Studija o Proceni Uticaja Rnp

Objekat:

Broj ugovora: 3741 List :

Rafinerija nafte Panevo

Projekat :Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu11000 Beograd, Cvijieva 127 PROJEKTA modernizacije Rafinerije nafte Panevo i integracije novih postrojenja i instalacija,

INVESTITOR

NIS a.d. Novi Sad, NIS PETROL Rafinerija nafte Panevo Spoljnostarevaka ulica 199, Panevo RAFINERIJA NAFTE PANEVO STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU PROJEKTA MODERNIZACIJA RAFINERIJE NAFTE PANEVO I INTEGRACIJA NOVIH POSTROJENJA I INSTALACIJA PANEVO 3741

OBJEKAT PROJEKAT

MESTO GRADNJE UGOVOR BROJ Beograd, Maj 2010.

Projmetal ad Generalni direktor Sneana Markovi SAGLASNOST INVESTITORA Saglasni smo sa tehnikom dokumentacijom STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU PROJEKTA MODERNIZACIJA RAFINERIJE NAFTE PANEVO I INTEGRACIJA NOVIH POSTROJENJA I INSTALACIJA kako sa namenom tako i sa tehnikim reenjem ZA INVESTITORA

Objekat:




Na osnovu l..323 Zakona o privrednim drutvima (Sl.glasnik 125/04) i l. 93 Statuta Projmetal A.D. a radi izrade tehnike dokumentacije: STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU PROJEKTA MODERNIZACIJA RAFINERIJE NAFTE PANEVO I INTEGRACIJA NOVIH POSTROJENJA I INSTALACIJA donosim sledee: R E E N J E Za ODGOVORNOG PROJEKTANTA na izradi tehnike dokumentacije odreujem: Mihajlo Cani, dipl. in. rud.. Uverenje br. 152-429/75 INVESTITOR NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE a.d. Novi Sad RAFINERIJA NAFTE PANEVO Ul. Spoljnostarevaka br. 199, PANEVO RAFINERIJA NAFTE U PANEVU

OBJEKAT

PROJEKAT STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU, PROJEKTA MODERNIZACIJE RAFINERIJE NAFTE PANEVO I INTEGRACIJE NOVIH POSTROJENJA I INSTALACIJA MESTO GRADNJE PANEVO

Imenovani je u ugovornom odnosu na neodreeno vreme u ovom privrednom drutvu i ispunjava uslove u pogledu strune spreme, strunog ispita i radnog iskustva za: ODGOVORNOG PROJEKTANTA na izradi tehnike dokumentacije, i da moe samostalno rukovoditi i izraivati tehniku dokumentaciju odnosno delove tehnike dokumentacije, u skladu sa l.126. i 128. Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik SR Srbije br.72 /09).

Beograd, 30.04.2010.

P R O J M E T A L A.D. Generalni direktor

Sneana Markovi

Objekat:




SPISAK PROJEKTANATA I SARADNIKA na izradi tehnike dokumentacije

INVESTITOR

NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE a.d. Novi Sad RAFINERIJA NAFTE PANEVO Ul. Spoljnostarevaka br. 199, PANEVO RAFINERIJA NAFTE U PANEVU STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU, PROJEKTA MODERNIZACIJE RAFINERIJE NAFTE PANEVO I INTEGRACIJE NOVIH POSTROJENJA I INSTALACIJA PANEVO

OBJEKAT PROJEKAT

MESTO GRADNJE Uestvovali su sledei projektanti i saradnici:

ODGOVORNI PROJEKTANT I RUKOVODILAC STUDIJE SARADNICI

Mihajlo Cani, dipl. ing. rud. Vera Glii dipl. ing.ma. Sran imburovi dipl. ing. ma. Tatjana Gajanovi dipl. ing. ma. Branimir Jankovi dipl. ing. ma. Zorica Ostoji dipl. ing. gra. Tamara Cani dipl. ing. um. Jelica Krsti dipl. ing. gra.

ODGOVORNI PROJEKTANT Mihajlo Cani dipl. ing. rud. Uverenje br. 152-429/75 -----------------------------------------

Objekat:




IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA

Ovim izjavljujem da je u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl.glasnik RS, broj 135/04), prilikom izrade Tehnika dokumentacija: STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU, PROJEKTA MODERNIZACIJE RAFINERIJE NAFTE PANEVO I INTEGRACIJE NOVIH POSTROJENJA I INSTALACIJA uraena u skladu sa lokacijskom dozvolom i pravilima struke i da su korieni vaei propisi, standardi i normativi iz predmetne oblasti:

ODGOVORNI PROJEKTANT Mihajlo Cani, dipl. ing. rud. --------------------------------------------

B E O G R A D, MAJ 2010.GOD

Objekat:



Projekat :Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu11000 Beograd, Cvijieva 127 Sadraj: -Naslovna strana i saglasnost Investitora -Sadraj A. Opti prilozi PROJEKTA modernizacije Rafinerije nafte Panevo i integracije novih postrojenja i instalacija,

-Sudsko reenje o registraciji PROJMETAL A.D. -Reenje o ispunjenosti uslova za izradu tehnike dokumentacije (Licenca PROJMETAL AD) -Reenje za odgovornog projektanta na izradi studije o proceni uticaja -Uverenje o poloenom strunom ispitu za odgovornog projektanta -Spisak projektanata i saradnika na izradi tehnike dokumentacije -Izjava odgovornog projektanta o korienju vaeih propisa B. Tehniki prilozi -Reenje o odreivanju obima i sadraja Studije o proceni uticaja 1.0 Podaci o nosiocu projekta sa uvodnim obrazloenjem ..........................................................................1 2.0 Opis lokacije na kojoj se planira izvoenje projekta ...............................................................................8 2.1 2.2 Kopija plana katastarskih parcela na kojima se predvia izvoenje projekta sa ucrtanim rasporedom svih objekata ....................................................................................10 Podaci o potrebnoj povrini zemljita u m2 za vreme izvoenja radova sa opisom fizikih karakteristika i kartografskim prikazom odgovarajue razmere, kao i povrine koje e biti obuhvaene kad projekat bude izveden................................................................11 Prikaz pedolokih, geomorfolokih, geolokih, hidrogeolokih i seizmolokih karakteristika terena ........................................................................................................13 Podaci o izvoritu vodosnabdevanja (udaljenost, kapacitet, ugroenost, zone sanitarne zatite) i o osnovnim hidrolokim karakteristikama....................................14 Prikaz klimatskih karakteristika sa odgovarajuim meteorolokim karakteristikama .............................17 Opis flore i faune, prirodnih dobara posebne vrednosti (zatienih) retkih i ugroenih biljnih i ivotinjskih vrsta i njihovih stanita i vegetacije .........................................................................22 Pregled osnovnih karakteristika pejsaa ...............................................................................................24 Pregled nepokretnih kulturnih dobara ...................................................................................................25 Podaci o naseljenosti, koncentraciji stanovnitva i demografskim karakteristikama u odnosu na objekte i aktivnosti ............................................................................................................25 Podaci o postojeim privrednim i stambenim objektima i objektima infrastrukture i suprastrukture .....................................................................................................................................26

2.3 2.4 2.5 2.6 2.7 2.8 2.9 2.10

3.0 Opis projekta ..............................................................................................................................................27 3.1 3.2 Opis prethodnih radova na izvoenju projekta ......................................................................................27 Opis objekta, planiranog proizvodnog procesa ili aktivnosti, njihove tehnoloke i druge karakteristike ........................................................................................................................................29 3.2.1 Postrojenje za blagi hidrokreking vakuumgasnih ulja (VGO-lako i teko)/hidrotretman gasnih ulja i kerozina S-4300 MHC/DHT (blok 21 na crteu situacije br. 3741-SPU-01) ..........29 3.2.2 Postrojenje za proizvodnju vodonika S-5000 (HGU9 i postrojenje za preiavanje vodonika S-5100 (PSA) ............................................................................................................32 3.2.3 Postrojenje za kontinualni katalitiki reforming i obradu benzina vodonikom, S-3200/3300 (CCR/NHT) .........................................................................................................34 3.2.4 Izomerizacija S-4600 (ISO) ......................................................................................................37 3.2.5 Postrojenje za proizvodnju sumpora-S-4450 (SRU) blok 21 i postrojenje za granulaciju sumpora S-4460 (SFU) - blok 22 ..............................................................................................38

Objekat:



Projekat :Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu11000 Beograd, Cvijieva 127 3.2.6 3.2.7 3.2.8 3.2.9 3.2.10 3.2.11 3.2.12 3.2.13 3.2.14 3.2.15 3.2.16 3.2.17 3.2.18 3.2.19 PROJEKTA modernizacije Rafinerije nafte Panevo i integracije novih postrojenja i instalacija,

3.3

Postrojenje za obradu (stripovanje) kisele vode S-4900 (SWSU) ............................................41 Postrojenje za regeneraciju amina S-4950 (ARU) ....................................................................43 Postrojenje za regeneraciju istroene sumporne kiseline u alkilaciji S-4700 (SARU) ...............44 Sistem ugljovodonine baklje S-3700 i sistem kisele baklje S-3750-blok 4 i 22 .......................47 Proizvodnja azota S-5200 (NGU) u bloku 22 ...........................................................................50 Sistem gorivog gasa S-22400-blok 22 .....................................................................................51 Sistem rashladne vode, S-9150-blok 6 ....................................................................................54 Retenzioni bazeni za otpadne vode S-22800 -(desno od bloka 21) .........................................55 Sistem meupovezivanja S-23000 ...........................................................................................56 Skladini rezervoari tenog naftnog gasa S-16700 -blok 16.....................................................57 Skladini rezervoari S-23500 (u blokovima 10, 11, 12, 19, 18) ugradnja meraa nivoa ...........58 Pumpne stanice S-23600 ( u blokovima 11 i 19) ......................................................................59 Postrojenje za obradu gasova S-500 (prepravka) -blok 5 ........................................................59 Sistem komprimovanog pogonskog i instrumentalnog vazduha S-1500 (prepravka postojeeg)-blok 5 i 16 ...........................................................................................60 3.2.20 Sistem za prikupljanje kondenzata (sistem kondenzacije) S-22300 -blok 21 i 22 .....................61 3.2.21 Sistem MRS prirodnog gasa i sistem redukcione stanice, S-22600/S-9900 .............................63 3.2.22 Sistemi za zatitu od poara, detekciju gasova i detekciju poara ...........................................64 3.2.23 Telekomunikacioni sistem S-23400..........................................................................................66 3.2.24 Komandne sale S-25100..........................................................................................................66 3.2.25 Sistem distribucije elektrine energije S-25200 ........................................................................68 3.2.26 Instrumentalni sistemi ..............................................................................................................70 3.2.27 Rekonstrukcija i nadogradnja kompjuterski kontrolisanog sistema za nameavanje motornih benzina, dizel goriva i ulja za loenje.........................................................................71 Prikaz vrste i koliine potrebne energije i energenata, vode, sirovina, potrebnog materijala za izgradnju i dr. ...................................................................................................................................72 3.3.1 Postrojenje za blago hidrokrekovanje vakuumgasnih ulja S-4300 MHC/DHT (VGO-lako i teko)/hidrotretman gasnih ulja i kerozina (blok 21) ..............................................72 3.3.2 Postrojenje za proizvodnju vodonika S-5000 (HGU) i S-5100 ..................................................73 3.3.3 Postrojenje za obradu benzina vodonikom i kontinualni katalitiki reforming, S-3200/3300 (NHT/CCR), blok 21 ............................................................................................75 3.3.4 Izomerizacija S-4600 (ISO) u bloku 21 .....................................................................................76 3.3.5 Postrojenje za proizvodnju sumpora S4450 (SRU) i S4460 (SFU) ...........................................76 3.3.6 Postrojenje za obradu (stripovanje) kisele vode S-4900 (SWSU)-blok 21 Osnovne karakteristike sirovina (glavnih ulaznih procesnih tokova) .........................................78 3.3.7 Postrojenje za regeneraciju amina S-4950 (ARU)-blok 21 Osnovne karakteristike sirovina (glavnih ulaznih procesnih tokova) .........................................79 3.3.8 Postrojenje za regeneraciju istroene sumporne kiseline u alkilaciji, S-4700 (SARU) ..............80 3.3.9 Sistem ugljovodonine baklje S-3700 i sistem S-3750 sistem kisele baklje (blok 4 i 22) ..........81 3.3.10 Proizvodnja azota S-5200 (NGU) u bloku 22 ...........................................................................83 3.3.11 Sistem loivog (gorivog) gasa S-22400-blok 22 .......................................................................83 3.3.12 Sistem rashladne vode, S-9150-blok 6 ....................................................................................84 3.3.13 Retenzioni bazeni za otpadne vode S-22800-(desno od bloka 21) ..........................................85 3.3.14 Sistem meupovezivanja .........................................................................................................85 3.3.15 Skladini rezervoari tenog naftnog gasa S-16700-blok 16......................................................85 3.3.16 Skladini rezervoari S-23500 (u blokovima 10, 11, 12, 19, 18) ugradnja meraa nivoa ...........86 3.3.17 Pumpne stanice S-23600 (u blokovima 11 i 19) .......................................................................86 3.3.18 Postrojenje za obradu gasova S-500 (prepravka)-blok 5 .........................................................86 3.3.19 Sistem komprimovanog pogonskog i instrumentalnog vazduha S-1500 (prepravka postojeeg)-blok 5 i 16 ...........................................................................................88 3.3.20 Sistem prikupljanja kondenzata S-22300-blok 21 i 22 ..............................................................88 3.3.21 MRS prirodnog gasa ................................................................................................................89 3.3.22 Sistemi za zatitu od poara, detekciju gasova i detekciju poara ...........................................89 3.3.23 Telekomunikacioni sistemi, S-23400 ........................................................................................89 3.3.24 Komandne sale S-25100..........................................................................................................89

Objekat:




3.3.25 Sistem distribucije elektrine energije S-25200 ........................................................................89 3.3.26 Sistem instrumentacije.............................................................................................................89 3.3.27 Rekonstrukcija i nadogradnja kompjuterski kontrolisanog sistema za nameavanje motornih benzina, dizel goriva i ulja za loenje .....................................................................................89 3.4 Prikaz vrste i koliine isputenih gasova, vode i drugih tenih i gasovitih otpadnih materija, posmatrano po tehnolokim celinama, ukljuujui emisije u vazduh, isputanje u povrinske i podzemne vodne recipijente, odlaganje na zemljite, buku, vibracije, toplotu, zraenja(jonizujua i nejonizujua i dr. ....................................90 3.4.1 Postrojenje za blago hidrokrekovanje vakuumgasnih ulja (VGO-lako i teko) /hidrotretman gasnih ulja i kerozina S-4300 MHC/DHT (blok 21) .............................................90 3.4.2 Postrojenje za proizvodnju vodonika S-5000 i preiavanje vodonika S-5100 .......................92 3.4.3 Postrojenje za obradu benzina vodonikom i kontinualni katalitiki reforming, S-3200/3300 (CCR/NHT), blok 21 ............................................................................................93 3.4.4 Izomerizacija S-4600 (ISO) u bloku 21 ....................................................................................94 3.4.5 Postrojenje za proizvodnju sumpora S-4450 (SRU), blok 21 i postrojenje za granulaciju sumpora S-4460 (SFU)-blok 22................................................................................................95 3.4.6 Postrojenje za obradu (stripovanje) kisele vode S-4900 (SWSU)-blok 21 Osnovne karakteristike sirovina (glavnih ulaznih procesnih tokova) .........................................96 3.4.7 Postrojenje za regeneraciju amina S-4950 (ARU)-blok 21 .......................................................96 3.4.8 Postrojenje za regeneraciju istroene sumporne kiseline u alkilaciji, S-4700 (SARU)..............97 3.4.9 Sistem ugljovodonine baklje S-3700 i sistem kisele baklje S-3750-blok 4 i 22 .......................98 3.4.10 Proizvodnja azota S-5200 (NGU) u bloku 22 ...........................................................................102 3.4.11 Sistem gorivog gasa S-22400-blok 22 .....................................................................................103 3.4.12 Sistem rashladne vode, S-9150-blok 6 ....................................................................................103 3.4.13 Retenzioni bazeni za otpadne vode S-22800-(desno od bloka 21) ..........................................103 3.4.14 Sistem meupovezivanja .........................................................................................................103 3.4.15 Skladini rezervoari tenog naftnog gasa S-16700-blok 16 .....................................................103 3.4.16 Skladini rezervoari S-23500 (u blokovima 10, 11, 12, 19, 18) ugradnja meraa nivoa ...........103 3.4.17 Pumpne stanice S-23600 (u blokovima 11 i 19) ......................................................................103 3.4.18 Postrojenje za obradu gasova S-500 (prepravka)-blok 5 .........................................................104 3.4.19 Sistem komprimovanog pogonskog i instrumentalnog vazduha S-1500 (prepravka postojeeg)-blok 5 i 16 ...........................................................................................104 3.4.20 Sistem kondenzacije S-22300-blok 21 i 22 ..............................................................................104 3.4.21 MRS prirodnog gasa ................................................................................................................104 3.4.22 Sistemi za zatitu od poara, detekciju gasova i detekciju poara ...........................................104 3.4.23 Telekomunikacioni sistemi, S-23400 .......................................................................................104 3.4.24 Komandne sale S-25100 .........................................................................................................104 3.4.25 Sistem distribucije elektrine energije S-25200 .......................................................................104 3.4.26 Sistem instrumentacije.............................................................................................................104 3.4.27 Rekonstrukcija i nadogradnja kompjuterski kontrolisanog sistema za nameavanje motornih benzina, dizel goriva i ulja za loenje .......................................................................104 3.5 Prikaz tehnologije tretiranja (prerada, reciklaa, odlaganje i sl.) svih vrsta otpadnih materija ...............105 3.6 Prikaz uticaja na ivotnu sredinu izabranog i drugih razmatranih tehnolokih reenja ..........................106 3.6.1 Prikaz uporednog bilansa emisija postojeih postrojenje i novih modernizovanih postojenja .................................................................................................................................106 3.6.1-1 Prikaz uporednog bilansa emisija iz takastih izvora (emitera) postojeih i novih postrojenja RNP ............................................................................................................106 3.6.1-2 Prikaz uporednog bilansa ispusta otpadnih voda iz postojeih i novih postrojenja RNP ..........108 3.6.1-3 Prikaz uporednog bilansa otpadnih vrstih materija iz postojeih i novih postrojenja RNP .......................................................................................................................112 3.6.1-4 Prikaz emisije buke, toplote i dr. nakon modernizacije RNP ....................................................114

Objekat:




4.0 Prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao sa obrazloenjem glavnih razloga za izbor odreenog reenja i uticajima na ivotnu sredinu ..........................................115 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 4.7 4.8 4.9 4.10 4.11 4.12 4.13 4.14 4.15 4.16 4.17 Lokacija i trasa .....................................................................................................................................117 Proizvodni procesi ili tehnologije ..........................................................................................................117 Metode rada .........................................................................................................................................118 Planovi lokacija i nacrti projekata .........................................................................................................118 Vrsta i izbor materijala ..........................................................................................................................118 Vremenski raspored za izvoenje projekta ...........................................................................................118 Funkcionisanje i prestanak funkcionisanja ...........................................................................................119 Datum poetka i zavretka izvoenja ...................................................................................................119 Obim proizvodnje .................................................................................................................................119 Kontrola zagaenja ..............................................................................................................................119 Ureenje odlaganja otpada ..................................................................................................................119 Ureenje pristupa i saobraajnih puteva ..............................................................................................119 Odgovornost i procedura za upravljanje ivotnom sredinom ................................................................119 Obuka ..................................................................................................................................................120 Monitoring ............................................................................................................................................120 Planovi za vanredne prilike...................................................................................................................121 Nain dekomisije, regeneracije lokacije i dalje upotrebe.......................................................................121

5.0 Opis inilaca ivotne sredine za koje postoji mogunost da budu znatno izloeni riziku usled izvoenja projekta ....................................................................................................123 5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 5.7 Stanovnitvo.........................................................................................................................................123 Fauna i flora .........................................................................................................................................123 Zemljite, voda, vazduh ........................................................................................................................124 Klimatski inioci ....................................................................................................................................125 Graevine, nepokretna kulturna dobra, arheoloka nalazita i ambijentalne celine .............................126 Pejsa ..................................................................................................................................................126 Meusobni odnos navedenih inilaca ...................................................................................................126

6.0 Opis moguih znaajnih uticaja projekta na ivotnu sredinu ................................................................127 6.1 6.2 6.3 6.4 6.5 6.6 6.7 6.8 6.9 Kvalitet vazduha, vode, zemljita, nivo buke, intenziteta vibracija, toplote i zraenja ...........................128 Zdravlje stanovnitva............................................................................................................................129 Meteoroloki parametri i klimatske karakteristike .................................................................................129 Ekosistem.............................................................................................................................................130 Naseljenost, koncentracija i migracija stanovnitva ..............................................................................130 Namena i korienje povrina (izgraene i neizgraene povrine, upotreba poljoprivrednog, umskog i vodnog zemljita i sl. ..........................................................................................................130 Komunalna infrastruktura .....................................................................................................................130 Prirodna dobra posebnih vrednosti i nepokretna kulturna dobra i njihova okolina i sl. ..........................130 Pejsane karakteristike podruja ..........................................................................................................130

7.0 Prikaz opasnih materija, koliina i karakteristika, mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes kao i mera otlanjanja posledica udesa ...............................................131 7.1 7.2 7.3 Prikaz opasnih materija, njihovih koliina i karakteristika ......................................................................131 Mere prevencije, i pripravnosti i odgovora na udes ..............................................................................139 Mere otklanjanja posledica udesa, odnosno sanacija ...........................................................................141

Objekat:




8.0 Opis mera za spreavanje, smanjenje i otklanjanje svakog znaajnijeg tetnog uticaja na ivotnu sredinu ............................................................................................................142 8.1 8.2 8.3 8.4 Mere koje su predviene zakonom i drugim propisima, normativima i standardima i rokovima za njihovo sprovoenje........................................................................................................142 Mere koje e se preduzeti u sluaju udesa ...........................................................................................146 Planovi i tehnika reenja zatite ivotne sredine (reciklaa, tretman i dispozicija otpadnih materija, rekultivacija, sanacija i dr.) ......................................................................................148 Druge mere koje mogu uticati na spreavanje ili smanjenje tetnih uticaja na ivotnu sredinu .............148

9.0 Program praenja uticaja na ivotnu sredinu ..........................................................................................150 9.1 9.2 9.3 Prikaz stanja ivotne sredine pre poetka funkcionisanja projekta na lokacijama gde se oekuje uticaj na ivotnu sredinu ..............................................................................................150 Parametri na osnovu kojih se mogu utvrditi tetni uticaji na ivotnu sredinu .........................................153 Mesta, nain i uestalost merenja utvrenih parametara ......................................................................155

10. Netehniki rezime podataka navedenih u ta. od 2 - 9............................................................................158 11. Podaci o tehnikim nedostacima ili nepostojanju odgovarajuih strunih znanja i vetina ili nemogunosti da se pribave odgovarajui podaci ..............................................................162 C. PRILOZI C1A. IZVETAJ O IZVRENOJ STRUNOJ KONTROLI STUDIJE OPRAVDANOSTI I IDEJNOG PROJEKTA MODERNIZACIJA RAFINERIJE NAFTE PANEVO I INTEGRACIJA NOVIH POSTROJENJA I INSTALACIJA C1B. PRIBAVLJENI USLOVI I SAGLASNOSTI DRUGIH NADLENIH ORGANA I ORGANIZACIJA C2. PRILOZI-GRAFIKA DOKUMENTACIJA

Objekat:




A.

OPTI PRILOZI

Objekat:




B.

TEHNIKI PRILOZI

Objekat:

Broj ugovora: 3741 List : 1



1.0 PODACI O NOSIOCU PROJEKTA SA UVODNIM OBRAZLOENJEMRafinerija nafte Panevo (RNP), poela je sa radom decembra 1968. godine sa kapacitetom prerade 4000 t/dan sirove nafte. Poveanje kapaciteta izvreno je izgradnjom novih pogona za preradu sirove nafte 1978. godine, kapacitetom od 10600 t/dan. Time se pokrivala poveana tranja domaeg trita kao i potrebe petrohemijskog kompleksa HIP Petrohemija. Rafinerija nafte Panevo posluje u sastavu Naftne industrije Srbije. Akcionarsko drutvo za istraivanje, proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraivanje i proizvodnju prirodnog gasa Naftna industrija Srbije Novi Sad, osnovano je odlukom Vlade Republike Srbije 1. oktobra 2005. godine. Time je zavrena prva faza restruktuiranja Javnog preduzea NIS. Krajem 2008. godine, veinski vlasnik NIS-a postaje Gazprom Neft. Osnovni podaci o nosiocu projekta izgradnje postrojenja u okviru programa Modernizacija rafinerije Panevo i integracija novih postrojenja i instalacija: Pun naziv Preduzea Naftna Industrija Srbije a.d. Novi Sad Adresa Naftna Industrija Srbije a.d. Novi Sad, Ogranak NIS Petrol, za preradu i promet nafte i derivata nafte, Milentija Popovia 1, Beograd Rafinerija nafte Panevo (RNP), Spoljnostarevaka 199 ifra delatnosti 11101 Poreski identifikacioni broj, PIB 104052135 Osnovna delatnost Statutom NIS a.d. Novi Sad, kao jedan od tri ogranka Drutva, organizovan je ogranak NIS Petrol Beograd, sjedinjavanjem prometnika Jugopetrola i Naftagas prometa, kao i Rafinerija nafte u Panevu i Novom Sadu. NIS Petrol, kao najvei ogranak Naftne industrije Srbije bavi se preradom nafte, proizvodnjom naftnih derivata i industrijskih i motornih ulja, prometom nafte i naftnih derivata, kao i uvozom i izvozom. Matini broj pravnog lica: 20084693 Ime i prezime generalnog direktora Ljubica Simi dipl. ing. tehnologije RNP Direktor projekta MHC/DHT Aleksandr Lobanov Telefon i Telefaks tel. 013/300-238 i telefaks 013/300 282 Web http://www.nis.rs, www.petrol.nis.rs, www.nap.co.rs, www.jugopetrol.co.rs, Lica za kontakt: [email protected] i [email protected] Kompanija je postala dinamino akcionarsko drutvo sa snanom korporacijskom orijentacijom i trenutno zapoljava oko 13 000 radnika. U sastavu NIS a.d. nalaze se tri ogranka: 1. Ogranak za istraivanje i proizvodnja nafte, prirodnog gasa, podzemnih voda i geotermalne energije NIS Naftagas Novi Sad 2. Ogranak za preradu nafte, proizvodnju naftnih derivata i industrijskih i motornih ulja, promet nafte i naftnih derivata, uvoz i izvoz NIS-Petrol Beograd 3. Ogranak za promet tenog naftnog gasa NIS-TNG Elemir Sedite kompanije je u Novom Sadu, dok su kapaciteti razmeteni irom Srbije. Veliki je znaaj investicionog programa Kompanije u iznosu od 396 miliona EVRA, koji podrazumeva modernizaciju proizvodnih kapaciteta i tehnoloku rekonstrukciju preraivakog kompleksa, u cilju poveanja kvaliteta proizvoda do standarda Evro5 kao i zatite ivotne sredine. NIS planira da u ekologiju uloi dodatnih oko 60 miliona evra tokom 2010. i 2011. godine, paralelno sa razvojem modernizacije proizvodnje. Prva etapa predstavlja izgradnju kompleksa u Rafineriji nafte Panevo, zahvaljujui kojoj e NIS u potpunosti zadovoljiti potrebe domaeg trita za gorivima sa 10 ppm S i bezolovnim benzinom.

Objekat:




Do 1991. godine RNP je pratila korak sa razvijenim rafinerijama u EU, po strukturi proizvodnje i kvalitetu motornih goriva-benzina i dizela. RNP je rafinerija energetskog tipa: proizvodnja goriva-motorni benzini, dizel gorivo, mlazno gorivo i lo ulja. Stepen konverzije je oko 80%-odnos belih i crnih derivata nafte, dok je u svetu trend kod modernih rafinerija, potpuna konverzija nafte. Rafinerija nafte Panevo prerauje oko 80% uvozne nafte, i ima iskorienost kapaciteta preko 60% a skladini prostor ima kapacitet od 700000 m3. Ciljevi projekta modernizacije tj. izgradnje novih postrojenja i rekonstrukcije postojeih postrojenja u kompleksu za proizvodnju derivata po EU standardima su sledei: Ispunjenje zahteva domaeg trita i mogunost izvoza derivata Proizvodnja benzina i dizela u skladu sa EU standardima Bolja valorizacija sirove nafte i maksimiziranje profita na dui rok Smanjenje trokova prerade po jedinici sirove nafte Energetska optimizacija procesa proizvodnje derivata nafte Zadovoljenje domaih i evropskih kriterijuma zatite ivotne sredine Za ostvarivanje navedenih ciljeva, izgradie se 8 novih postrojenja i 19 pomonih postrojenja, sistema i instalacija, i sve to e biti integrisano u postojei sistem proizvodnje u RNP izgradnjom u tri faze. Spisak novih postrojenja i instalacija dat je u tabeli 1.1. Tabela 1.1 Spisak novih postrojenja i instalacija modernizacije RNPR. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 Naziv postrojenja ili instalacije Osnovna postrojenja S-4300 MHC/DHT POSTROJENJE ZA BLAGO HIDROKREKOVANJE VAKUUM GASNIH ULJA (LAKO I TEKO)/HIRODESULFURIZACIJU GASNIH ULJA I KEROZINA S-5000/5100 HGU/PSA POSTROJENJE ZA PROIZVODNJU VODONIKA I POSTROJENJE ZA PREIAVANJE VODONIKA S-3200/3300 POSTROJENE ZA OBRADU BENZINA VODONIKOM I KONTINUALNI KATALITIKI REFORMING (NHT/CCR) S-4600 IZOMERIZACIJA S-4450/4460 POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU SUMPORA (CLAUS II) I GRANULACIJU SUMPORA S-4900 POSTROJENJE ZA OBRADU KISELIH VODA (SWSU) S-4950 POSTROJENJE ZA REGENERACIJU AMINA (ARU) S-4700 REGENERACIJA ISTROENE SUMPORNE KISELINE (SARU) Pomona postrojenja i instalacije S-3700/S-3750 SISTEM UGLJOVODONINE BAKLJE I SISTEM KISELE BAKLJE S-5200 POSTROJENJE ZA PROIZVODNJU AZOTA S-22400 SISTEM LOIVOG GASA S-9150 SISTEM RASHLADNE VODE S-22800 RETENZIONI BAZENI OTPADNE VODE S-23000 SISTEM MEUPOVEZIVANJA S-16700 SKLADINI REZERVOARI ZA TENI NAFTNI GAS S-23500 SKLADINI REZERVOARI S-23600 PUMPNE STANICE S-500 SISTEM ZA OBRADU GASOVA S-1500 SISTEM INSTRUMENTALNOG VAZDUHA S-22300 SISTEM ZA PRIKUPLJANJE KONDENZATA S-22600/S-9900 SISTEM MRS PRIRODNOG GASA I SISTEM REDUKCIONE STANICE S-23100/S-23200/S-23300 SISTEM ZATITE OD POARA, DETEKCIJE GASOVA I POARA S-23400 TELEKOMUNIKACIONI SISTEM S-25100 KOMANDNE SALE S-25200 SISTEM DISTRIBUCIJE ELEKTRINE ENERGIJE INSTRUMENTALNI SISTEM REKONSTRUKCIJA I NADOGRADNJA KOMPJUTERSKI KONTROLISANOG SISTEMA ZA NAMEAVANJE MOTORNIH BENZINA, DIZEL GORIVA I ULJA ZA LOENJE

Objekat:




U smislu zatite ivotne sredine, projekat modernizacije RNP takoe ima ogroman znaaj za Republiku Srbiju jer se ostvaruju sledei pozitivni efekti, kako je prikazano u tabeli 1.2. Tabela 1.2 Koliina proizvoda EVRO 5 pre i posle modernizacije RNP (t/god.) Proizvodi Pre modernizacije Nakon modernizacije Razlika Benzin, EVRO 5 638 000 638 000 Dizel gorivo EVRO 5 230 000 1 538 000 1 308 000 Ostali proizvodi 3 536 000 1 838 000 1 698 000 Ukupno: 3 766 000 4 014 000 248 000 U tabeli 1.3 prikazana je razlika kvaliteta goriva pre i posle modernizacije RNP. Iz prikazanih rezultata u tabeli 1.3 lako je izraunati sledei pozitivan efekat po ivotnu sredinu u Srbiji. Sagorevanjem razlike dizela od 1 308 000 t/g sa prosenim sadrajem od 5000 ppm, emisija SO2 bie smanjena sagorevanjem dizela sa 10 ppm, za oko 13053 t/god. SO2. Smanjenje emisije SO2 se jo uveava ako se u obraun ukljui i benzin sa sadanjim kvalitetom od 650 ppm, za oko 797,5 t/g SO2 to ini ukupno snienje emisije SO2 od oko 13850 t/god. Pri tome treba naglasiti da se radi uglavnom o prizemnoj emisiji iz motornih vozila koja ugroavaju ambijentalni vazduh na gradskim tako i meugradskim saobraajnicama. Tabela 1.3 Uporedni kvalitet sadanjeg goriva u Srbiji i kvaliteta EURO 5 Benzin Parametar Jedinica Sadanji kvalitet Budui kvalitet EURO5 Sadraj sumpora, max. mg/kg 650 10 Sadraj benzena, max %(v/v) 5 1 Sadraj aromata %(v/v) 65 35 sadraj olova mg/lit 13 0 Dizel Sadraj sumpora, max. mg/kg 10000 10 Sadraj sumpora, proseno mg/kg 5000 10 Policiklini aromati, max %m/m 11 Pozitivan efekat korienja kvalitetnog benzina EURO 5 je to vie nee biti emisije olova iz benzina na ulicama gradova Srbije. O tetnosti olova i sumpora iz izduvnih gasova motornih vozila postoje brojne studije i nesumnjivo je utvreno sledee: povean nivo sadraja olova u krvi dovodi do oteenja mozga i nerava kod male dece to uzrokuje tekoe u uenju i nii IQ; izloenost olovu dovodi i do povienog krvnog pritiska, poveanog broja sranih oboljenja i oteenja odreenih organa; slino olovu i emisija sumpornih jedinjenja izaziva veliku brigu za zdravlje ljudi i ouvanje zdrave ivotne sredine; sumpor ometa napredne tehnologije za kontrolu polutanata NOx, HC, CO i PM sumpor se naziva olovom novog veka;

Sve to je navedeno pokazuje da projekat modernizacije RNP ima nesumnjivo ogroman pozitivan uticaj na Republiku Srbiju pa i za grad Panevo. Neophodno je da se za planirane objekte modernizacije RNP istrae svi relevantni inioci koji mogu biti merodavni u smislu uticaja na ivotnu sredinu lokalne zajednice gde je locirana rafinerija nafte Panevo. To podrazumeva jedinstveni metodoloki koncept definisanja svih vanih faktora koji utiu na ivotnu sredinu i na koje projekat modernizacije nee uticati negativno.

Objekat:




Izrada studije podrazumeva formiranje polaznih osnova za izradu procene uticaja, polazne programske elemente, domau i evropsku zakonsku regulativu, analizu postojeeg stanja i analizu relevantnih uticaja. Ako se proceni da je potrebno, studija mora da predvidi mere zatite ivotne sredine, u smislu svoenja uticaja novih objekata u Zakonima i Pravilnicima propisane granice. Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo tehnike dokumentacije za izgradnju objekata modernizacije Rafinerije nafte Panevo i mere predviene Studijom moraju se potovati u odgovarajuim glavnim projektima, odnosno kako u toku gradnje objekata tako i u procesu eksploatacije objekata. Projekat Modernizacija rafinerije Panevo i integracija novih postrojenja i instalacija: realizovae se od kraja 2009 do treeg kvartala 2012 godine, kada postrojenja treba da daju proizvodnju derivata standarda EU2009+. Najvei deo usluga projektovanja, NIS Petrol, OD Rafinerija nafte Panevo, poverila je kompaniji CB&I Lummus Brno. U tom dugotrajnom procesu projektovanja i gradnje, neophodno je i pribavljanje odgovarajuih dozvola kao to su npr.: dobijanje odgovarajue graevinske dozvole koje podrazumeva: pribavljanje lokacijske dozvole, izradu idejnog projekta sa studijom opravdanosti i Izvetaj revizione komisije, pribavljanje uslova za izradu glavnih projekata, i glavni projekti koji se podnose za dobijanje graevinske dozvole. Pored niza drugih dokumenata potrebno je izvriti i izradu STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU, PROJEKTA MODERNIZACIJA RAFINERIJE PANEVO I INTEGRACIJA NOVIH POSTROJENJA I INSTALACIJA sa osnovnim ciljem da se analizira problematika uticaja planiranih objekata MODERNIZACIJE RAFINERIJE NAFTE PANEVO, na ivotnu sredinu. S obzirom na karakteristike postojeeg stanja ivotne sredine na analiziranom podruju optine Panevo i karakteristike postojeih potencijala sa jedne strane i karakteristike planiranih objekata sa druge strane, potrebno je posebno studijsko istraivanje na nivou Studije o proceni uticaja kojim bi se definisali svi relevantni uticaji koji se mogu pojaviti na relaciji planirani kompleks rafinerije nafte Panevo ivotna sredina, uzimajui u obzir i ire okruenje koje obuhvata jo dva znaajna proizvoaa hemijskih proizvoda a to su HIP Petrohemija i HIP Azotara. Osnovni cilj studije je da se definiu novi uticaji i analizira kumulativni uticaj na optinu Panevo i da se odrede potrebne mere zatite ivotne sredine kako bi se u toku redovne eksploatacije MODERNIZOVANE RAFINERIJE NAFTE PANEVO a i u sluajevima ako postoji verovatnoa nastanka udesa (akcidenata), spreile negativne posledice po ivotnu sredinu. Korieni propisi pri izradi studije procene uticaja dati su u prilogu 1 grafike dokumentacije ove studije. Potreba da se za planirana postrojenja projekta Modernizacija Rafinerije nafte Panevo i integracije novih postrojenja i instalacija, istrae svi relevantni inioci koji mogu biti merodavni u smislu uticaja na ivotnu sredinu, podrazumeva jedinstveni metodoloki koncept definisanja osnovnih pretpostavki koje znae formiranje polaznih osnova za izradu procene uticaja, polazne programske elemente, zakonsku regulativu, analizu postojeeg stanja i analizu relevantnih uticaja, a ako je potrebno predvidee se i mere zatite u smislu svoenja uticaja novih pogona za Modernizaciju Rafinerije nafte Panevo i integracije novih postrojenja i instalacija za proizvodnju naftnih derivata kvaliteta EURO 5 u propisane granice. Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu je sastavni deo tehnike dokumentacije za izgradnju pogona Modernizacija Rafinerije nafte Panevo i integracije novih postrojenja i instalacija i mora se potovati u toku izrade glavnog projekta, a zatim kako u toku gradnje objekta tako i u procesu eksploatacije objekata. Kod procene uticaja tehnologije proizvodnje naftnih derivata koji odgovaraju standardima EURO 5, potrebno je razmotriti sledee uticaje: uticaj na tlo uticaj na povrinske i podzemne vode uticaj na promene vazduha uticaj na biljni i ivotinjski svet uticaj buke i vibracija na okolinu Pri izradi studije koriena je tzv. najbolja dostupna tehnika odnosno BAT Best Available Technic, odnosno sledei dokumenti koje navodimo u originalu:

Objekat:




EPA, Environment Protection Agency 2008, BAT Guidance Note on Best Available Techniques for Oil and refineries (1st Edition) European Commision, Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC), Reference Document on Best Available Rechniques for Mineral Oil and gas Refineries, february 2003, (The BREF, Best Available techniques reference document, dato preko 600 tehnika) Final Guidelines for an Environmental Impact assesment: petroleum refinery, Irving Oil Company Limited , June 4, 2007.

Pri analiziranju uticaja modernizacije RNP na emisiju, smatrali smo da je koncept jednog dimnjaka prihvatljiv za sluaj rafinerije u Panevu a saglasno tehnikama koje se razmatraju pri odreivanju BAT. (IPPC, odeljak 4, poglavlje 4.15.2 The bubble concept) koji je ilustrovan na slici 1.1

Slika 1.1-Koncept jednog dimnjaka (virtuelni dimnjak odnosno the bubble concept) Koncept jednog dimnjaka se naroito primenjuje za emisiju SO2 u vazduh ali se moe primeniti i za NOx, suspendovane materije (PM), CO i teke metale (Ni, V). Saglasno tom konceptu, tokom izrade studije vrena je komparacija sa slinim postrojenjima u rafinerijama koje su ve realizovale projekte ove vrste. Sutina ovog investicionog ciklusa u RNP, je da se sa proizvodnjom niskosumpornih goriva popravlja i smanjuje negativan uticaj motornih vozila na zagaenje vazduha u Srbiji i u Panevu, ali se istovremeno mora znaajno smanjiti negativan uticaj RNP na zagaenje vazduha u optini Panevo iz emisije procesnih pei, tako to e se u procesnim peima RNP koristiti kvalitetna niskosumporna goriva i znaajno smanjiti emisija SO2, NOx i PM iz stacionarnih izvora emisije. U tabeli 1.4 prikazano je uporedno stanje na smanjenju emisije iz stacionarnih izvora u Rafineriji nafte Rijeka (RNR) nakon I faze modernizacije (izgradnja MHC/DHT). Tabela 1.4 Uporeenje emisije za bazno stanje i nakon I faze modernizacije RNRPrerada sirove nafte bazno Prerada sirove nafte I faza modern.Stanje Postojee stanje (3,1 mil. t/god. sirove nafte) Nakon I faze modernizacije (4,5 mil. t/god. sirove nafte) Razlika nakon I faze modernizacije (t/g) Procenat smanjenja emisije t/g SO2 *kg/t 2,37 0,61 1,76 74,1 t/g NOx kg/t 0,43 0,28 -0,2 -35

3100000 4500000CO2 t/g 851433 1369589 518156 62,17 kg/t 275 304 29,7 10,8

t/g t/gestice t/g kg/t 289 184 105 36,3 0,09 0,04 0,05 56,1

340 340CO t/g 141 173 32 22,7

dana/g dana/gkg/t 0,045 0,038 -0,007 -15,48 35,5

9118t/d 13235t/dVOC t/g kg/t

7353 2767 4586 62,4

1346 1261 -85 -6,3

0,01

*kg/t (kg po toni sirove nafte)

Objekat:




Iz prikazanog pregleda u tabeli 1.3 vidi se, da je predvieno smanjenje emisije nakon I faze modernizacije Rafinerije nafte Rijeka znaajno i da e pri poveanoj preradi sirove nafte od 4,5 miliona tona godinje, emisija iznositi: 2767 t/g SO2 (8,14 t/dan, 0,61 kg/t), 1261 t/g NOx (3,71 t/d 0,28 kg/t). Predvia se i smanjenje emisije vrstih estica od 90 g/toni sirove nafte na 40 g/t. Izraeno na svaki milion tona preraene sirove nafte (C.O.-crude oil) smanjenje emisije je sledee: SO2 od 2370 t/106 t C.O. na 610 t/106 t C.O. NOx od 430 t/106 t C.O. na 280 t/106 t C.O. PM od 93 t/106 t C.O. na 40,88 t/106 t C.O.

Ukupna emisija SO2+NOx=11,85 t/dan ili oko 0,90 kg po toni sirove nafte (900 t/106 t nafte) koja se prerauje. (Odnos SO2:NOx je priblino 69%:31%). Predloeni program smanjenja emisije SO2 posledica je plana da se u rafinerijskim loitima koristi prirodni gas umesto lo ulja i naravno korienja Claus postrojenja dovoljnog kapaciteta za obradu svih rafinerijskih gasova koji sadre sumporvodonik. Iz navedenog je jasno da su sledili praksu evropskih rafinerija koje postiu najbolje rezultate u pogledu smanjenja emisije SO2, NO2 i prakastih materija (PM). Pri tome je velika pogodnost, da snabdevanje prirodnim gasom nije ograniavajui faktor i dovoljne koliine prorodnog gasa omoguie ostvarivanje znaajnog rezultata smanjenja emisije. Pored primera Hrvatske koja je u neposrednom okruenju Srbije i koja e verovatno brzo postati lanica EU navodimo i drugi primer i to iz Azije, Mumbaj (Bombaj) u Indiji. Za dogradnju postrojenja MHC/DHT, u rafineriji nafte Mumbai, godinjeg kapaciteta prerade 5,5 miliona tona sirove nafte, koji se poveava na 7,9 miliona tona, Ministarstvo zatite okoline i uma Vlade Indije, propisalo je pored drugih mera i sledee mere kojima se Rafinerija u Mumbaju mora povinovati: Emisija SO2 i NOx mora da se odrava u postojeim ve zadatim granicama od 12,6 t/dan (oko 8,82 t/dan SO2 i oko 3,78 t/dan NOx); Od ukupne povrine rafinerije od 136 ha, razviti zatitni zeleni pojas od 14% od ukupne povrine kompleksa rafinerije; Izgraditi postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova iz postrojenja FCC;

Prikazani primeri su jasan putokaz da studija o proceni uticaja modernizacije RN Panevo, mora da proui kvalitet korienih goriva u procesnim peima i u energani Rafinerije nafte Panevo, kako bi se efekti modernizacije pozitivno odrazili i na zatitu vazduha u optini Panevo, snienjem emisije SO2, NOx i vrstih estica iz stacionarnih izvora emisije. Za analizu uticaja projekta modernizacije na ivotnu sredinu i zatitu zemljita, voda, podzemnih voda i ambijentalnog vazduha, takoe treba u to veoj meri koristiiti navedene dokumente o najbolje dostupnim tehnikama (BREF) pri oceni uticaja projekta na ivotnu sredinu i za zatitu ivotne sredine od tetnih uticaja. Na slici 1.2 prikazan je opseg specifine emisije polutanata u vazduh, otpadnih voda i vrstog otpada iz 70 rafinerija u Evropi, i to na godinjem nivou, iskazano u tonama na svaki milion tona preraene sirove nafte. Izvor za sliku 1.2 je dokument: IPPC, Reference Document on Best Available Techniques for Mineral Oil and Gas Refineries, February 2003., Chapter 3-Emission and consumption levels, str. 84. Vano je naglasiti da evropske rafinerije prerauju od 20.000.000 t/g. sirove nafte do manje od 500.000 t/g. Nie vrednosti specifine emisije navedene u tabeli 1.2, normalno odgovaraju rafinerijama koje sprovode tehnike snienja emisija i dobrih ekolokih performansi dok su visoke specifine vrednosti emisija tipine za rafinerije koje ne sprovode tehnike snienja emisija.

Objekat:




Slika 1.2 Prikaz opsega otpadnih materija iz rafinerija u Evropi, na godinjem nivou Bitno za izradu ove Studije o proceni uticaja Projekta modernizacije RNP na ivotnu sredinu vano je napomenuti i sledee, a to je u vezi sa zatitom ivotne sredine i promenom vlasnike strukture NIS-a. U skladu sa lanom 6.9 ugovora o prodaji i kupovini akcija Naftne Industrije Srbije a.d. Novi Sad od strane i izmeu Republike Srbije i OAD Gazprom Nefta, koji glasi: "U cilju utvrivanja prole odgovornosti, Kupac i Prodavac bez odlaganja uzajamno imenuju konsultanta koji priprema sveobuhvatnu studiju procene datih uslova i stanja ivotne sredine." NIS a.d. je sproveo nabavku i izabran je ponua: grupa D'Appolonia S.p.A. (Italija) i Steinbeis Advanced Risk Technologies GmbH (Nemaka). Ugovor je potpisan, izvrilac ima rok za zavretak radova 4 meseca ( poetak rada je mart 2010). Zadatak angaovanog konsultanta je: Ekoloka procena stanja u kome se nalazi ivotna sredina na lokacijama NIS a.d. (ukljuujui i RNP) Procena tehnologije koja se koristi i usklaenost sa zahtevima zakonske regulative Procena operativnih rizika Predlozi za unapreenje stanja i usklaenost sa zakonskom regulativom R.Srbije

Kako je napred pomenuto, programi koji budu ocenjeni kao prioritetni realizovae se paralelno sa projektom modernizacije RNP do 2012. godine, odnosno do 2013 godine, i za to je predvien iznos investicija od 60 miliona evra. Tokom izrade studije pored propisa iz oblasti zatite ivotne sredine korieni su i razliiti izvori koji su u studiji navoeni tamo, gde se obraivai pozivaju na njih.

Objekat:




2.0 OPIS LOKACIJE NA KOJOJ SE PLANIRA IZVOENJE PROJEKTANa slici 2.1, prikazana je geografska karta dela Srbije severno od Beograda, ka Panevu.

Slika 2.1-Geografska karta dela Srbije od Beograda do Paneva sa poloajem Paneva Grad Panevo se nalazi na krajnjem jugu Banata i predstavlja njegov regionalni centar. Makro lokacija Paneva je 440 55 severne geografske irine i 200 40 istone geografske duine. Grad je situiran na liniji razdvajanja dve reljefne celine: banatske lesne terase i aluvijalne ravni reke Dunav. Pravac pruanja je severozapad-jugoistok. Gradska naselja se nalaze oko 2,5 km uzvodno od ua reke Tami u Dunav. Industrijska zona grada Paneva locirana je u smeru jugoistoka u odnosu na centar. U prolosti je industrijska zona bila okruena relativno slabo urbanizovanim naseljima Topola i Vojlovica. Razvojem i irenjem grada i prigradskih naselja, potez od centra grada Paneva do industrijske zone je u najveem delu urbanizovan. Najvei industrijski kapaciteti hemijske i naftne industrije Srbije smeteni su na potezu izmeu prigradskog naselja Vojlovica, koje je deo Paneva, i sela Stareva koje se nalazi istono od grada. Sa desne strane puta PanevoStarevo locirani su industrijski kompleksi preduzea HIP Azotara i HIP Petrohemija, dok je industrijski kompleks NIS Rafinerije nafte Panevo lociran neto dalje od grada sa leve strane puta PanevoStarevo. Proizvodni kompleks Messer Tehnogas, nalazi se na tri, meusobno razdvojene, mikro lokacije u industrijskoj zoni. Lokacija proizvodnog kompleksa je u blizini leve obale reke Dunav, oko 4 km jugoistono od centra grada Paneva. Rastojanje kompleksa od grada Beograda, raunato putem, iznosi 20-25 km. Centralni deo industrijske zone zauzima lokacija HIP Petrohemije. Severozapadno od lokacije preduzea HIP Petrohemija na oko 1,5 km udaljenosti, blie gradu Panevu, smeten je industrijski kompleks HIP Azotara u ijoj su blizini stambena naselja Vojlovica i Topola.

Objekat:




U sastavu lokacije preduzea HIP Azotara nalazi se kanal ovog preduzea koji predstavlja rukavac reke Dunav. Dalje nizvodno u odnosu na lokaciju HIP Petrohemije nalazi se luka pretakalite preduzea NIS Rafinerija nafte, Panevo. Veza za drumski saobraaj je Spoljnostarevaka ulica, od koje zapadno postoji veza sa obilaznicom oko Paneva i brojnim nacionalnim i meunarodnim pravcima. Na slici 2.2 prikazan je snimak iz vazduha, Paneva i okoline sa oznaenim objektima Rafinerije, Petrohemije i Azotare.

Slika 2.2-Vazduni snimak Paneva i okoline Kako se vidi sa snimka Paneva i okoline, od bloka 21 Rafinerije nafte Panevo do mernih mesta aerozagaenja Paneva su sledee udaljenosti: do Stareva udaljenost je oko 0,8 km., do Vojlovice udaljenost je oko 2,3 km, do Vatrogasnog doma oko 4,6 km a do ulice Cara Duana u Panevu oko 6,4 km. Na slici 2.2 prikazana je i rua vetrova po kojoj je lako zakljuiti nepovoljnost lokacije Rafinerije nafte Panevo i ostalih industrijskih objekata tzv. jugoistone zone Paneva u odnosu na naseljena mesta. U svakodnevnim informacijama o stanju ivotne sredine u Panevu, esta su saoptenja u kojem stoji npr. da su Panevci osetili amonijak u vazduhu zato to je duvao nepovoljan vetar". Na slici 2.3 prikazana je karta kojom se definie lokacija objekata JIZ Zone Paneva.

Objekat:




Slika 2.3 Lokacija fabrika June zone ili jugoistone zone u odnosu na grad Panevo Da je komisija za izbor lokacije Azotare, Rafinerije nafte i Petrohemije traila za Panevo najnepogodnije mesto sa stanovita mogueg aerozagadenja, fabrike bi locirala upravo tamo gde su sada. Rua vetrova je tu bila nepogodna, ali blizina Dunava i mogunost izgradnje pristanita bili su argumenti u prilog odluci koja e se doneti. Panevci koji se bave ekologijom, tvrde, da je onima koji su pokazali na lokaciju u panevackom naselju Topola, kao mestu za izgradnju Azotare, bilo i tada jasno ta e se zbiti. Onima koji su 1956. izabrali lokaciju za gradnju Azotare, a kasnije Rafinerije i Petrohemije, jasno je bilo da e do ovoga doi. Izvrena su tada merenja koja su pokazala da u proseku, svaki trei dan u godini nad Panevom duva juni vetar, koji sve gasove iz industrijske zone nosi ka gradu. Oni tvrde i da je predstavnik Vojske u komisiji za izbor lokacije, najvie insistirao da se pre poetka gradnje podigne irok "zeleni pojas" prema gradu. Nisu ga posluali, a posledica takvog odnosa je stalno narastanje nepoverenja izmedu grada i menadera industrijskih giganata. Postrojenja su izgraena sledeim redosledom: novembra 1962. godine, kada je na etiri kilometra od centra Paneva poela da radi fabrika vetakih ubriva, godine 1968. startovala je na istoj lokaciji Rafinerija nafte, a u periodu od 1977. do 1981. godine pet petrohemijskih fabrika u HIP Petrohemija. 2.1 Kopija plana katastarskih parcela na kojima se predvia izvoenje projekta sa ucrtanim rasporedom svih objekata Zemljite koje koristi NIS Rafinerija nafte Panevo, oivieno je sa severozapadne strane naseljem Vojlovica, sa severoistone i jugoistone strane atarom Vojlovice, a sa jugozapadne strane Spoljnostarevakom ulicom. Krug fabrike RNP povezan je cevovodom i pristupnim putem sa pristanitem koje se nalazi na Dunavu. Zemljite obuhvaeno granicom kompleksa NIS RNP, je u svojini Republike Srbije a pravo korienja ima NIS Rafinerija nafte Panevo. Sve katastarske parcele u katastru nepokretnosti su evidentirane i nalaze se u Prepisu lista nepokretnosti broj 10 KO Panevo deo 3 (pristanite i cevovod) i lista nepokretnosti 312 KO Vojlovica 1 (krug fabrike). U listu nepokretnosti broj 10 date su katastarske parcele pristanita i veze sa rafinerijom a ukupna povrina pristanta je 3ha 52ar 02m2 i dok je povrina preko koje prolazi cevovod, protivpoarni put i servisna saobraajnica 7ha 79ar 41m2. U prilozima 1, 2 i 3, date su kopije plana katastarskih parcela u RNP.

Objekat:




Projekat modernizacije RNP e se realizovati na katastarskim parcelama koje su obuhvaene listom nepokretnosti broj 312. Brojevi parcela na kojima e se graditi objekti su navedeni u lokacijskoj dozvoli. U okviru liste nepokretnosti broj 312 KO Vojlovica 1, nalaze se sledee katastarske parcele: 3319, 3522, 3523/1, 3523/2, 3523/3, 3523/4, 3523/5, 3523/6, 3523/7, 3523/8, 3524, 3526, 3527, 3528, 3529, 3530, 3531, 3532, 3533, 3534, 3535, 3536, 3537, 3538, 3539, 3540, 3541, 3542, 3543, 3544, 3545, 3546, 3547, 3548, 3549, 3550, 3551, 3552, 3553, 3554, 3555, 3556, 3557, 3558, 3559, 3560, 3561, 3562/1, 3563, 3564, 3565, 3566, 3567, 3568, 3569, 3570, 3571, 3572, 3573, 3574, 3575, 3576, 3577, 3578, 3579, 3580, 3581, 3582, 3583, 3584, i 3586 KO Vojlovica 1. U postupku pribavljanja lokacijske dozvole, RNP je od Republikog Geodetskog zavoda, Slube za katastar nepokretnosti Panevo, pribavio 06.05.2009. i 23.07.2009. Izvode iz lista nepokretnosti broj 312 K.O.Vojlovica i ti dokumenti su predati nadlenom organu za izdavanje lokacijske dozvole. U listu nepokretnosti 312 KO Vojlovica navedene katastarske parcele u prirodi ine izgraeni kompleks fabrike fabrike NIS Rafinerija nafte Panevo u iji sastav ulaze industrijska pruga i objekti industrijskog transporta-unutranje fabrike (interne) saobraajnice tj. avenije i stritovi, interni graevinski blokovi i zelene povrine (panjak 5 klase). Zemljite je u dravnoj svojini, vlasnik je Republika Srbija a pravo korienja ima NIS Rafinerija nafte Panevo. Ukupna povrina zemljita obuhvaena pravom korienja NIS Rafinerija nafte Panevo, iznosi 195ha 93ar 73m2 od ega je raspodela sledea: krug RNP: pristanite: veza pristanite-RNP: 184ha 62ar 30m2 3ha 52ar 02m2 7ha 79ar 41m2

Prilkom izgradnje kompleksa NIS Rafinerija nafte Panevo, obrazovani su interni bloovi: 01, 02, 03, 04, 05, 06, 07, 09, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20 21, 22, 23, i 24 tj. izgraene su interne ulice odnosno stritovi i avenije i pruge ispresecale su obuhvaeni prostor i obrazovale interne blokove. Blok 25 (25/1, 25/2 i 25/3) obuhvata pristanite i vezu pristanita i RNP. U tabeli 2.1-1 dat je pregled namena povrina i brojeva katastarskih parcela u RNP bez pristanita. Tabela 2.1-1 Pregled namena povrina i brojeca katastarskih parcela RNPNamena povrina Pruga Ranir Interne ulice, avenije A, B, C, D, E, F, Stritovi, 1,2,3,4,5 i 6 Interni blokovi od 1 do 24 Brojevi katastarskih parcela 3319 i 3523/2 3576 3527, 3531, 3541, 3552, 3563, i 3582 3533, 3535, 3537, 3539, 3544, 3546, 3548, 3550, 3554, 3558, 3560, 3567, 3569, 3571, 3573, i 3575 3522, 3524, 3525, 3526, 3529, 3530, 3532, 3534, 3536, 3540, 3542, 3545, 3547, 3549, 3551, 3553, 3555, 3557, 3561, 3562/1, 3564, 3566, 3568, 3570, 3572, 3574, 3577, 3578, 3579, 3580, 3581 3523/4, 3523/5, 3523/7, i 3523/8 3523/1, 3523/3, 3523/6 i 3523/8

3556, 3538, 3559, 3576,

Parking Panjak 5 klase

2.2 Podaci o potrebnoj povrini zemljita u m2 za vreme izvoenja radova sa opisom fizikih karakteristika i kartografskim prikazom odgovarajue razmere, kao i povrine koje e biti obuhvaene kada projekat bude izveden za nove objekte U grafikoj dokumentaciji ove studije crte br. 3741-EK-01 u prilozima, data je situacija objekata i opreme u osnovi, u razmeri 1:2500 na kojoj su detaljno prikazani novi objekti koji e se izgraditi. Sa pomenute situacije, moe se sagledati potrebna povrina za nove objekte koja je prikazana i u tabeli 2.2.-1.

Objekat:




Tabela 2.2-1 Potrebne povrine objekata za modernizije Rafinerije nafte PanevoNaziv postrojenja/objekta Osnovna procesna postrojenja S-4300 (MHC/DHT) Postrojenje za blago hidrokrekovanje vakuum gasnih ulja i hidrotretman gasnih ulja i kerozina-blok 21 S-5000 (HGU) Postrojenje za proizvodnju vodonika , blok 5 S-5100 (PSA) Postrojenje za preiavanje vodonika- blok 5 i 21 S-3200/S-3300 Postrojenje za katalitiki reforming i hidrotretman nafte (CCR/NHT)- blok 22 S-4600 (ISO) Izomerizacija-blok 05 S-4450 (SRU) Postrojenje za proizvodnju sumpora- blok 21 S-4460 (SFU) Postrojenje za granulaciju sumpora- blok 22 S-4900 (SWSU) Postrojenje za stripovanje kisele vode- blok 21 S-4950 (ARU) Postrojenje za regeneraciju amina- blok 21 S-4700 (SARU) Postrojenje za regeneraciju istroene sumporne kiseline u alkilaciji- blok 22 Pomona postrojenja i instalacije S-3750 Sistem kisele baklje-blok 4 i 22 S-3700 Sistem ugljovodonine baklje-blok 4 i 22 S-5200 (NGU) Proizvodnja azota- blok 22 S-22400 Sistem loivog (gorivog) gasa-blok 22 S-9150 Sistem rashladne vode-blok 6 S-22800 Retenzioni bazeni za otpadne vode-(desno od bloka 21) S-23000 Sistem meupovezivanja-blok 22 S-16700 Skladini rezervoari tenog naftnog gasa-blok 16 S-23500 Skladini rezervoari (u blokovima 10, 11, 12, 19, 18) ugradnja meraa nivoa S-23600 Pumpne stanice (u blokovima 11 i 19) S-500 Postrojenje za obradu gasova (prepravka)-blok 5 S-1500 Sistem komprimovanog i instrumentalnog vazduha (prepravka postojeeg)-blok 5 S-22300 Sistem kondenzacije-blok 21 i 22 S-22600/S-9900 Sistem MRS prirodnog gasa S-23100 Sistem za detekciju poara-blok 5, 16, 21, 22 S-23200 Sistem za zatitu od poara-blok 5, 16, 21, 22 S-23300 Sistem za detekciju gasova-blok 5, 16, 21, 22 S-23400 Telekomunikacioni sistemi-blok 5, 16, 21, 22 S-25100 Kontrolna soba-blok 3 S-23100 Komandne sale S-25200 Sistem distribucije elektrine energije (TS 35/6 kV-blok 23) (27x29) 783 m2 Ukupno potrebne povrine za instalacije i postrojenja: Dimenzije BxLxH 101,5x87 55x40+15x14 10x16 102x80 46x69 45x42 16x40 22,5x16 60x30 25x40 21x24 21x24 20x40 23,5x9 40x15 23x36 70x82 60x20 6x10 14,5x24,5 Povrina, m2 8830 2754 8160 3174 1890 640 360 1853 1000 504 504 800 211,5 600 828 5740 1200 60 355

18,5x38,5 67x20 -

712 1340 41515,5

Na auriranom crteu situacije postojeih i novih objekata u Rafineriji nafte Panevo, crte br. 3741-EK01 prikazane su povrine sledeih objekata vanih za projekat modernizacije rafinerije nafte Panevo. sva nova procesna i pomona postrojenja i instalacije sa potrebnim povrinama osnove, ukupne povrine F=41515m2 depoi razvrstanog otpada u aveniji F raspored privremenih objekata za vreme gradnje, a koji e se ukloniti kada se gradnja zavri; privremeni objekti su oznaeni slovima od A do N sa namenom povrina; F=44880m2; odlagalita otkopane zemlje iz pripremnih radova za temeljenje objekata A, A1, B i C (grubi predraun pokazuje da se moe oekivati 40000x3=120000m3 iskopane zemlje, koja treba da se delom privremeno a delom trajno ukloni) novi zeleni pojas prema naselju Vojlovica je takoe prikazan na crteu 3741-EK-01

Objekat:




2.3 Prikaz pedolokih, geomorfolokih, geolokih i hidrogeolokih i seizmolokih karakteristika terena Pedologija Celo Panevo je podignuto na ernozemu sa znacima oglejavanja na lesu. ernozem se ovde formira na lesnoj terasi, a znaci oglejavanja se javljaju usled promena na mrtvici - lesu koje izazivaju podzemne vode koje se javljaju periodino. To povremeno kvaenje donjih delova lesa podzemnim vodama stvara uslove za redukcione procese pa se stvaraju fleke. Uestalost glejnih fleka je u profilu srazmerna trajanju redukcionih procesa, tj. trajanju kvaenja od podzemnih voda. U jugoistonom delu Banata, du donjeg toka Tamia, ovaj ernozem zahvata istoni deo atara Jabuke, izmeu vodotoka Stari Dunavac i puta Jabuka - Panevo. Sa ovog pravca irokim zahvatom pokriva severno, istono i juno podruje Paneva i dalje se prostire na jugoistok...(Zemljite Vojvodine, grupa autora, Novi Sad, 1972.). Akumulativno-humusni deo ovog zemljita je blizak tipinim ernozemnim tvorevinama. Humusni horizont A je dobro razvijen sa prelazom (horizont AC) nad lesom, koji je poeo da se transformie (za razliku od C horizonta kod prvog ernozema). Zbog razliitog reima voda, C horizont ima podslojeve koji su u razliitim stepenima deformisanosti. Izvorni C horizont se nalazi samo u tragovima. Prelazni AC horizont je u gornjem delu blii A sloju, a u donjem delu lesnom supstratu. On je sivomrke i mrkobeliaste boje, sitnogrudviaste i zrnaste strukture. Poroznost ovog zemljita je vrlo dobra, pa je kretanje vode u svim pravcima vrlo povoljno. Odnos ukupnog peska prema koliini praha i gline je 45:55, ali u izvesnoj meri varira u zavisnosti od matinog supstrata za tu vrstu lesa. Ovo zemljite je slaboalkalne i alkalne reakcije, jer pH u vodi humusnog horizonta iznosi 7,20-8,40. ernozem na lesu je izmeu vrednosti istog ernozema i livadskih crnica. Svojim duboko razvijenim A horizontom, pogodnim mehanikim sastavom, odlinom strukturom, vrlo dobrim vodnim i vazdunim reimom, predstavlja visokoproizvodno zemljite, a sa primenom agrotehnikih mera i navodnjavanjem, daje najvee prinose u poljoprivrednoj proizvodnji. Zemljite na kome se nalazi Panevo trpi velike uticaje. Zemljite u graevinskom reonu gubi veoma brzo svoje prirodne karakteristike, unosi se puno produkata ljudskih aktivnosti i ono postaje antropogeno zemljite, odnosno zemljite koje je posledica ljudskog delovanja. To zemljite je uglavnom nepovoljno za obradu i poboljava se regulisanjem humusnog sloja za oformljavanje manjih obradivih povrina - u gradu su to veinom javne, zelene povrine. Seizminost Na slici 2.3-1 prikazana je karta makroseizmike rejonizacije za deo Srbije severno od Beograda.

Slika 2.3-1 Karta makroseizmike rejonizacije dela Srbije severno od Beograda

Objekat:




Za teritoriju optine Panevo do sada nisu vrena mikroseizmika istraivanja, pa se za odreivanje stepena ugroenosti od zemljotresa moraju koristiti podaci iz karte makroseizmike rejonizacije, slika 2.3-1 (Slubeni list SAP Vojvodine, br. 20/79). Prema podacima iz ove karte, na teritoriji optine Panevo mogui su potresi od 7 MSC, s tim da postoji mogunost da e u budunosti deo ovog podruja prei u zonu 8 MCS skale. Geomorfologija i geologija U fiziko-geografskom smislu, poloaj Paneva je definisan lokacijom urbanog tkiva na ivinom delu Banatske lesne terase, na kontaktu dveju morfolokih celina, koje imaju svoju identifikaciju kao juno krilo Banatske lesne terase i aluvijalne ravni Dunava. Panevo se nalazi u onom delu Junog Banata na lesnoj terasi, koja je u neposrednoj blizini aluvijalne ravni Dunava, nizvodno od ua Tamia u Dunav. U geolokom pogledu aluvijalna terasa je sastavljena od peska i pretaloenog lesa. Povrinski slojevi sastavljeni su od sitnijih, pa do najkrupnijih formi peska, a sa daljim poveanjem dubine preko 6 metara, slojeve peska smenjuju sitniji ljunkovi sa prelazom na krupnije granulacije. Podruje koje zahvata grad Panevo nalazi se na nadmorskoj visini od 70 do 78,45 m. 2.4 Podaci o izvoritu vodosnabdevanja (udaljenost, kapacitet, ugroenost, zone sanitarne zatite) i o osnovnim hidrolokim karakteristikama Hidrogeologija Panevo se nalazi u onom delu Junog Banata na lesnoj terasi, koja je u neposrednoj blizini inundacione ravni Dunava, nizvodno od ua Tamia u Dunav. Aluvijalna ravan, generalno posmatrano izgraena je iz niih i viih delova. Nii delovi aluvijalne ravni su tzv. inundacione ravni koje Dunav redovno plavi pri visokim vodostajima. Vie delove ini aluvijalna terasa. Ove zone u priobalju Dunava poznate su kao ribolovna podruja. Ritska podruja su stanita raznovrsne divljai, i ako takvi atraktivni lovni tereni. Ovi prostori, u velikoj meri su degradirani i izmenjeni pod antropogenim uticajem. Hidrologija Hidrologija podruja grada Paneva moe se posmatrati kroz dva aspekta: 1) povrinske vode i 2) podzemne vode. U pogledu povrinskih voda teritoriju grada karakterie da su juna i jugoistona strana oiviene rekama Dunavom i Tamiom, a sa istone strane vodotokom Nadelom koji je nastao sakupljanjem povrinskih i dreniranjem podzemnih voda. Vodostaj Dunava i Tamia osmatra se svakodnevno na vodomernoj letvi ija je 0 na koti 67,33 m. Apsolutni minimum vodostaja je na koti 66,03 m, a maksimum na 74,87 m te je apsolutna amplituda 8,84 m. U vreme malih voda, reke imaju ulogu drenaa priobalnog podruja, a u vreme velikih (prolenih) voda nivo je vii od priobalnog podruja i stvara uspor u reimu podzemnih voda. Pri tome reka Tami skoro redovno plavi priobalno podruje i zahvaljujui tome formirao se tzv. Jabuki rit. Reim podzemnih voda direktno zavisi od morfolokih, geolokih i hidrogeolokih karakteristika posmatranog podruja, klimatskih uslova, blizina reka i stepena uticaja ljudskog faktora kroz izgraenost hidrotehnikih objekata. Analizom podataka viegodinjih osmatranja dolo se do sledeih optih zakljuaka: a) Maksimum nivoa u toku prolea i leta, a minimum u toku perioda jesen-zima; b) Zapaeno je periodino osciliranje vodostaja sa ciklusom ponavljanja 5-8 godina; c) Na podruju niskog priobalja nivo podzemne vode je pod direktnim uticajem nivoareka; d) Na podrujima dalje od reke (lesna terasa) nivo podzemnih voda je ujednaeniji sa promenama u zavisnosti od karakteristika hidroloke godine, godinjeg doba i faze u viegodinjem ciklusu reima podzemnih voda; e) Za reim podzemnih voda samog gradskog podruja moe se rei da je stabilan.

Objekat:




Podzemne vode u Rafineriji nafte Panevo su ispitivane kroz akcioni program-faza III, koji je finansiralo Italijansko ministarstvo za zatitu zemlje i mora, pod nazivom: NIS Oil Refinery-Remediation of hydrocarbons contamination feasibility Study/Conceptual Design iz septembra 2007. godine. Istraivanja na terenu i u laboratorijama su izvrena od strane kompanije DAppolonia. Osnovni cilj istraivanja bio je da se utvrdi, da li su podzemne vode ispod Rafinerije nafte Panevo zagaene i do kog nivoa. Ovim istraivanjima je zakljueno sledee: izvrena je karakterizacija tipova i nivoa zagaenja podzemnih voda u krugu rafinerije i okolini kako bi se definisali glavni polutanti; izvrena je kontrola sadraja rastvorenog kiseonika, gvoa i mangana u podzemnim vodama, kao glavnih parametara za preduzimanje akcije bioremedijacije; unapreena su znanja geologije i hdrogeologije june zone Paneva; analiziran je smer toka podzemnih voda i zakljueno je da se glavni tok kree od severoistoka ka jugozapadu (to znai da se podzemne vode ne kreu ka naseljenom mestu Vojlovica, ve ka Dunavu i time ugroavaju vodotok); Izvrene su simulacije izvora polutanata i transporta glavnih polutanata koji su praeni a to su benzen i TPH>12; Kreirani su modeli kojima bi se smanjilo zagaenje van kruga rafinerije; Razmatrane su hidraulike barijere (bunari iz kojih se crpi voda i potom preiava) kao mera dugorone akcije na saniranju zagaenja podzemnih voda; Hidraulike barijere predstavljaju bunare iz kojih bi se pumpala voda na postrojenja za tretman zagaenih podzemnih voda i to kako u postojea postrojenja RNP, tako i u pokretna postrojenja za preiavanja zagaenih podzemnih voda; Na slici 2.4-1 prikazan je tok podzemnih voda iz kruga rafinerije nafte Panevo.

Slika 2.4-1 Model kretanja podzemnih voda ispod RNP, sa barijerama W1 do W18 Kako se vidi sa slike 2.4-1, barijere su bunari (W1 do W18) iz kojih bi se ispumpavala voda i odvodila na tretman u cilju preiavanja od polutanata u podzemnoj vodi.

Objekat:




Vodosnabdevanje Unutar samog kompleksa rafinerije nafte Panevo postoji mrea sanitarne vode, prikljuena na magistralni gradski vodovod 500 u ulici Spoljnostarevakoj (prikljuak 200). Prosena potronja sanitarne vode iznosi 35 m3/h. U sistemu rafinerije pored sanitarne postoje jo i sistemi procesne, rashladne i protiv-poarne vode za koje se koristi voda sa dunavskog vodozahvata. Vode se prepumpavaju iz Dunava do kompleksa rafinerije gde se zatim taloe i hemijski tretiraju do odreenog stepena, a zatim distribuiraju u navedene sisteme. Za ove potrebe se preko crpne stanice preuzima oko 600-800m3/h dunavske vode. Na teritoriji optine Panevo u tri gradska naselja (Panevo, Kaarevo i Starevo) i sedam seoskih naselja (Banatski Brestovac, Banatsko Novo Selo, Glogonj, Dolovo, Ivanovo, Jabuka i Omoljica), prema podacima popisa iz 2002. godine, ivi 127.162 stanovnika. Organizovano javno snabdevanje vodom za pie vri se iskljuivo zahvatanjem podzemnih voda iz vodonosnih sredina osnovnog vodonosnog kompleksa i iz vodonosnih sredina pliocena. Ukupna prosena eksploatacija podzemnih voda na podruju optine iznosi oko Q=620 l/s. Vodozahvatni objekti su iskljuivo bueni vertikalni bunari, kojih aktivnih na izvoritima za javno vodosnabdevanje ima oko 106. Od tri gradska naselja, Panevo i Kaarevo imaju svoja izvorita, dok se vodosnabdevanje Stareva vri sa izvorita Paneva. Eksploatacija podzemnih voda za sva naselja na teritoriji optine Panevo procenjena je na osnovu broja vodozahvatnih objekata, fakturisanih koliina isporuene vode korisnicima, vremena rada crpnih agregata, karakteristika kaptirane vodonosne sredine, broja stanovnika, potreba u vodi privrednih subjekata i procenjenih gubitaka u mrei, a na osnovu postojee dokumentacije i procene tehnikih lica u JKP Vodovod i kanalizacija u Panevu, kao i u javnim komunalnim preduzeima koja su nadlena za vodosnabdevanje seoskih naselja. Vodovodni sistemi na teritoriji optine generalno se mogu podeliti u dve grupe: prvu grupu (celinu) predstavlja panevaki vodovodni sistem koji snabdeva vodom Panevo, Starevo, Omoljicu, Banatski Brestovac i Ivanovo; drugu grupu ine autonomni vodovodni sistemi pet seoskih naselja: Dolovo, Kaarevo, Banatsko Novo Selo, Jabuka i Glogonj. Panevaki vodovodni sistem Prvi javni vodovod na teritoriji optine formiran je 1962. godine u Panevu, izgradnjom dela mree i otvaranjem izvorita Sibnica koje je i danas u radu. Sa razvojem gradskog naselja i industrije, irio se i Panevaki vodovodni sistem pa je 1986. godine puten u rad PPV i izvorite Filter, a 1998. godine je otvoreno izvorite Gradska uma. Vremenom je na izvoritu Sibnica (najveem izvoritu Panevakog vodovoda sa srednjim godinjim kapacitetom od priblino 300 l/s) dolo do ubrzanja procesa starenja bunara, tako da se zbog odravanja potrebnog kapaciteta vre este regeneracije vodozahvatnih objekata i buenja novih. Krajem osamdesetih godina na vodovodni sistem se prikljuuje gradsko naselje Kaarevo koje pre toga nije imalo sopstveni vodovod (snabdevalo se vodom iz plitkih bunara). Krajem devedesetih na sistem se prikljuuju naselja Omoljica i Banatski Brestovac a 2000. godine selo Ivanovo, poslednje naselje koje nije imalo javno snabdevanje. Na osnovu podataka o potronji vode u proteklom periodu, moe se zakljuiti da se specifina potronja kree izmeu 270-300 litara po stanovniku na dan (izvor-tehnika sluba Vodovoda Panevo, 2003. god.). Osnovni problem distributivnog sistema Panevakog vodovoda predstavlja to to njegov razvoj ne prati razvoj grada. Od 180 km cevovoda prenika 80mm-300mm, oko 45% ine azbest-cementne cevi koje zbog svoje starosti (preko 25 godina) uzrokuju velike gubitke (oko 25%). Broj defekata na cevovodu kree se oko 700 godinje. Veliki deo mree ine cevi malih prenika koje predstavljaju uska grla i prouzrokuju niske pritiske u pojedinim delovima naselja.

Objekat:




Prikljuenje tri seoska naselja na vodovodni sistem (u periodu od 1998. do 2000. godine) dovelo je i do poveanja neracionalne potronje, pre svega u letnjim mesecima kao posledica korienja vode za zalivanje. Postojei rezervoarski prostor od 13.000 m3 predstavlja samo 20% od maksimalne dnevne potronje, to nije dovoljno da pokrije dnevne neravnomernosti potronje, pogotovu u letnjem periodu. Izvorita vodosnabdevanja Panevakog vodovoda su, sa aspekta zatite od zagaenja, potencijalno ugroena pre svega pojavom nelegalne gradnje u njihovoj blizini (Sibnica i Filter) ali i saobraajnicama koje prolaze u njihovom neposrednom okruenju (stari i novi put Beograd-Panevo). Vodovodni sistem pet seoskih naselja Vodovodni sistemi pet seoskih naselja (Dolovo, Kaarevo, Banatsko Novo Selo, Jabuka i Glogonj) formirani su u periodu od 1972. do 1977. godine, buenjem prvih bunara i izgradnjom distributivne mree. Podaci za ova naselja prikazani su u tabeli 2.4-1. Ove sisteme karakterie slina struktura. Podzemna voda se kaptira cevastim bunarima na izvoritu, odakle se preko hidrofora (za odravanje pritiska) direktno alje u mreu. Pre slanja u mreu vri se dezinfekcija natrijum-hipohloritom na hlorinatoru. Distributivne mree su, po pravilu, prstenaste, sa velikom zastupljenou malih prenika (oko 90% prenici 80-100 mm). Prilikom izgradnje mree koriene su iskljuivo azbest-cementne cevi zbog niske cene (osim u Jabuci gde su prisutne plastine cevi), ija je osnovna mana to vremenom postaju krte i lako pucaju, prouzrokujui velike gubitke i prekide u snabdevanju. Tabela 2.4-1 - Osnovni podaci o vodovodnim sistemima Dolova, Kaareva, Banatskog Novog Sela, Jabuke i GlogonjaKaarevo Broj stanovnika Broj bunara Kaptirani interval (m) Broj prikljuka Potr. stanovnitva (m3/god.) Potr. privrede (m3/god.) Pros. spec. potronja (l/st.na dan) Kapacitet (l/s) 1. zona, pritisak u zoni (MPa) Duina vod. mree prenika 80-800 mm Azbest - cementne cevi (%) Plastine cevi (%) Starost mree 25-50 godina (%) Koeficijent izgraenosti mree (m/stan) 7.624 5 30-95 2.05 360 150 180 20 2.5-5.5 22 -100 100 3 Banatsko Novo Selo 7.416 7 47-75 2.4 500 200 230 20 2-5 50 -100 100 6 Glogonj 3.178 5 1-60 70-80 1.05 210 40 210 8 2.5-4 17.3 -100 100 5 Dolovo 6.835 4 38-60 2.15 435 180 14 3.2-5.5 34 -100 100 5 Jabuka 6.312 5 73-100 1.7 480 210 14 1.8-4 27 -100 100 4

U periodu od izgradnje seoskih vodovoda do danas gotovo da nije vrena rekonstrukcija mree niti planska zamena uskih grla u sistemu. Zatvarai na mrei ne funkcioniu tako da prilikom remonta zbog havarija na cevovodu mora da se iskljui itavo naselje. S obzirom na nepostojanje rezervoarskog prostora u sistemu za izravnavanje dnevnih neravnomernosti potronje, poveana potranja za vodom se kompenzuje veom proizvodnjom na bunarima to nepovoljno utie na njihov radni vek (svakih 4-5 godina izvode se novi bunari). 2.5 Prikaz klimatskih karakteristika sa odgovarajuim meteorolokim karakteristikama Klimatske karakteristike Panevo se nalazi u oblasti umereno-kontinentalne klime. Lokalni uslovi na ovom podruju odreeni su blizinom velike vodene povrine reke Dunav kao i mogunou slobodne cirkulacije vazduha zbog ravniarskog terena. Podaci koji slede dobijeni su od Republikog hidrometeorolokog zavoda, sektor za meteorologiju. (Podatke obradili, dipl. meteorolog Dragan uki sa saradnicima).

Objekat:




Klimatske karakteristike Geografski poloaj Paneva uslovljava umereno kontinentalnu klimu tzv. Podunavski tip. Dok se leti prelazna godinja doba odlikuju promenljivou vremena sa toplijom jeseni od prolea, leti usled pomeranja subtropskog pojasa visokog pritiska prema severu, Panevo se esto nalazi pod uticajem takozvanog azorskog anticiklona sa dosta stabilnim vremenskim prilikama i povremenim kraim pljuskovima lokalnog karaktera. Meutim, zimi vreme je pod uticajem ciklonske aktivnosti sa Atlanskog okeana i sredozemnog mora kao i zimskog tzv. sibirskog anticiklona. Temperatura vazduha Srednja godinja temperatura vazduha za podruje Paneva iznosi 11,3C. Najtopliji mesec je jul sa prosenih 21,8C, zatim sledi avgust sa 21,5C i jun sa 20,2C. Najhladnije je u januaru sa prosenih 0,4C, a to je i jedini mesec u godini kada je srednja mesena temperatura negativna. Godinja amplituda temperatura iznosi 22,2C, to karakterie veoma prijatnu klimu. Prosena srednja minimalna godinja temperatura vazduha u Panevu iznosi 6,2C. U toku godine najtopliji mesec je jul sa prosenih minimalnih 15,3C, zatim sledi avgust sa 14,9C i jun sa 14,1C. Najhladnije je u januaru sa prosenih -3,8C, zatim u decembru i februaru sa srednjom minimalnom vrednou od -2,2C. Prosena srednja maksimalna godinja temperatura vazduha u Panevu iznosi 16,8C. U toku godine najtopliji mesec je avgust sa prosenih 28,3C, zatim sledi jul sa 28,1C i jun sa 26,2C. Najhladnije je u januaru sa prosenih 3,1C, zatim u decembru 4,3C i u februaru sa 6,5C. Mraznih dana ima proseno godinje 86,7 ili 23,8%. Maksimalna estina mraznih dana je u januaru proseno 25,2 dana a period javljanja je od oktobra do aprila, sa najranijim javljanjem 1.oktobra, a najkasnijim 27.aprila. Uestalost ledenih dana na ovoj teritoriji iznosi proseno 22.6 dana ili 6,2% od godine, sa periodom javljanja od novembra do marta, sa najveom estinom u januaru proseno 9,6 dana. Srednji vremenski period u kome je potrebno grejanje (grejna sezona) iznosi 183 dana ili 50% godinje i traje od 15. oktobra do 15. aprila. Uestalost toplih i jako toplih dana iznosi proseno godinje 10,2 % ili 36,9 dana s periodom javljanja od marta do novembra. Temperatura vazduha u periodu od 1961 do 2002. godine prikazana je u tabeli 2.5-1 i na slici 2.5-1. Tabela 2.5-1 Prosene, srednje, maksimalne i minimalne, vrednosti temperature vazduha u Panevu, reducirane prema podacima za Beograd, u periodu od 1961. do 2002. godineprosek max god.max min god. min. jan -0.4 3.7 1983 -6.7 1964 feb 2.0 7.3 2002 -4.0 1985 mar 6.3 10.7 2001 0.6 1987 apr 11.7 15.5 2000 7.5 1997 maj 17.1 19.7 2002 13.8 1991 jun 20.2 22.8 2000 18.1 1974 jul 21.8 24.8 1988 19.3 1979 avg 21.5 26.4 1992 17.7 1976 sep 17.2 21.2 1994 13.6 1996 okt 11.7 16.3 1966 8.5 1974 nov 6.0 11.3 1963 0.8 1988 dec 1.2 5.0 1985 -3.0 2001 god 11.3 13.4 2000 10.2 1978

Slika 2.5-1 Srednja vrednost temperature vazduha [C] u Panevu za period od 1961.do 2002. godine

Objekat:




Relativna vlanost vazduha Srednja godinja vrednost relativne vlanosti vazduha za podruje Paneva iznosi 78 %. Najvee vrednosti su u zimskom periodu, od 84.3 do 88.1%, a kako se leto pribliava, tako dolazi do znaajnog porasta relativne vlanosti. Porast relativne vlanosti u maju i junu karakteristian je za ove krajeve i dovodi se u vezi sa pojanom ciklonskom aktivnou u prolee i rano leto kada se vrednosti sputaju do oko 71%, to je srednja izmerena vrednost za maj. Relativna vlanostvazduha data je u tabeli 2.5-2 i na slici 2.5-2. Tabela 2.5-2 Relativne vlanost vazduha ( u %) u periodu od 1961. do 2002. godine u panevu reducirane prema podacima za Beogradprosek max. god.max min. god. min. jan. 88.1 98 1971 81 1985 feb. 84.3 94 1971 75 1998 mar. 76.1 93 1962 62 1972 apr. 72.0 81 1966 65 1968 maj. 71.4 83 1961 61 1992 jun. 73.0 86 2002 56 2000 jul. 72.7. 84 2002 61 2000 avg. 72.1 86 1975 56 2000 sep. 75.6 85 1975 63 1961 okt. 78.1 91 1975 66 1961 nov. 84.3 94 1975 71 1963 dec. 88.0 97 1970 79 1989 god. 78.0 85.5 1970 71.2 2000

Slika 2.5-2.Prosena vrednost relativne vlanosti vazduha (u %) u Panevu za period od 1961. do 2002. godine Porast relativne vlanosti u maju i junu karakteristian je za ove krajeve i dovodi se u vezu sa pojaanom ciklonskom aktivnou u prolee i rano leto. U vezi sa ovim je velika razlika u promenama relativne vlanosti idui od zime ka letu. U periodu od marta do maja smanjenje prosenih vrednosti je 5% dok je poveanje u peridu septembarnovembar 13%. Od svih godinjih doba zimi pokazuje najveu relativnu vlanost 88%, zatim u jesen 76,3%, prolee 73,3% dok u leto najmanje 69,3%. Padavine Najvie padavina na podruju Paneva ima leti178,7 mm, a najmanje u jesen 132,2 mm. Visina padavina u vegetacionom periodu (april-septembar) iznosi 337 mm, to se moe smatrati povoljnim. Srednja godinja visina padavina je 616 mm. Proseno, na podruju Paneva najvie padavina u toku jednog dana padne u junu 30,5 mm, a najmanje u februaru 10,9 mm. Apsolutni maksimum je zabeleen 15. jula 1955. godine i iznosio je 94 mm.

Objekat:




Sneg Srednji godinji broj dana sa snenim pokrivaem je 42,6 a maksimum od 80 takvih dana je registrovan 1962. godine. Broj dana sa snenim pokrivaem je dat u tabeli 2.5-3 Tabela 2.5-3 Broj dan

Documents

Studija o Proceni Uticaja Rnp