolutno (dispozitivno) jedinstveno, jednovrsno, rekadentno, nezavisno i nezastarivo. Apsolutnost deluje erga omnes, Jedinstvenost pravo svojine je jedinstveno jer je vezano za jednog subjekta. Pravo svojine je jednovrsno i ne moe se po ovlaenjima deliti izmedju razliitih subjekata kao to je to bio sluaj u feudalizmu. Rekadentnost prava svojine znai da pravo svojine dobija ponovo puni obim kad prestanu njena ogranienja, (npr. stvar je izdata u zakup, bila je optereena hipotekom itd.) ova osobina se naziva i elastinost prava svojine. Nezavisnost prava svojine je obeleje ovog prava da vlasnik samostalno ostvaruje svoja ovlaenja jer se sadraj prava svojine odredjuje neposredno u zakonu. Pravo svojine ne moe zastareti bez obzira na to to vlasnik ne vri svoja ovlaenja. Zastarevaju obligaciona ali ne i stvarna prava. Sve dok posotji stvar postoji i pravo svojine na njoj izuzev ako je ono preneseno u dravnu svojinu. Pravo svojine izuzetno moe prestati zbog nevrenja od strane vlasnika pod pretpostavkom da na strani treeg postoje zakonom odredjene okolnosti za sticanje prava svojine odrajem ili od nevlasnika (za pokretne stvari). 23. Ogranienja prava svojine uopte Pravo svojine kao najvia pravna i faktika vlast nije neograniena. Ogranienja prava svojine mogu biti opta (ograniavaju vrenje svakog prava svojine) ili posebna (predvidjena za posebne stvari ili za pojedine pravne situacije). Ona se mogu sastojati u dunosti vlasnika da u pogledu stvari, neto trpi ili proputa (negativno ogranienje), ili da neto daje ili ini (pozitivna ogranienja) to ne bi bio duan da daje ili ini. Ogranienja prava svojine mogu nastati na osnovu zakona, odluke dravnog organa ili na osnovu pravnog posla a sva se mogu ticati subjekta, ili obima i sadrine prava svojine. - objasniti primer vezano za nasledjivanje stranaca u R. Srbiji. - Prema odredbama zakona o poljoprivrednom zemljitu republike Srpske, fizika lica koja nemaju dravljanstvo republike Srpske i BiH, ne mogu19

da steknu vlasnitvo na poloprivrednom zemljitu u Republici Srpskoj Izmedju ivih lica. 24. Zabrana zloupotrebe prava svojine i susedsko pravo Jedno od osnovnih naela ZOSPO je da vlasnik ostvaruje pravo svojine u skladu sa prirodom i namenom stvari. Zabranjeno je vrenje prava svojine protivno cilju zbog koga je zakonom i uspostavljeno, ili priznato. Prema tome pravo svojine se ne moe vriti s namerom da se drugome prouzrokuje teta. - susedsko pravo: Susedsko pravo je skup normi kojima je uredjen odnos vlasnika bliskih(susednih) nepokretnosti, ije je korienje uzajamno zavisno zbog toga to se medjusobno granie ili se prema mesnim obiajima smatraju susednim. - Imisije: vlasnik nepokretnosti odgovara i za imisije koje sa nje potiu, On je naime duan da se pri korienju nepokretnosti uzdrava od radnji i da otklanja uzroke koji potiu od njegove nepokretnosti kojim se oteava korienje drugih nepokretnosti (prenoenje dima, neprijatnih mirisa, toplote, adji, potresa, buke, otpadnih voda i sl.)preko mere koja je uobiajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike kojim se prouzrokuje znatnija teta. Ako se nastanak uznemiravanja ili tete ne moe spreiti odgovarajuim merama (postavljanjem izolacija, filtera itd.), svako lice moe zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od koga preti znatnija teta njemu ili neodredjenom broju lica, ako i da se uzdri od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost tete. - Pravo upotrebe susedne nepokretnosti kada vlasnik izvodi gradjevisnke radove na svom zemljitu (zidanje objekta, rekonstrukcija itd), ovlaen je da koristi delove susednog zemljita uz prethodno obavetavanje vlasnika te nepokretnosti. Pravo nunog prolaza Odredjuje se kao pravo vlasnika jedne nepokretnosti koja nema vezu sa javnim putem, da zahteva prolaz preko susednog zemljita, uz odgovarajuu naknadu. Ovo pravo nastaje samo u sluaju ako je normalno korienje jednog zemljita iskuljueno ili je povezano sa ogromnim nesrazmernim trokovima. Nuni prolaz moe biti i privremen a utvrdjuje se sudskom presudom. Ne predstavlja susedsko pravo ve kao pravo slubenosti koje ustanovljava sud svojom odlukom. 25. Ogranienja prava svojine u drutvenom interesu

20

Zakonsko pravo pree kupovine ovlauje jedno lice (imaoca prava pree kupovine) da zahteva od vlasnika stvari, koji namerava da je proda, da prvo njemu ponudi stvar na prodaju. Ako vlasnik stvari prvo imaocu prava pree kupovine, ne ponudi stvar na prodaju ve je proda treem licu, imalac ovog prava ovlaen je da tubom pred sudom poniti ugovor o prodaji i zahteva da se stvar njemu proda pod istim uslovima. Pravo pree kupovine se uspostavlja zakonom kako bi se ukrupnili posedi, smanjio broj suvlasnika a samim tim i broj sporova izmedju njih. (napomena za poljoprivredno zemljite) - Ogranienja prava svojine u optem drutvenom interesu propisana su za odredjene stvari koje imaju poseban znaaj za drutvo. Tako je vlasnik ume kao dobra od opteg interesa duan da umu odrava, obnavlja i koristi da bi ouvao i poveeo njenu vrednost u skladu sa Zakonom o umama. - zakon o eksproprijaciji propisuje da se nepokretnosti mogu ekspropriatisati ili se svojina na njima moe ograniiti uz pravinu naknadu koja ne moe biti manja od trine cene nepokretnosti ako to zahteva opti interes utvrdjen na osnovu zakona. 26. Derivativno sticanje prava svojine ( naini sticanja pokretnih i nepokretnih stvari) Ako sitcalac pravo svojine izvodi iz prethodnika, postoji derivatno sticanje. Pravo svojine na ovaj nain moe se stei ako su ispunjene sledee pretpostavke: da je prethodnik vlasnik stvari, da postoji punovaan pravni osnov za sticanje I da je izvren odgovarajui nain sticanja. Prenosilac ne moe na sticaoca preneti pravo svojine ako nije njen vlasnik u skladu sa pravilomtek ono to ima moe drugome dati. - pravni osnov je praavni posao na osnovu koga prenosilac svojom voljom na sticaoca prenosi pravo svojine na nekoj stvari. Najei pravni posao kojim se prenosi svojina je ugovor. (dvostrani pravni posao, ali moe biti I jednostrani testament, legat). Tek kad je stvar predate sticaocu on postaje vlasnik stvari. Naini sticanaj pokretnih I nepokretnih stvari se medjutim razlikuju. - naini sticanja nepokretnih stvari: Za sticanja prava svojine na nepokretnim stvarima, pored postojanja punovanog ugovora (koji mora biti zakljuen u pismenoj formi I overen u sudu) potreban je I odgovarajui nain sticanja. Predaja nepokretnih stvari u dravinu sticaoca nije dovoljan I relevantan nain predaje kao to je to sluaj kod pokretnih stvari. Opravdano se istie da je je dravina pokretnih stvari donekle pouzdan znak da je dralac I vlasnik te stvari, a kod nepokretnih ona ne moe imati taj znaaj. Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost stie se upisom u javnu knjigu ili drugi odgovarajui nain21

odredjen zakonom. Pravni posao je osnov za upis u javnu knjigu ako sadri izriitu izjavu prethodnika u toj knjizi da pristaje da se na osnovu ovog pravnog posla kao imalac prava svojine upie sticalac. Na podruijima gde vei tapijski sistem nain sticanja je oznaenje prenosa na samoj tapiji I predaja tapije. - naini sticanja pokretne stvari: Na osnovu punovanog pravnog posla pravo svojine na pokretnu stvar stie stie se predajom stvari u dravinu sticaoca. Predaja pokretne stvari zavisi od vrste stvari, dogovora strana I prirode posla. ZOSPO regulie najee naine predaje pokretnih stvari. Pored tih sluajeva predaja pokretnih stvari smatra se izvrenom I kada iz konkretnih okolnosti proizilazi da je izvrena predaja stvari. - Fizika predaja, - Simbolina predaja, - Fiktivna predaja, - Predaja stvari bez prenosa svojine 27. Originarno sticanje prava svojine (stvaranje nove stvari, spajanje i meanje, graenje na tuem zemljitu). Originarno sitcanje posotji ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz prava prethodnika nego iz injenica odredjenih zakonom. Po samom zakonu pravo svojine se stie stvaranjem nove stvari, spajanjem, meanjem, gradjenjem na tudjem zemljitu, odvajanjem plodova, odrajem, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom I u drugim sluajevima odredjenim zakonom. - stvaranje nove stvari(specifikacija) je izrada nove stvari od odredjenog materijala. ZOSPO regulie tri situacije: a) lice koje od svog materijala svojim radom izradi novu stvar, stie pravo svojine na tu stvar. b) Pravo svojine na novu stvar pripada vlasniku od ijeg je materijala tu stvar na osnovu pravnog posla izradilo drugo lice. c) Ako je neko od tudjeg materijala svojim radom izradio novu stvar, ona pripada njemu ako je savestan I ako je vrednost rada vea od vrednosti materijala, ako su vrednosti jednake nastaje susvojina. - Spajanje I meanje (zajedniki termin sjedinjenje), nastaje bez ugovora (volje vlasnika stvari), kada su stvari :22

1) U svojini raznih vlasnika (dva ili vie), 2) Tako sjedinjene da se vie ne mogu razdvojiti bez znatne tete, ili bez nesrazmernih trokova. na novoj stvari nastaloj spajanjem ili meanjem nastaje pravo susvojine u korist dotadanjih vlasnika. I to srazmerno vrednosti koje su pojedine stvari imale u trenutku spajanje ili meanja. - Gradjenje na tudjem zemljitu: Gradjevina ne deli pravnu sudbinu zemljita. Ako je graditelj savestan (nije znao niti je mogao znati da gradi na tudjem zemljitu) a vlasnik zemljita nesavestan (znao je za gradnju I nije se tome usprotivio) stie pravo svojine na gradjevisnkom objektu, na zemljitu na kome je objekat izgradjen kao I na zemljitu koje je neophodno za redovnu upotrebu objekta. Vlasnik zemljita ima pravo da za vreme od tri godine od dana saznanja za zavrenu izgradnju , ali najkasnije za vreme od deset godina od zavrene gradnje trai da mu gradjitelj naknadi vrednost zemljita u visini njegove prometne cene u vreme donoenja sudske odluke. - Kada je graditelj nesavestan ili savestan a vlasnik je savestan (gradjenju se odmah usprotivio), vlasnik zemljita moe alternativno zahtevati : 1) da mu pripadne pravo svojine na gradjevisnki objekat(u tom sluaju vlasnik je duan naknaditi graditelju vrednost objekta u visini prosene gradjevinske cene objekta u mestu u kom se nalazi u vreme donoenja sudske odluke). 2) Da gradjitelj porui gradjevinski objekat I vrati mu zemljite u prvobitno stanje. 3) Da mu graditelj isplati prometnu cenu zemljita.-

28. Sejanje i saenje na tuem zemljitu, novo reno ostrvo i naputeno reno korito. Sejanje na tudjem zemljitu je prirataj koji nastaje radnjom jednog lica ili sejaa koji seje svoje seme bilja na tudjem zemljitu. U ovom sluaju se spaja pokretna stvar sa nepokretnom. Rod nastao iz semena pripada vlasniku zemljita. Ako je seja nesavestan (znao je da je zemljite tudje i da nema pravo na sejanje) rod pripada vlsniku zemljita koji nije duan da mu naknadi tropkove semena i rada. Vlasnik zemljita pored toga ima i pravo na naknadu tete nastale sejanjem. Kada je seja savesatn, savesnom vlasniku zemljita takodje pripada rod, ali nastaje njegova obaveza da sejau23

naknadi uloeno, seme i rad, najvie do visine prihoda koji je ostvario sa zemljita. Ukoliko je seja savestan, a vlasnik zemljita nesavestan (nije sejaa na vreme opomenuo) rod se deli kao da je izmedju njih zakljuen ugovor o zakupu. U sluaju da su seja i vlasnik zemljita nesavesni, rod pripada vlasniku zemljita. Vlasnik zemljita je tada duan nakndatiti sejau seme i rad najvie do visine prihoda koje je vlasnik imao sa zemljita. - sadjenje na tudjem zemljitu: - jevetaki prirataj koji nastaje sadjenjem sadnice(pokretne stvari u tudjem zemljitu). Sadnice postaju sastavni deo zemljita ako su ve ile pustile i pripadaju vlasniku zemljita. - Kada je sadilac savestan (nije znao i nije bio duan da zna da sadi na tudjem zemljitu, odnosno da nema prava da sadi) a vlasnik zemljita nesavestan (Iako je znao za sadjenje nije se tome usprotivio). Vkasnik zemljita je u obavezi da sadiocu naknadi vrednost sadnice i rada a najvie do iznosa koristi koju je vlasnik zemljita imao od sadjenja. Nesavesni vlasnik zemljita nema pravo da zahteva od savesnog sadioca vraanje zemljita u prvobitno stanje. - Novo reno ostrvo: - U sluaju da se u reci (bez obzira na to da li je plovna ili nije) pojavi novo ostrvo ono e postati objekat dravne svojine. Ostrva nastala usled ravanja reke ili plavljenjem reke u vie rukavaca ostaju i dalje u svojini dotadanjih vlasnika. - Naputeno reno korito: - (korito sa koga se voda povukla ili je presuila) ostaje i dalje objekat dravne svojine. U svojini Republike Srbije u dravnoj svojini su pored ostalog i vode i vodotoci. Ako je voda presuila ili poela da ponire, moda e se pojaviti kasnije. Udravnoj svojini je i vodotok bez obzira na to to nema vode. 29. Odraj - uopte, vrste, prekid i zastoj odraja Odraj je dravina stvari koja traje odredjeno vreme i na osnovu koje se stie pravo svojine. Pretvaranje jednog faktikog stanja koje je trajalo izvesno due vreme u pravno stanje. Na osnovu odraja, originarno se stie pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima. Sticalac svoje pravo ne moe izvoditi iz prava prethodnika jer je njegova faktika vlast u suprotnosti sa pravom svojine koju ima prethodnik. Samo ona dravina koja ima zakonom odredjene kvalitete je osnov za sticanje prava svojine. - odraj se razlikuje od zastarelosti iako u obe situacije pravna dejstva nastaju zbog nevrenja prava. Instiut zastarelosti primenjuje se na obligacione odnose (relativna prava), a odraj na stvarna prava. Poveriocu je dunik poznat, zbog ega moe spreiti zastarelost.24

-Svako fiziko ili pravno lice moe stei pravo svojine odrajem. On proizvodi dejstva samo ako ima odredjene kvalitete i traje zakonom odredjeno vreme. Dravina mora predstavljati stvarnu faktiku vlast na stvari i trajati sve vreme koje je zakonom odredjeno kao rok odraja. Zavisno od kvalifikovanosti (kvaliteta) dravine, odraj moe biti redovan i vanredan. Redovan odraj postoji kada je dravina savesna i zakonita a traje i zakonom odredjeno vreme. Ovo je kvalifikovani odraj i zbog tofa traje krae vreme od vanrednog. Savestan i zakoniti dralac pokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom tri godine, a savestan i zakoniti dralac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom 10 godina. - vreme potrebno za odraj poinje onog dana kada je dralac stupio u dravinu stvari a zavrava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za odraj. - Vanredni odraj je sticanje prava svojine na osnovu savesnog odraja koji je trajao zakonom odredjeno vreme. Ovaj odraj je prema tome manje kvalifikovan od redovnog (ne zahteva se da je dravina i zakonita kao kod redovnog odraja), zbog ega su rokovi za odraj dui. Savesni dralac pokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom 10 god. A savestan dralac nepokertne stvari na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom 20 god. - Vreme potrebno za odraj uraunava se i vreme za koje su prethodnici sadanjeg draoca drali stvar kao savesni draoci ili i savesni i zakoniti draoci. Ovo uraunavanje vremena odraja prethodnika naziva se akcesija. Naslednik postaje savestan dralac od trenutka otvaranja nasledja, i u sluaju kada je ostavilac bio nesavestan dralac a naslednik to nije znao niti je to mogao znati. Vreme potrebno za odraj poinje onog dana kada je dralac stupio u dravinu stvari a zavrava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za odraj. Vreme odraja naslednika poinje od dana otvaranja nasledja. Prekid izaziva jedna a zastoj druga dejstva. Posle prekida odraja rok za odraj poinje tei iznova a vreme koje je proteklo pre prekida ne rauna se u zakonom odredjeni rok odraja. Ako odraj nije mogao da pone da tee zbog zastoja zakonom odredjenog uzroka, on poinje tei kad taj uzrok prestane. Kada je odraj poeo tei pre nego to je nastao zastoj on nastavlja da tee kada prestane uzrok zastoja, a vreme koje je isteklo pre nastanka zastoja rauna se u zakonom odredjeni rok odraja.25

30. Sticanje svojine od nevlasnika Predstavlja odstupanje od pravila da prenosilac drugome ne moe ustupiti vie prava nego to sam ima. Pravo svojine direktno se moe stei od nevlasnika ako su ostvarene odredjene opte i posebne pretpostavke. Opte su: 1) Da je sticalac savestan (koji ne zna ili prema okolnostima nije morao znati da stvar koju stie nije svojina prenosioca) 2) Da je stvar pokretna 3) Da je pravni posao na osnovu koga je prenesena stvar na sticaoca teretan. 4) Da je stvar predata sticaocu. Ove pretpostavke se moraju ispuniti kumulativno. Pored njih mora biti i ispunjena jedna od sledeih posebnih pretpostavki: 1) Da je stvar pribavljena od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari (zlatni nakit kupljen u zlatari, ili mestu gde se uobiajeno prodaje iako je ukraden). 2) Da je stvar pribavljena od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u dravinu, na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine. - raniji vlasnik je ovlaen da od savesnog sticaoca zahteva da mu stvar vrati uz naknadu po prometnoj (trinoj) ceni ali samo ako ta stvar ima za njega poseban znaaj, i ako je zahtev podnesen pre isteka jedne godine od sticanja prava svojine od nevlasnika na tu stvar. 31. Okupacija, nalaz izgubljene stvari i nalaz skrivenog blaga Okupacija je uzimanje u dravinu niijh stvari s namerom da se na njima zasnuje pravo svojine. 1. da je stvar pokretna 2. da je tu stvar napustio njen vlasnik 3. da okupant ima dravinu stvari u nameri da na njooj stekne pravo svojine 4. da zakon nije iskljuio sticanje prava svojine -u naem pravu divlje ivotinje ne predstavljaju niiju stvar a mogu se prisvojiti ubijanjem ili hvatanjem na osnovu administrativne dozvole. Na nepokretnim stvarima, te i nepokretnostima po nameni iskljuena je mogunosti sticanja prava svojine okupacijom. Naime iako je nepokretnost

26

naputena ona po sili zakona prelazi u dravnu svojinu u trenutku naputanja. Nalaz izgubljene stvari pokretna stvar je izgubljena kad bez volje vlasnika odnosno draoca ona vie nije u njegovoj faktikoj vlasti zbog ega mu nije pozanto gde se nalazi. Zaturena stvar stvar koja se i dalje nalazi u faktikoj vlasti vlasnika ali on ne zna tano gde razlikuje se od izgubljene. Izgubljena stvar se razlikuje i od derelinkvirane stvari (derelikcija je naputanje stvari od vlasnika - kada na nesumnjiv nain izrazi volju da ne eli vie da je dri). Ako u odredjenom roku po nalaenju stvari nije mogue pronai vlasnika, stvar prelazi u drutvenu svojinu a savesni nalaza stie pravo na naknadu od 15% od vrednosti stvari. Nalaz skrivenog blaga skriveno blago su pokretne stvari - dragocenosti (zlato, srebro, nakit, drago kamenje i dr.) koje su u nepokretnosti bile skrivene zakopane u zemlju, uzidane u zgradu, odloene u peinu i sl. Tako dugo da se njihov gospodar doznati i pronai ne moe takve pronadjene stvari oznaavaju se kao sokrovite. 32. Nacionalizacija i drugi naini oduzimanja imovine Posle zavretka II sv. Rata druga Jugoslavija je propisima drastino promenila svojinske odnose. U pretenom delu to je uinjeno na osnovu zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji, zakona o konfiskaciji imovine i o izvrenju konfiskacije, zakona o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzea. Navedenim i ostalim prinudnim propisima podravljena je imovina fizikih i pravnih lica. Ovo je originarni nain sticanja prava svojine drave. Za prinudno oduzete stvari i prava drava uglavnom nije ranijim vlasnicima isplatila nikakvu naknadu ili ta naknada nije bila trina odnosto pravina. Republika Srbija jo nije donela opti zakon o denacionalizaciji ali je takvo opredeljenje iskazano donoenjem zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine. Ovim zakonom uredjen je postupak prijavljivanja i evidentiranja imovine koja je na teritoriji R. Srbije oduzeta bez naknade trine vrednosti ili pravine naknade pirmenom propisa i akata o nacionalizaciji agrarnoj reformi, konfiskaciji, eksproprijaciji i drugih propisa donetih i primenjivanih posle 09.marta 1945. god. Prijavu za oduzetu imovinu podnose fizika lica kojime je imovina oduzeeta na osnovu navedenih propisa, republikoj direkciji za imovinu R. Srbije, na obrascu propisanim tim zakonom najkasnije do 30. Juna 2006. god.

27

Zakonom o vraanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama koji je stupio na snagu 01.Oktobra 2006. god regulisani su uslovi i nain i postupak vraanja imovine koja je na teritoriji R. Srbije oduzeta od Crkava i verskih zajednica. 33. Eksproprijacija i komasacija Je prinudno prenoenje nepokretnosti iz privatne svojine u dravnu svojinu u optem interesu i uz pravinu naknadu ranijem vlasniku. Poznajemo potpunu eksproprijaciju i nepotpunu eksproprijaciju. Nepotpunom eksproprijacijom se ograniva pravo svojine vlasnika nepokretnosti. Na korisnika eksproprijacije prenose se samo stvarna prava koja optereuju nepokretnosti vlasnika (pravo slubenosti, pravo zakupa). Nepokretnosti koje se mogu ekspropriatisati su: zemljite zgrade i drugi gradjevinski objekti. Opti interes za eksproprijaciju nepokretnosti utvrdjuje se zakonom ili odlukom vlade republike Srbije u skladu sa zakonom o eksproprijaciji. U ime Srbije predlog za eksproprijaciju podnosi republiki javni pravobranilac, a u ime ostalih korisnika eksproprijacije nadleni javni pravobranilac. - Komasacija Je oduzimanje vlasnicima zemljita koje je usitnjeno ili ima nepravilni oblik na jednom podruju (komasaciono podruje) u vidu pravilnijih parcela na osnovu akta dravnog organa u optem interesu dodelilo istim vlasnicima. Usitnjene zemljine parcele u upravnom postupku oduzimaju se vlasnicima i ukljuuju u komasacionu masu. Iz tako dobijne mase zemljite se preraspodeljuje tako da se ranijim vlasnicima iz te mase daje odgovarajue zemljite koje je pravilnije i pogodnije za poljoprivrednu obradu. 34. Prestanak prava svojine Pravo svojine prestaje: Kada drugo lice stekne pravo svojine na istoj stvari, naputanjem stvari (derelikcija), propau stvari i u drugim sluajevima odredjenim zakonom. Stvar se smatra naputenom ako njen vlasnik na nesumnjiv nain izrazi volju da se odrie prava svojine na njoj. Pravo svojine koje odredjeno lice ima na stvar prestaje kada drugo lice stekne pravo svojine na tu stvar. Pravo svojine na stvari i dalje ostaje ali je promenjen njen titular. Pravo svojine u potpunosti (apsolutno) prestaje kada je stvar potpuno propala jer vie uopte ne moe biti objekat prava svojine (kua je potpuno izgorela, kineska vaza je potpuno razbijena tako da se ne moe lepiti). Na28

ostatke propale stvari vlasnik zadrava pravo svojine(automobil je oteen tako da se ne moe popraviti i ponovo koristiti, ali su ostali upotrebljivi delovi). Ako se oteena stvar moe popraviti pravo svojine na njoj ne prestaje. 35. Zatita prava svojine reivindikaciona tuba Zatita prava svojine je subjektivno apsolutno imovinsko pravo. Svako lice je duno se uzdrava od povrede prava svojine drugog lica. Pravo svojine moe biti povredjeno oduzimanjem stvari vlasniku ili smetanjem tog prava. U tim situacijma nastaje zahtev vlasnika za zatitu prava svojine ovlaenje na podnoenje svojinske (petitorne) tube. Vlasnik kome je oduzeta individualno odredjena stvar ovlaen je na podnoenje reivindikacione tube. Zakoniti i savesni dralac stvari (lice ija je dravina podobna za redovan odraj) takodje je ovlaen na podnoenje svojinske tube u sluaju oduzimanja stvari (publicijanska tuba). Ako tree lice neosnovano uznemirava vlasnika ili pretpostavljenog vlasnika (na drugi nain a ne oduzimanjem stvari) oni mogu podneti negatornu tubu. Reivindikacionu tubu moe podneti vlasnik individualno odredjene stvari koji je prestao biti njen dralac protiv draoca stvari. Da bi tubeni zahtev bio usvojen tuilac mora dokazati da na stvari iji povraaj trai ima pravo svojine kao i da se stvar nalazi u faktikoj vlasti tuenog. 36. Publicijanska i negatorna tuba Publicijanskom tubom kvalifikovani dralac stvari zahteva vraanje stvari od draoca kod koga se nalazi bez pravnog osnova ili po slabijem pravnom osnovu. I ovom i Reivindikacionom tubom se zahteva vraanje individualno odredjene stvari od draoca stvari. Publicijanska tuba je svojinska tuba te ne zastareva. Da bi tuilac uspeo sa reivindikacionom tubom mora dokazati da je vlasnik stvari iako je podneno publicijansku tubu dovoljno je da dokae da ima jai pravni osnov za dravinu stvari. - Negatorna tuba : Negatorna tuba je svojinska tuba vlasnika (draoca) protiv svakog ko ga uznemirava na drugi nain a ne oduzimenjm stvari. Dok reivindikacionu tubu i publicijanskui tubu podie vlasnik odnosno pretpostavljeni vlasnik (dralac) zbog oduzimanja dravine negatornu tubu podie vlasnik (dralac) kada mu dravina stvari nije oduzeta ali je ometen u vrenju ovlaenja na stvar. Negatorna tuba se moe podii ako: 1. da jedno lice uznemirava vlasnika ili draoca29

2. da je uznemiravanje neosnovano tj. protivpravno 3. da uznemiravanje vlasnika postoji u vreme podnoenja tube.

37. Pojam i prestanak suvlasnile zajednice Susvojina je pravo svojine dva ili vie lica na istoj fiziki nepodeljenoj stvari iji su delovi odredjeni idealno. Deo suvlasnika se oznaava najee u razlomcima(1/2,1/4 itd.) a moe biti i izraen u procentima, ili u dec. brojevima. Svi suvlasnici zajedno imaju ono pravo svojine koje odgovara pravu svojine jednog iskljuivog vlasnika. Kod susvojine nije podeljena stvar ve pravo izmedju dva ili vie lica. Ali pravo nije podeljeno izdvajanjem svojinskih ovlaenja ve po obimu. Susvojina moe posotjati i na nepodeljenoj stvari iji su delovi u razliitim oblicima svojine. - prestanak suvlasnike zajednice- trajanje suvlasnike zajednice zavisi od volje suvlasnika. Suvlasnik bez obzira na veliinu svog dela ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari u vreme u koje bi ta deoba bila na tetu drugih suvlasnika. Pravo na deobu ne zastareva. 38. Prava suvlasnika u suvlasnikoj zajednici Prava suvlasnika mogu se prostirati na celu stvar ili na samo njemu pripadajui idealni deo. Suvlasnik ima pravo da stvar dri i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu nepovredjujui prava ostalih suvlasnika. Svaki suvlasnik je ovlaen na sudravinu alikvotnog dela stvari. Suvlasnici na razliite naine mogu urediti vrenje dravine: da jedan od suvlasnika vri faktiku vlast na stvari, da je vre naizmenino i da je vre istovremeno. Suvlasnici imaju prava da zajedniki upravljaju sa stvari. Oni mogu poveriti upravljanje stvari jednom ili nekolicnini suvlasnika ili treem licu. Upravljanje stvarju moe biti redovno i vanredno. Suvlasnik moe raspolagati svojim alikvotnim delom stvari bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Shodno tome suvlasnik moe svoj deo prodati, razmeniti, pokloniti bez dozvole ili odobrenja ostalih suvlasnika. U sluaju prodaje suvlasnikog dela, ostali suvlasnici imaju pravo pree kupovine samo ako je to odredjeno zakonom. Suvlasnik nepokretnosti koji namerava da proda svoj suvlasniki deo duan je da ga prethodno ponudi na prodaju ostalim suvlasnicima.

30

39. Pojam i obeleja zajednike svojine Zajednika svojina je pravo svojine dva ili vie lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred odredjeni. Deo zajedniara u nepodeljnoj stvari nije odredjen po obimu, ni realno, ni po alikvotnim delovima, tako da on za razliku od suvlasnika iji je deo odredjen alikvotno ne moe raspolagati svojim stvarnim pravom. Zatitu zajednike svojine moe isticati bilo ko od zajedniara prema treim licima(vlasnike i dravinske tube). Deobu zajednike stvari moe zahtevati bilo koji zajedniar. Ona se sastoji u odredjivanju i izdvajanju realnog dela stvari. 40. Oblici zajednike svojine (naslednika zajednica i zajednika svojina suprunika) Naslednika zajednica u trenutku smrti ostavioca zaostavtina prelazi na njegove naslednike. Ako su predmet zaostavtine I stvari ili samo stvari, naslednici od tog trenutka stiu na njima zajdniku svojinu. Ona postoji do deobe, odnoso do donoenja reenja o nasledjivanju jer se u njemu odredjuje suvlasniki deo svakog naslednika. Zajednika svojina postoji, sve dok se ne donese reenje o nasledjivanju odnosno izvri deoba izmedju svih naslednika zakonskih ili testamentarnih, nezavisno od veliine naslednog dela. Do deobe naslednici zajedniki upravljaju I raspolau nasledstvom. Kada nema izvrioca testamennta, a naslednici se ne sloe o upravljanju nasledstvom sud e na zahtev nekog od njih postaviti upravitelja (za upravitelja sud moe postaviti I nekog od naslednika) koji e za sve njih upravljati nasledstvom ili e svakom nasledniku odrediti deo nasledstva kojim e on upravljati. Svaki naslednik moe pre deobe svoj nasledni deo potpuno ili delimino preneti na sanaslednika. - Zajednika svojina suprunika: - stvari koje su suprunici stekli radom u toku trajanja zajednice ivota su njihova zajednika svojina. Suprunici mogu branim ugovorom drugaije urediti svoje imovinske odnose. Svojim delom u nepodeljenoj zajednikoj stvari ne moe suprunik ni rasplagati niti ga moe opteretiti pravnim poslom medju ivima. Zajednikom imovinom suprunici u toku braka upravljaju I raspolau zajedniki I sporazumno. 41. Pojam, sticanje i prestanak etane svojine31

Etana svojina je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garai kao posebnom delu zgrade iji titular ima i stvarna prava na zajednikim delovima zgrade i gradjevinskoj parceli na kojoj je zgrada i podignuta. Posebni delovi zgrade, mogu biti u privatnoj ili dravnoj svojini. Svojinu naposebnom delu zgrade moe imati samo jedan titular, jedno fiziko i pravno lice ili vie titulara. Na njoj moe biti uspostavljeno susvojina ili zajednika svojina. Etana svojina se stie i prestaje po osnovama i na nain koji vai za sticanje i prestanak svojine na nepokretnostima. 42. Prava etanog vlasnika ( prava na posebnom delu zgrade i sadrina etane svojine) Etani vlasnik ima pravo na posebnom delu zgrade na delovima zgrade, ili zemljitu. Posedan deo zgrade moe biti u privatnoj I dravnoj svojini. Ako je zgrada u etanoj svojini podignuta na gradjevinskoj parceli u privatnoj svojini, svaki vlasnik posebnog dela zgrade ima svojinu na idealnom delu gradjevinske parcele, srazmerno vrednosti svog posebnog dela, prema ukupnoj vrednosti cele zgrade. Ukoliko je zgrada u etanoj svojini podignuta na zemljitu u dravnoj svojini svaki vlasnik posebnog dela te zgrade ima trajno pravo korienja gradjevisnke parcele na kojoj je zgrada podignuta. 43. Pojam i predmet dravne svojine Dravna svojina je najvia prana i faktika vlast drave na stvarima. Titular ove svojine je republika Srbija, upravljanje i korienje dravnom svojinom je uredjeno zakonima a vri se u ime i za raun drave, tako da se kao krajnji titular dravne svojine pojavljuje drava- Republika Srbija. Svojina je dravna i kad jedinice lokalne samouprave koriste dravnu imovinu. - Predmett dravne svojine: su stvari na kojima drava ima pravo svojine, najviu pravnu i faktiku vlast na njima. Na ovim stvarima pravo svojine ima drava republika srbija, a ne organ, javna sluba, itd. Iako ta sredstva koriste. Ona imaju svojstvo dobara od opteg interesa (prirodno bogatstvo i dobra u optoj upotrebi) neopokretnosti i dr. sredstva koja koristi R. Srbija. Ustav R. Srbije propisuje da su prirodna bogatstva i dobra u optoj upotrebi kao dobra od opteg interesa i gradsko gradjevinsko zemljite u dravnoj ili drutvenoj svojini. 44. Vrste i obim ovlaenja na dravnoj svojini32

Vrste i obim ovlaenja drave na dravnoj imovini odredjen je predmetom dravne svojine. Predmet dravne svojine odredjuje njenu podelu na: Dravnu svojinu, javne prirode, i dravnu svojinu gradjanskopravne prirode. Dravna svojina javne prirode ima za predmet dobra od opteg interesa i stvari koje koriste dravni organi. Dobra od opteg interesa obuhvataju prirodna bogatstva kao to su zemljite, ume, vode, vodotoci itd, i dobra u optoj upotrebi. -Vrenje pravne vlasti na navedenim dobrima ostvaruje se prvenstveno putem upravnih akata i upravnih radnji. Stvari sredstva koja koriste dravni organi i organizacije, kao npr: slubene zgrade, delovi zgrade i poslovne prostorije za potrebe organa drave nepokretne stvari, opreme i potroni materijal, naoruanje i vojna oprema i druge pokretne stvari. Na ovim stvarima drava ima javnopravna ovlaenja i obaveze i gradjanskopravna ovlaenja. Javnopravna ovlaenja prema tim sredstvima imaju dravni organi (vlada R. Srbije, nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ lokalne samouprave) koji odredjuju nain njihovog korienja nadzor nad korienjem sredstava. Gradjanskopravna ovlaenja prozilaze iz mogunosti dravnih organa i organizacija da sredstva u dravnoj svojini koriste i za obavljanje privrednih i drugih delatnosti u zemlji ili inostranstvu radi sticanja prihoda u skladu sa zakonima kojim se uredjuje obavljanje tih delatnosti. Dravna svojina gradjansko pravne prirode je svojina drave na stvarima koje su prvenstveno izvor sticanja prihoda drave preko preduzea koja ona osniva. Predmet te svojine su stvarna prava na odredjena zemljita, rudnike, na hartije od vrednosti. Tako su sredstva javnog preduzeaSrbija ume u dravnoj svojini. 45. Drutvena svojina Je najvia pravna vlast na stvarima koju imaju drutvena pravnna lica (udruenja ili ustanove). Titulari drutvene svojine svedeni su uglavnom na drutvena preduzea i ustanove u oblasti kulture i obrazovanja. Postojea drutvena ali i dravna preduzea mogu se privatizovati tako da promene vlasnitvo na osnovu jednog od modela privatizacije. 46. Stvarna prava na tuoj stvari pojam i podela Stvarna prava na tudjoj stvari optereuju pravo svojine i ovlauju njihovog titulara da tudju stvar koristi za odredjene potrebe.

33

- U stvarna prava na tudjoj stvari se ubrajaju: Pravo slubenosti, zalono pravo, pravo gradjenja, realni tereti i susedska prava. 47. Pravo slubenosti- stvarne slubenosti (pojam,obeleja) Pravo slubenosti je stvarno pravo na tudjoj stvari koje ovlauje njenog titulara da tudju stvar na odredjeni nain koristi. Zavisno od injenice da li se slubenosti uspostavljaju u korist vlasnika nepokretnosti ili u korist oznaenog fizikog lica, sve slubenosti se dele na stvarne i line. Naela koja karakteriu pravo slubenosti su: 1. da su to stvarna prava na tudjoj stvari, 2. da pravo slubenosti ne moe obavezati vlasnka stvari na injenje, ve samo na neinjenje ili trpljenje, 3. Na pravu slubenosti se ne moe uspostavljati nova slubenost, 4.slubenost se moe uspostaviti samo ako je korisna za njenog titulara, 5. slubenost se mora vriti tako da to manje optereuje posluno dobro, 6. slubenost se ne moe odvojiti od dobra na kome je ili u iju korist je ustanovljena i prenositi se posebno. - Stvarne slubenosti: Stvarna slubenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti (povlasno dobro dominum dominans) da za njene potrebe preduzima odredjene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika (poslunog dobra dominum serviens) ili da od njega zahteva da ne preduzima radnje na svojoj nepokretnosti na koje bi imao pravo. Predmet stvarne slubenosti su prvenstveno zemljite i zgrade (stanovi), ali ne i pokretne stvari, nepokretnosti po nameni, brodovi, vazduhoplovi ili drvee. 48. Vrste stvarnih slubenosti Stvarne slubenosti se mogu podeliti na: a) Pozitivne, b) Negativne, c) Trajne, d) Odredjenog trajanja, e) Vidljive, f) Nevidljive. Temeljnije proitati u knjizi o svakoj na 277 strani. 49. Sticanje i prestanak stvarne slubenosti

34

Stvarna slubenost zasniva se pravnim poslom, odlukom dravnog organa i odrajem. Na osnovu pravnog posla (testament) stvarna slubenost se stie upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajui nain odredjen zakonom. Slubenost se moe ustanoviti odlukom dravnog organa (suda ili organa uprave). - Na zahtev vlasnika poslunog dobra nadleni dravni organ, utvrdjuje i odgovarajuu naknadu koju je vlasnik povlasnog dobra duan da plati vlasniku poslunog dobra. Odrajem se stvarna slubenost stie ako je vlasnik povlasnog dobra faktiki ostvarivao slubenost za vreme od dvadeset godina a vlasnik se tome nije protivio. ZOSPO Prema tome ne odredjuje da je za sticanje stvarne slubenosti odrajem neophodna zakonita pa ak i savesna dravina. Slubenost se ne moe stei odrajem ako je vrena zloupotrebom poverenja vlasnika ili draoca poslunog dobra silom, prevarom ili ako je slubenost usputljena do opoziva. Prestanak stvarne slubenosti: - Stvarna slubenost moe prestati na osnovu pravnog posla usled nevrenja, ukidanjem odlukom dravnog organa, zbog promenjenih okolnosti, propau stvari, istekom vremena ako je ustupljena na odredjeno vreme. Prouiti Str. 279. 50. Line slubenosti- uopte i pravo plodouivanja Line slubenosti su stvarna prava na tudjoj stvari, koja su ustanovljena u korist odredjenog titulara a ovlauju ga da na odredjen nain iskoriava ili upotrebljava posluno dobro. Titular line slubenosti je odredjeno fiziko ili pravno lice koje iskoriava posluno dobro dok povlasno dobro ne postoji. Zbog toga to je lina slubenost vezana za odredjeno lice, ona je neprenosiva i nenaslediva. Line slubenosti su pravo plodouivanja i pravo stanovanja. - Pravo plodouivanja: - je lina slubenost koja ovlauje titulara da upotrebljava tudju stvar i ubire njene plodove, bez povrede sutine stvari i promene namene. Predmet plodouivanja mogu biti samo nepotrone stvari () pokretne ili nepokretne. Plodouivaoc je ovlaen stvar upotrebljavati i sa nje plodove ubirati na kojima stie pravo svojine trenutkom njihovog odvajanja, (do odvajanja plodovi su sastavni deo stvari i pripadaju njenom vlasniku). Plodouivanje nastaje na osnovu odluke suda, ugovora testamenta i odrajem. Plodouivanje prestaje istekom vremena na koje je uspostavljeno.35

Ako vreme plodouivanja nije odredjeno ono se gasi smru titulara ove slubenosti. Pre smrti plodouivaoca, plodouivanje moe prestati propau poslunog dobra. 51. Pojam i poreklo zalonog prava Zalono pravo je stvarno pravo poverioca na tudjoj stvari, ili pravu (dunika ili treeg lica). Ovo stvarno pravo je realna garancija poveriocu da e se pre ostalih poverilaca naplatiti iz vrednosti zaloenih stvari ili prava , ako mu dunik ne ispuni obavezu u vreme dospelosti. Najee nastaje na osnovu ugovora, ili na osnovu odluke suda ili zakona. Po pravilu da bi nastalo zalono pravo, mora prethodno ili istovremeno postojati obligacioni ugovor (odnos). Obligacioni odnos je glavno pravo, a zalono pravo sporedno, i deli sudbinu glavnog prava. Titular zalonog prava je zaloni poverilac, a stvar koja je zaloena oznaava se kao zaloga. Ukoliko dunik ne ispuni potraivanje u roku, zaloni poverilac je ovlaen da se naplati iz vrednosti zaloene stvari. 52. Zalonopravni odnos i vrste zalonog prava( ugovorno,sudsko i zakonsko zalono pravo) Pravo zaloge moe nastati samo ako je prethodno nastao obligacioni odnos. Na osnovu tog odnosa, a radi obezbedjenja potraivanja poverioca moe nastati akcesorni (sporedni) ugovor o zalonom pravu izmedju poverioca i dunika , odnosno treeg lica koje je saglasno da se njegova stvar optereti zalogom za dunika. Zaloni poverilac ima prvenstveno obligaciono pravo prema duniku da zahteva ispunjenje dospele obaveze. Ukoliko dunik ne ispuni svoju obavezu, poverilac moe iskoristiti stvarno pravo na stvar dunika koja je predmet zalonog prava i slui kao sredstvo obezbedjenja. Zalono pravo je stvarno pravo na tudjoj stvari koje pripada poveriocu, a ovlauje ga da svoje potraivanje naplati iz vrednosti zaloene stvari pre ostalih (hirografernih) poverilaca, ako dunik ne isplati dug koji je dopseo. Vrste zalono prava: Zalono pravo se deli na: 1) Zalono pravo na pokretnim stvarima (runa zaloga) 2) Zalono pravo na nepokretnim stvarima (hipoteka) - Ako je pravo kao objekt zalonopravnog odnosa upisano u javni registar postoji hipoteka, a ako nije upisano runa zaloga. S obzirom na nain nastanka pravo zaloge se razvrstava na: 1) Zalogu koja nastaje na osnovu ugovora,36

2) Sudske odluke, 3) I zakona, Ugovorno zalono pravo: Runa zaloga na pokretnoj stvari najee nastaje na osnovu ugovora, kojim se zalogodavac obavezuje da preda odredjenu pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine zalonom poveriocu da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraivanje ne bude isplaeno o dospelosti. Nain sticanja rune zaloge je predaja te stvari zalogoprimcu. Zalono pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar nastaje na osnovu ugovora o zalozi. Poverilac stie zalono pravo upisom u registar zaloge. Hipoteka takodje nastaje najee na osnovu ugovora o hipoteci. Sudsko zalono pravo: Moe biti: 1) Prinudno na pokretnim stvarima stie popisom stvari u postupku izvrenja u skladu sa odredbama zakona o izvrnom postupku, a ne predajom stvari ili upisom u registar zaloge. Sudsko zalono pravo moe se zasnovati samo na stvarima koje su sposobne za unovenje. Lice koje na nepokretnosti stekne zalono pravo na osnovu odluke suda, ovlaeno je zahtevati upis steenog prava u zemljinom registru. 2) Sporazumno - na nepokretnim i pokretnim stvarima zasniva se ugovorom stranaka da zalonim pravom obezbede oderedjeno potraivanje. Ugovor stranaka u zapisnik unosi sud. Zakonsko zalono pravo: Zakonsko zalono pravo stie se u trenutku kada su ispunjene pretpostavke odredjene zakonom. Shodno tome zakonsko zalono pravo na pokretnim stvrima moe nastati bez predaje stvari u dravinu zalonom poveriocu i bez upisa u registar zaloge, a na nepokretnim stvarima bez upisa zalonog prava u zemljini registar. -Znaajno za ugovore u privredi. 53. Zalono pravo i pravo zadravanja Pravo zadravanja je pravo poverioca (retinenta) da privremeno zadri dunikovu stvar onsosno da uskrati ispunjenje svoje dune inidbe sve dok dunik ne ispuni dospelu trabinu poverioca prava zadravanja. Pravo zadravanja ima dvostruku funkciju: - kao sredstvo prinude na dunika da svoju dospelu obavezu uredno ispuni, i37

- kao sredstvo namirenja potraivanja iz zadrane dunkove stvari ukoliko dunik i pored zadranja njegovih stvari od retinenta nee da ispuni svoju obavezu. Pravo zadravanja je slino zalonom pravu, ali pored svih slinosti postoje i razlike. Pravo zadravanja ne izaziva stvarnopravna dejstva ve obligaciono pravna dejstva, za razliku od zalonog prava koje je stvarno pravo.Zaloni poverilac za razliku od retinenta ima pravo sledovanja na stvari. Pravo retencije poverilac moe vriti samo dok se stvar nalazi u njegovim rukama. Prestankom neposredne dravine stvari prestaje i pravo retencije, dok se zaloena stvar ne mora nalaziti u rukama poverioca. 54. Naela zalonog prava( naelo akcesornosti i naelo oficijelnosti) Naelo akcesornosti je obeleje zalonog prava da je sporedno (akcesorno) i zavisno od postojana potraivanja poverioca kao samostalnog (glavnog) prava accessorium sequitur principali. U skladu sa tim naelom je i pravilo odredjeno za runu zalogu: Zaloga kojom je obezbedjeno ispunjenje neke obaveze, protee se i na ugovorene obaveze koje bi nastale izmedju zalogoprimca i zalogodavca posle zakljuenja ugovora o zalozi, a koje bi dospele za isplatu pre namirenja obaveze za ija je obezbedjenja zaloga data. Samo ako je nastalo glavno potraivanje, moe istovremeno sa njime, ili docnije dok glavno potraivanje jo traje nastati i akcesorno potraivanje. Zalono pravo moe prestati i pre prestanka glavnog potraivanja, a izuzetno i kasnije. Ako je potraivanje poverioca nastalo iz nitavog ugovora, nitavo je i zalono pravo. Ukoliko je potraivanje poverioca nastalo iz ruljivog ugovora, punovanost zalonog prava zavisi od okolnosti da li je ruljiv ugovor poniten u zakonom odredjenom roku. Ponitenje glavnog potraivanja obezbedjenog zalogom, dovodi do prestanka zaloge kao akcesornog prava. - Naelo oficijelsnosti: Je pravilo da se zaloni poverilac kome zaloni dunik nije u roku platio dug, moe naplatiti iz vrednosti zaloene stvari u sudskom postupku. Zakon o hipoteci je naelo oficijelnosti. Detaljnije Str. 291. 55. Naelo specijalnosti i naelo nedeljivosti Naelom specijalnosti (odredjenosti) obeleava se svojstvo zalonog prava da se njime obezbedjuje odredjeno potraivanje (tano navedeni iznos) jednog poverioca i da moe nastati na stvari koja je odredjena (a ne na svim stvarima zalonog dunika). Detaljnije prouiti str. 292.38

Naelo nedeljivosti: je obeleje zalonog prava da zaloena stvar ili pravo kao celina obezbedjuje potraivanje kao celinu. Prema tome zalono pravo je nedeljivo s obzirom na potraivanje koje obezbedjuje i s obzirom na predmet zaloge bez obzira na to to su potraivanje i predmet zaloge fiziki deljivi. Nedeljivost zalonog prava usvojena je u interesu obe ugovorne strane. Detaljnije str. 293. 56. Zalono pravo na nepokretnim stvarima (hipoteka) pojam i predmet hipoteke Hipoteka je zalono pravo na nepokretnim stvarima koja ostaju u dravini zalonog dunika. Ako hipotekarni dunik ne ispuni svoju obavezu po dospelosti, hipotekarni poverilac moe namiriti svoje potraivanje iz vrednosti zaloene nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku, kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika optereene nepokretnosti. Zaloena nepokretnost ostaje u dravini zalonog dunika to mu omoguava korienje stvari . iako zaloni poverilac nema neposrednu dravinu na stvari, hipoteka je stvarno pravo. Imalac hipoteke ima apsolutno pravo koje deluje erga omnes. Hipoteka je kao stvarno pravo jaa od obligacionih odnosa ali i od istovrsnog prava koje je kasnije nastalo. Hipotekarni poverilac koji se prvi obezbedio hipotekom ima prvenstvo. Hipoteka je akcesorno pravo koje moe nastati ako jenastalo glavno obligaciono pravo. Postojanje hipoteke zavisi stoga od glavnog prava, pa ako prestane glavno pravo prestaje i hipoteka kao akcesorno pravo. Lice koje stekne glavno pravo stie i hipoteku. - Predmet hipoteke pojam Predmet hipoteke su nepokretnosti. Najznaajnija nepokretnost je zemljite. Nepokretnosti su pokretne stvari koje su trajno spojene sa zemljitem i odredjne pokretne stvari koje slue nepokretnosti. Sve nepokretnosti medjutim, ne mogu biti optereene hipotekom. 57. Nepokretnosti koje mogu biti predmet hipoteke Hipotekom se po pravilu mogu opteretiti nepokretnosti koje su u prometu: Predmet hipoteke mogu biti: 1) Nepokretna stvar, 2) Deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi 3) Susvojinski udeou nepokretnopj stvari39

4) Poseban deo zgrade, na kome postoji pravo svojine odnosno drugo pravo koje sadri pravo raspolaganja. 5) Pravo na zemljitu koje sadri ovlaenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naroito pravo gradjenja. Pravo pree gradnje, ili raspolaganja u dravnoj odnosno drutvenoj svojini. 6. Objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji, bez obzira na to da li je ve izgradjen, pod uslovom da je izdato pravosnano odobrenje u skladu sa zakonom kojim se uredjuje izgradjnja objekata. 58. Prenoenje hipoteke ( nathipoteka i pothipoteka) 60. Nepokretnosti koje ne mogu biti predmet hipoteke 61. Ugovor o hipoteci- pojam,forma i bitni sastojci ugovora 62. Jednostrana hipoteka i upis hipoteke 63. Prava i obaveze poverioca i vlasnika nepokretnosti 64. Izbor sredstava namirenja i vansudski postupak namirenja 65. Prestanak hipoteke 66. Pravo zaloge na pokretnim stavrima- pojam i predmet 67. Runa zaloga ( ugovor o zalozi i prava i obaveze iz ugovora o zalozi) 68. Podzaloga i prestanak zalonog prava 69. Registarsko zalono pravo(hipoteka na pokretnoj stvari)- pojam i prestanak registarske zaloge 70. Pojam i funkcija zemljinih registara 71. Osnovni sistemi zemljinih registara i zemljini registri u naem pravu 72. Zemljine knjige- uopte 73. Glavna knjiga,zbirka isprava,katastarski planovi i pomoni registri 74. Naela zemljinih knjiga( naela stavrnosti, upisa,javnosti,legaliteta i ostala) 75. Posebna naela katastra nepokretnosti 76. Upisi u zemljine knjige i katastar nepokretnosti- predmet i osnov upisa 77. Vrste upisa( uknjiba,predbeleba i zabeleba) 78. Tapijski sistem- uopte 79. Tapija- pojam,izdavanje tapije, prenos i intabulacija

40

ASISTENT: Dalibor Krstini

PROFESOR: dr Sinia Ognjanovi U Novom Sadu,decembra, 2011.godine

41