STUDIJA SNABDEVANJA DRVNOM SEČKOM ZA OPŠTINU MIONICAbioenergy-serbia.rs/images/Studija_sanbdevanja_drvnom_sekom_za_Optinu... · o Analiza i dizajn modela snabdevanja drvnom biomasom

_______________________________________________________________________________________________

STUDIJA SNABDEVANJA DRVNOM SEČKOM

ZA

OPŠTINU MIONICA

Pripremljeno za:

Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH

DKTI- Development of a Sustainable Bioenergy Market in Serbia

Terazije 23

11000 Beograd

Pripremio:

Jun, 2018

Vojislav Milijić, Foragrobio cc doo

Šumska 9-III/1, Subotica

DKTI (GIZ) Program "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji": Studija snabdevanja drvnom sečkom za Opštinu Mionica

______________________________________________________________________________________

2

Sadržaj

Lista tabela

Lista slika

Lista grafikona

Lista skraćenica

1. Sažetak .................................................................................................................................................. 5

2. Definisani zadaci .................................................................................................................................. 6

3. Metodologija ......................................................................................................................................... 7

4. Pozadina ................................................................................................................................................ 9

4.1. Opština Mionica ................................................................................................................................. 9

4.2. Potrebe za biomasom za sistem grejanja u Mionici ...................................................................... 9

4.3. Raspoloživost drvne biomase ....................................................................................................... 11

5. Logistički model snabdevanja drvnom sečkom ............................................................................. 13

5.1. Koncept snabdevanja ..................................................................................................................... 13

5.2. Snabdevači drveta i drvne sečke ................................................................................................... 19

5.2.1. JP Srbijašume ............................................................................................................................... 19

5.2.2. Mali vlasnici privatnih šuma ....................................................................................................... 20

5.2.3. Srednji vlasnici privatnih šuma .................................................................................................. 21

5.2.4. Pilane ............................................................................................................................................. 23

5.2.5. Proizvođači drvne sečke ............................................................................................................. 24

5.2.6. Ostali potencijalni snabdevači .................................................................................................... 27

5.3. Snabdevanje biomasom i ugovaranje snabdevanja drvnom sečkom ....................................... 27

5.4. Centralno stovarište drvne biomase – Logistički i trgovinski centar za biomasu ................... 31

6. Finansijska analiza ............................................................................................................................. 34

6.1. Investicija ......................................................................................................................................... 34

6.2. Operativni troškovi .......................................................................................................................... 34

6.3. Prihodi .............................................................................................................................................. 35

6.4. Ekonomski indikatori: iRR, NPV, BCR, analiza osetljivosti ........................................................ 35

7. Zaključci .............................................................................................................................................. 39

8. Literatura i izvori ................................................................................................................................. 40

9. Prilozi ................................................................................................................................................... 41

9.1 Prilog I: Lista intervjuisanih osoba ................................................................................................ 41

Lista tabela

T-1: Osnovne informacije o Opštini Mionica .................................................................................... 9 T-2: Učenici u lancu snabdevanja drvnom sečkom za Mionicu ...................................................... 18


______________________________________________________________________________________

3

T-3: SWOT analiza za O1 i O2 ...................................................................................................... 19 T-4: Drvna biomasa: jedinice, konverzioni faktori i cene u okruženju Mionice ................................ 28 T-5: Drvna sečka: jedinice, konverzioni faktori i cene u okruženju Mionice .................................... 30 T-6: Potreban prostor za skladište sveže biomase, drvne sečke, mašina i opreme........................ 32 T-7: Investicioni troškovi ................................................................................................................ 34 T-8: Jedinični troškovi .................................................................................................................... 34 T-9: Inputi za operativne troškove .................................................................................................. 34 T-10: Godišnji operativni troškovi ................................................................................................... 35 T-11: Ekonomski indikatori: NPV, IRR, vreme povraćaja investicije i BCR za O1 .......................... 36 T-12: Ekonomski indikatori: NPV, IRR, vreme povraćaja investicije i BCR za O2 .......................... 37

Lista slika

F-1: Pozicija Opštine Mionica .......................................................................................................... 9 F-2: Pozicija Sistema DSG u Mionici ............................................................................................. 10 F-2: Budući sistem DSG u Mionici: kotlarnica gde se planira instalacija na biomasu, postojeći kotlovi na mazut koji ostaju kao rezerva, zgrada Opštine i okruženje ............................................ 11 F-3: Model snabdevanja drvnom sečkom ...................................................................................... 14 F-4: Primenljiv materijal za drvnu sečku i primenljiv kvalitet drvne sečke: ogrevno drvo, suvi šumski i pilanski ostaci, sečka skladištena pod krovom ............................................................................. 15 F-5: Neprimenljivi materijal za drvnu sečku: zeleni i sveži šumski ostaci, drvna sečka skladištena na otvorenom ................................................................................................................................ 16 F-6: Kapaciteti potrebni za skladištenje, proizvodnju i transport sirovina i drvne sečke – iverači, samo-istovarne prikolice i vozila, telehendleri ili frontalni utovarivači ............................................. 16 F-7: Opštine u okviru ŠG Boranja Loznica, JP Srbijašume ............................................................ 20 F-8: Lokacije šuma u vlasništvu Eparhije Valjevske kojima gazduje Fornet doo ............................ 22 F-9: Šuma Manastira Bogovađa .................................................................................................... 22 F-10: Lokacije registrovanih pilana u Opštini Mionica .................................................................... 23 F-11: Ceda Vuković pr pilana ........................................................................................................ 24 F-12: Milivoje Savic pr pilana ......................................................................................................... 24 F-13: Lokacija energetskog centra Bioenergy doo Valjevo ............................................................ 25 F-14: Mesto za proizvodnju – sušara za drvnu sečku koja se koristi kao nadstrešnica za mehanizaciju, skladište ogrevnog drveta i pilanskih ostataka i prostor za manipulaciju ................. 25 F-15: Kapaciteti – kontejnerska kancelarija, benzinska stanica, kamion sa pokretnim podom, iverač i telehandler ................................................................................................................................... 26 F-16: Pozicija firme Energetski Centar Bioenergy doo u poređenju sa Mionicom i izvorima snabdevanja pilanskih ostataka ..................................................................................................... 26 F-17: Lokacija lokalnog komunalnog preduzeća u Mionici koja može da se koristi kao BLTC u slučaju O1 ..................................................................................................................................... 31 F-18: Primer nadstrešnice za drvnu sečku ..................................................................................... 32 F-19: Pristupni put do buduće toplane u Mionici ............................................................................ 33

Lista grafikona

C-1: Prihodi, troškovi i balans za O1 .............................................................................................. 35 C-2: Prihodi, troškovi i balans za O2 .............................................................................................. 36 C-3: Analiza osetljivosti za O1 ....................................................................................................... 37 C-4: Analiza osetljivosti za O2 ....................................................................................................... 38


______________________________________________________________________________________

4

Lista skraćenica

BMZ Nemačko federalno Ministartsvo za ekonomsku saradnju

BLTC Logistički i trgovinski centar za biomasu

DSG Sistem daljinskog grejanja

DKTI Nemačka inicijativa za klimu

EUR, € Euro

GIZ Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH

GIZ-DKTI Program razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji

ha hektar

kg kilogram

mm millimetar

m³ kubni metar

m2 kvadratni metar

MW Megavat

srm prostorni metar

Ton, t tona

VAT porez na dodatnu vrednost


______________________________________________________________________________________

5

1. Sažetak

Projekat DSG Sistema za Mionicu predviđa 2 kotla na drvnu sečku od po 1.500 kW. Zahtev za

kvalitetom drvne sečke je prema SRPS EN ISO 17225-4 sledeći: M40%max; P16-P45S; A1.0;

BD320 kg/nasipni m³; donja kalorijska moć: 13,5 MJ/kg. Ukupna potrebna godišnja količina drvne

sečke je 800 tona/god ili 2.500 nasipnih m³/godišnje, sa minimalnom nasipnom gustinom od

320kg/ nasipnom m³. Godišnja potrebna količina sečke za planirani sistem u Mionici iznosi 2% od

ukupne količine proizvedenog drveta, šumskih i pilanskih ostataka koji se mogu koristiti za

proizvodnju sečke u Valjevu, Mionici, Ljigu i Kosjeriću. Specifični zahtev projekta je maksimalni

sadržaj vode od 40%, što znači da se sečka pravljena iz svežeg drveta ne može koristiti, već se

mora obezbediti sušenje sirovine ili sečke pre potrošnje. Vreme sušenja svežeg drveta do

potrebnog sadržaja vode je od 6 do 10 meseci. Potreba da se obezbedi vreme i prostor za sušenje

sečke utiče i na izbor logističkog koncepta u snabdevanje budućeg DSG Mionica – sečka se mora

proizvoditi u logističko-trgovinskom centru za biomasu ili se mora obezbediti adekvatni prostor za

skladištenje i sušenje materijala pre proizvodnje sečke. Opština ima 2 opcije:

- O1 – da ugovori snabdevanje sirovinama (ogrevno drvo, šumski ostaci, pilanski ostaci) i da

organizuje skladištenje, sušenje i iveranje;

- O2 – da ugovori snabdevanje potrebnim količinama drvne sečke adekvatnog kvaliteta.

Razlike između modela O1 i O2 su u delegiranju uloga između partnera, što se reflektuje na

obezbeđenje finansiranja investicije, ciljeve i upravljanje. Najvažniji proizvođači drveta i drvne

sečke u okolini Mionice su identifikovani, a intervjuisanjem su analizirane njihove mogućnosti i

raspoloživost da učestvuju u snabdevanju budućeg sistema DSG u Mionici.

Finansijska analiza predstavlja pregled predviđenih investicija, operativnih troškova i prihoda uz

kalkulacije osnovnih finansijskih indikatora snabdevanja biomasom. Analiza takođe poredi

finansijske indikatore za opcije O1 i O2. Investicioni troškovi podrazumevaju troškove izgradnje

postrojenja, uključujući i DSG sistem sa toplovodom. Ukupna investicija u O1 slučaju iznosi

1.835.000€ ili 1.800.000€ u slučaju O2. Godišnji operativni troškovi u slučaju O1 su 116.024€ a u

slučaju O2 su 106.000€. Ukupni prihodi u oba slučaja su 450.000€/god. U slučaju O1 investicija će

se vratiti u šestoj godini, odnos troškova i koristi je 2,17, dok je interna stopa prinosa 21,72%. U

slučaju O2 investicija će se vratiti u šestoj godini, BCR iznosi 2,30 dok je iRR 23,18%. Analiza

osetljivosti u O1 pokazuje zavisnost iRR od promene investicionih troškova, troškova iveranja,

troškova logistike i troškova sirovine. IRR najviše zavisi od visine investicije, dok promena troškova

sirovine za 30% utiče da se IRR promeni za samo 2%. U scenariju O2 nema troškova iveranja i

logistike, jer su oni uračunati u cenu sirovine – obzirom da dobavljač dostavlja sečku. Opet,

investicioni troškovi najviše utiču na iRR a promena troška sirovina za 30% utiče na promenu iRR

od samo 3%. Finansijski indikatori za oba scenarija su veoma slični, kao i analiza osetljivosti. Jaka

zavisnosti iRR od investicionih troškova je izražena u oba slučaja.

Glavna razlika u analiziranim opcijama je u organizaciji i mogućnostima lokalne samouprave ili

komunalnih preduzeća da organizuju poslovnu aktivnost, obezbede znanje, efikasnost,

konkurentnost i u alociranju rizika. U pogledu ovih faktora opcija da Mionica obezbedi drvnu sečku

na tržištu je povoljnija nego da sama organizuje snabdevanje sirovinom i proizvodnju.


______________________________________________________________________________________

6

2. Definisani zadaci

Studija snabdevanja drvnom sečkom za Opštinu Mionica je aktivnost u okviru projekta: Razvoj

održivog tržišta bioenergije u Srbiji, koji sprovode KfW i GIZ i finansira ih Nemačko Federalno

Ministarstvo za ekonomsku saradnju (BMZ). Angažovanje konsultanta za sprovođenje Studije

imalo je za cilj:

- Analizu da li dostupni potencijali drvne biomase (šumski ostaci, pilanski ostaci, biomasa

pored puteva i rečnih obala) zadovoljavaju zahteve za potrebnim količinama drvne sečke

za projekat u Mionici;

- Analizu situacije na tržištu drvne biomase, identifikaciju potencijalnih dobavljača (specijalnih

preduzeća za mobilizaciju biomase, prerađivača drveta, proizvođača drvne sečke, peleta i

slično) kao i njihove mogućnosti i raspoloživost za učešće u snabdevanju u smislu količina,

kvaliteta i kapaciteta;

- Analizu očekivanih cena drvne sečke, uključujući i troškove sirovina i proizvodnje drvne

sečke;

- Pregled načina skladištenja, tehnologija i mašina koje se mogu koristiti za seču, izvlačenje i

logistiku vezanu za proizvodnju drvne sečke;

- Predlog upravljanja lancem snabdevanja i ugovaranje, uključujući i finansijsku analizu sa

ekonomskim indikatorima organizacije snabdevanja biomasom i finansijske opcije

(investicije u mašine, oprema, skladište, kontrolu kvaliteta, operativne troškove, ekonomske

indikatore, analizu osetljivosti).

Zadaci konsultanta sastojali su se od:

- Zadatak 1: Poseta Opštini Mionica:

o Poseta i analiza lokacije sistema CG, skladišnih prostora i logističkih mogućnosti;

o Intervjuisanje najvažnijih potencijalnih snabdevača drvnom biomasom (preduzeća

koja gazduju šumama, vlasnici šuma, prerađivači drveta) u svrhu dobijanja

informacija o tržištu, logističkim izazovima i raspoloživosti za učešće u snabdevanju;

- Zadatak 2: Dizajn i verifikacija logističkih modela i modela snabdevanja budućeg sistema

daljinskog grejanja Mionice drvnom sečkom;

o Analiza i dizajn modela snabdevanja drvnom biomasom i definisanje optimalnog

modela za obezbeđenje, sakupljanje, iveranje, skladištenje, i dostavu drvne sečke

do sistema daljinskog grejanja na ekonomski najefikasniji način;

o Pregled svih troškova u okviru lanca snabdevanja drvnom biomasom (sirovine,

sakupljanje, skladištenje, sušenje i iveranje);

o Davanje zaključaka vezanih za optimalan model snabdevanja kao i preporuka i

uputstva o tome kako da obezbede bolji, jeftiniji i pouzdaniji logistički koncept;

o Davanje preporuka i uputstava vezanih za modele ugovaranja snabdevanja između

potencijalnih snabdevača i Opštine.

- Zadatak 3: Predstavljanje rezultata analiza što uključuje:

o Sažetak rezultata na Engleskom i Srpskom jeziku u pisanom izveštaju kao i

elektronska verzija Studije (WORD, PDF);

o Obezbeđenje PPT prezentacije;

o Priprema ostalih traženih rezultata.

Izveštaj je pripremljen od strane Foragrobio CC doo i predat u junu 2018.


______________________________________________________________________________________

7

3. Metodologija

Primenjena metodologija u pripremi Studije se sastojala od sledećih koraka:

- Pregled literature, regulative i ostalih izvora vezanih za drvnu biomasu, opremu, logistiku,

opštinu/područje;

- Pregled koncepta sistema daljinskog grejanja za Mionicu kao i Studija vezanih za

snabdevanje biomasom u okruženju Mionice1;

- Identifikacija relevantnih predstavnika zainteresovanih strana za intervjuisanje i zakazivanje

intervjua;

- Sastanci i intervjui sa zainteresovanim stranama;

- Analiza potencijalnih lokacija za skladištenje i operacije prerade biomase;

- Dizajn koncepta snabdevanja drvnom sečkom uključujući i procenu investicija i operativnih

troškova;

- Finansijska analiza uključujući i ekonomske indikatore;

- Izveštavanje.

Pregled literature i izvora bio je fokusiran na obezbeđenje informacija o opštini i okruženju,

uključujući njihove aktivnosti vezane za sprovođenje projekta daljinskog sistema grejanja na

biomasu. Takođe, relevantna regulativa vezana za šumarstvo, drvnu industriju, životnu sredinu,

transport, izgradnju i lokalnu administraciju je analizirana kako bi se definisale potencijalne

prepreke u snabdevanju drvnom biomasom. Studije i logistički koncepti za snabdevanje biomasom

za opštine ili gradove u okruženju Mionice su pregledane, takođe. Pregledana je i literatura vezana

za logističke koncepte i ostale relevantne studije vezane za raspoloživost biomase. Identifikovane

su zainteresovane strane i njihovi predstavnici i to sledeće grupe:

- Lokalna administracija (Opština) – donosioci odluka i potrošači biomase;

- Javno preduzeće koje gazduje državnim šumama – snabdevanje, ugovaranje drvne

biomase kao i informacije o proizvodnji drveta u državnim i privatnim šumama, šumska

infrastruktura i potencijalni snabdevači;

- Postojeći proizvođači ili prerađivači drveta i drvne biomase – snabdevanje i ugovaranje,

kao i informacije o stanju na tržištu.

Sastanci i intervjui su održani u periodu od 22-24. Maja 2018, zajedno sa posetama potencijalnih

lokacija za skladištenje i preradu drvne biomase. Koncept snabdevanja drvnom sečkom je

dizajniran na osnovu pregleda literature, lokalnih uslova, inputa zainteresovanih strana, logističkih

studija i dostupnih primera najbolje prakse. Investicioni i operativni troškovi su bazirani na pregledu

relevantnih izvora kao i na osnovu informacija pruženih od strane intervjuisanih lica, standarda

izgradnje i distributera mašina i opreme.

1 Djakovic, D., Gvozdenac Urosevic, B., Urosevic, D. 2015. Design of logistic concepts for wood biomass

supply chains for district heating plants in municipalities of Priboj, Novi Pazar, Bajina Bašta and Nova Varoš. GIZ DKTI;

Djakovic, D., Gvozdenac Urosevic, B., Urosevic, D. 2015. Logistics concept of district heating supply with woody biomass (wood chips) in the municipalities of Prijepolje and Mali Zvornik. GIZ DKTI.

Milosevic, M. Elaboration of Technical Project Concept of the fuel switch to biomass in Mionica including economic evaluation and recommendations for implementation structure of district heating grid. 2016. GIZ DKTI;

Malidzan, M. Sekulic, S. Woody Biomass Potentials and Logistics for the City of Valjevo. 2017. GIZ DKTI; Helbig, F. Market Assessment: Wood Chips in Serbia Production, Consumption & Transportability. 2014. GIZ

DKTI.


______________________________________________________________________________________

8

Finansijska analiza, bazirana na osnovu definisanih investicionih i operativnih troškova i prihoda,

uključila je i primenu metoda kalkulacija NPV, iRR, BCR, vremena povraćaja investicije, analize

osetljivosti koja pokazuje promenu finansijskih indikatora u slučaju promene osnovnih inputa.

Izveštaj je pripremljen i predat na komentare u GIZ DKTI 7. Juna 2018. god.


______________________________________________________________________________________

9

4. Pozadina

Poglavlje ispod pruža osnovne informacije o Opštini Mionica, njenim aktivnostima na izmeni goriva

i razvoju sistema daljinskog grejanja, tehničkim aspektima, zahtevima za biomasom u smislu

oblika, kvaliteta i količina i raspoloživosti biomase.

4.1. Opština Mionica

Mapa Opštine Mionica je prikazana ispod.

F-1: Pozicija Opštine Mionica

Mionica se nalazi u Zapadnoj Srbiji u Kolubarskom okrugu. Osnovne informacije o opštini su

prikazane u tabeli ispod:

Info/Opština Mionica

Površina km2 329

Broj naselja 1 urbano+35 ruralno

Ukupna pop.2 14.335

T-1: Osnovne informacije o Opštini Mionica

4.2. Potrebe za biomasom za sistem grejanja u Mionici

Projekat daljinskog grejanja u Mionici je u razvoju od 2016. Mapa ispod prikazuje lokaciju budućeg

sistema. Projekat završen u proleće 2018. god, predviđa snabdevanje toplotom za 8.000 m2 javnih

objekata, uključujući: Sedište Opštine, Policijsku stanicu, zgradu javno komunalnog preduzeća,

2 Prema Censusu od 2011 - http://popis2011.stat.rs/?page_id=2162

Map data © 2018 Google

http://popis2011.stat.rs/?page_id=2162


______________________________________________________________________________________

10

zgrade škola i vrtića, bolnice i poslovne prostore u drugoj fazi i dodatne stambene objekte u trećoj

fazi. Projekat predviđa 2 kotla na drvnu sečku od 1.500 kW ukupno 3 MWt.

F-2: Pozicija Sistema DSG u Mionici

Kotlovi će biti instalirani u osnovnoj školi Milan Rakić.




______________________________________________________________________________________

11

F-2: Budući sistem DSG u Mionici: kotlarnica gde se planira instalacija na biomasu, postojeći

kotlovi na mazut koji ostaju kao rezerva, zgrada Opštine i okruženje

Zahtev za kvalitetom drvne sečke prema SRPS EN ISO 17225-43 je: sadržaj vode M40%max;

veličina čestica: P16-P45S; sadržaj pepela A1.0; Klasa kvaliteta A1, A2, B2; Nasipna gustina:

BD320kg/nasipnom m³; donja toplotna moć: 13,5 MJ/kg.

Ukupna godišnja količina drvne sečke projektovana je na 800 tona ili 2.500 nasipnih m³/god, sa

minimalnom nasipnom gustinom od BD of 320 kg/nasipnom m³.

4.3. Raspoloživost drvne biomase

Raspoloživost drvne biomase za sistem DSG u Valjevu je analizirana 20174. Imajući u vidu blizinu

Valjena i Mionice – 19 km kao i činjenicu da Šumska Uprava Valjevo gazduje državnim šumama u

opštini Mionica ali i u opštinama Ub, Ljig, Osečina, Lajkovac, Lazarevac i Kosjeric, verujemo da

predstavljeni podaci za Valjevo su relevantni i za Mionicu. Ukupna količina ogrevnog drveta koja se

proizvodi u šumama koje su u nadležnosti ŠU Valjevo je 40.000 m³/godišnje (95% tvrdo drvo), dok

je procenjena količina šumskih ostataka svega 7.000 m³/god (95% tvrdo drvo).

Pilanski ostaci su u prethodnim studijama procenjeni na 2.000 tona/godišnje, obzirom na preradne

kapacitete pilana od 5.000 m³/god. Zahtev za drvnom biomasom za DSG Mionica predstavlja 2%

od ukupne godišnje proizvodnje ogreva, šumskih ostataka i pilanskih ostataka.

3 http://www.iss.rs/rs/standard/?natstandard_document_id=53689

4 Malidzan, M. Sekulic, S. Woody Biomass Potentials and Logistics for the City of Valjevo. 2017. GIZ DKTI

Photo by Foragrobio cc doo © 2018 GIZ DKTI

http://www.iss.rs/rs/standard/?natstandard_document_id=53689


______________________________________________________________________________________

12

Imajući u vidu potreban kvalitet drvne sečke, ostali izvori kao što je drvo i žbunje sa obala reka ili

škarpi puteva ne bi trebalo uzimati u razmatranje zbog visokog učešća kore koje povećava

značajnu učešće pepela. Drvna biomasa iz voćnjaka – orezine takođe utiče na povećanje sadržaja

pepela, tako da ni tanke grane ne bi trebalo uzimati u razmatranje, dok biomasa iz celih izvučenih

stabala voća se može iskoristiti u ovom slučaju.


______________________________________________________________________________________

13

5. Logistički model snabdevanja drvnom sečkom

Zahtevi za kvalitetom drvne sečke određuju primenljiv logistički koncept mnogo više nego potrebne

količine – količine određuju razmeru primenjenog koncepta, ali ne i model. Specifičan zahtev ovog

projekta je sadržaj vode od maksimalno 40%, koji određuje da se ne može koristiti sečka iz svežeg

drveta – sirovina za proizvodnju sečke se mora osušiti pre iveranja ili se sama sečka mora osušiti

pre korišćenja. Prirodno sušenje sirovine pre iveranja je najuobičajenija metoda za proizvodnju

suve sečke. Ovaj koncept se primenjuje u logističkim i trgovinskim centrima za biomasu5. Postoji i

opcija veštačkog sušenja sečke u rotacionim ili trakastim sušarama, ali ove opcije se uglavnom

koriste u fabrikama peleta ili iverice ili u gasifikaciji drveta, gde je potrebno prosušiti sečku ispod

20% sadržaja vode u kratkom vremenskom periodu i gde dodatna vrednost proizvoda može

opravdati investicione troškove vezane za instaliranje sušara. Više istraživanja6 govore o vremenu

potrebnom za prirodno sušenje drveta pre iveranja kako bi se sirovina osušila sa 50-60% sadržaja

vode kod svežeg drveta na 30-35%. U zavisnosti od doba godine, vrste drveta, dimenzije, sa

korom ili bez kore, ovaj period varira od 6 do 10 meseci. Mi možemo prihvatiti 9 meseci kao

primenljivu vrednost za naše uslove.

Neophodnost da se obezbedi vreme i mesto za sušenje sečke za budući sistem grejanja u Mionici

utiče na izbor logističkog koncepta – drvna sečka bi trebala da se proizvodi u logističko-

trgovinskom centru za biomasu ili bar na adekvatnom stovarištu. Drvna sečka se može proizvesti

iz ogrevnog drveta, šumskih ostataka, pilanskih ostataka, i drugog drveta uključujući drvo iz

voćnjaka, parkova i druge vegetacije. Imajući u vidu male potrebne količine sečke za Mionicu,

ovakvo stovarište može organizovati opština ili privatne firme zainteresovane za snabdevanje

sečkom. Obzirom da se trenutno razvija više projekata koji podrazumevaju korišćenje sečke u

sistemima daljinskom grejanja u Zapadnoj Srbiji (Šabac, Valjevo, Loznica) postoji jasna poslovna

prilika za razvoj logističko-trgovinskih centara koji će snabdevati korisnike sečke u budućnosti.

Primarni snabdevači drveta za iveranje su korisnici državnih šuma – JP Srbijašume, mali vlasnici

privatnih šuma, srednji vlasnici privatnih šuma – Valjevska Eparhija i preduzeće Fornet doo koje

gazduje njihovim šumama, vlasnici poljoprivrednog zemljišta, komunalna preduzeća za upravljanje

vodama, održavanje puteva, parkova i slično. Opština ima dve opcije:

- O1 – da ugovori snabdevanje drvenim materijalom (ogrev/šumski ostaci/pilanski

ostaci/ostalo) i organizuje skladištenje/sušenje i iveranje;

- O2 – da ugovori snabdevanje potrebnih količina drvne sečke adekvatnog kvaliteta.

Ovo poglavlje će obraditi snabdevanje i logističke modele u detaljima, uključujući i analizu

potencijalnih snabdevača kao i organizacione opcije i opcije ugovaranja.

5.1. Koncept snabdevanja

Primenljiv model lanca snabdevanja je predstavljen na ilustraciji ispod. Sledeće operacije su

prisutne u ovom modelu:

5 Više na: http://bioresproject.eu/

6http://www.metla.fi/julkaisut/workingpapers/2010/mwp186.pdf and

www.biomasstradecentre2.eu/scripts/download.php?file=/data/pdf_vsebine/Technical_backgrounds/XI.Technical_backgrounds.pdf

http://bioresproject.eu/

http://www.metla.fi/julkaisut/workingpapers/2010/mwp186.pdf

http://www.biomasstradecentre2.eu/scripts/download.php?file=/data/pdf_vsebine/Technical_backgrounds/XI.Technical_backgrounds.pdf



______________________________________________________________________________________

14

1. Proizvodnja i prikupljanje drvne biomase, što sadrži:

a. Seču drveta i biomase – u slučaju korišćenja drvne biomase iz šuma;

b. Izvlačenje drveta i biomase na šumski put ili na šumsko stovarište – u slučaju

korišćenja drvne biomase iz šuma;

c. Preradu drveta uz proizvodnju drvnog ostatka u primarnoj preradi – u slučaju

korišćenja drvne biomase iz prerade drveta;

d. Transport drvne biomase iz šuma ili sa pilana do centralnog stovarišta;

2. Operacije u BLTC, uključujući:

a. Skladištenje i prirodno sušenje drvne biomase;

b. Iveranje;

c. Skladištenje drvne sečke;

d. Manipulaciju biomasom i drvnom sečkom;

3. Transport drvne sečke;

4. Potrošnju drvne sečke u DSG, uključujući:

a. Skladištenje u skladištu kotlarnice;

b. Manipulaciju drvnom sečkom;

c. Potrošnju drvne sečke.

F-3: Model snabdevanja drvnom sečkom

Proizvodnju i sakupljanje drveta i drvne biomase organizuju vlasnici ili korisnici šuma. U planinskim

područjima Zapadne Srbije, seča se vrši motornim testerama dok se izvlačenje drveta vrši

skiderima ili adaptiranim poljoprivrednim traktorima. Ova praksa postoji i u državnim i u privatnim

šumama, sa razlikom da je mreža puteva razvijenija u državnim šumama kao i razmere operacija.

Individualni vlasnici privatnih šuma operacije izvode na manjim površinama – na jednoj ili više

parcela, dok korisnici državnih šuma operacije izvode u jednom ili više odeljenja u okviru

gazdinskih jedinica. Drvna biomasa se potom treba transportovati na centralno stovarište – BLTC


______________________________________________________________________________________

15

što podrazumeva operacije utovara na transportno sredstvo na šumskom putu ili stovarištu ili na

pilani ako se radi o pilanskim ostacima.

Centralno stovarište za biomasu jeste mesto sa dovoljno prostora za neprerađenu biomasu, za

skladištenje drvne sečke i za manipulaciju angažovanim mašinama. Na tom stovarištu drvna

biomasa se pomoću iverača prerađuje u drvnu sečku. Drvna sečka se može skladištiti na istom

mestu pod nadstrešnicama kako bi se obezbedilo dodatno sušenje i zaštita od atmosferskih

padavina. Manipulacija drvnom biomasom se obavlja telehendlerima ili frontalnim utovarivačima, a

moguća je i primena traktora sa utovarnom kašikama. Iverači mogu biti mobilni i stacionarni a

praktičnija je upotreba mobilnih mašina. Transport sečke do toplane se izvodi vozilima koja imaju

mogućnost samo-istovara. Ovakva vozila moraju biti usklađena sa transportnim propisima,

naročito ako se kotlarnica nalazi u gradu gde je pristup kamionima ograničen ili zabranjen. Za duže

distance na lokacijama gde je moguć pristup teških vozila, obično se koriste kamioni sa

prikolicama sa pokretnim podom kapaciteta od 90-100 m³. Ipak na manje distance mogu se

upotrebiti i kiperi ili kamioni sa kontejnerima. Isto tako traktori sa samo-istovarnim prikolicama se

mogu koristiti za veoma male distance.

F-4: Primenljiv materijal za drvnu sečku i primenljiv kvalitet drvne sečke: ogrevno drvo, suvi šumski

i pilanski ostaci, sečka skladištena pod krovom



______________________________________________________________________________________

16

F-5: Neprimenljivi materijal za drvnu sečku: zeleni i sveži šumski ostaci, drvna sečka skladištena

na otvorenom

F-6: Kapaciteti potrebni za skladištenje, proizvodnju i transport sirovina i drvne sečke – iverači,

samo-istovarne prikolice i vozila, telehendleri ili frontalni utovarivači




______________________________________________________________________________________

17

Skladište sečke u kotlarnici obično zahteva prostor za sečku potrebnu za par dana do jedne

nedelje sa rezervama predviđenim za zimski period veće potrošnje ili nepredviđenih blokada

saobraćaja. U projektu za Mionicu predviđeno je podzemno skladište sa pokretnim podom koje je

povezano za kotlom pužnim transporterima, tako da dodatna manipulacija nije potrebna.

Tabela ispod prikazuje organizacione modele u dva scenarija snabdevanja. Proizvodnju drvne

biomase rade vlasnici i korisnici šuma. U državnim šumama seču i izvlačenje vrše privatne firme

za usluge seče i izvlačenja. U slučaju prodaje na panju, privatne firme kupuju drvo i vrše ili pod

ugovaraju seču i izvlačenje. Oni mogu vršiti i dostavu do BLTCa. U privatnim šumama vlasnici

privatnih šuma ili firme koje kupuju drvo na panju vrše seču i izvlačenje i mogu da vrše transport do

BLTCa ili da isti vrše uslužna preduzeća. Na sličan način pilanari takođe mogu da vrše dostavu

pilanskih ostataka od BLTCa ili da prodaju iste proizvođačima sečke na pilanama.

Transport drvne sečke iz državnih šuma sa šumskog puta ili stovarišta može organizovati

proizvođač sečke. Iz privatnih šuma transport se može organizovati na isti način, a mogu i sami

prodavci dovoziti drvo do skladišta proizvođača sečke. Sve operacija u BLTCu uključujući

skladištenje sirovine, iveranje, skladištenje sečke i manipulaciju, treba da budu organizovane od

strane snabdevača drvnom sečkom ili opštine u zavisnosti od primenjenog scenarija. Iveranje u

oba slučaja može biti rađeno samostalno ili uslužno. Što se tiče kapaciteta, u slučaju opcije 1

opština treba da razvije kapacitete dovoljne da pokriju sopstveni konzum sečke, dok u opciji 2

privatno preduzeće treba da dimenzioniše kapacitete u skladu sa potrebama i drugih potencijalnih

kupaca. Transport sečke do toplane treba biti organizovan od strane snabdevača ili pod ugovoren.

Na kraju samo skladištenje u kotlarnici, treba da organizuje opština.

Da sumiramo, uloge i odgovornosti snabdevača sečkom – opštine u slučaju O1 ili privatne firme u

slučaju O2 počinju planiranjem dostave drvne sečke u DSG, ugovaranjem i kupovinom ne

prerađene sveže biomase. Obaveze se nastavljaju preuzimanjem biomase (uključujući merenje

količina i kontrolu kvaliteta) na šumskom putu, šumskom stovarištu ili pilani i transportom ne

prerađene biomase do centralnog stovarišta – BLTC, u zavisnosti od dogovora. Glavna

odgovornost leži u upravljanjem svim operacijama (skladištenje, iveranje, manipulacija) u BLTCu i

dostavi sečke potrošaču.

Info/Model – uloge O1 – Opština ugovara snabdevanje drvnim

materijalom (ogrev/šumski ostaci/pilanski

ostaci/ostali ostaci) i organizuje

skladištenje/sušenje i iveranje

O2 – Opština ugovara snabdevanje potrebnih

količina drvne sečke adekvatnog kvaliteta

Proizvodnja i

sakupljanje

drvne

biomase

Sečka drveta Državne šume – drvo i biomasa na putu ili

centralnom stovarištu ili na mestu seče ili na

panju – firme koje pružaju uslugu seče i

izvlačenja za JP Srbijašume, ŠG Boranja Loznica,

Šumska Uprava Valjevo ili privatne firme koje

kupuju drvu na panju

Mali vlasnici šuma – mali vlasnici šuma ili

podugovarači ili kupci drveta na panju

Srednji vlasnici šuma – Eparhija Valjevska SPC –

firma koja gazduje šumama Fornet doo

Voćnjaci – farmeri ili podugovarači koji rade

čišćenje voćnjaka

Obale reka ili škarpe puteva – firme koje rade

čišćenje reka ili puteva

Državne šume – drvo i biomasa na putu ili

centralnom stovarištu ili na mestu seče ili na panju –

firme koje pružaju uslugu seče i izvlačenja za JP

Srbijašume, ŠG Boranja Loznica, Šumska Uprava

Valjevo ili privatne firme koje kupuju drvu na panju









Izvlačenje

drveta


centralnom stovarištu ili na mestu seče ili na

panju – firme koje pružaju uslugu seče i

izvlačenja za JP Srbijašume, ŠG Boranja Loznica,


centralnom stovarištu ili na mestu seče ili na panju –

firme koje pružaju uslugu seče i izvlačenja za JP

Srbijašume, ŠG Boranja Loznica, Šumska Uprava


______________________________________________________________________________________

18

Šumska Uprava Valjevo ili privatne firme koje

kupuju drvu na panju









Valjevo ili privatne firme koje kupuju drvu na panju









Sakupljanje

pilanskih

ostataka

Pilane Pilane

Transport drvne biomase do

centralnog stovarišta

Opština

Usluge prevoznik

Privatna firma snabdevač ili uslužni prevoz

Operacije na

centralnog

stovarištu

Skladištenje

biomase

Opština Privatna firma snabdevač

Iveranje Opština

Usluge iveranja

Privatna firma snabdevač ili uslužno iveranje

Skladištenje

drvne sečke

Opština Privatna firma snabdevač

Transport sečke do toplane Opština

Usluge prevoznik

Privatna firma snabdevač

Potrošnja

drvne sečke

Skladištenje

sečke u DSG

Opština Opština

Potrošnja drvne

sečke

Opština Opština

T-2: Učenici u lancu snabdevanja drvnom sečkom za Mionicu

Glavna razlika između O1 i O2 leži u delegiranju uloga što se reflektuje i u obezbeđenju investicija,

ciljevima i načinu upravljanja. U O1 opština mora da razvije strukturu koju sama finansira i kojom

sama upravlja. Cilj ove strukture nije pravljenje profita, već obezbeđenje najisplativijih rešenja za

snabdevanje drvenom sečkom kako bi se obezbedili najniži mogući troškovi grejanja. Sa druge

strane sve investicije, obezbeđenje biomase, operativni troškovi, znanje, trening i organizacija se

moraju obezbediti od strane opštine, dok će ona obezbediti kontrolu i nezavisnost u snabdevanju

sečkom. U opciji O2 glavni cilj privatne firme snabdevača je profit. Obezbeđenje drvne biomase,

investicija, operativni troškovi, znanje, organizacija kao i rizik i konkurencija biće na privatnoj firmi.

U ovoj opciji opština će razviti mehanizme javne nabavke kako bi mogla obezbediti najpovoljnije

uslove za nabavku potrebnih količina sečke adekvatnog kvaliteta. Glavni pozitivni i negativni

aspekti oba modela su predstavljeni u SWOT analizi ispod.

O1 – Opština ugovara snabdevanje drvnim materijalom

(ogrev/šumski ostaci/pilanski ostaci/ostali ostaci) i

organizuje skladištenje/sušenje i iveranje

O2 - Opština ugovara snabdevanje potrebnih količina drvne

sečke adekvatnog kvaliteta

Snage

1. Nezavisno snabdevanje

sečkom

2. Kontrola nad

mehanizmima snabdevanja

3. Sigurnost snabdevanja

Slabosti

1. Opština će morati da

investira i da organizuje

snabdevanje

2. Nema iskustva u lokalnoj

administraciji

3. Nema primera dobre prakse

u Srbiji

Snage

1. Privatna firma će investirati

2. Opština ima mehanizme za

nabavku

3. Privatne firme imaju znanja i

kapacitete

Slabosti

1. Visoka cena sečke

2. Nemogućnost obezbeđenja

potrebnih količina u definisano

vreme

3. Problemi u snabdevanju

sečkom adekvatnog kvaliteta


______________________________________________________________________________________

19

Mogućnosti

1. Direktno i indirektno

zapošljavanje

2. Razvoj efikasnih modela

ugovaranja dostave biomase

3. Postavljenje primernog

modela

Pretnje

1. Ograničena sredstva za

investiranje

2. Neefikasno upravljanje

javnim i opštinskim

preduzećima

3. Rizik snabdevanja

Mogućnosti

1. Razvoj efikasnih opcija za

ugovaranje drvne sečke

2. Efekat ekonomije obima

3. Uspostavljanje modela

saradnje

Pretnje

1. Različiti ciljevi opštine i

privatnih firmi

2. Loša saradnja između opštine

i snabdevača

3. Problemi u sprovođenju

ugovora

T-3: SWOT analiza za O1 i O2

Glavne snage O1 modela uključuju nezavisnost u snabdevanju, kontrolu nad mehanizmima

snabdevanja što može uticati na sigurnost snabdevanja. Mogućnosti O1 modela su direktna i

indirektna zapošljavanja i razvoj efikasnih rešenja u snabdevanju biomasom, što može da rezultuje

postavljanjem dobrih primera i modela. Glavni nedostaci leže u činjenici da opština nema znanja i

iskustva i da će sama morati da snosi trošak i rizike u organizaciji snabdevanja, dok pretnje leže u

ograničenim sredstvima, neefikasnom upravljanju i rizicima snabdevanja. Glavne prednosti O2

modela su u tome što će privatni partner snositi investicije i rizik, dok će opština imati na

raspolaganju mehanizme da obezbedi konkurentnu nabavku. Privatni snabdevač ima znanje i

kapaciteta za razvoj poslovanja vezanog za drvnu sečku. Glavne mogućnosti leže u razvoju

efikasnih opcija ugovaranja i uspostavljanju modela saradnje uz dodatnu mogućnost da snabdevač

postigne konkurentnu cenu zahvaljujući ekonomiji obima. Glavni nedostaci u O2 su mogućnost

eskalacije cena, nemogućnost da se obezbede potrebne količine u traženom terminu kao i

nemogućnost da se obezbedi sečka adekvatnog kvaliteta. Glavne pretnje u O2 su u različitim

ciljevima snabdevača i opštine što može da rezultuje lošom saradnjom i problemima vezani za

primenu i sprovođenje ugovornih obaveza.

5.2. Snabdevači drveta i drvne sečke

Identifikovani su najvažniji potencijalni snabdevači drvetom i drvnom sečkom, neki su intervjuisani i

analizirani su njihovi kapaciteti i njihovo interesovanje za učešćem u snabdevanju budućeg DSG

sistema u Mionici.

5.2.1. JP Srbijašume

Državnim šumama na teritoriji Opštine Mionica gazduje JP Srbijašume, ŠG Boranja Loznica i ŠU

Valjevo. Pored šuma u Mioničkoj Opštini, ŠU Valjevo gazduje i šumama u opštinama Ub, Mionica,

Ljig, Osečina, Lajkovac i delimično Kosjerić, Lazarevac i Koceljeva. Ukupna površina državnih

šuma kojima gazuje ŠU Valjevo je 30.000 ha. Kao preduzeće koje gazduje državnim šumama JP

Srbijašume je nadležno za sve operacije vezane za šumarstvo u skladu sa Zakonom o šumama,

od planiranja gazdovanja i implementacije planova, preko čuvanja šuma, zaštite šuma, doznake

stabala za seču, žigosanja posečenog drveta do organizovanja proizvodnje drvnih sortimenata i

prodaje. ŠU Valjevo godišnje seče oko 15.000 m³ tehničkog i 12.000 m³ ogrevnog drveta, a oko

2.700 m³ šumskih ostataka ostaje nakon seča. Seču organizuje JP ali je izvode privatne firme

specijalizovane za usluge seče i izvlačenja drveta. Prodaja drveta vrši se na panju, pored panja, na

šumskom putu ili na stovarištu i ona je u nadležnosti Generalne Direkcije JP Srbijašume a ne

šumskih gazdinstava ili uprava.


______________________________________________________________________________________

20

F-7: Opštine u okviru ŠG Boranja Loznica, JP Srbijašume

Postoji propisana procedura ugovaranja drveta, ali zbog velike potražnje, sistem dodeljivanja

traženih količina drveta kupcima favorizuje kupce koji imaju viši stepen finalizacije proizvoda. Što

se ogrevnog i celuloznog drveta tiče najznačajniji kupci su fabrike peleta i iverice.

5.2.2. Mali vlasnici privatnih šuma

Privatne šume su dominantna vlasnička kategorija – preko 71.000 ha šuma u nadležnosti ŠU

Valjevo su u privatnom vlasništvu. Privatnim šumama gazduju sami vlasnici ali ŠU Valjevo pruža

stručno tehničke poslove, što uključuje: doznaku stabala za seču, žigosanje posečenog drveta i

savetodavne usluge. Vlasnici šuma organizuju pošumljavanje, seču i prodaju drveta. Godišnje oko

11.000 m³ tehničkog i 28.000 m³ ogrevnog drveta uz 4.300 m³ šumskog ostatka se proizvede u

privatnim šumama u nadležnosti ŠU Valjevo. Privatne šume u okruženju su fragmentirane sa

prosečnom veličinom parcela ispod 1 ha. Postojali su pokušaji organizovanja vlasnika šuma, kao

što je slučaj sa Udruženjem vlasnika šuma Miličinica osnovanim 2007. god, ali nijedno od tada

osnovanih udruženja nije više aktivno. Iako privatnim šumama gazduju sami vlasnici, koji su ranijih

godina sprovodili i seču, zbog povećane tražnje za drvetom seča privatnih šuma je postala biznis

za lokalne i regionalne firme. Uobičajena praksa je da se drvo iz privatnih šuma prodaje na panju i

da kupci vrše seču. Takođe, postoji i prodaja šumskih parcela od strane odsutnih vlasnika. Kupci


______________________________________________________________________________________

21

na panju, organizuju seču, izvlačenje i prodaju trupaca i ogrevnog drveta. Krajnji kupci su potrošači

ogrevnog drveta kao što su pilane, stanovništvo, fabrike peleta i iverice.

5.2.3. Srednji vlasnici privatnih šuma

Jedini identifikovan iz kategorije srednjih vlasnika privatnih šuma u okolini Mionice je Valjevska

Eparhija Srpske Pravoslavne Crkve. Ova eparhija je vlasnik oko 600 ha šuma manastira:

Bogovađa, Pustinja, Jovanja, Ćelije, Lelić i Novaci. Manastir Bogovađa je najznačajniji šumski

posed sa oko 360 ha. Ovaj posed je i najbliži Mionici na svega 15 km. Takođe posed ovog

manastira je jedan od prvih poseda vraćenih SPC u restituciji još 2009. god. Pre restitucije, njime

je kao državnom šumom gazdovalo JP Srbijašume, a nakon restitucije, Eparhija Valjevska po

Ugovoru gazdovanje šumama je poverila privatnom preduzeću Fornet doo7. Tada je pripremljen i

usvojen i novi plan gazdovanja šumama manastira Bogovađa. Šume ostalih manastira Eparhije

Valjevske će biti obrađene planom gazdovanja koji će važiti od 2019. godine.

Fornet doo organizuje sve aktivnosti vezane za gazdovanje šumama u Eparhiji Valjevskoj, dok

Eparhija dobija godišnju naknadu. Pored Valjevske eparhije, Fornet doo, gazduje i šumama

Braničevske i Banatske eparhije. Preduzeće upravlja i pilanom u Ćičevcu. Aktivnosti koje sprovode

obuhvataju pripremu i sprovođenje planova gazdovanja šumama, doznaku stabala za seču,

organizaciju seče i izvlačenje, žigosanje posečenog drveta, prodaju drveta i sprovođenje investicija

u šumsku infrastrukturu. U Valjevskoj eparhiji će prema planu od 2019. godine, godišnja seča

iznositi 3.500 m³ od čega 2.500 m³ u Bogovađi. Kvalitativna struktura drveta je 35% ili 1.200 m³

furnirskih i trupaca za rezanje, 50% ili 1.750 m³ ili 2.500 srm, ogrevnog drveta uz 15% šumskih

ostataka od kojih se do 50% ili 250 tona može izvući. Glavne vrste drveća su tvrdi lišćari – bukva,

hrastovi, a postoji i manja površina plantaža četinara. Seču i izvlačenje izvode uslužna preduzeća,

a svo tehničko drvo se korisiti na pilani u Ćićevcu, dok se svo ogrevno drvo preradi na 1m dužine i

proda lokalnoj populaciji i trgovcima ogrevnim drvetom. Imajući u vidu blizinu Beograda i činjenicu

da je Bogovađa na asfaltnom putu, tražnja za ovim drvetom je dosta visoka. Dodatno, oko 400 srm

ogreva se godišnje dostavlja manastirima Eparhije, a oko 2.100 srm ostaje za prodaju. Svi šumski

ostaci8 se prodaju pored panja lokalnom stanovništvu koje organizuje skupljanje ostataka za ogrev.

7 http://www.fornetserbia.com/

8 Krune i grane prečnika manjeg od 7cm ili nejednaki komadi drveta kraći od 1m.

http://www.fornetserbia.com/


______________________________________________________________________________________

22

F-8: Lokacije šuma u vlasništvu Eparhije Valjevske kojima gazduje Fornet doo

F-9: Šuma Manastira Bogovađa

Fornet doo za sada ne planira proizvodnju drvne sečke, iako se bave proizvodnjom ogrevnom

sušenog drveta za izvoz i proizvodnjom drvnog peleta u njihovoj pilani u Ćićevcu. Oni mogu

razmotriti mogućnost dostavljanja drvne sečke Mionici uz angažovanje uslužnika za iveranje iz

Bogovađe ili Ćićevca, ali ne po cenama i profitnoj marži nižoj od one koje sad imaju u prodaji

ogreva, pilanskih ostataka ili peleta.


Photos by Foragrobio cc doo © 2012 GIZ DKTI


______________________________________________________________________________________

23

Potencijalna prodaja sirovine za proizvodnju drvne sečke, bi zahtevala i promenu njihovog principa

seče i izvlačenja – izvlačenje ogreva u dugom umesto metarskog drveta, što može i donekle

smanjiti troškove izvlačenja. Fornet doo takođe ima dovoljno prostora da obezbedi skladištenje i

prirodno sušenje materijala za proizvodnju sečke.

5.2.4. Pilane

Samo dve registrovane pilane su identifikovane u Opštini Mionica uz pomoć predstavnika Opštine.

To su: Čeda Vuković pr u selu Gornji Lajkovac i Milivoje Savić u selu Brežđe.

Prva pomenuta pilana u Gornjem Lajkovcu, ima godišnju preradu oko 500 m³ trupaca smrče,

topole i hrasta. Godišnje ima oko 200 tona pilanskog ostatka koji prodaje lokalnim fabrikama peleta

i stanovništvu za ogrev. Vlasnik je zainteresovan za snabdevanje buduće toplane i može razmotriti

opciju proizvodnje drvne sečke, kao i otkup ogreva u dugom od JP Srbijašume za proizvodnju

drvne sečke. Oni poseduju još jednu lokaciju u mestu Kozomor, koja je pogodna za razvoj

logističko-trgovinskog centra za biomasu.

Druga pilana se nalazi u mestu Brežđe, na glavnom putu od Mionice za Divčibare. Godišnje

prerade oko 1.000 m³ trupaca bora i smrče. Sve ostatke prodaju kao ogrev ili fabrikama peleta.

Procena je da imaju oko 350 tona ostataka godišnje. Oni su takođe zainteresovani da snabdevaju

budući sistem DSG u Mionici i nude mogućnost proširenja sirovinske baze kroz kupovinu

celuloznog i ogrevnog drveta i šumskih ostataka iz državnih šuma na Divčibarama.

F-10: Lokacije registrovanih pilana u Opštini Mionica



______________________________________________________________________________________

24

F-11: Ceda Vuković pr pilana

F-12: Milivoje Savic pr pilana

5.2.5. Proizvođači drvne sečke

Jedan proizvođač sečke - Energetski Centar Bioenergy doo, Valjevo je identifikovan i intervjuisan.

Firma je osnovana 2007 ali je sa poslovima proizvodnje i prodaje drvne sečke započela 2012.

Firma razvija BLTC u Valjevskoj industrijskoj zoni između sela Beloševac and Mrčić.


Map data © 2018 Google Photos by Foragrobio cc doo © 2018 GIZ DKTI



______________________________________________________________________________________

25

F-13: Lokacija energetskog centra Bioenergy doo Valjevo

F-14: Mesto za proizvodnju – sušara za drvnu sečku koja se koristi kao nadstrešnica za

mehanizaciju, skladište ogrevnog drveta i pilanskih ostataka i prostor za manipulaciju




______________________________________________________________________________________

26

F-15: Kapaciteti – kontejnerska kancelarija, benzinska stanica, kamion sa pokretnim podom, iverač

i telehandler

F-16: Pozicija firme Energetski Centar Bioenergy doo u poređenju sa Mionicom i izvorima

snabdevanja pilanskih ostataka

Trenutno poseduju oko 1ha skladišnog prostora za sirovine i drvnu sečku. Takođe, razvijaju i

sušaru za drvnu sečku sa podzemnim kanalima za cirkulaciju tople vode. Imaju iverač Eschlböck




______________________________________________________________________________________

27

Biber 89 sa kardanskim pogonom koji vuče i pogoni 240HP Lamborghini traktor10. Takođe imaju i 2

kamiona sa Schwarzmueller prikolicama sa pokretnim podom11 i Manitou12 telehendler. Za

proizvodnju drvne sečke koriste ogrevno drvo i pilanske ostatke četinara. Ogrevno drvo dobavljaju

iz lokalnih privatnih šuma. Obzirom na nedostatak lokalnih pilana, pilanske ostatke dobavljaju i

transportuju iz Bajine Bašte, Nove Varoši, Sokoca (Bosna i Hercegovina) i Pljevalja (Crna Gora).

Drvnu sečku dostavljaju do 100 km od Valjeva privatnim firmama ili javnim objektima (škole) za

grejanje ili mulč za plantaže borovnica ili baštovanstvo. Prošle godine su prodali oko 20.000

nasipnih m³ drvne sečke, a glavni izazov im predstavlja nabavka sirovine zbog konkurencije fabrika

peleta. Ostale komercijalne aktivnosti koje imaju uključuju i uslužno iveranje koje izvode za fabrike

peleta i ostale korisnike drvne sečke. Oni su zainteresovani za snabdevanje budućeg sistema DSG

u Mionici i imaju dovoljno kapaciteta, a mogu obezbediti i dodatne kapaciteta za snabdevanje

sadašnjih i budućih korisnika drvne sečke.

5.2.6. Ostali potencijalni snabdevači

Ostali potencijalni snabdevači materijala za iveranje su farmeri koji čiste voćnjake. Postoji trend

razvoja plantaža borovnica i krčenja zasada šljiva i drugih voćnih vrsta. Celo stablo voćnog drveta

je primenljivo za proizvodnju sečke adekvatnog kvaliteta, za razliku od tankih grana iz orezivanja

koje mogu podići sadržaj pepela usled visokog učešća kore. Obale reka i škarpe puteva mogu biti

izvor materijala za proizvodnju sečke kada zahtevi za kvalitetom nisu izraženi jer tanak drvni i

žbunasti materijal usled visokog učeća kore podiže i sadržaj pepela goriva. Organizacija

snabdevača sečke ili opštine treba da bude takva da omogući farmerima dostavljanje debljeg

drvenog materijala iz voćanjaka u BLTC, bez obzira ko bude organizovao snabdevanje sistema

DSG.

5.3. Snabdevanje biomasom i ugovaranje snabdevanja drvnom sečkom

U scenariju O1 Opština bi trebalo da ugovara snabdevanje neprerađene drvne biomase sa JP za

gazdovanje šumama, vlasnicima privatnih šuma ili trgovcima drvetom ili sa pilanama. Takođe,

opština bi trebala da organizuje transport sirovine za proizvodnju drvne sečke do centralnog

stovarišta – logističkog centra za biomasu, gde će se drvo sušiti u periodu do 9 meseci pre

iveranja.

Drvni proizvodi koji se mogu koristiti za proizvodnju drvne sečke su ogrev u dugom, sečenice i

šumski ostaci; pilanski ostaci osim piljevine. Takođe drvo od debljih grana ili stabala voća je

primenljivo u slučaju Mionice. Cena drvnih proizvoda se obično izražava u zapreminskim merama

– kubni metar (m³) ili prostorni metar (srm). Ipak, drvo i drvna biomasa posebno se mogu prodavati

i u masenim jedinicama – tonama. Pri kupovini drveta u tonama, značajno je pitanje niske nasipne

gustine biomase u poređenju sa trupcima i ogrevnim drvetom. Dodatno, sadržaj vode svežeg

drveta i biomase je konstantan i iznosi do 45-55%, dok nasipna gustina varira, pa se energetska

vrednost drvne biomase mora izračunati posredno na osnovu težine. Tabela ispod prikazuje

osnovne osobine drvnih proizvoda, jedinice koje se koriste u trgovini, faktore konverzije i cene.

9 http://www.eschlboeck.at/en

10 http://www.lamborghini-tractors.com/en-eu/

11 http://schwarzmueller.com/en/

12 https://www.manitou.com/en/

http://schwarzmueller/

http://www.eschlboeck.at/en

http://www.lamborghini-tractors.com/en-eu/

http://schwarzmueller.com/en/

https://www.manitou.com/en/


______________________________________________________________________________________

28

Proizvod/jedinica m³ Prostorni metar (srm) tona

Definicija Zapremina kocke punog

drveta stranice 1m

Zapremina kocke ispunjene drvetom i

prostorom izmeću komada drveta

stranice 1m

Težinska meta

Ogrev Mera koju koriste

preduzeća za

gazdovanje šumama

Mera koju koriste vlasnici privatnih

šuma i trgovci

Mera koju koriste kupci energetskog drveta,

peletare i proizvođači iverice

Ogrev u dugom Mera koju koriste

preduzeća za

gazdovanje šumama

Ne koristi se Mera koju koriste kupci energetskog drveta,


Sečenice Mera koju koriste

preduzeća za

gazdovanje šumama


šuma i trgovci



Šumski ostaci Mera koju koriste

preduzeća za

gazdovanje šumama


šuma i trgovci



Pilanski ostaci Ne koristi se Mera koju koriste pilane i prerađivači

biomase



Proizvod/Osobine

Sadržaj vode (%)

Gustina (t/m³)

Konverzioni faktor

prm u m3

Energetska

vrednost

(kWh/kg)

Četinari Lišćari

Definicija

Udeo mase vode u masi

svežeg drveta

Masa 1m³ drveta

Koliko m³ drveta su

potrebni za 1prm

drvnih proizvoda

Energetska

vrednost 1kg drveta

Ogrev 45-55 760 1120 0,69 3,00

Ogrev u dugom 45-55 760 1120 / 3,00

Sečenice 45-55 760 1120 0,55 3,00

Šumski ostaci 45-55 760 1120 0,40 3,00

Pilanski ostaci 30-45 540 800 0,60 3,40

Proizvodi/cene

Državne šume Privatne šume Pilane

Na panju Na

putu/stovarištu

Na panju Na putu Na pilani

Definicija Cena drveta na panju –

u šumi pre seče-kupac

snosi troškove seče,

izvlačenja, utovara i

transporta. U slučaju

šumskih ostataka kupac

snosi troškove

izvlačenje, utovara i

transporta

Cena drveta na

šumskom putu ili

stovarištu –

kupac snosi

troškove utovara i

transporta

Cena drveta na

panju – u šumi

pre seče-kupac

snosi troškove

seče, izvlačenja,

utovara i

transporta.

Cena drveta na

šumskom putu ili

stovarištu – kupac

snosi troškove

utovara i transporta

Cena drvnih

ostataka na pilani –

kupac snosi

troškove utovara i

transporta

Ogrev Čet: 4,20 – 15,50 €/m³

Liš: 6,20–23,50 €/m³

Čet:18-23 €/m³

Liš: 26-34€/m³

10-15 €/srm ili 15-

20 €/m³

Od 1/3 do 1/2

prodajne

vrednosti

Liš: 30 €/srm or 40

€/m³

/

Ogrev u dugom Čet: 4,20 – 15,50 €/m³

Liš: 6,20–23,50 €/m³

Čet:18-23 €/m³

Liš: 26-34€/m³

10-15 €/srm ili 15-

20 €/m³

Od 1/3 do 1/2

prodajne

vrednosti

Liš: 33€/ton or 40

€/m³

/

Sečenice Čet: 2,6-7,2 €/m³

Liš: 5,7– 15,7€/m³

Čet:11 €/m³

Liš: 23 €/m³

Kao ogrev Kao ogrev

/

Šumski ostaci Čet: 3,00 – 6,2 €/m³

Liš: 3,3 – 11,5 €/m³

/ 7 €/srm Kao ogrev

/

Pilanski ostaci / / / / 9-13 €/srm

T-4: Drvna biomasa: jedinice, konverzioni faktori i cene u okruženju Mionice


______________________________________________________________________________________

29

Sa JP Srbijašume, ugovore o kupovini drveta moguće je ispregovarati samo sa Generalnom

direkcijom za količine preko 50 m³. Uobičajena praksa JP je da zaključuju godišnje ugovore, gde

stalni kupci imaju prednost. JP Srbijašume u nekim slučajevima, kao što su fabrike iverice ili peleta

imaju praksu zaključivanja desetogodišnjih ugovora, ali nakon probnog perioda od nekoliko godina

sa godišnjim ugovorima. Postoji i slučaj vezan za CHP postrojenja na drvnu biomasu gde su JP

Srbijašume zaključile dvanaestogodišnje ugovore o snabdevanju bez probnog perioda.

Preuzimanje drveta može biti:

- Na panju;

- Pored panja;

- Na šumskom putu ili centralnom stovarištu.

Prodaja drveta na panju je opcija koju nude JP Srbijašume, naročito kad se radi o drvetu slabijeg

kvaliteta u izdanačkim šumama gde je ogrev dominantan proizvod. Praksa JP-a je da šumsko

gazdinstvo objavi javni poziv13 za prodaju drveta na panju u određenim odeljenjima u okviru

gazdinskih jedinica. Preduzeća zainteresovana za kupovinu se nadmeću ponudama, tako se

startna cena može uvećati i za 10% i više. U slučaju prodaje na panju ugovori se baziraju na

planiranim količinama za seču, dok se plaćanje vrši na osnovu izmerenih količina posečenog i

preuzetog drveta. Postoji cenovnik JP Srbijašume za prodaju drveta na panju14, gde cena zavisi od

pozicije šume, stanja puteva, a postoji i specijalna kategorija za drvo iz šuma oštećenih požarima,

snegolomima, vetrolomima ili ledolomima. U slučaju prodaje na panju, svi poslovi seče i izvlačenja

se sprovode od strane kupca, gde prodavac kontroliše i nadgleda seču i izvlačenje.

Prodaja drveta pored panja je praksa koja se sprovodi za manje količine drveta. Na taj način se

vrši prodaja šumskih ostataka nakon seče lokalnom stanovništvu na malo. Šumski ostaci se

sakupljaju i izvlače na šumski put gde ih mere šumarski tehničari. Ovo je prodaja na malo gde

šumske uprave ili gazdinstva vrše direktnu prodaju. Druga mogućnost je da se naprave godišnji ili

čak i dugoročni ugovori za sakupljanje i izvlačenje šumskih ostataka. Ipak troškovi ovih aktivnosti

mogu biti značajni naročito u slučaju prorednih seča na strmim terenima i bez optimalne mreže

šumskih puteva i vlaka. Ovakve operacije, takođe zahtevaju i značajnu radnu snagu, jer je za

sakupljenje biomase potreban i manuelan rad ukoliko se radi o za mašine nepristupačnim mestima

ili ako su ostaci rasuti neophodno ih je sakupiti na gomile pre sakupljanja.

Prodaja drveta na šumskom putu ili centralnom stovarištu je najčešća praksa JP Srbijašume,

naročito kad se radi o trupcima i ogrevnom drvetu. Pilane, fabrike iverice i peleta najčešće i kupuju

drvo na ovaj način. Šumski ostaci, se sa druge strane ne izvlače u slučaju primene sortimentne

metode, koja je najznačajnija. Kupovina šumskih ostataka na centralnom stovarištu je najisplativija,

ipak ovo je moguće primeniti samo ako se primenjuje deblovna metoda, gde se izvlače delovi

stabala koji se na stovarištu kroje u sortimente.

Mogućnosti ugovaranja snabdevanja potrebno je istražiti u slučaju scenarija O1 u direktnim

pregovorima između Opštine Mionica i JP Srbijašume.

Sa vlasnicima privatnih šuma, ili trgovcima drvetom u slučaju O1 Mionica može napraviti ugovore

za dostavljanje biomase do centralnog stovarišta ili o kupovini drvne biomase na kamionskom

putu. Važno je da se naglasi da je ugovaranje sa velikim brojem individualnih vlasnika privatnih

13

http://www.srbijasume.rs/licitacija.html 14

http://www.srbijasume.rs/pdf/cenovnikogr.pdf

http://www.srbijasume.rs/licitacija.html



______________________________________________________________________________________

30

šuma komplikovano zbog njihove male individualne proizvodnje i količina drveta za prodaju. Ipak,

značajne količine drveta se mogu obezbediti iz privatnih šuma ako se napravi mogućnost da

vlasnici dostavljaju drvo u centralno stovarište gde bi ih Opština otkupljivala. Sa druge strane,

postoje preduzeća koja trguju drvetom iz privatnih šuma i sa njima je moguće napraviti ugovore o

snabdevanju i dostavi drvne biomase na centralno stovarište ili za preuzimanje drveta na stovarištu

prodavca ili šumskom putu.

Sa pilanama i drugim prerađivačima drveta u slučaju O1 Opština može napraviti ugovore za

snabdevanje pilanskim ostacima. Bitno je naglasiti da fabrike iverice, peleta i preduzeća koja

proizvode sečku se već snabdevaju pilanskim ostacima iz šireg okruženja, tako da jaka

konkurencija već postoji. Ipak, moguće je pregovarati o kupovini i preuzimanju pilanskih ostataka

na pilani ili dostavljanju istih na stovarište kupca.

U slučaju O2 scenarija, Opština će organizovati javnu nabavku za kupovinu i dostavu drvne sečke

do toplane – mesta potrošnje. Uslovi za kupovinu trebaju sadržati obavezujuće elemente vezane

za kvalitet, količine kao i raspored i vreme dostave. Ugovor mora odrediti cenu, kvalitet, količinu,

raspored dostave i zajedničke obaveze. Cena drvne sečke se može izraziti po jedinici sečke

definisanog kvaliteta na referentni sadržaj vode. Kvalitet sečke treba biti utvrđen i proveravan na

osnovu domaćih standarda za drvnu sečku15 u skladu sa zahtevima tehnologije za sagorevanje

koja će biti korišćena. Količina treba biti određena na osnovu potrošnje, dok raspored dostave

treba biti određen na osnovu mesečnih potreba i kapaciteta skladišta kotlarnice. Na kraju,

zajedničke obaveze, uključujući plaćanje, penale, sporove i uslove raskida Ugovora, trebaju da se

definišu. Drvna sečke se na tržištu Srbiji i Zapadnog Balkana, prodaje prema težinskim i

zapreminskim merama. Transakcije na osnovu energetske vrednosti ne postoje. Tabela ispod

predstavlja jedinice, konverzione faktore i cene drvne sečke. Za ugovaranje možemo preporučiti

prodaju po zapreminskoj jedinici sa kontrolom kvaliteta, granulacije i sadržaja vode prema

domaćim standardima16.

Prozivod/Jedinica Nasipni m³ tona

Definicija Zapremina kocke koji ispunjava nasuta drvna sečka sa prostorom

između komada drvne sečke stranice 1m

Mera mase

Drvna sečka Mera koju koriste peletari i fabrike iverice Mera koju koriste peletari i fabrike

iverice

Osobine drvne

sečke

Sadržaj vode (%)

Gustina (t/nasipni m³)

Energetska vrednsot

(kWh/kg)

Četinari Lišćari

Definicija Sadržaj vode u ukupnoj

masi vlažne sečke

masa 1 nasipnog m³ drvne sečke Energetska vrednost 1kg drvne

sečke

Drvna sečka 30-40 223-260 328-397 3,40

Cene drvne sečke

Dostavljena na skladište kupca

Definicija Sečka dostavljena i istovarena na skladištu kupca

Miks lišćara i četinara 16-20 €/nasipni m³

T-5: Drvna sečka: jedinice, konverzioni faktori i cene u okruženju Mionice

15

SRPS EN ISO 177225-1 and SRPS EN ISO 177225-4 16

SRPS EN ISO 18134-2, SRPS EN ISO 17827-1, SRPS EN ISO 18315, SRPS EN ISO 14780


______________________________________________________________________________________

31

Obzirom da će sečka biti dostavljena sa centralnog stovarišta, gde će biti izrađena od prosušenog

materijala sadržaj vode bi trebalo biti od 30% - 40%. Tako cena može biti izražena u RSD po

nasipnom m³ drvne sečke sa sadržajem vode koji varira od 30-40%, bez mogućnosti prijema sečke

sa sadržajem vode iznad 40%.

5.4. Centralno stovarište drvne biomase – Logistički i trgovinski centar za

biomasu

U slučaju O1 neprerađena biomasa se treba dostaviti do centralnog stovarišta kojim upravlja

lokalno javno komunalno preduzeće. Ovo preduzeće već koristi skladišni prostor u vlasništvu

Opštine. Prostor je oko 1km udaljen od planirane lokacije kotlarnice. Veličina prostora je 4.800 m2,

gde postoji 350 m2 objekata. Lokacija je asfaltirana i povezana putem koji nema težinska

ograničenja vezana za transport. Lokacija je otvorena, suva i ima dovoljno prostora za skladištenje

sirovina za proizvodnju drvne sečke. Ima i dovoljno prostora za izgradnju nadstrešnice za skladište

sečke osnove 20x20 m sa visinom do 8 m.

F-17: Lokacija lokalnog komunalnog preduzeća u Mionici koja može da se koristi kao BLTC u

slučaju O1

Obzirom da se drvo treba skladištiti i sušiti do 9 meseci, centralno stovarište mora imati dovoljno

prostora za oko 900 tona sveže biomase koja se dostavlja u proleće, leto ili jesen, kada nema

dostave sečke u DSG. Stovarište treba da ima i pokriven prostor za skladištenje 600-800 tona

drvne sečke koja će stajati u prosušenom stanju.




______________________________________________________________________________________

32

Info Tona Tona u srm ili nasipni

m³ Visina gomile (m) Potrebna površina (m

2)

Sveža drvna biomasa 900 0,3 5 - 7 450

Drvna sečka 600-800 0,3 4 - 6 400

Mašine i oprema 200

T-6: Potreban prostor za skladište sveže biomase, drvne sečke, mašina i opreme

Stovariše treba da ima i pristup putu bez težinskih restrikcija. Potrebno je da ima i osnovnu

infrastrukturu: struju, vodu, kanalizaciju, telefon.

Stovarište treba da bude asfaltirano kako bi se sprečila kontaminacija materijala za iveranje

kamenom, peskom ili šljunkom što može da uzrokuje oštećenja na iveračima. Otvoreni delovi se

mogu koristiti za skladište sveže biomase, a ovi delovi moraju da imaju dovoljno prostora za

manipulaciju kamionima i drugim mašinama. Sve ove uslove ispunjava stovarište lokalnog

komunalnog preduzeća.

Nadstrešnica za drvnu sečku se treba izgraditi. Treba imati krov i mora biti otvorena sa čeone i

delimično bočnih strana kako bi se omogućila ventilacija i prirodno prosušivanje drvne sečke. Slika

ispod pokazuje primer adekvatnog skladišta za drvnu sečku. Na stovarištu je potrebno obezbediti

nadstrešnicu za mašine ili po potrebi kancelarijski kontejner.

F-18: Primer nadstrešnice za drvnu sečku

Prerad drvne biomase u sečku se obavlja mobilnim iveračima, dovoljnog proizvodnog kapaciteta

da zadovolje potrebe sistema DSG. Uobičajan kapacitet profesionalnih mašina je 10-20 tona na

sat. Ove mašine mogu imati kardanski pogon ili sopstveni motor električni ili dizel. Iverač treba da

bude opremljen i kranom za ubacivanje mase u iverač. Adekvatno je da iverači mogu koristiti drvo

prečnika od 20-40 cm, mada postoje mašine i većeg kapaciteta. Lokalno komunalno preduzeće je

već opremljeno malim kiperom, koji može da se koristi za dostavu sečke do kotlarnice. U slučaju



______________________________________________________________________________________

33

O1 nije potrebna kupovina iverača, jer se iverači mogu angažovati i uslužno obzirom da je

potrebno svega 800 tona sečke godišnje, za šta treba samo 40-80 časova rada iverača srednje

veličine. Cena uslužnog iveranja varira od 150-250€/h, ili 12-14€/tona. Sa druge strane, cena malih

iverača sa kardanskim pogonom sa mogućnošću iveranja drveta prečnika do 20 cm, je oko

20,000€, ali je potrebno obezbeđenje dodatnih mašina. Sa druge strane, cena srednjih iverača

prelazi 100,000€ a za pogonjenje je potrebno obezbediti snagu od preko 140HP.

Manipulacija drvnom biomasom i sečkom zahteva obezbeđenje telehendlera sa mogućnošću

dizanja ruke od 6-8 m, koji je potrebno opremiti kašikom i viljuškama.

BLTC kao mesto za skladištenje, sušenje sirovina i proizvodnju sečke je neophodan i u slučaju O2.

Snabdevač drvnom sečkom mora da ima lokaciju koja zadovoljava uslove vezano za veličinu

prostora i mogućnosti prirodnog sušenja drveta. Alternativa je veštačko sušenje drveta.

Dobavljač u O2 scenariju takođe mora da bude opremljen iveračem i transportnim sredstvima.

Adekvatne prikolice za transport drvne sečke su takođe potrebne. Prikolice sa pokretnim podom

kapaciteta od 90-100 m³ se najčešće koriste za transport sečke, ali se mogu koristiti i kiper ili

kontejnerske prikolice kapaciteta 50-60 m³ za dostavu drvne sečke na lokacije gde je ograničen

pristup za veće prikolice. Kotlarnica u Mionici će biti locirana u centru grada gde za sada ne

postoje ograničenja u saobraćaju ali se ona mogu uvesti u budućnosti. Transportni i proizvodni

kapaciteti dobavljača sečke moraju biti veći od 100 nasipnih m³ nedeljno, obzirom na nedeljne

potrebe budućeg sistema grejanja.

F-19: Pristupni put do buduće toplane u Mionici



______________________________________________________________________________________

34

6. Finansijska analiza

Finansijska analiza će dati pregled predviđenih investicionih troškova, operativnih troškova i

prihoda zajedno sa kalkulacijom osnovnih finansijskih indikatora. Analiza će dati i poređenje

finansijskih indikatora za O1 i O2.

6.1. Investicija

Troškovi investicije su predstavljeni u tabeli ispod. Investicioni troškovi podrazumevaju izgradnju i

nabavku mašina i opreme, uključujući i kotlove kao i toplovod. Ukupna investicija u slučaju O1 je

1.835.000€ ili 1.800.000€ u slučaju O2.

Investicija O1 - € O2 - €

DSG uključujući i toplovod 1.800.000 1.800.000

Adaptacija skladišta drvne sečke 20.000 0

Telehendler 15.000 0

Ukupno investicioni troškovi 1.835.000 1.800.000

T-7: Investicioni troškovi

6.2. Operativni troškovi

Operativni troškovi su vezani za cene i troškove snabdevanja drvnom biomasom i drvnom sečkom

predstavljenim u poglavlju 5. Jedinični troškovi su predstavljeni u tabeli ispod.

Specifikacija jediničnih troškova Trošak

Prosečna cena drvne biomase17

na putu/stovarištu (€/t) 33

Transport biomase do BLTC 7

Troškovi manipulacije i skladištenja (€/t) 1

Usluga iveranja (€/t) 14

Transport sečke do DSG (€/t) 2

Cena sečke dostavljeno do DSG (€/nasipni m³) 20

Bruto plata operatera u toplani (€/month) 600

T-8: Jedinični troškovi

Količine različitih inputa vezanih za operativne troškove.

Info Količina

Potrebna biomasa – sirovina za drvnu sečku (t/god) 900

Potrebna drvna sečka (t/god) 800

Potrebna drvna sečka (nasipni m³/god) 2.500

Broj operatera u DSG 5

Troškovi održavanja O1/O2 (€/god) 30.000/20.000

T-9: Inputi za operativne troškove

17

Na osnovu jednakih delova od po 25% za: ogrevno/celuzno drvo tvrdih lišćara, ogrevno/celulozno drvno mekih lišćara i četinara, pilanske ostatke tvrdih lišćara i pilanske ostatke četinara


______________________________________________________________________________________

35

Godišnji operativni troškovi su predstavljeni ispod, u slučaju O1 oni su 116.024€, a u slučaju O2

oni su 106.000€.

T-10: Godišnji operativni troškovi

6.3. Prihodi

Prihod je računat na osnovu prodaje 3 MW x 3.000 h ili 9.000 MWh toplote po hipotetičnoj ceni od

50 €/MWh koja je slična predviđenoj vrednosti LUC troškova u prethodnoj Studiji za DSG sistem za

Mionicu18. Ukupni prihodi za obe opcije su računati na 450.000€/god.

6.4. Ekonomski indikatori: iRR, NPV, BCR, analiza osetljivosti

Tokovi novca za 20 godina operacija, kao i prihodi i troškovi prikazani su za O1 i O2 i grafikonima

ispod. Tok novca je zasnovan na pretpostavci da proizvodni kapaciteti neće rasti i da će objekti i

infrastruktura zadržati svoju vrednost na kraju 20-to godišnjeg ciklusa.

C-1: Prihodi, troškovi i balans za O1

18 Milosevic, M. Elaboration of Technical Project Concept of the fuel switch to biomass in Mionica including

economic evaluation and recommendations for implementation structure of district heating grid. 2016. GIZ DKTI;

-2,000,000

-1,500,000

-1,000,000

-500,000

0

500,000

1,000,000

1,500,000

2,000,000

2,500,000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

O1

Ukupno troskovi(€/a) Ukupno prihodi (€/a) Balance (€/a)

Troškovi O1 - € O2 - €

Plate 36.000 36.000

Sirovina za drvnu sečku 30.024 0,00

Transport sirovine za drvnu sečku 6.300 0,00

Manipulacija i skladištenje 900 0,00

Transport drvne sečke 1.600 0,00

Iveranje 11.200 0,00

Nabavka drvne sečke 0,00 50.000

Indirektni troškovi uključujući i održavanje 30.000 20.000

Ukupno operativni troškovi 116.024 106.000


______________________________________________________________________________________

36

C-2: Prihodi, troškovi i balans za O2

Tabela ispod prikazuje Neto sadašnu vrednost (NPV), internu stopu prinosa (IRR), vreme otplate

investicije i odnos troškova i koristi (BCR) za O1 i O2.

Godina =n Prihodi (€) Troškovi (€) Balans (€) PV (€)

0 450.000 -1.951.024 -1.501.024 -1.501.024

1 450.000 -116.024 333.976 274.384

2 450.000 -116.024 333.976 225.426

3 450.000 -116.024 333.976 185.203

4 450.000 -116.024 333.976 152.157

5 450.000 -116.024 333.976 125.007

6 450.000 -116.024 333.976 102.702

7 450.000 -116.024 333.976 84.377

8 450.000 -116.024 333.976 69.322

9 450.000 -116.024 333.976 56.952

10 450.000 -116.024 333.976 46.790

11 450.000 -116.024 333.976 38.442

12 450.000 -116.024 333.976 31.582

13 450.000 -116.024 333.976 25.947

14 450.000 -116.024 333.976 21.317

15 450.000 -116.024 333.976 17.514

16 450.000 -116.024 333.976 14.389

17 450.000 -116.024 333.976 11.821

18 450.000 -116.024 333.976 9.712

19 450.000 -116.024 333.976 7.979

∑

9.000.000 -4.155.485 4.844.515 0

BCR 2,17 IRR 21,72%

T-11: Ekonomski indikatori: NPV, IRR, vreme povraćaja investicije i BCR za O1

-2,000,000

-1,500,000

-1,000,000

-500,000

0

500,000

1,000,000

1,500,000

2,000,000

2,500,000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

O2

Ukupno troskovi (€/a) Ukupno prihodi (€/a) Balance (€/a)


______________________________________________________________________________________

37

U O1 investicija će biti vraćena u šestoj godini operacija. BCR je 2,17 a iRR 21,72%.

Godina =n Prihodi (€) Troškovi (€) Balans (€) PV (€)

0 450.000 -1,906.000 -1,456.000 -1.456.000

1 450.000 -106.000 344.000 279.275

2 450.000 -106.000 344.000 226.728

3 450.000 -106.000 344.000 184.068

4 450.000 -106.000 344.000 149.435

5 450.000 -106.000 344.000 121.318

6 450.000 -106.000 344.000 98.491

7 450.000 -106.000 344.000 79.960

8 450.000 -106.000 344.000 64.915

9 450.000 -106.000 344.000 52.701

10 450.000 -106.000 344.000 42.785

11 450.000 -106.000 344.000 34.735

12 450.000 -106.000 344.000 28.199

13 450.000 -106.000 344.000 22.893

14 450.000 -106.000 344.000 18.586

15 450.000 -106.000 344.000 15.089

16 450.000 -106.000 344.000 12.250

17 450.000 -106.000 344.000 9.945

18 450.000 -106.000 344.000 8.074

19 450.000 -106.000 344.000 6.555

∑

9.000.000 -3.920.000 5.080.000 0

BCR 2,30 IRR 23,18%

T-12: Ekonomski indikatori: NPV, IRR, vreme povraćaja investicije i BCR za O2

U O2 investicija će biti vraćena u šestoj godini operacija. BCR je 2,30 dok je iRR 23,18%.

C-3: Analiza osetljivosti za O1

Analiza osetljivosti za O1 pokazuje zavisnost iRR od promena najznačajnijh inputa – troškova

investicije, troškova iveranja, troškova logistike i troškova sirovine. iRR najviše zavisi od

investicionih troškova, dok će promena troškova sirovine od 30% uticati na promenu iRR od samo

2%.

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

70% 80% 90% 100% 110% 120% 130%Iveranje Sirovina Logistika, manipulacija I transport Investicija


______________________________________________________________________________________

38

C-4: Analiza osetljivosti za O2

U scenariju O2 troškovi iveranja i logistike ne postoje zato što se sečka dostavlja od DSG od

strane snabdevača. Inputi koji utiču na iRR su investicioni troškovi i troškovi sečke. Opet, uticaj

investicionih troškova je najznačajniji dok promena cene sečke za 30% utiče na promenu iRR od

svega 3%.

Finansijski indikatori za oba scenarija su dosta slični kao i analiza osetljivosti. Jaka zavisnost iRR

od investicionih troškova je jasna u oba slučaja.

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

70% 80% 90% 100% 110% 120% 130%Iveranje Drvna secka Logistika, manipulacija, transport Investicija


______________________________________________________________________________________

39

7. Zaključci

Imajući u vidu relativno male količine drvne sečke koje su potrebne za budući sistem daljinskog

grejanja u Mionici, možemo zaključiti da obezbeđenje ovih količina neće predstavljati problem

obzirom na činjenicu da u okruženju postoje i proizvođači sirovina za drvnu sečku i proizvođači

drvne sečke.

Sa druge strane, imajući u vidu potreban kvalitet drvne sečke, potrebnu sirovinu za proizvodnju

drvne sečke traženog kvaliteta, kao i tehnički proces koji podrazumeva skladištenje i sušenje, cene

drvne sečke i troškovi njene proizvodnje trebali bi da budu viši u odnosu na navedene u

prethodnim studijama koje su rađene za region Mionice.

Ne bi trebalo da bude značajnih finansijskih razlika ukoliko Mionica sama organizuje snabdevanje

sirovinom, skladištenje i proizvodnju drvne sečke u odnosu na kupovinu drvne sečke na tržištu.

Imajući u vidu male količine potrebne drvne sečke kao i visoku vrednost investicije u sistem

daljinskog grejanja, ovi investicioni troškovi imaju najveći uticaj na profitabilnost projekta dok je

uticaj troškova snabdevanja drvnom sečkom veoma mali.

Ipak, glavna razlika između analiziranih opcija je u organizaciji i mogućnostima lokalne

administracije ili komunalnog preduzeća da organizuje poslovnu aktivnost, obezbedi znanje,

efikasnost i konkurentnost, kao i u alokaciji rizika.

U svetlu ovih faktora, mogućnost da Opština Mionica kupuje drvnu sečku na tržištu je povoljnija

opcija. Prvo, ne postoje uspešni primeri lokalnih administracija u organizovanju snabdevanja

sirovinama i proizvodnji, naročito kad se radi o drvnoj sečki, koja je nov primer na srpskom tržištu.

Znanje i kapaciteti opština da sprovode komercijalne aktivnosti u snabdevanju drvnom biomasom

su veoma ograničeni u odnosu na znanja i kapacitete postojećih proizvođača drvne sečke i

pilanara ili ostalih preduzeća iz drvnog sektora koja imaju iskustva u poslovima vezanim za drvo i

imaju kapacitete i znanje da organizuju proizvodnju drvne sečke.

Treće, generalno privatne kompanije su mnogo efikasnije od lokalnih administracija zato što ih

podstiče profit i konkurencija. Zahvaljujući konkurenciji snabdevači drvnom sečkom koji postoje ili

se razvijaju u okruženju, će nastojati da budu što efikasniji i konkurentniji, što može rezultirati i

smanjenjem cena.

Na kraju, rizik u snabdevanju drvnom sečkom se može alocirati sa opštine na privatne

snabdevače, razvojem uslova tendera i obavezujućim ugovorima koji će osigurati stabilnu

nabavku. Uloga opštine treba da bude u pripremi tendera, ugovaranju, praćenju i razvoju kontrolnih

mehanizama koji će osigurati snabdevanje drvnom sečkom.


______________________________________________________________________________________

40

8. Literatura i izvori

Djakovic, D., Gvozdenac Urosevic, B., Urosevic, D. 2015. Design of logistic concepts for wood biomass

supply chains for district heating plants in municipalities of Priboj, Novi Pazar, Bajina Bašta and

Nova Varoš. GIZ DKTI; http://www.bioenergy-

serbia.rs/images/documents/studies/BSCstudy_final.pdf

Djakovic, D., Gvozdenac Urosevic, B., Urosevic, D. 2015. Logistics concept of district heating supply

with woody biomass (wood chips) in the municipalities of Prijepolje and Mali Zvornik. GIZ DKTI.

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/studies/BSC_final_20150604_rs_dd.pdf

Helbig, F. Market Assessment: Wood Chips in Serbia Production, Consumption & Transportability.

2014. GIZ DKTI.

Malidzan, M. Sekulic, S. Woody Biomass Potentials and Logistics for the City of Valjevo. 2017. GIZ

DKTI; http://www.bioenergy-

serbia.rs/images/documents/studies/Woody_biomass_potential_study_Valjevo.pdf

Milijic, V. Report on Design of woody biomass supply chain cluster for district heating plants in

municipalities of Prijepolje, Priboj and Nova Varoš. 2015. GIZ DKTI http://www.bioenergy-

serbia.rs/images/documents/studies/Cluster_Supply_Study_20150906_final.pdf

Milosevic, M. Elaboration of Technical Project Concept of the fuel switch to biomass in Mionica

including economic evaluation and recommendations for implementation structure of district

heating grid. 2016. GIZ DKTI; http://www.bioenergy-

serbia.rs/images/Mionica_study_20161116.pdf

www.biomasstradecentre2.eu/scripts/download.php?file=/data/pdf_vsebine/Technical_background

s/XI.Technical_backgrounds.pdf


http://www.foragrobio.rs/




http://www.iss.rs/rs/standard/?national_standard_id=58965








http://ras.gov.rs/uploads/2017/03/podrska%20za%20otvaranje%20novih%20radnih%20mesta/List

a%20razvijenosti%20JLS.pdf

http://www.regionalnirazvoj.gov.rs/Lat/ShowNARRFolder.aspx?mi=171



http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/studies/BSCstudy_final.pdf

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/studies/BSCstudy_final.pdf

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/studies/BSC_final_20150604_rs_dd.pdf

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/studies/Woody_biomass_potential_study_Valjevo.pdf

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/studies/Woody_biomass_potential_study_Valjevo.pdf

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/studies/Cluster_Supply_Study_20150906_final.pdf

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/studies/Cluster_Supply_Study_20150906_final.pdf

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/Mionica_study_20161116.pdf

http://www.bioenergy-serbia.rs/images/Mionica_study_20161116.pdf




http://www.foragrobio.rs/












http://ras.gov.rs/uploads/2017/03/podrska%20za%20otvaranje%20novih%20radnih%20mesta/Lista%20razvijenosti%20JLS.pdf

http://ras.gov.rs/uploads/2017/03/podrska%20za%20otvaranje%20novih%20radnih%20mesta/Lista%20razvijenosti%20JLS.pdf

http://www.regionalnirazvoj.gov.rs/Lat/ShowNARRFolder.aspx?mi=171




______________________________________________________________________________________

41


9. Prilozi

9.1 Prilog I: Lista intervjuisanih osoba

Osoba Pozicija, Organizacija

Marko Marković Direktor, Fornet doo, Beograd

Milovan Milovanović Energetski Centar-Bioenergy doo, Valjevo

Dragic Tomić ŠU Valjevo, ŠG Boranja Loznica

Predrag Zivković Opština Mionica

Miloje Savić Vlasnik pilane, Mionica

Čeda Vuković Vlasnik pilane, Mionica

Nikola Jevtić Michelini doo, Valjevo



______________________________________________________________________________________

42

Documents

STUDIJA SNABDEVANJA DRVNOM SEČKOM ZA OPŠTINU MIONICAbioenergy-serbia.rs/images/Studija_sanbdevanja_drvnom_sekom_za_Optinu... · o Analiza i dizajn modela snabdevanja drvnom biomasom