Studija Odrzivog Razvoja Irigacionih Povrsina Na Podrucju RS Sazetak

ЗАВОД ЗА ВОДОПРИВРЕДУ д.о.о. БИЈЕЉИНА

РЕПУБЛИКА СРПСКА МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ

БИЈЕЉИНА

С Т У Д И Ј А

OДРЖИВОГ РАЗВОЈА ИРИГАЦИОНИХ ПОВРШИНА НА ПОДРУЧЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

- С А Ж Е Т А К С Т У Д И Ј Е -

Бијељина, фебруара 2008. године

С А Д Р Ж А Ј

1. ОДРЖИВ РАЗВОЈ 4

2. КАРАКТЕР ДОКУМЕНТА 4

3. ПРИРОДНИ ЧИНИОЦИ 6

4. СТАЊЕ РАЗВОЈА ИРИГАЦИЈА 7

5. ПОЛАЗИШТЕ И ОКВИРИ ЗА ИЗРАДУ СТУДИЈЕ 8 5.1. Земљишни ресурси 8 5.2. Поручје Студије 9 5.3. Прикупљање података и рад на терену 11 5.4. Приједлог нето површина за наводњавање 12

6. ПРОЦЈЕНА ПОТРЕБНИХ КОЛИЧИНА ВОДЕ ЗА НАВОДЊАВАЊЕ 13

6.1. Водни биланс тла 13 6.2. Оцјена потребних количина воде за иригације 13 6.3. Хидромодул наводњавања 14

7. ОБЕЗБЈЕЂЕЊЕ ВОДЕ ЗА НАВОДЊАВАЊЕ 15

7.1. Директно захватање воде из водотока 15 7.2. Путем брана и акумулација 15 7.3. Обезбјеђење воде путем акумулација површинских копова 16

8. ТЕХНИЧКО – ТЕХНОЛОШКА РЈЕШЕЊА 17

8.1. Ревитализација постојећих иригационих система 17 8.2. Развој нових иригационих система 18

8.2.1. Објекти иригационих система 19 8.2.1.1. Водозахвати 19 8.2.1.2. Водозахвати брана и акумулације 19 8.2.1.3. Транспортни системи 20 8.2.1.4. Дистрибутивни системи 20 8.2.1.5. Опрема за наводњавање 21

8.2.2. Хидротехничке мелиорације 21 8.2.2.1. Заштита подручја од вањских вода 21 8.2.2.2. Одвођење унутрашњих вода 22 8.2.2.3. Путна мрежа 22

8.2.3. Комасација 22 8.2.4. Агротехничке мелиорације 23

8.3. Вриједност инвестиција 23

Табела 1: Изграђени системи за наводњавање до 1991. године

Табела 2: Потенцијалне површине за наводњавање у Републици Српској

Табела 3: Постојеће иригационе површине на подручју Републике Српске

Табела 4: Приједлози општина за одржив развоја иригационих површина на подручју Републике Српске

Табела 5: Процјена укупних нето површина за израду Студије одрживог развоја

иригационих површина на подручју Републике Српске

2

3

Табела 6: Обезбијеђење потребних количина воде за одрживи развој нових

иригационих површина на подручју Републике Српске

Табела 7: Обезбијеђење потребних количина воде за одрживи развој постојећих иригационих површина на подручју Републике Српске

Табела 8: Хидромодул наводњавања за нове површине на подручју Републике Српске

Табела 9: Хидромодул наводњавања за постојеће површине на подручју Републике Српске

Табела 10: Бране и акумулације за обезбијеђење потребних количина воде за одрживи развој нових иригационих површина на подручју Републике Српске

Табела 15: Прегледна табела укупних инвестиција за одржив развој иригационих површина на подручју Републике Српске

Прегледна карта подручја Републике Српске, Р-1:600.000

1. ОДРЖИВ РАЗВОЈ

Свјетска комисија за Околину и развој, познатија као Брунтланд-ова Комисија, дефинише одржив развој као "процес промјена у којима кориштење природних ресурса, правац инвестиција, оријентацију технoлошког развоја и институционалне измјене треба у цјелини усмјерити на повећање потенцијала како би се задовољиле људске потребе, данашњих и будућих генерација". У пољопривреди се то рефлектује посебно на заштиту тла од ерозије, на смањење употребе пестицида и минералних гнојива, како би се заштитиле површинске и подземне воде од загађења.

Имајући у виду чињеницу да вода постаје кључни ресурс 21. вијека, кључни закључак Даблинске конференције (Development issues for the 21st century, Dublin 1992) уграђен касније и у Агенду 21, био је да је "Одрживост постала базни принцип свих развојних стратегија, посебно у домену развоја водних ресурса, па према томе и у развоју иригационих површина на подручју Републике Српске.

Одржив развој иригационих површина на подручју РС је "Развојни пројекат Републике Српске". Да би развојни и економски опстао, наводњавање се не смије третирати само као допунска мјера за стабилизацију пољопривредне производње у њеној садашњој структури и на садашњем нивоу организованости. Дугорочни опстанак и несметан развој иригационих система може се остварити само уколико се створе такви економски и организациони оквири у којима се цјелокупан пољопривредни сектор и све његове пратеће области (сточарство, откуп, прерада до највиших нивоа финализације, промет, извоз итд.), трансформишу у складу са примарном производњом која се остварује путем иригација.

2. КАРАКТЕР ДОКУМЕНТА

Имајући у виду чињеницу да од успјешног уређења и кориштења пољопривредног земљишта, све ће се више морати водити рачуна о водној продуктивности. Вријеме екстензивног развоја система за наводњавање је прошло, те се сада сви нови системи морају планирати за интензивну пољопривредну продуктивност. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (Министарство ПШиВ) израдило је „Стратегију развоја пољопривреде Републике Српске до 2015. године“ и „Оквирни план развоја водопривреде Републике Српске“ Завод за водопривреду, Бијељина, 2006., као базне планске документе за развој читавог подручја Републике Српске.

У оквиру Стратегије развоја пољопривреде РС до 2015. године, Ресорно министарство РС је приступило изради „Студије одрживог развоја иригационих површина на подручју Републике Српске“, на површинама од 50.000 ха, као веома важног развојног документа у процесу имплементације Стратегије развоја пољопривреде, документа наjвишег нивоа значајности.

4

Наведени плански документ је завршен 2007. године у Заводу за водопривреду – Бијељина, има врло важне циљеве:

− Ревитализација постојећих система по просјечној динамици од 500 ха годишње,

− Обнова заливних система, који се сада третирају као „ван системи“, побољшањем њихових перформанси и функционалним и управљачким инкорпорисањем у веће системске цјелине,

− Реализација нових система најприје на земљиштима највиших бонитетних класа, по просјечној динамици од око 4,500 ха годишње

− Студија је веома захтјевна и амбициозна, којом се предвиђа да се до краја 2017. године, развојем нових иригационих система, обухвати 43.000 ха површина и изврши ревитализација постојећих иригационих система на 7262 ха површина, што укупно износи око 50.000 ха површина.

Студија одрживог развоја иригационих површина на подручју РС је урађена уз поштовање свих стратешких и развојних планова Републике Српске и принципа дефинисаних међународним документима у области пољоривреде и области вода, па до низа докумената који имају карактер смјерница и препoрuка.

За одржив развој иригација, посебно су битна ограничења као што су: да су подручја заштићена од вањских и унутрашњих вода, да је извршена комасација и организација земљишта, ријешени власнички односи, да подрдучје располаже одговарајућим ресурсима квалитетне воде за наводњавање, те да постоји стабилна организација система, унутар кога се „затвара циклус“ производње, откупа, прераде, пласмана и одржавања система.

Према подацима добијеним са терена, анализом истих долази се до показатеља да се од укупних површина предвиђених за развој иригација, комасацијом је обухваћено укупно 28.524 ха или 39,48%, заштићено oд вањских вода 53.375 ха или 73.88% ,заштићено од унутрашњих вода 11.718 ха или 16.22%, извршена је организација производних површина на површинама од 19.367 ха или 26.80%, обезбјеђена потребна количина воде за површине од 35.599 ха или 49.27%, те створена стабилна организација система унутар кога се „затвара циклус“ производње, откупа, прераде, пласмана и одржавање система, на површинама од 1700 ха или 2.14%.

Из наведеног је евидентно да на подручју РС у аграрном сектору нису на задовољавајућем нивоу ријешене, те ће рјешавање ових ограничења у оквиру развоја иригационих површина на подручју РС бити додатни проблем кога треба квалтетно ријешити јер питање развоја иригација је, прије свега, глобално стратешко питање, те овај документ може бити урађен само у складу са општим развојним планом РС. Зависно од степена рјешења наведених ограничења, стратешка оријентација, критеријуми и циљеви у оквиру израде ове Студије се неће мијењати, већ ће исти бити системски обрађени и третирани у Студији.

5

3. ПРИРОДНИ ЧИНИОЦИ

У РС се уочавају три климатске зоне, са границама које се преклапају у виду прелазних зона: o умјерени појас Северне Босне и Посавине, o планински појас централне Босне, o маритимни појас Херцеговине.

Просјечне падавине су око 1250 мм, али су за планирање битне одлике неравномјерности и ''инверзије падавина'' и по простору и по времену. Падавине су најоскудније у зонама у којима су најквалитетнији земљишни ресурси (Семберија, Посавина: око 700÷750 мм); у свим зонама падавине су најмање у периодима највећих потреба за водом. У правцу црноморског слива отиче око 722 м3/с (62,5%), док око 433 м3/с (37,5%) отиче у Јадранско море.

Ту, наизглед задовољавајућу, водност РС увелико релативизује врло неповољна просторна и временска расподјела вода:

− водом су најсиромашнији долински дијелови са највећим потребама за водом и најгушћом насељеношћу;

− у маловодним периодима се протоци смањују за 7÷10 пута у односу на просјечне вриједности (у сливу Саве сума свих протока се спушта испод 100 м3/с);

− водни режими су бујични, тако да се највећи дио протока реализује у облику краткотрајних поводања, па су велике воде вјероватноће 1% за 12÷17 пута веће од просјечних вриједности. Однос између минималних дневних протока вјероватноће 10% и максималних дневних протока вјероватноће 1% на неким ријекама прелази 1:1000, што је један од најнеповољнијих показатеља водних режима у Европи.

Подземне воде, које имају приоритет при избору изворишта за снабдијевање насеља, зависе од површинских вода у погледу количине и квалитета. Процјењује се да се у три зоне – сјеверној, претежно алувијалној, средишњој и јужној (зона карста Херцеговине) – налази бруто око 16 м3/с подземних вода. Нето количине за експлоатацију су знатно мање, због сложених услова захватања.

Пољопривредних површина у РС на којима се може организовати интензивна пољопривредна производња, има око 158.000 ха, од којих су највећи комплекси регионалног значаја у Смеберији, Посавини, средњем и доњем току Врбаса и Херцеговини. Важан закључак анализе природних чиниоца:

− РС и БиХ нису богате водом, јер се само један дио просјечне количине воде присутне на сливовима (1155 м3/с) због просторних и еколошких ограничења може вредновати као водни ресурс (у просјеку само око 300 м3/с);

6

− постоје подручја, по правилу око највећих насеља (Бања Лука, Добој, Бијељина), у којима је специфична просјечна расположивост вода мања од 1000 м3/становник·година, што је знатно испод доње границе задовољавајуће количине расположивих вода;

− изразито неравномјерни режими по простору и времену захтијевају реализацију врло сложених интегралних водопривредних система, са акумулацијама разних степена регулисања протока, и са пребацивањем воде на већа растојања;

− бујични режими водотока захтијевају комбиноване системе за одбрану од поплава, уз примјену линијских заштитних система и ублажавање великих вода у акумулацијама и ретензијама;

− због веома дугих периода маловођа неопходне су сложене мјере заштите квалитета вода и екосистема, те обезбјеђења воде за иригације;

− неопходне су мјере планске рационализације потрошње воде примјеном више мијера: политиком цијена, накнадама за коришћење воде и за испуштање отпадних вода, примјеном рационалније опреме у свим сферама коришћења воде, увођењем савременог мониторинга за праћење потрошње и смањењем губитака, обавезном рециркулацијом у технолошким процесима, билансним ''квотама'' које се додјељују појединим потрошачима како би одабрали рационалне технологије, едукацијом људи, итд. Примјеном свих тих мјера укупна специфична потрошња воде и у најдаљим временским пресјецима не би смјела да пређе 1200÷1400 м3 по становнику годишње, што се може подмирити само развојем сложених интегралних водопривредних система, са просторном и временском прерасподјелом вода.

4. СТАЊЕ РАЗВОЈА ИРИГАЦИЈА

На територији Републике Српске, у подручјима Херцеговине, непосредног слива ријеке Саве, Семберије и доњег тока ријеке Врбас, до 1991. године је изграђено више система за наводњавање. Подаци о њиховим површинама, оцјена ширења система и потребни радови за њихову ревитализацију и поновно стављање у функцију, добијени су од представника општина, оних на чијем се подручју налазе системи, те увидом у стање система на терену у периоду (од 04.10. до 16.11. 2007. године), израде Студије.

У Табели 3., је евидентно да је у сливу ријеке Саве, на подручју Републике Српске било обухваћено свега 3439 ха пољопривредног земљишта, а у сливу ријеке Требишњице 3823 ха, што укупно износи 7262 ха или 4.46% од расположивих 158.000 ха виших бонитетних класа. У односу на системе који су у функцији, на површинама од 1700 ха, тај однос износи 1,076%.

7

Већ је констатовано велико заостајање Републике Српске у области иригација у односу на праксу у свијету. Са наводњавањем само 1,158 % од свих земљишта виших бонитетних класа по погодностима за наводњавање (процјењених на 158.000 ха), Република Српска се налази на доњем крају свјетске љествице у погледу развоја система иригација.

Према анализама ФАО и УН, сигурност у исхрани човјечанства се не може постићи без наводњавања. То се види и из чињенице да се сада преко 40% свјетских потреба у храни подмирује са површина које се наводњавају, иако оне учествују само са око 17% у укупним свјетским земљишним ресурсима. Према предвиђањима истих организација, у скорој будућности биће неопходно да се 60% свјетских потреба у храни добије са наводњаваних земљишта. Због тога су инвестиције у наводњавање у задњих 30-так година варирале од 500-2300 милиона УСД годишње. Наводњавање је постало највећи потрошач воде у свијету, са око 2.500 км3 воде, што представља око 70% укупне свјетске потрошње воде. Пошто је та потрошња у низу подручја свијета билансно све теже остварива, то је утицало да се у свијету интензивно ради на повећању такозване водне продуктивности у процесу наводњавања. То повећање водне продуктивности је могуће остварити на два најважнија начина: први- унапређење и рационализација технологије наводњавања и други- конверзија пољопривредне производње у смислу преласка на културе које захтијевају мање воде, што је у тијесној вези и са концептом тзв. "виртуелне" воде.

Република Српска ће због просторне и временске неравномјерности водних ресурса све више морати да води рачуна о водној продуктивности. Вријеме екстензивног развоја система за наводњавање је прошло, те се сада сви нови системи морају планирати тако да обезбједе високу водну продуктивност и по одабраним технологијама наводњавања и по одабиру култура. Такође, по истим критеријумима се мора вршити и ревитализација већ постојећих система.

5. ПОЛАЗИШТА И ОКВИРИ ЗА ИЗРАДУ СТУДИЈЕ

5.1. Земљишни ресурси

Република Српска се карактерише врло израженом хетерогеношћу земљишног покривача, како у погледу заступљености појединих систематских јединица, тако и у погледу својстава земљишта. То је условљено разликама у геолошкој подлози, надморској висини, рељефу, клими и вегетационом покривачу.

Од укупне површине Републике Српске, која износи 2.446.780 ха, пољопривредно земљиште заузима 1.252.311 ха, односно 51,2%. Од укупног пољопривредног земљишта, обрадиво земљиште износи 893.540 ха, а од тога је под ораницама и баштама 614.264 ха, воћњацима 56.242 ха, виноградима 484 ха и ливадама 222.550 ха. Пашњаци заузимају 358.115 ха, а рибњаци, баре и трстици 616 ха.

8

Према томе Република Српска располаже са 0,89 ха пољопривредног земљишта по становнику, 0,64 ха обрадивог (оранице, баште, воћњаци, виногради, ливаде) а тренутно се обрађује само око 0,20 ха по становнику (степен коришћења овог природног ресурса је низак, са тенденцијом даљег смањења).

Богатство пољопривредних или ораничних површина по становнику није довољно искоришћено или се уопште не користи. Садашња обрадива површина земљишта које се користи по становнику према свјетским стандардима може се сматрати упозоравајућом, а свеко даље смањење значило би још већи дефицит у производњи хране.

Најзначајније пољопривредне површине које по својој величини и земљишном потенцијалу, односно производним могућностима, имају регионални значај и могу да представљају базу развоја пољопривреде и прехрамбене индустрије Републике Српске, износе око 158.000 ха (бруто површина).

Ове пољопривредне површине, сходно њиховим најзначајнијим карактеристикама (положај, рељеф, могућност обезбјеђења потребних количина воде за наводњавање, могућност заштите од вода и слично) представљају просторе на којима се може развити одговрајућа интензивна пољопривредна производња, уз примјену свих средстава и метода које су кориштене у савременој пољопривреди.

Поред наведених (158.000 ха) бруто површина постоје и друге пољопривредне површине на подручју Републике, али су оне безначајне у ширем смислу ријечи, али се ради о земљиштима мањих бонитетних класа, тако да је њихов значај сасвим локалног карактера.

У сваком случају, њиховим активирањем се не би битније измјенили биланси пољопривредне производње на нивоу региона или Републике у цјелини. Дио тих површина активно се користи кроз индивидуалну производњу или у склопу мањих пољопривредних организација локалног значаја.

5.2. Подручје Студије

На глобалном, односно макро плану, подручје Студије је цјелокупан простор Републике Српске и подручје је у потпуности усаглашно са Стратегијом развоја пољопривреде Републке Српске, којег је усвојила Скупштина Републике Српске и Оквирним планом развоја водопривреде Републике Српске, који је усвојила Влада РС.

Полазни основ за анализу стања на терену и одабир површина за наводњавање биле су: ТАбела бр. 1: Изграђени системи за наводњавање до 1991. године у Републици Српској и Табела бр. 2: Потенцијалне површине за наводњавање у Републици Српској, које су дате у оквиру Програма радова.

9

Табела бр. 1: Изграђени системи за наводњавање до 1991. године Редни број

Назив заливног система Водозахват Површина

система (ха) Стање система Потребни радови

1 „Златац“ Акумулација „Алаговац“ 700 Дијелом у

употреби Реконструкција

2 Требињско поље Ријека Требишњица 752

У употреби, са нерационалним кориштењем

воде

Систем скоро реконструисан

3 Попово поље Ријека Требишњица 500 Дијелом у

употреби

Систем дјелимично

реконструисан, потребно довршити

4 Ново Село Бијељина

Подземна издан 400 Дијелом у

употреби Изградња новог

система

5 Нова Топола Лијевче поље

Подземна издан 2027 Углавном ван

употребе

Потпуна реконструкција

система

6 Плантаже

Трбовљани - Градишка

Ријека Јабланица 53 Ван употребе Нови систем

Укупно: 4432

Наведеним табелама је обухваћено око 44.32 ха површина које се налазе под системима за наводњавање и око 109.650 ха нових површина за наводњавање или укупно 114.115 ха пољопривредних површина са препоруком приоритета за 50.000 ха.

Табела 2.: Потенцијлане површине за наводњавање у Републици Српској

Слив и подслив Подручје - систем Површине за наводњавање (ха)

Начин обезбјеђења воде

Семберија 28 000 Канал Дрина – Дашница

Гњица Лукавац 1 500 Дрина Брезово поље 2 000 Тиња

Средња Посавина 19 800 Подземна вода Ивањско поље 3 000 Укрина

Србачко-Ножичка раван 3 800 Врбас

Лијевче поље 28 500 Подземна вода

Непосредни слив Саве

Бос.-Дубичка раван 4 800 Уна

Дрина Модрац-Козлук Зворник 1 700 Дрина

Тиња Долина Тиње 6 000 Тиња

Босна Долина Босне, Спрече и Усоре 750 Босна, Спреча, Усора

Укрина Укринско поље, Дервентски Луг, Долина Вијаке

1 200 Укрина

Врбас Долина Турјанице, Скопаљска долина, Подрашничко поље

1 500 Врбас, Локални слив

Уна Долина Уне, Сане, Нови Град 7 100 Уна, локални сливови,

Подземне воде Укупно у сливу ријеке Саве 109.650

10

Анализом Програмом предвиђених површина за наводњавање на микро плану, и њиховој припадности на општинском нивоу, дошло се до сазнања да се предвиђене површине за наводњавање налазе на просторима двадесет општина Републике Српске те припадају сливовима ријеке Саве, Уне, Врбаса, Укрине, Босне, Тиње, Требишњице и Неретве.

У циљу постизања одрживог развоја иригационих површина на подручју Републике Српске, у оквиру израде ове Студије у методолошком приступу, проблем иригације дислоциран је са подручја ријечног слива на општински ниво и то из практичних разлога, да се оствари добар организациони и економски амбијент, обезбиједи повољна материјално-финанијска подршка општинама и да се елиминишу сукоби интереса.

5.3. Прикупљање података и рад на терену

У складу са оријентацијом израде Студије одрживог развоја иригација на нивоу Општина, прије почетка прикупљања података на терену, извршене су сљедеће детаљне припреме:

- Од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, упућено је „Обавјештење“ свим општинама (Бијељина, Босански Брод, Градишка, Дервента, Добој, Доњи Жабар, Зворник, Костајница, Лакташи, Модрича, Мркоњић Град, Невесиње, Нови Град, Пелагићево, Приједор, Прњавор, Србац, Требиње и Шамац) које својим земљишним ресурсима учествују у изради ове Студије да се у оквиру ресорног министарства проведе активност на изради студије одрживог развоја иригационих површина на подручју Републке Српске.

- Да би се са подручја наведених општина прикупили релевантни подаци о површинама за наводњавање, дописом је од општина затражено да дају сљедеће податке:

• Потребу развоја наводњавања на новим потенцијалним површинама,

• Податке о постојећим површинама које се наводњавају, те потребу њихове санације и ревитализације,

• Установити ограничења (заштита од вањских и унутрашњих вода, провођење комасација и арондација земљишта, укрупњавање посједа и друго), те евиднетирање других ограничења,

• Могућност обезбјеђења потребних количина квалитетне воде за наводњавање,

• Носилац развоја наводњавања (инвеститор, организатор и сл.),

• Остале релевантне проблеме везане за наводњавање на подручју општине.

11

Прикупљање података на тереу је извршено у времену од 04.10. до 16.11. 2007. године. Са представницима општина је извршен одабир потенцијалних површина за наводњавање, евидентиране постојеће површине за наводњавање и уцртане на топографске карте Р-1:25000.

Као резултат теренских истражних радова, од стране двадесет општина је добијен приједлог бруто површина за израду Студије одрживог развоја иригационих површина за израду Студије одрживог развоја иригационих површина, те постојеће површине за наводњавање на подручју Републике Српске. У Табели 4 су дати приједлози одрживог развоја иригационих површина на подручју РС. У склопу наведеног приједлога налази се око 131.354.00 ха нових бруто површина за наводњавање и 7262 ха постојећих површина које су под системима за наводњавање. Од укупних постојећих површина за наводњавање, на 1700 ха или 23.40 површина, системи раде док на 5562 ха или 76.60% површине системи не раде.

5.4. Приједлог нето површина за наводњавање

Приједлози свих општина за одржив развој иригационих површина на подручју РС дати су у бруто површинама док је постојеће стање наводњавања пољопривредних површина по општинама, дато у нето површинама.

Током рада на терену и увидом у стање потенцијалних површина за наводњавање, запажен је веома велики број природних појава (ријечни токови, шуме, стараче, депресије и друго) и други инфраструктурни системи (путна мрежа, жељезнички саобраћај, далеководи, индивидуална стамбена изградња, ограђени приватни посједи, вучни насади, заштитне зоне изворишта, аеродром и друго) који својим постојањем, у знатној мјери заузимају потенцијалне површине за наводњавање и реалност је њихово постојање.

У Табели 5 дати су приједлози општина који обухватају укупно 131.354 ха бруто нових пољопривредних површина за наводњавање, те податке за 7262 ха постојећих пољопривредних површина које се наводњавају, чије системе је потребно ревитализовати и увести у функцију. Након проведене анализе и процејене да се из реалних техничких разлога, од укупних бруто површина, наводњавање може остварити на нето површинама од 72.245 ха. То значи да ће овом Студијом одрживог развоја иригационих површина на подрдучју РС бити обухваћено 72245 ха нето нових површина за наводњавање, те ревитализација постојећих система за наводњавање на површинама од 7262 ха, што укупно износи 79.507 ха површина.

12

6. ПРОЦЈЕНА ПОТРЕБНИХ КОЛИЧИНА ВОДЕ ЗА НАВОДЊАВАЊЕ

6.1. Водни биланс тла

Основни параметри на којима се заснива анализа водног биланса тла јесу: падавине (П), потенцијална евапотранспирација (ПЕТ), резерва лако приступачне воде у тлу (РЛПВ) и отицај (О). У оквиру ове Студије није вршена анализа водног биланса тла, већ су кориштене постојеће обраде које третирају ову проблематику.

Поред података из наведених обрада, кориштена су и стечена искуства на постојећим иригационим системима у Требињу, Невесињу, Градишци, Пелагићеву и Бијељини, гдје се наводњава око 1700 ха земљишта.

Клима са својим чиниоцима: температуром ваздуха, падавинама и режимом испаравања, имплицирају примјену наводњавања и одводњавања. На подручју Републике Српске се уочавају три климатска подручја, чије су кључне одлике дате у тачки 3.

Главна ставка “прихода” воде у једначини водног биланса тла су падавине (П). Оне су неравномјерно распоређене у простору и времену, па као фактор водног биланса носе обиљежје највеће варијабилности. То је иначе мјерљив члан једначине водног биланса.

Ставке “расхода” воде у једначини водног биланса су евапотранспирација (ЕТ) и отицај (О). Евапотранспирација (ЕТ) је много “мирнији” али најтеже мјерљив и најмање мјерени члан једначине водног биланса тла. Међутим, до тог елемента долази се рачунским путем на бази потенцијалне евапотранспирације (ПЕТ) рачунате по методама различитих аутора (Thornthwaite-a, Turk-a, Perman-a и др.).

Сљедећи кључни улазни податак у водном билансу тла је резерва лако приступачне воде тлу (РЛПВ). Од тог податка зависи да ли ће се и када након одређених падавина и динамике евапотранспирације у тлу јавити вишкови или мањкови воде.

Прегледом постојеће документације квантификовање актуелности наводњавања вршена је на основу три кључна параметра: падавине (П), потенцијална евапотранспирација (ПЕТ) и резерва лако приступачне воде (РЛПВ= 100 мм), на анализираним подручјима.

6.2. Оцјена потребних количина воде за иригације

Сматра се да наводњавање у савременој пољопривреди постаје актуелно када се на новом подручју појави годишњи мањак од 100 мм ВС или више, са фреквенцијом од један пут у 10 година. Према расположивим подацима (Табела 6: Обезбјеђење потребних количина воде за одржив развој нових и иригационих површина и Табела 7: Одржив развој постојећих површина за наводњавање на подручју ВС), тај нето мањак се креће од 210 мм ВС у Невесињу до 350 мм ВС у Поповом пољу-Требиње.

13

За обезбјеђење воде у водопривредним билансима, прорачун треба базирати на 10-годишњим потребама којима треба додати губитке (од 25%) на транспорт и расподјелу како би се добиле бруто количине по 1 ха.

Укупне потребне количине воде за одржив развој нових и постојећих иригационих површина на подрдучју Републике Српске дате су у Табели 6 и Табели 7.

Према наведеним табелама, процјењена је укупно бруто годишња количина воде за наводњавање у износу од 321,295 милиона м3, и то за развој нових иригационих површина 292,290 милиона м3 воде, за постојеће системе за наводњавање од 29,005 милиона м3 воде. Код постојећих система за наводњавање (Табела 7) њихова изворишта до изградње нових натапних система на њиховом подручју, не треба мијењати.

По изградњи нових система за наводњавање, постојеће и нове иригационе површине треба објединити и обезбиједити воду са заједничког изворишта. Овај принцип је испоштован код билансирања укупних количина воде за наводњавање.

6.3. Хидромодул наводњавања

За прорачун хидромодула наводњавања кориштени су подаци мјесечних потреба воде (мјесечни мањак) десетогодишње фреквенције у мјесецу максималног мањка (обично мјесеци јули и август) и то мањак на нивоу мјесечних временских интервала. На нивоу краћих декадних интервала, мањак је повећан за 30%, ради екстремног сушног периода у мјесецу.

У Табели 8 и 9 за разматране општине и њихова подручја предивиђена за наводњавање, дати су хидромодули наводњавања нових и постојећих површина. Нето модул наводњаавања (q24) креће се за Невесиње q24= 0,427 л/с/ха, Градишку q24= 0,607 л/с/ха, Требиње, Попово поље q24=0,908 л/с/ха, итд. Наведеним вриједностима треба додати губитке на транспорт и расподјелу да би се добиле бруто вриједности хидромодула наводњавања за капацитирање инсталисане снаге натапног система.

Систем треба димензионисати тако да подмири покривање потребе цијеле натапне површине са динамиком дневне нето потрошње воде.

Заливна норма код кишења се креће зависно од стадија развоја биљке у релацијама од 30 мм до 50 мм.

Код примјене заливне норме од 30 мм, треба обезбиједити турнус у трајању од 9 дана. То значи да у року од 9 дана треба извршити залијевање цијелог натапног система нормом залијевања од 30 мм. За случај примјене заливне норме од 50 мм, тај рок је дужи и износи 15 дана.

14

7. ОБЕЗБЈЕЂЕЊЕ ВОДЕ ЗА НАВОДЊАВАЊЕ

Према наведеним анализама, потреба за водом за одржив развој иригација на површинама од 72.245 ха и обезбјеђење воде од 42.562 л/с, предвиђено је из сљедећих изворишта:

− Директним захватањем вода из водотока: 25.685 л/с − Путем акумулација: 13.190 л/с − Путем акумулација површинских копова: 3.557 л/с − Путем деривационог тунела „Плат“: 130 л/с

Укупно: 42.562 л/с

7.1. Директно захватање воде из водотока

Због лошег квалитета воде у ријеци Сави и ријеци Босни, није предвиђено директно захватање воде из ових водотока. Из осталих водотокова су предвиђене сљедеће количине: − Ријека Дрина: 10.426 л/с − Ријека Укрина: 404 л/с − Ријека Врбас: 10.484 л/с − Ријека Сана: 1.706 л/с − Ријека Уна: 2.258 л/с − Ријека Требишњица: 407 л/с

Укупно: 25.685 л/с

7.2. Путем брана и акумулација

Не рачунајући изградњу ХЕ „Крупа“ и ХЕ „Бања Лука ниска“ у сливу ријеке Врбас, за обезбјеђење воде за иригације као расположивог ресурса, у Табели 10 су дате предвиђене бране и акумулације за обезбјеђење потребних количина воде за одржив развој нових иригационих површина на подручју РС.

За све наведене акумуације на топографским картама Р= 1:25000, извршен је избор преградног профила, урађене линије запремина и површина, усаглашене бруто запремине акумулација са потребама воде за иригације на подручјима гдје су лоциране, одређене сливне површине и на бази ефективних падавина проведена анализа могућности пуњења акумулација.

Акумулација „Алаговац“ у Невесињу захтјева посебну пажњу јер надградњу бране треба извршити за коначну фазу, тј. надвишење бране за ревитализацију иригационих површина и надвишење бране за развој иригација.

Постојећа акумулација „Алаговац“ има бруто запремину од V=2.400.00 м3 из које се врши водоснабдијевање Невесиња и наводњавање око 30 ха земљишта. Предвиђено је надвишење бране „Алаговац“ у висини од 3.40 м и формираће се бруто запремина

15

од 5.510.00 м3 воде, која ће обезбјеђивати укупне потребе за иригације и водоснабдијевање.

На подручју општине Босански Брод, међу акумулације уврштен је рибњак „Сјековац“ са надвишењем насипа од 0,90 м и на нето површинама од 600 ха. Разлог за ово рјешење је да на подручју општине није било могуће поред акумулација „Средња ријека“ и „Коменица“ формирати нову акумулацију.

7.3. Обезбјеђење воде путем акумулација површинских копова

На подручју општина Шамца, Пелагићева и Доњег Жабара, које се налазе у непосредном сливу ријеке Саве, а налазе се на равничарском подручју, за обезбјеђење воде за иригације предвиђени су површински копови (постојеће јаме на којима је раније вршена експлоатација шљунка) који би требали да обезбиједе укупно 3,557 м3/с. Највећа од њих је Жабар бара на подручју општине Пелагићево, која се простире на површини од 20 ха. Иста је раније кориштена за наводњавање подручја „Гојково поље“ површине 210 ха. Остали површински копови су мањих површина и сви заједно су хидролошки неистражени.

У оквиру ове Студије, предвиђено је хидролошко истраживање и утврђивање њиховог искористивог водног ресурса. Уколико се истраживањем утврди да њихови капацитети не обезбјеђују потребан водни ресурс, на подручјима ових општина нема могућности формирања акумулације путем бране и преградног мјеста, а алтернативе су: проширење површинског копа, довођењем воде са већих даљина и већих акумулација (на примјер: превођењем вода из сусједних сливова) и обезбјеђењем вода за иригацију на овом подручју.

Наведени подаци указују на чињеницу да је директним захватањем воде из ријечних токова (49,77%) и захватањем воде из површинских копова (8.37% које треба истраживањима потврдити), представља једноставан и економичан начин обезбјеђења воде за наводњавање. То је вода која се дефинише као вода присутна на административном подручју и то је дио тих расположивих вода које имају атрибут искористивог водног ресурса.

Остале потребе за водом (41,88%) за наводњавање чине воду која се дефинише као вода присутна на подручју, и она се не може вредновати као искористив водни ресурс. У овом случају, изузетно важне постају акумулације свих степена регулисања протока, како би се помоћу њих могла да изврши временска и просторна прерасподјела вода. Суштински циљ организоване водопривреде јесте да се из сфере неуправљивих водних режима пређе у потпуно управљање односно што више управљиве системе. А ово подразумијева изградњу одговарајућих објеката, прије свега акумулација којима се једино може извршити одговарајућа прерасподјела протицаја по простроу и времену и на тај начин остварити жељени водни режим. Осим побољшања квантитативних карактеристика тока, акумулацијама се утиче и на

16

побољшање вода повећањем протицаја у маловодним периодима. По обезбјеђењу потребних количина воде (42,562 м3/с) за наводњавање из површинских копова, сада кориштење подземних вода за наводњавање у Бијељини (Ново Село, 460 л/с), Градишка (Постојећи системи 1065 л/с), Лакташи (Постојећи системи, 260 л/с) и Модрича (Пустара, 127 л/с), треба напустити и прећи на наводњавање површинским водама, а подземне воде резервисати за потребе водоснабдијевања становништва.

8. ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКА РЈЕШЕЊА

Имајући у виду претходни приказ развоја иригационих површина на подручју РС, циљеви израде ове Студије су садржани у правовременом сагледавању проблема стања постојећих и развој нових иригационих површина, ревитализацију постојећих иригационих система, постављање техничко-технолошких рјешења на новим иригационим површинама на нивоу студије и усмјеравање детаљних активности на одговарајућим истражним радовима и изради инвестиционо-техничке документације.

8.1.Ревитализација постојећих система за наводњавање

У Табели 3., дате су постојеће површине за наводњавање по Општинама у РС, подаци о систему, стање система и потребни радови за реконструкцију и ревитализацију.

Мјерама су углавном обухваћени радови на санацији изворишта (бушени бунари за захват воде из подземља и утврђивање расположивих водних ресурса код бунара и акумулација (површинских копова), ревитализација објеката и водозахвата за захватање воде из акумулација површинских копова и ријечних токова, ревитализација транспортних система (Пумпних станица, транспортних цјевовода и отворених канала) за транспорт воде од водозахвата до површине за наводњавање, те ревитализација ревитализација система за наводњавање.

Поред ревитализације основних објеката система за наводњавање у оквиру ревитализације обухваћена је основна каналска мрежа за одвођење унутрашњих вода и путна мрежа јер су они од битног значаја за функционисање иригационих система.

На постојећим иригационим површинама од 7262 ха, ревитализацијом су обухваћени сљедећи објекти:

Хидролошко истраживање и утврђивање водног ресурса код сљедећих изворишта: • Акумулације површинских копова (капац. од 0,100 - 0,60 м3/с) : 5

акумулација • Копани и бушени бунари (дубине од 6,00 до 12,00 м): 31 бунар • Ријечни токови: 1 водозахват

17

Објекти водозахвата: • Водозахвати површинских вода (капацитета од 100 л/с до 600 л/с): 9 објеката

Објекти пумпних станица (капацитета од 50 л/с до 600 л/с): 23објекта ПС

Транспортни системи: • Цјевасти: ДН 400 мм-ДН 600 мм: 7,00 км • Отворени канали, капацитета Q= 0,60 л/с 3,50 км

Дистрибутивни системи: • Цјевасти, ДН 250 мм-ДН 500 мм: 192,225 км • Отворени канали: капацитета Q= 0,60 м3/с 8,025 км

Одовођење унутрашњих вода:

• Каналском мрежом, капацитета Q= 0,50-3,00 м3/с: 361,12 км

Путна мрежа: • Путеви са тврдим коловозом: 130,40

км • Пољски путеви: 145,27

км

Опрема за наводњавање: • Микро системи, површине: 3315 ха • Макро системи, површине: 3947 ха

8.2. Развој нових иригационих површина

Овом Студијом, на подручју Републике Српске, обухваћене (постојећим системима 7262 ха и планираним 72.245 ха пољопривредних површина) су најзначајније површине (зоне) које по својој величини и земљишном потенцијалу, односно производним могућностима, имају регионалан значај и представљају базу развоја пољопривреде и прехрамбене индустрије РС.

У основној шеми иригационих система, заступљени су потребни објекти и опрема, којим се благовремено обезбјеђује потребна количина воде за наводњавање. Међутим, овом Студијом су обухваћене дијелом и оне иригационе површине за које недостају техничка рјешења као што су: хидротехничке мелиорације, комасација и агро мелиорације, па је поред иригационих система, на оним подручјима, гдје нису заступљене остале мјере уређења земљишта, предвиђене горе наведене мјере.

18

8.2.1. Објекти иригационих система

У оквиру иригационих система, заступљени су сљедећи објекти:

8.2.1.1. Водозахвати

Објектима водозахвата, за нове и постојеће иригационе површине, потребно је обезбиједити довољне количине воде за наводњавање, инсталисаног бруто капацитета (47.53 м3/с x 1.3) од 61.78 м3/с. Из ове анализе је евидентно да се за 48.97% потреба кориштења воде као ресурса може обезбиједити из расположивих ресурса, а осталих 51.03% потреба у садашњим условима није могуће обезбиједити. То значи, воде као ресурса на подручју одрживог развоја иригационих површина има знатно мање од присутне воде. Основни разлози оваквог стања су: просторна и временска неравномјерност, веома су сужене могућности за изградњу акумулација посебно оних са великим релативним запреминама за годишње регулисање протока, затим ограничења по свим елементима услова кориштења воде, при чему се посебно заоштравају еколошка и социјална ограничења. Све то битно утиче на реализацију акумулација и других објеката који су неопходни за кориштење воде као ресурса.

За развој иригационих система предвиђено је:

− Изградња објеката водозахвата (капацитета 400 л/с, 900 л/с: 100 објеката

− Хидролошко истраживање и утврђивање водног ресурса код акумулација површинског копа, капацитета 3,61 м3/с: 7 акумулација

8.2.1.2. Водозахвати брана и акумулација

Један од основних проблема наводњавања јесте обезбјеђење довољних количина квалитетне воде за наводњавање. На више подручја у РС, овај проблем није могуће ријешити без изградње брана и формирања акумулација у сливу. У оквиру ове Студије, обезбјеђење воде као ресурса за наводњавање, путем изградње брана и формирањем акумулација у сливу, дато је у Табели 6.

У оквиру ове Студије, на основу обиласка локација на лицу мјеста, анализом линија запремине („Х-В“) и линије површина („Х-Ф“) дати су основни подаци преградног профила брана и акумулација у Табели 10.

За обезбјеђење 51,03% потреба воде као ресурса, предвиђено је:

− Изградња брана и формирање акумулација на: 24 локалитета

− Укупно бруто запремина брана и акумулација: 147.235.00 м3

19

8.2.1.3. Транспортни системи

Улога транспортних система у области наводњавања је да захваћену воду са изворишта (ријечног тока, акумулације и других) допреме непосредно до иригационих површина и дистрибутивних система (пумпних станица и дистрибутивних цјевовода) којима се врши расподјела и наводњавање површина.

То су обично системи за транспорт већих количина воде, а зависно од теренских услова могу бити отворени канали или затворени цјевасти системи. Поред отворених и затворених система, транспорт већих количина воде за наводњавање, може се вршити и ријечним током. Код израде ове Студије, строго се водило рачуна да се постојећи водопривредни системи који су изграђени у сврху заштите од поплава, да се као такви употребе и за иригације.

У оквиру транспортних система обухваћено је: − Цјевасти систем ДН 450 мм – ДН 1000 мм: 252,51 км − Отворении канали капацитета Q= 1,00 м3/с – 10,00 м3/с: 64,95 км

8.2.1.4. Дистрибутивни системи

Улогу дистрибутивних система на иригационим површинама имају пумпне станице и разводно-дистрибутивна мрежа од цијеви и отворених канала. За обезбјеђење потребног радног притиска у Макро и Микро системима и затвореним мрежастим системима, обично се користе пумпне станице (ПС). Пумпне станице су сложени хидрограђевински објекти, који поред грађевинског дијела објекта, хидро-машинске и електро опреме, морају имати и енергију за рад ПС-а. За безбједан рад ПС и поред инвестиционих трошкова ПС-а, обухваћени су и инвестициони трошкови довода електричне енергије путем 10 КV далековода и трафо станица 10/04 кV снаге 630 кVА.

Објекти ПС су површине од 100-150 м, са резервоаром за пријем воде и безбједан рад пумпних агрегата, запремине од 30 до 50 м3, уколико пумпни агрегати нису директно прикључени на цјевовод ТС-а. Од хидромашинске опреме могу се користити пумпни агрегати за рад под водом или на суво. Од електро опреме, имају електро моторни развод, расвјету и громобранску заштиту, те надзорно-управљачки систем.

Предвиђено је да се дистрибутивна разводна мрежа поставља на размаку од 600 м, од полиетиленских (ПЕ) и ливено-жељезних (ЛЖ) цијеви.

Од дистрибутивних система предвиђено је: − Објеката ПС, капацитета Q= 400 л/с – 1000 л/с: 113 ком − Трафо станица 10/04 кV, снаге 630 кVА: 113 ком − Изградња далековода 10 кV: 60,00 км − Дистрибутивна мрежа ДН ф 300 мм-ДН 500 мм: 1.160.45 км

20

8.2.1.5. Опрема за наводњавање

Од опреме за наводњавање за велике и равне површине, на површинама од 60% предвиђено је да се користе Макро системи, а на осталих 40% површина Микро системи. Од Макро система користили би се системи Ренџера, Линеара, Тифона, Бумова, корнера и други.

На осталим површинама предвиђени су Микро системи као што су: Мини Тифони, Барон систем, Систем Баблер, Дрип систем, Микро џеп систем и други.

Опремом за наводњавање је обухваћено: − Микро системима: 31.718 ха − Макро системима: 40.527 ха

8.2.2. Хидротехничке мелиорације

Програмом радова за израду ове Студије није било предвиђено хидротехничко уређење иригационих површина. Након прикупљања података и увидом у стање на терену, евидентиран је велики број иригационих површина на којима нису проведене хидротехничке мелиорације. Будући да је одржив развој иригационих површина уско везан за концепт развоја хидротехничког уређења земљишта, и да су иригациони системи интегрални дио хидротехничких мелиорација, Студијом је обухваћено и хидротехничко уређење земљишта.

У склопу хидротехничких мелиорација и регулације водног режима тла на подручју иригационих површина у РС, разматрања су проведена по сљедећим сегментима:

8.2.2.1. Заштита подручја од вањских вода

На свим иригационим површинама гдје не постоји систем за заштиту од вањских површинских вода, заштита од вањских површинских вода је најприоритетнија мјера у склопу хидротехничких мелиорација, са циљем да се омогући безбједно провођење великих вода кроз подручја иригационих површина, иригационе површине заштите од плављења великим водама и изврши стабилизација корита водотока.

Степен заштите подручја је усвојен у складу са захтјевима интензивне пољопривредне производње, да се пољопривредно земљиште штити од двадесетогодишњих великих вода п=0.05. Код већих водотока (ријеке Босне, Врбаса, Дрине), поред основног корита, регулационим радовима су обухваћени и пратећи заштитни насипи са широким инундационим простором, за заштиту од поплава. На цијелом подручју иригационих површина, поред неких мањих подручја, значајнији су обими заштите у долини ријеке Босне и на подручју Подрошничког поља.

У оквиру заштите подручја од вањских вода обухваћено је:

− Стабилизација основног корита и израда пропратних насипа: 225,38 км

21

8.2.2.2. Одвођење унутрашњих вода

Одводним системом биће обухваћене све иригационе површине на којима није изграђен систем за одвођење унутрашњих вода и на оним иригационим површинама гдје је систем потребно ревитализовати. Каналску мрежу за одвођење унутрашњих вода чине главни, секундарни и детаљни канали. На цијелом иригационом подручју, осим подручја гдје је извршено усаглашавање учесника комасације, усвојен је размак између канала до 400 м, док је дужина канала прилагођена природним условима. Трасе канала треба положити тако да се, гдје год то буде могуће, добију релативно правилне контуре велепарцела.

У оквиру сегмената одвођења унутрашњих вода предвиђено је:

− Израда каналске мреже за одвођење унутрашњих површинских и дренажних вода на дужини од: 982,00 км

− Санација ПС „Ивањско поље“, капацитета: 15,00 м3/с

8.2.2.3. Путна мрежа

Са аспекта организације земљишне територије и индустријског начина пољопривредне производње, модерну и интензивну пољопривредну производњу није могуће органзовати без одговарајуће путне мреже, те у склопу ове Студије, приоритет треба дати путној мрежи у односу на остале хидротехничке мелиорације.

На новим иригационим површинама предвиђена је изградња нове путне мреже са тврдим коловозом од консолидованог и компримираног шљунковитог материјала, дебљине 32 цм, ширине траке 4.00 м, са банкинама од 1.00 м са обје стране.

Мрежа пољских путева са компримираним земљаним коловозом треба да омогући директан приступ велепарцелама и да је положена дуж каналске мреже за одржавање и кориштење канала за потребе наводњавања.

У оквиру путне мреже обухваћено је: − Путеви са тврдим коловозом: 911,34 км − Пољски путеви: 1015,39 км

8.2.3. Комасација

Комасација на подручју иригационих површина РС везана је за хидротехничке мелиорације и неке мјере уређења земљишта (крчење међа, равнање, риперовање и калцификација). Тек у садејству ових мјера, доћи ће до изражаја познати ефекти комасације у повећаном искориштењу пољопривредних површина, рационалнијем кориштењу механизације, бољој организацији територије и њеног кориштења, увођење плодосјемена и друго.

22

Учесници у комасацији су државни субјекти, приватни сектор и концесионари. Послови на комасацији обухватају: прикупљање података и утврђивање подкомасационог стања, расподјела комасационе масе, обраду елабората, израда извода из рјешења о расподјели комасационе масе, провођење промјене кроз елаборат, планове и на терену по ријешеним жалбама, припремни радови за успоставу нове евиденције некретнина, утврђивање права на некретнинама, израда катастарског опарата и репродукција катастарских планова.

− Комасацијом је обухваћено: 42.562 ха површине

8.2.4. Агротехничке мелиорације

Агромелиорационе мјере биће потребне на већем дијелу иригационих површина, а састоје се у: крчењу живица и међа, дубоком орању и равнању земљишта, подземном дренирању уградњом дренажних система или риперовањем и калцификацијом земљишта.

Крчење шумарака, живица и међа ће се обавити на мањем дијелу иригационих површина у циљу обједињавања комасационе масе, повећања производне површине, рационалнијег кориштења земљишта и надодјеле земљишта.

Подземном дренажом и риперовањем као дијелом дренаже постиже се растресање дубљих слојева земљишта са циљем бржег процјеђивања сувишне воде, као и побољшања водно-зрачног режима. Дубоким орањем се повећава дубина активног дијела профила.

Калцификацијом земљишта постиже се корекција реакције земљишта са врло киселог и киселог на ниво слабо киселог и неутралног земљишта.

− Агротехничким мелиорацијама обухваћено је: 52.875 ха површине

8.3. Вриједност инвестиција

Детаљнији предрачуни инвестиција изложени су у оквиру овог поглавља, путем Табела: 11, 12, 13, 14 и 15. У Табели 11, дати су подаци о висини инвестиција за ревитализацију постојећих иригационих система на површинама од 7262 ха у Републици Српској. Овом инвестицијом обухваћене су само (Табела 11) оне општиине и општинска подручја на којима су раније били инсталисани иригациони системи, али због разних разлога нису били у функцији. У Табели 12, дата је вриједност инвестиција за одржив развој иригационих површина на подручју Републике Српске на површинама од 72.245 ха. Инвестиционим трошковима су обухваћена: хидролошка истраживања, објекти водозахвата у ријечним токовима и акумулацијама површинских копова, затим бране, акумулације и водозахвати, транспортни системи, пумпне станице, дистрибутивни системи и опрема за наводњавање. Специфична инвестиција је од

23

24

6355,00 КМ/ха, до 79982,00 КМ/ха, што је у директној зависности од начина обезбијеђења и довода воде за иригације. У принципу све иригационе површине које су оријентисане на обезбијеђење воде путем намјенских акумулација, имају вишеструко веће специфичне инвестиције. Просјечна специфична инвестиција је 26.884,00 КМ/ха. У Табели 13, дата је вриједност Хидротехничких мелиорација. При оцјени висине инвестиција, морала се узети у обзир и природа објеката у који се улаже у оквиру ове намјене. Хидротехничким мелиорацијама обухваћено је: заштита од вањских и сливних вода, одвођење унутрашњих вода и путна мрежа. Специфичне инвестиције у Хидротехничким мелиорацијама, за разне категорије земљишних површина, крећу се од 2552 КМ/ха до 529.260 КМ/ха и просјечне су 63.322 КМ/ха. Инвестиције у заштити од вањских и сливних вода у оквиру Хидротехничких мелиорација учествују са 69,60 %, одвођење унутрашњих вода са 28,47% и путна мрежа са 1,93%. У Табели 14, дати су инвестициони трошкови Комасације и Агротехничких мелиорација. Од укупно 72.245 ха, комасацијом је обухваћено 43.721 ха или 60,05 % и агротехничким мелиорацијама 52.875 ха или 73.18%. Специфична инвестиција за комасацију је 892,00 КМ/ха и за Агротехничке мелиорације 4.320 КМ/ха. У Табели 15, дате су вриједности укупних инвестиција и то: Ревитализација постојећих иригационих система, на површинама од 7262 ха, Одржив развој нових иригационих површина на површинама од 72.245 ха, затим Хидротехничке мелиорације, Комасација и Агротехничке мелиорације на подручју развоја нових иригационих површина. У оквиру Табеле 15, дати су инвестициони трошкови Оснивачких улагања, који обухватају: припрему Геодетских, Геолошких, Педолошких и Агрохидролошких подлога, затим припрему одговарајуће пројектне документације и Остала оснивачка улагања која се односе на организацију и имплементацију инвестиционо техничке документације, па и формирање агенција које ће бити носиоци одрживог развоја иригационих површина.

Табела 3: Постојеће површине за наводњавање на подручју Републике Српске

Поз. општ. ОПШТИНА

ПОДАЦИ О СИСТЕМУ СТАЊЕ СИСТЕМА

ПОТРЕБНИ РАДОВИСЛИВНО ПОДРУЧЈЕ

НАЗИВ ПОДРУЧЈА СИСТЕМА

ПОВРШИНА СИСТЕМА ЗАХВАТ ВОДЕ

РАДИ НЕ РАДИ

(ха) (ха) (ха)1 2 3 4 5 6 7 8 9

1 Бијељина Неп.слив. р. Саве Ново Село 758 Подземна издан 450 308 Дјелимична реконструкција

3 Градишка

Неп.слив. Р. Саве и притока- Јабланица,- Врбашка,- Врбаса

НТ 1200 1120 Подземна издан 1000 120 Дјелимична реконструкција

НТ 207 267 Подземна издан 0 267 Потпуна реконструкција

АЛ 420 219 Подземна издан 0 219 Потпуна реконструкција

Агроимпекс 150 Подземна издан 20 130 Ревитализација

10 Лакташи Р. ВрбасАЛ 420 266 Подземна издан 0 266 Потпуна реконструкција

АЛ 100-1 79 Подземна издан 0 79 Потпуна реконструкција

АЛ 100-2 95 Подземна издан 0 95 Потпуна реконструкција

11 Модрича Р. Босна Пустара 215 Подземна издан 0 215 Потпуна реконструкција

13 Невесиње Златац-Сопиља 1110 Акумулација Алаговац 30 1080 Дјелимична реконструкција

15 Пелагићево Неп. слив р. СавеГојково поље 210 Жабар бара 0 210 Потпуна реконструкција

Стокића поље 60 Подземна издан 0 60 Потпуна реконструкција

19 Требиње Р. ТребишњицаТребињско поље 963 Деривациони тунел

ХЕ Плат 100 863 Дјелимична реконструкција

Попово поље 1750 Ријека Требишњица 100 1650 Дјелимична реконструкција

У К У П Н О: 7262 1700 5562

7262

Табела 3

Табела 4: Приједлози општина одрживог развоја иригационих површина на подручју РС

Ред. број ОПШТИНА

ПРИЈЕДЛОЗИ ОПШТИНА -НОВЕ И ПОСТОЈЕЋЕ ПОВРШИНЕ НОВЕ БРУТО ПОВРШИНЕ (ха) ПОСТОЈЕЋЕ НЕТО ПОВРШИНЕ (ха)

ПОДРУЧЈА ПОЈЕДИНАЧНО УКУПНО ПОДРУЧЈА ПОЈЕДИНАЧНО УКУПНО СТАЊЕ СИСТЕМА

1 2 3 4 5 6 7 8 9

1 БИЈЕЉИНА

Амајлије-Којчиновац 2188.0

35087.0 758.0

Бијељина-Исток 14958.0 Ново Село 758.0 450 ха радиБијељина-Запад 5741.0 308 ха не радиГњица-Лукавац 5131.0Јања 1106.0Обарска 1972.0Суво поље-Модран 3991.0

2 БОСАНСКИ БРОД Ивањско поље 4884.0 4884.0 - - - -

3 ГРАДИШКА

Лијевче поље 23198.0

32889.0

НТ 1200 1120.0

1756.0

1000 ха радиЈабланица-Врбашка 9170.0 НТ 207 267.0 - не радиОрахова 521.0 АЛ 420 219.0 - не ради

Агроимпекс 150.0 20 ха ради

4 ДЕРВЕНТА

Календ. Г. и Д. Делтак 1142.0

3456.0 -Мишковци 251.0Лужани Нови 1170.0 - - -Поље 461.0Лужани Босански 432.0

5 ДОБОЈЧивчије 320.0

2820.0 -Осјечанско поље 2035.0 - - -Мајевичко поље 465.0

6 ДОЊИ ЖАБАР Доњи Жабар 3322.0 3322.0 - - - -

7 ЗВОРНИК

Ада 270.0

1323.0 -Беглуци 305.0 - - -Сипуља 471.0Суваре 277.0

8 КОСТАЈНИЦА Петрињско поље 270.0 470.0 - - - - Мракодол и Урија 200.0

9 КОЗАРСКА ДУБИЦА Дубичка раван 5128.0 5128.0 - - - -

10 ЛАКТАШИЛијевче поље 4410.0

5650.0АЛ 420 266.0

440.0не ради

Долина Турјанице 1240.0 АЛ 100-1 79.0 не радиАЛ 100-2 95.0 не ради

11 МОДРИЧАПустара и Максимуша 620.0

1310.0Пустара 215.0

215.0не ради

Филомена 360.0Коснице 330.0

12 МРКОЊИЋ ГРАДПодрашничко поље 2106.0

2829.0 -Бјелајци 276.0 - - -Герзово 447.0

13 НЕВЕСИЊЕ Златац-Сопиља 305.0 305.0 Златац-Сопиља 1110.0 1110.0 30 ха radi

14 НОВИ ГРАД

Благај ријека-Сводна 282.0

1194.0 -Добрљин 230.0 - - -Равнице 477.0Рудице 205.0

15 ПЕЛАГИЋЕВО

Гојково поље 615.0

3401.0


270.0

не радиЛиповица-силос 936.0 Стокића поље 60.0 не радиБегова барица 499.0Трамошница 434.0Турић 917.0

16 ПРИЈЕДОР

Козарац - Омарска -Саничани - Орловача 11781.0

13900.0 - - - -Оштра лука-Приједор 936.0Приједор-Нови Град 1183.0

17 ПРЊАВОР

Вијачки луг 572.0

2224.0 -Палачковци 206.0 - - -Маров луг 176.0Укрињски луг 1270.0

18 СРБАЦСрбачко-Ножичка раван 2691.0

5798.0 -Ситнеши 892.0 - - -Лијевче поље 2215.0

19 ТРЕБИЊЕ Требињско поље 275.0 1090.0 Требињско поље 963.0 2713.0 100 ха радиПопово поље 815.0 Попово поље 1750.0 100 ха ради

20 ШАМАЦ Лугава 4274.0 4274.0 - - - -

У К У П Н О : 131354.0 7262.01700 ха ради

5562 ха не ради

Табела 4

Табела 5: Процјена укупних нето површина за израду студије одрживог развоја иригационих површина на подручју Pепублике Српске

Ред.бр. ОПШТИНА

ПРИЈЕДЛОЗИ ОШТИНА ОДАБРАНЕ ПОВРШИНЕ ЗА РАЗВОЈ ИРИГАЦИЈА СЛИВНО ПОДРУЧЈЕ

НОВЕ БРУТО ПОВРШИНЕ (ха)

НОВЕ НЕТО ПОВРШИНЕ(ха)

ПОСТОЈЕЋЕ НЕТО ПОВРШИНЕ (ха)

УКУПНЕ НЕТО

ПОВРШИНЕ(ха)НАЗИВ ПОДРУЧЈА ПОЈЕДИН. УКУПНО НАЗИВ ПОДРУЧЈА ПОЈЕДИН. УКУПНО НАЗИВ ПОДРУЧЈА

СИСТЕМА ПОЈЕДИН. УКУПНО

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

1 БИЈЕЉИНА

Амајлије-Којчиновац 2188

35087

Амајлије-Којчиновац 1203

19298 758.0 20056

Непосредни слив р.Саве, сливови р. Дрине и р.

Јање

Бијељина - Исток 14958 Бијељина - Исток 8227 Ново Село 758.0Бијељина - Запад 5741 Бијељина - Запад 3158Гњица - Лукавац 5131 Гњица - Лукавац 2822Јања 1106 Јања 608Обарска 1972 Обарска 1085Суво поље - Модран 3991 Суво поље - Модран 2195

2 БОСАНСКИ БРОД Ивањско поље 4884 4884 Ивањско поље 2686 2686 0.0 2686 Непосредни слив р.Саве

3 ГРАДИШКА

Лијевче поље 23198

32889


18089

НТ 1200 1120.0

1756.0 19845 Непосредни слив р.Саве

Јабланица - Врбашка 9170 Јабланица - Врбашка 5044 НТ 207 267.0Орахова 521 Орахова 287 АЛ 420 219.0

0 Агроимпекс 150.0

4 ДЕРВЕНТА

Календ. Г. и Д. Детлак 1142

3456


1901 0.0 1901 Слив р. УкринеМишковци 251 Мишковци 138Лужани Нови 1170 Лужани Нови 644Поље 461 Поље 254Лужани Босански 432 Лужани Босански 238

5 ДОБОЈЧивчије 320

2820Чивчије 176

1551 0.0 1551 Слив р. БоснеОсјечанско поље 2035 Осјечанско поље 1119Мајевичко поље 465 Мајевичко поље 256

6 ДОЊИ ЖАБАР Доњи Жабар 3322 3322 Доњи Жабар 1827 1827 0.0 1827 Слив р. Тиње и вјештачко језеро

7 ЗВОРНИК

Ада 270

1323

Ада 149

728 0.0 728 Слив р. ДринеБеглуци 305 Беглуци 168Сипуља 471 Сипуља 259Суваре 277 Суваре 152

8 КОСТАЈНИЦА Петрињско поље 270 470 Петрињско поље 149 259 0.0 259 Слив р. УнеМракодол и Урије 200 Мракодол и Урије 110

9 КОЗАРСКА ДУБИЦА Дубичка раван 5128 5128 Дубичка раван 2820 2820 0.0 2820 Непоср. Слив р. Саве, слив р. Уне

10 ЛАКТАШИЛијевче поље 4410

5650Лијевче поље 2426

3108АЛ 420 266.0

440.0 3548 Сливови р. Врбас и р. Турјанице Долина Турјанице 1240 Долина Турјанице 682 АЛ 100-1 79.0

0 АЛ 100-2 95.0

11 МОДРИЧАПустара и Максимуша 620

1310Пустара и Максимуша 341

721Пустара 215.0

215.0 936 Сливови р. Босне и р. Толисе Филомена 360 Филомена 198

Коснице 330 Коснице 182

12 МРКОЊИЋ ГРАДПодрашничко поље 2106

2829Подрашничко поље 1158

1556 0.0 1556Сливови

р.Зелениковац и р. Широко Врело

Бјелајци 276 Бјелајци 152Герзово 447 Герзово 246

13 НЕВЕСИЊЕ Златац - Сопиља 305 305 Златац - Сопиља 168 168 Златац - Сопиља 1110.0 1110.0 1278 Слив р. Алаговац


Благај ријека-Сводна 282

1194

Благај ријека-Сводна 155

657 0.0 657 Сливови р. Уне и р. Сане

Добрљин 230 Добрљин 127Равнице 477 Равнице 262Рудице 205 Рудице 113

н


Гојково поље 615

3401


1871


270.0 2141 Слив р. Тиње и Жабар бара

Липовица-Силос 936 Липовица-Силос 515 Стокића поље 60.0Бегова барица 499 Бегова барица 274Трамошница 434 Трамошница 239Турић 917 Турић 504

16 ПРИЈЕДОР

Козарац -Омарска -Саничани - Орловача 11781

13900

Козарац -Омарска -Саничани - Орловача 6480

7645 0.0 7645 Сливови р. Сане и р. Гомјенице Оштра лука- Приједор 936 Оштра лука- Приједор 515

Приједор - Нови Град 1183 Приједор - Нови Град 651

17 ПРЊАВОР

Вијачки луг 572

2224


1223 0.0 1223Сливови р.

Укрине, р. Вијаке и р.Илове

Палачковци 206 Палачковци 113Марков луг 176 Марков луг 97Укрињски луг 1270 Укрињски луг 699

18 СРБАЦСрбачко-Ножићка рава 2691

5798Србачко-Ножићка раван 1480

3189 0.0 3189 Сливоив р. Врбас и р. Повелић Ситнеши 892 Ситнеши 491

Лијевче поље 2215 Лијевче поље 1218

19 ТРЕБИЊЕ Требињско поље 275 1090 Требињско поље 151 600 Требињско поље 963.0 2713.0 3313 Слив р. Требишњице Попово поље 815 Попово поље 448 Попово поље 1750.0

20 ШАМАЦ Лугава 4274 4274 Лугава 2351 2351 0.0 2351Непосредни слив

р. Саве и

У К У П Н О: 131354 72245 7262 79507р Толисе

79506.55

Tабела 5

Табела 6: Обезбијеђење потребних количина воде за одрживи развој нових иригационих површина на подручју Републике Српске

Ред. Број ОПШТИНА

ОДАБРАНЕ ПОВРШИНЕ ЗА РАЗВОЈ ИРИГАЦИЈАНОВЕ НЕТО ПОВРШИНЕ

(ха)ОБЕЗБИЈЕЂЕЊЕ ПОТРЕБНЕ КОЛИЧИНЕ ВОДЕ ЗА НОВЕ ПОВРШИНЕ

(м3)

НАЗИВ ПОДРУЧЈА ПОЈЕДИН. УКУПНО

ГОД.НЕТО МАЊАК ПОЈЕД.

1/10 (ммВС)

КОЕФ. ТРАНС.

И ДИСТР.

ГОД.БРУТО МАЊАК

ПОЈЕД. 1/10 (ммВС)

ПОТРЕБНЕ КОЛИЧИНЕ ВОДЕ (м3)

ПОЈЕДИН. ЗАХВАТАЊЕ ВОДЕ ИЗ УКУПНО

1 2 6 7 8 9 10 11=9x10 12=7x11 14 13

1 БИЈЕЉИНА

Амајлије - Којчиновац 1203

19,298

335 1.25 418.8 5,039,238Канал Дрина-Дашница

80,809,747

р. Дрина

Бијељина - Исток 8227 335 1.25 418.8 34,450,144 р. ДринаКанал Дрина-Дашница

Бијељина - Запад 3158 335 1.25 418.8 13,222,241 Канал Дрина-Дашница

Гљица - Лукавац 2822 335 1.25 418.8 11,817,334 Канал Дрина-ДашницаАкумулација "Гњица"

Јања 608 335 1.25 418.8 2,547,256 р. ДринаОбарска 1085 335 1.25 418.8 4,541,763 Канал Дрина-Дашница

Суво поље - Модран 2195 335 1.25 418.8 9,191,772 Канал Дрина-ДашницаАкумулација "Јања-Модран"

2 БОСАНСКИ БРОД Ивањско поље 2686 2,686 335 1.25 418.75 11,248,463Акумулација "Каменица"

11,248,463Акумулација "Средња ријека"р.Укрина (рибњак Сијековац)

3 ГРАДИШКА


18,089

335 1.25 418.75 53,427,894канал Осорна

75,747,478

Акумулација "Јурковица"р. Врбас

Јабланица - Врбашка 5044 335 1.25 418.75 21,119,656Акумулација "Јабланица"Акумулација "Врбашка"Акумулација "Лубина"

Орахова 287 335 1.25 418.75 1,199,928 р. Уна

4 ДЕРВЕНТА


1,901

300 1.25 375.00 2,355,375 р. Укрина

7,128,000Мишковци 138 300 1.25 375.00 517,688 Акумулација "Лупљаница"Лужани Нови 644 300 1.25 375.00 2,413,125 Акумулација "Лупљаница"Поље 254 300 1.25 375.00 950,813 Акумулација "Лупљаница"Лужани Босански 238 300 1.25 375.00 891,000 Акумулација "Лупљаница"

5 ДОБОЈ

Чивчије 176

1,551

300 1.25 375.00 660,000 Акумулација "Палешка ријека"

5,816,250Осјечанско поље 1119 300 1.25 375.00 4,197,188 Акумулација "Палешка ријека"Акумулација "Ловница"

Мајевичко поље 256 300 1.25 375.00 959,063 Акумулација "Ловница"

6 ДОЊИ ЖАБАР Доњи Жабар 1827 1,827 330 1.25 412.50 7,536,788 Површ. коп Цвијановића поље 7,536,788Површ. коп Камењак

7 ЗВОРНИК

Ада 149

728

220 1.25 275.00 408,375 р. Дрина

2,001,038Беглуци 168 220 1.25 275.00 461,313 р. ДринаСипуља 259 220 1.25 275.00 712,388 р. ДринаСувара 152 220 1.25 275.00 418,963 р. Дрина

8 КОСТАЈНИЦАПетрињско поље 149

259300 1.25 375.00 556,875 р. Уна

969,375Мракадол и Урије 110 300 1.25 375.00 412,500 р. Уна

9 КОЗАРСКА ДУБИЦА Дубичка раван 2820 2,820 330 1.25 412.50 11,634,150 р. Уна 11,634,150


3,108330 1.25 412.50 10,005,188

r. Vrbas

12,818,438канал Осорна

Долина Турјанице 682 330 1.25 412.50 2,813,250 р. ВрбасАкумулација "Турјаница"


721330 1.25 412.50 1,406,625 Акумулација "Толиса 2"

2,972,063Филомена 198 330 1.25 412.50 816,750 Акумулација "Толиса 2"Косница 182 330 1.25 412.50 748,688 Акумулација "Толиса 2"


1,556220 1.25 275.00 3,185,325 Аумул. "Подрашнички понор"

4,278,863Бјелајци 152 220 1.25 275.00 417,450 Акумулација "Црна ријека"Герзово 246 220 1.25 275.00 676,088 Акумулација "Сокочница"

13 НЕВЕСИЊЕ Златац - Сопиља 168 168 210 1.25 262.50 440,344 Акумулација "Алаговац" 440,344


Благај ријека - Сводна 155

657

300 1.25 375.00 581,625 р. Сана

2,462,625Добрљин 127 300 1.25 375.00 474,375 р. УнаРавнице 262 300 1.25 375.00 983,813 р. УнаРудице 113 300 1.25 375.00 422,813 р. Уна



1,871

330 1.25 412.50 1,395,281 Жабар бара

7,716,019Липовица - Силос 515 330 1.25 412.50 2,123,550 Акумулација "Липовица"

Жабар бараБегова барица 274 330 1.25 412.50 1,132,106 Жабар бараТрамошница 239 330 1.25 412.50 984,638 Жабар бараТурић 504 330 1.25 412.50 2,080,444 Жабар бара

16 ПРИЈЕДОР

Козарац - Омарска - Саничани - Орловача 6480

7,645300 1.25 375.00 24,298,313

Акумулација "Стареница"

28,668,750

Акумулација "Милосавка"Акумулација "Гомјеница"Акумулација "Суботица"р. Сана

Оштра лука - Приједор 515 300 1.25 375.00 1,930,500 р. Сана Приједор - Нови Град 651 300 1.25 375.00 2,439,938 р. Сана

17 ПРЊАВОР


1,223

300 1.25 375.00 1,179,750 Акумулација "Илова"

4,587,000Палачковци 113 300 1.25 375.00 424,875 р. УкринаМарков луг 97 300 1.25 375.00 363,000 Акумулација "Илова"

Укрињски луг 699 300 1.25 375.00 2,619,375 Акумулација "Осиња"Акумулација "Појезница"

18 СРБАЦСрбачко-Ножићка раван 1480

3,189330 1.25 412.50 6,105,206 р. Врбас

13,154,213Ситнеши 491 330 1.25 412.50 2,023,725 р. ВрбасЛијевче поље 1218 330 1.25 412.50 5,025,281 р. Врбас

19 ТРЕБИЊЕТребињско поље 151

600340 1.25 425.00 642,813 деривациони тунел ХЕ Плат

2,603,906Попово поље 448 350 1.25 437.50 1,961,094 р. Требишњица

20 ШАМАЦ Лугава 2351 2,351 330 1.25 412.50 9,696,638Тишина Бара

9,696,638Горња СлатинаДоња Слатина

У К У П Н О : 72,245 292,290,144 292,290,144

__ захватање из акумулације__ захватање из водотока__ захватање из површ. копа

Табела 6

наТабела 7: Обезбијеђење потребних количина воде за одрживи развој постојећих иригационих површина

подручју Републике Српске


ОДАБРАНЕ ПОВРШИНЕ ЗА РАЗВОЈ ИРИГАЦИЈА

СЛИВНО ПОДРУЧЈЕ

НОВЕ ПОВРШИНЕ ПОСТОЈЕЋЕ ПОВРШИНЕ(ха)

ОБЕЗБЈЕЂЕЊЕ ПОТРЕБНЕ КОЛИЧИНЕ ВОДЕ ЗА ПОСТОЈЕЋЕ ПОВРШИНЕ

НАЗИВ ПОДРУЧЈА НОВА ПОДРУЧЈА ПОЈЕД. УКУПНО

ГОД. НЕТО МАЊАК ПОЈЕД.

1/10(ммВС)

КОЕФ. ТРАНС.

И ДИСТРИ

Б.

ГОД. БРУТОМАЊАК ПОЈЕД.

1/10(ммВС)

ПОТРЕБНЕ КОЛИЧИНЕ ВОДЕ (м3)

ПОЈЕДИН. УКУПНО ЗАХВАТАЊЕ ВОДЕ ИЗ

1 2 6 7 8 9 10 11=9x10 12=7x11 13 14 15

1 БИЈЕЉИНА

Амајлије-Којчиновац

Непоср.слив р. Саве, сливови р. Дрине и р.

Јање

Бијељина-Исток Ново Село 758.0 758 335 1.25 418.8 3174125 3174125 Подземна изданБијељина-ЗападГњица-ЛукавацЈањаОбарскаСуво поље-Модран

3 ГРАДИШКА

Лијевче поље НТ 1200 1120.0

1756

335 1.25 418.75 4690000

7353250

Подземна изданНепос. Слив р.

СавеЈабланица-Врбашка НТ 207 267.0 335 1.25 418.75 1118063 Подземна изданОрахово АЛ 420 219.0 335 1.25 418.75 917063 Подземна издан

150.0 335 1.25 418.75 628125 Подземна издан

10 ЛАКТАШИЛијевче поље АЛ 420 266.0

440330 1.25 412.50 1097250

1815000Подземна издан Сливови р. Врбас

и р. Тутјанице

Долина Турјанице АЛ 100-1 79.0 330 1.25 412.50 325875 Подземна изданАЛ 100-2 95.0 330 1.25 412.50 391875 Подземна издан

11 МОДРИЧАПустара и Максимуша Пустара 215.0 215 330 1.25 412.50 886875

886875Подземна издан

Сливови р. Боснеи р. ТолисеФиломена

Коснице

13 НЕВЕСИЊЕ Златац-Сопиља Златац-Сопиља 1110.0 1110 210 1.25 262.50 2913750 2913750 Акумулација Алаговац Слив р. Алаговац


Гојково поље Гојково поље 210.0 270330 1.25 412.50 866250 1113750 Површ. коп Жабар бара

Слив р. Тиње и Жабар бара

Липовица-силос Стокића поље 60.0 330 1.25 412.50 247500 Површ. коп Жабар бараБегова барицаТрамошницаТурић

19 ТРЕБИЊЕ Требињско поље Требињско поље 963.0 2713340 1.25 425.00 4092750 11749000 Дер. тунел ХЕ Плат Слив р.

ТребишњицеПопово поље Попово поље 1750.0 350 1.25 437.50 7656250 Р. Требишњица

У К У П Н О: 7262 29005750 290057507262.00

Табела 7

Табела 8: Хидромодул наводњавања за нове површине на подручју Републике Српске


ОДАБРАНЕ ПОВРШИНЕ ЗА РАЗВОЈ ИРИГАЦИЈАНОВЕ НЕТО ПОВРШИНЕ

(ха) ХИДРОМОДУЛ НАВОДЊАВАЊА

НАЗИВ ПОДРУЧЈА ПОЈЕДИН. УКУПНОМЈЕС. НЕТО МАЊАК 1/10

(ммВС) КОЕФ. ВАРИЈ.

НЕТО МАЊАК

1/10 (ммВС)

НЕТО МОДУЛ

q (л/с ха))

ПОЈЕДИН. (л/с) ЗАХВАТАЊЕ ВОДЕ ИЗ УКУПНО

(л/с)

1 2 6 7 8 9 10 11=9x10 12=7x11 13 15 14

1 БИЈЕЉИНА

Амајлије - Којчиновац 1203

19,298 125 1.30 162.5 0.607

557 Канал Дрина-Дашница

11,713

172 р. Дрина

Бијељина - Исток 8227 1,815 р. Дрина3,179 Канал Дрина-Дашница

Бијељина - Запад 3158 1,917 Канал Дрина-Дашница

Гљица - Лукавац 2822 959 Канал Дрина-Дашница754 Акумулација "Гњица"

Јања 608 369 р. ДринаОбарска 1085 658 Канал Дрина-Дашница

Суво поље - Модран 2195 482 Канал Дрина-Дашница851 Акумулација "Јања-Модран"

2 БОСАНСКИ БРОД Ивањско поље 2686 2,686 125 1.30 162.50 0.607383 Акумулација "Каменица"

1,631302 Акумулација "Средња ријека"946 р.Укрина (рибњак Сијековац)

3 ГРАДИШКА


18,089 125 1.30 162.50 0.607

6,639 канал Осорна

10,980

802 Акумулација "Јурковица"304 р. Врбас

Јабланица - Врбашка 5044372 Акумулација "Јабланица"

1,858 Акумулација "Врбашка"831 Акумулација "Лубина"

Орахова 287 174 р. Уна

4 ДЕРВЕНТА


1,901 112 1.30 145.60 0.544

342 р. Укрина

1,034Мишковци 138 75 Акумулација "Лупљаница"Лужани Нови 644 350 Акумулација "Лупљаница"Поље 254 138 Акумулација "Лупљаница"Лужани Босански 238 129 Акумулација "Лупљаница"

5 ДОБОЈ

Чивчије 176

1,551 112 1.30 145.60 0.544

96 Акумулација "Палешка ријека"

844Осјечанско поље 1119 209 Акумулација "Палешка ријека"400 Акумулација "Ловница"

Мајевичко поље 256 139 Акумулација "Ловница"

6 ДОЊИ ЖАБАР Доњи Жабар 1827 1,827 125 1.30 162.50 0.607 484 Површ. коп Цвијановића поље 1,109625 Површ. коп Камењак

7 ЗВОРНИК

Ада 149

728 90 1.30 117.00 0.437

65 р. Дрина

318Беглуци 168 73 р. ДринаСипуља 259 113 р. ДринаСувара 152 67 р. Дрина

8 КОСТАЈНИЦАПетрињско поље 149

259 112 1.30 145.60 0.54481 р. Уна

141Мракадол и Урије 110 60 р. Уна

9 КОЗАРСКА ДУБИЦА Дубичка раван 2820 2,820 122 1.30 158.60 0.592 1,670 р. Уна 1,670


3,108 122 1.30 158.60 0.592

1,354 r. Vrbas

1,84082 канал Осорна

Долина Турјанице 682 218 р. Врбас186 Акумулација "Турјаница"


721 122 1.30 158.60 0.592202 Акумулација "Толиса 2"

426Филомена 198 117 Акумулација "Толиса 2"Косница 182 107 Акумулација "Толиса 2"


1,556 90 1.30 117.00 0.437506 Аумул. "Подрашнички понор"

679Бјелајци 152 66 Акумулација "Црна ријека"Герзово 246 107 Акумулација "Сокочница"

13 НЕВЕСИЊЕ Златац - Сопиља 168 168 88 1.30 114.40 0.427 72 Акумулација "Алаговац" 72


Благај ријека - Сводна 155

657 112 1.30 145.60 0.544

84 р. Сана

357Добрљин 127 69 р. УнаРавнице 262 143 р. УнаРудице 113 61 р. Уна



1,871 122 1.30 158.60 0.592

200 Жабар бара

1,107Липовица - Силос 515 51 Акумулација "Липовица"

254 Жабар бараБегова барица 274 162 Жабар бараТрамошница 239 141 Жабар бараТурић 504 299 Жабар бара

16 ПРИЈЕДОР

Козарац - Омарска - Саничани - Орловача 6480

7,645 112 1.30 145.60 0.544

458 Акумулација "Стареница"

4,159

347 Акумулација "Милосавка"839 Акумулација "Гомјеница"893 Акумулација "Суботица"988 р. Сана

Оштра лука - Приједор 515 280 р. Сана Приједор - Нови Град 651 354 р. Сана

17 ПРЊАВОР


1,223 112 1.30 145.60 0.544

171 Акумулација "Илова"

666Палачковци 113 62 р. УкринаМарков луг 97 53 Акумулација "Илова"

Укрињски луг 699 244 Акумулација "Осиња"136 Акумулација "Појезница"

18 СРБАЦСрбачко-Ножићка раван 1480

3,189 122 1.30 158.60 0.592876 р. Врбас

1,887Ситнеши 491 290 р. ВрбасЛијевче поље 1218 721 р. Врбас

19 ТРЕБИЊЕТребињско поље 151

600177 1.30 230.10 0.859 130 деривациони тунел ХЕ Плат

537Попово поље 448 187 1.30 243.10 0.908 407 р. Требишњица

20 ШАМАЦ Лугава 2351 2,351 122 1.30 158.60 0.592609 Тишина Бара

1,392466 Горња Слатина317 Доња Слатина

У К У П Н О : 72,245 42,562 42,562

__ захватање из акумулације__ захватање из водотока__ захватање из површ. копа

Табела 8

е

Табела 9: Хидромодул наводњавања за постојеће површине на подручју Републике Српске


ОДАБРАНЕ ПОВРШИНЕ ЗА РАЗВОЈ ИРИГАЦИЈА

СЛИВНО ПОДРУЧЈЕ

НОВЕ ПОВРШИНЕ ПОСТОЈЕЋЕ ПОВРШИНЕ(ха) ХИДРОМОДУЛ НАВОДЊАВАЊА ПОСТОЈЕЋИХ ПОВРШИНА

НАЗИВ ПОДРУЧЈА НАЗИВ ПОДРУЧЈА ПОЈЕДИН. УКУПНО

МЈЕС. НЕТО МАЊАК 1/10

(ммВС)

КОЕФ. ВАРИЈ.

НЕТО МАЊАК

1/10 (ммВС)

НЕТО МОДУЛ

q (л/с ха)

ПОЈЕДИН. (л/с)

УКУПНО (л/с)

ЗАХВАТАЊЕ ВОДЕ ИЗ

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

1 БИЈЕЉИНА

Амајлије-Којчиновац

125 1.30 162.5 460

Непоср.слив р. Саве, сливови р. Дрине и р.

Јање

Бијељина-Исток Ново Село 758.0 758 0.607 460 Подземна изданБијељина-ЗападГњица-ЛукавацЈањаОбарскаСуво поље-Модран

3 ГРАДИШКА

Лијевче поље НТ 1200 1120.0

1756 125 1.30 162.50 0.607

680

1066

Подземна изданНепос. Слив р.

СавеЈабланица-Врбашка НТ 207 267.0 162 Подземна изданОрахово АЛ 420 219.0 133 Подземна издан

150.0 91 Подземна издан

10 ЛАКТАШИЛијевче поље АЛ 420 266.0

440 122 1.30 158.60 0.592157

260Подземна издан Сливови р.

Врбас и р. Тутјанице

Долина Турјанице АЛ 100-1 79.0 47 Подземна изданАЛ 100-2 95.0 56 Подземна издан

11 МОДРИЧАПустара и Максимуша Пустара 215.0 215

122 1.30 158.60 0.592127

127Подземна издан Сливови р.

Босне и р. Толисе

ФиломенаКоснице

13 НЕВЕСИЊЕ Златац-Сопиља Златац-Сопиља 1110.0 1110 88 1.30 114.40 0.427 474 474 Акумулација Алаговац Слив р. Алаговац


Гојково поље Гојково поље 210.0 270

122 1.30 158.60 0.592

124

160

Површ. коп Жабар бара

Слив р. Тиње и Жабар бара

Липовица-силос Стокића поље 60.0 36 Површ. коп Жабар бараБегова барицаТрамошницаТурић

19 ТРЕБИЊЕ Требињско поље Требињско пољ 963.0 2713177

1.30230.10 0.859 827 2416 Дер. тунел ХЕ Плат Слив р.

ТребишњицеПопово поље Попово поље 1750.0 187 243.10 0.908 1589 Р. Требишњица

У К У П Н О: 7262 4964 49647262.00

Табела 9

Табела 10 : Бране и акумулације за обезбијеђење потребних количина воде за одрживи развој нових иригационих површина на подручју Републике Српске


ИРИГАЦИОНЕ ПОВРШИНЕ И ПРЕГРАДНИ ПРОФИЛИНОВЕ НЕТО ПОВРШИНЕ

(ха) ОСНОВНИ ПОДАЦИ ПРЕГРАДНОГ ПРОФИЛА БРАНЕ И АКУМУЛАЦИЈЕ

НАЗИВ ПОДРУЧЈА ПОЈЕД. УКУПНО

ПОТРЕБНЕ КОЛИЧИНЕ

ВОДЕ (м3)

ВОДОТОК

ПОВРШИНА ВИСИНА УСПОРА ИБРАНА

ЗАПРЕМИНА АКУМУЛАЦИЈЕ

СЛИВА (kм2)

АКУМ. (kм2)

УСПОР (м.н.м.)

БРАНА(м)

БРУТО (м3)

КОРИСНА (м3)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

1 БИЈЕЉИНА

Амајлије - Којчиновац 1203.4

19298

5,039,238Бијељина - Исток 8226.9 34,450,144Бијељина - Запад 3157.6 13,222,241Гњица - Лукавац 2822.1 11,817,334 r.Gnjica 103.70 1.200 190.00 29.00 11,800,000 9,440,000Јања 608.3 2,547,256Обарска 1084.6 4,541,763Суво поље - Модран 2195.1 9,191,772 r.Janja 164.00 1.300 193.25 20.50 9,200,000 7,360,000

2 БОСАНСКИ БРОД Ивањско поље 2686.2 2686 11,248,463Каменица 13.50 0.310 143.50 25.50 3,380,000 2,704,000Ср.ријека 10.50 0.520 102.50 9.50 2,600,000 2,080,000

3 ГРАДИШКА

Лијевче поље 12758.9

18089

53,427,894 Јурковица 28.00 1.060 157.00 16.00 7,025,000 5,620,000

Јабланица - Врбашка 5043.5 21,119,656Јабланица 12.90 0.500 188.50 14.50 3,230,000 2,584,000Врбашка 64.40 0.990 258.00 44.00 16,100,000 12,880,000Лубина 35.00 0.412 231.50 51.50 7,630,000 6,104,000

Орахова 286.6 1,199,928

4 ДЕРВЕНТА

Календ. Г. и Д. Детлак 628.1

1901

2,355,375Мишковци 138.1 517,688

Лупљаница 26.00 0.830 158.00 21.00 6,500,000 5,200,000Лужани Нови 643.5 2,413,125Поље 253.6 950,813Лужани Босански 237.6 891,000

5 ДОБОЈ

Чивчије 176.0

1551

660,000 Палешка р. 30.75 0.550 230.00 32.00 5,720,000 4,576,000

Осјечанско поље 1119.3 4,197,188Палешка р. 30.75 0.550 230.00 32.00 5,720,000 4,576,000Ловница 22.30 0.790 160.00 14.00 5,600,000 4,480,000

Мајевичко поље 255.8 959,063 Ловница 22.30 0.790 160.00 14.00 5,600,000 4,480,000

6 ДОЊИ ЖАБАР Доњи Жабар 1827.1 1827 7,536,788

7 ЗВОРНИК

Ада 148.5

728

408,375Беглуци 167.8 461,313Сипуља 259.1 712,388Суваре 152.4 418,963

8 КОСТАЈНИЦА Петрињско поље 148.5 259556,875

Мракадол и Урије 110.0 412,500

9 КОЗАРСКА ДУБИЦА Дубичка раван 2820.4 2820 11,634,150

10 ЛАКТАШИ Лијевче поље 2425.5 310810,005,188

Долина Турјанице 682.0 2,813,250 Турјаница 57.12 2.400 186.00 16.00 12,500,000 10,000,000

11 МОДРИЧАПустара и Максимуша 341.0

7211,406,625

Толиса 26.67 0.320 159.00 15.00 2,100,000 1,680,000Филомена 198.0 816,750Коснице 181.5 748,688

12 МРКОЊИЋ ГРАДПодрашничко поље 1158.3

15563,185,325 Подраш.понор 97.17 1.500 727.70 11.70 3,900,000 3,120,000

Бјелајци 151.8 417,450 Црна ријека 66.15 0.145 418.00 10.00 450,000 360,000Герзово 245.9 676,088 Сокочница 31.02 0.084 760.50 22.00 680,000 544,000

13 НЕВЕСИЊЕ Златац - Сопиља 167.8 168 440,344 Алаговац 13.40 0.700 5,500,000 4,400,000


Благај ријека - Сводна 155.1

657

581,625Добрљин 126.5 474,375Равнице 262.4 983,813Рудице 112.8 422,813



1871

1,395,281Липовица силос 514.8 2,123,550Бегова барица 274.5 1,132,106Трамошница 238.7 984,638Турић 504.4 2,080,444

16 ПРИЈЕДОР

Козарац-Омарска-Саничани-Орловача 6479.6

764524,298,313

Стареница 18.39 0.179 379.00 61.00 3,950,000 3,160,000Милосавка 14.26 0.280 295.00 30.00 3,000,000 2,400,000Гомјеница 55.87 0.712 251.00 27.00 7,350,000 5,880,000Суботица 36.46 0.546 242.00 37.00 7,600,000 6,080,000

Оштра лука - Приједор 514.8 1,930,500Приједор-Нови Град 650.7 2,439,938

17 ПРЊАВОР

Вијачки луг 314.6

1223

1,179,750 Илова 18.30 0.780 179.00 19.00 2,800,000 2,240,000Палачковци 113.3 424,875Марков луг 96.8 363,000 Илова 18.30 0.780 179.00 19.00 2,800,000 2,240,000

Укринјски луг 698.5 2,619,375Осиња 15.41 0.732 181.50 13.50 3,000,000 2,400,000

Појезница 8.53 0.300 147.00 15.00 1,500,000 1,200,000

18 СРБАЦСрбачко-ножићка раван 1480.1

31896,105,206

Ситнеши 490.6 2,023,725Лијевче поље 1218.3 5,025,281

19 ТРЕБИЊЕ Требињско поље 151.3 600642,813

Попово поље 448.3 1,961,094

20 ШАМАЦ Лугава 2350.7 2351 9,696,638

У К У П Н О : 72245 292,290,144 147,235,000 117,788,000

Documents

Studija Odrzivog Razvoja Irigacionih Povrsina Na Podrucju RS Sazetak