Strukturna Sistemska Analiza

7/22/2019 Strukturna Sistemska Analiza

1/40

3.Strukturna sistemska analiza.......................................................................................23.1.Uvod.....................................................................................................................2

3.1.1.Sadraj...........................................................................................................23.1.2.Ciljevi............................................................................................................3

3.2.Analiza sistema.....................................................................................................3

3.2.1.Sistem............................................................................................................33.2.2.Analiza sistema..............................................................................................43.2.3.Modelovanje sistema.....................................................................................6

3.2.3.1.Model sistema.........................................................................................63.2.3.2.Metoda modelovanja..............................................................................6

3.3.Strukturna sistemska analiza................................................................................83.3.1.Osnovni kone!ti Strukturne sistemske analize............................................83.3.2."ija#rami tokova !odataka.........................................................................1$

3.3.2.1.%roes...................................................................................................1$3.3.2.2.&ok !odataka........................................................................................113.3.2.3.Skladi'te !odataka................................................................................11

3.3.2.4.(nter)ejs.................................................................................................133.3.3.%ravila i !re!oruke za kreiranje "&%..........................................................133.3.4."ekom!oziija "ija#rama tokova !odataka...............................................1*

3.3.4.1."ija#ram konteksta...............................................................................1+3.3.4.2.%rimitivni !roesi.................................................................................1,3.3.4.3.%ravila i kriterijumi dekom!oziije......................................................1,3.3.4.4."ija#ram -ijerar-ijske dekom!oziije.................................................22

3.3.*.e/nik !odataka..........................................................................................233.3.*.1.%rimitivne kom!onente strukture.........................................................243.3.*.2.Sloene strukture !odataka...................................................................2*

3.3.6.%ostu!ak modelovanja.................................................................................263.3.6.1.0o#i/ki i )izi/ki modeli !roesa...........................................................2+3.3.6.2.Modelovanje lo#i/ko# modela !roesa................................................2+

3.4.Ostali !ristu!i za modelovanje )unkija sistema................................................2,3.4.1.onvenionalni !ristu!i..............................................................................2,3.4.2.Savremeni !ristu!i.......................................................................................3$

3.4.2.1.%ristu!i za s!ei)ikaiju so)tvera..........................................................3$3.4.2.2.%ristu!i za modelovanje !oslovni- !roesa ........................................31

3.*.%rimer studija slu/aja......................................................................................323.*.1.O!is okruenja sistema................................................................................32

3.*.1.1. S!e)iikaija svr-e in)ormaiono# sistema.........................................32

3.*.1.2. "ija#ram konteksta..............................................................................323.*.2.O!is !ona'anja sistema...............................................................................333.*.2.1."ija#rami tokova !odataka..................................................................333.*.2.2."ija#ram dekom!oziije......................................................................363.*.2.3. e/nik !odataka .................................................................................36

3.6.ezime................................................................................................................3+3.+.%itanja.................................................................................................................3+3.8.losar.................................................................................................................3,3.,.ori'ena i !re!oru/ena literatura.....................................................................3,


2/40

3. Strukturna sistemska analiza

3.1. Uvod

lavni ilj razvoja5 odnosno uvoenja in)ormaiono# sistema 7(S je da sein)ormaiono !odre su'tinskiprocesikoji se odvijaju u jednoj or#anizaiji !otre9niza ostvarenje njeni- iljeva. (z to# razlo#a je na samom !o/etku razvoja (Sneo!-odno utvrditi koji su to su'tinski !roesi u or#anizaiji koje tre9a !odrati5 a todru#im re/ima zna/i5 !ostaviti sledee !itanje: ;ta 9udui in)ormaioni sistem u

!o#ledu )unkija tre9a da radi da 9i is!unio za-teve korisnika5 odnosno !omo#ao uostvarenju iljeva or#anizaije< Analiza sistema i za-teva korisnika5 kao !rva )aza uivotnom iklusu razvoja (S5 ima za ilj da od#ovori na ovo !itanje. %osmatrajuisistem sa aspekta njegovih funkcija5 kao rezultat ove )aze i ujedno kao od#ovor na

!ostavljeno !itanje do9ija se model procesa!osmatrano# sistema.

Strukturna sistemska analiza !redstavlja jednu od metoda za analizu sistema i za-tevakorisnika5 odnosno za modelovanje )unkija sistema. Ona je naj'ire kori'ena metodaza analizu sistema u okviru konvenionalno# strukturno# !ristu!a razvoju (S.azvijena krajem sedamdeseti- #odina5 ona je uz modi)ikaije du#o #odina

!redstavljala deo standardne metodolo#ije za razvoj (S u vladi =elike >ritanije5 atakoe je u osnovi standarda dravni- or#ana SA" za modelovanje )unkija. lavnakarakteristika ove metode o#leda se u mo#unosti -ijerar-ijsko# o!isa !roesasistema5 tj. !ostu!nom dekom!onovanju kom!leksni- !roesa sistema na !od!roese.SSA za o!is !roesa de)ini'e sku! jednostavni- #ra)i/ki- kone!ata5 imajui u vidu/injeniu da u analizi sistema i za-teva korisnika u/estvuju i krajnji korisnii sistema.

Ako se jedna #ru!a /italaa 7konkretno mislei na 9udue i sada'nje inenjereor#anizaije menadere ve nakon kratko# uvodno# dela !ita kakvu korist ona imaod ovo# !o#lavlja kada se sve odnosi samo na in)ormati/are5 sledee re/eno !o#aa

9a' nji-. Analiza sistema5 odnosno modelovanje )unkija ne mora de )ato da zna/isamo )unkionalnu s!ei)ikaiju sistema5 kao osnovu !roesa razvoja (S. Modeli7!oslovni- !roesa se mo#u iskoristiti za simuliranje i analizu )unkionisanja realno#

!oslovno# sistema i otkrivanje ?uski- #rla@ !oslovanja. &ime modeli )unkija sistemai#raju zna/ajnu ulo#u u !roesu 7reinenjerin#a !oslovanja5 odnosno !oslovni-

!roesa u or#anizaiji. &akoe5 dokumentovani modeli !oslovni- !roesaor#anizaije !ruaju osnovu za standardizaiju !oslovanja u ilju uvoenja sistemakvaliteta. (sto tako modeli !oslovni- !roesa !ronalaze !rimenu i kod o9ukeza!osleni-5 !ri /emu do!rinose 9azi znanja jedne or#anizaije. ona/no5 #ledajui sasu!rotne strane5 linija menadmenta odlu/uje o tome da li e se i koje )unkije jedno#(S uvesti u or#anizaiju5 !a se !oznavanje metoda za analizu sistema5 odnosnomodelovanja !roesa vidi kao !rednost u komunikaiji sa stru/njaima iz (&a. ;to se

!otre9e krajnji- korisnika (S i iljevi menadmenta or#anizaije u )azi analize sistemarealnije i ta/nije iskau5 to e e)ektivnija 9iti u!otre9a 9udue# (S u smisluzadovoljenja !ostavljeni- or#anizaioni- iljeva.

3.1.1. Sadraj

Ovo !o#lavlje se 9avi strukturnom sistemskom analizom5 kao metodom za analizu5odnosno modelovanje )unkija sistema. B9o# to#a se na samom !o/etku jedno


3/40

!o#lavlje !osveuje osnovnim kone!tima u analizi5 odnosno modelovanju sistema.Batim sledi detaljno 9avljenje metodom SSA. S jedne strane se uvode osnovnikone!ti metode SSA koji /ine alat za modelovanje )unkija5 dok se sa dru#e straneo9ja'njava na/in i !ostu!ak nji-ovo# kori'enja. akon #lavno# dela koji razmatraSSA5 daje se saet !re#led ostali- !ristu!a za modelovanje )unkija sistema5 !odeljen

na konvenionalne i savremene !ristu!e. %rimer studija slu/aja u kojoj se modeluju)unkije jedne e!rodavnie kom!letira !o#lavlje o metodi SSA.

3.1.2. Ciljevionkretan ilj !o#lavlja je u!oznavanje Strukturne sistemske analize5 kaokonvenionalne metode za modelovanje )unkija sistema. e samo kroz navoenjeosnovni- kone!ata i !ravila iz#radnje modela de)inisana ovom metodom5 ne#o i krozdiskutovanje !rimene i o!'te# !ostu!ka modelovanja5 /itala moe ovladati te-nikomstrukturne analize sistema5 koja e mu omo#uiti da na !ostu!an na/in analizirasisteme razli/iti- nivoa sloenosti i !roizvede od#ovarajue modele.

O!'ti ilj !o#lavlja sastoji u razumevanju zna/aja )aze analize sistema u !roesurazvoja in)ormaioni- sistema. S tim u vezi eli se istai njen zna/aj ne samo u

!o#ledu s!ei)ikaije so)tvera5 ve i u !o#ledu modelovanja !oslovanja 'to je naro/itoizraena karakteristika savremeni- !ristu!a za modelovanje )unkija sistema.

3.2. Analiza sistema

Cilj uvodno# !o#lavlja o analizi sistema nije da izloi detaljnu teorijsku !ozadinu osistemima i sistemskom razmi'ljanju. O9imna literatura o teoriji sistema je tome

!osveena. asu!rot tome5 ovo !o#lavlje se5 na manje )ormalan na/in5 osvre naosnovne !ojmove sistema5 analize sistema i modelovanja sistema. akon uvedeni-

osnovni- !ojmova5 o9ja'njava se !ojam modelovanja )unkija sistema. Osnovni ilj jeda se zna/enje !omenuti-5 vrlo o!'ti- !ojmova o#rani/i i saeto izloi imajui u vidu#lavnu temu !o#lavlja Strukturnu sistemsku analizu. &ime se eli o9ez9editi lak'e5sistematskije razumevanje Strukturne sistemske analize5 kao jedno# od !ristu!a zaanalizu5 odnosno modelovanje )unkija sistema.

3.2.1. Sistem>esmisleno je #ovoriti o 9ilo kakvoj analizi sistema5 ako se !ret-odno ne ustanovi 'ta

je uo!'te sistem. %ostoji jako !uno de)iniija sistema koje se meuso9no razlikuju uzavisnosti od to#a o kojoj se vrsti sistema #ovori. Meutim5 jedna uo!'tena de)iniijamoe da #lasi ovako: Sistem predstavlja skup elemenata i njihovih meusobnih veza.

(!ak5 sku! elemenata sistema ne moe 9iti neo#rani/en sku!5 jer 9i se5 u su!rotnom5svaka diskusija o 9ilo kom sistemu zavr'avala sa zaklju/kom da je svaki sistemuniverzum. "a 9i 9ilo jasno 'ta /ini jedan sistem5 tj. koji su to njemu !ri!adajuielementi5 sistem se mora !osmatrati u odnosu na nje#ovo okruenjeD mora sede)inisatigranica sistema. Bato se moe rei je sistem u odnosu na okruenje jedano#rani/en sku! elemenata i nji-ovi- meuso9ni- veza.


4/40

Slika 1 Sistem i njegovo okruenje

Slika 1!rikazuje jedan sistem i nje#ov !oloaj u odnosu na okruenje. raniasistema radvaja sistem od s!oljni- sistema. Sistem je u ne!rekidnoj interakiji sasvojom okolinom. (nterakija sistema sa okruenjem se sastoji iz sku!a ulazni- iizlazni- dejstava. "ejstvo okoline na sistem naziva se ulaz5 a dejstvo sistema naokolinu izlazsistema.

Eedan sistem se moe !osmatrati sa razli/iti- aspekata. Svaki u#ao !osmatranjade)ini'e jedan !odsku! sistemski- elemenata. a !rimer5 jedan or#anizaioni sistemse moe !osmatrati sa funkcionalnog as!ekta5 !ri /emu su osnovni elementi to#

sistema funkcije koje se u njemu odvijaju. S dru#e strane5 isti sistem se moe!osmatrati sa as!ekta nje#ove strukture5 odakle se kao elementi uo/avajuor#anizaione jedinie5 odnosno radna mesta5 odeljenja5 divizije i dr. ledano sa)unkionalno# as!ekta5 jedno !roizvodno !reduzee kao svoje elemente sadri n!r.)unkije !roizvodnje5 na9avke5 !rodaje i u!ravljanja. ;to se ti/e interakije

!roizvodno# sistema sa okruenjem5 jedan od s!oljni- sistema !roizvodneor#anizaije moe 9iti do9avlja/ osnovni- sirovina. On je sa sistemom od interesa uinterakiji kroz kontinuiranu razmenu materijala i in)ormaija. %oku'ajte da naosnovu slike 1 i uvedeno# !rimera sami skiirate sliku sli/no# sistema i nje#ovo#okruenja.

U nastavku teksta se5 kada se #ovori o sistemima5 nji-ovoj analizi5 odnosnomodelovanju5 !odrazumevaju dve vrste sistema: in)ormaioni 7so)tverski sistemi ior#anizaioni 7!oslovni sistemi.

3.2.2. Analiza sistemaAnaliza !redstavlja !ostu!ak izu/avanja neke !ojave u ilju njeno# 9olje#razumevanja5 odnosno neko# !ro9lema u ilju nje#ovo# re'avanja. %ostu!ak analizese5 #eneralno5 karakteri'e time 'to se !osmatrana !ojava5 odnosno !ro9lem razlaenasastavne delove koji se !ojedina/no razmatraju.


5/40

%ro9lem moe da se de)ini'e kroz !ostavljanje sledei- !itanja: ;ta /ini jedan sistemeo#raduudui /lan dostavlja !o!unjen za-tev za /lanstvomvideoklu9u5 #de nakon u/lanjivanja do9ija /lansku kartu i 9iva za!amen u listi/lanova videoklu9a. 0ista /lanova omo#uuje videoklu9u da vr'i !roes izdavanja5tako 'to e za-tevane )ilmove izdavati samo onim /lanovima koji su re#istrovani ulisti /lanova. =ideo klu9 na9avlja )ilmove od ovla'eni- distri9utera koji 'alju katalo#najnoviji- )ilmova itd.

"o sada je !ostalo jasno kako tuma/iti "&%5 ali mno#o vanije i za9avnije je kakosastaviti jedan "&% i to tako da 9ude sintaksno i lo#i/ki korektan i !re#ledan. Sledeadva !o#lavlja su !osveena "ija#ramima tokova !odataka5 odnosno kone!tima i

!ravilima za nji-ovo us!e'no kreiranje.


10/40

3.3.2. Dijagrami tokova podataka"ija#ram tokova !odataka 7"&% !redstavlja osnovni alat za o!is )unkija sistema.Ali5 za'to onda dija#ram tokova!odataka< Ba'to se ne zove n!r. ?"ija#ram !roesa@5kada ve o!isuje !roese< Osnovni razlo# lei u na/inu !osmatranja )unkija sistema.Kunkije sistema se u metodi SSA5 odnosno !ri iz#radnji "&% !osmatraju kaoprocesiobrade podataka5 tj. !osmatraju se sa ta/ke #ledi'tapodataka. Uo/avajui !odatkekoji ulaze u sistem5 o9rauju se i iz sistema izlaze5 dru#im re/ima5 koji tekusistemom5 uo/avamo i koji su !roesi !otre9ni za o9radu 7trans)ormaiju ti-

!odataka. %raenjem tokova !odataka je mo#ue ustanoviti kom!letnu sliku o tome'ta se to de'ava unutar sistema5 odnosno kako sistem )unkioni'e. "eMaro o!isujetaj !ostu!ak kao ?intervjuisanje !odataka@ F3G.

"&% kao alat za o!is )unkija se nadalje o9ja'njava kroz navoenje nje#ovi-osnovni- kom!onenti: !roesa5 tokova !odataka5 skladi'ta !odataka i inter)ejsa.Sintaksa i semantika ovi- kone!ata je u velikoj meri naslonjena na ori#inalne autoremetode SSA F3GF4G. ako !ostoje razli/iti standardi za ilustraiju sim9ola u okviru"&%5 ovde navedena notaija je u skladu sa5 na na'im !rostorima eta9liranomnotaijom utvrenom u 0a9oratoriji za in)ormaione sisteme na Kakultetuor#anizaioni- nauka F6G.

3.3.2.1. Pro!es

%roes !redstavlja deo sistema 7ili u !ose9nom slu/aju eo sistem5 o tome vi'e u!o#lavlju 3.3.4.1 koji ima ulo#u da trans)ormi'e ulazne !odatke u izlazne. ra)i/kise sistem !redstavlja eli!som 7Slika 4.

Slika % Pro!es

ako !roes !redstavlja aktivnost5 radnju5 vano je imenovati #a na adekvatan na/in.%roes se o9i/no imenuje !arom ?!redikat o9jekat 7!redmet@. U imenimanajo!'tiji- !roesa se o9jekat radnje moe izostaviti. %rimeri: a9avka5 U/lanjivanje5nji#ovostvo5 O9rada !orud9ine5 %rovera adrese itd. ao 'to se vidi !redmeto9rade !roesa su uvek !aketi !odataka u nekoj )ormi5 !a!irna ili elektronskadokumenta5 !ojedina/ni !odai une'eni !reko tastature ra/unara i dr. "avanjesmisleno# imena !roesu o9rade umno#ome olak'ava razumljivost dija#rama i

o!ravdava nje#ovo ulo#u. %ostoji ne!isano !ravilo koje kae da5 ako analiti/ar nije ustanju da dodeli ime !roesu5 to samo zna/i da ne razume )unkiju koju !roeso9avlja 7F6G5 str. 8.

Eako je vano imati u vidu da se !roesi u or#anizaiji koju analiziramo u jednomtrenutku vremena izvr'avajuparalelno5 a ne sekvenijalno5 kako 9i na !rvi !o#led tomoda izledalo. Uzmimo !rimer !roizvodne radne or#anizaije5 koju /ine sledeiosnovni !roesi: na9avka5 !roizvodnja i !rodaja. aravno da moemo !itati: ?Iekaj5ali redosled odvijanja ovi- !roesa je !rili/no !oznat5 naj!re na9avim materijale5lansiram !roizvodnju i kona/no !rodam !roizvode5 zar ne


11/40

a !rodaja je !risutna na tri'tu sa #otovim !roizvodima iz !ret-odno# iklusa!roizvodnje. Eo' jedan !rimer: "a li ste slu/ajno !rimetili da eo )akultet !restane saradom kada doete da !rijavite is!it< %aralelizam u o9avljanju )unkija jekarakteristika odvijanja !roesa u or#anizaiji 7F*G5 str. 361. %od!o#lavlje 3.3.2.3 oSkladi'tima !odataka dodatno !oja'njava ovu /injeniu.

Svaki !roes !oseduje !ored imena i svoju 9rojnu oznaku. >rojna oznaka !roesaslui samo za re)ereniranje !roesa5 a nikako ne !redstavlja redosled izvr'avanja

!roesa5 z9o# !aralelizma u izvr'avanju koji je u!ravo diskutovan. a/in numerisanja!roesa e se detaljnije o9jasniti u !o#lavlju 3.3.4.3 o %ravilima i kriterijumudekom!oziije.

3.3.2.2. Tok podataka

&ok !odataka se tretira kao vod kroz koji stalno teku !odai ili kao !okretna trakakoja stalno !renosi !akete !odataka iz jedno# dela sistema u dru#i5 i na taj na/inostvaruje vezu izmeu kom!onenti sistema. Odavde automatski sledi da svaki tok

!odataka mora imati svoje izvori'te i !onori'te. &ok !redstavlja !odatak u stanjukretanja. Skladi'te !redstavlja !odatke u stanju mirovanja 7vidi odeljak 3.3.2.3.ra)i/ki sim9ol za !rikaz toka !odataka je usmereni luk 7Slika *.

Slika & Tok podataka

&ok !odataka se imenuje !rema zna/enju !odataka koji se tim tokom !renose. "a 9i

se ostvarila /itljivost i razumljivost "&%a5 imena tre9a da 9udu !rirodna5 nasu!rots!ei)i/nim5 kodiranim5 skraenim imena. %rimeri: Kaktura5 arud9enia5atalo#Kilmova5 Ilanskaarta itd. (mena tokova !odataka koja u se9i sadre re/i?%odaiO@5 ?(n)ormaijeO@5 ili jo' #ore5 ?%otre9ni%odai@5 ?eo!-odne(n)ormaije@tre9a u velikom luku iz9e#avati. &akva imena su#eri'u na !ot!uno nejasnu !redstavuanaliti/ara o tome5 koji se !aketi !odataka !renose tokom. emo#unost adekvatno#imenovanja moe da zna/i da takav tok nema e#zistenijalno# smisla5 a to dalje zna/iili nje#ovo !ot!uno uklanjanje ili razla#anje na vi'e konkretniji- tokova !odataka.&ok !odataka takoe #ovori o usmerenju kretanja !odataka. Strelia ozna/ava da li

!odai u jedan !roes5 skladi'te ili inter)ejs !oniru ili iz nje#a izviru i o9rnuto.

3.3.2.3. Skladi'te podataka

Skladi'te !odataka !redstavlja !odatke u stanju mirovanja. ra)i/ki se !rikazuje kaona slii 6.

Slika ( Skladi'te podataka

(me skladi'ta 9i tre9alo da !redstavlja mnoinu imenie toka !odataka koji u nje#aulazi ili izlazi5 na#la'avajui time da se radi o sku!u o9jekata5 !aketa !odataka. a

!rimer5 skladi'te u koje !onire tok .arudbenicaDobavlja,a tre9a da nosi naziv.arudbeniceDob. Eo' jedan slikovit !rimer !redstavlja skladi'te Testovi5 koje se sa


12/40

ulaznim tokomspitniTestmoe zamisliti kao #omila !a!ira koja na radnom stolu /ekada 9ude !re#ledana.

Skladi'te omo#uava sistemu da /uva svoje stanje u vremenu. &o konkretno!roesima omo#uava meuso9nu vremensku nezavisnost5 odnosno da se u slu/aju

razli/iti- !aketa !odaka !roesi mo#u paralelno ili u slu/aju isti- !aketa5 sazakanjenjemizvr'avati. (lustrujmo to sledeim !rimerom. a slii + je dat odse/akjedno# "&%.

Slika ) *eophodnost postojanja skladi'ta

ovi za-tevi !ristiu u sistem i 9ivaju !rimljeni od strane !roesa /rijem0ahteva.akon !rijema 7reimo da se u !roesu %rijema za-teva moe vr'iti !rovera validnostiza-teva i !otre9ni- dokumenata se za-tev !reko toka !odatka 'alje u skladi'teDospeli0ahtevi. "os!eli za-tevi se /itaju iz skladi'ta i !roes +brada0ahtevadalje vr'i!otre9nu o9radu. Ukoliko ne 9i !ostojalo skladi'te izmeu !roesa5 svaki !risti#li.ovi0ahtev 9i nakon /rijema0ahteva morao isto# momenta da !ree u !roes+brade0ahteva. ;ta ako u trenutku !rijema novo# za-teva !ret-odni za-tev jo' uveknije o9raen< Skladi'te omo#uava da se !aketi !odataka izmeu !roesa o9rade

/uvaju5 'to omo#uava da se !roesi u jednom trenutku mo#u !aralelno izvr'avati io9raivati razli/ite !akete !odataka5 'to oslikava !aralelizam odvijanja razli/iti-!roesa u jednoj or#anizaiji. U na'em slu/aju/rijem0ahteva!rima nove za-teve5 doku isto vreme !roes +brada0ahteva o9rauje !ret-odno !rimljene5 ?na#omilane@za-teve. U slu/aju isti- !aketa !odataka5 skladi'te omo#uava da se o9rada !aketa

!odataka izmeu dva !roesa vr'i sa ka'njenjem. U !rimeru e !rimljeni za-tev nekovreme ?/ekati@ uskladi'ten da 9i !re'ao u !roes O9rade za-teva.

"ru#a/ije re/eno5 skladi'ta !odataka na "&% slue da !oveu dva !roesa. ad #odizlazni tok jedno# !roesa !redstavlja ulazni tok dru#o# !roesa5 !otre9no je uvestiskladi'te !odataka koje e !remostiti vezu ta dva !roesa.

Slu/aj kada tok !odataka iz jedno# !roesa ulazi u skladi'te se moe tuma/iti kao!ostu!ak u!isivanja novi- !odataka5 auriranja ili 9risanja !ostojei-.Slu/aj kada tok !odataka iz skladi'ta izlazi i ulazi u !roes o!isuje se kao mo#unost

!roesa da /ita !odatke iz to# skladi'ta5 odnosno ozna/ava mo#unost !ristu!a tomskladi'tu+.

+

Ako skladi'te una!red zamislimo kao 9azu !odataka5 a !roes kao so)tver koji radi nad 9azom!odataka5 onda 9i ulazni tokovi !redstavljali ustvari !roedure unosa !odataka5 auriranja ili 9risanja!ostojei- !odataka iz 9aze5 a izlazne tokove kao standardne u!ite nad ta9elama 9aze !odataka.


13/40

3.3.2.%. +nterejs

(nter)ejs !redstavlja s!oljni o9jekat sa kojim sistem komuniira. S!oljni o9jekat moen!r. 9iti oso9a ili #ru!a oso9a5 korisnika sistema. "alje5 s!oljni o9jekat moe 9itiodeljenje unutar or#anizaije ili van nje ili /itava eksterna or#anizaija. %rimeri zato su res!ektivno: Odeljenje a/unovodstva5 Odeljenje za o!'te !oslove u O!'tini5

>anka i sl.. (n)ormaioni sistem iz okruenja ili nje#ov deo takoe moe!redstavljati inter)ejs5 sa kojim na' sistem komuniira 7Sistem za online na!latu5Servis za !retraivanje internetstrania. (nter)ejs se na dija#ramu vizuelno

!redstavlja kao !ravou#aonik 7Slika 8.

Slika , +nterejs

(nter)ejse je lako identi)ikovati. Ako sistem !osmatramo kao ?rnu kutiju@5 odnosno

kao jedan !roes koji na ulazu !rima tokove !odataka5 vr'i !roes o9rade i #eneri'eizlazne tokove5 lako moemo uo/iti sa kim on komuniira5 odnosno od ko# s!oljno#o9jekta !rima !odatke5 a kome o9raene !odatke dalje is!oru/uje. "etaljnije ointer)ejsima u !o#lavlju 3.3.4.1 o "ija#ramu konteksta.

3.3.3. ravila i preporuke za kreiranje D!U !ret-odnom !o#lavlju su !redstavljene kom!onente "ija#rama toka !odataka:

!roes5 tok !odataka5 skladi'te !odataka i inter)ejs. &om !rilikom su uz svaki kone!tnavedena i odreena !ravila5 kao na !rimer !ravila za imenovanje kone!ata. Bavaljanu iz#radnju dija#rama koristei se ovim jednostavnim kone!tima5 !otre9no jeuvesti jo' nekoliko !ravila. %ravila !ostavljaju o#rani/enja na odreene !ostu!ke u

kreiranju "&%5 kako 9i se iz9e#lo da rezultujui dija#rami 9udu !o#re'ni5 ne!ot!uniili lo#i/ki nekorektni. %re!oruke u smislu o#rani/enja tre9a ?la9avije@ s-vatiti. Moese rei da !ravila !redstavljaju neo!-odan uslov5 a !re!oruke dovoljan uslov zaus!e'nu iz#radnju "&%.

%ravila i !re!oruke za kreiranje "ija#rama tokova !odataka su sledea:71 Svaki proces mora da ima 9arem jedan ulazni i 9arem jedan izlazni tok

!odataka. %roes 9ez ulazno# toka #enerisao 9i izlaz ni iz /e#a5 a !roes 9ezizlazno# toka je nesvrsis-odan 7F6G5 str. 34. %ostojanje takvi- !roesaautomatski su#eri'e na lo#i/ku #re'ku. %roes #enerisanja slu/ajni- 9rojeva 9i

9io jedini izuzetak kao !roes koji !oseduje samo izlazne tokove !odataka.e'to 9lae o#rani/enje u ovom smislu5 dalje5 moe da #lasi:

i. %roes moe da #eneri'e izlaz samo iz svi- za o9radu !otre9ni- ulazni-tokova !odataka85 i o9ratno:

ii. %roes moe da #eneri'e izlaz samo na osnovu za o9radu ras!oloivi-tokova !odataka.

72 %re!oru/uje se da se jedan proces !ovezuje sa dru#im !roesom samo!osredno !reko skladi'ta !odataka. "irektnu vezu dva !roesa samo !rekotoka !odataka tre9alo 9i iz9e#avati5 jer se na taj na/in veoma o#rani/avanji-ovo nezavisno izvr'avanje. &renutak #enerisanja izlazno# toka !rvo#

8 %roes ne moe 9iti nosila !odataka5 osim u slu/aju konstantni- vrednosti. a !rimer !roes

sra/unavanja sumarne ene jedne !orud9ine moe kao konstantu !roesa !amtiti visinu !oreza nadodatu vrednost izraenu u !roentima. (!ak5 tre9a imati u vidu da svako !amenje !odataka kaokonstanti /ini (S ?kruim@ u odnosnu na 9udue !romene.


14/40

!roesa automatski uslovljava !o/etak izvr'avanja dru#o# !roesa. U velikojveini slu/ajeva !otre9an je izvestan vremenski razmak5 u kome e se izlazni

!aket !odataka naj!re sa/uvati u skladi'tu !odataka5 odakle u !roizvoljnomtrenutku moe 9iti ?i'/itan@ od strane dru#o# !roesa. 7%o#ledati !o#lavlje3.3.2.3 o skladi'tu !odataka. %ored to#a5 ne!ostojanjem skladi'ta !odataka

izmeu dva !roesa sistem se li'ava mo#unosti da za!amti so!stvenomeustanje 7nakon zavr'etka jedne i !o/etka dru#e o9rade5 a to je jedna odosnovni- oso9ina skladi'ta !odataka.

73 Samo tokovi podatakakoji idu ka5 odnosno od skladi'ta !odataka ne moraju9iti imenovani. Ako tok izmeu !roesa i skladi'ta nije imenovan5!odrazumeva se da tok nosi eloku!an sadraj i strukturu !odataka to#skladi'ta. Ukoliko to nije slu/aj5 tj. ako tok sadri samo deo strukture

!odataka5 tre9a #a adekvatno imenovati. %rimer na slii , iliustruje slu/aj kadatok !odataka ne !renosi sve !odatke o raaninu 7(me5 %rezime5 %ol5 "atumroenja5 Adresa... ve samo jedan deo !odataka5 novu adresu.

Slika - Skladi'te sa imenovanim tokom podataka

74 Tokovi podatakakoji !oniru u jedno skladi'te ili iz nje#a izviru5 mo#u da!renose samo one !akete !odataka koji se u skladi'tu mo#u /uvati.

7* Tok podatakamora da ima izvor i !onor. >ilo koja dru#a kom!onenta "&%

moe da 9ude izvor ili !onor. Meutim5 za jedan tok5 9ilo izvor5 9ilo !onor79ilo o9a mora da 9ude !roes 7F6G5 str.34. (z ovo# !ravila sledi da dvainter)ejsa5 dva skladi'ta5 ili inter)ejs i skladi'te ne mo#u direktno 9iti !ovezanitokom !odataka 7Slu/aj !roesa je !rodiskutovan !od 72. azmotrimodetaljnije ove slu/ajeve:

i. Skladitane mo#u meuso9no direktno 9iti !ovezana tokom !odataka5jer skladi'ta5 kao !asivne kom!onente5 ne vr'e nikakvu o9radu.

ii. nterfejsine mo#u meuso9no direktno 9iti !ovezani tokom !odataka5jer 9i se na taj na/in o!isivala komunikaija dva o9jekta van sistemakoja5 iako je mo#ua5 nije od interesa za sistem koji !osmatramo.

iii. nterfejsiskladitene mo#u direktno 9iti !ovezani tokom !odataka jer 9i

to zna/ilo da s!oljni o9jekat direktno5 9ez kontrole interno# !roesa!oseduje !ristu! skladi'tu !odataka. Ovakve situaije se razre'avajuuvoenjem od#ovarajue# !roesa izmeu inter)ejsa i skladi'ta. U

!rimeru !rikazanom na slii 1$7i5 inter)ejs Student direktno !ristu!askladi'tu !odataka/rijavespita. 0o#i/nije i sintaksno korektnije 9i 9ilouvoenje !roesa o9rade /rijava ispita5 koji !ret!ostavlja kontrolu

!redate is!itne !rijave5 kao na !rimer i !roveru u!late is!ita 7Slika1$7ii. ( za slu/aj o9rnuto# smera toka !odataka5 od skladi'ta !odatakaka s!oljnom o9jektu5 data je ilustraija nekorektno# i korektno#modelovanja na slikama 1$7iii i 1$7iv5 res!ektivno. >ez !ostojanjasistemsko# !roesa5 koji 9i naj!re !roverio identitet i !rava klijenta5 azatim kreirao izve'taj o stanju na ra/unu5 klijentu 9i 9io omo#uendirektan !ristu! eloku!nom skladi'tu 9ankovni- ra/una.


15/40

Slika 1 +lustra!ija pravila /a i/gradnju korektnih DTP

76 Svako skladitemora da ima 9arem jedan ulazni i 9arem jedan izlazni tok!odataka. U !raksi je !onekad te'ko odma- uo/iti da li jedno skladi'te stvarnoima i ulaz i izlaz. Iesto se za skladi'te naj!re ustanovi samo jedan od tokova

!odataka5 ali se kasnijom analizom dru#o# dela sistema utvrdi i ostataktokova.

7+nterfejsimoraju 9iti !ovezani sa sistemom5 odnosno !roesima sistema 9aremsa jednim ulaznim ili izlaznim tokom !odataka.

78 %re!oruka vezana za !re#lednost dija#rama kae5 da se u ilju iz9e#avanjane!otre9no# !reseanja linija 9iloskladite9ilo interfejsna jednoj slii moevi'estruko !onoviti. U tom slu/aju !otre9no je samo !ored imena kone!tadodati znak ?L@.

%rilikom iz#radnje "&% tre9a imati i to u vidu5 da !rva skia dija#rama nikad ne moe9iti !er)ektna5 imuna na sve sintaksne i lo#i/ke #re'ke. Iovek ima s!oso9nost darazmi'lja na iterativan na/in. roz !onavljanje 9ilo ko# !ostu!ka on se u/i iusavr'ava5 kao !rirodan !roes u/enja. (majui to u vidu #eneralna !re!oruka koja se

ti/e iz#radnje "&% #lasi5 da !rvi !ut iz#raen dija#ram uvek tre9a kroz nekoliko!rolaza revidirati i u skladu sa !ravilima i !re!orukama !o9olj'avati5 /ak i !o enuod9aivanja stare i rtanja !ot!uno nove verzije. "eMaro u tom smislu kae:?&koliko se naete u situaciji da ste proizveli kona,nu verziju dijagrama na papiruna kom ste i zapo,eli kreiranje$ to samo zna,i da niste dozvolili vaem mozgu darazmilja na prirodan$ iterativan na,in@ 7F3G5 str.6,.

%ored navedeni- !ostoji jo' nekoliko !ravila i !re!oruka koja se ti/u s!rovoenja!ravilne -ijerar-ijske dekom!oziije "&%5 'to je tema naredno# !o#lavlja.

3.3.". Dekompozicija Dijagrama tokova podataka

Ulo#a "&% se sastoji u tome da !rikae sve sistemske !roese koji na 9azi ulazni-tokova !odataka vr'e o9radu i #eneri'u izlazne tokove. (zvori i !onori svi- tokova


16/40

!odataka jedno# sistema su na "&% !redstavljeni ili s!oljnim o9jektima iliskladi'tima !odataka.

=eoma je vano da dija#rami tokova !odataka 9udu !re#ledni5 jasni i lako razumljivi5ne samo sistemanaliti/aru5 ve i krajnjem korisniku. a/in da dija#ram ostane

jednostavan je da sadri relativno mali 9roj !roesa uklju/ujui sve !otre9neinter)ejse5 tokove i skladi'ta !odataka. Ali5 kako odrati jednostavnost5 odnosno mali

9roj !roesa ako se eli detaljan !rikaz sloeno# sistema koji se sastoji od nekolikodesetina5 stotina ili -iljada !roesa< ada 9i sistem takvi- razmera !redstavili samo

jednim "&%5 do9ili 9i nes-vatljivu #omilu !roesa is!re!letani- mreom tokova!odataka nalik '!a#etima5 a sam dija#ram 9i 9io veli/ine 9il9orda.

Od#ovor na ovo !itanje je jednostavan. Ceo sistem moemo naj!re da !odelimo nasku! !odsistema. Batim svaki od !odsistema dalje moemo !odeliti na

!od!odsisteme. Ovaj !rini! !oste!eno# razla#anja sistema na !odsisteme moemo!ratiti sve dok se razla#anjem jo' uvek do9ijaju sloeni !roesi5 odnosno dok ne

sti#nemo do nivoa !rosto#5 !rimitivno# !roesa koji se dalje ne moe deliti. Akosvaki nivo razla#anja sistema o!i'emo dija#ramima5 i to tako 'to emo na svakomnivou za svaki novodo9ijeni !odsistem 7sku! !od!roesa kreirati od#ovarajuidija#ram5 do9iemo -ijerar-ijski or#anizovan sku! neu!oredivo !re#ledniji-5 jasniji-"&% od !rvo9itno# ?9il9orda@,.

Uvedeni !ostu!ak 9azira se na osnovnom !rini!u razre'avanja kom!leksni-!ro9lema !oste!enim uvoenjem detalja5 odnosno kori'enjem metode a!strakije1$."akle5 te-nika iz#radnje dija#rama tokova !odataka se svodi na to da se na vi'imnivoima de)ini'u #lo9alniji !roesi5 a da se zatim svaki takav #lo9alni !roes5 nasledeem niem nivou5 !redstavi novim dija#ramom toka !odataka 7F*G5 str.3*2.%rini! dekom!oziije )unkija koji se 9azira na !osmatranju sistema na ?razli/itimnivoima a!strakije@5 ilustrovan je na slii 11.

,Slikovita analo#ija ovom !ostu!ku #eo#ra)ska karta5 odnosno or#anizaija atlasa sveta. Atlas svetaza!o/inje naj!re slikom elo# sveta !odeljeno# na kontinente. Batim sledi o!is svako# kontinenta

!ojedina/no dekom!onujui #a na !ojedina/ne drave. Batim sledi o!is unutra'nje or#anizaije drave

itd.1$ A!strakija !redstavlja !ostu!ak zanemarivanja detalja u ilju istianja 9itni- karakteristika!osmatrane !ojave.


17/40

Slika 11 Prin!ip hijerarhijske dekompo/i!ije unk!ija sistema

"ija#ram tokova !odataka na vr-u -ijerar-ije naziva se dijagram konteksta5 a !roesina dija#ramima najnie# nivoa -ijerar-ije5 koji se dalje ne mo#u dekom!onovati5nazivaju seprimitivni!roesi. "ija#ram konteksta i !rimitivni !roesi se detaljnijeo9ja'njavaju u naredna dva !od!o#lavlja. akon to#a se navode pravila i kriterijumidekompozicije. a kraju5 !ostavlja se !otre9a da se svi !roesi sistema do9ijenidekom!oziijom ili jedan deo !roesa !redstavi na jedan sveo9u-vatan5 sumaranna/in. U tom smislu se uvodi "ija#ram -ijerar-ijske dekom!oziije )unkija5 /ime seokon/ava razmatranje dekom!oziije "&%.

3.3.%.1. Dijagram konteksta

ajo!'tiji dija#ram tokova !odataka je dija#ram konteksta. "ija#ram konteksta!osmatra sistem kao ?rnu kutiju@5 kao jedan !roes5 koji na 9azi ulaza #eneri'eizlazne !odatke. Ulo#a dija#rama konteksta je da de)ini'e kontekst analize5 odnosno

da odredi jasnu #raniu sistema5 da od#ovori5 'ta su to sastavni delovi sistema5 a 'ta sus!oljni o9jekti sa kojima on intera#uje. Batim je !otre9no identi)ikovati komunikaiju


18/40

izmeu !osmatrano# sistema i nje#ovo# okruenja5 odnosno uo/eni- s!oljni-o9jekata. "ru#im re/ima5 !otre9no je znati koje in)ormaije iz okruenja uti/u usistem i koje in)ormaije sistem !roizvodi i 'alje kao izlaz u okruenje.ao s!eijalan slu/aj "&%5 dija#ram konteksta mora sadrati samo jedan !roes koji

!redstavlja sistem5 sku! inter)ejsa i tokove !odataka5 koji od inter)ejsa ulaze u sistem

i o9ratno5 koji kao rezultat !roesa o9rade izlaze iz sistema ka inter)ejsima. %rimerjedno# "ija#rama konteksta dat je na slii 12 7U!orediti sa slikom 1 iz !o#lavlja3.2.1.

Slika 12 Dijagram konteksta

S o9zirom da procesna "ija#ramu konteksta !redstavlja eo sistem5 ime !roesao9i/no !redstavlja ime eloku!no# in)ormaiono# sistema5 kao 'to je na slii 12slu/aj.nterfejsisu !ovezani sa sistemom !reko ulazni- i izlazni- tokova !odataka.=ano je !onoviti da inter)ejsi ni u kom slu/aju ne smeju meuso9no direktno dakomuniiraju. Ako i!ak !ostoji !ovezanost dva inter)ejsa koja 9i 9ila od interesa zasistem5 onda je verovatno da e oni meuso9no !osredno komuniirati !rekosistemsko# !roesa. ada su identi)ikovani svi inter)ejsi5 !otre9no je uo/iti sverelevantnetokove podataka.

Sistem intera#uje sa okruenjem tako 'to rea#uje na stimulanse iz okruenja. aosnovu analize mo#ui- do#aaja iz okruenja na koje sistem rea#uje i do#aaja kojesistem kao reakiju #eneri'e5 mo#u se identi)ikovati neo!-odni tokovi !odataka.."o#adjaji koji deluju na sistem mo#u 9iti s!oljni do#adjaji koje izazivaju o9jekti

iz okruenja5 vremenski do#adjaji koji nastaju jer je nastu!io odredjeni vremenskitrenutak5 ili interni do#aaji koji se ?okidaju@ kada sistem doe u neko s!ei)i/nostanje 7F6G5 str.31. O9i/no su s!oljni do#aaji ti koji najvi'e #ovore o mo#uimtokovima !odataka. a !rimer5 za jedan (S O!'tine s!oljni do#aaj moe 9iti?Stranka !odnosi za-tev za izdavanje !otvrde od dravljanstvu@5 na koji (S sistemtre9a da rea#uje !roesom o9rade za-teva. &ako 9i jedan ulazni tok !odataka onda

9io: ?Ba-tev za izdavanje !otvrde o dravljanstvu@5 a izlazni tok !odataka: ?%otvrda odravljanstvu@. "o#aaj koji (S nakon o9rade za-teva #eneri'e 9i mo#ao 9iti:?%otvrda o dravljanstvu izraena@ uz od#ovarajui tok !odataka. %rimer vremensko#do#aaja moe 9iti neki datum kada #raanima tre9a u!utiti odreeno o9ave'tenje. Uovom slu/aju do#aaj od#ovara jednom izlaznom toku !odataka ka #raanima kao

inter)ejsu. a ovaj na/in se mo#u e)ikasno identi)ikovati svi tokovi !odataka i to za


19/40

svaki inter)ejs !ojedina/no5 /ime se sumarno do9ija kom!letan sku! !otre9ni- tokova!odataka za eo sistem.

(z#radnja dija#rama konteksta je najvaniji zadatak u !ostu!ku kreiranja "&%.(z#leda jednostavno nartati jedan !roes5 nekoliko inter)ejsa i !ovezati i- sa

!roesom tokovima !odataka. Meutim5 vrlo je vano uo/iti sve mo#ue inter)ejse nasamom !o/etku5 kao i sve do#aaje5 odnosno tokove !odataka koji ulaze u sistem i iznje#a nakon o9rade izlaze. a !rimer5 zanemarivanje jedno# ili #ru!e tokova

!odataka 9i u daljem !ostu!ku dekom!oziije mo#lo da dovede do izostavljanja!roesa koji 9i u normalnom slu/aju tre9alo da vr'e o9radu !odataka5 kao i da!rouzrokuje !ro!uste u identi)ikaiji !otre9ni- skladi'ta !odataka.

3.3.%.2. Primitivni pro!esi

%rimitivni !roesi su oni !roesi koji se dalje ne mo#u dekom!onovati. %redstavljajuse "ija#ramima tokova !odataka na dnu -ijerar-ije5 kao rezultat kona/nedekom!oziije )unkija sistema. %rimitivni !roesi se nazivaju jo' i atomskim

!roesima5 'to na#la'ava nji-ovu nemo#unost dalje# dekom!onovanja. Ba razliku odsloeni- !roesa na vi'im nivoima -ijerar-ije5 !rimitivni !roesi se izvr'avaju

sekvencijalno5 redosled aktivnosti u okviru nji- je de)inisan.

(denti)ikovanjem svi- !rimitivni- !roesa jedno# sistema zavr'ava se !roesdekom!oziije5 !a samim tim i !roes analize )unkija sistema5 odnosno od#ovora na

!itanje 'ta sistem radi5 odnosno koje )unkije sistem izvr'ava. Sledei korak u metodiStrukturne sistemske analize jeste dati specifikaciju logike primitivnih procesa.S!ei)ikaija lo#ike !rimitivni- !roesa5 tzv. Minis!e)iikaija ima zadatak da zasvaki !rimitivni !roes detaljnije o!i'e sekvenijalni !ostu!ak nje#ovo# izvr'avanja.

"ru#im re/ima5 minis!ei)ikaija svake )unkije tre9a da !rui od#ovor na !itanjekako na osnovu ulazni- !odataka trans)ormaijom do9iti izlazne !odatke. S o9ziromda na taj na/in do9ijamo od#ovor na !itanje ?ako


20/40

ao 'to je to na slii 12 !rikazano5 na vr-u -ijerar-ije se nalazi "ija#ram konteksta.je#ovom dekom!oziijom se do9ija tzv. /rvi nivo dekompozicije. "aljomdekom!oziijom dija#rama !rvo# nivoa5 do9ijaju se dija#rami dru#o# nivoa /ijiuku!an 9roj od#ovara uku!nom 9roju !roesa sa !rvo# nivoa. %ostu!ak se sukesivno

nastavlja na sledeem nivou5 sve dok se ne doe do nivoa !rimitivni- !roesa.

Sledea !ravila re#uli'u !ostu!ak dekom!oziije: /ravilo balansa tokova. ajzna/ajnije !ravilo koje se mora !o'tovati !ri

dekom!oziiji !roesa je !ravilo 9alansa tokova: Ulazni i izlazni tokovi naeloku!nom "&%u koji je do9ijen dekom!oziijom neko# !roesa % morajuod#ovarati ulaznim i izlaznim tokovima to#a !roesa % na dija#ramu vi'e#nivoa 7F*G5 str. 3*4. "ru#im re/ima5 svi tokovi koji ulaze i izlaze iz !roesamoraju se !ojaviti i na "&% sledee# nivoa5 koji taj !roes dekom!onuje.Slika 13 ilustruje !ravilo 9alansa tokova. &okovi !odataka &%15 &%2 i &%3

!roesa %roesA identi)ikovani na nivou 5 javljaju se i na "&% nivoa 15koji dekom!onuje %roesA. Meutim5 mo#ue je odstu!iti od ovo# !ravila uslu/aju dekompozicije samih tokova podataka. Ukoliko je na vi'em nivou-ijerar-ije uveden tok !odataka koji se su'tinski sastoji iz vi'e !ojedina/ni-tokova5 na sledeem nivou se on moe dekom!onovati i time !rividno naru'iti

9alans tokova. a slii 14 je dat !rimer dekom!oziije tokova !odatakaStudentski0ahtevi Studentsko&verenjekoji se dekom!onuju na sledeem nivou utokove0ahtev0aStatusom5 0ahtev0a/olspit5 &verenje+&pisui &verenje+/olspit5res!ektivno. "ekom!oziija tokova !odataka se eks!liitno dokumentuje ue/niku !odataka 7vidi !o#lavlje 3.3.45 /ime 9alans tokova u -ijerar-ijidija#rama ostaje nenaru'en.

Slika 13 Op'ti primer Pravila $alansa tokova


21/40

Slika 1% Dekompo/i!ija tokova podataka

/ravilo numerisanja procesa i dijagrama: %roesi se u ilju lak'e /itljivosti i!re#lednosti numeri'u na sledei na/in. %roesi na %rvom nivoudekom!oziije se numeri'u redom sa 15 25 .... Svaki dija#ram nie# nivoanosi oznaku !roesa koje# dekom!onuje5 a u njemu sadrani !roesi na taj

9roj dodaju svoj jedinstveni 9roj. "akle5 dekom!oziija !roesa 1!redstavljena je dija#ramom sa oznakom 15 i sastoji se od M !od!roesa saoznakama 1.15 1.25 1.3...1.M. %ravilo se nastavlja za svaki sledei nivo-ijerar-ije daljim dodavanjem jedinstveno# 9roja !roesa sa to# nivoa5 1.1.151.1.25 ....

Skladita podataka. Skladi'ta !odataka5 sa sistemske ta/ke #ledi'ta5!retstavljaju stanja sistema5 odnosno )undamentalne5 unutranjekarakteristikekako elo# (S5 tako i svako# !ojedina/no# !roesa. B9o# to#a se ona mo#u

!ojaviti i na niim nivoima dekom!oziije5 iako se nisu !ojavljivala na!ret-odnim 7F6G5 str.14. %ravilo za uvoenje novi- skladi'ta #lasi: Skladitase uvode po prvi put na onom DT/-u na kome predstavljaju vezu izmeu dvaili vie procesa* .akon to su se pojavila na jednom nivou uz jedan proces$

skladita se moraju pojavljivati i na svim dijagramima nieg nivoa kojidekomponuju taj proces7F4G5str.2$4.

Dodatak pravilima dekompozicije. e!isano !ravilo !ri dekom!oziijidija#rama #lasi da se svaki !roes moe dekom!onovati najvi'e u sedam

!od!roesa5 ta/nije da svaki dija#ram ne tre9a da sadri vi'e od sedam !lus iliminus dva !roesa 11. =ei 9roj !roesa od ovo#a mo#ao 9i zna/iti da je?!resko/en@ jedan nivo a!strakije.

11%si-olo#matemati/ar eor#e Miller je u svom radu5 koji se 9avi !ro9lemikom #rania ljudskes!oso9nosti !ri o9radi in)ormaija5 do'ao do zaklju/ka da ljudi mo#u e)ikasno da o9rauju5 odnosno

!rate u jednom trenutku sedam !lus minus dva !redmeta5 odnosno kone!ta. %reko to# 9roja se 9roj#re'aka u o9radi in)ormaija dis!ro!orijalno !oveava5 odnosno e)ikasnost o!ada. &a/an naziv

!u9likovano# rada je: ?&-e Ma#ial um9er Seven5 %lus or Minus &No: Some 0imits on Our Ca!ait)or %roessin# (n)ormation@ F+G. Ovaj zaklju/ak 9io je )undamentalan za razvoj svi- strate#ija za

se#mentiranje5 dekom!onovanje !ro9lema na !od!ro9leme5 u ilju nje#ovo# lak'e# savladavanja uzminimum #re'aka.


22/40

O/i#ledno je da !roes dekom!oziije u jednom trenutku mora !restati. %rirodno5dekom!oziiju !rekidamo kada doemo do !rimitivni- !roesa. Ali5 !ostavlja se

!itanje5 kada se za jedan !roes moe rei da je !rimitivan. Ori#inalni autori metodeSSA5 Pourdon5 "eMaro navode veoma o!'te i ne!reizne kriterijume !od kojimade)ini'u trenutak !restanka dekom!oziije5 kao na !rimer: ?Dekompoziciju treba

prekinuti onda kada se logika procesa moe opisati mini-specifikacijom veli,ine nevee od jedne stranice teksta@ 7F3G5 str. 835 84. Eo' jedan !rimer navodi Pourdon:?1esto se odluka o daljem dekomponovanju utvruje kada zamolite korisnika da 2amobjasni ta proces treba da uradi* )ko se korisnik najpre namrti$ zatim dubokoudahne i kae 3 /a$ znate$ to je jedna duga,ka pri,a$ ali pokuau da 2amobjasnim*** 3 onda je vrlo verovatno da treba da nastavite sa dekompozicijom

procesa@ 7F4G5 433 441.

e'to !reizniji kriterijum #lasi da dekom!oziju !roesa tre9a !rekinuti u trenutkukada svaki !roes !oseduje samo jedan ulazni i jedan izlazni tok !odataka. (zuzetak uovom kriterijumu je !ostojanje malo# 9roja !rimitivni- !roesa5 koji za #enerisanje

jedno# izlaza za-tevaju vi'e od jedno# ulazno# toka.

avedeni kriterijumi !redstavljaju korisne savete u de)inisanju kriterijuma za !rekiddekom!oziije !roesa i !omau u davanju od#ovora na !itanje kada je jedan !roes

!rimitivan. Meutim5 na ovo !itanje se mora dati su'tinski od#ovor.

%odsetimo se da5 sa jedne strane5 izvr'avanje !roesa u or#anizaiji odlikuje!aralelizam o9avljanja )unkija 7vidi !o#lavlje 3.3.2.1 o !roesu o9rade. %aralelni!roesi se nazivajusutinski procesijedne or#anizaije. Uz to5 !aralelizam su'tinski-!roesa omo#uen je !ostojanjemsutinskih skladita5 o /emu je 9ilo re/i u !o#lavlju3.3.2.3 o skladi'tima !odataka. S dru#e strane5 u !o#lavlju 3.3.4.3 o !rimitivnim

!roesima5 re/eno je da se !rimitivni !roesi izvr'avaju sekvenijalno i da se o!isnji-ove lo#ike5 umesto dekom!oziijom5 moe o!isati te-nikama za o!issekvenijalne lo#ike 7%seudokod5 Strukturni jezii i dr.. U!ravo iz razlike u karakteru

!roesa koji se odvijaju u or#anizaiji5 odnosno iz razlike izmeu !aralelni- isekvenijalni- !roesa 0azarevi do!unjuje ori#inalne autore i izvodi osnovnikriterijum dekom!oziije u SSA:

Dekompoziciju treba vriti dok se neka funkcija prirodno moe dekomponovati nasutinske paralelne funkcije koje meusobno komuniciraju isklju,ivo prekosutinskih skladita* Drugim re,ima$ dekompoziciju treba okon,ati kada se doe do

procesa koji su prirodno sekvencijalni* ( sami alati SSA !odravaju ovaj kriterijum "ija#rami toka !odataka za o!is !aralelni- !roesa5 a %seudokod 7"ija#ramtoka !ro#rama za o!is sekvenijalni- !roesa 7F*G5str.361.

3.3.%.%. Dijagram hijerarhijske dekompo/i!ije

ao rezultat )unkionalne dekom!oziije do9ija se -ijerar-ijski ureen sku!"ija#rama tokova !odataka5 kojim su !ostu!no o!isane sve )unkije jedno# sistema.O/ekivano je da sa !oveanjem kom!leksnosti sistema raste i 9roj kreirani- "&%5odnosno 9roj )unkija sistema. Eedan na/in za5 tako rei5 navi#aiju kroz #omiludo9ijeni- dija#rama i !roesa je !raenje -ijerar-ijske numeraije dija#rama i !roesa

o kojoj je 9ilo re/i u !ret-odnom !o#lavlju. (!ak5 javlja se !otre9a za jednom!re#lednom5 a i!ak dovoljno detaljnom5 #lo9alnom !redstavom sistemski- )unkija.


23/40

U tom smislu se5 za !rikaz svi- )unkija sistema ili nje#ovo# dela koristi hijerarhijskidijagram dekompozicije. Slika 1* daje o!'ti !rikaz jedno# dija#rama dekom!oziije.

Slika 1& Op'ti primer Dijagrama hijerarhijske dekompo/i!ije

%ostu!ak iz#radnje ovo# dija#rama je vi'e ne#o jednostavan. "ovoljno je !ratiti-ijerar-ijsku numeraiju dija#rama i !roesa i s-odno tome5 sastaviti -ijerar-ijskiureen sku! svi- !roesa sistema ili !ojedini- delova. O9i/no se u dokumentaijis!ei)ikaije neko# sistema "ija#ram dekom!oziije koristi kao sadraj za lak'unavi#aiju kroz "ija#rame tokova !odataka koji /ine jednu s!ei)ikaiju. Ulo#a"ija#rama dekom!oziije je analo#na ulozi sadraja jedne knji#e5 koji daje eloku!an

!re#led sadrani- !o#lavlja.

3.3.#. $e%nik podataka"ija#rami tokova !odataka !rikazuju sve !roese jedno# sistema izvedene !ostu!nomdekom!oziijom sistema5 kao i !akete !odataka5 koji tokovima !odataka irkuli'u u

sistemu5 odnosno koji 9ivaju sa/uvani u skladi'tima !odataka. %ored strukture !roesasistema do9ijene detaljnom dekom!oziijom5 "&% u !o#ledu !odataka daju samouvid u to5 koji !odai se u sistemu !ojavljaju5 9ez detaljnije# 9avljenja nji-ovomstrukturom5 tj.strukturom tokova podataka i skladita podataka. >a' kao i !roesi5 itokovi !odataka i skladi'ta mo#u imati sloenu strukturu5 !a je !otre9nodekom!onovati i- na !rostije elemente. "ekom!oziija tokova !odataka i skladi'ta seo!isuje u4e,niku podataka. e/nik !odataka 7% !redstavlja alat za strukturiranio!is !odataka u sistemu5 odnosno o!is nji-ovo# sadraja i strukture. O!is jestrukturiran zato 'to % de)ini'e !ose9an sku! kone!ata i !ravila za o!is !odataka5odnosnu sintaksu za o!is strukture !odataka12.12

e/nik !odataka metode SSA o!isuje !odatke 9a' kao 'to i 9ilo koji re/nik5 n!r. re/nik strani-termina i izraza o!isuje sadraj i zna/enje strani- !ojmova. Ba razliku od takvo# re/nika u kome jeo!is ne)ormalan5 o!isan !rirodnim jezikom5 e/nik !odataka SSA de)ini'e od#ovarajuu sintaksu


24/40

Sintaksa za o!is strukture e 9iti o9ja'njena u !redstojeem delu ovo# !o#lavlja.aj!re se o9ja'njava koje su to osnovne5 !rimitivne kom!onente strukture !odataka ina koji na/in se one de)ini'u. Batim se uvode mo#ui o9lii strukture sloeni- tokova

!odataka i skladi'ta.

3.3.&.1. Primitivne komponente strukture

Osnovne5 !rimitivne kom!onente strukture !odataka !redstavljaju elementarni!odai5 tzv. polja. %olja su osnovna kom!onenta strukture !odataka jer !redstavljaju!odatke koji se dalje ne mo#u dekom!onovati. %rimeri !olja mo#u 9iti: me$ /rezime$5r6i,ne7arte$ +cena$ 8ena$ 5rndeksa itd. Svako !olje ima svoju vrednost. Sku! izkoje# jedno !olje moe da uzima vrednosti naziva se domen. a !rimer5 !oljamei/rezimemo#u da sadre samo niz karaktera i to samo al)a9eta5 +cena i 8enauzimajuvrednosti iz sku!a !ozitivni- realni- 9rojeva itd. U !rimeru !olja +cena5 u ilju

!reiznije de)iniije5 !otre9no je suziti sku! vrednosti na !odsku! 9rojeva u intervaluod * do 1$. +grani,enje nad domenomsuava sku! mo#ui- vrednosti koje !oljemoe da uzme iz domena. %o svojoj !rirodi domeni mo#u 9iti predefinisani ili

semanti,kidomeni. %rede)inisani domeni su standardni5 sve!risutni domeni kao 'to susku! eli- 9rojeva5 sku! realni- 9rojeva5 sku! karaktera ili sku! lo#i/ki- vrednosti7ta/noQneta/no. Semanti/ki domeni daju novo ime !rede)enisanim domenima io9i/no kroz o#rani/enje de)ini'u samo !odsku! !rede)inisano# sku!a elemenata. a

!rimer5 za !olje +cena moe se de)inisati semanti/ki domen 9akultetske+cene kojisuava sku! !rirodni- 9rojeva na interval od * do 1$.

Uo9i/ajeno je da se sva !olja u e/niku !odataka5 nji-ovi domeni i o#rani/enja

!rikau !reko od#ovarajue ta9ele. &a9ela 1 i &a9ela 2 daju !rimer za o!is !olja5domena5 odnosno domenski- o#rani/enja.PO0

AB(= %O0EA "OMJ OA(IJEJ(me(%rezime CRA73$Oena KakultetskeOene=rstaStudija =rsteStudijaCena JA071$52 $... ... ...

Ta$ela 1 Ta$ela polja

DOM*+

AB(= "OMJA %J"JK((SA( "OMJ OA(IJEJKakultetskeOene (&JJ72 F*51$G=rsteStudija CRA72$ 7?Osnovne@5

?Ma#istarske@5?"oktorske@

... ... ...Ta$ela 2 Ta$ela semanti4kih domena

kojom se do9ija strukturan5 )ormalan o!is. ( ulo#a % je sli/na klasi/nom re/niku5 jer slui danedvosmisleno de)ini'e zna/enje !odataka u sistemu o!isujui nji-ov sadraj i strukturu.


25/40

ao 'to se u !rimeru vidi5 za imena !rede)inisani- domena koriste se standardneoznake !ro#ramski- jezika. %ostoje razli/ite notaije za o!is !olja5 domena io#rani/enja. Ono 'to je 9itno je da jednom !reuzetu notaiju tre9a konzistentno

!rimenjivati. Eedna detaljna s!ei)ikaija notaije za o!is !olja5 domena i o#rani/enjamoe se nai u F6G.

3.3.&.2. Sloene strukture podataka

&okovi i skladi'ta !odataka de)inisani na "&% o9i/no imaju sloenu5 kom!ozitnustrukturu. &i!i/ni !aketi !odataka sa sloenom strukturom koji ?teku@ kroz jedan (Ssu dokumenta kao 'to su: atalo# 7)ilmova5 !roizvoda5 arud9enia5 a/un5 (s!itna

!rijava5 Uverenje5 Cenovnik i sl.

Sloene strukture !odataka se sastoje iz vi'e kom!onenata. om!onenta moe 9itielementarna5 tj. !olje iQili neka dru#a de)inisana sloena struktura. a slii 16 je dat

!rimer dokumenta arud9enie5 koji se sastoji iz sledei- !olja: 5roj.arudbenice5:ifra7upca$ .aziv7upca$ Datum.aru,ivanja. %ored !olja5 dokument arud9eniesadri i jednu internu strukturu koju moemo nazvati 6ista)rtikala. 6ista)rtikala sasvoje strane sadri sledei sku! !olja:4edni5roj$ :ifra)rtikla$ .aziv)rtikla$ .ar7oli,ina.

&A$'D()*&+CA)roj:00123 Datum:12.12.2005

odaci o kupcu

ifra kupca: 009897342Naziv kupca: SW-Inenerin! ".#.#

$%re&a kupca: '(ica inenera ).)* +e#!ra%* S,

,ista artikalae%ni)r#

ifra ar/ik(a Naziv ar/ik(a #(iina

01 $-00222-1 #ni/#r Sie(ip& 2335 23 66 02 ,-30212-9 r#ek/#r ,ani/zu ;;" S 50 1... ... ... ...

Slika 1( Dokument *arud$eni!a

Mo#ue su sledee konstrukije kojima se od kom!onenata 7!rimitivni- ili sloeni-#radi struktura 7F6G5 str.18. Ba svaku kontrukiju se navodi i na/in njeno#

!redstavljanja u e/niku !odataka:

$. )gregacija komponenti. A#re#aija !redstavlja sloenu strukturu u vidu liste kom!onenti5 9ilo elementarni-5 9ilo sloeni-. Ba njeno !redstavljanje se koristisledea notaija: T15 25...n.5 #de su 15 25 n sastavne kom!onentestrukture. a !rimer5 tok !odatakaspitna/rijavase za!isuje na sledei na/in:

(s!itna%rijava: T>r(ndeksa5 (meStudenta5 aziv%redmeta5 "atum%ola#anja5 Oena5(meastavnika

1. Specijalizacija !unija# komponenti. S!eijalizaija !redstavlja strukturu u kojoj se9ira jedna 7eksluzivna s!eijalizaija ili vi'e 7neekskluzivna s!eijalizaija odnavedeni- kom!onenti 7O!ija. om!onente ekskluzivne s!eijalizaije se

navode unutar u#lasti- za#rada: F15 25...nG. %rimer s!eijalizaije saeksluzivnim iz9orom je skladi'te !odataka/oslovni/artneri:


26/40

%oslovni%artneri: TSi)ra%%5 aziv%%5 Adresa%%5 F(meontaktOso9e5 %olG

Struktura %oslovni%artneri !redstavlja a#re#aiju !olja Si)ra%%5 aziv%%5Adresa%%5 i eksluzivne s!eijalizaije !olja (meontaktOso9e 7u slu/aju kada

je !oslovni !artner !ravno lie i %ol 7u slu/aju kada je !oslovni !artner)izi/ko lie.

om!onente neeksluzivne s!eijalizaije se navode untar kosi- za#rada: Q1525 ...nQ. %rimer s!eijalizaije u kojoj je mo#ue iza9rati vi'e od jednekom!onente je sloeni tok !odataka Uverenje:

Uverenje: TQ UverenjeOU!isu5 UverenjeO%ol(s!it Q

Kakultet moe na za-tev studenta da izda 9ilo uverenje o u!isu5 9ilo uverenje o!oloenim is!itima5 9ilo o9a uverenja.

2. Skup !teracija#. Sku! je struktura u kojoj se jedna kom!onenta !onavlja vi'e!uta5 tj. iterira 7kroz razli/ite vrednosti kom!onente. om!onenta sa!onavljanjem se unutar neke strukture !redstavlja viti/astim za#radama: 1V.%rimer za strukturu sku!a je u!ravo dokument arud9enia sa Slike 165 koji use9i !ored elementarni- !olja sadri i sloenu strukturu u vidu a#re#aije !oljakoja se vi'estruko !onavljaju:

arud9enia: T>rojarud9enie5 ;i)rau!a5 azivu!a5 "atumaru/ivanja5Tedni>roj5 ;i)raArtikla5 azivArtikla5 aroli/inaV

Ovakva struktura je vrlo /esta i najlak'e se !re!oznaje kod dokumenata koji use9i !ored elementarni- !olja sadre i neki o9lik na9rajanja u vidu ta9ele ililiste.

a kraju !o#lavlja o e/niku !odataka reimo i to da u ilju iz9e#avanja redudanse5re/nik tre9a sadri o!is strukture svi- tokova !odataka i samo oni- skladi'ta koja nisuskladi'ta ve o!isani- tokova. %ored to#a5 strukture tokova !odataka o!isanee/nikom !redstavljaju solidnu osnovu za detaljni o!is !odataka5 odnosno iz#radnjumodela !odataka5 o /emu e 9iti re/i u !o#lavlju o Modelovanju !odataka5 odnosnomodelu o9jekti i veze.

3.3.-. ostupak modelovanjaU dosada'njem izla#anju je !redstavljen kom!letan alat za o!is )unkija sistema umetodi SSA. &akoe su navedena !ravila5 !re!oruke i konkretni !ostu!i !riiz#radnji modela !roesa. Meutim5 !otre9no je !rodiskutovati i o!'ti !ostu!akmodelovanja !roesa metodom SSA5 koji o9jedinjuje sve !ret-odno navedeno u jednu

!ot!unu metodu za modelovanje )unkija sistema. S tim u vezi5 !ostavlja se kao !rvoo!'te !itanje5 koji se sistem uo!'te analizira. "a li se modeluje !ostojee stanjesistema5 odnosno !ostojea im!lementaija in)ormaiono# sistema neke or#anizaijeili se daje !redlo# 9udue verzije im!lementaije (S< "a li tre9a iz#raditi model)unkija sistema nezavisno od te-nolo#ije5 odnosno 9udue im!lementaije ili sva tri

!ret-odna slu/aja tre9a modelovati< U ovom !o#lavlju se !rvo daje od#ovor na ova


27/40

!itanja5 a zatim sumira do sada izloeno navoenjem jedno# mo#ue# !ostu!kamodelovanja.

3.3.(.1. 0ogi4ki i i/i4ki modeli pro!esa

6ogi,ki model procesa !redstavlja model su'tinski- !roesa realno# sistema

7or#anizaije nezavisno od te-nolo'ki- i or#anizaioni- o#rani/enja. %odsetimo se dase su'tinski !roesi karakteri'u !aralelizmom u izvr'avanju. 0o#i/ki model tre9a daod#ovor na !itanjeta9udui sistem tre9a da radi da 9i zadovoljio za-teve korisnika5odnosno da 9i is!unio iljeve or#anizaije. %ri iz#radnji lo#i/ko# modela !roesasistem se !osmatra nezavisno od toga kakoje im!lementiran5 tj. kao da je5 ili e 9itiim!lementiran u idealnoj te-nolo#iji13. &o izmeu ostalo# zna/i da !ri analizi !roesane tre9a uzimati u o9zir da li taj !roes izvr'ava radnik u or#anizaiji ili je !roesautomatizovan !ostojeim5 odnosno 9uduim (S5 9itno je samo identi)ikovati !otre9u

!ostojanja !roesa.

S dru#e strane5 fizi,ki model !redstavlja model !roesa in)ormaiono# sistema5uzimajui u o9zir sva o#rani/enja !ostavljena te-nolo'kim i or#anizaionimokruenjem !ri im!lementaiji to# (S u or#anizaiji. Kizi/ki model !roesa kojianalizira postojei (S naziva se ;snimak< postojeeg stanja. Kizi/ki model !roesakoji na 9azi lo#i/ko# modela !roesa uklju/uje i s!ei)i/na te-nolo'ka ior#anizaiona o#rani/enja 9udue# sistema !redstavljafizi,ki model budueg sistema.

8ilj metode SS) je izgradnja logi,kog modela procesasistema s!ei)iirajui ta/no'ta sistem tre9a da uradi da 9i zadovoljio or#anizaione iljeve5 ne razmatrajui kakoe se sistem realizovati u s!ei)i/nom te-nolo'kom i or#anizaionom okruenju.

3.3.(.2. Modelovanje logi4kog modela pro!esa

lasi/an !ostu!ak modelovanja !roesa za#ovaran u ori#inalnoj s!ei)ikaiji metodeSSA je takozvani !ostu!akzdvajanja logi,kog iz fizi,kog modela procesa. (deja se

9azira na tome da se !rvo uradi ?snimak@ !ostojee# stanja5 odnosno izmodeluje!ostojei )izi/ki model sistema5 da 9i se zatim iz to# modela izvukli su'tinski !roesi ido9io lo#i/ki model sistema5 na taj na/in 'to se uklanjaju sve kom!onente modelakoje !redstavljaju rezultat te-nolo'ki- i or#anizaioni- or#ani/enja. U kasnijim)azama se na 9azi 9udui- o#rani/enja de)ini'e )izi/ki model 9udue# sistema. Ovaj

!ostu!ak se !okazao kao nee)ikasnim u analizi5 jer trans)ormaija !ostojee# )izi/ko#u lo#i/ki model dosta za-tevan zadatak i !odloan su9jektivnoj oeni analiti/ara. =i'e

o tome u 7F6G5 str. 2,5 F4G5 str. 3+3 3+,.

Eedan dru#i !ostu!ak modelovanja5 ovde od interesa5 za#ovara direktnu iz#adnjulo#i/ko# modela !roesa tzv. !ostu!ak direktnog modelovanja logi,kog modela

procesa7F6Gstr. 3$ 34. Ovaj !ostu!ak !odrazumeva do9ro !oznavanje vrste sistemakoji se analizira 79ankarski5 !roizvodni5 )akultetski5 administrativni sistemi5 sistemtr#ovine i dr. %olazi se od neko# o!'te# ?teorijsko#@ !oslovno# modela te vrstesistema 7re)erentni model5 a zatim se analiziraju karakteristike konkretno#sistema5 da 9i se o!isali nje#ovi s!ei)i/ni za-tevi.

13(dealna je ona te-nolo#ija koja je nezavisna od vremena i !rostora5 koja ne tro'i nikakve resurse i nesadri #re'ke.


28/40

(majui u vidu !ostu!ak direktno# modelovanja i sve do sada !ret-odno navedenekonkretne !ostu!ke i !ravila za iz#radnju !ojedini- kom!onenti modela5 odnosnodija#rama5 moe se rei da se jedan postupak modelovanja logi,kog modela procesametodom SS)moe !odeliti u dve osnovne )aze:

+pis okruenja sistema. O!is okruenja sistema ima za ilj da de)ini'e

svr-u !ostojanja sistema i kontekst u kojem on )unkioni'e5 ne ulazeiu detalje kako sistem iznutra )unkioni'e da 9i is!unio iljeve. &o

!odrazumeva: Definisanje osnovnog cilja i svrhe postojanja sistema koji se

modeluje* Cilj je da se jednim kratkim5 !reiznim tekstom5 neveim od jedno# !asusa5 9uduem korisniku 7ili to!menadmentu or#. !redstavi svr-a !ostojanja sistema. O9i/nose iz ovo# teksta vidi i koji su s!oljni o9jekti u interakiji sasistemom.

zgradnja dijagrama konteksta !D7#. " je detaljno o9raen uranijem tekstu 7vidi !o#lavlje 3.3.4.3. Cilj: 71 identi)ikaijasvi- inter)ejsa5 72 za svaki od inter)ejsa5 identi)ikaija svi-do#aaja5 odnosno in)ormaija koje sistema !rima i na kojerea#uje od#ovorom.

+pis ponaanja sistema. O!is !ona'anja sistema tre9a da !rui sliku otome kako sistem iznutra )unkioni'e da 9i is!unio svoju svr-u.azja'njava se kako sistem o9rauje in)ormaije koje !rima i kako#eneri'e izlazne in)ormaije sistemski #ledano5 kako sistem rea#ujena do#aaje iz okruenja. &o se ostvaruje kroz:

=ijerarhijski opis DT/. Ba!o/inje se sa dekom!onovanjem "na taj na/in 'to se utvruju o!'ti !roesi koji o9rauju jednu

#ru!u !ovezani- in)ormaija5 odnosno koji rea#uju na #ru!u!ovezani- do#aaja iz okruenja. eo!-odno je !roesimao9u-vatiti sve ulazne i izlazne in)ormaije identi)ikovane uo!isu okruenja sistema. "alje se !ostu!ak nastavlja !o'tujuiranije o!isana !ravila. Meutim5 tre9a na ovom mestu dodati dadekom!oziija5 i!ak5 ne mora 9iti striktno ?to!doNn@ !roes.

ekad je te'ko uo/iti ?9i# !iture@ u startu. U tom slu/aju tre9a!o/eti od neko# ?srednje#@ nivoa na kome je slika jasnija iuo/iti ?sitne@ !roese koji se zatim #ru!i'u u o!'tije ?kru!nije@

!roese5 'to takoe vai i za tokove !odataka. ( kada !ratimo?to!doNn@ !roes5 /esto se de'ava da analizirajui nivo

moramo da se !o!nemo na nivo 1 i na!ravimo izmene5 'tonikako nije #re'ka. >itno je5 !ritom5 voditi ra/una o 9alansutokova. U svakom slu/aju5 kao krajnji rezultat se uvek do9ije-ijera-ijski ?to!doNn@ o!is dija#rama.

+pis podataka 4e,nikom podataka!4/#. (z#radnja e/nika!odataka moe ot!o/eti !aralelno sa iz#radnjom "&%5 kada seo!isuju sloeni tokovi i skladi'ta !odataka. Meutim5 teknakon iz#radnje "&% se i % moe kom!letirati5 tako 'to e seo!isati svi elementarni tokovi i dekom!onovati sloeni i nakraju !roveriti da li !ostoji redudansa u o!isu i da li je % usa#lasnosti sa "&%.

Specifikacija logike primitivnih procesa*&ek nakon 'to se o!i'ei lo#ika svi- !rimitivni- !roesa moe se rei da je !ot!una


29/40

s!ei)ikaija sistema metodom SSA #otova. Meutim5 /esto seu !raksi s!ei)ikaija lo#ike ostavlja za sledeu )azu u razvoju(S ili se koriste dru#i alati za o!is5 z9o# /e#a minis!ei)ikaijenisu od zna/aja za ovo !o#lavlje.

%ostoji jo' jedan !ostu!ak modelovanja5 kao o!'ti !ristu! koji je se !rimenjuje zamodelovanje sloeniji- !oslovni- sistema i koji se 9azira se na )nalizi ivotnihciklusa osnovnih delatnosti i resursa u sistemu$ !o /emu !ristu! nosi naziv. "aljaanaliza ovo# !ostu!ka !revazilazi okvire !o#lavlja5 !a se /itala u!uuje na navedenuliteraturu 7F*G5 str. 3*8 361.

3.4. Ostali pristupi za modelovanje funkcija sistema

%ristu!e za modelovanje )unkija sistema moemo !odeliti na konvenionalne isavremene. %ored !odele na konvenionalne i savremene5 !ristu!i se meuso9norazlikuju i !o konkretnoj s!ei)i/nosti !rimene5 jer modelovanje )unkija sistema semoe koristiti5 s jedne strane5 za modelovanje !oslovanja i s dru#e strane5 zas!ei)ikaiju a!likaija. Ovim !o#lavljem e se samo ukratko navesti nekolikonajzastu!ljeniji- konvenionalni- i savremeni- metoda i !omenuti nji-ova s!ei)i/nanamena. O!'irnije 9avljenje ovim metodama za modelovanje )unkija sistema

!revazilazi !otre9e ovo# ud9enika. U tom smislu se /itala u!uuje na navedenulistu 'ire literature.

3.".1. onvencionalni pristupiSSA s!ada u red konvenionalni- metoda. ao 'to je re/eno5 SSA !redstavlja metoduza analizu sistema i s!ei)ikaiju korisni/ki- za-teva5 /ime !rua osnovu strukturno#

!ristu!a razvoju so)tvera. SSA"M 7Structured S"stems )nal"sis and Design%ethodolog" SSA"M !redstavlja s!ei)i/nu im!lementaiju ori#inalne metodeSSA i du#o #odina je 9ila kori'ena kao re)erentna metodolo#ija za razvojin)ormaioni- sistema u vladi =elike >ritanije F8G.

U red konvenionalni-5 strukturni- metoda s!ada i ("JK$ 7ntegration Definition for9unction %odeling5 standard dravni- or#ana SA" za modelovanje )unkija F,G.("JK$ standard je 9aziran na metodolo#iji SA"& 7Structured )nal"sis and DesignTechni>ue5 razvijenoj u kom!aniji So)&e- F1$G. ("JK$ standard s jedne stranenalazi !rimenu u !rojektima analize5 razvoja5 reinenjerin#a i inte#raije (S. S dru#estrane koristi se kao te-nika modelovanja !oslovni- !roesa u ilju analize5

simulaije5 reinenjerin#a i dokumentaije !oslovni- !roesa or#anizaije. Sli/no kaoi SSA5 ("JK$ standardni jezik za modelovanje )unkija se karakteri'e jednostavnim5#ra)i/kim kone!tima5 -ijerar-ijskim !oste!enim dekom!onovanjem )unkija5 'todo!rinosi da modeli 9udu lako razumljivi i nein)ormati/arima5 ali i dovoljno !reizniza detaljnu s!ei)ikaiju (S.

ru!i konvenionalni- !ristu!a modelovanju )unkija sistema !ri!adaju i %etrijevemree5 kao alat za modelovanje dinamike sistema14. Ba razliku od "&% u metodi SSA5%etrijeve mree modeluju sekvencu izvravanja funkcija 7o!is lo#ike izvr'avanja)unkije u vremenu analo#no "ija#ramu toka !ro#rama. lasi/ne %etrijeve mree sutokom #odina !retr!ele zna/ajna !ro'irenja kako 9i od#ovorile na za-teve14 %etrijeve mree !oti/u iz radova arla Adama %etrija 7 8arl )dam /etri5 koji je ovaj jezik)ormalizovao u svojoj doktorskoj tezi 77omunikation mit )utomaten rani- 'ezdeseti- #odina F11G.


30/40

modelovanja )unkija kom!leksni- i veliki- sistema. Mo#unost modelovanja!odataka i vremena i kone!t -ijera-ijske dekom!oziije veliki- modela sunajzna/ajnija !ro'irenja u tom smislu 7F12G5str. 41 48.

3.".2. Savremeni pristupi

Savremene !ristu!e za modelovanje )unkija sistema moemo !odeliti u dve #ru!e.%rvu #ru!u /ine !ristu!i koji se !rvenstveno koriste za s!ei)ikaiju so)tvera.Meutim5 ovi !ristu!i se uz od#ovarajua !ro'irenja mo#u koristiti i za analizu

!oslovni- sistema5 odnosno modelovanje )unkija sistema. "ru#u #ru!u /ine !ristu!ikoji imaju s!ei)i/nu namenu u modelovanju !oslovanja5 odnosno modelovanju

!oslovni- !roesa or#anizaije.

3.%.2.1. Pristupi /a spe!iika!iju sotvera

U !rvu #ru!u !ristu!a s!adaju %odeli slu,ajeva korienja i Dijagrami aktivnosti5koji !redstavljaju kom!onente UM0a 7&nified %odeling 6anguage5 standardno#

jezika za analizu i dizajn u sklo!u o9jektnoorijentisano# !ristu!a razvoju so)tveraF13G.

%odeli slu,ajeva korienja !S7# se ori#inalno koriste kao alat zas!ei)ikaiju a!likaija1*5na taj na/in 'to se5 kako samo ime kae5 za svako#korisnika uo/avaju slu/ajevi kori'enja5 odnosno )unkije koje a!likaijatre9a da !rui korisniku. (ako !ronalaze !rimenu u modelovanju )unkijasistema5 Modeli S se !okazuju kao neadekvatna metoda za modelovanjesloeniji- sistema. Osnovni nedostatak ovo# alata o#leda se u ne!ostojanjume-anizma dekom!oziije )unkija5 'to !redstavlja osnovni kone!t zaistovremeno jasno i detaljno o!isivanje sistema 7F*G5 str.36+. %ostoje i dru#i

!ristu!i koji !ro'iruju kone!te Modela S u!ravo u !o#ledu kone!tadekom!oziije )unkija. Eedan takav !ristu! je UMM 7UQCJKAC&7&nited .ations 8entre ofr Trade 9acilitation and ?lectrionic 5usinessModellin# Met-odolo# F14G.

Dijagrami aktivnosti !D)# kao standardna kom!onenta UM0a !redstavljajualat za o!is lo#ike slu/ajeva kori'enja. ako samo ime kae5 dija#ramiaktivnosti modeluju redosled izvravanja aktivnostiunutar )unkija sistema iza tu svr-u !oseduju moan sku! kone!ata kao 'to su kone!t odlu/ivanja5s!ei)ikaija !aralelno# izvr'avanja 7#rananje aktivnosti i sin-ronizaija5

!liva/ke staze 7za !rikaz izvr'ilaa aktivnosti i dr. one!ti de)inisani u"A vode !oreklo iz !ret-odno !omenuti- %etrijevi- mrea. U slu/aju

modelovanja !oslovni- !roesa5 za razliku od metode SSA i slu/ajevakori'enja5 "A omo#uavaju detaljno modelovanje sekvence izvr'avanja

!roesa5 ali u isto vreme takoe ?!ate@ za eks!liitnim me-anizmom zadekom!onovanje !roesa. Meutim5 UM0 je dovoljno o!'t jezik kojikone!tom stereoti!a omo#uuje da se nje#ovi standardni alati5 kao 'to suModeli S i "A5 !ro'ire dodatnim kone!tima s!ei)i/ne namene.

1* %ojam a!likaije u ovom razmatranju tre9a razlikovati od !ojma in)ormaiono# sistema.(n)ormaioni sistem kao sloeni sistem inte#ri'e vi'e s!ei)i/ni- a!likaija.


31/40

3.%.2.2. Pristupi /a modelovanje poslovnih pro!esa

"ru#a #ru!a savremeni- !ristu!a za modelovanje )unkija sistema orijenti'e seisklju/ivo na modelovanje poslovnih procesa organizacije u sklo!u o!'tije#menadment kone!ta %enadmenta poslovnih procesa 7>%M 5usiness /rocess

%anagement. Sveo9u-vatni kone!t menadmenta !oslovni- !roesa !redstavlja

!ristu! za strate#ijsko !laniranje5 u!ravljanje5 izvr'avanje i kontrolu !oslovni-!roesa uz !odr'ku in)ormaioni- te-nolo#ija 7(&. %odr'ka (& se sastoji5 s jednestrane5 od so)tverski- alata za modelovanje !oslovni- !roesa5 a sa dru#e strane5 odin)ormaioni- sistema koji vr'e automatizaiju !oslovni- !roesa. Sr ovo# !ristu!a/ini modelovanje !oslovni- !roesa5 kao metoda koja omo#uuje dokumentovanje5analizu5 o!timizaiju5 izvr'avanje i kontrolu !roesa u or#anizaiji.

Eezii za modelovanje !oslovni- !roesa moraju 9iti jednostavni i orijentisani s jednestrane ka !oslovnim korisniima5 nein)ormati/arima i analiti/arima5 a s dru#e stranedovoljno detaljni za o!is kom!leksni- !roesa i )ormalni u ilju nji-oveim!lementaije !omou (S. Sledei !ristu!i de)ini'u jezike za modelovanje !oslovni-

!roesa u okviru o!'te# kone!ta menadmenta !oslovni- !roesa. "o#aajem voeni lani !roesa 7J%C ?vent-driven /rocess 8hains

!redstavljaju jedan jezik za modelovanje !oslovni- !roesa !rvenstvenozastu!ljen u kom!anijama zemalja nema/ko# #ovorno# !odru/ja16 F1*G.Eezik J%C se u osnovi takoe 9azira na kone!tima %etrijevi- mrea.Osnovna ideja !ri modelovanju !roesa je sledea: do#aaji u sistemu

!okreu izvr'avanje !roesa5 i o9ratno5 !roesi !roizvode do#aaje usistemu5 /ime se )ormira lana !roesa voeni- do#aajima. &okom #odina

je ova metoda !retr!ela !o9olj'anja u vidu !ro'irenja za modelovanjeor#anizaione strukture i ulo#a radnika5 modelovanje !odataka5 kao i

inte#raiju sa jezikom UM0. A"O(S standardni jezik1+5 je metoda za modelovanje !oslovni- !roesa i

jo' jedan !redstavnik ?nema/ke 'kole@5 a deo je sveo9u-vatno# menadmentkone!ta >M%S 75usiness /rocess %anagement S"stems F16GF1+G. Ovaj

jezik nudi kone!te za modelovanje5 dokumentaiju i o!timizaiju kako!roesa tako i strukture or#anizaioni- sistema.

0O=JM 76ine +f 2isibilit" ?nterprise %odeling je metoda za modelovanje!oslovni- !roesa razvijena unutar )irme (>M F18G.

>%M. ajnoviji i najzna/ajniji jezik za modelovanje !oslovni- !roesa uvidu standarda u o9lasti menamenta !oslovni- !roesa je >%M18

75usiness /rocess %odeling .otation F1,G. ao najnoviji standard5 >%M

je razvijen sa iljem da o9u-vati sve !rednosti raniji- !ristu!a umodelovanju !oslovni- !roesa sa !ose9nim osvrtom na jednostavne#ra)i/ke kone!te namenjene !oslovnim korisniima. (stovremeno5 9aziranna matemati/kim )ormalizmima5 >%M !rua mo#unost iz#radnje modela

16J% 7?reignissteuerte /rozesskette u ori#inalnom nazivu5 je jezik razvijen na (nstitutu za %oslovnuin)ormatiku Univeziteta Saarland u saradnji sa so)terskom kuom SA% za !otre9e modelovanja

!oslovni- !roesa.1+A"O(S standardni jezik je razvijen na (nstitutu za %oslovni i inenjenrin# znanja5 Univerziteta u>e/u.18

>%M je iniijalno razvijen u okviru >%M( 75usiness /rocess %anagement nitiative a trenutno je u)azi standardizaije u okviru OM 7+bject %anagement @roup5 ne!ro)itno# tela za s!ei)ikaijustandarda u o9lasti in)ormatike.


32/40

!roesa koji se lako mo#u trans)ormisati u izvr'ni jezik !odran od stranes!eijalizovani- (S za automatizaiju !oslovni- !roesa.

a!omenimo jo' na kraju ovo# razmatranja da su svi ovi !ristu!i za modelovanje)unkija sistema5 kako konvenionalni5 a !ose9no moderni !odrani monim

so)tverskim alatima za vizuelno modelovanje. Modeli !oslovni- !roesa do9ijeniovim alatima o9i/no !redstavljaju !o/etnu kariku u lanu modela koji /ine osnovusavremeno#5 modelima voeno# !ristu!a razvoju so)tvera.

3.5. Primer studija slu!aja

U !rimeru koji sledi daje se analiza sistema e!rodavnie !rimenom metode SSA.0o#i/ki model !roesa ovo# sistema rezultat je !rimene direktno# modelovanja5

!ostu!ka modelovanja o9ja'njeno# u odeljku 3.3.6.2. ao teorijski model !osluio jeklasi/ni model tr#ovinsko# !oslovanja5 koji je zatim !rila#oen uzimajui u o9zirs!ei)i/nosti online !rodaje ro9a i uslu#a5 kao vid e!oslovanja. "ati !rimer je?)iktivna@ studija slu/aja5 jer se ne odnosi ni na jedan realan slu/aj5 !a z9o# to#a neuzima u o9zir s!ei)i/ne karakteristike konkretno# realno# sistema.

Studija slu/aja !ret!ostavlja sledeu situaiju: ovo)ormirano tr#ovinsko !reduzeeeli da izae na tri'te !rodajom ro9a savremenim na/inom !oslovanja5 !uteminterneta. Osnovna ideja lei u !rodaji ro9e ku!ima !reko )irmino# ve9sajta5 dok sena9avka !roizvoda trenutno vr'i klasi/nim na/inom katalo'ko# naru/ivanja oddo9avlja/a. %rodaja se vr'i na sledei na/in: u!a !oru/uje !roizvode na ve9sajtu

!reduzea tako 'to iz liste artikala u !onudi 9ira eljene !roizvode5 tj. ?!uni@ ku!ovnukor!u5 koju zatim !redaju na na!latu. a!lata se vr'i !utem !latni- kartia !reko

eksterno# servisa za onlinena!latu. a!laeni !roizvodi se ot!remaju !o'tom naadresu ku!a. adi si#urne ku!ovine5 ali i !re!oznavanja s!ei)i/niza-teva ku!aa5vodi se evidenija o ku!ima.

3.#.1. Opis okruenja sistema

3.&.1.1. Spei!ika!ija svrhe inorma!ionog sistema

Svr-a uvoenja in)ormaiono# sistema e!rodavnie sastoji se u in)ormaionoj!odr'i !oslovno# !roesa na9avke !roizvoda od do9avlja/a i !oslovno# !roesaonline!rodaje !roizvoda ku!ima. a9avka artikala !odrazumeva o9radu katalo#a

do9avlja/a5 naru/ivanje artikala5 nji-ov !rijem i !laanje. %rodaja !roizvoda !rekove9sajta tre9a da re#istrovanim ku!ima omo#ui !oru/ivanje artikala !rekoku!ovne kor!e5 na!latu !orud9ine !latnom kartiom ku!a !reko eksterno# sistemaza na!latu i ot!remu na!laeni- !roizvoda.

3.&.1.2. Dijagram konteksta


33/40

Slika 1) Dijagram konteksta +S e#prodavni!e

3.#.2. Opis pona/anja sistema

3.&.2.1. Dijagrami tokova podataka

Slika 1, Dijagram prvog nivoa dekompo/i!ije


34/40

Slika 1- DTP 1 # *a$avka

Slika 2 DTP 2 Prodaja

Slika 21 DTP 2.1 # "o5enje eviden!ije o kup!u


35/40

Slika 22 DTP 2.2 # Poru4ivanje

Slika 23 DTP 2.3 # *aplata

Slika 2% DTP 2.% # Otprema


36/40

3.&.2.2. Dijagram dekompo/i!ije

Slika 2& Dijagram dekompo/i!ije +S 6e#Prodavni!a6

3.&.2.3. 7e4nik podataka

Otpremni!aDo$: T;i)ra"o95 aziv"o95 Adresa"o95 >rojOt!r5 "atumOt!r5 >rojar5 "atumar5T>5 ;i)raArtikla5 azivArtikla5 Ot!roli/ina5 =rednostVPrijemni!a: T>roj%rijem5 "atum%rijem5 ;i)ra"o95 aziv"o95 Adresa"o95 >rojOt!r5 "atumOt!r5T>5 ;i)raArtikla5 azivArtikla5 %rimoli/ina5 =rednostV8atalog: T;i)ra"o95 aziv"o95 Adresa"o95 >ratalo#a5 "atum(zdavanja5 T>5 T;i)raArtikla5

azivArtikla5 O!isArtikla5 Cena=%5 CenaM%V*arud$eni!a: T>rojarud9enie5 "atumaru/ivanja5 ;i)ra"o95 aziv"o95 Adresa"o95 T>5;i)raArtikla5 azivArtikla5 arolV9aktura:T;i)ra"o95 aziv"o95 Adresa"o95 >rojKakture5 "atumKakture5 >rojOt!rem5 "atumOt!r5

O!isKakture5 (znos5 ok%laanja:plata: T>rojU!late5 "atum5 ;i)ra"o95 aziv"o95 Adresa"o95 >rojKakture5 (znosU!late5ok%laanjaPoslovniPartneri:TF"o9avlja/i5 u!iGDo$avlja4i:T;i)ra"o95 aziv"o95 Adresa"o95 "elatnost8up!i:T;i)rau!5 (meu!5 %rezimeu!5 Adresau!5 Adresa(s!or5 &ele)onrtikal: T;i)raArtikla5 azivArtikla5 O!isArtikla5 =rstaArtikla7a4un: T>roja/5 "atuma/5 ;i)rau!or!e5 "atum%orud95 ;i)rau!a5 (meu!5 %rezimeu!5Adresau!5 Adresa(s!or5 (znosa/5 a!omena 8upovna8orpa: T;i)rau!or!e5 "atum%orud95 ;i)rau!a5 (meu!5 %rezimeu!5Adresau!5 Adresa(s!or5 &ele)on5 T>5 ;i)raArtikla5 azivArtikla5 arolV

*alo/i;aOtpremu: T;i)raalOt!reme5 "atumalO!reme5 O!is5 ok(s!oruke5 T>5;i)raArtikla5 azivArtikla5 arolV


37/40

Platna8arti!a: T>r%latneartie5 "atum(steka5 &i!artie5 ;i)rau!5 (meu!5 %rezimeu!5Adresau!5 &ele)on*alog;aOnline*aplatu : T;i)raalOnlinea!5 "atumalOnlinea!5 >ra/una%rimaoa5>r%latneartie5 "atum(steka5 &i!artie5 ;i)rau!5 (meu!5 %rezimeu!5 Adresau!5 &ele)on5>roja/5 "atuma/5 (znosBaa!latu5 a!omena+/ve'tajOTransak!iji: T;i)ra(zve'taja&rans5 "atum&ransakije5 ;i)raalOnlinea!5"atumalOnlinea!5 >ra/una%rimaoa5 >r%latneartie5 "atum(steka5 &i!artie5 ;i)rau!5(meu!5 %rezimeu!5 Adresau!5 (znos5 Status&ransakije:plate8up!a: T;i)raU!lateu!5 ;i)ra(zve'taja&rans5 "atum&ransakije5 ;i)raalOnlinea!5"atumalOnlinea!5 ;i)rau!5 (meu!5 %rezimeu!5 Adresau!5 (znosU!l5 a!omena Otpremni!a8up!a: T;i)raOt!ru!a5 "atumOt!ru!5 ;i)raU!lateu!5 "atum&ransakije5;i)rau!5 (meu!5 %rezimeu!5 Adresa(s!or5 &ele)on5 ;i)raalOt!reme5 "atumalO!reme5 O!is5ok(s!oruke5 T>5 ;i)raArtikla5 azivArtikla5 Ot!rolVSpisakrtikala:Ponudi : T;i)raS!iska5 "atum(zdavanja5 T>5 ;i)raArtikla5 azivArtikla5O!isArtikla5 Cena5 %o!ust V;ahtev8up!a:TFBa-tevBae#istraiju5 Ba-tevBa%romAdreseG;ahtev;a7egistra!iju : T;i)raBa-te#5 "atumBa-te#5 (meu!5 %rezimeu!5 Adresau!5

Adresa(s!or5 &ele)on5 orisni/ko(me5 0ozinka;ahtev;aPromdrese : T;i)raBa-tAdr5 "atumBa-tAdr5 ;i)rau!a5 (meu!5 %rezimeu!5StaraAdresau!5 ovaAdresau!Potvrda: TF%otvrdae#istrovanja5 %otvrda%romAdreseGPotvrda7egistrovanja : T;i)ra%otvrdee#5 "atume#5 ;i)raBa-te#5 "atumBa-te#5 (meu!5%rezimeu!5 Adresau!5 Status5 O!isUslovaori'enjaPotvrdaPromdrese: T;i)ra%otvrdeAdr5 "atum%romAdr5 Status5 ;i)rau!a5 (meu!5%rezimeu!5 StaraAdresau!5 ovaAdresau!

3.". #ezime

Strukturna sistemska analiza !redstavlja jednu od metoda za analizu sistema5 odnosnomodelovanje )unkija sistema. U ivotnom iklusu razvoja so)tvera se metoda SSAkoristi u )azi analize sistema i s!ei)ikaije za-teva korisnika. ao metodamodelovanja5 ona jasno de)ini'e osnovne kone!te za o!is )unkija sistema i !ostu!akmodelovanjaD dru#im re/ima5 ona daje alat i u!utstvo za nje#ovu u!otre9u u iljuiz#radnje modela. Osnovne karakteristike metode SSA su mali 9roj jednostavni-#ra)i/ki- kone!ata i !ostu!ak -ijerar-ijske dekom!oziije )unkija sistema

!redstavljeni- dija#ramima tokova !odataka. Ori#inalno ili u izmenjenoj )ormi5 kaoosnova dru#i- !ristu!a5 ona !redstavlja naj'ire kori'enu konvenionalnu metodu zamodelovanje )unkija sistema.

Metode modelovanja )unkija sistema se sa jedne strane koriste za )unkionalnus!ei)ikaiju so)tvera5 a sa dru#e strane za modelovanja !oslovanja5 odnosnomodelovanje !oslovni- !roesa u or#anizaiji. U domenu )unkionalne s!ei)ikaijeso)tvera najzna/ajniji savremeni !ristu! de)ini'e UM0 sa "ija#ramima slu/ajevakori'enja i "ija#ramima aktivnosti. U domenu modelovanja !oslovni- !roesa5odnosno u!ravljanja !roslovnim !roesima najaktuelniji je >%M standard.

3.$. Pitanja

1. "a li je !oznavanje metoda za analizu sistema od vanosti isklju/ivoin)ormati/arima< Od#ovor o9jasniti jednim !rimerom.

2. ;ta je sistem< O!i'ite svojim re/ima.


38/40

3. avedite nekoliko !rimera za sisteme5 sa kojima se svakodnevno susreete.O!i'ite u #ru9im rtama sisteme na jedan od tri na/ina: ver9alno5 tekstualno5#ra)i/ki. "e)ini'ite #raniu sistema u odnosu na sisteme koji #a okruuju iveze sa njima5 a zatim analizirajte u naj#ru9ljim rtama nje#ovu strukturu5odnosno !ronaite nje#ove elemente i osnovne veze izmeu nji-. Sa ko#

as!ekta ste !osmatrali sistem< O!i'ite sistem svom kole#i. oji vam se na/inda se o9jasni sistem u/inio najlak'im: ver9alni5 tekstualni5 #ra)i/ki

Documents

Strukturna Sistemska Analiza