STVARANJE EKONOMSKE POLITIKE: TEORIJA I · PDF filenetarne politike nego konstruisanja modela. ... teorija i primena 1 Benjamin Friedman, „The Relative Stability of Money and Credit

1. NEKA SAVREMENA PITANJA EKONOMSKE POLITIKE

Op{te prihva}ena ekonomska politika, uglavnom poznata kao upravljanjetra`njom, kao i njena ekonometrijska primena, trenutno su predmet rasprave.Glavne kritike upu}uju monetaristi, koji se bave raznim verzijama kvantitativneteorije novca, zagovornici teorije racionalnih o~ekivanja, a u novije vreme eko-nomisti ponude. Sve te kritike razmotri}emo u ovom radu, kao i kritike kreatorajavne politike, koji uvek teè preciznosti kod procedura izbora, ~ak i kad je sampredmet razmatranja inherentno stohasti~an i relativno „bu~an“.

Upravljanje tra`njom obi~no se defini{e kao kenzijanska ekonomska politi-ka, tj. kao vrsta politike koja je inspirisana agregatnim kenzijanskim modelomefektivne tra`nje. I op{te prihva}eni ekonometrijski modeli nazivaju se modeli-ma kenzijanskog tipa; tako se trenutno stanje stagflacije {irom sveta ~esto pripi-suje kori{}enju kenzijanskih ekonometrijskih modela za implementaciju kenzi-janskih politika.

To su popularna a ne nau~na gledi{ta. U ovom radu poku{a}emo da merepolitike postavimo u op{tiju perspektivu koja se samo delom odnosi isklju~ivona upravljanje tra`njom i agregiranje. Bavi}emo se i evolucijom ekonometrijskihmodela za primenu politike na mnoge karakteristike ponude. Povremeno }emose pozivati na iskustva u primeni ameri~kih modela na ekonomsku politiku SAD,ali problemi i metodi kojima }emo se baviti bi}e op{tijeg karaktera.

Radi jasnijeg izlaganja ispita}emo dve vrste politike: (1) ukupne makro poli-tike, i (2) konkretne strukturne politike. Makro politike odnose se na tradicional-nu monetarnu i fiskalnu politiku, uglavnom one centralnih vlasti, ali }e od zna-~aja biti i primena modela na politiku lokalnih vlasti. U vreme kad je svetska eko-nomija sve vi{e me|uzavisna, sve ve}i broj privreda postaje svestan svoje otvore-nosti; zato trgovinska i politika bilansa pla}anja politike tako|e ~ine deo celinepoznate pod nazivom makro politika.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

233

* Handbook of Econometrics, Volume III, Edited by Z. Griliches and M. D. Intriligator, ElsevierScience Publishers BV, 1986.

Lorens R. Klajn

STVARANJE EKONOMSKE POLITIKE: TEORIJA IPRIMENA

(PRIMENJENA EKONOMETRIJA U JAVNOM SEKTORU)*

EKONOMISTI NOBELOVCI/NOBEL PRIZE WINNERS IN ECONOMICS

Pod strukturnom politikom podrazumevam politike koji su usmerene nakonkretne segmente privrede, konkretne grupe ljudi, konkretne proizvodne sek-tore, raspodele agregatnih veli~ina ili na trì{ta. Ekonomisti se rado fokusiraju namakro politike jer one imaju op{ti uticaj, i ne uti~u na distributivni trì{ni pro-ces, pa se on odvija naizgled uspe{no. Ve}ina ekonomista slobodno konkurentnotrì{te smatra idealnim i ne èli da kreira konkretne politike koje uti~u na njego-vo glatko funkcionisanje. Me|utim, oni rado interveni{u strukturnom politkomkako bi odràli ili obezbedili funkcionisanje idealizovanog trì{nog procesa.

Makro politike su uglavnom poznate. Monetarnu politiku sprovodi central-na banka, ponekad u saradnji sa ministarstvom finansija. Zakonodavna granademokratske vlasti uti~e na monetarnu politiku ili je oblikuje. Centralna izvr{navlast tako|e u~estvuje u formiranju monetarne politike. To je vi{estrana aktiv-nost. Glavni instrumenti politike su bankarske rezerve i eskontne stope. Rezervemogu da se kontroli{u kroz operacije na otvorenom trì{tu ili uvo|enjem obave-znih rezervi. Politike usmerene na nivoe instrumenata za cilj imaju konkretnevremenske putanje monetarnih agregata ili kamatnih stopa.

U dana{nje vreme vlada veliko interesovanje za kontrolu monetarnih agrega-ta kroz kontrolu rezervi, ali pojedine zemlje i dalje insistiraju na kontroli kamat-nih stopa kroz eskontne stope. Generalno govore}i, monetarne vlasti ~esto po-tenciraju jedan ili drugi pristup, tj. poku{avaju da kontroli{u monetarne agregatestriktno se pridràvaju}i monetaristi~ke doktrine, ili poku{avaju da kontroli{ukamatne stope kroz eskontnu politiku. Me|utim, u duhu op{teg pristupa eko-nomskoj politici, nema razloga da centralne monetarne vlasti ne mogu imati vi-{estruke ciljeve koje ostvaruju vi{estrukim instrumentima. Primer ovakvog pri-stupa, koji se zasniva na pretpostavkama savremene teorije kontrole, bi}e nave-den u daljem izlaganju.

Monetarna politika je od izuzetnog zna~aja jer se moè izmeniti bez prethod-ne najave, uz malo ili nimalo ka{njenja pri dono{enju odgovaraju}ih zakona.Kao fleksibilna politika ona ima svojih prednosti, ali je u otvorenoj privredi ~estosputana stanjem platnog bilansa, a time i stabilno{}u stope razmene nacionalnevalute. Dakle, moèmo dodati i tre}u vrstu finansijskog cilja, a to je vrednost ra-zmene. Monetarne politike koje mo`da deluju prikladno za datu situaciju unutarzemlje mogu biti ograni~ene postoje}om me|unarodnom situacijom.

Postoje mnogi monetarni agregati koji se kre}u u rasponu od monetarneosnove, preko ~ekovnih i {tednih ra~una i likvidnih instrumenata na trì{tu nov-ca, pa sve do op{tijih instrumenata kreditiranja. I instrumente kreditiranja mo-gu}e je podeliti na one koji se izdaju u privatnom i javnom sektoru. Obilje mone-tarnih agregata i do sada je predstavljalo problem, i za implementaciju politike iza strukturu ekonometrijskih modela koji se s tim u vezi koriste. Razli~iti agrega-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

234

Lorens R. Klajn

ti pona{aju se na razli~it na~in u pogledu rezervi i monetarne osnove. Vlasti sumo`da u stanju da prili~no dobro kontroli{u rezerve i monetarnu osnovu, ali cil-jne vrednosti kamate razli~ito reaguju. Nadalje, ciljne vrednosti monetarnihagregata ne moraju nu`no da se odre|uju zbog njihovog inherentnog zna~aja,ve} zbog zato {to se smatra da su u vezi sa agregatima nominalnog dohotka i op-{tim nivoom cena. [to je monetarni agregat relevantniji za uticaj na dohodak inivo cena, to ga je teè kontrolisati instrumentima na koje vlasti mogu da uti~u.

Bendàmin Fridman je otkrio da je u slu~aju SAD najrelevantniji agregatukupni kredit, u smislu da poseduje stabilan koeficijent brzine, ali on u najman-joj meri podleè kontroli.1 Agregat koji je u najve}oj meri mogu}e kontrolisati,gotovina plus ~ekovni ra~uni, ima najpromenljiviju brzinu. U prostoru izme|uova dva ekstrema, ~ini se da {to je agregat manje podloàn kontroli, to je manjevarijabilna njegova brzina. Ovo je problem koji se vi{e ti~e implementacije mo-netarne politike nego konstruisanja modela.

Ali, problem koji uti~e i na formiranje politike i na modeliranje jeste nedav-no uvo|enje novih monetarnih instrumenata i tehni~kih promena u funkcioni-sanje trì{ta kredita. Elektronsko bankarstvo, kori{}enje kreditnih kartica, emito-vanje sofisticiranijih hartija od vrednosti prose~nom gra|aninu – sve su to ino-vacije koje zbunjuju monetarne vlasti i ekonometri~are. Vlasti smatraju da su tinovi instrumenti prakti~no izvan njihove kontrole u duìm vremenskim periodi-ma, naro~ito kad se uvode po prvi put. Oni naru{avaju tradicionalne obrasce se-zonskih kretanja i generalno pove}avaju neizvesnost koju izazivaju mere politike.Oni su za ekonometri~are problemati~ni jer uspostavljaju nove na~ine pona{anjai sa sobom ne nose iskustvo na osnovu kog bi bilo mogu}e zasnovati probne pro-cene.

Blisko povezano s monetarnom politikom je i sprovo|enje fiskalne politike.Dugi niz godina, za vreme i posle Velike depresije, fiskalna politika bila je odklju~nog zna~aja kad je re~ o makro politici. Tek kad su kamatne stope poraslezna~ajno iznad niskih nivoa u depresiji, monetarna politika je po~ela aktivno dase koristi i pokazala se kao prili~no mo}no sredstvo.

Fiskalna politika je obi~no, ali ne i nu`no, manje fleksibilna od monetarnepolitike, jer i zakonodavna i izvr{na grana vlasti mora da odobri ve}e izmene jav-nih prihoda i rashoda. U parlamentarnom sistemu vlada ne moè da opstane navlasti ukoliko njenu fiskalnu politiku nije odobrio parlament, ali ba{ taj proces~esto odlaè uspe{nu implementaciju politike. U zakonodavnom sistemu ame-ri~kog tipa, pomanjkanje saglasnosti mo`da ne}e oboriti vladu, ali }e ozbiljno

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

235

Stvaranje ekonomske politike: teorija i primena

1 Benjamin Friedman, „The Relative Stability of Money and Credit ‘Velocities’ in the UnitedStates: Evidence and Some Speculations“, National Bureau of Economic Research, workingpaper No. 645, March, 1981.

odloìti primenu politike. S druge strane, vlasti centralne banke mogu da seume{aju u funkcionisanje finansijskih trì{ta bez prethodne najave.

Sa strane fiskalne politike postoje dve glavne vrste instrumenata, javna po-tro{nja i oporezivanje. Mada je oporezivanje manje fleksibilno od monetarne po-litike, znatno je fleksibilnije od mnogih vrsta politike rashoda. Kad govorimo orashodima, korisno je razlikovati kupovinu dobara i usluga od transfernih pla-}anja. Transferna pla}anja su ~esto isto toliko fleksibilna kao i mnoge vrste in-strumenata oporezivanja.

Generalno je sigurnije fokusirati se na poreske instrumente, a manje pa`njeobra}ati na politiku rashoda. Poreske izmene poseduju fleksibilnost u smislu daih je mogu}e retroaktivno primeniti kad se za to ukaè potreba. To je mogu}eu~initi s pojedinim vrstama rashoda, ali ne sa svim. Poreske izmene mogu da stu-pe na snagu odmah nakon dono{enja. Izmene rashoda na dobra i usluge, pogo-tovo ako je re~ o pove}anjima, mogu poduè da potraju. Odgovaraju}e projektepotrebno je osmisliti, odobriti i sprovesti u delo. êsto je te{ko prona}i ili osmi-sliti odgovaraju}e velike projekte.

Poreska politika moè da se sprovodi kroz nekoliko oblika, kao {to su: di-rektni porezi gra|ana, porezi preduze}a (bilo na prihode ili na rashode), i indi-rektni porezi. Trenutno se veliki zna~aj pripisuje indirektnim porezima zbog la-ko}e ubiranja, ako se razmi{lja o njihovom pove}anju, ili zbog njihovog trenut-nog efekta na cenovne indekse, ako je namera da se smanje. Te poreze koje ubira-ju lokalne, a ne dràvne vlasti, te{ko je uklju~iti u analizu nacionalne ekonomijezbog njihove me|usobne razli~itosti u pogledu oblika, statusa i iznosa.

Pojedine poreske politike su op{teg karaktera i istovremeno uti~u na ve}inuljudi ili sektora u ekonomiji. Ali, za implementaciju strukturnih politika zna~ajnisu konkretni porezi, za razliku od onih op{tih. Cilj poreza na rashode je stimuli-sanje {tednje gra|ana. Posebne olak{ice za amortizaciju ili pri oporezivanju inve-sticija imaju za cilj stimulisanje formiranja privatnog fiksnog kapitala. Specijalneolak{ice za istraìvanje i razvoj, nau~no istraìvanje, ili kapitalne dobiti, smatrajuse zna~ajnim za pospe{ivanje procesa preduzetni~kih inovacija u visokoj tehno-logiji ili investiranju smelog kapitala. Te strukturalstrukturne politike ~esto senavode u dana{njim raspravama o industrijskoj politici.

Omiljeni argument u prilog striktno anti-inflacione politike je veza izme|uporeskih izmena, bilo kroz nagrade (smanjenja poreskog optere}enja) ili kazne(pove}anja), da bi se usaglasilo pona{anje preduze}a i doma}instava sa propisa-nim smernicama u pogledu kretanja nivoa nadnica i cena. Malo je takvih smer-nica ikad uspe{no primenjeno na {irem nivou, ali o ovom pristupu, poznatomkao politika dohodaka, dru{tveni ugovori, ili POD (politika oporezivanja dohot-ka), na{iroko se raspravlja u stru~noj literaturi.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

236

Lorens R. Klajn

Sve ove monetarne i fiskalne politike predstavljaju konvencionalne makroinstrumente op{tih politika. Oni su zna~ajni i mo}ni; moraju se uklju~iti u spek-tar politika svake vlade, ali jesu li u stanju da odgovore na izazove savremenihproblema? Da li se uz njihovu pomo} re{avaju problemi kao {to su:

- velika nezaposlenost me|u odre|enim demografskim grupama;- isporuka energije;- {tednja energije;- za{tita ìvotne sredine;- javno zdravlje i bezbednost;- odgovaraju}e snabdevanje poljoprivrednim proizvodima;- odrànje zdravog trgovinskog bilansa?

Izgleda da uspe{no re{enje ovih konkretnih pitanja iziskuje primenu struk-turnih, a ne makro politika.

Ako su to problemi s kojima se suo~avaju kreatori ekonomske politike, ondaje od zna~aja razmotriti one vrste odluka o politici i instrumente pomo}u kojihse takva pitanja re{avaju na odgovaraju}i na~in, kao i razmotriti onu vrstu eko-nomskog modela koji bi s tim u vezi bio koristan.

Za re{avanje nezaposlenosti me|u mladima i sli~nih strukturnih problemana trì{tima rada, relevantne politike su zakoni o minimalnoj nadnici, olak{icepri {kolovanju i uvo|enje stru~nog obrazovanja. To se po pravilu ~ini da bi sesmanjila nezaposlenost me|u mladima. Takve mere politike iziskuju zakonodav-nu podr{ku, a inicira ih ili izvr{na ili zakonodavna vlast.

U slu~aju politike energetike, nu`ni postupci ti~u se odre|ivanja cene goriva,pravila alokacije goriva, kontrole uvoza, za{tite terena od prekomerne eksploata-cije. To su konkretna strukturna pitanja kojima se retko bavi makro politika. Ta-kva pitanja koja se ti~u energetike imaju uticaj i na ìvotnu sredinu, ali postoje idodatni problemi koji nastaju u drugim oblastima. Oporezivanje i druge kazne-ne mere moraju se primenjivati radi za{tite ìvotne sredine, ali je istovremenopotrebno nadgledati ekonomske tro{kove njihove primene. Isto vaì i za politikeza{tite javnog zdravlja i bezbednosti. Te strukturne politike moraju se primeniti,ali je potrebno voditi ra~una o tro{kovima koji imaju ozbiljne inflatorne posledi-ce. Cela oblast javne regulacije preduze}a pa`ljivo se ispituje, ne samo zbog mo-gu}ih prednosti ve} i zbog podsticanja konkurencije, pove}anja podsticaja i zbogtro{kova. Razmatranje uticaja regulatorne politike na inflaciju ne predstavljastandardni postupak.

Jo{ od perioda sa izrazito slabom letinom u prvoj polovini 1970-ih (naro~ito1972. i 1975.), ekonomisti su postali svesni ~injenice da je potrebno obratiti po-sebnu pa`nju na poljoprivredu kako bi se obezbedio osnovni protok snabdevan-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

237


ja i ublaìo uticaj kolebanja svetskih cena. Odgovaraju}e politike podrazumevalebi uvo|enje ograni~enja na obradive povr{ine (ili njihovo pro{irenje), subvencijepoljoprovrednicima, izvozne dozvole, uvozne kvote, i sli~ne konkretne mere. Svete politike uti~u na inflaciju kroz cene hrane, kao komponente indeksa cena namalo, i kroz uticaj uvoza na trgovinski bilans.

Ukupna trgovinska politika uglavnom se zasniva na uzvi{enom principustvaranja uslova za ostvarenje multilateralne slobodne trgovine. To je u prosekumakro koncept, i u novije vreme se manifestovao kroz primenu „Tokijske run-de“ pregovora o smanjenju carina, zajedno sa zahtevima za smanjenje necarin-skih prepreka trgovini. Uprkos tome, ovaj princip je mnogo puta prekrš{en, pakonkretne protekcionisti~ke politike i dalje izazivaju zabrinutost. Trgovinska po-litika, bilo liberalna ili protekcionisti~ka, primenjiva}e se kroz niz strukturnihmera. To moè da podrazumeva agresivan marketing u te`nji da se pove}a pro-daja u inostranstvu, pruànje kreditnih olak{ica, pobolj{anje infrastrukture, pre-tovara/skladi{tenja, i ~itav niz sli~nih mera koje }e, u skladu sa shvatanjima samezemlje, potpomo}i o~uvanje ili pobolj{anje njene neto izvozne pozicije.

Uvi|amo, dakle, da ekonomska politika, pravilno shva}ena u kontekstu ak-tuelnih ekonomskih problema, podrazumeva mnogo vi{e od makro odre|ivanjaporeskih stopa, op{teg nivoa rashoda ili odre|ivanja stopa rasta za neke mone-tarne agregate. To je kompleksna mreà konkretnih mera, odredbi, propisa (ilinjihovog odsustva) i preporuka u svim granama javnog sektora. U mnogim slu-~ajevima to iziskuje koordinaciju na nivou dràve. U tom procesu u~estvuju za-vodi, kancelarije, odeljenja, ministarstva, {ef dràve i veliki broj javnih organa.Mada uop{te ne nalikuje na jednostavan pristup makroekonomije sa ciljevima iinstrumentma, makroekonomsko modeliranje, ako se dovoljno detaljno sprovo-di, ovde ima zna~ajnu ulogu. To }e biti predmet izlaganja koje sledi.

2. FORMALNA POLITI^KA EKONOMIJA

U prethodnom odeljku ukratko smo izloìli pitanja i protagoniste. Sada }e-mo se pozabaviti relevantnom doktrinom. Pretvaranje ekonomske teorije u poli-tiku staro je koliko i sam predmet razmatranja, ali moderni formalizam nekakodatira od kenzijanske revolucije. Potrebno je razlikovati kenzijansku teoriju odkenzijanske politike, ali, kad je re~ o makro politici, ona vodi poreklo iz kenzijan-ske teorije.

Glavna ideja kenzijanske teorije bila je da }e se ravnoteà izme|u {tednje i in-vesticija pri punoj zaposlenosti posti}i kroz prilago|avanje op{teg nivoa aktivno-sti ekonomije. U svojoj ranoj fazi, kenzijanska teorija tuma~ena je u kontekstukamatno-neelasti~nih investicija i kamatno-elasti~ne tra`nje za gotovim novcem.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

238

Lorens R. Klajn

U ovakvom specifi~nom stanovi{tu i ambijentu, monetarnoj politici pripisivanaje drugorazredna uloga. Direktni uticaj na potro{nju i tok aktivnosti najbolje jeostvarivan kroz fiskalnu politiku, bilo dodavanjem ili oduzimanjem direktno odtoka aktivnosti kroz javnu potro{nju, ili indirektnim uticajem kroz poreske iz-mene. Razmi{ljanje se stoga fokusiralo na ostvarenje ravnoteè u ekonomiji, pripunoj zaposlenosti, uz odgovaraju}i izbor fiskalnih mera. U formalnom smislu,razmotrimo slede}i jednostavan model:

C = ƒ(Y – T) funkcija potroš{njeT = tY funkcija porezaI = g(∆Y) funkcija investicijaY = C + I + G definicija autputa

gde jesu:G = javni rashodi∆ = operator vremenske razlikeY = ukupni autput (ili dohodak, ili nivo aktivnosti).

Fiskalna politika podrazumeva izbor neke odgovaraju}e vrednosti t (poreskestope), ili nivoa G (rashoda), ili kombinaciju to dvoje, da bi se ostvario ciljni nivoY. To moè da bude i dinami~ka politika, kad se teì ostvarenju ciljne putanje Ytokom nekog vremenskog perioda. Da bi se realizovala dinami~ka politika, va-`no je operisati s detaljnijom dinami~kom specifikacijom ekonomskog modela.Bile bi prikladne raspodele docnji Y – T ili ∆Y u funkciji C i I. Ovakav na~in mi-{ljenja inspirisao je pristup fiskalnoj politici koji je zapo~et tridesetih godina XXveka i jo{ i danas preovla|uje. On je inspirisao razmi{ljanja o „finom doterivan-ju“ ili „upravljanju“ ekonomskim sistemom. O~igledno je da je takav pristupuàsno pojednostavljen. U njemu zasigurno ima i pone{to istine, ali koji su nje-govi nedostaci?

Kao prvo, u tom sistemu ne postoji eksplicitan tretman nivoa cena ili stopeinflacije. Argumentima protiv kenzijanske politike od samog po~etka je ukaziva-no na opasnosti od inflacije. Te opasnosti bile su minimalne tokom 1930-ih i ni-su postale svima o~igledne ni narednih 30 godina – zbog veoma uspe{ne primenefiskalne politike, koja se, vremenom, u izvesnoj meri zasnivala na monetarnojpolitici. Nema sumnje, me|utim, da eksplicitna analiza formiranja cena i pomnopra}enje problema inflacije moraju, od sada pa nadalje, da budu osnovni princi-pi formiranja politike.

Slede}i argument protiv nekriti~kog prihvatanja ove verzije sirovog kejnzija-nizma glasi da operi{e nerealnim, pojednostavljenim konceptima. Fiskalna aktiv-nost nije usmerena ka „t“ ili „G“. Fiskalna aktivnost bavi se komplikovanim po-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

239


reskim olak{icama, osloba|anjima, razgrani~enjima, oporezivanjem kapitalnihdobiti, porezom na dodatu vrednost, izdacima za vojnu opremu, poljoprivred-nim subvencijama, bonovima za hranu, pomo}i maloletnoj deci i osiguranjem uslu~aju nezaposlenosti. Ti konkretni instrumenti politike imaju implikacije na {i-roke, op{te koncepte koje predstavljaju „t“ i „G“, ali rezultati koji proizlaze izpretvaranja realnih u makro teorijske koncepte mogu da budu potpuno pogre-{ni. Sistem koji ovde koristimo kao ilustraciju toliko je pojednostavljen da ne po-stoji razlika izme|u direktnih i indirektnih poreza, niti izme|u oporezivanjapreduze}a i gra|ana.

Kejnzijanski model odre|ivanja dohotka moè da se pro{iri tako da obuhvatii mehanizam odre|ivanja cena, input u vidu rada, ponudu rada, nezaposlenost,nadnice i monetarne fenomene. Me|utim, postoji razlika izme|u monetarneanalize i monetarizma. Ba{ kao {to jednostavan kejnzijanski model sluì kao ilu-stracija doktrinarne kejnzijanske fiskalne politike, postoji i druga ekstremna po-zicija – monetaristi~ki model prema kojem novac ne samo da je vaàn, ve} je sa-mo novac vaàn. Monetaristi~ki model u svom najjednostavnijem i najsirovijemobliku moè se predstaviti slede}om jedna~inom razmene:

Mν = Y.

Za postojanu, parametarsku, vrednost ν (brzina obrta), postoji linearno pro-porcionalna korespondencija izme|u M (nominalne ponude novca) i Y (nomi-nalne vrednosti agregatne proizvodnje ili dohotka). Za svaki razli~it koncept M,recimo Mi, imali bismo2

Miνi = Y.

Potraga za èljenim indeksom i moè pripisati veliki zna~aj odgovaraju}ojstabilnosti νi. Po mom iskustvu, u SAD je ν2 stabilnije od ν1.

Komplikovaniji koncepti bili bi

ili

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

240

Lorens R. Klajn

2 Videti razli~ite koncepte u prilogu Bendàmina Fridmana, op. cit.

0

n

i ii

M wYν −=

= ∑ ,

0

n

i ii

M wYα

ν −=

⎛ ⎞= ⎜ ⎟⎝ ⎠∑

ili

U prvom je M proporcionalno dugoro~nom Y ili raspore|enoj docnji Y. Udrugom je M proporcionalno snazi dugoro~nog Y ili nam samo pokazuje da iz-me|u dugoro~nog Y i M postoji stabilan odnos. Kona~no, tre}i nam govori da jeM funkcija dugoro~ne cene kao i dugoro~nog realnog dohotka (X). U ovim od-nosima nisu va`ni indeksi M, jer bi teorija bila sli~na (ne identi~na) za svako M, azagovornici monetaristi~ke politike jednostavno tvrde da bi vlasti trebalo da pro-na|u stabilan odnos za neki koncept Mi, i da bi trebalo da ga se pridràvaju.

Odnosi raspore|ene docnje P-i i X-i o~igledno predstavljaju zna~ajna uop{ta-vanja sirove kvantitativne teorije, ; ali sa op{tijeg stanovi{ta, ono klju~no {to jemonetaristima potrebno da bi svoju teoriju primenili na politiku jeste stabilnafunkcija tra`nje za novcem. Ukoliko ta stabilna funkcija zavisi i od kamatnih sto-pa (u raspodelama docnji), teorija moè da bude samo delimi~na, a analiza se ta-da ponovo svodi na op{te prihva}eni makroekonometrijski model koji se koristiu primenama koje èstoko kritikuju striktni monetaristi.3

Implikacije pristupa koji zagovaraju striktni monetaristi na politiku jasne su iiznose se kao argumenti u prilog minimalne intervencije politike. Zagovornicitog pristupa uop{teno se protive aktivisti~koj fiskalnoj politici, osim mo`da zapotrebe indeksiranja, kad se kretanja cena otmu kontroli. Prema osnovnom mo-netaristi~kom odnosu, potrebno je ustanoviti pravilo za stopu rasta M premastopi rasta Y, po mogu}stvu za dugoro~ni koncept Y. Postojan rast M, prema tompravilu, osuje}uje potrebu za ~estim intervencijama i prepu{ta ekonomiju dej-stvu prirodnih ekonomskih sila. To je makro pravilo, u svom ekstremnom obli-ku, a monetaristi bi generalno prepustili slobodnotrì{noj ekonomiji da izvr{isva neophodna mikro pode{avanja, bez li~ne intervencije.

Teorija za postojani rast M i Y sluì i kao teorija za antiinflatornu politiku jerako konkurentna ekonomija odrì dugoro~ni realni dohodak (Σwi X-i) na nivoupunog kapaciteta – ne u svakom periodu ve} u proseku tokom ciklusa - onda po-stojani rast M implicira postojani nivo cena u dugom roku (Σqi P-i). Svrha ovogmonetaristi~kog pravila je da posluì i kao pravilo politike za kontrolu inflacije.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

241


3 Nemogu}nost primene odnosa monetaristi~kog tipa, makar dinami~ki generalizovanih, naUjedinjeno Kraljevstvo uverljivo demonstriraju D. F. Hendri (D. F. Hendry) i N. R. Erikson(N. R. Ericsson) u radu „Assertion without Empirical Basis: An Econometric Appraisal ofFriedman and Schwartz: Monetary Trends in the United Kingdom“, Monetary Trends in theUnited Kingdom, Bank of England Panel of Academic Consultants, Panel Paper No. 22(October 1983), 45-101.

0 0

n m

i i i ii i

M w X q Pα β

ν − −= =

⎛ ⎞ ⎛ ⎞= ⎜ ⎟ ⎜ ⎟⎝ ⎠ ⎝ ⎠∑ ∑ .

Postoji nekoliko vrsta argumenata protiv ove naizgled atraktivne politike mi-nimalne intervencije osim na najagregatnijem nivou, pri kojoj se slobodnom de-lovanju konkurentnih sila prepuš{ta da detaljno upravlja ekonomijom. Prvo, de-finisanje Mi predstavlja ozbiljan problem, kao š{to smo ve} istakli u prethodnomodeljku. Bankarske i kreditne tehnologije brzo se menjaju. Razli~iti koncepti Mitrenutno su prili~no fluidni i ni{ta zasigurno ne ukazuje na to koje Mi treba po-ku{ati kontrolisati. Izbor koncepta kojeg je najlak{e kontrolisati ne mora nu`noda rezultira najboljom ekonomskom politikom.

Nisu sporni samo koncepti Mi, ve} je i merenje bilo kojeg od njih prili~no ne-izvesno. Izve{taji banaka, iznenadan prelazak na nove izvore sredstava (npr. trì-{ta evropskih valuta), poku{aji da se ìvi s inflacijom, i drugi remetila~ki faktorirezultirali su veoma ozbiljnim gre{kama u merenju, koje su se, barem delimi~no,manifestovale kroz velike fluktuacije u reviziji podataka u razli~itim serijama Mi.Ukoliko monetarnim vlastima nije precizno poznato Mi, kako mogu da ostvareciljne vrednosti s precizno{}u koju pretpostavljaju monetaristi? Ranije smo ista-kli da kreatori politike u stvari ne biraju vrednosti „t“ i „G“. Sli~no tome, ne bira-ju ni vrednosti „Mi“. Oni se bave kupovinom i prodajom dràvnih hartija odvrednosti na otvorenom trì{tu; odre|uju iznos obaveznih rezervi za konkretnedepozite ili konkretne vrste banaka; odre|uju eskontnu stopu i donose ~itav nizmikro odluka o poslovanju banaka. U sistemu delimi~nih obaveznih rezervi po-stoji nov~ani mnoìtelj multiplikator koji povezuje iznos rezervi pod kontrolommonetarnih vlasti sa Mi, ali taj koncept mnoitelja multiplikatora trenutno doìv-ljava velike strukturalstrukturne promene, a izgleda da vlasti nisu u stanju daostvare ciljne vrednosti Mi.

Fundamentalni problem i sa kenzijanskim i sa monetaristi~kim shvatanjemformalne politi~ke ekonomije jeste to {to se zasnivaju na jednostavnim modeli-ma – modelima koji su korisni za obja{njenja, ali nisu adekvatni za ispunjenje za-dataka ekonomske politike. Ti jednostavni modeli ne pruàju vernu sliku ekono-mije; oni ne podrazumevaju eksplicitno odgovaraju}e nivoe delovanja; ne uzi-maju u obzir dovoljan broj procesa u ekonomiji. Zamislite da se ekonomijomupravlja prema pravilu striktnih monetarista ili finim doterivanjem primena po-reske politike u kontekstu nesta{ica na trì{tima energije u svetu, a pritom se nepreduzimaju odgovaraju}i koraci jer u sistemu analize ne postoje parametrienergije ili procesi energije. Upravo to su izjavljivali pripadnici suprotstavljenihtabora u razli~itim navratima tokom poslednjih nekoliko godina.

Koji je model odgovaraju}i, ukoliko to nisu ni kejnzijanski ni monetaristi~kimodeli? Ovaj rad zasniva se na eklekti~kom stanovi{tu. Neki bi a priori odbacilieklekticizam kao suvi{e difuzan, ali mo`da je nu`no zauzeti eklekti~ko stanovi{teda bi se dobila odgovaraju}a modelirana aproksimacija komplikovane savreme-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

242

Lorens R. Klajn

ne ekonomije. Potrebno je istovremeno uzeti u obzir energiju, poljoprivredu, tr-govinu s inostranstvom, devizne kurseve, raspon cena, raspon kamatnih stopa,demografiju, i jo{ mnogo toga. To se jedino moè u~initi uz pomo} opse`nihmodela. Takvi sistemi znatno se razlikuju po opsegu i metodu od oba ekstremnaslu~aja. Oni imaju fiskalne i monetarne sektore, ali i mnoge druge sektore i mno-ge druge opcije politike.

Kao op{ti princip zastupam stav protiv formulisanja ekonomske politike naosnovu malih modela – sa manje od 25 simultanih jedna~ina. Mali modeli samipo sebi nisu u stanju da ispune zahteve formiranja ekonomske politike. U proce-su dono{enja politike, po mom mi{ljenju, moè da se koristi odgovaraju}i opse-`ni model. Adekvatan sistem, me|utim, sadrà}e mnogo vi{e od 25 jedna~ina.Verovatno }e imati vi{e od 100 jedna~ina, a mnogi koji se danas koriste imaju vi-{e od 500-1000 jedna~ina. Veli~ina modela zavisi}e od zemlje, njene otvorenosti,sistema podataka, varijabilnosti i drugih faktora. Najve}i sistemi koji su u redov-noj upotrebi imaju oko 5000 jedna~ina, a gornju granicu odre|uje nemogu}nostoperisanja tako velikim brojem jedna~ina.4

Te{ko je prezentovati tako veliki sistem u kompaktnom obliku, ali je korisnonabrojati njegove sektore:

- Tra`nja potro{a~a- Formiranje fiksnog kapitala- Akumuliranje zaliha- Trgovina s inostranstvom- Javna potro{nja na dobra i usluge- Proizvodnja dobara i usluga- Potrebe za radnom snagom- Formiranje cena- Utvr|ivanje visine nadnica- Ponuda radne snage i demografija- Formiranje dohotka- Ponuda novca i kreditiranje- Utvr|ivanje kamatnih stopa- Poreski prihodi- Transferna pla}anja- Me|uindustrijski proizvodni tokovi

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

243


4 Vartonov kvartalni model, koji se koristi za analizu kratkoro~nog poslovnog ciklusa, imao je1000 jedna~ina 1980, a Vartonov godi{nji model za srednji rok 1595, u koje ne spadaju odnosiizme|u inputa i autputa. Svetski sistem Prodèkt LINK trenutno ima vi{e od 15.000jedna~ina, i njihov broj se jo{ uvek pove}ava.

U svakom od tih sektora postoji nekoliko podsektora, na primer prema vrstiproizvoda, prema vrsti krajnje upotrebe, prema starosnom dobu, polu i rasi, pre-ma zemlji porekla ili destinaciji, prema instrumentima kreditnog trì{ta, ili pre-ma nivou vlasti. U model moè da se ugradi kompletan sistem inputa i autputaproizvodnog sektora. Takve sisteme ne bi trebalo klasifikovati ni kao kejnzijan-ske ni kao monetaristi~ke. Oni su zaista eklekti~ni i bolje ih je shvatiti kao aprok-simacije ta~ne ali nepoznate valrasijanske strukture ekonomije. Te aproksimacijenisu jedinstvene. Ceo proces konstruisanja modela je u fluidnom stanju jer jo{dok se koristi jedan generacijski sistem, ve} se priprema druga, bolja aproksima-cija realnosti. Kratki pregled strukture jedna~ina za sistem koji kombinuje odno-se izme|u inputa i autputa sa makro modelom utvr|ivanja dohotka i finalne tra-`nje priloèn je u dodatku.

U slede}em odeljku bavi}emo se konkretnim procesom kreiranja politike uzpomo} opse`nih modela koji su u upotrebi. Oni ne upravljaju automatski proce-som kreiranja politike, ali igraju zna~ajnu ulogu. Upravo to poku{avamo ovde dapokaèmo.

Postoji, me|utim, nova {kola mi{ljenja, ~iji pripadnici smatraju da ekonom-ska politika ne}e odma}i daleko u primeni jer }e se inteligentna populacija pari-rati politikama javnih zvani~nika i tako poni{titi njihov efekat. Pripadnici ove{kole mi{ljenja, poznate i kao {kola racionalnih o~ekivanja, povremeno ukazujukako je kori{}enje makroekonometrijskih modela za upravljanje politikom bez-vredno, ali nakon pomnijeg razmi{ljanja vidi se da je njihov argument uperen kasvakoj aktivisti~koj politici, bez obzira da li se sprovodi na osnovu modela ili ne.

Ukratko re~eno, argumentacija {kole racionalnih o~ekivanja glasi da eko-nomski subjekti (doma}instva, preduze}a i institucije) imaju iste informacije oekonomskoj aktivnosti kao i javne vlasti, i da je svaki postupak ovih drugih, naosnovu informacija kojima raspolaù, ve} predvi|en i da }e jednostavno rezulti-rati reakcijom ekonomskih subjekata koja }e anulirati inicijative za dono{enjepolitike od strane vlasti. Povremeno se pretpostavlja da su hipoteti~ki parametriekonomskih modela funkcije instrumenata ekonomske politike i da }e se na od-re|eni na~in promeniti ako se izmene instrumenti politike.5

Pozivaju}i se na linearni izraz funkcije potro{nje u jednostavnom kejnzijan-skom modelu, oni bi pretpostavili da

C = α + β (Y – T)β = β (T, G)

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

244

Lorens R. Klajn

5 R. Lucas, „Econometric Policy Evaluation: A Critique“, The Phillips Curve and Labor Markets,eds. K. Brunner and A. K. Meltzer. (Amsterdam: North-Holland, 1976), 19-46.

Ovaj argument meni deluje izuzetno nategnuto. Ta~no je da generalizacija ti-pi~nog modela sa fiksnih na varijabilne parametre deluje vrlo obe}avaju}e, alimalo je dokaza da se generalizacijom koeficijenti mogu dovesti u specijalni od-nos zavisnosti prema egzogenim instrumenatima.

Dobra je ideja da bi ekonomske modele trebalo pisati na osnovu subjektovihpercepcija promenljivih i tuma~enja njihovog pona{anja u pro{losti. Najranijipoku{aji konstruisanja modela bili su zasnivani na toj premisi i uvedene su ras-pore|ene docnje i razli~ite pribli`ne promenljive da predstave odnose vrednostistrate{kih parametara, koje su pruène na uvid i ekonomskim subjektima i jav-nim vlastima, ali se nije naslepo zaklju~ivalo da su percepcije naj{ire javnosti ivlasti iste. Dobro je poznato da javnost u svakom trenutku ima razli~ite stavove opredvi|anjima vezanim za ekonomiju. Mnogi njeni pripadnici nemaju sofistici-rane percepcije, ili one nisu iste kao percepcije javnih vlasti. Mnogi nemaju kvali-fikacije ili mogu}nosti da izvr{e detaljnu analizu najnovijih podataka ili istorijataekonomije.

Ekonometrijski modeli zasnivaju se na teorijama i ocenama na~ina na koji seljudi zaista pona{aju, a ne na na~inu na koji bi trebalo da se pona{aju u uslovimanekih hipoteti~kih pravila odlu~ivanja. U ovom smislu, mnogi modeli u upotrebisadrè podatke i promenljive o izraènim o~ekivanjima, tj. onim o~ekivanimvrednostima koje se mogu potvrditi u anketama populacije. U jednom zanimlji-vom radu o cenovnim o~ekivanjima preduze}a, de Leuv (de Leeuw) i Makelvi(McKelvey) kaù da su statisti~ki podaci o o~ekivanim cenama u suprotnosti sahipotezom o racionalnosti, kao {to se moglo i o~ekivati.6

Svoju popularnost {kola racionalnih o~ekivanja duguje tvrdnji da je op{teprihva}eni model, {to je verovatno kejnzijanski model, doìveo neuspeh tokom1970-ih. Glavni razlog tog neuspeha bila je nemogu}nost modela da re{i situacijuu kojoj su prisutne rastu}e stope inflacije i rastu}e stope nezaposlenosti. U stan-dardnoj analizi potrebno je da ta dva pokazatelja budu u obrnutom odnosu, alisu poslednje vreme u pozitivnoj korelaciji. Tvrde}i da makroekonomski modelinisu pokazali uspeh u toj situaciji, Lukas i Sardènt, zastupnici {kole racionalniho~ekivanja, tragaju za modelom ravnote`nog poslovnog ciklusa u kojem se eko-nomski subjekti i trì{ta pona{aju optimalno.7 Mnogi, ako ne i ve}ina makroeko-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

245


6 F. de Leeuw and McKelvey, „Price Expectations by Business Firms“, Brooking Papers onEconomic Activity, 1981), 299-314. Autori su pro{irili rezultate iz ovog rada i sada tvrde dapostoje dokazi koji idu u prilog dugoro~nog pomanjkanja predrasuda u pogledu cenovniho~ekivanja, {to je neophodan ali ne i dovoljan uslov za racionalnost cenovnih o~ekivanja.Videti „Price Expectations of Busines Firms: Bias in the Short and Long Run“, AmericanEconomic Review, 74 (March 1984), 99-110.

7 Robert S. Lucas and Thomas J. Sargent, „After Keynesian Masroeconomics“, After the PhillipsCurve: Persistence of High Inflationa and High Unemployment. (Boston: Federal Reserve Bankof Boston, 1978), 49-72.

nomskih modela konstruisani su postepeno na ovaj na~in i takvi su ve} 30 ili vi{egodina. Umesto da odbacimo ~itavu analizu ili zahtevamo potpuno nove pristu-pe modeliranju, mo`da je plodnije da pa`ljivije razmotrimo eklekti~ki model ko-ji je, u stvari, u upotrebi ve} neko vreme. Ukoliko takvi modeli uspe{no amorti-zuju {okove sa strane ponude, onda su u stanju da protuma~e doga|aje iz 1970-ih, a u mnogim slu~ajevima su ih ~ak i predvideli.8

3. NEKE PROJEKCIJE EKONOMSKE POLITIKE

Umesto da se kre}emo u pravcu {kole racionalnih o~ekivanja, predlaèm daprevi{e pojednostavljen model i izuzetno agregativne instrumente politike osta-vimo po strani i okrenemo se eklekti~kom sistemu koji poseduje obimne podat-ke o ponudi, zajedno sa konvencionalnom analizom tra`nje, i ispitamo i struk-turne i makro politike.

[ezdestih godina XX veka, agregatne politike kejnzijanskog upravljanja tra-`njom dobro su funkcionisale. Poresko smanjenje u SAD iz 1964. godine pred-stavljao je knji{ki primer kojim je pobijena tvrdnja {kole racionalnih o~ekivanjada }e pomeranja parametara poni{titi aktivnosti politike. Njime je pobijena i ide-ja da mi znamo toliko malo o obrascima reagovanja ekonomije da bi trebalo dase uzdrìmo od aktivisti~kih politika.

Za simulacije poreskog smanjenja iz 1964. kori{}eni su i Vartonov i Brukingsmodel.9 Tipi~na simulacija politike u Vartonovom modelu prikazana je u Tabeli1.

To je tipi~na simulacija politike u ekonometrijskom modelu, gde se sistemre{ava dinami~ki, sa i bez implementiranja politike. Prema rezultatima u tabeli,takva ocenjuje se da je primena politike rezultirala porastom BNP od 10 milijardidolara (1958$), ali je izgubljeno oko 7 milijardi dolara u poreskim prihodima. Ustvari, do 1965. godine, pro{irenjem poreske osnovice (na dohodak) prihodi suvra}eni na istu poziciju kao i pre poreskog smanjenja.

Zakon o punoj zaposlenosti iz 1946. u SAD doveo je do osnivanja Ve}a eko-nomskih savetnika. Sli~ni postupci vlada drugih zemalja u preiodu nakon Dru-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

246

Lorens R. Klajn

8 L. R. Klein, „The Longevity of Economic Theory“, Quantitative Wirschaftsforschung. ed. by H.Albach et al. (Tubingen: J. C. B. Mohr (Paul Siebeck), 1977), 411-19; „Supply-SideConstraints in Demand Oriented Systems: An Interpretation of the Oil Crisis“, Zeitschrift fuerNationaloeconomie, 34 (1974), 45-56; „Five-year Experience of Linking National EconometricModels and of Forecasting International Trade“, Quantitative Studies of InternationalEconomic Relations. H. Glejser, ed. (Amsterdam: North-Holland, 1976), 1-24.

9 L. R. Klein, „Econometric Analysis of the Tax Cut of 1964“, The Brookings Model: SomeFurther Results, ed. by J. Duesenberry et al. (Amsterdam: North-Holland, 1969).

gog svetskog rata i rekonstrukcije rezultirali su formulisanjem agregatnih politi-ka upravljanja tra`njom na me|unarodnom nivou. Novim zakonom u SAD,Hemfri-Hokinsovim zakonom, postavljene su ambiciozne ciljne vrednosti neza-poslenosti i inflacije za po~etak 1980-ih. U tom zakonu se, me|utim, otvorenokaè da agregatna politika sama po sebi ne}e i ostvariti te ciljeve. Potrebne su istrukturne politike, a da bi se one formulisale i da bi imale zna~aja, neophodno jekonstruisati opse`niji model, tj. Kejnz-Leontijevljev model.

Vartonov godi{nji model je Kejnz-Leontijevljevog tipa. To je kombinacijamodela generisanja dohotka i odre|ivanja finalne tra`nje sa kompletnim siste-mom inputa i autputa 65 sektora i obiljem demografskih podataka. Taj modelsmo uop{teno prikazali u prethodnom odeljku, a jedna~ine su izloène u dodat-ku. Da bih pokazao kako neke strukturne politike za analizu srednjeg roka funk-cioni{u u ovom sistemu, pripremio sam tabelu sa baznom projekcijom za osam-desete godine XX veka, kao i alternativnu simulaciju u kojoj su pove}ane poreskeolak{ice na investiranje (dvostruko do 1982, a zatim jo{ za tre}inu) kako bi sepodstaklo formiranje kapitala, op{ti porezi na dohodak gra|ana su smanjeni zaoko 6%, a uveden je porez na benzin (50 centi po galonu).10 Da bi se ublaìlo dej-stvo uvo|enja poreza na benzin na gra|ane, smanjen je porez na promet, a pove-}ane su subvencije dràvnim i lokalnim vlastima da bi se nadoknadio pad priho-da od poreza na promet.

Ovakve politike kombinuju agregatne fiskalne mere sa pojedinim struktur-nim merama da bi se re{io energetski problem SAD. Isto tako, poreske izmenebile su naro~ito usmerene na investicije kako bi se ubrzao rast produktivnosti i

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

247


Realni BNP

(1958 milijardi $)

Prihodi od poreza na dohodak i nefiskalni prihodi

(u milijardama $)

Stvarno stanje

Simulacija sa poreskim

smanjenjem

Simulacija bez

poreskog smanjenja

Stvarno stanje

Simulacija sa poreskim

smanjenjem

Simulacija bez

poreskog smanjenja

1964.1 569,7 567,0 563,1 60,7 61,3 64,0 1964.2 578,1 575,8 565,4 56,9 57,9 64,5 1964.3 585,0 581,0 569,6 59,1 59,0 65,6 1964.4 587,2 585,0 574,7 60,9 59,9 66,7

Tabela 1 Uporedne simulacije poreskog smanjenja iz 1964. (Vartonov model)

10 Poreske olak{ice na investiranje preduze}a obra~unavaju se kao procenat vrednosti opremekupljene u svrhu formiranja kapitala. Taj procenat je varirao, ali sada iznosi oko 10 posto.

suzbila inflacija na srednji rok. Takva politika je zanimljiva jer istovremenouklju~uje i stimulativne i restriktivne mere. Njen cilj je da usmeri ekonomiju kaš{tednji energije i stimulisanju produktivnosti.

Kao {to pokazuju brojke u Tabeli 2, simulacija politike proizvodi rezultatekoji predstavljaju vi{i realni autput, pri nièm nivou cena. Nià nezaposlenostprati ve}i autput, a pove}anje produktivnosti doprinosi nièm indeksu cena.Smanjenjem indirektnih poreza neutrali{e se inflacioni udar ve}ih poreza nabenzin.

Smanjenje kori{}enja energije, kao rezultat pove}anja poreza na benzin, re-zultira niìm odnosom BTU/BNP. Time se smanjuje uvoz energije i neznantnopobolj{ava trgovinski bilans u alternativnom slu~aju primene politike.

Faktor koji doprinosi pove}anju produktivnosti je vi{a stopa formiranja ka-pitala u alternativnoj politici. U ovom primeru nema iznena|enja. Rezultati suonakvi kakvi bi se predvideli na osnovu a priori analize, ali glavni doprinos eko-nometrijskog pristupa je poku{aj kvantifikovanja ishoda i stvaranja osnove za ne-to procenu i pozitivnih i negativnih strana politike. Isto tako, razlike u odnosu nabazni slu~aj nisu velike. Ekonometrijski modeli uglavnom projektuju umerenedobitke. U izvesnoj meri, oni sistemati~no potcenjuju promene, ali i sugeri{u daje trenutna situacija s inflacijom duboko ukorenjena i da se ne}e odmah vidnopobolj{ati nizom mera politike koja se razmatra.

4. TEORIJA EKONOMSKE POLITIKE

Najdelotvornije je po~eti od Tinbergenovog okvira.11 On je predloìo da sepromenljive dvojako ozna~e, kao ciljevi i kao instrumenti. Cilj je endogena (zavi-sna) promenljiva u multivarijacionom - vi{ejedna~inskom prikazu privrede. In-strument je egzogena (nezavisna) promenljiva koja je pod kontrolom ili uticajemkreatora politike u cilju ostvarenja ciljeva u privredi. Nisu sve endogene promen-ljive ciljevi, niti su sve egzogene promenljive instrumenti.

U velikom eklekti~kom modelu sa vi{e od 500 endogenih promenljivih, krea-tori politike nisu u stanju da obuhvate male promene u kretanjima svih takvihveli~ina. U pojedinim sistemima u upotrebi postoje hiljade endogenih promen-ljivih. Kreatori ekonomske politike na nacionalnom nivou èle da se fokusirajuna slede}e: stopu rasta BDP, op{tu stopu inflacije, trgovinski bilans, devizni kurs,stopu nezaposlenosti, kamatne stope. Mogu da postoje i srednji ili posredni cilje-vi, kao danas u na{oj politici energetike – da se smanji uvoz nafte. To je delimi~-no cilj sam po sebi, a delimi~no sredstvo za pobolj{anje devizne vrednosti dolara,

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

248

Lorens R. Klajn

11 J. Tinbergen, On the Theory of Economic Policy. (Amsterdam: North-Holland, 1952).

trgovinskog bilansa i stope inflacije. Mogu}e je da se ciljevi ponavljaju, pa takokreatori politike mogu da pro{ire broj promenljivih koje se smatraju ciljevima,mada nije prakti~no pro{iriti ih za vi{e od 10 ciljeva. To se odnosi na kreatore po-litike na vrhu vlasti. Na drugim nivoima vlasti , razni ministri ili rukovodstva po-stavljaju ~itav niz konkretnijih ciljeva – bezbednost u saobra}aju, poljoprivredniprinos, iznos socijalne pomo}i, broj izgra|enih stanova, itd.

Opseàn eklekti~ki model sadrì vi{e stotina ili hiljada jedna~ina s isto tolikoendogenih promenljivih, ali }e postojati i veliki broj egzogenih promenljivih.Obi~no se smatra da u ekonometrijskom modelu postoji pribli`no onoliko eg-zogenih koliko je i endogenih promenljivih.12 Mo`da previ{e opu{teno konstru-i{emo teorije i olako sme{tamo suvi{e veliki broj promenljivih u kategoriju eg-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

249


1980. 1981. 1982. 1983. 1984. 1985. 1986. 1987. 1988. 1989. BNP (1972 mlrd $)

-1 14 35 44 50 51 131 48 48 46

Deflator B NP (indeksni poeni)

-0,4 -0,7 -1,4 -1,7 -2,1 -2,4 -3,0 -3,6 -4,6 -5,7

Stopa nezaposlenosti (procentni poeni)

0,0 -0,5 -1,2 -1,6 -1,8 -1,9 -1,7 -1,5 -1,3 -1,1

Promena produktivnosti (procentni poeni)

-0,1 0,6 0,5 0,0 0,0 -0,1 0,0 0,1 0,1 0,0

Neto izvoz (mlrd $)

0,8 6,8 4,7 10,5 6,2 2,2 0,8 0,9 -0,5 -1,6

Federalni suficit (mlrd $)

-2,7 1,1 -0,2 -1,0 4,5 0,1 -2,5 -0,6 -9,2 -2,7

Odnos energije (hilj. BTU/realni BNP)

-0,9 -0,8 -0,6 -0,5 -0,3 -0,3 -0,2 -0,3 -0,2 -0,2

Investicije nerezidenata (1972 mlrd $)

0,9 4,1 8,4 11,3 13,8 14,8 16,0 16,7 17,2 17,2

Tabela 2 Ocenjene projekcije politike iz Vartonovog godiš{njeg modela 1980-89. (Odstupanja simulacije politike od osnove) Odabrani ekonomski

pokazatelji

12 Vartonov kvartalni model (1980) ima 432 stohasti~ke jedna~ine, 568 jednakosti i 401 egzo-genu promenljivu. Vartonov godi{nji model (1980) imao je 647 stohasti~kih jedna~ina, 948jednakosti i 626 egzogenih promenljivih. Ako izuzmemo jednakosti (i odnose izme|u inputa iautputa), u oba modela postoji ravnoteà izme|u endogenih i egzogenih promenljivih.

zogenih jer ih nismo podrobno objasnili. Na primer, sve promenljive koje seodnose na vladinu potro{nju, kao i sve demografske promenljive, nisu egzoge-ne, a ipak se ~esto ne modeliraju eksplicitno ve} ih obja{njavaju politikolozi i so-ciolozi. Ova praksa se ubrzano menja. Za mnoge promenljive koje su ranije pri-hvatane kao egzogene sada se pruà eksplicitno i pa`ljivo endogeno obja{njenjeu pa`ljivo osmi{ljenim dodatnim jedna~inama; uprkos tome, u eklekti~kom,opse`nom modelu, i dalje preostaje veliki broj egzogenih promenljivih – baremna stotine.

Unutar velikog broja egzogenih promenljivih samo je nekoliko mogu}e sma-trati instrumentima. Kao prvo, javne vlasti ne mogu istovremeno da uspe{nokontroli{u veliki broj promenljivih. Ba{ kao {to je koordiniranim procesima mi-{ljenja mogu}e shvatiti istovremeno samo nekoliko ciljeva, isto tako je pomo}unjih mogu}e istovremeno shvatiti samo nekoliko instrumenata. Nadalje, pojedi-ne egzogene promenljive u principu nije mogu}e uspe{no kontrolisati. Brojnedimenzije meteorolo{kih i klimatskih uslova koje su izuzetno va`ne za odre|i-vanje poljoprivrednog autputa predstavljaju najbolje primere egzogenih varijablikoje nije mogu}e kontrolisati – sa ili bez ve{ta~kih padavina.

Ekonometrijski model unutar koga se razmatraju ti koncepti bi}e zapisan naslede}i na~in:

F(y’, y’ -1… y’ -p, x’x’ -1…x’ -q, w’w’ -1… w’-r z’ , z’-1, z’ -s, Θ’) = e (1)

F = vektor kolona funkcija:

f1, f2, …, fn.

y= vektor kolona ciljnih(endogenih) promenljivih cilja:

y1, y2, …, yn1.

x = vektor kolona neciljnih (endogenih) promenljivih:

x1x2, …, xn2.n1 + n2 = n

w = vektor kolona (egzogenih) promenljivih instrumenata:

w1, w2, …, wm1

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

250

Lorens R. Klajn

z = vektor kolona (egzogenih) neinstrumentalnih promenljivih:

z1, z2, …, zm2

m1 + m2 = m

Θ = vektor kolone parametarae = vektor kolone gre{aka:

e1, e2, …, en

U ovom sistemu postoji n stohasti~kih jedna~ina, sa nepoznatim koeficijenti-ma, po n endogenih promenljivih i m egzogenih promenljivih. Podskup endoge-nih promenljivih bi}e ciljevi (n1 ≤ n), a podskup egzogenih promenljivih bi}e in-strumenti (m1 ≤ m).

Parametri su nepoznati, ali ih ocenjuje statisti~ar na osnovu raspoloìvih po-dataka ili a priori informacija. Ocenjene vrednosti bi}e ozna~ene sa Θ. U svakojsituaciji gde se primenjuju, vrednosti se moraju pripisati slu~ajnim promenljivi-ma e. Ili }e se pripisati pretpostavljena srednja vrednost (E (e) = 0), ili }e se vred-nosti e dobiti nekim slu~ajnim izvla~enjem, ili }e biti fiksirane na nivou nekih apriori nenultih vrednosti. Ali, kad imaju date vrednosti za e i Θ, zajedno s po~et-nim uslovima, ekonometri~ari mogu generalno da „re{e“ ovaj sistem jedna~ina.Takva re{enja ili integrali bi}e od klju~nog zna~aja u procesu formiranja politike.

Razmotrimo najpre Tinbergenov specijalni slu~aj jednakosti izme|u brojainstrumenata i ciljeva, n1 = m1. Pogledajmo najpre najjednostavniji mogu}i slu-~aj s jednim instrumentom, jednim ciljem, i jednim ocenjenim parametrom.Ukoliko f-funkcija izraàva jednozna~ni odnos s jednom vrednou izme|u y i w,moèmo je obrnuti i dobiti slede}i oblik:

w = g(y, M).

Za neku konkretnu ciljnu vrednost y (y*), moèmo na}i odgovaraju}u vred-nost instrumenta w = w* iz re{enja

w* = g (y*, M).

Ako je f-funkcija prosto proporcionalna, odgovor moèmo da zapi{emo uzatvorenoj formi kao

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

251


Θ

Θ

y = M w

w* = .

Dakle, za bilo koju èljenu vrednost y moèmo prona}i odgovaraju}u akcijukoju vlasti moraju da preduzmu izjedna~avanjem w i w*. To }e nam omogu}itida precizno dosegnemo cilj. Jedini izuzetak ovoga bi}e ako legitimni cilj y* izi-skuje nedosti`no ili nedopustivo w*. Osim takvih nedopustivih re{enja, kaèmoda u ovom slu~aju pravilo jasno glasi da se me|usobno zamenjuju uloge egzoge-nih i endogenih promenljivih i da se re{ava sistem, tj. da se instrumenti n1=m1tretiraju kao da su nepoznate endogene promenljive, a ciljevi n1=m1 kao da supoznate egzogene promenljive. Zatim se re{ava sistem za sve endogene promen-ljive kao funkcije tako klasifikovanih egzogenih promenljivih.

Uloge endogenih i egzogenih promenljivih lako je me|usobno zameniti obr-tanjem jedne jedna~ine i njenim re{avanjem po egzogenim promeljivim, naosnovu ciljnih vrednosti endogenih. U velikom i komplikovanom, bilo linear-nom ili nelinearnom sistemu, lako je pokazati taj postupak, pa ~ak i kako zapisa-ti linearne izraze u zatvorenom obliku prikladne za linearne sisteme, ali ga nijelako primeniti u najve}em broju opse`nih modela.

U linearnom stati~kom slu~aju, n1 = m1, moèmo zapisati:

Re{enje po èljenim instrumentima w* na osnovu ciljeva y* i z glasi

Relevatne vrednosti dobijaju se iz prvih n1 redova ovog re{enja.To re{enje nije uvek lako proveriti u praksi. Bez obzira da li je sistem linearan

ili nelinearan, u ve}ini ekonometrijskih centara primenjuje se slede}a tehnika:jedna~ine se re{avaju iterativnim koracima u onome {to se zove Gaus-Zidelov al-goritam. Efikasno funkcionisanje ovog algoritma u velikim dinami~kim sistemi-ma osmi{ljenim za standarne prora~une simulacije, prognoziranja, analizu mul-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

252

Lorens R. Klajn

11 12 11 12

21 22 21 22

A A B By we

A A B Bx z⎛ ⎞ ⎛ ⎞⎛ ⎞ ⎛ ⎞

+ =⎜ ⎟ ⎜ ⎟⎜ ⎟ ⎜ ⎟⎝ ⎠ ⎝ ⎠⎝ ⎠ ⎝ ⎠

11A je

1n x

1n ;

12A je

1n x

2n ;

21A je

2n x

1n ;

22A je

2n x

2n

11B je

1n x

1m ;

12B je

1n x

2m ; B21 je

2n x

1m ;

22B je

2n x

2m ;

11 12 11 12

21 22 21 22

* *B A A Bw ye

B A A Bx z⎛ ⎞ ⎛ ⎞⎛ ⎞ ⎛ ⎞

+ =⎜ ⎟ ⎜ ⎟⎜ ⎟ ⎜ ⎟⎝ ⎠ ⎝ ⎠⎝ ⎠ ⎝ ⎠

1 1

11 12 11 12 11 12

21 22 21 22 12 22

* *B A A B B Aw ye

B A A B B Ax z

− −⎛ ⎞ ⎛ ⎞ ⎛ ⎞⎛ ⎞ ⎛ ⎞

= − +⎜ ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟⎜ ⎟ ⎜ ⎟⎝ ⎠ ⎝ ⎠⎝ ⎠ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠

Θ 1

*ˆy

Θ

tiplikatora i sli~ne operacije iziskuje utvr|ena pravila reda, normalizovanja i iz-bora veli~ine koraka.13 Neprijatno je i zamorno ponavljati ceo taj postupak zatransformisani sistem u kojem su pojedine promenljive zamenile uloge, osimukoliko nisu standardizovane.

Jednostavnije je i direktnije taj problem re{iti (sistemati~nim) traganjem zainstrumentima koji n1 vrednosti y dovode {to „bliè“ njihovim ciljevima y*. To jemogu}e u~initi na brojne na~ine, ali je jedan od njih da se prona|e minimalnavrednost slede}e jedna~ine

pod uslovom da jegde su = ocenjena vrednost od F za

= pripisane vrednosti vektoru gre{aka

U teoriji optimalne ekonomske politike, L se naziva funkcija gubitka i u ovomprimeru je proizvoljno kvadratna. Ostale funkcije gubitka mogu da se izaberu nasli~an na~in. Simboli ui odnosi se na pondere u funkciji gubitka i treba su pozi-tivni.

Ako postoji dopustivo prihvatljivo re{enje i ako je n1 = m1, optimalna vred-nost funkcije gubitka treba da postane nulta.

Interesantniji problem optimizacije nastaje ako je n1 ≥ m1, tj. ako postoji vi{eciljeva nego instrumenata. U tom slu~aju, postupak optimizacije, generalno go-vore}i, ne}e rezultirati ciljnim vrednostima, ve} samo „minimalnom udaljeno-{}u“ od cilja. Ako je m1 > n1, u principu bi bilo mogu}e pripisati proizvoljnevrednosti (suvi{nim) instrumentima m1 – n1 i re{enje na}i po preostalim n1 in-strumentima kao funkcijama n1 ciljnih vrednosti y. Dakle, problem vi{ka instru-menata moè se svesti na specijalni slu~aj problema s jednakim brojem instru-menata i ciljeva.

Treba ista}i da je strukturni model dinami~ki sistem, i da je malo verovatnoda }e stati~ka funkcija gubitka biti prikladna. Uop{teno govore}i, kreatori eko-nomske politike raspolaù putanjama ciljnih vrednosti y. îtav niz vrednosti ygeneralno se odre|uje na osnovu horizonta planiranja politike. Nadalje, funkcijagubitka mogla bi se generalizovati i u drugim dimenzijama. Obi~no }e postojatigubitak vezan za instrumentaciju. Kreatorima politike je te{ko da donose proak-tivne odluke o vo|enju ekonomije, pogotovo u industrijskim demokratijama;stoga L treba da zavisi i od w – w* i od y – y*. U kvadratnom slu~aju, mogu}e je

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

253


13 L. R. Klein, A Textbook of Econometrics, (New York: Prentice-Hall, 1974), str. 239.

( )

12

1

*n

i i ii

L u y y=

= −∑ˆ ˆF e=F ˆΘ = Θe

uzeti u obzir i kovarijaciju izme|u y – y*, ali to je ne{to {to tipi~ni kreator politi-ke ve} ne bi razumeo.

Dakle, problem optimalne politike bolje je izraziti na slede}i na~in:

uz uslov da je t = 1, 2, ... , h.

Simboli νi ozna~avaju pondere koji se odnose na gubitke zbog instrumenti-ranja. Ukoliko budu}e vrednosti bude trebalo eskontovati, mo`da }e se u1 i ν va-rirati sa t. To se jednostavno moè zapisati kao

u kojoj je ρ eskontna stopa.Poseban problem u primeni dinami~ke formulacije poznat je kao problem

krajnje ta~ke. Odluke donete u vremenskoj ta~ki h (kraj horizonta) mogu da im-pliciraju neugodne putanje za sistem izvan h, jer je to dinami~ki sistem ~ija }ekretanja oko roka (h + 1, h + 2, …) zavisiti od (po~etnih) uslova sistema do vre-mena h. Preporu~ljivo je preneti optimizaciju izvan h, ~ak i ako se politika foku-sira na pona{anje sistema samo tokom perioda h.

Brojni su primeri primene ovog pristupa na kreiranje politike – od njih je sa-mo nekoliko u perspektivi (kao stvarne ekstrapolacije u budu}nosti), a veliki broju retrospektivi, koji procenjuju kakva je politika trebalo da bude.14 Jedna zna~aj-na serija eksperimentalnih politika bavila se poku{ajima ublaàvanja stagflacijekrajem 1960-ih i 1970-ih u SAD; drugim re~ima: da li je bilo mogu}e izabrati ta-kvu kombinaciju fiskalnih i monetarnih politika koja bi dovela do pune (ili puni-je) zaposlenosti bez (tolike) inflacije tokom perioda od 1967. do 1975. godine?

Na osnovu modela u kojima se primenjuje teorija optimalne kontrole, odgo-vori ukazuju da je povoljnije nivoe zaposlenosti i proizvodnje bilo mogu}e posti-}i uz sasvim male dodatne inflatorne pritiske, ali da nije bilo izvodljivo da se isto-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

254

Lorens R. Klajn

14 A. Hirsch, S. Hymans, and H. Shapiro, „Econometric Review of Alternative Fiscal andMonetary Policy, 1971-75“, Review of Economics and Statistics, LX (August, 1978), 334-45. L. R. Klein and V. Su, „Recent Economic Fluctuations and Stabilization Policies: An OptimalControl Approach“, Quantitative Economics and Development, (New York: Academic Press,1980) eds. L. R. Klein, M. Nerlove, and S. C. Tsiang.M. B. Zarrop, S. Holly, B. Rutem, J. H. Westcott, and M. O’Connell, „Control of the LBSEconometric Model Via a Control Model“, Optimal Control for Econometric Models, ed. by S.Holly, et al. (London: McMillanm, 1979), 23-64.

( ) ( )1 1

2 2

1 1 1

* * min.n mh

i it it i it itt i i

L u y y v w w= = =

⎧ ⎫= − + − =⎨ ⎬

⎩ ⎭∑ ∑ ∑

( ) ( )/ 1 ; / 1 ,t t

i iu vρ ρ+ +

ˆtf e=

vremeno zna~ajno smanji inflacija. Izgleda da je izvestan stepen stagflacije bioneizbeàn, imaju}i u vidu postoje}i egzogeni okvir.

Ovakve retrospektivne primene jesu zanimljive i korisne, ali su i dalje dalekood primene takvih sofisticiranih mera na pozitivno fomulisanje ekonomske poli-tike. Postoje razlike izme|u stvarnih i optimalnih putanja, ali kad bi intervali to-lerancije za gre{ke u ekonomskim prognozama bili pravilno vrednovani, malo jeverovatno da bi dva re{enja zna~ajno odstupala od putanje cele simulacije. Uko-liko izme|u dva re{enja postoje velika odstupanja, takva situacija ~esto iziskujekori{}enje izuzetno {irokih spektara izbora u politici, ve}ih i ~e{}e promenljivihnego {to bi to bilo politi~ki prihvatljivo.

Kod vrednovanja odre|ivanja intervala tolerancije potrebno je uzeti u obzirdve vrste gre{aka:

Ta~ne vrednosti parametara nisu poznate, potrebno ih je oceniti na osnovumalih statisti~kih uzoraka i imaju prili~no velike gre{ke. Postoji i bihevioralnagre{ka, koja nastaje iz ~injenice da modeli nisu u stanju u potpunosti da opi{uekonomiju. Odgovaraju}e vrednovanje takvih gre{aka ne dovodi u pitanje kori-{}enje modela za pojedine vrste primena, ali one spre~avaju „fino doterivanje“.

Ozbiljniju te{ko}u predstavlja to {to se problem optimuma vrednuje za fiksnisistem ograni~enja; to jest, podleè

Problem optimalne politike, u stvari, moè da bude problem variraju}ihograni~enja, kad se F ponovo odre|uje.

Otkriveno je da je problem borbe protiv stagflacije te{ko re{iti u smislu damakro politike nisu u stanju da i nezaposlenost i inflaciju istovremeno priblièèljenim ciljnim vrednostima. S druge strane, mogu postojati politike kojima jeto mogu}e posti}i ako se izmeni sistem ograni~enja. Ako se uvede specijalnaTIPS politika koja vezuje i stope nadnica i stope profita za produktivnost

X/hL = realni autput po radnom satu radnika

otkriveno je da je mogu}e konstruisati izuzetno povoljne simulacije koje se isto-vremeno pribliàvaju ciljevima i pune zaposlenosti i niske inflacije. Takva re{enja si-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

255


( )ˆvar Θ

( )var e

ˆ ˆF e=

mulacija otkrivena su u istom (Vartonovom) modelu koji nije koristio pristup pot-punog ostvarenja ciljeva, ve} metode optimalne kontrole. Jedna~ine za nadnice iprofit (cene) u modelu bilo je potrebno iznova odrediti da bi se dopustilo

∆ ln w = ∆ ln (X/hL)∆ ln (PR/K) = ∆ ln (X/hL)

PR = korporativni profitK = iznos korporativnog kapitala

Jedna~ine za nadnice i cene, ocenjene u uzora~kom periodu, morale su da seodstrane i ustupe mesto gornjim jedna~inama.15

Potragom za kreativnom politikom uz pomo} ve`bi simulacije bilo je mogu}eekonomiju dovesti do onih ta~aka performansi koje nisu mogle da se dostignu uzpomo} izvodljivih primena metoda optimalne kontrole. To ne}e uvek biti slu~aj, ali}e ~esto biti ta~no. Ve}inu savremenih problema nije mogu}e u potpunosti re{iti jed-nostavnim manipulisanjem s nekoliko makro instrumenata, i formalizam teorije op-timalne kontrole ima vrlo ograni~enu primenu u praksi. Potraga za „dobrim“ politi-kama uz pomo} simulacija, pri ~emu su te politike realno formulisane na osnovuvrednosti parametara na koje kreatori politike zaista uti~u, verovatno }e ostati domi-nantan na~in kori{}enja ekonometrijskih modela u procesu formulisanja politike.

To ne zna~i da je teorija optimalne kontrole beskorisna. Ona nam pokazujeveoma mnogo o strukturi modela i efikasnosti instrumenata. Variranjem ponde-ra u funkciji gubitka a zatim i minimiziranjem, ovaj metod moè da pokaè svuosetljivost kori{}enja instrumenata politike. Tako|e, mogu}e je izloìti neke op-{te propozicije. [to se ve}a neizvesnost pripi{e specifikaciji i ocenjivanju modela,to bi trebalo da je manja amplituda variranja instrumenata. Tako je Vilijem Brej-nard (William Brainard) pokazao, u ~isto teorijskoj analizi problema optimuma,da bi kreatori politike, u uslovima velike neizvesnosti, trebalo instrumente opre-zno da drè unutar uskog raspona (da manje interveni{u).16 Ovo je dragocen sa-vet dobijen na osnovu analize optimalne politike.

Poseban slu~aj neizvesnosti ti~e se poslovnog ciklusa. Ako su predvi|anja ytuop{te ta~na, onda bazno re{enje po yt treba da reflektuje sve cikli~ne varijacije uE

kono

msk

i ana

li br

166

, jul

200

5. -

sep

tem

bar

2005

.

256

Lorens R. Klajn

15 L. R. Klein and V. Duggal, „Guidelines in Economic Stabilization: A New Consideration“,Wharton Quarterly, VI (Summer, 1971), 20-24.

16 W. Brainard, „Uncertainty and the Effectiveness of Policy“, American Economic Review LVIII(May 1967), 411-24. Videti i L. Johansen, „Targets and Instruments Under Uncertainty“,Institute of Economics, Oslo, 1972. Brejnardovi rezultati ne dovode u svim teorijskim slu~aje-vima do zaklju~ka da varijabilnost instrumenata treba smanjiti s pove}anjem neizvesnosti, alito je obi~no ta~no.

stvarnoj ekonomiji. Na primer, postojanje ciklusa u SAD dobro je dokumento-vano od strane Nacionalnog zavoda za ekonomska istraìvanja, a njegovo prisu-stvo je pokazano u re{enjima makroekonomskih modela.17

Iako bazno re{enje makroekonomije u periodu od 5 do 10 godina treba dareflektuje normalni cikli~ni obrazac, osim ako nisu uklju~eni izvesni specifi~niinputi koji bri{u ciklus, to nije uobi~ajena praksa u planiranju javne politike.Kreatori politike nerado predvi|aju opadaju}i trend u sopstvenom horizontuplaniranja. U Tabeli 3 to je prikazano u vezi sa planiranjem budèta SAD po~et-kom 1984. godine. Zvani~na bazna putanja pretpostavlja postojan rast ekonomi-je, {to se protivilo podacima iz pro{losti o postojanju i stalnom javljanju ~etvoro-godi{njeg ciklusa u Americi. Argument u prilog takvoj praksi glasio je da datumprelomne ta~ke ciklusa nije mogu}e s precizno{}u odrediti. Ukoliko ih nije mo-gu}e precizno utvrditi, smatra se da je bolje uop{te ih i ne uklju~ivati. Odgovara-ju}a standardna gre{ka ocenjivanja verovatno nije ve}a od ±1,0 godina; zato jegranice ciklusa potrebno uvesti sa procenjenim stepenom izvesnosti.

Tabela 3 Pretpostavke o rastu i planirana fiskalna politika budètskog deficita, SAD, februar 1984.*

Izvor: Bazne budètske projekcije za fiskalne godine 1985-1989, Budètska kancelarija Kongresa, Va{ington,februar 1984, svedo~enje Rudolfa G. Penera, Komisija za raspodelu sredstava, Senat SAD, 22. februar 1984.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

257


17 Videti I. and Adelman, „The Dymanic Properties of the Klein-Goldberger Model“,Econometrica 27 (October 1959), 596-625. Videti i Econometric Models of Cyclical Behavior, ed.B. G. Hickman (New York: Columbia University Press, 1972).

1984. 1985. 1986. 1987. 1988. 1989. Procene ili pretpostavke o realnom BNP (%) - administracija

5,3 4,1 4,0 4,0 4,0 4,0

Budètska kancelarija Kongresa

Baza 5,4 4,1 3,5 3,5 3,5 3,5 Alternativa s niskim rastom

4,9 3,6 -0,9 2,1 3,8 3,1

Procenjeni deficit (u mlrd $) – administracija

186 192 211 233 241 248

Budètska kancelarija Kongresa

Baza 189 197 217 245 272 308 Alternativa s niskim rastom

196 209 267 329 357 390

Budètska kancelarija Kongresa SAD daje prili~no postojanu putanju eks-panzije u svom baznom slu~aju, ali uvodi opadaju}i trend ciklusa za 1986, u al-ternativnom slu~aju s niìm rastom, izme|u 4 i 5 godina nakon poslednjeg zabe-leènog opadaju}eg trenda. îni se da je bilo prikladnije taj slu~aj smatrati ba-znim, sa projekcijom postojanog rasta kao gornjom granicom povoljnije projek-cije budèta.

Serija slu~ajnih poreme}aja simulacionog procesa

s R ponavljanjimja slu~ajnih gre{aka generi{e re{enja sistema jedna~ina F.Svako ponavljanje proizvodi

za date po~etne uslove.

Stohasti~ke projekcije R ima}e, u proseku, cikluse sa slu~ajnom duìnom iamplitudom. One }e proizvesti R ocena budètskog deficita R. Srednja vrednost ivarijansa tih ocena mogu se upotrebiti za konstruisanje intervala koji uklju~ujedati deo slu~ajeva, koji moè da se upotrebi za generisanje re{enja sa visokim, ni-skim i prose~nim vrednostima budètskog deficita. Stohasti~ka ponavljanja nemoraju samo da sluè za odre|ivanje et

(i); ona mogu da se upotrebe i za ocenji-vanje raspodela parametarskih ocena F.18 Ovo je skup i veoma dugotrajan na~indobijanja intervala politike, ali predstavlja razuman postupak kad se ima u viduneizvesnost kod zna~ajnih makro problema.

Iz tabele se jasno vidi da je odre|ivanje poslovnog ciklusa, bez obzira na ste-pen neizvesnosti njegovog po~etka i kraja, veoma zna~ajno. Pretpostavke ame-ri~ke administracije o ve}em i postojanijem rastu rezultiraju najniìm fiskalnimdeficitom u budètskom planiranju. Neznatnim sniènjem putanje postojanograsta (za samo 0,5 procentnih poena, 1986-89) dobijaju se mnogo ve}i deficiti, iako se korekcija za poslovni ciklus ugradi u prora~une, porast deficita je veomaveliki. U slu~aju sa ciklusom imamo prakti~no udvostru~avenje ocene deficita za

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

258

Lorens R. Klajn

18 Tehnika koju je upotrebio G. Schink u radu Estimation of Forecast Error in a Dynamic and/orNon-Linear Econometric Model (doktorska disertacija, University of Pennsylvania (1971))moè se koristiti za zajedni~ko variranje parametara i gre{aka.

( )itF e= 1,2, ,t H= K 1,2, ,i R= K ,

( )

( )

( )

1

2

i

i

iH

y

y

y

⎛ ⎞⎜ ⎟⎜ ⎟⎜ ⎟⎜ ⎟⎜ ⎟⎝ ⎠

M sa

1

2

H

zz

z

⎛ ⎞⎜ ⎟⎜ ⎟⎜ ⎟⎜ ⎟⎜ ⎟⎝ ⎠

M

pet godina, dok u slu~aju bez ciklusa taj porast iznosi samo oko 50 posto u istomperiodu.

Isto tako, teorija optimalne kontrole moè biti od koristi pri izboru egzoge-nih inputa za dugoro~ne simulacije. Pretpostavimo da su vrednosti za

wt, zt

potrebne za t = T + 1, T + 2, T + 3, … T + 30, gde je T + 30 vreme kroz 30 go-dina od dana{njeg dana (u XXI veku). Ne raspolaèmo ba{ ~vrstom osnovom zaizbor

wT+30, zT+30 .

Optimiziranjem oko putanje ravnote`nog rasta endogenih promenljivih, sobzirom na izbor klju~nih egzogenih promenljivih, u stanju smo da ukaèmo nalogi~ne izbore ovih drugih promenljivih za baznu putanju, oko koje se ispitujualternative. Takve i druge analiti~ke upotrebe u velikoj meri }e se zasnivati na te-oriji optimalne kontrole, ali je malo verovatno da }e takva teorija imati zna~ajnuulogu u pozitivnom odre|ivanju ekonomske politike.

Uloga baznog re{enja (uravnoteènog rasta) u kreiranju politike na srednji ilidugi rok jeste da uspostavi referentnu ta~ku oko koje je mogu}e ocenjivati politi-kom izazvana odstupanja. Bazno re{enje nije, striktno govore}i, predvi|anje, ve}skup ta~aka referentnih za politiku. Mnogi problemi politike su dugoro~ni. Ras-poloìvost energije, drugih prirodnih resursa, reforma socijalnog osiguranja i iz-mirenje me|unarodnog duga predstavljaju tipi~ne dugoro~ne probleme za kojese danas koristi ekonometrijska analiza.

Teorija ekonomske politike danas sluì kao osnova za razvoj politike, ali ne iza njenu primenu. Previ{e je neizvesnosti oko izbora funkcije gubitka i oko siste-ma ograni~enja da bi se moglo pouzdati u ovakav pristup formiranju politike nabilo kakav mehani~ki na~in.19 Umesto toga, ekonomska politika }e verovatno bi-ti formulisana, barem delimi~no, kroz pore|enje alternativnih simulacija ekono-metrijskih modela.

Pri tipi~nom formulisanju politike preduzimaju se slede}i koraci:(i) defini{e se problem, obi~no radi utvr|ivanja efekata eksternih doga|aja i

mera politike;

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

259


19 U vezi s tim videti zaklju~ke Kraljevske komisije (na ~elu s R. J. Bolom), Komitet za opti-mizaciju politike, Report, (London: HMSO, 1978).

(ii) izvodi se simulacija modela u obliku istorijskih i budu}ih projekcija kojese problemom bave kroz promene egzogenih promenljivih, vrednostiparametara ili specifikaciju sistema;

(iii)ocenjuju se kvantitativni efekti politika kao razlike izme|u simulacija sa ibez datih promena.

(iv)rezultati se prezentuju donosiocima odluka o politici koji ih upore|uju saocenama iz mnogih drugih izvora.

Politika se retko zasniva isklju~ivo na ekonometrijskim podacima, ve} skorouvek na ispitivanju relevantnih ekonometrijskih ocena i drugih procenamakvantitativnih efekata politike. Od ekonometrijskih modela, njih nekoliko ~estose koriste kao sredstva za proveru kojima se potvr|uju ili dovode u pitanje odlu-ke o politici.

Pri formulisanju politike va`no je raspolagati baznom projekcijom. Na kratkirok, to }e biti prognoza za horizont od najvi{e 3 godine. Za duì rok, to }e bitiprojekcija koja se zasniva na verovatnim pretpostavkama o inputima egzogenihpromenljivih i parametrima u vezi s politikama. Za projekcije na duì rok, inputi}e obi~no biti stabilni, ali }e se za kratkoro~na predvi|anja obi~no kretati s per-cepcijama mese~nih, kvartalnih ili godi{njih izvora podataka u vidu nepravilni-jeg ili cikli~nog obrasca.

Modelirana prognoza ili bazna projekcija sluì ne samo kao referentna ta~kana osnovu koje se procenjuju efekti politike, ve} i kao standard kredibiliteta. Tojest, za kredibilitet svakog modela va`na je ranija performansa ta~nosti njegovogpredvi|anja.

Kriti~ke informacije, kvantitativne ekstrapolacije iz redukovanog oblika (bezprednosti formalnog modela) i ocenjeni modeli bi}e zajedno razmatrani da bi sedobile ukupne informacije i otvorila diskusija. Modeli predstavljaju zna~ajne de-love ovog izvora informacija, ali ni u kom slu~aju ne predstavljaju njegovu celi-nu. U mnogim slu~ajevima rezultati modela bi}e upotrebljeni za potvrdu ili pot-krepljivanje odluka koje se zasnivaju na op{tijim izvorima informacija.

Modeli su najkorisniji kad predstavljaju alternativne simulacije poznatih ti-pova promena razmatranih u ponovljenim situacijama u pro{losti, tako da po-stoji istorijska baza podataka na osnovu koje se vr{e simulacione analize. Najpro-blemati~niji su novi porez, novi program rashoda, kori{}enje novog monetarnoginstrumenta, ili, generalno govore}i, primena nove politike koja iziskuje kori-{}enje modela koji nisu ispitivani u pro{losti. U takvim situacijama mo`da ne}epostojati istorijska baza podataka na osnovu koje je mogu}e proceniti uspe{nostmodela.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

260

Lorens R. Klajn

U novim situacijama su neophodne eksterne a priori informacije o vredno-stima parametara ili o ponovnim specifikacijama novih (numeri~kih) vrednostiparametara. Te nove ocene parametara treba da daju inènjeri ili stru~njaci kadje re~ o tehni~kim odnosima, pravni eksperti u slu~aju novih poreskih odnosa, ilineki drugi stru~njaci za neke druge odnose. Rezultiraju}e simulacije sa neuzora~-kim ocenama parametara jednostavno predstavljaju istraìvanja alternativa, a neprognoze ili projekcije.

U SAD je u poslednje vreme velika pa`nja posve}ena promenama zakona ooporezivanju kapitalnih dobiti. Ne postoji odgovaraju}i uzorak sa velikim bro-jem opservacija na razli~itim nivoima oporezivanja kapitalnih dobiti. Zbog togabi bilo korisno razmotriti iskustva drugih zemalja da bi se ocenile grani~ne posle-dice izmena poreskih zakona u pogledu kapitalnih dobiti. Nadalje, mogli bi se is-pitati unakrsni podaci o ve}em broju zemalja i videti kako bi porezi na kapitalnedobiti mogli da uti~u na potro{a~ko pona{anje. Sli~ne analize podataka iz vi{e ze-malja tako|e bi mogle da budu od koristi. Kona~no, mogli bismo da poku{amoda u terenske ankete unesemo neka pitanja koja se ti~u stavova ljudi prema kori-{}enju kapitalnih dobiti. Sve su ovo osnovni pristupi i treba ih istovremeno istra-ìvati. U novoj situaciji ne moè se primeniti samo jedan pristup, ve} se morajudobiti upotrebljive ekonometrijske informacije koje }e nam pomo}i u procesuformiranja politike. U poslednje vreme iznete su tvrdnje o velikim prednostimaliberalizacije stopa kapitalne dobiti u SAD, ali te tvrdnje nisu potkrepljene profe-sionalno odbranjivim ekonometrijskim istraìvanjem. Inteligentan ekonometri-~ar sti~e dosta saznanja intuitivno, ali su neophodni opreznost i strpljenje.

U celoj ovoj analizi klju~nu ulogu ima sposobnost modela za predvi|anje iprognoziranje. Prognoze su same po sebi zna~ajne, ali su posebno dragocene kadse ispituju sa stanovi{ta ta~nosti, jer }e korisnici rezultata modela ispitivati ta~-nost prognoza kao sredstvo za procenu vrednosti modela. Izuzetno je va`no ste}ipoverenje korisnika modela, a to je najlak{e u~initi kroz uspostavljanje kredibili-teta. To se ostvaruje kroz relativnu ta~nost prognoze. Mogu li prognoze koje sedaju kroz modele biti barem onoliko ta~ne koliko i prognoze date drugim meto-dama, i jesu li prognoze superiorne u kriti~nim ta~kama, kao {to su ta~ke po~et-ka i kraja poslovnog ciklusa?

Na ta pitanja delimi~no je dat odgovor u istraìvanjima o ta~nosti prognozi-ranja Stivena Makniza (Stephen McNees) i drugih.20 Odgovor glasi da modeli ni-su ni{ta manje uspe{ni od drugih metoda i da su uglavnom bolji u obrtnim ta~-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

261


20 Stephen McNees, „The Forecasting Record for the 1970s“, New England Economic Review,(September/October, 1979), 33-53.Vincent Su, „An Error Analysis of Econometric and Noneconometric Forecasts“, AmericanEconomic Review, 68 (May, 1978), 360-72.

kama ciklusa i tokom duìh raspona vremenskog horizonta. Prihvatljivost rezul-tata modela za one koji ih pla}aju na komercijalnom trì{tu u velikoj meri pot-krepljuje njihovu korisnost i kredibilitet i podsti~e njihovo kori{}enje u procesudono{enja politike kroz poznate tehnike alternativnih/komparativnih simulacija.

Upotreba u me|unarodnoj politici daje novu dimenziju primenama ekono-metrijskih modela. Sveobuhvatni modeli svetske ekonomije relativno su novijegdatuma, pa ima smisla ispitivati njihovo kori{}enje u politi~kom procesu. Svetskimodel koji se primenjuje kroz Projekt LINK kori{}en je u ve}em broju studijame|unarodne politike, a od koristi moè da bude interpretacija nekih najpozna-tijih slu~ajeva.

Neki od problema za koje je kori{}em model LINK jesu slede}i: politika devi-znog kursa, poljoprivredna politika u godinama lo{ih prinosa, politika odre|i-vanja cene nafte, koordinirane fiskalne politike, koordinirane monetarne politi-ke.

Kad je sistem LINK prvi put konstruisan, jo{ je bio na snazi Breton Vuds si-stem fiskalnih deviznih kurseva. U takvom ambijentu je bilo prikladno da devi-zni kursevi postanu egzogene promenljive. Danas su dodate jedna~ine za deviznekurseve da bi se endogeno procenili kursevi valuta. Teorija optimalne kontrolemoè se na interesantan na~in upotrebiti za procenu deviznih kurseva, a naro~itoza razvijanje koncepta ravnote`nih deviznih kurseva. Takvi ravnote`ni kursevipoja{njavaju koncept stepena precenjivanja ili potcenjivanja kurseva, {to moè dabude od zna~aja za odre|ivanje fiskalne intervencije na deviznom trì{tu.

U sistemu vi{estrukih modela, za date devizne kurseve postoji re{enje u sva-kom pojedina~nom modelu:

(PX) * Xi – (PM) i * Mi = trgovinski bilans i-te zemlje

(PX) i = izvozna cenaXi = obim izvoza (dobara/usluga)

(PM) i =uvozna cenaMi = obim uvoza (dobara/usluga)

Sve su ovo endogene promenljive u vi{emodelskom svetskom sistemu. Pro-blem ravnote`nog deviznog kursa je da odredi ciljne vrednosti za svaki trgovinskibilans na nivoima koje zemlje mogu da toleri{u, bilo kao pozitivne ili negativnevrednosti za duga~ke vremenske periode – ili moè da se nametne i nulta ravno-teà. Problem se zatim transformi{e u skladu sa Tinbergenovim pristupom i tr-govinskom bilansu se daju pretpostavljene vrednosti, kao da su egzogene, dok sere{enja dobijaju za

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

262

Lorens R. Klajn

(EXR) i = devizni kurs i-te zemlje

Devizni kursevi obi~no se izraàvaju u jedinicama lokalne valute u odnosuna ameri~ki dolar. U slu~aju SAD, trgovinski bilans se odre|uje kao ostatak zbogra~unovodstvenih ograni~enja,

a devizni kurs izraèn u ameri~kim dolarima po definiciji iznosi 1,0.Kao {to smo ranije istakli, ovaj problem, mada je sa pojmovnog gledi{ta lako

re{iv, te{ko je sprovesti u praksi, naro~ito u slu~aju tako velikog i komplikovanogsistema kao {to je LINK; zato se mora re{iti empirijski na osnovu kriterija

= min = 0,gde ceo sistem LINK funkcioni{e kao skup ograni~enja. Minimiziranje se vr-

{i u odnosu na vrednosti deviznih kurseva (instrumenti). Zahvaljuju}i savreme-noj kompjuterskoj tehnologiji, hardveru, a i softveru, to je re{iv problem. Njegovzna~aj za politiku sastoji se u tome {to daje odre|eni operativni sadràj konceptuvrednosti ravnote`nog deviznog kursa.

Algoritmi optimalne kontrole konstruisani za projekat LINK, uz pomo} ko-jih se re{ava problem optimizacije u vi{estrukim modelima, uspe{no su primen-jeni za prora~une predloga Ronalda Makinona (Ronald McKinnon) za stabiliza-ciju deviznog kursa putem monetarne politike.21

Kao rezultat poku{aja najve}ih zemalja da zaustave inflaciju, tokom oktobrameseca 1979. godine uvedene su o{tre monetarne mere, a zatim jo{ jednom, to-kom marta 1980. Ameri~ke kamatne stope rapidno su rasle, dostiù}i stopu odnekih 20 posto za kratkoro~ni novac. Ubrzo su sve zemlje, jedna za drugom, u~i-nile to isto, prvenstveno da bi za{titile odlivanje kapitala u potrazi za visokim pri-nosima. Me|unarodno koordinisana politika smanjenja stopa razmotrena je uLINK simulacijama. Takva me|unarodna koordinacija smanjila bi mogu}nostpostojanja destabiliziraju}eg odliva kapitala preko granice. Promenljive politike(ili pribli`ni supstituti) uvedeni su u model za svaku ve}u zemlju. Rezultiraju}esimulacije upore|ene su sa baznim slu~ajem. Pojedini rezultati na svetskom ni-vou prikazani su zbirno u Tabeli 4.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

263


( ) ( )i ii ii iPX X PM M∗ = ∗∑ ∑

( ) ( ) ( ) ( ){ }2

i i i ii i i ii

PX X PM M PX X PM M∗

⎡ ⎤ ⎡ ⎤∗ − ∗ − ∗ − ∗⎣ ⎦ ⎣ ⎦∑

21 Ronald I. McKinnon, An International Standard for Monetary Stabilization, (Washington, D.C.: Institute for International Economics), March, 1984.Peter Pauly and Christian E. Petersen, „An Empirical Evaluation of the McKinnon Proposal“,Issues in International Monetary Policy, Project LINK Conference Proceedings, (San Francisco:Federal Reserve Bank), 1985.

Rezultati u Tabeli 4 su isklju~ivo zbirni. Oni ne impliciraju da su iz programakoordinirane politike profitirali svi u~esnici. Povoljni neto rezultati dobijaju sesabiranjem dobitaka i gubitaka. Neke zemlje, pojedina~no posmatrano, mo`da ukoordiniranom okviru nisu stekle nikakvu korist, ali bi, ukupno posmatrano, ve-rovatno ostvarile povoljan rezultat kad bi se razli~ite politike koordinirale i kadbi se cela svetska ekonomija stabilizovala kao rezultat koordinirane primene po-litike.

Tabela 4 Efekti koordinirane monetarne politike, zbirni svetski podaci LINKsistema (Odstupanja simulacije politike od bazne linije)

Koordinirane promene politike olak{anja kreditnih uslova potpomaù rast uindustrijskim zemljama. Inflacija se sniàva na kratki rok zahvaljuju}i niìm tro-{kovima kamate, direktno. Vi{e stope inflacije izazvane pove}anim nivoima ak-tivnosti obuzdane su celokupnim pobolj{anjem produktivnosti. Do ovog posled-njeg dolazi zbog toga {to olak{ani uslovi kreditiranja stimuli{u stvaranje kapitala.To, pak, podsti~e rast produktivnosti izraèn u promenama autputa po radniku.Pro-inflatorni uticaj ostvaruje se kroz postizanje vi{ih nivoa iskori{}enosti kapa-citeta, ali je funkcija modela da uravnoteì inflatorne i antiinflatorne efekte.

Politika se ne odre|uje na me|unarodnom nivou, ali nacionalni forumi kon-sultuju simulacije kao {to je ovo koordinirano smanjenje kamatnih stopa, i ~estoponavljanje takvih ekonometrijskih prora~una moè na kraju da podstakne raz-mi{ljanje u ovom pravcu u nekolicini ve}ih zemalja. Tokom poslednjih nekoliko

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

264

Lorens R. Klajn

1979. 1980. 1981. 1982. 1983. 1984. Vrednost svetske trgovine (u milijardama $)

15

53

85

106

125

149

Obim svetske trgovine (u milijardama $, 1970.)

4,7

14,4

20,2

22,8

24,7

26,9

OECD (13 LINK zemalja) Stopa rasta BDP (%)

1,9

1,9

1,0

-0,2

-0,5

-0,4

Stopa inflacije prema cenama na malo (%)

-0,2

-0,5

-0,4

0,1

0,3

0,3

godina izvr{eno je vi{e simulacija, fiskalnih promena i deviznog kursa, koordini-ranih na me|unarodnom nivou.22,23

5. IZGLEDI

Vo|enje ekonomske politike na osnovu ekonometrijskih modela o~iglednose masovno praktikuje u ~itavom nizu razli~itih zemalja. Fino doterivanje krozkori{}enje op{tih makropolitika, kojima se odlu~uje o fiskalnim, monetarnim itrgovinskim pitanjima, daleko je odmaklo, mo`da najdalje {to je mogu}e kad seima u vidu razvijenost metodologije. Uvek }e postojati novi slu~ajevi za razma-tranje, ali je malo verovatno da }e tehnike u zna~ajnoj meri biti usavr{ene. Form-alni metodi optimalne kontrole mogu u izvesnoj meri dalje da se razvijaju upravcu primenljivosti. Ali, zna~ajni novi pravci unapre|enja mogu da se kre}u kaboljem razvoju sadràja sa strane ponude u modelima, kako bi se iza{lo na kraj spreobiljem problema strukturne politike s kojima se suo~avaju ekonomije {iromsveta. Ova situacija }e se verovatno dalje razvijati u pravcu ponude. Uvo|enjemzajedni~kih Leontijev-Kejnzovih modela sa potpuno povezanim input-autput si-stemima, demografskim detaljima, ograni~eno{}u resursa i uslovima ìvotne sre-dine, verovatno }e biti zna~ajno za razvoj konkretnijih odluka o politici koje izi-skuju kori{}enje ve}eg broja mikro detalja iz modela. To }e, po svoj prilici, bitislede}i talas primena politike, s fokusom na politiku energetike, politiku za{titeìvotne sredine, politiku hrane, i druga konkretna pitanja. O~igledno je da }eekonometrijski modeli igrati va`nu ulogu u ovoj fazi razvitka.

DODATAK: PRIKAZ KOMBINOVANOG (KEJNZ-LEONTIJEVLJEVOG) INPUT-AUTPUT/MAKRO MODELA

Prvih pet sektora navedenih u drugom poglavlju predstavljaju komponentefinalne tra`nje, jer su izloèni u jednostavnim verzijama kejnzijanskog makromodela, ~ime se ranije citirani slu~ajevi pro{iruju eksplicitnim uv|enjem investi-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

265


22 L. R. Klein, P. Beaumont, and V. Su, „Coordination of International Fiscal Policies andExchange Rate Revaluations“, Modelling the International Transmission Mechanism. ed. J.Sawyer (Amsterdam: North-Holland, 1979), 143-59.H. Georgiadis, L. R. Klein, and V. Su, „International Coordination of Economic Policies“,Greek Economic Review I (August, 1979), 27-47.L. R. Klein, R. Simes, and P. Voisin, „Coordinated Monetary Policy and the World Economy“,Prevision et Analyse economique, 2 (October 1981), 75-104.

23 Novi i obe}avaju}i pristup je predstavljanje koordinacije me|unarodne politike kaodinami~ke igre. Videti Gilles Oudiz and Jeffrey Sachs, „Macroeconomic Policy Coordinationamong the Industrial Countries“, Brookings Papers on Economic Activity (1, 1984), 1-64.

ranja u zalihe i spoljne trgovine. Kad se kejnzijanski sistem pro{iri tako da uklju-~i formiranje cena i nadnica, moraju se uklju~iti i funkcija proizvodnje, potrebeza radnom snagom, ponuda rada i odre|ivanje dohotka. Oni zajedno ~ine glavnekomponente nacionalnog dohotka. Prihodi od kamata i monetarni odnosi kojigeneri{u kamatne stope tako|e moraju da se uklju~e. To su, ukratko, standardnemakro komponente op{te prihva}enog ekonometrijskog modela. Model zaokru-ùju me|uindustrijski odnosi koji ~ine sistem input-autputa.

Protok dobara, u numeri~koj jedinici, od sektora i do sektora j, ozna~ava sekao

Xij.

U skladu s tim, ukupni bruto autput j je Xj. Tehni~ki koeficijenti input-aut-put analize defini{u se kao

aij = Xij/Xj

a osnovna jednakost input-autput analize postaje

gde je Fi finalna tra`nja, a ukupni broj sektora je n. U matri~nom zapisu topostaje

(I – A) X = F

X je vektor kolone bruto autputa, a F je vektor kolone finalne tra`nje. F moèda se dekomponuje na

Fc + FI + FG + FE – FM = F

gde je Fc ukupna tra`nja potro{a~a, FI je ukupna tra`nja za investicijama(uklju~uju}i investiranje u zalihe), FG je javna potro{nja, FE tra`nja za izvoznim,a FM tra`nja za uvoznim dobrima. Ovde kori{}eni na~in dekomponovanja F slu-ì samo kao ilustracija.

Elementi F ~ine BNP. Ako svaki red F ozna~imo kao

Fi = FiC + FiI + FiG + FiE – FiM

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

266

Lorens R. Klajn

1 1

n n

i ij i ij j ij j

X X F a X F= =

= + = +∑ ∑ ,

i svaku komponentu podelimo zbirom kolone, dobijamo

Poredak elemenata ovih koeficijenata finalne tra`nje ~ine pravougaonu ma-tricu, koju nazivamo C. Ako kolonu ozna~imo

sa ξ ({to zna~i BND), moèmo da zapi{emoF = C ξ

ili

(I – A) X = C ξX = (I – A) -1 C ξ

Time dobijamo (rednu) transformaciju koja izraàva bruto autput svakogsektora kao ponderisani zbir komponenata BNP. Ona pokazuje kako modelvrednosti ξ(BNP) moè da se transformi{e u autpute pojedina~nih sektora ako sekoristimo matricom koeficijentima inputa/autputa i finalne tra`nje.

Ova transformacija se pro{iruje sa vrednosti bruto auputa na dodate vredno-sti po sektorima. Ta transformacija je

X = BY

gde

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

267


; ; ; ; .iC iI iG iE iMiC iI iG iE iM

C I G E M

F F F F Fa a a a aF F F F F

= = = = =

C

I

G

E

M

FFFFF

ξ

⎛ ⎞⎜ ⎟⎜ ⎟⎜ ⎟=⎜ ⎟⎜ ⎟⎜ ⎟−⎝ ⎠

1

1

1

10

1

10

1

n

ii

n

ini

a

B

a

=

=

⎛ ⎞⎜ ⎟⎜ ⎟−⎜ ⎟⎜ ⎟=⎜ ⎟⎜ ⎟⎜ ⎟

−⎜ ⎟⎜ ⎟⎝ ⎠

∑

∑

O

Uo~avamo i da zbir Yi daje ukupni BNP.

Y = B -1 (I - A)-1 Cξ.

Time dobijamo (rednu) transformaciju izme|u elemenata ξ i elemenata Y,gde oba vektora kolone predstavljaju razli~ito dekomponovanje BNP, jedno nastrani potro{nje, a drugo na strani proizvodnje.

Ukoliko konstrui{emo sinteti~ke cenovne deflatore za dodate vrednosti Py iza finalnu tra`nju Pg, dobijamo odnos

P’y Y = P’g G .

To moè da se transformi{e u

P’y B -1 (I - A)-1 Cξ = P’g ξ.

Izjedna~avanjem odgovaraju}ih izraza u elementima ξ imamo (kolonske)transformacije

Tipi~ni element B-1(I – A)-1C ozna~en je sa hji.

Autputi industrije su ponderisane sume finalnih rashoda, a deflatori rashoda suponderisane sume cena autputa sektora. Cene u ovom modelu odre|uju odnosi iz-me|u marì i tro{kova na nivou sektora i one se transformi{u u deflatore rashoda.Tra`nja se odre|uje na nivou finalnih rashoda i transformi{e se u nivoe autputa.

Odnos

X = BY

daje skup jednostavnih transformacija koje se iz vrednosti bruto autputa sek-tora pretvaraju u dodate vrednosti sektora. Postoji i odgovaraju}a transformacijacena

(I – A’) Px = B-1 Py

Py = B (I – A’) Px

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

268

Lorens R. Klajn

1

n

gi ji yjj

P h P=

= ∑ , , , ,i C I G X M=

Ovo se izvodi na slede}i na~in:

Odnos Yj /Xj (dodata vrednost prema bruto autputu sektora j) moè da se za-pi{e kao

to su recipro~ne vrednosti dijagonalnih elemenata B. U matri~nom zapisuimamo

Px = B-1 Py + A’Px

ili, kompaktnije

Py = B (I – A’) Px.

Ovaj sistem jedna~ina omogu}uje transformaciju cena bruto autputa u cene do-date vrednosti, ili obratno. U bihevioralnim jedna~inama modela, postoji prvo odre-|enje Px; tada gornja transformacija proizvodi Py, a na osnovu toga ocenjujemo Pg.

Integrisanje input/autput analize sa makro modelima finalne tra`nje, generi-sanjem dohotka i monetarnim odnosima naizgled deluje veoma lako i nestoha-sti~no. To je, me|utim, varka, jer aij iz matrice me|uindustrijskog toka, i udelirashoda u matrici koeficijenata finalne tra`nje, nisu vremenski nepromenljivi pa-rametri; to su odnosi promenljivih. Ovaj model je generalizovan tako da se funk-cije proizvodnje zapisuju kao

Xj = Fj (X1j, …, Xnj, Lj, Kj, t)

a input-autput koeficijenti

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

269


1

n

xj j yj j xi iji

P X P Y P X=

= + ∑

1

n

xj j yj j xi ij ji

P X P Y P a X=

= + ∑

1

nj

xj yj xi ijij

YP P P a

X =

= + ∑ .

1

1n

jij

ij

Ya

X =

= − ∑ ;

ij

j

XX

moraju da se dobiju iz skupa odnosa koji opisuju pona{anje proizvodnih je-dinica ekonomije. Sli~no tome, racije odnose finalne tra`nje treba generisati izbihevioralnih odnosa u potro{nim i trì{nim sektorima ekonomije. Najva`nije jeto da svi ti koeficijenti treba da zavise od relativnih cena.

Vartonov model ocenjen je za slu~aj u kome su funkcije Fj generalizovanefunkcije CES za tokove autputa me|uproizvodnje, dok su originalni faktori Lj iKj u vezi sa proizvodnjom dodate vrednosti u Kob-Daglasovom odnosu.24

σj = elasti~nost supstitucije.

Odgovaraju}e jedna~ine optimizacije za pona{anje proizvo|a~a su

Ovaj sistem ima eksplicitno ograni~enje da je elasti~nost supstitucije izme|uparova srednjih inputa nepromenljiva za svaki sektor, po parovima inputa. Tapretpostavka se trenutno generalizuje onako kako smo istakli u prethodnoj na-pomeni. U drugim modelima, osim Vartonovog, za ovu vrstu rada koriste se raz-li~ite specifikacije funkcije proizvodnje, npr. translog specifikacije.

Koeficijenti finalnih rashoda na strani tra`nje jo{ nisu ocenjeni kao komplet-ni sistemi, ali mogu da se odrede kao specifikacije kompletnih sistema rashoda.25

Eko

nom

ski a

nali

br 1

66, j

ul 2

005.

- s

epte

mba

r 20

05.

270

Lorens R. Klajn

24 R. S. Preston, „The Wharton Long-Term Model: Input-Output Within the Context of aMacro Forecasting Model“, Econometric Model Performance, ed. by L. R. Klein and E.Burmeister, 9Philadelphia, University of Pennsylvania Press, 1976), 271-87. U novoj generaci-ji tog sistema, funkcije proizvodnje sektora su umetnute CES funkcije, sa posebnim tret-manom energetskih i neenergetskih komponenata Xij.

25 O generalizaciji ovog sistema rashoda videti Theodore Gamaletsos, Forecasting Sectoral FinalDemand by a Dynamic Expenditure System

1

1

jj j j j

n

j ij ij j j ji

X X A L K eρρ α β γδ

−−

=

⎛ ⎞= +⎜ ⎟

⎝ ⎠∑1

1j

j

σρ

=+

j j

ij ij j

kj kj k

X pX p

σ σδδ

+ −⎛ ⎞ ⎛ ⎞= ⎜ ⎟ ⎜ ⎟⎜ ⎟ ⎝ ⎠⎝ ⎠

1

j j j

j j j

L wK r

αβ

−⎛ ⎞

= ⎜ ⎟⎜ ⎟⎝ ⎠

.

Sve ove funkcije su stohasti~ke i dinami~ke, ~esto sa relacijama odgovaraju-}eg prilago|avanja.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

166

, Jul

y 20

05 -

Sep

tem

ber

2005

271


1

n

xi ic i xi i c xj jj

P F P F Pε η ε=

⎛ ⎞= + −⎜ ⎟

⎝ ⎠∑

Documents

STVARANJE EKONOMSKE POLITIKE: TEORIJA I · PDF filenetarne politike nego konstruisanja modela. ... teorija i primena 1 Benjamin Friedman, „The Relative Stability of Money and Credit