-
STVARANJE:1. MOJSIJEVA KAO OSNOVA—2. DEO
30. maj2020.
-
1. Mojsijeva i paganizam:
Stvaranje u drugim kulturama.
Stvaranje i idoli.
1. Mojsijeva i Zemlja:
Ravna ploča?
Mlada planeta?
1. Mojsijeva i Biblija:
Stvaranje i ostatak Biblije.
1. Knjiga Mojsijeva je postavila temelj za celokupno Sveto
Pismo.
Na primer, Biblija govori o događajima koji će se zbivati u
poslednje vreme jer Stvoritelj je još uvek vladar nad svojim
delom.
Hajde da proučimo osnovni koncept prvogpoglavlja 1. Mojsijeve da
vidimo kako to utiče na ostatak Biblije pa i na samu istoriju.
-
1. Knjiga Mojsijeva 1-2 nije jedini izveštaj o stvaranju
čovečanstva. Ima i drugih izveštajakao Atra-Hazi ep, koji govori o
akadskom konceptu stvaranja. Takođe postoje egipatski i grčki
izveštaji koji opisuju priče o stvaranju.
Svi ovi izveštaji imaju neke zajedničke elemen-te sa stvaranjem
iz 1. Mojsijeve (na primer ko-rištenje gline), ali tu su i ogromne
razlike.
U ne biblijskim pričama čovečenstvo je bilo stvoreno iz sebičnog
akta, ili iz razloga nadme-tanja među bogovima. To je idolatrijska
per-verzna istina. .
Jedino 1. Mojsijeva uvodi stvaranje čovečanstva kaorezultat
ljubavi svemogućeg Boga, bez i jedne trunke sebičnosti u celom tom
činu.
-
U mnogim kulturama, sunce i mesec su bili bogovi koji su
stvarali Zemlju i čovečenstvo na njoj. Na primer, Egipčani veruju
da je sunce (bog Ra) stvorilo sve forme života na Zemlji. Zato su
ta nebeska tela obožavale go-tovo sve kulture u drevnim
vremenima.
Zašto sunce i mesec nisu navedeni po imenu?
1. Mojsijeva je sasvim jasna: Bog je ova nebeska tela stvorio sa
određenim razlogom. Njihova je funkcija bila da daju svetlo.
U biblijskom stvaranju nema nekih bogova koje trebamo obožavati.
Tu nema slučajnosti niti sukoba. Sve jeimalo svoj smisao (Isaija
45,5.18). Samo je naš Bog Stvoritelj dostojan da Ga obožavamo i
slavimo.
-
“On kreće zemlju s mesta njezina da joj se stupovi drmaju.” (Jov
9,6)
Neki ljudi veruju da je Zemlja ravna ploča nakon čitanja nekih
sti-hova kao što je doslovno ovaj u Jovu, gde izgleda da je zemlja
podr-žavana stubovima i četvoricom doslovnih anđela (vidi Otk.
7,1).
Međutim, Knjiga o Jovu takođe objašnjava da Zemlja visiobešena
ni o čem (Jov 26,7). Treba da uzmemo u obzir dase mnogi od ovih
izraza koriste u poetskom govoru.
Iako znamo da je Zemlja okrugla a ne ravna ploča(Priče 8,27;
Isaija 40,22), mi i dalje upotrebljavamo izraze četiri ugla
sveta.
Mi takođe govorimo da sunce izlazi i zalazi, iako znamo da se
Zemlja okreće oko sunca.Ne izražavamo se naučno. Isto tako, i u
Bibliji postoje opisivanja koja koriste opšte prihva-ćene nazive
umesto onih naučnih.
-
U Bibliji ima nekoliko genealoških izveštaja koji pokrivaju
vremenski period između Adama i Avrama: 1. Mojsijeva 5 i 11, 1.
Dnevnika 1,1-27 i Luka 3,23-38.
Izveštaj navodi imena i godine, tako da možemo izračunati koliko
je vremena prošloizmeđu Adama i Avraaama.
X godina
Y godina
Z godina
Ako zbrojimo te godine, dobijamao koliko je godina poživeo
Avraam.
Prema jevrejskoj tradiciji, stvaranje se zbilo 3760.godina pre
Hrista. Na osnovu toga, 2020. godina u gregorijanskom kalendaru je
po jevrejskom 5780. kalendasrska godina. Ovo nije 100% realno
vreme, ali tako od prilike možemo znati starost Zemlje.
“‘A’ požive ‘X’ godina, i rodi ‘B’. Rodiv ‘B’, ‘A’ požive ‘Y’
godina, rađajući sinove i kćeri. Tako požive ‘A’ svega ‘Z’ godina;
i umre.” (vidi 1. Mojsijeva 5,6-8).
-
U Novom zavetu su Isus i apostoli više puta naveli izveštaj
prvih 11 poglavlja 1. Moj. (Mat. 19,4.5; Marko 10,6-9; Luka
11,50.51; Jovan 1,1-3; Dela 14,15; Rim. 1:20; 2. Cor.
4,6; Ef. 3,9; 1. Tim. 2,12-15; Jakov. 3,9; Juda 11.14; Otk. 2,7;
3,14; 22,2.3).
U Starom zavetu se Božja stvaralačka sila često spominje.Na
primer, u Knjizi proroka Isaije imamo 10 izveštaja o Bogu
Stvoritelju (Is. 42,5; 43,1.7.15.21; 45,8; 54,16, 56,7; 57,16;
65,17.18).
Stvaranje se takođe spominje kao važan deo temelja doktrine o
pitanju greha ili spasenja(Rimljanima 5,12-19).
Da nema temelja 1. Mojsijeve, Biblija bi izgu-bila svoju snagu
povezanosti i pouzdanosti.
-
“Mi ovisimo o Bibliji za znanje rane istorijenašeg sveta, za
stvaranje čoveka, i njegov pad ugreh. Odstranite Božju Reč, i onda
možemo daočekujemo da će ostati bajke i pretpostavkeoslabljenog
intelekta koji je siguran rezultatzabavljačke pogreške.
Potrebna nam je autentična istorija poreklaZemlje, pad Lucifera,
i uvođenje greha u svet.Bez Biblije ostali bi zbunjeni lažnim
teorijama.Um bi bio podvrgnut, tiraniji praznoverja iprevara. Ali,
budući da posedujemo autentičnuistoriju početka sveta, ne dozvolimo
da nasometaju ljudske pretpostavke i nepouzdaneteorije.”
Elen Vajt, Um, karakter, i osobnost, vol. 2, str. 742.
