Struktura Tokarskog Stroja Vrste i Razina Automatizacije

7/23/2019 Struktura Tokarskog Stroja Vrste i Razina Automatizacije

1/19

SVEUILITE U

MOSTARUFAKULTET

STROJARSTVA I RAUNARSTVA

SEMINARSKI RAD

KONSTRUIRANJE STROJEVA I

OPREME

Struktura tokarskog stroja -vrst ! ra"!#a auto$at!"a%!j

Mentor:

Student:


2/19

prof. dr. sc. Ante MikoviMario Udovii

Mostar, 2015.


3/19

Sadraj

1. Uvod ........................................................................................................................................ 3

2. Tokarenje ................................................................................................................................. 4

2.1. Vrste tokarenja .................................................................................................................. 4

3. Tokarilice ..................................................................................................................................5

4. Vrste tokarilica ........................................................................................................................ 8

4.1. Jednostavna tokarilica ...................................................................................................... 8

4.2. Univerzalna tokarilica ...................................................................................................... 8

4.3. Kopirna tokarilica ............................................................................................................. 9

4.4. Planska tokarilica ........................................................................................................... 1

4.5. Kar!sel tokarilica ............................................................................................................11

4.". #evolverska tokarilica .................................................................................................... 12

4.$. %&% tokarilica ................................................................................................................ 13

5. 'aklj!(ak ................................................................................................................................ 14

)iterat!ra ................................................................................................................................... 15

2
http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_7/HYPERLINK%23_bookmark13http://var/www/apps/conversion/tmp/scratch_7/HYPERLINK%23_bookmark13


4/19

1.Uvo&

)j!di od!vijek *ele da naprave ne+to novo, -olje, ljep+e, vee, je/tinije i e/ikasnije. Pri to0e

se stalno stvaraj! novi proizvodi ili po-olj+avaj! postojei. ilo da se radi o izradi potp!no

novo proizvoda ili o po-olj+avanj! postojeea 0aterijali od koji se izra!j! 0oraj! se

o-raditi.

-rada 0etala je pro0jena o-lika, di0enzija ili svojstava 0etala kako -i se prilaodio

daljnjoj !potre-i. Pro0jena o-lika, di0enzija ili svojstava 0etala 0o*e se podijeliti na r!(n!

ili strojn! o-rad!.6a -i se izvela o-rada 0etala na -ilo koji na(in potre-an je alat. 7lat je

sredstvo ! direktno0 dodir! s pred0eto0 koji se o-ra!je.

-rada odvajanje0 (estica se dijeli na r!(n! o-rad! odvajanje0 (estica i strojn! o-rad!odvajanje0 (estica. To je na(in o-rade 0etala kada se sa sirovca odvaja vi+ak 0aterijala

lo0ljenje0 sitni dijelova 0aterijala tokarenje, lodanje, piljenje, -!+enje, -r!+enje,

-lanjanje,provla(enje,poliranje,onanje,lepanje, s!per/ini+.

:trojna o-rada odvajanje0 (estica se o-avlja na alatno0 stroj! s !naprijed odreeni0

alati0a, kako -i se ! +to krae0 vre0en! do-io proizvodzadovoljavaj!e kvalitete. 7latni

strojevi s! strojevi na koji0a (ovjek ! proizvodno0 proces! !pravlja alato0. snovni

zadatak alatni strojeva je za0jena lj!dsko rada !z poveanje to(nosti, prod!ktivnosti,

ekono0i(nosti i dr!o.

3
http://hr.wikipedia.org/wiki/Metalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ru%C4%8Dna_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Strojna_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ru%C4%8Dna_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Strojna_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tokarenjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Glodalicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pilahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bu%C5%A1enjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bru%C5%A1enjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Blanjanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Provla%C4%8Denjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Provla%C4%8Denjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Poliranjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Honanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Honanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lepanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Superfini%C5%A1http://hr.wikipedia.org/wiki/Strojna_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alatni_strojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alatni_strojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Proizvodhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kvalitetahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Strojevihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Proizvodnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Produktivnosthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Metalhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ru%C4%8Dna_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Strojna_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alathttp://hr.wikipedia.org/wiki/Ru%C4%8Dna_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Strojna_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tokarenjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Glodalicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Pilahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bu%C5%A1enjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bru%C5%A1enjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Blanjanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Provla%C4%8Denjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Poliranjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Honanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Lepanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Superfini%C5%A1http://hr.wikipedia.org/wiki/Strojna_obradahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alatni_strojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Proizvodhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kvalitetahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Strojevihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Proizvodnjahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Produktivnost


5/19

2.Tokar#j

Tokarenje je post!pak o-rade 0etalaskidanje0 (estica koji0 se proizvode o-ratci rotacijski

povr+ina valjkastiproizvodi. ;zvodi se na alatni0 strojevi0atokarilica0a. -radak o-avlja

lavno i-anje, dok alat o-avlja pos0i(no, pripre0no i dostavna i-anja. Povr+ine nakon

o-rade skidanje0 (estica, 0a kako ona -ila /ina i precizna, nis! savr+eno latke.

popre(no ili plansko tokarenje= pos0i(no i-anje je oko0ito na s0jer osi rotacije>

sto*astoili kon!sno tokarenje= pos0i(no i-anje je pod neki0 k!to0! odnos! na os

rotacije>

pro/ilno tokarenje= koriste se pro/ilni no*evi i pos0i(no i-anje je pod neki0 k!to0

na os rotacije. Kod pro/ilno tokarenja pravac !laza no*a 0o*e se 0ijenjati od

paralelno s osi rotacije do oko0ito na os rotacije ,ali se tijeko0 o-rade ne 0ijenja>

kopirno tokarenje= pos0i(no i-anje je ! o-lik! kriv!lje! odnos! na os rotacije. &o*

p!t!je po kriv!lji koj! odre!je ticalo kopirno !reaja p!t!j!i po 0odel! +a-loni>

tokarenje navoja= pos0i(no i-anje je ! s0jer! osi rotacije i de/inirano je korako0

navoja>

neokr!lo tokarenje= pos0i(no i dostavno i-anje s! ! 0e!so-noj ovisnosti o

lavno0 i-anj!.

Tokarenje prema poloaju tokarene povrine

Pre0a polo*aj! tokarene povr+ine tokarenje 0o*e -iti vanjsko tokarenje i !n!tarnje tokarenje.

Tokarenje prema kinematici gibanja noa

Pre0a kine0aticii-anja no*a tokarenje 0o*e -iti= !zd!*no tokarenje aksijalno, popre(no

tokarenje radijalno i istovre0eno !zd!*no i popre(no tokarenje kon!si, kriv!lje.

Tokarenje prema kvaliteti obraene povrine
http://hr.wikipedia.org/wiki/Obrada_metalahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rotacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Valjakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alatni_strojhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tokarilica&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Tolerancija_hrapavosti_povr%C5%A1inehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kinematikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kinematikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tolerancija_hrapavosti_povr%C5%A1inehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sto%C5%BEachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kuthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Krivuljahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Navojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kinematikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Obrada_metalahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Rotacijahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Valjakhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Alatni_strojhttp://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tokarilica&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/wiki/Tolerancija_hrapavosti_povr%C5%A1inehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kinematikahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tolerancija_hrapavosti_povr%C5%A1inehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Sto%C5%BEachttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kuthttp://hr.wikipedia.org/wiki/Krivuljahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Navojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kinematika


6/19

Pre0a kvaliteti o-raene povr+inetokarenje 0o*e -iti= r!-o tokarenje, pol!r!-o tokarenje

zavr+no, (isto i /ino tokarenje. Tokarenje0 se posti*! o-rade ! kvaliteti od &4 do &12.

5
http://hr.wikipedia.org/wiki/Tolerancija_hrapavosti_povr%C5%A1inehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tolerancija_hrapavosti_povr%C5%A1ine


7/19

'(Tokar!)!%

Tokarilice s! alatni strojevi za o-rad! odvajanje0 (estica, po0o! koji se rezanje0

o-ra!j! i izra!j! dijelovi rotaciono o-lika.Tokarilice s! alatni strojevi s kr!*ni0

kretanje0 pred0eta rada i pravocrtni0 pos0aci0a alata. Pos0aci alata 0o! -iti !zd!*ni i

popre(ni. Pored sa0o tokarenja na tokarilici 0o*e0o jo+ i -!+iti, !p!+tati, razvrtati,

narezivati navoj !z po0o neki dodatni !reaja, lodati, -r!siti i dr!o. snovni dijelovi

tokarilice prikazani na :lici 1. s!= za+titni poklopac stroja 1, stezna lava?a0erikaner 2,

lavni poon 3, nosa( alata?revolverska lava 4, istos0jerni pos0i(ni 0otor 5, konji

", si!rnosna sklopka $, elektri(ni dio stroja8.

:lika 1. snovni dijelovi tokarilice @4A

!
http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tokarilica&action=edit&redlink=1http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tokarilica&action=edit&redlink=1


8/19

:trojevi za o-rad! tokarenje0 se 0o! klasi/icirati na vi+e na(ina=

1. pre0a +irini tenolo+ki 0o!nosti tokarilice se dijele na specijalne i !niverzalne,

2. pre0a polo*aj! ravno vretena dijele se na tokarilice sa orizontalni0 i vertikalni0

vreteno0,

3. pre0a razini a!to0atizacijedijele se na nea!to0atizirane, a!to0atizirane i

pol!a!to0atizirane,

4. pre0a tip! proizvodnje ! koje0 se naj(e+e koriste dijele se na=

"


9/19

tokarilice za pojedina(n! proizvodnj!,

tokarilice za serijsk! proizvodnj! i

tokarilice za 0asovn! proizvodnj!.

Tokarilice za pojedina(n! proizvodnj! s! tokarilice koje se 0o! lako prilaoditi prelaz! sa

jedne kon/i!racije pred0eta o-rade na dr!!, sa jedni di0enzija na dr!e. To s!

!niverzalne tokarilice.

Tokarilice za serijsk! proizvodnj! koriste se za izrad! vee -roja isti dijelova ili izvoenje

vee -roja operacija na isto0 pred0et! o-rade. To s! kopirne tokarilice, revolver tokarilice

sa orizontaln0 i vertikalno0 revolver lavo0.

Tokarilice za 0asovn! proizvodnj! s! tokarilice koje ostvar!j! s0anjenje vre0ena izrade ipo0ono vre0ena. To s! tokarilice koje s! na0jenski projektirane i izraene za konkretan

proizvod ili r!p! sli(ni proizvoda. To s! a!to0atske tokarilice, a!to0ati za d!a(ke

dijelove, revolver a!to0atske tokarilice.

Prelaz sa jedno tipa tokarilica na dr!i (esto nije stroo izra*en pa se tokarilice za

pojedina(n! proizvodnj! (esto !klj!(!j! ! serijsk! proizvodnj! pose-no ako i0 se povea

prod!ktivnost dodavanje0 odreeni !reaja i pri-ora i a!to0atiziranje0 neki radnji.

#


10/19

.Vrst tokar!)!%a

.1.Jostav#a tokar!)!%aJednostavne tokarilice i0aj! relativno jednostavn! konstr!kcij! te spadaj! ! najprostije

tokarske strojeve koji sl!*e za o-rad! 0aterijala. Karakteristika ovi tokarilica je da s!portsl!*i sa0o kao dr*a( alata i nije predvien pos0ak sa0o r!(ni. roj okretanja lavno

vretena odre!je se re0enski0 prijenoso0, pre-acivanje0 re0ena. Prikaz ove tokarilice je na

:lici 2.

:lika 2. Jednostavna tokarilica @1A

.2. U#!vr"a)#a tokar!)!%aUniverzalna tokarilica i0a elektro0otorni poon tro/azni asinkroni kavezni elektro0otor.

Blavni prion je spojen na lavno radno vreteno, na koje0 se nalazi centriraj!a stezna lava

a0erikaner. ;z dva pos0i(na priona izlaze navojno vreteno za tokarenje navojai pos0i(no

latko vreteno. -a prolaze kroz s!port. &avojno vreteno se spaja preko dvodjelnerasklopne 0atice i osi!rava pos0ak s!porta koji odovara korak! tokareno navoja.

Pos0i(no vreteno se ! s!port! spaja preko padno p!*a, 0eaniz0a koji o0o!ava !zd!*ni

iCili popre(ni pos0ak kod tokarenja. &a s!port! se nalazi dr*a( no*a ! koji se !pinj! tokarski

no*evi. :!port klizi po vodilica0a koje se nalaze na krevet! tokarilice. &a vodilice se 0o*e

!raditi i lineta, kojo0 se centriraj! d!*a i tanja vratila, kao -i se iz-jeao 0o!i proi- i

velike vi-racije tijeko0 tokarenja. Konjic na kraj! tokarilice sl!*i za centriranje d!lji

pred0eta z-o +to to(nije o-rade. &a nji0a se osi0 operacija tokarenja !n!tarnje i

vanjsko o-odno tokarenja, kon!sno tokarenja, plansko tokarenja, !rezivanja i

$
http://hr.wikipedia.org/wiki/Remenski_prijenoshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektromotorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Navojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Remenski_prijenoshttp://hr.wikipedia.org/wiki/Elektromotorhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Navoj


11/19

odrezivanja, pro/ilno i kr!v!ljno tokarenja, 0o! se izvoditi operacije -!+enja, !p!+tanja,

razvrtanjai rezanja !n!tra+nji i vanjski navoja.&a :lici 3. prikazan je pri0jer !niverzalne

tokarilice.

:lika 3. Univerzalna tokarilica @1A

.3. Ko*!r#a tokar!)!%aKopirna tokarilica o-ra!je sa0o po0o! kopirno !reaja. 'a rad na ovo0 stroj! potre-no

je pripre0iti +a-lon pred0eta o-rade koji se postavlja na pose-an !reaj za kopiranje. &a

tokarilici se nalazi 0odel +a-lona po kojoj klizi ticalo. Ticalo je povezano s alato0 koji

kopira polo*aj ticala. 7lat je jednostavni tokarski no* 0asivni di0enzija. &alazi se ! dr*a(!

alata koji je na s!port!. :!port je s0je+ten pod k!to0 ! odnos! na os rotacije, kako -i se

0oli kopirati i stepenasti o-lici.

:iste0i za kopiranje 0o! -iti=

1.1.1. 0eani(ki,

1.1.2. elektri(ni,

1.1.3. idra!li(ki i

1.1.4. ko0-inirani npr. elektroidra!li(ki.

10
http://hr.wikipedia.org/wiki/Bu%C5%A1enjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Razvrtanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Navojhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Bu%C5%A1enjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Razvrtanjehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Navoj


12/19

Prednost ovi strojeva je da s! veo0a ekono0i(ni jer je vrije0e pripre0e stroja kratko. va

vrsta tokarilica koristi se ! serijskoj proizvodnji pred0eta kr!*no o-lika kao +to s! vratila,

kon!si i dr!i pred0eti. Kopirna tokarilica prikazana je na :lici 4.

:lika 4. Kopirna tokarilica @"A

.. P)a#ska tokar!)!%aPlanska tokarilica sl!*i za izrad! o-radaka veliki di0enzija koji s! si0etri(ni oko osi

rotacije. 'a razlik! od tokarilica 0ali i srednji veli(ina, 0o! se o-raivati o-ratci koji te*e

do nekoliko tona. Planske tokarilice 0o! proizvoditi osovine koje 0o! -iti pose-no

-reaste i r!(ice za dizelske 0otore -rodova, cilindre za lodalice ili idra!li(ne osovine za

sna*ne linearne 0otore. ;zradak se !pinje ! plansk! plo(!.


13/19

nadze0na dizalica. 7lternativno, ili dodatno, 0o*e se koristiti i sna*ni vili(ar. U to0 sl!(aj!,

prije instalacije stroja va*no je osi!rati dovoljno 0jesta za kretanje ind!strijski vozila.

6r!i va*an /aktor jest osi!ravanje si!rno i precizno na0je+tanja i !klanjanja o-radaka

iz stroja. Potre-na je dovoljna opskr-a elektri(no0 enerijo0 i dovoljno veliki spre0nici za

rasladna sredstva za pod0azivanje. Pri0jer planske tokarilice se 0o*e vidjeti na :lici 5.

:lika 5. Planska tokarilica @5A

12


14/19

+(,( Karus) tokar!)!%aKar!sel tokarilica se koristi za o-rad! dijelova vei pre(nika, a 0anje d!ljine. Kar!sel

tokarilica i0a vodoravno polo*en! stezn! plo(! za privat izratka. Postoje kar!sel tokarilice s

jedni0 ili dva vertikalna st!pa za oko0ito po0icanje rede. Po vodoravnoj redi se kre!

jedan kod jednost!pne ili dva s!porta kod dvost!pne. Pro0jeri tokarenja kod jednost!pni

s! od "3 do 15 00, dok s! kod dvost!pni od 15 do 25 00. Upravljanje 0o*e -iti

r!(no ili prora0sko sa s!stavi0a n!0eri(ko !pravljanja. Kar!sel tokarilica je prikazana na

:lici ".

:lika ". Kar!sel tokarilica @1A

13


15/19

.!. Rvo)vrska tokar!)!%a#evolverske tokarilice !potre-ljavaj! se za serijsk! o-rad! oni pred0eta koje tre-a o-raditi

sa razli(iti0 alati0a na takav na(in da ti alati tokarski no*, svrdlo, razvrta(, !p!+ta( itd.

dolaze ! rad jedan za dr!i0. :vi ti alati se nalaze ! okretno0 -!-nj! koji se naziva

revolverska lava po kojoj s! i do-ile naziv. #evolverske tokarilice se izvode sa

orizontalno0 i vertikalno0 revolversko0 lavo0. Tokarilice sa orizontalno0 lavo0

i0aj! i popre(ni kliza( za popre(n! o-rad! i odsjecanje. ni takoer i0aj! olak+ano stezanje

alata, ali je konstr!kcija slo*enija z-o popre(no kliza(a.

7lati, pretodno pose-no pode+eni pre0a di0enzija0a o-rade, postavljaj! se ! otvore

revolverske lave. -rada se izvodi tako +to se revolverska lava o-re i dovodi pojedine

alate ! radni polo*aj pre0a redoslijed! izvoenja zavata. Prednost ovoa stroja je ! to0e da

s! pokreti pri njeov! posl!*ivanj! jednostavni i z-o toa a 0o*e posl!*ivati 0anje

kvali/iciran radnik. &a :lici $. prikazana je revolverska lava na revolverskoj tokarilici.

:lika $. #evolverska lava na tokarilici @1A

13


16/19

.". N tokar!)!%a%&% %o0p!ter &!0erical %ontrol D n!0eri(ki !pravljani alatni strojevi danas s! sve vi+e !

!potre-i. :trojevi i0aj! jedn! ili dvije stezne lave a0erikanera, jedan ili dva s!porta sa

revolversko0 lavo0. 7lati 0o! -iti -ez ili s poono0 te se tokarilice pretvaraj! ! o-radne

centre. Jednostavni0 prora0iranje0 0o!e je proizvoditi ko0plicirane pred0ete. Takoer

je 0o!e %76?%7< tenoloijo0 iz 36 crte*a izraivati pred0ete.

'a izvr+enje strojne o-rade, 0ora se izraditi %&% prora0. To se 0o*e napraviti direktno

po0o! %&% tokarilice ili na vanjsko0 ra(!nal!. U dr!o0 sl!(aj!, kreirani prora0 !(itava

se ! stroj kroz !reaj za poran! podataka ili 0re*no0 vezo0. vi tokarski strojevi

o0o!!j! 0ijenjanje proizvodni prora0a ! 0e0orijskoj porani te poran! ispravaka.

:ve in/or0acije potre-ne za !pravljanje stroje0 poranjene s! ! n!0eri(ko0 o-lik!.

:tr!ovi za 0etal interirani s! s ra(!nalo0 koje neprestano !spore!je te vrijednosti i po

potre-i sa0o ispravlja proizvodni proces. To se vr+i specijalizirano0 kontrolno0 opre0o0.

%&% str!ovi s! pose-no korisni ta0o dje se zatijeva visoka prod!ktivnost i -esprijekoran

rad. Postii e se visok o-!ja0 konzistentno kvalitetni proizvoda. Proizvodnja se 0o*e

precizno isplanirati z-o konzistentni vre0ena o-rade. :trojno se 0o! o-raditi slo*eni

ele0enti te je 0o!a vi+estr!ka o-rada.

1


17/19

Prednosti %&% tokarilica s!=

1. prilaodljivost strojevi 0o! izraivati ve! ili 0anj! serij! proizvoda ili

sa0o jedan proizvod, a nakon toa se jednostavno !(ita dr!i prora0 i

izra!je sljedei proizvod,

2. 0o!nost izrade vrlo slo*eno o-lika ;zrada trodi0enzionalni slo*eni

o-lika na klasi(ni0 srojevi0a je sk!pa, a ponekad i ne0o!a. Upora-a %&%

stroja o0o!!je izrad!, a ti0e i konstr!iranje i takvi slo*eni o-lika i

proizvoda koje prije nije -ilo ekono0i(no proizvoditi.,

3. to(nost i ponovljivost Po0o! %&% stroja 0o!e je proizvesti velik!

koli(in!, 1, 1 ili vi+e, potp!no jednaki proizvoda odjedno0 ili

povre0eno. #azlike koje 0o! nastati 0e! proizvodi0a o-i(no s!

zane0arive, a nastaj! z-o tro+enja alata i dijelova stroja. &a klasi(ni0

strojevi0a to nije 0o!e. 6io proizvoda (ak nee zadovoljiti niti

potre-n! kvalitet!..

:lika 8. %&% tokarilica @1A

15


18/19

,(.ak)ju/ak

Tokarilice s! strojevi koji !velike olak+avaj! izrad! rotacijski dijelova. U ovo0 rad!

0o*e0o vidjeti stalni napredak ! po-olj+anj! tokarilica. &ajvei po0ak je ! poveanj!

a!to0atizacije tokarilica (i0e je poveana to(nost o-raeno pred0eta, olak+an sa0i proces

tokarenja za radnika, !-rzan proces proizvodnje te poveana kvaliteta proizvoda.

vaj napredak kod strojeva za o-rad! tokarenje0 potre-no je nastaviti kako -i se jo+ vi+e

olak+ao posao za radnike, poveala njiova si!rnost, s0anjilo vrije0e trajanja procesa

proizvodnje, poveala konk!rentnost pod!zea na tr*i+t! i njiova e/ikasnost, (i0e -i do+lo i

do poveanja prioda sa0o pod!zea.

1!


19/19

L!tratura

@1A -rada 0aterijala ;; ? ;. dio, dipl. in. strojarstva ;vo :lade

@2A -rada 0etala rezanje0, . &edi,

Documents

Struktura Tokarskog Stroja Vrste i Razina Automatizacije