Strategijski Menadzment Glava 5

STRATEGIJSKI MENADMENTDEO II: PROCES MENADMENTA

GLAVA 5: KONTROLAms Veljko M. Mijukovi

TEME ANALIZE U OKVIRU GLAVE

SISTEM KONTROLE

KONTROLA POMOU OSNOVNIH (FINANSIJSKIH) RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA

KONTROLA POMOU MERILA PERFORMANSI

SISTEM KONTROLE: ElementiKontrola je faza menadmenta u kojoj se poredi ostvareno sa planiranim

Sutina:Poreenje ostvarenog sa planiranim i Otklanjanje odstupanja pre zavretka sekvence planiranih aktivnosti

Evolucija kontrole Konvencionalni vs. Strategijski menadmentKontrola se vri na bazi informacija (kvalitet, tajming, kvantitet i relevantnost)Osnovni elementi sistema kontrole (prema definiciji Mokler-a)sistematian napor da planski ciljevi postanu standardi kontrole,da se definie povratna sprega,da se porede stvarni rezultati a prethodno definisanim standardima, da se utvrdi veliina i znaaj odstupanja,kao i da se preduzmu odgovarajue akcije.....

SISTEM KONTROLE: ElementiNita se ne poreduzima

Vrste kontroleKontrola po nainu i vremenu izvoenja:Ex ante (pretkontrola) - budetKibernetska povratna spregaBinarna kontrola (da-ne kontrola) kod sloenih i skupih projekataEx post na bazi finansijskih izvetaja

Prema kriterijumu poslovne funkcije:finansijska kontrola (finansijski izvetaji, merila performansi)kontrola proizvodnje (metod, plan proizvodnje)kontrola kvaliteta (proizvod i proces)

Jedan dobar sistem kontrole sadri sve vidove kotrole

Vrste kontrole

SISTEM KONTROLE: PrincipiDobar sistem kontrole treba da bude efektivan i efikasanTo podrazumeva potovanje sledeih principa:Obavalja se na bazi pouzdanih informacijaTiming je kritianObjektivna i sveobuhvatnaFokus na elementima od strategijskog znaajaEkonomski opravdanaUsklaena sa karakteristikama organizacijeUsklaena sa poslovnim tokomFleksibilnaPrimenljivaPrihvaena od strane lanova organizacije

Pomou finansijskih izvetaja

Pomou merila performansi

Pomou budetaFINANSIJSKA KONTROLA

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH (FINANSIJSKIH) IZVETAJA: IzradaRaunovodstvo je srce informacionog sistema preduzea (finansijsko, upravljako, poresko raunovodstvo, ali i raunovodstvo novanih tokova)Donoenje odluka iz domena investiranja i kreditiranjaZa finansijsku kontrolu

Korisnici raunovodstvenih izvetaja:Menaderski timInvestitori i kreditoriInvesticione bankePoreski organ

Subjekti koji utiu na izradu raunovodstvenih izvetaja:Preduzee (ili ovlaeni knjigovoa)Savet za raunovodstvene standarde (GAAP, IAS)Nezavisni revizor- daje kredibilitet finansijskim izvetajimaSavet za revizorske standarde (GAAS)

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: Subjekti koji utiu, raunovodstveni izvetaji i korisnici: odnos

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: Raunovodstveni ciklusRaunovodstveni ciklus obuhvata:analizu ekonomskih dogaaja i beleenje njihovih efekata na raunimaklasifikovanje i sumiranje zabeleenih efekata u finansijskim izvetajima

Ekonomski dogaaji obuhvataju:poslovne transakcijena primer, kupovina robedruge (interne) dogaajena primer, amortizacija

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: Raunovodstveni proces

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: Elementi raunovodstvenog sistemaElementi raunovodstvenog sistema su: rauni (konta), dnevnik, glavna knjiga, radna tabela i raunovodstveni izvetajiNa raunima se identifikuju poveanja/smanjenja pozicija koje utiu na bilans stanja i bilans uspehaOblik slova T (leva strana duguje, desna potrauje)Promene se evidentiraju po sistemu dvojnog knjigovodstvaPrincipi: svaka promena evidentira se na najmanje dva raunaiznos potraivanja je jednak iznosu dugovanjaKonvencije:aktiva ima dugovni saldo (rast aktive evidentira se na levoj strani rauna)obaveze i kapital imaju potrani saldo (rast obaveza i kapitala evidentira se na desnoj strani rauna)

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: Evidencija poslovnih transakcija

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: Raunovodstveni ciklus

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: Osnovni raunovodstveni izvetaji

Bilans stanja:

klasifikovana forma jednaine bilansne ravnoteeAktiva = Obaveze + KapitalPozicije AKTIVE poreane prema stepenu likvidnosti (anglo-ameriki standard kriterijum opadajue likvidnosti, kontinentalni standard kriterijum rastue likvidnosti)Pozicije OBAVEZA I KAPITALA poreane prema stepenu dospelostiKnjigovodstvena vrednost (neto vrednost) preduzea u odreenom trenutku (31.12.)

Informacioni znaaj Bilansa stanjaOsnovna svrha:Uvid u neto vrednost preduzeaVano za vlasnike (da li se uveava sopstveni kapital)Vano za kreditore (kolateral, hipoteka)Uvid u likvidnostOdnos kratkorone aktive i kratkoronih obavezaRazuenost likvidnih i nelikvidnih pozicijaProfitabilnost (profitni potencijal)Uvid u raun Sopstveni kapitalPozicija Neraspodeljeni dobitakPozicija Naknadno uplaeni kapitalPozicija Otkupljene sopstvene akcije

Bilans stanjaINVESTIRANJEFINANSIRANJE

AKTIVAOBAVEZE I KAPITALKratkorona aktivaKratkorone obavezeGotovinaDobavljaiHartije od vrednostiKratkoroni kreditiKupciDugorone obavezeZaliheDugoroni kreditiDugorona aktivaObraunati poreziZemljiteLizingGradjevinski objektiNematerijalne obavezeOpremaTrokovi marketingaNematerijalna aktivaKontrola kvalitetaPatentiSopstveni kapitalLicenceUplaeni kapitalSistem distribucijeNerasporedjena dobitNaknadno uplaeni kapital

Bilans stanja: klasifikovana forma

bilans uspeha

"ABC" Preduzee

BILANS USPEHA

Za godinu koja se zavrava na dan 31.12.1998.

Prihodi od prodaje:

Bruto prihodi od prodaje306,200

Manje: Povraaji od prodaje i ispravka vrednosti1,900

Odobredni popusti4,3006,200

Neto prihodi od prodaje300,000

Nabavna vrednost realizovane robe:

Realizovane zalihe na dan 31.12.1997.19,000

Nove nabavke235,800

Manje: Povraaji nabavljene robe i ispravke vrednosti1,200

Dobijeni popusti4,1005,300

Neto nabavke230,500

Zavisni trokovi nabavke1,500

Vrednost nabavljene robe232,000

Roba za prodaju251,000


Nabavna vrednost realizovane robe230,000

Bruto dobit od prodaje70,000

Trokovi poslovanja:

Trokovi prodaje:

Amortizacija opreme u prodavnicama3,000

Zarade prodavaca18,500

Trokovi zakupa prodavnica8,100

Potroni materijal prodavnica400

Trokovi reklame700

Ukupno trokovi prodaje30,700

Opti i administrativni trokovi:

Amortizacija kancelarijske opreme700

Zarade administracije25,800

Trokovi osiguranja600

Trokovi zakupa kancelarijskog prostora900

Potroni materijal kancelarija200

Ukupno opti i administrativni trokovi28,200

Ukupno trokovi poslovanja58,900

Dobit pre oporezivanja11,100

Porez na dobit1,700

Neto dobit9,400

bilans stanja

ABC" Preduzee

BILANS STANJA

Na dan 31.12.1998. godine

AKTIVA

Tekua aktiva:

Novana sredstva8,200

Potraivanja od kupaca11,200

Zalihe robe za prodaju21,000

AVR600

Ukupno tekua aktiva41,000

Osnovna sredstva

Kancelarijska oprema - bruto4,400

Manje Ispravka vrednosti1,3003,100

Oprema u prodavnicama - bruto29,100


Ukupno osnovna sredstva26,700

Ukupno aktiva67,700

PASIVA

Tekue obaveze:

Obaveze prema dobavljaima3,600

Obaveze za porez na dobit100

Ukupno obaveze3,700

KAPITAL

Obine akcije, 5$ po akciji, 10.000 izdatih i uplaenih akcija50,000

Zadrana dobit14,000

Ukupno kapital64,000

Ukupno pasiva67,700

Sheet3

Sheet4

Sheet5

Informacioni znaaj Rauna dobitka/gubitka

Raun dobitka i gubitka (Bilans uspeha):pokazuje generisan profitodnosi se za period (1.01. 31.12.)

Osnovna svrha:

Uvid u profitabilnost preduzea

Dopunske informacije :

Uvid u razliite pozicije prihoda, trokova i dobitka

Bilans uspeha: klasifikovana forma

bilans uspeha

"ABC" Preduzee

BILANS USPEHA

Za godinu koja se zavrava na dan 31.12.1998.

Prihodi od prodaje:

Bruto prihodi od prodaje306,200

Manje: Povraaji od prodaje i ispravka vrednosti1,900

Odobredni popusti4,3006,200

Neto prihodi od prodaje300,000

Nabavna vrednost realizovane robe:


Nove nabavke235,800

Manje: Povraaji nabavljene robe i ispravke vrednosti1,200

Dobijeni popusti4,1005,300

Neto nabavke230,500

Zavisni trokovi nabavke1,500

Vrednost nabavljene robe232,000

Roba za prodaju251,000


Nabavna vrednost realizovane robe230,000

Bruto dobit od prodaje70,000

Trokovi poslovanja:

Trokovi prodaje:

Amortizacija opreme u prodavnicama3,000

Zarade prodavaca18,500

Trokovi zakupa prodavnica8,100

Potroni materijal prodavnica400

Trokovi reklame700

Ukupno trokovi prodaje30,700

Opti i administrativni trokovi:

Amortizacija kancelarijske opreme700

Zarade administracije25,800

Trokovi osiguranja600

Trokovi zakupa kancelarijskog prostora900

Potroni materijal kancelarija200

Ukupno opti i administrativni trokovi28,200

Ukupno trokovi poslovanja58,900

Dobit pre oporezivanja11,100

Porez na dobit1,700

Neto dobit9,400

bilans stanja

ABC" Preduzee

BILANS STANJA

Na dan 31.12.1998. godine

AKTIVA

Tekua aktiva:

Novana sredstva8,200

Potraivanja od kupaca11,200

Zalihe robe za prodaju21,000

PVR600

Ukupno tekua aktiva41,000

Osnovna sredstva

Kancelarijska oprema - bruto4,400


Oprema u prodavnicama - bruto29,100


Ukupno osnovna sredstva26,700

Ukupno aktiva67,700

PASIVA

Tekue obaveze:

Obaveze prema dobavljaima3,600

Obaveze za porez na dobit100

Ukupno obaveze3,700

KAPITAL

Obine akcije, 5$ po akciji, 10.000 izdatih i uplaenih akcija50,000

Zadrana dobit14,000

Ukupno kapital64,000

Ukupno pasiva67,700

Sheet3

Sheet4

Sheet5

Informacioni znaaj Izvetaja o novanim tokovima

Izvetaj o gotovinskim tokovimaneto gotovinski tok iz poslovnih aktivnosti, finansijskih aktivnosti i investicionih aktivnosti

Osnovna svrha:Uvid u likvidnost preduzea

Dopunske informacije :Uvid u finansijsko zdravlje preko odnosa poslovnog, finansijskog i investicionog neto novanog toka

Kod zdravih preduzeaPoslovni neto novani tok mora biti pozitivanInvesticioni neto novani tok bi trebao da bude negativanFinansijski neto novani tok treba da balansira poslovni i investicioni (moe i pozitivan i negativan)

Izvetaj o novanim tokovima

Izvetaj o novanim tokovima

Kompanija ABC

Izvetaj o tokovima gotovine

Za poslovnu godinu koja se zavrava na dan 31. 12. 1998.

Novani tok iz poslovnih aktivnosti:

Gotovina primljena od kupaca

570,000

Plaena nabavljena trgovaka roba

(319,000)

Isplaene plate i ostali poslovni rashodi

(218,000)

Plaene kamate

(8,000)

Plaen porez

(5,000)

Priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti

20,000

Novani tok iz investicionih aktivnosti:

Gotovina od prodaje osnovnih sredstava

12,000

Izdaci za kupovinu osnovnih sredstava

(10,000)

Priliv gotovine iz investicionih aktivnosti

2,000

Novani tok iz aktivnosti finansiranja:

Gotovina od izdatih i uplaenih deonica

15,000

Otplata kratkoronog kredita

(18,000)

Isplaene dividende

(14,000)

Neto gotovina iz aktivnosti finansiranja

(17,000)

Neto poveanje gotovine

5,000

Saldo gotovine na poetku 1998. god.

12,000

Saldo gotovine na kraju 1998. god.

17,000

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: Parametri koji se kontroliuLikvidnost sposobnost preduzea da plaa svoje obaveze na vreme konverzijom aktive u gotovinuIzvetaji za kontrolu likvidnosti: bilans stanja i izvetaj o novanim tokovima

Rentabilitet sposobnost stvaranja profita kroz poslovne operacijeIzvetaj za kontrolu rentabiliteta: bilans uspeha

Sposobnost privlaenja kapitala zavisi od kreditne zaduenosti (odnos izmeu duga i kapitala) i rentabiliteta (trenutnog i budueg)Izvetaji za kontrolu sposobnosti privlaenja kapitala: bilans stanja i bilans uspeha

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: OgranienjaEx post dokumenta

Direktno ne valorizuju efekat inflacije (pitanje baze poreenja za dui vremenski period)

Ipak, kvartalni i meseni izvetaji daju korisne informacije za potrebe kontrole

KONTROLA POMOU RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA: RevizijaAnaliza raunovodstvenih izvetaja (eksterna, interna, superrevizija)

Eksterna (obavljaju ovlaeni revizori)- 4 firme globalni lideriIzvetaj revizoramiljenje bez rezerve (unqualified opinion)miljenje sa rezervom (qualified opinion)uzdravanje od miljenja (disclaimor)suprotno miljenje (adverse opinion)Predlog menaderskom timu (za otklanjanje nepravilnosti)

Interna (obavlja kontrolor)cilj je da se utvrdi da li se racionalno upravljalo aktivom i da li su finansijski rezultati realno prikazaniradi po istim principima kao i eksterna revizijaintegralni softver eliminie potrebu za internom revizijom

Pojedinane pozicije raunovodstvenih izvetaja date su u apsolutnom iznosu iz kog se ne vidi njihov relativni znaajNa primer, profit od 10 miliona dinara ne govori o tome da li je re o visokoj ili niskoj profitabilnosti preduzeaZbog toga su potrebni relativni pokazatelji merila performansi

Merila (indikatori) performansi prate se :Tokom vremena Poreenjem sa drugim preduzeima

Merila performansi:operativnihstrategijskih i investicionih odluka

OPERATIVNA MERILA PERFORMANSIMere rezultate operativnih odlukaDobijaju se stavljanjem u odnos pojedinanih pozicija osnovnih raunovodstvenih izvetajaSmislene kombinacije pojedinanih pozicija raunovodstvenih izvetaja predstavljaju racio brojeve (engl. ratio = odnos)

etiri grupe:pokazatelji likvidnostipokazatelji aktivnostipokazetelji finansijske strukturepokazatelji profitabilnosti

Govore o sposobnosti preduzea da izmiri svoje dospele obaveze o roku bez ugrozavanja finansijskog zdravljaDobijaju se stavljanjem u odnos pozicija gotovine i ostale obrtne imovine, s jedne strane, i kratkoronih obaveza, s druge straneTipian pokazatelj: opti racio likvidnosti (pokazuje sa koliko se obrtnih sredstava pokrivaju kratkorone obaveze) reprezentuje zatitu interesa kratkoronih poverilaca Kratkorona aktivaKratkorone obaveze

Mere efikasnost upotrebe imovinePokazuju odnos izmeu prihoda ili trokova, sa jedne i ulaganja u neke kategorije aktive, sa druge straneTipian pokazatelj: koeficijent obrta zaliha Ukupan prihodZalihe

Govore o stepenu finansijske fleksibilnosti (ukazuju na stepen u kome preduzee koristi dug kao izvor finansiranja)Dobijaju se se stavljanjem u odnos sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranjaTipian pokazatelj: racio duga i finansijski leverid Ukupan dugUkupna pasivaUkupan dugSopstveni kapital

Pokazuju zaraivaku snagu preduzeaTipian pokazatelj: prinos na ulaganje ROI

Drugi pokazatelji: prinos na sop kapital ROE, npr Poslovni profit - PorezUkupan kapitalNeto profitSopstveni kapital

Sloeni racio brojevi: DuPont formula, Z-rezultat, prelomna taka.

DuPont formula: ukazuje na odnos izmeu prinosa na ulaganja, obrta aktive i profitne stope Poslovni profit/ Ukupan prihod x Ukupan prihod/ Ukupna aktiva = Profitna stopa x Obrt aktive = Prinos na ulaganja

Z-rezultat: ukazuje na verovatnou bankrotstva

Z = 0,012 (obrtni fond/ ukupna aktiva) + 0,014 (zadrani profit/ ukupna aktiva) + 0,033 (bruto profit/ ukupna aktiva) + 0,0006 (trina vrednost sopstvenog kapitala/ ukupna aktiva) + 0,999 (ukupan prihod/ ukupna aktiva)

Ukoliko je: Z-rezultat 3,0 preduzee nee bankrotirati

Prelomna taka: kontrola stepena korienja kapaciteta.Ukazuje na kom obimu proizvodnje se iz zone gubitka ulazi u zonu dobitka (mrtva taka rentabiliteta)

Polaze od pretpostavke da vrednost akcije odreuje vrednost preduzea

Osnovni pokazatelji:zarada po akcijiracio cena/ zaradaracio cena/ poslovni gotovinski tokracio trina cena/ knjigovodstvena vrednost

Zarada po akciji (EPS Earning per Share)Dobija se kada se neto profit podeli brojem obinih akcija

Racio cena/ zarada (P/E Price/Earning)Ukazuje na to koliko su investitori spremni da plate da bi ostvarili odreenu zaradu (na primer, P/E = 3)

Racio trina cena/ knjigovodstvena vrednost (market/book ratio)Merilo trine kapitalizacije. Ukoliko je racio > 1, opte stanje finansijskog zdravlja je dobro.

DODATA EKONOMSKA VREDNOST (EVA): EVA = Poslovni dobitak Troak kapitala

Poslovni dobitak = Prinos na investirani kapital x Investirani kapital Troak kapitala = Cena kapitala x Investirani kapital

EVA = (Prinos na investirani kap Cena kapitala) x Invest.K.

Vrednost je stvorena ako je prinos na investilani kapital ROIC vei od cene kapitala CC (cost of capital)Trina merila ne mere IMANENTNU (unutranju) vrednost preduzea

b. GOTOVINSKI PRINOS NA ULAGANJA (CFROI):

CFROI =

Vrednost je stvorena ako je CFROI vei od CC (cost of capital)Diskontovani budui novani tokoviInvestirana gotovina

Sutina investicije: podnoenje rtve u sadanjosti (ili odricanje od potronje) da bi se ostvarili pozitivni efekti u budunosti. Efekti treba da premae rtvu u sadanjosti.

Dve grupe investicionih pokazatelja:Statiki (ne uvaavaju vremensku vrednost novca)Dinamiki (uvaavaju vremensku vrednost novca)

Stopa prinosaNa primer, 17%

Rok povraajaNa primer, 4 godine i 5 meseci

Prosean godinji profitUkupna ulaganja Prosean godinji profitUkupna ulaganja

Vreme ulaganja i efekata je razliito.Rentabilitet projekta se izraunava u trenutku ulaganja (t=0) tako da se budua ulaganja i budui efekti moraju prevrednovati na sadanju vrednost da bi bili uporedivi.Koncept vremenske vrednosti novca: Jedan dinar danas vredi vie nego jedan dinar kroz godinu dana. Posledica: vredniji su raniji efekti i ulaganja od kasnijih efekata i ulaganja Nain da se fenomen vremenske vrednosti novca ukljui u obraun rentabiliteta projekta je diskontni raun.Pokazatelji koji uvaavaju VVN: Neto sadanja vrednost, Interna stopa prinosa, Indeks profitabilnosti

Neto sadanja vrednost (NSV NPV Net Present Value)Razlika izmeu priliva i odliva gotovine u vremenu eksploatacije investicije koja je diskontovana na sadanju vrednost pomou diskontnog faktora Ako je NNT neto novani tok preduzea j u periodu t n - ekonomski vek investicije d - diskontna stopa

Documents

Strategijski Menadzment Glava 5