Strat Turizam

7/22/2019 Strat Turizam

1/367

INSTITUT EKONOMSKIH NAUKA (IEN) BEOGRADZmaj Jovina 12, 11000 Beograd

Tel. +381 11 2623-055; faks: +381 11 2181-471Web site: http://www.ien.bg.ac.rs

E mail: [email protected]

Beograd, 2008.


2/367

ii

STRUNI TIM:

Rukovodilac projekta:

Prof. dr Dejan Eri

Korukovodioci projekta:

Prof. dr Jovan Popesku

Doc. dr Bojan Zeevi

Redaktori projekta:

Prof. dr Slobodan Unkovi

Prof. dr Krunoslav ai

Prof. dr Hasan Hani

Prof. dr Ognjen Baki

Saradnici:

Prof. dr Verka Jovanovi

Prof. dr Marija Maksin-Mii

Prof. dr Vesna Spasi

Prof. dr Slobodan Aimovi

Prof. dr Slobodan erovi

Doc. dr Predrag Dedei

Doc. dr Dragoljub Barjaktarovi

Slobodan Mitrovi, prostorni planer

Zorica Jovanov, dipl. ecc.

Marija Dopali, dipl. ecc.Bojana Radovanovi, dipl. ecc.

Branko Lazarevi, dipl. ing.


3/367

iii

Sadraj

CILJEVI I METODOLOGIJA PROJEKTA.............................................................. 1

1. UVODNE NAPOMENE.......................................................................................... 12. CILJEVI PROJEKTA............................................................................................... 3

3. METODOLOKE OSNOVE I ORGANIZACIJA ISTRAIVANJA..................... 4

4. PRINCIPI ZA IZRADU STRATEGIJE................................................................... 7

I OCENA DOSADANJEG RAZVOJA TURIZMA GRADA BEOGRADA........ 11

1. OPTI PRISTUP DESTINACIJI ........................................................................... 111.1. GEOGRAFSKE, DEMOGRAFSKE I KLIMATSKE KARAKTERISTIKE.... 11

1.2. KULTURNO-ISTORIJSKO NASLEE ............................................................ 18

1.3. STANOVNITVO .............................................................................................. 24

1.4. SAOBRAAJ I KOMUNIKACIJE .................................................................... 261.5. PRIVREDA ......................................................................................................... 46

2. RAZVOJ TURIZMA U BEOGRADU ................................................................... 582.1. KARAKTERISTIKE TURISTIKOG PROIZVODA....................................... 58

2.2. SMETAJNI KAPACITETI ............................................................................... 76

3. KARAKTERISTIKE TURISTIKE TRANJE ................................................. 833.1. OPTE KARAKTERISTIKE.............................................................................. 83

3.2. KARAKTERISTIKE STRANIH TURISTA....................................................... 89

3.3. KARAKTERISTIKE DOMAIH TURISTA..................................................... 91

3.4. BITNE KARAKTERISTIKE TURISTIKE TRANJE ................................... 923.5. KARAKTERISTIKE MEUNARODNE TURISTIKE TRANJE I

NJIHOVE IMPLIKACIJE NA RAZVOJ TURIZMA U BEOGRADU............. 92

4. OCENA PROMOCIJE I NAINA PRODAJE..................................................... 974.1. INFORMISANJE I MARKETING AKTIVNOSTI NA NIVOU

DESTINACIJE ................................................................................................... 97

4.2. NAIN PRODAJE ............................................................................................ 105

5. POSLOVNI SISTEM NA NIVOU TURISTIKE DESTINACIJE.................. 1105.1. PROCES PRIVATIZACIJE U TURIZMU....................................................... 112

5.2. ORGANIZACIJA TURIZMA NA NIVOU DESTINACIJE............................ 122

5.3. ODRIVOST RAZVOJA BEOGRADA KAO TURISTIKEDESTINACIJE ................................................................................................. 130

6. ANALIZA MAKRO OKRUENJA..................................................................... 1506.1. TENDENCIJE NA MEUNARODNOM TRITU....................................... 150

6.2. POLOAJ SRBIJE KAO TURISTIKE DESTINACIJE UREGIONALNIM I EVROPSKIM OKVIRIMA............................................... 159


4/367

iv

6.3. EKONOMSKO OKRUENJE I USLOVI RAZVOJA TURIZMABEOGRADA .................................................................................................... 161

7. ANALIZA KONKURENCIJE.............................................................................. 1657.1. DEFINISANJE OSNOVA KONKURENTNOSTI........................................... 165

7.2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE RAZVOJA KONKURENTSKIHDESTINACIJA (KONKURENTSKOG SETA)............................................... 175

7.3. BENMARKING ............................................................................................. 194

7.4. SWOT ANALIZA KONKURENTSKE POZICIJE BEOGRADA................... 202

8. ANALIZA ZAKONSKE REGULATIVE ........................................................... 2048.1. UVODNA RAZMATRANJA: RELEVANTNA PRAVNA REGULATIVA.. 204

8.2. ZAKONI: ZAKON O TURIZMU I ZAKON O GLAVNOM GRADU........... 206

II STRATEKO POZICIONIRANJE TURIZMA BEOGRADA......................... 221

1. VIZIJA I CILJEVI RAZVOJA TURIZMA........................................................ 221

1.1. OBUHVAT VIZIJE........................................................................................... 2211.2. PRINCIPI NA KOJIMA SE VIZIJA BAZIRA................................................. 222

1.3. IZJAVA O VIZIJI ............................................................................................. 223

1.4. CILJEVI............................................................................................................. 224

2. KLJUNI TURISTIKI PROIZVODI DESTINACIJE ................................... 2262.1. TURISTIKI PROIZVODI BEOGRADA ....................................................... 226

2.2. TURISTIKA INFRASTRUKTURA BEOGRADA ....................................... 239

2.3. STRATEGIJA TURISTIKE INFRASTRUKTURE....................................... 241

3. MODEL RASTA TURIZMA U GRADU BEOGRADU DO 2018. GODINE .. 244

3.1. METODOLOKE OSNOVE PROJEKCIJE .................................................... 2443.2. REZULTATI MODELSKIH PROJEKCIJA..................................................... 247

4. PLAN KONKURENTNOSTI BEOGRADA KAO TURISTIKEDESTINACIJE ....................................................................................................... 2524.1. OSNOVE PROGRAMA KONKURENTNOSTI.............................................. 252

4.2. PROGRAMI KONKURENTNOSTI U ODNOSU NA OSNOVNEPROIZVODE.................................................................................................... 264

5. PLAN MARKETINKOG POZICIONIRANJA BEOGRADA KAOTURISTIKE DESTINACIJE ............................................................................. 2815.1. CILJEVI MARKETING PLANA..................................................................... 281

5.2. POZICIONIRANJE BEOGRADA KAO TURISTIKE DESTINACIJE ....... 2825.3. MARKETING PLAN PROIZVODA DESTINACIJE BEOGRAD ................. 288

6. PLAN INVESTIRANJA U SEKTOR TURIZMA .............................................. 2996.1. STRATEKI ZNAAJ ULAGANJA U INFRASTRUKTURU

KAO PRETPOSTAVKA RAZVOJA TURIZMA ........................................... 299


5/367

v

6.2. PREDLOG INVESTICIONOG ULAGANJA U SAOBRAAJNUI DRUGU TEHNIKO KOMUNALNU INFRASTRUKTURUSA CILJEM RAZVOJA PRIVREDE I UNAPREENJATURIZMA BEOGRADA ................................................................................. 304

6.3. PREDLOG INVESTICIONIH ULAGANJA U TRGOVAKE

KAPACITETE SA CILJEM POVEANJA TURISTIKE PONUDEBEOGRADA .................................................................................................... 317

6.4. VREMENSKE ODREDNICE AKTIVIRANJA KONKURENTNIHTURISTIKIH PROIZVODA ......................................................................... 324

6.5. PREGLED RELEVANTNIH PLANSKIH REENJA OD DIREKTNOGUTICAJA NA RAZVOJ TURIZMA BEOGRADA ........................................ 336

7. JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO U FUNKCIJI RAZVOJATURIZMA............................................................................................................... 346

8. UPRAVLJANJE BEOGRADOM KAO TURISTIKOM DESTINACIJOM 352

PREDLOG STRATEKIH I OPERATIVNIH MERA PLAN AKTIVNOSTI 356

LITERATURA ........................................................................................................... 359


6/367


7/367

1

CILJEVI I METODOLOGIJA PROJEKTA

1. UVODNE NAPOMENE

Pred Vama se nalazi konana verzija Strategije razvoja turizma grada Beograda. Re

je o studiji koju je realizovao Institut ekonomskih nauka (IEN) iz Beograda za potrebe

Grada Beograda Sekretarijata za privredu Grada u skladu sa ugovorom broj 477/2 od

16.12.2007. godine. Ugovor je zakljuen na osnovu lana 2. taka 1. Zakona o javnim

nabavkama i u skladu je sa Zakljukom v.d. Gradonaelnika grada Beograda broj

3/3615/07-G od 21. decembra 2007. godine.

Studija je rezultat viemesenog rada mnogobrojnog strunog tima na elu sa

direktorom IEN prof. dr Dejanom Eriem i dva korukovodioca prof. dr Jovanom

Popeskuom i dr Bojanom Zeeviem. Ova verzija Strategije predstavlja izmenu i

dopunu radne verzije koja je Sekretarijatu za privredu dostavljena sredinom novembra

2008. godine, koja je predstavljena na veem broju javnih skupova tribina i

prezentacija, koja se nalazila na internet sajtu IEN i na koju su svi zainteresovani

steikholderi mogli da daju svoje primedbe, predloge i sugestije u roku od skoro dva

meseca. Moemo konstatovati da smo imali veliki broj sugestija i komentara, koje smo

u odreenoj meri, gde god je to bilo mogue, opravdano i prihvatljivo ukljuili u ovaj

finalni tekst.

Struni tim IEN trudio se da Strategija bude uraena uz potovanje i primenu

savremenih naunih saznanja iz ove oblasti i uz uvaavanje vrhunskih akademskih i

strunih standarda u izradi ovog tipa projekata. Posebno se vodilo rauna i uzimane su u

obzir mogunosti primene predloga pojedinih mera i realizacije aktivnosti u realnim

uslovima na teritoriji grada Beograda. U tom smislu treba istai da su polazne osnove za

formulisanje ove Strategije predstavljala dva bitna dokumenta:

Strategija razvoja turizma Republike Srbije i

Strategija razvoja grada Beograda.

Otuda, ova studija nije izolovana i nezavisna od navedenih dokumenata, ve je njihov

svojevrstan nastavak i konkretizacija na podruju grada Beograda u oblasti turizma. Gde


8/367

2

god je bilo mogue, ukazano je na aktuelne probleme i dati su predlozi za njihovo

otklanjanje i poboljanja, a u cilju ostvirivanja osnovnog cilja Strategije - da doprinese

da Beograd bude to bolje pozicioniran u turistikom i poslovnom smislu meu

gradovima i prestonicama Evrope. Od momenta predavanja radne verzije do

kompletiranja ove finalne verzije u svetu su se desile velike promene izazvane

nezapamenom ekonomskom krizom. Pojedini elementi te krize su poeli da se oseaju

i u privredi Srbije, pa i Beograda i struni tim je pokuao da pojedine nalaze i elemente

prilagodi tim novonastalim uslovima.

Kako bi se ostvario vrhovni cilj da Beograd postane lider i u sferi turizma u ovome delu

Evrope u ovoj Strategiji primenjena je benmarking analiza koja je obuhvatila nekoliko

evropskih prestonica i afirmisanih turistikih destinacija kao to su Be, Budimpeta,

Bukuret, Varava, Sofija i druge. Koriena su i dostupna iskustva drugih gradova

(Glazgov, Helsinki, Toronto) i irih destinacija (Istona Engleska, Zagrebaka upanija)

u cilju uporedne analize kako njihovih turistikih sadraja i naina na koje ih razvijaju,

tako i metodolokih postavki i obuhvata u odgovarajuim razvojnim dokumentima

kojima raspolau (strategijama turizma, akcionim planovima u turizmu i sl.).

Pored prethodno navedena dva strategijska dokumenta koja su posluila kao polazne

osnove za izradu ove Startegije, korieni su i drugi relevantni domai i inostrani izvori.

U prvom sluaju to se odnosi na brojna normativna i razvojna dokumenta koja su na

snazi ili u izradi i koja ureuju odnose u pojedinim bitnim sektorima (npr. ureenje

prostora kroz odgovarajue prostorne planove, razvoj trgovine, saobraaja i dr.), a u

drugom sluaju pre svega na izvore Svetske turistike organizacije (WTO) u kojima se

obrauje gradski turizam (npr. seminar Budunost gradskog turizma u Evropi odran

u Portugaliji juna 2005. godine i drugo).

Posebno treba napomenuti da je opredeljenje u sluaju Beograda bilo da se uradi

Strategija razvoja turizma kao dokument kojim e se otvoriti vizija, odrediti ciljevi iukazati na osnovne sadraje sa kojima se u razvojnom smislu realno moe raunati u

narednoj deceniji i dalje. To istovremeno znai da ova studija nema karakter razvojnog

dokumenta u kome se detaljno operacionalizuju zadaci i njihovi nosioci u investicionom

i upravljakom pogledu, veda se radi o dokumentu u kome se strategijskim pristupom


9/367

3

i opredeljenjima odreuju podruja aktivnosti u kojima treba izvriti dalju razradu i

preciziranje konkretnih razvojnih poteza.

2. CILJEVI PROJEKTA

Osnovni cilj ovog projekta je da kroz izradu kvalitetnog i obuhvatnog planskog

dokumenta u formi strategije, doprinese sprovoenju i dinamici primene Strategije

razvoja turizma u Republici Srbiji. Opravdanost tako postavljenog cilja treba traiti u

stratekim opredeljenjima nae zemlje da razvija turizam kao jednu od podloga

privrednog i ukupnog razvoja, kao i u injenici da Beograd u tome predstavlja jednu od

kljunih destinacija, naroito u inostranom turizmu. Stoga su u Strategiji razvoja

turizma grada Beograda inkorporirani ciljevi iz spomenute Strategije razvoja turizma

Republike Srbije sadrani u: podizanju konkurentnosti turizma u ovom sluaju

Beograda i Srbije, poveanju deviznog priliva, rastu domaeg turistikog prometa,

poveanju zaposlenosti, razvoju pozitivnog imida Srbije i Beograda kao turistikih

destinacija, dugoronoj zatiti resursa, poboljanju kvaliteta ivota i zatiti turistikih

potroaa.1

Drugi znaajan dokument koji smo imali u vidu prilikom formulisanja ciljeva vezan je

za sam grad Beograd, odnosno strategiju njegovog ukupnog razvoja. To je logino

imajui u vidu da je turizam sastavni i znaajni deo privrede i ukupne strukture gradaBeograda. Pored toga, to je i predvienolanom 5. Ugovora o izradi Strategije razvoja

turizma grada Beograda, gde je sadrana obaveza IEN da Strategiju izradi u skladu sa

ciljevima, koncepcijom i strategijskim prioritetima turizma koji su odreeni u Strategiji

razvoja grada Beograda2. Navedeni dokument je u odnosu na ovu Strategiju dokument

ireg opsega u kome su sadrani bazini principi za sagledavanje i formulisanje ciljeva

razvoja turizma Beograda.

Polazei od onoga to je naznaeno u Strategiji razvoja grada Beograda, osnovni cilj jeda se Beograd to bolje pozicionira meu metropolitenskim gradovima i prestonicama

centralne, istone i jugoistone Evrope. Da bi se ovo ostvarilo neophodno je da se

1Strategija razvoja turizma Republike Srbije, Horwat Consulting Zagreb i Ekonomski fakultet Beograd,2005-2006, str. 3.

2Ugovoru izmeu Sekretarijata za privredu grada Beograda i IEN.


10/367

4

ekonomski, kulturni i svaki drugi razvoj naeg grada ostvari kroz neprekidan,

dinamian, usklaen i konkurentan rast i razvoj uklopljen u globalne vizije i trendove

razvoja Evrope i sveta, transregionalne integracione tokove i meunarodnu podelu

rada, zasnovan na principima odrivosti i isplativosti, znanju, trino potvrenom

kvalitetu roba i usluga, stratekim komparativnim prednostima Grada i prepoznatljivom

identitetu u regionalnim okvirima3.

U pogledu razvoja privrede posebno znaajno mesto se pridaje razvoju tercijarnih

delatnosti u koje spada i turizam. Kao osnovni cilj razvoja turizma u Strategiji razvoja

grada Beograda istie se reafirmacija turizma kao znaajne privredne i kulturne

delatnosti koja e doprineti razvoju Beograda kao znaajne i atraktivne metropole

jugoistone Evrope i metropole na Dunavu, konkurentne drugim metropolama na

Dunavu.4

Na bazi svega do sada reenog ciljevi projekta iz koga proizlazi Strategija razvoja

turizma grada Beogradavezani su kako za njeno uklapanje u ira razvojna dokumenta

grada i Republike, tako i za ukupna opredeljenja u odnosu na poziciju koju turizam u

Beogradu treba da ima u narednim godinama, odnosno, vezani su za utvrivanje

kljunog razvojnog dokumenta koji otvara perpektivu ove vane privredne i drutvene

oblasti. Odluka u Strategiji razvoja grada Beograda da se u njegovom ekonomskom

razvoju nekoliko prioritetnih projekata u celini ili delimino vee za turizam, najbolja je

potvrda znaaja i uklopljenosti ovog projekta u ukupna razvojna opredeljenja grada i

Republike.

3. METODOLOKE OSNOVE I ORGANIZACIJA ISTRAIVANJA

U skladu sa uobiajenom praksom izrade naunih studija kakva je ova, kao i lanom 4.

potpisanog Ugovora primenjeni su relevantni metodoloki postupci. Oni su obuhvatili

korienje razliitih izvora dostupnih podataka. Meu najznaajnije sekundarne izvorepodataka moemo istai one od:

Svetske turistike organizacije - WTO,

3Strategija razvoja grada Beograda Ciljevi, koncepcija i strateki prioriteti odrivog razvoja , Beograd,maj 2008, str. 45.

4Isto, str. 48.


11/367

5

Republikog zavoda za statistiku statistika turizma,

Turistike organizacije Srbije (TOS),

Turistike organizacije Beograde (TOB),

Zavoda za statistiku Beograda, Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj Republike Srbije,

Prethodnog Ministarstva za turizam i usluge Republike Srbije (Strategija

razvoja turizma Srbije i druga relevantna dokumenta),

Publikacije Asocijacije evropskih (kongresnih) gradova (TUR MIS),

Udruenja hotela Srbije,

Agencije za privredne registre,

Ferijalno hostelskog udruenja,

Internih materijala optina koji se tiu razvoja turizma,

Urbanistikog plana razvoja Beograda,

Zakona o turizmu,

Izvora iz grada Beograda i iz mnogih drugih.

Ekspertska analiza predstavljala je bazini metod u istraivanju. Ona je

podrazumevala:

korienje navedenih sekundarnoh izvora, kao i drugih relevantnih podataka

(npr. ranije sprovedenih anketnih istraivanja u gradu i Republici);

korienje posebnih ekspertskih izvora podataka i informacija, pojedinanih i

grupnih konsultacija koje su imali lanovi istraivakog tima;

korienje stavova i predloga iznetih na odranim radionicama i na vie drugih

strunih skupova tokom izrade ove Strategije.

Deduktivni pristup uz korienje uobiajenih metoda i tehnika kao to su statistiki

metodi (zavisnosti, analize strukture i dr.), SWOT i PEST analiza, benmark analiza i

druge tehnike, primenjen je u ispitivanju odgovarajuih tendencija i odnosa, uz upotrebui induktivnog pristupa u sluajevima kada je bilo neophodno da se pojedinane pojave

uopte i u analizi formuliu generalni stavovi i ocene.

U skladu sa l. 6 Ugovora za izradu ove Strategije, organizacija istraivanja obuhvatila

je odgovarajue pripreme, neposredni tok istraivanja na gore navedenim metodolokim


12/367

6

osnovama, formiranje Saveta projekta sa uglednim predstavnicima iz turizma i drugih

relevantnih oblasti i stalne konsultacije kako sa lanovima istraivakog tima, tako i sa

Savetom projekta i predstavnicima naruioca. Ovim je obezbeeno potrebno

usklaivanje aktivnosti u izradi Strategije, to je znaajno doprinelo njenoj finalizaciji.

U tome posebno istiemo doprinos Sekretarijata za privredu grada Beograda, drugih

organa Gradske uprave, kao i Turistike organizacije Beograda. Svima njima dugujemo

posebnu zahvalnost za izuzetan doprinos saradnji i pomou izradi ove Strategije.

Beograd kao turistika destinacija uvek je imao relativno znaajno mesto u razvoju kako

inostranog tako i domaeg turizma u Republici Srbiji. Tokom 70-ih i 80-ih godina

prolog veka, imajui u vidu kako pokazatelje turistikog prometa tako i turistike

potronje, zapaa se neprekinut kontinuitet visokog uea Beograda u ovim

pokazateljima. Meutim, u periodu od 90-ih godina dolazi do znaajnog diskontinuiteta

u turistikom razvoju grada, to je odraz kako vanekonomskih, tako i ekonomskih

faktora koji su, u ovom periodu, bili sa negativnim predznakom za grad ali i za

Republiku u celini. Strategija treba da bude shvaena kao vizija i nain integracije

privrednih i drugih subjekata i cele turistike destinacije sa meunarodnom i domaom

sredinom. Striktno razmatrajui strategija je planska odluka koja nema rigidno

obeleene vremenske granice, vepredstavlja uputstvo i vostvo za akciju (esto se

kae da je ona nain za ostvarivanje unapred formulisanih ciljeva) na mikro i makro

nivou upravljanja a kako bi se, putem repera iz strategije, olakao ukupan misaoni

proces menadmenta u turistikoj delatnosti grada na pomenutim nivoima. Najee

strategija podrazumeva period vanosti od 7 do 10 godina. Pored toga, strategija mora

da bazira i na odreenim principima kao i na unapred definisanom sadraju, tj.

elementimakoji se u tom sadraju moraju obraditi. Imajui u vidu posebno inostrana

iskustva i to znaajnih turistikih destinacija u stratekom planiranju razvoja turizma,

kao i nauno strunu literaturu sa podruja marketinga i menadmenta u turizmu,

navodimo nekoliko osnovnih principa Strategije razvoja turizma grada Beograda kojesmo imali u vidu pri njenoj izradi.


13/367

7

4. PRINCIPI ZA IZRADU STRATEGIJE5

Principe treba shvatiti kao ex ante konsenzus razliitih subjekata u turistikoj

delatnosti oko osnovnih pravaca i ciljeva razvoja, potrebnih mera, kao i efekata koji se

tim razvojem ele postii, a kako bi se post festum obezbedila neometana

implementacija strategije. Rizik koji, u praktinom smislu, uvek postoji u poslovanju na

tritu, pa tako i na turistikom (koje se esto oznaava kao turbulentno trite),

potrebno je svesti na najmanju moguu meru to je veoma teak zadatak koji stoji pred

menadmentom bilo koje organizacije. Izradom strategije, tj. proaktivnim delovanjem

ka okruenju, privredni i vanprivredni subjekti, kao i svi oni direktno ili indirektno

ukljueni u razvoj turizma grada, se praktino osposobljavaju za preuzimanje veeg

rizika i izbegavaju situaciju pukog reagovanja na iznenadne i neoekivane promene i

udare iz okruenja.

Imajui prethodno u vidu, ukazujemo na nekoliko osnovnih principa:

1. Princip sveobuhvatnosti koji podrazumeva razumevanje celine sistema

turizma, tj. sloenost njegove strukture koja utie na pojavu razliitih i esto

divergentnih cijeva u turistikom razvoju. Otuda, u izradi Strategije razvoja

turizma grada Beograda steena su odgovarajua saznanja o razliitim

interesima niza privrednih i drugih subjekata (steikholdera) ukljuenih u

turistiki razvoj grada (npr. hotelska preduzea, organizatori putovanja i

turistike agencije, saobraajna preduzea, muzeji, galerije, javna komunalna

preduzea i sl). Praktino, njihovo izjanjavanje o sopstvenim namerama razvoja

predstavljalo je doprinos delova celini. Strategijom su ovi interesi

odgovarajue uoblieni i uz istovremeno pruanje repere u okviru kojih e se

oni i ostvariti i to u ekonomskoj, drutvenoj, socijalnoj, psiholokoj, politikoj i

drugoj sferi.

2. Princip zajednikog finansiranja - Postoje razliita reenja o finansiranju

izrade strategije kao planskog dokumenta. Nekada je to u celini dravni organ za

razvoj turizmana datom makro nivou (turistika destinacija), nekada se radi o

5Zasnovano na: Baki, O., Osnovni principi i elementi sadraja za izradu strategije razvoja turizmaBeograda, Ekonomski vidici br. 3, 2003, Okrugli sto: ''Strateki razvoj turizma'', Drutvo ekonomistaBeograda, oktobar 2003.


14/367

8

paradravnom organu (NTO ili turistika organizacija grada), a nekada je u

pitanju celina finansiranja od strane asocijacija turistike privrede. Sree se i

kombinovani pristup, a koji se sastoji u kombinovanju finansijskih sredstava

dravnih i paradravnih organa i asocijacija turistike privrede uz odreivanje

koliine finansijskih sredstava za svakog od pomenutih uesnika. Imajui u vidu

karakteristike Beograda kao turistike destinacije potrebu za izradom ovakvog

dokumenta, logino je bilo da finansijska sredstva za realizaciju Strategije

obezbedi Skuptina grada, tj. nadleni Sekretarijat za privredu.

3. Princip javnosti - oznaava permanentan uvid u proces izrade strategije i to

prevashodno u formi okruglih stolova ili radionica gde su se od strane

uesnika u ovom poslu iznoene primedbe i sugestije i uz obezbeenje iroke

rasprave o misiji, ciljevima, smernicama, instrumentima, stratekim pravcima i

merama koje strategija treba da definie. Ovaj princip posebno istiemo kao

jedan od osnovnih preduslova za kasniju implementaciju pojedinih elemenata

usvojene Strategije.

4. Princip kvalitativne analize - Strategija je dokument koji najee daje

kvalitativne preporukeza buduu akciju. To znai da ona ne bi trebalo da bude

optereena kvantifikovanim podacima kakvi se esto mogu nai u godinjim i

petogodinjim planovima razvoja turizma. Najea greka, koja se moe

dogodinti u izradi strategije je da se ona poistoveti sa dugoronim programom

razvoja turizma i da se od nje zahteva detaljisanje i to u irokom kontekstu

obuhvata i znaenja turizma kao privredne delatnosti. Zato, polo se od injenice

da uesnici u poslu izrade i implementacije strategije, menaderi (na mikro i

makro nivou) imaju brojna saznanja iz kvantitativne analize sekundarnih izvora

informacija, te da je konsenzus potreban oko kvalitativnih ciljeva razvoja (npr.

koje vidove turizma razvijati, na koje segmente i na koja trita plasirati

proizvode, koje potencijalne strategije primeniti i sl.). Takoe, implementacija

pojedinih reenja iz strategije zahtevae itav niz prateih planskih odluka u

formi programa, projekata, biznis planova, budeta, itd.


15/367

9

5. Princip primerenog obima- Strategija je dokumentkoji treba da bude relativno

mali po obimu. To nije, kao to smo prethodno istakli, dugorona studija razvoja

niti studija koja zalazi u detalje, pogotovo ne u iroku analizu stanja i problema

u turistikom razvoju. Ovo ne znai da se strategija ne zasniva na svim

relevantnim dokumentima koja tretiraju razliita pitanja ekonomskog i

drutvenog razvoja, turizma posebno. Upravo suprotno, strategija bi trebalo da

polazi od injenica iz ovih dokumenata i projektuje viziju razvoja turizma grada.

Otuda ne treba da udi da strategije razvoja turizma npr. pojedinih uspenih

turistikih zemalja i turistikih destinacija u njihovim okvirima imaju izmeu 30

do 70 strana i da pruaju prvenstveno kvalitativne ocene i preporukeza budui

razvoj. U tom smislu, saetak Strategije razvoja turizma Beograda e biti u

navedenom obimu dok je tekst celokupne Strategije obimniji neophodna osnovau skladu sa potrebom za obradom teme projekta i elaboracijom kljunih stavova.


16/367


17/367

11

I OCENA DOSADANJEG RAZVOJA TURIZMAGRADA BEOGRADA

1. OPTI PRISTUP DESTINACIJI1.1. GEOGRAFSKE, DEMOGRAFSKE I KLIMATSKE KARAKTERISTIKE

Geografski poloaj

Teritorijalno odreenje Beograda ini prostor povrine 3.224 km2 podeljen na 17

optina sa 1.576.124 stanovnika. Deset optina ini jezgro grada Beograda a sedam

optina ima karakter lokalne samouprave sa posebnim pravima i nadlenostima (Surin,

Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac, Sopot, Barajevo, Grocka). Beograd je glavni grad i

najvea urbana aglomeracija u Srbiji. Najstariji urbani prostor Beograda je lociran na

desnoj obali Save i Dunava - velikog hidrografskog sistema Dunav-Majna-Rajna,

najduoj evropskoj plovnoj magistrali koja je otvorena 1992. godine i koja povezuje

Atlantik sa Crnim i Sredozemnim morem. Geografski centar Beograda nalazi se na

koordinati preseka paralele 44049'14'' severne geografske irine i meridijana 20027'44''

istone geografske duine.

Karta 1.Administrativno podruje Beograda (17 optina)


18/367

12

Tabela 1. Sedamnaest beogradskih optina

1. Barajevo 10. Obrenovac

2. Vodovac 11. Palilula

3. Vraar 12. Rakovica4. Grocka 13. Savski venac

5. Zvezdara 14. Sopot

6. Zemun 15. Stari grad

7. Lazarevac 16. Surin

8. Mladenovac 17. ukarica

9. Novi Beograd

Reljef i hidrografija

Planine Avala (511 m) i Kosmaj (628 m) na umadijskoj strani i Panonska nizija na

severu su dve dominantne makroceline na teritoriji Beograda. Prosena nadmorska

visina teritorije Beograda je 117 m.

Slika 1.Avala6

6http://www.zvrk.co.yu/Zanimljivosti/Geografija/avala/index.htm


19/367

13

Slika 2. Kosmaj7

Avala i Kosmaj svojim poloajem i osobinama mogu predstavljati zaseban turistiki

proizvod. Avala je zahvaljujui svom poloaju najlepi vidikovac sa pogledom na

Dunav, Savu, pitomu umadiju. Na vrhu Avale je spomenik Neznanom junaku. Od

Avale preko Ralje vodi jedan od puteva ka Kosmaju i dalje ka Topoli i Oplencu jednom

od najbliih i najlepih turistikih odredita. Za dalju valorizaciju navedenog prostora

potrebna je znatno kvalitetnija infrastruktura i drugi neophodni sadraji koji proizvod

ine kompletnim.

7http://www.gc-lug.co.yu/kosmaj.htm


20/367

14

Slika 3. Panonska nizija

Reke Sava i Dunav imaju, na teritoriji grada, oko 200 km renih obala. Prirodni i

turistiki potencijal izuzetnih vrednosti ine: Veliko ratno ostrvo, Akvatorija Dunava sa

rukavcima i kanalima, luke i marine, reka Kolubara (v. karta 2).

Slika 4. Ue Save i Dunava8

8http://www.eurovisionserbia.tv/page/upoznajte


21/367

15

Slika 5. Veliko ratno ostrvo

Karta 2. Hidrografska mrea Beograda (reke, kanali, marine)

Mineralne i termalne vode - resurs koji se moe koristiti vienamenski: za

toplifikaciju, izgradnju balneomedicinskih centara, sport i rekreaciju i turizam

(Skadarlijska voda, Koraica kod Mladenovca, banja Selters, Obrenovaka banja,

Grocka, Slanaki klju).


22/367

16

esme i fontane(52 javne esme, 22 fontane i 5 prirodnih izvora). Savsko jezero

"Ada Ciganlija"- akvatorija Save sa Savskim jezerom, ukarikim rukavcem i

zimovnikom. Vodosnabdevanje - aluvijalna ravan Save, Dunava i Kolubare.

Jezera:Markovako i Rabrova

ko jezero, jezero "Veliko Blato" (izme

u Ov

e i

Bore), jezero "Duboki potok" Barajevo.

Klima

Podruje Beograda se nalazi u oblasti umereno-kontinentalne klime sa lokalnim

varijetetima. Leta su topla i uobiajeno duga (ukljuujui i miholjsko leto poetkom

oktobra), temperature preko 300C traju u proseku 31 dan godinje a temperature preko

250C traju proseno 95 dana. Zime su hladne i snene sa proseno 21 danom godinje

ispod 00C. Prolea su kratka sa povremenim smenama kinih i sunanih dana.

Ua urbana zona Beograda je modifikator klimatskih elemenata i sa aspekta korienja

prostora zahteva mikroklimatsku diferencijaciju za razliite potrebe kao to je izbor

stambenih lokacija, zelenih povrina i zona za rekreaciju, raspored industrijskih

postrojenja.

Geografsko-klimatskim istraivanjima u periodu 1961-1990. godine ustanovljeno je da

je Beograd bio topliji za 10Cod okolnih gradova.

Prodori kontinentalnih polarnih vazdunih masa iz evropskog dela Rusije, koji se mogu

javiti i tokom leta, bitni su za razvoj vremena u Srbiji i Beogradu. Karpatsko-balkanski

planinski luk spreava ovakve prodore. Njihovo pojavljivanje uzrokuje pojavu magli i

temperaturnih inverzija u dunavskoj i savskoj dolini.

Kontinentalne tropske vazdune mase iz Severne Afrike i istonog Mediterana najee

se javljaju zimi prouzrokujui visoke temperature. Zabeleen je izuzetan sluaj visokihtemperatura 1. novembra 1990. kada je u Beogradu izmereno 28,40C. Tokom leta njihovo

prisustvo se ogleda kroz ekstremno visoke temperature, takozvane vrue talase.

Urbana zona Beograda predstavlja ostrvo toplote sa povienom temperaturom vazduha

u odnosu na okolinu. Srednja godinja temperatura vazduha iznosi 11,60C .


23/367

17

Dnevni maksimumi temperature vazduha zabeleeni su avgustu (41,80C - 1921. godine) i

septembru (41,80C - 1946. godine).

Od 2000 godine, 2003, 2004. i 2005. godine maksimalne temperature su iznad 35,00C a

broj tropskih dana u pojedinim godinama je trajao due od 2 meseca (66 dana).

Najhladniji mesec u Beogradu je januar sa prosenom temperaturom 0,10Ca najtopliji

jul sa prosenom temperaturom od 22,10C.

Klimatska kolebanja i antropogeni uticaji na klimu Beograda se mogu uoiti i iz

podataka o dekadnim vrednostima temperature u periodu od 1891-2000. godine. Na

poetku merenja, u prvoj dekadi prosene temperature su 11,170C dok su u poslednjoj

dekadi iznosile 12,550C ili za 1,480C vie, to je u skladu sa optim trendom i globalnimporastom temperature u XX veku.

Prosena godinja koliina vodenog taloga je 659 mm. Kie ima najvie u mesecima

kada je to za vegetaciju najpotrebnije (u maju i junu). Stoga su uslovi za razvoj flore i

faune povoljni.

Srednje godinje osunanje i dominantna vazduna strujanja, su indikacije da se u

budunosti moe raunati na solarnu energiju kao na ekonomski i ekoloki znaaj ovih

potencijala.

U Beogradu je "koava" est vetar koji donosi vedro i suvo vreme duvajui iz pravca

istoka i jugoistoka. Najee duva tokom jeseni i zimi prosenom brzinom od 30-40

km/h.

Prosene vrednosti atmosferskog pritiska u Beogradu su 1001 milibar, dok je srednja

relativna vlanost 69,5 %.


24/367

18

1.2. KULTURNO-ISTORIJSKO NASLEE

Kulturno-istorijsko naslee Beograda ima svoj odraz kroz vreme koje se meri i

vekovima i milenijumima. Nepokretna i pokretna kulturna dobra su bogato naslee koje

se koristi na najrazliitije naine uz njihovo ouvanje, zatitu i revitalizaciju. Zavod za

zatitu spomenika kulture grada Beograda, u skladu sa savremenim zakonskim

reenjima na podruju Beograda ustanovio je 333 nepokretna kulturna dobra odnosno 9

prostorno-kulturno-istorijskih celina, 21 arheoloki lokalitet, 296 spomenika kulture

(objekti sakralne i profane arhitekture, objekti narodnog graditeljstva, javni spomenici i

spomen obeleja...) i 7 znamenitih mesta.

Svedoanstva o praistorijskom ivotu na podruju Beograda su arheoloka nalazita

poput Vine iz perioda kasnog neolita (4500 do 3200 godina pre nove ere) koji se nalazina putu prolaska rimske imperije i kasnije izgradnje mnogih rimskih gradova

Viminacijuma, Feliks Romulijane, Medijane, itd.

Slika 6. Arheoloko nalazite

Najvea koncentracija znamentitosti razliitih vremenskih perioda koje ine osnovu za

kompleksno definisanje moguih turistikih proizvoda Beograda nalazi se u najuoj

zoni grada odnosno deset gradskih optina.

Kalemegdan odnosno Beogradska tvrava je mesto preseka duge istorije grada u kojoj

su tragovi iz perioda neolita. Obeleja urbane zone ona je dobila u vreme Rimljana koji


25/367

19

su na izvanrednoj poziciji, grebenu iznad Save i Dunava, sagradili kastrum. Podnoje

grebena je podesna zaravan na kojoj se razvijao Donji grad. Period potpunog ureenja

tvrave se odigrao u vreme vizantijskog cara Justinijana u 6. veku i za vreme srpskog

despota Stefana Lazarevia u 14. veku. Tvrava je rekonstruisana u 17. veku po

Vobanovim planovima i pod rukovodstvom italijanskog inenjera Andrea Konaro.

Slika 7.Kalemegdanska tvrava9

Danas je tvrava deo ire urbano-centralne zone povezane sa Kalemegdanskim parkom i

predstavlja postorno-kulturno-istorijsku celinu i simbol grada Beograda. Znamenita

obeleja na ovom prostoru su i Rimski bunar sagraen u periodu izmeu 1721-1731.

godine za vreme austrijske vladavine. Bunar je dubok 62 metra. Sahat kula je takoe iz

18. veka, osmougaone osnove sa baroknom kapijom. Bogorodina crkva Ruica i kapela

Svete Petke dve male crkve u Donjem gradu, zatim skulptura "Pobednika" delo Ivana

Metrovia iz 1913, Vojni muzej, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, Muzej lova i

umarstva, izlobeni paviljon "Cvijeta Zuzori" su mesta kulturnih i turistikih obeleja

Beogradske tvrave.

9http://www.eurovisionserbia.tv/page/upoznajte


26/367

20

Slika 8.Skulptura Pobednika

Dananji Studentski trg je najstariji Beogradski trg na kome je u 19. veku bilo tursko

groblje a potom Velika pijaca. Ulica Kralja Petra i Vase arapia su dve najstarije ulice

i magistrale rimskog Singidunuma.

Saborna crkva graena u periodu 1837-1840. godine nalazi se na mestu stare crkve iz 18.

veka. Arhitektonski je oblikovana u stilu klasicizma sa izabranim baroknim elementimau kojoj su danas moti cara Uroa, despota Stefana, grobnice Kneza Miloa i Mihaila

Obrenovia, Dositeja Obradovia i Vuka Karadia.

Naspram Saborne crkve nalazi se zgrada Patrijarije sagraena 1935. i Muzej

Pravoslavne crkve iz 1954. godine.

Konak Knjeginje Ljubice sagraen 1830. godine je reprezentativan primer arhitekture

prve polovine 19. veka sa tipinim elementima srpske graditeljske tradicije. Samo

godinu-dve kasnije sagraen je Konak kneza Miloa Obrenovia u Topideru kao

zvanina rezidencija i centar drutvenog, kulturnog i crkvenog ivota Kneevine Srbije.

Dositejev licej iz 1808. godine je jedna od najstarijih zgrada balkanskog stila u kojoj je

danas Dositejev i Vukov muzej.


27/367

21

Slika 9.Konak kneginje Ljubice i kneza Miloa Obrenovia

Narodno pozorite, graevina iz sredine 19. veka zidana je prema projektu Aleksandra

Bugarskog u vreme 1868/69. godine. Prvobitni izgled je u kasnijim vremenima

delimino promenjen i dograivan. Jo jedna graevina ondanjeg vremena, danas

kulturno dobro Beograda, je Kapetan Miino zdanje iz 1830. godine. Od 1863. u ovoj

zgradi je bila gimnazija, zatim Velika kola, Ministarstvo obrazovanja a danas je ovde

smeten Rektorat Beogradskog univerziteta.

Slika 10.Narodni muzej i Narodno pozorite

Narodni muzej se nalazi u centru Beograda, u njegovom zatienom kulturno-

istorijskom jezgru, u reprezentativnom zdanju sagraenom poetkom 20. veka prema

projektu arhitekata A. Stefanovia i N. Nestorovia, koje se titi kao kulturno dobro od

velikog znaaja. Danas je Narodni muzej u procesu kompletne obnove prostora za

uvanje i prouavanje njegovih bogatih i dragocenih zbriki koja se sastoji od 400.000

arheolokih, numizmatikih i umetnikih dela. Meu beogradskim muzejima sa


28/367

22

bogatom praistoriskom, antikom i srednjevekovnom zbirkom, galerijama slikarstva

nalaze se i Etnografski muzej, Galerija fresaka, Muzej Srpske pravoslavne crkve.

Stari dvor, danas Skuptina grada Beograda graevina iz 1882. godine u vreme

vladavine kralja Milana Obrenovia, graena prema projektu Aleksandra Bugarskog u

duhu akademizma sa elementima italijanske renesanse. Novi dvor, graen je u periodu

izmeu 1913-1918. godine za vreme Kralja Petra I Karaorevia. Do 1934. godine bio

je kraljevska rezidencija, potom Muzej kneza Pavla i danas zgrada predsednitva

Republike Srbije.

Slika 11.Zgrade Starog dvora i Narodne skuptine Republike Srbije

Godine 1907. zapoela je izgradnja Narodne skuptine prema projektu arhitekte Jovana

Ilkia. Lepotu eksterijera ini skulptura "Igrali se konji vrani" Tome Rosandia.

Mnotvo graevina srednjevekovne arhitekture dopunjuje crkva Svetog Marka graena

u periodu izmeu 1931/1940. godine. Po koncepciji je slina manastiru Graanica.

Projektanti su braa Petar i Branko Krsti. U crkvi se nalaze moti cara Duana.

Meu mnotvom beogradskih parkova Tamajdanski park, Ue, Zvezdara, Topider,

itd., nalazi se Karaorev park. Na tom mestu knez Aleksandar Karaorevi je 1848.

godine podigao spomenik u ast srpskom narodu poginulom u borbi protiv Turaka. Po

predanju, 1594. godine na tom mestu Turci su spalili moti Svetog Save. Danas je tu

Hram Sv. Save ija je izgradnja zapoela 1935. godine prema projektima Bogdana

Nestorovia i Aleksandra Deroka. Godine 1984.podignuta je kupola teka 4.000 tona sa

zlatnim krstom visine 12 metara. Hram je u danas meu najveim znamenitostima

Beograda.


29/367

23

Slika 12.Hram Svetog Save

Bez obzira to se Beograd nalazi na raskrsnici estih ratova, razaranja i seoba, tokom

vie stotina godina pa i milenijuma, na istom tom prostoru je ostalo bogato kulturno

istorijsko naslee. Raznolikost i bogatstvo kulturno-istorijskih spomenika nastalih u

prolosti i priroda dananjeg Beogradaine ga zanimljivom teritorijom i sastavni su deo

njegove turistike privlanosti.

Funkcija i ureenje kulturno-istorijskog naslea Beograda treba da doprinese kvalitetu

ukupnih ivotnih prilika i posebno definisanja turistikih proizvoda u glavnom gradu

Srbije. Teritorija Beograda, urbana, centralna i ira zona, raspolae delimino

iskorienim kulturnim znamenitostima. Stoga, za donoenje odluka o sadanjim i

buduim proizvodima turizma u Beogradu prevashodno je potreban informacioni sistem

grada koji e posedovati dostupne i aurne baze podataka o znamenitostima, njihovom

rasporedu, osobinama, sadanjim i moguim funkcijama kao i stepenu korienja u

razvoju turizma (v. kartu 3).


30/367

24

Karta 3. Prostorni poloaj znamenitosti u uoj zoni Beograda potencijal za razvoj turizma

1.3. STANOVNITVO

Prema popisu stanovnitva iz 2002. godine, od ukupnog broja stanovnika Beograda,

najbrojnija je optina Novi Beograd (217.706), dok je najmanji broj stanovnika u optini

Surin, svega 14.292.

U starosnoj strukturi Beograda najzastupljenija je kategorija stanovnika u dobu od 45-

55 godina nosei obeleje duboke demografske starosti.

Na osnovu metoda vitalnog praenja stanovnitva moe se zakljuiti da tokom

poslednjih decenija Beograd ima negativan prirodni prirataj od 1992. (-93), 2000.

(-5.434) do 2006. (-3.901).

Najvei procenat stanovnitva Beograda ima srednje obrazovanje (49,6%), zatim

osnovno (18,7 %), visoko (13,8 %).


31/367

25

Tabela 2. Broj i dinamika stanovnika Beograda pregled po optinama

Broj stanovnika Indeks rastaOptina

2002. god. 2011. god. 2000/20111 Barajevo 24.768 24.904 100.5

2 Vodovac 151.940 150.481 993 Vraar 58.166 58.220 100.14 Grocka 76.087 89.075 117.15 Zvezdara 133.136 142.021 106.76 Zemun 191.951 183.965 95.87 Lazarevac 58.537 60.344 103.18 Mladenovac 52.523 57.773 1109 Novi Beograd 217.706 247.451 113.710 Obrenovac 71.135 74.393 104.611 Palilula 156.438 153.070 97.812 Savski Venac 42.333 43.677 103.213 Sopot 20.430 19.296 94.414 Stari Grad 55.290 60.960 110.315 Surin* 14.29216 ukarica 168.889 177.177 104.917 Rakovica 100.348 99.290 100.3 BEOGRAD (ukupno) 1.576.124

* Optina Surin je formirana 2004. godine

Zaposlenost stanovnitva u Beogradu se smanjuje. Tako je ukupan broj zaposlenih u

pravnim licima 2005. godine iznosio 361.167 dok je taj broj u 2006. godini bio za25.881 manji i iznosio je 335.286.

Broj zaposlenih u delatnostima vezanim za sektor turizma kao to su hoteli i restorani se

smanjuje, tako je 2005. godini u ovoj oblasti bilo zaposleno 7.972, dok je taj broj u

2006. godini iznosio 6.738.

Tabela 3. Zaposlenost u Beogradu u sektorima neposredno vezanim za turizam

Sektor 2005. 2006. S m a n j e n j eS m a n j e n j e

u %Ukupan broj zaposlenih 361.167 335.286 - 25.881 7,2Hoteli i restorani 7.972 6.738 - 1.235 15,5Putnike agencije i prateeaktivnosti

7.673 6.641 -1.032 13,5


32/367

26

Sistem naseljavanja Grada Beograda u periodu 1991-2000. godine, a u manjoj meri i

kasnije, nije bio kontrolisan. Mehaniki priliv imao vidan rast nasuprot izraenom padu

prirodnog prirataja. Znatan broj izbeglica i raseljenih lica kao i internih migranata

usmerio se ka teritoriji Grada Beograda.

1.4. SAOBRAAJ I KOMUNIKACIJE

Ocena makro saobraajne lokacije Beograda kao turistike destinacije

Znaaj razvoja saobraaja sa stanovita uticaja na razvoj ekonomije i posebno turizma

jedne zemlje/regije nije potrebno posebno naglaavati. Saobraajni uticaji na razvoj

turizma bilo koje destinacije se mogu predstaviti sledeom slikom:

Slika 13. Saobraajni aspekti uticaja na razvoj turizma svake destinacije

U svakoj fazi razvoja turizma saobraajna delatnost odreenog vida prevoza je imala

kritine doprinose, koji su se ogledali na prethodno prezentirana etiri osnovna stuba:

mrea, prevozna sredstva, cene (trokovi) prevoza i objedinjavanje ponude prevozneusluge kao dela ukupnog turistikog troka / prihoda (u zavisnosti od toga da li se radi o

emitivnom ili o receptivnom turizmu).

Znaaj saobraajnih faktora Beograda je danas uveliko determinisan njegovim

geografskim poloajem i stratekom politikom orijentacijom cele zemlje ka Evropskoj

Saobraajna mrea

TURISTIKADELATNOST /DESTINACIJA

Prevoznasredstva

Cene (trokovi) prevoza

Prevozna uslugakao deo

marketing mix-aturistike ponude


33/367

27

Uniji. Zato su ove dve stvari povezane? Zato to se saobraajna pozicija Beograda kao

privrednog i turistikog centra Zapadnog Balkana moe oceniti veoma povoljno sa oba

aspekta posmatranja: geografske pozicije i stepena uklapanja u evropske saobraajne

koridore.

Zacrtani Evropski koridori su najpoznatiji proizvod zajednike transportne politike na

nivou EU u okviru ega se Beogradska saobraajna makrolokacija izuzetno pozicionira.

Naime, od svih Evropskih saobraajnih koridora za nau zemlju su dva relevantna i to

Koridor X (glavna drumska i eleznika magistrala koja od severa Srbije ide ka jugu i to

u dva pravca, ka Bugarskoj i Makedoniji, odnosno Grkoj) i Koridor VII (koji praktino

predstavlja reku Dunav, gde je za nas znaajno 588 km toka Dunava kroz Srbiju).

Sa naredne slike se sasvim jasno uoava kako EU vidi budui razvoj saobraajnogsistema na njenom tlu i blioj okolini, odnosno ta su to prioriteti koji prelaze preko

odreene zemlje. Takoe, moemo videti da je Beograd strateki pozicioniran u preseku

dva bitna Evropska koridora, odnosno da su Srbija i Beograd definitivno na

najpovoljnijem putu od severa ka jugu u jugoistoku Evrope, to je verifikovano

Korodorom X, odnosno Srbija i Beograd ima tree po vanosti mesto na Koridoru VII

kao zemlja sa znaajnim delom Dunava. No, treba biti svestan injenice da je vaan

konkurent Koridoru X Koridor IV, koji ide jednim delom preko Rumunije u Bugarske

(kao punopravne lanice EU) i koji je takoe predvien kao panevropski koridor. Oba

koridora se zavravaju u Solunu, pri emu je Koridor X krai ali sa usporenijim

saobraajem (mrea je nepotpuna i generalno loija, carinski propisi usporavaju

saobraaj itd.), to se poslednjih meseci manifestuje odreenim prelivanjem saobraaja

(posebno teretnog) na Koridor IV.

Definitivno je geografsko-saobraajna pozicija Beograda izuzetno dobra jer je on vor

dva znaajna evropska koridora, odnosno u njegovoj iroj okolini se susreu svi vidovi

saobraaja koji su relevantni sa turizam (drumski, elezniki, avio i reni). Drugimreima, dostupnost Beograda kao privredne i turistike lokacije je odlina bilo kojim

vidom saobraaja, u bilo koje doba godine, tj. turistike sezone.

Ipak, jedno je geografsko-strateka pozicija Beograda kao destinacije, a drugo je

kvalitet saobraajne mree i ponude prevoznih sredstava, konkurentnost trokova (cene)


34/367

28

prevoza, stepen ukljuenosti saobraajne usluge u kompletnu turistiku ponudu i obim

saobraajne aktivnosti koji se odvija ka Beogradu i od njega, odnosno na njegovoj

teritoriji.

Slika 14.Postojei Evropski koridori i pozicioniranje Beograda, odnosno njegovesaobraajne lokacije

Dostignuti stepen razvoja saobraaja i komunikacija u Beogradu

Saobraaj kao privredna delatnost Beograda

U kreiranju drutvenog proizvoda Beograda delatnosti: saobraaj, skladitenje i veze

uestvuje sa oko 18%. Kada se rangira sa drugim delatnostima, saobraaj se nalazi na


35/367

29

treem mestu prema ueu u drutvenom proizvodu Beograda i to posle trgovine na

veliko i malo (koja uestvuje sa 31%) i preraivake industrije (21%)10.

Karakteristike saobraajne ponude Beograda

Drumski saobraaj: Na narednoj slici moemo sagledati dostupnost Beograda

drumskim putem.

Slika 15.Beogradski saobraajnivor

U Beogradu se ukrtaju dve veome bitne relacije, koje imaju evropsku verifikaciju: 1) E

75 - kao severni i juni krak Koridora X i 2) E 70 kao zapadni krak Koridora X i put

koji vodi ka Rumuniji. Takoe, od Beograda poinje saobraajnica E 763 (Ibarska

magistrala). I mnogi drugi magistralni i regionalni putevi u Srbiji poinju ili se ulivaju u

beogradski saobraajnivor.

Detaljniju sliku o stepenu rasprostranjenosti saobraajne mree Beograda (svih 17

optina) u odnosu celu Srbiju je mogue sagledati iz naredne tabele:

10 Statistiki godinjak Beograda iz 2006. godine, podaci se odnose za 2005. godinu. Klasifikacijadelatnosti je prema zvaninoj statistikoj metodologiji u Beogradu.


36/367

30

Tabela 4. Stepen razvoja i struktura saobraajne mree drumskog saobraajaBeograda (2006. godina)

- u kmMagistralni Regionalni Lokalni

UkupnoSavremeni

kolovozsvega

savremeni

kolovoz svega

savremeni

kolovoz svega

savremeni

kolovozSrbija 38.436 24.531 4.759 4.752 10.448 9.039 23.229 10.740

Beograd 1.174 887 237 237 678 650 259 233

Vidimo da se na teritoriji Grada Beograda nalazi 3% ukupnih puteva Srbije, odnosno

3,6% puteva sa savremenim kolovozom. Takoe, uea beogradskim puteva su

skromna i kada se radi o magistralnim (5%), regionalnim (skoro 7%) i lokalnim

putevima (oko 11%) Srbije.

Glavna saobraajnica Beograda je autoput koji se prua na pravcu severozapad jugoistok i gotovo da polovi urbano podruje grada. On danas predstavlja oslonac uline

mree na koju se nadovezuju magistrale i saobraajnice I i II reda. Pored autoputa

ulinu mreu ine gradske magistrale i saobraajnice I i II reda, koje ine tzv. osnovnu

ulinu mreu Beograda, kao i sabirne i pristupne ulice. Ukupna duina osnovne uline

mree iznosi 1.018 km. U poreenju sa devet evropskih gradova, Beograd ima veoma

skromno razvijenu ulinu mreu (sa 754 m/1.000 stanovnika), to se izmeu ostalog

vidi iz naredne komparacije11:

Tabela 5. Izabrani pokazatelji razvoja odreenih gradova u Evropi

GradBroj

stanovnika(u 000)

BDP postanovniku

(u EUR)

Stepenmotorizacije

(PA/1.000st)

Udeoradnihmesta u

centralnojzoni (u

%)

Stepenmobilnosti(dnevnih

kretanja post. na dan)

Razvijenostosnovne

uline mree(metara/1.000

stanovnika

Beograd 1.350 2.700 210 38.0 2.20 754Budimpeta 1.760 9.840 329 10.2 2.85 2.430

Prag 1.160 15.100 536 37.2 3.71 2.910Glazgov 2.100 20.600 345 16.7 2.96 5.800

Torino 1.470 26.700 637 11.8 3.30 2.710Lion 1.180 27.100 489 15.5 3.37 2.470

Be 1.550 34.300 414 12.1 2.70 1.810

Kopenhagen 1.810 34.100 315 10.2 3.00 3.850

Helsinki 969 36.500 361 16.1 3.10 3.610

Minhen 1.250 45.800 542 33.0 3.20 1.830

11Jean Vivier: Mobility and Cities, UITP, 2006. godina


37/367

31

Koncept uline mree u starom delu grada je nepotpun radijalno koncentrian, gde

izrazito nedostaje efikasan koncentrini deo. U odnosu na terazijski greben, padina na

levoj obali Save i padina ka Dorolu imaju pravilan ortogonalan koncept mree. Isto

vai i za Novi Beograd. Kao to je veizloeno, radijalno koncentrian koncept mree

nije ba prikladan za masovnu upotrebu putnikog automobila, ali je veoma prikladan

za delovanje visoko efikasnog i kvalitetnog inskog javnog prevoza. S druge strane,

pravougaoni koncept putne mree u Novom Beogradu je prikladniji za masovniju

upotrebu putnikog automobila, dok je manje prikladan za visoko efikasan sistem

javnog prevoza12.

Sistem javnog prevoza putnika obavlja se na mree ukupne duine 2.418 km. U

Beogradu danas postoji: tramvajski, trolejbuski, autobuski i prigradsko gradski

elezniki podsistemi, pri emu poslednja dva opsluuju celu teritoriju Beograda (sve

optine Beograda). U poreenju sa 9 evropskih gradova, udeo javnog prevoza u

obavljanju ukupnih dnevnih potreba stanovnika je visok. S druge strane, ponueni

kapaciteti i performanse sistema javnog saobraa jo uvek dosta zaostaju, to pokazuje

naredna tabela13:

Tabela 6. Komparacija kvaliteta javnog prevoza u odabranim evropskimgradovima

Grad Broj vozila namilion stanovnika

Uee putovanjajavnim prevozom(u %)

Prosena brzinasredstava javnogprevoza (km/as)

Beograd 805 52.9 17.5Budimpeta 1.660 43.5 21.2Prag 2.530 43.3 28.6Glazgov 2.100 10.6 30.7Torino 962 21.1 19.1Lion 1.130 13.0 24.6Be 1.520 34.0 27.0Kopenhagen 1.110 12.1 41.8Helsinki 1.710 27.0 32.9Minhen 1.280 21.9 39.4

12 Prema: Depolo. V. Saobraaj kao faktor kvaliteta odabranih lokacija, Strategija razvoja trgovineBeograda, Ekonomski fakultet Beograd 2008. godina, radni materijal.

13Jean Vivier: Mobility and Cities, UITP, 2006. godina


38/367

32

Dakle, i kvantitet saobraajne mree i njen kvalitet u Beogradu jo uvek zaostaju za

referentnim evropskim gradovima, iako se poslednjih osam godina zaista dosta uradilo

na proirenju i obnavljanju kapaciteta mree.

Gotovo isti zakljuak se moe istai i za kvalitet i kvantitet prevoznih sredstava, iako je

primetno da se broj privatnih automobila poslednjih nekoliko godina drastino

poveava,ime se samo poveavaju guve na relativnom uskim gradskim ulicama.

Poslednje evidencije registrovanih drumskih motornih i prikljunih vozila prikazuje

naredna slika14:

Slika 16.Registrovana drumska motorna i prikljuna vozila u Beogradu (2006. godina)

0

50000

100000

150000

200000

250000

300000

350000

400000

450000

500000

1985 1990 2000 2002 2003 2004 2005 2006

Motorcikl i Putnika vozila Autobusi Teretna vozila Ostala vozila

U Beogradu postoji 6 javnih garaa od ega je 5 u samom centru grada. Centralna zonaBeograda raspolae sa oko 12.000 parking mesta od ega na ulinim frontovima

83,34%, na posebnim parkiralitima 1,24% i u parking garaama 15,52%.

14Statistiki godinjak Grada Beograda za 2006. godinu.


39/367

33

Zoniranje centralne zone prema vremenskom ogranienju trajanja parkiranja je

prikazano na prethodnoj slici. Vremensko ogranienje definisano je na sledei nain:

Zona 1 (crvena zona): Ogranieno vreme trajanja parkiranja na optim

parkiralitima (ulinim frontovima) je jedan sat;

Zona 2 (uta zona): Ogranieno vreme trajanja parkiranja na optim

parkiralitima (ulinim frontovima) je dva sata;

Zona 3 (zelena zona): Ogranieno vreme trajanja parkiranja na optim

parkiralitima (ulinim frontovima) je tri sata.

Naredna tabela daje pregled broja i strukture parking mesta u Beogradu:

Tabela 7. Broj i struktura regulisanih parking mesta na teritoriji BeogradaBroj parking mestaZona

Ulini front Parkiralita GaraeUKUPNO

1 1.052 53 1.075 2.1812 2.481 330 808 3.6213 3.354 170 0 3.527

Zona Savskog venca 2.512 0 19 2.531Zona 11 460 0 0 460

Zona Hercegovake ul. 125 132 0 257UKUPNO 9.984 685 1.902 12.577

U meuvremenu su se tokom 2007. i 2008. godine proirivale zone ogranienog

vremenskog trajanja (crvena, uta i zelena) i uvedena je posebna plava zona gde se

parkiranje plaa, ali se ne ograniava vremensko trajanje tog parkiranja.

elezniki saobraaj: ovaj vid saobraaja se u Beogradu moe podeliti prema trino-

organizacionim karakteristika u dve velike grupe: 1) klasian elezniki putniki i robni

prevoz i 2) Beovoz. Naravno, sva sredstva, infrastrukturna i prevozna u obe grane

eleznice su deo jednog sloenog sistema koji se naziva eleznica Srbije. Ipak,

organizacija prevoza, struktura putnika, duina pruga i sve druge trine karakteristike

se razlikuju na prugama kojima idu klasini vozovi u odnosu na beogradski elezniki

prevoz, tj. Beovoz, kao posebnu organizacionu i trinu celinu eleznica Srbije koja je

specijalizovana samo za unutranji gradski prevoz putnika.


40/367

34

Stoga emo u narednom delu teksta biti metodoloki veoma obazrivi. Naime, teko je

napraviti distinkciju izmeu dva realno odvojena trita (Beovoza i klasine eleznice),

koja imaju i razliitu tranju i strukturu pruga i broj linija i modele kompozicija i broj

dnevnih polazaka. To su, ekonomski reeno, dva potpuno odvojena trita koja nemaju

puno ekonomske veze jedno s drugim (na primer koriste istu infrastrukturu koja je jo

uvek u okviru jedinstvenog preduzea), odnosno kada bi se zajedno posmatrali onda bi

mogli da dobijemo iskrivljene zakljuke.

Prvi takav nedovoljno precizan zakljuak bi se mogao odnositi na broj kilometara pruga

i obim aktivnosti ova dva eleznika segmenta koja funkcioniu u Beogradu. Po nama

je neutemeljeno davati broj kilometara pruga klasine eleznice samo na teritoriji

Beograda, poto taj podatak nita ne znai, ali je dobro identifikovati broj kilometara

pruga koje koristi Beovoz. Za poetak dajemo sliku kategorija pruga na celoj teritoriji

eleznica Srbije, kao okvir za poziciju Beograda kao centra eleznikog saobraaja.


41/367

35

Slika 17.Struktura pruga eleznica Srbije sa posebnim osvrtom na pruge kojegravitiraju ili se ukrtaju u beogradskom eleznikom voru (oiviena povrina)

Slika sasvim jasno ukazuje da se u Beogradu ukrtaju sve najvanije srpske pruge, od

kojih su posebno vane dve kategorije: 1) Koridor X (koji se poklapa sa drumskimpanevropskim pravcem) i 2) Veze sa susednim zemljama (Beograd Bar i Beograd

Temivar). Ukrtanjem ovih grupa pruga Beograd se pozicionirao kao glavni elezniki

tranzitno-pretovarni centar ovog dela Evrope. Naravno, kvalitet eleznikog saobraaja,

pruga i prevoznih sredstava je daleko od potrebno nivoa, ali to nije samo problem

Beograda kao glavnog grada ve pre svega Republike Srbije koja mora u narednom


42/367

36

periodu znaajno vie novca, samostalno i/ili uz pomo EU fondova uloiti u

revitalizaciju eleznikog saobraaja.

eleznica odavno nema lidersku poziciju u prevozu putnika i robe bilo gde u svetu, pa

je takva situacija i u Beogradu. U zvaninim statistikim podacima postoji veoma mali

broj podataka o performansama klasine eleznice u Beogradu. Mi smo pronali ukupan

broj otputovalih putnika (za doputovale putnike nema jasne baze podataka), kao i

pokazatelje prometa robe u eleznikom saobraaju, koje dajemo u sledeem prikazu:

Slika 18. Dinamika prometa robe i broja otputovalih putnika iz Beograda

0

500000

1000000

1500000

2000000

2500000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006

Otputovali putnici

Promet robe (tona)

Prethodna slika potvruje ranije iznetu konstataciju da postoje negativne tendencije u

broju putnika koji izaberu elezniki saobraaj da odu iz Beograda. Ipak, promet robeeleznikim putem pokazuje bolje rezultate i uveliko zavisi od dinamike razvoja

privrede (u ovom sluaju Beograda) ali i od opredeljenja menadmenta preduzea koje

organizuje promet roba da izaberu elezniki vid prevoza.


43/367

37

Iako formalno jo uvek u nadlenosti eleznica Srbija, Beovoz je direktno u funkciji

gradskog i prigradskog saobraaja u Beogradu. Prednost eleznice u gradskom prevozu

ogleda se i u mogunosti masovnog prevoenja, manje potronje goriva, vee brzine

kretanja i ekolokoj zatiti okruenja. Naredna slika prezentuje glavne linije Beovoza

danas:

Slika 19. Mapa linija Beovoza

Beovoz danas raspolae sa 8 kompozicija koje proseno dnevno saobraaju na linijama

duine od 98 km.

Najvaniji pokazatelj obima aktivnosti u svakom vidu saobraaja, pa tako i u okviru

Beovoza jeste obim prevoza. Za te potrebe mi smo pronali ukupne, veoma relevatne

pokazatelje koji se odnose na nivo celog preduzea eleznica Srbije i stavili smo ih u

odnos samo sa performansama tzv. gradskog saobraaja (Beovoza). Ovakav

metodoloki postupak je mogu i opravdan imajui u vidu da smo imali integralne,

relativno skoranje podatke iz eleznica Srbije. Ipak, imali smo veoma mali limitirani

broj podataka o performansama Beovoza koje dajemo u narednim prikazima.


44/367

38

Slika broj 20. pokazuje da se u analiziranom periodu rapidno poveava broj putnika koji

se prevozi gradskim saobraajem u odnosu na ukupan broj putnika eleznica Srbije,

dok se naravno smanjuje uee broja putnika u unutranjem prevozu (lokalnom i

zajednikom). Odnos izmeu unutranjeg i gradskog prevoza se prema broju putnika

stabilizovao na otprilike 50:50. Uzroke tome treba traiti pre svega u opadanju broja

preveenih putnika u unutranjem saobraaju (sve osim Beovoza), sve veoj

iskoristivosti Beovoza kao posebnog trita za eleznicu Srbije.

Slika 20. Odnos broja putnika u unutranjem (osim Beovoza)i gradskom prevozu (Beovozu)

74,66%

25,34%

70,98%

29,02%

67,69%

32,31%

59,94%

40,06%

50,39%

49,61%

49,31%

50,69%

48,25%

51,75%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

Gradski saobraaj (broj putnika)

Unutranji saobraaj (broj putnika)

Vidimo da je prosean prevozni put jednog putnika na linijama Beovoza u

posmatranom periodu negde oko 22,5 kilometara, to je znaajno ispod proseka

eleznica Srbije u celini, to je i normalno imajui u vidu ranije iznete specifinosti

Beovoza kao gradske eleznice. Ipak, nije dobra tendencija to u poslednje vreme dolazi

do pada prosenog prevoznog puta jednog putnika koji koristi usluge Beovoza.

Iako neki smatraju je Beovoz u stvari prethodnica klasinog sistema podzemne

eleznice, to je samo delimino tano, u zavisnosti od toga kojim se putem gradska vlast

opredeli da ide po pitanju gradnje metroa ka standardnom podzemnom saobraaju ili


45/367

39

ka tzv. lakom metro sistemu. No svakako da je Beovoz danas veoma bitno prevozno

sredstvo za veliki broj putnika koji svakodnevno putuju na relaciji prigradske-gradske

optine.

Reni saobraaj: Ve je ranije istaknuto (a na slici broj 14 je i identifikovano) da je

reka Dunav definisan kao panevropski Koridor VII. Dakle, Beograd je deo ovog

Koridora i na njegovoj teoritoriji se ovaj koridor ukrta sa drumskim i eleznikim

Koridorom X.

U putnikom saobraaju je postojala nekada velika i moderna Bela flota renog

saobraaja. Ova flota je saobraala rekama Beograda i Srbije, ali danas praktino vie

ne postoji. Iako na dve reke, Beograd nema razvijen reni saobraaj. Praktino, ovaj vid

prevoza je izvan oiju javnosti ali i vlasti, iako bi mogao da bude relativno dobroiskorien.

Tokom letnje turistike sezone u Beogradu se moe videti veliki broj stranih putnikih

brodova koji za jednu od svojih destinacija izaberu da se par sati ili dan-dva zadre u

naem glavnom gradu. Odreene procene Ministarstva za infrastrukturu (na osnovu

brojanja soabraaja) pokazuju da proseno godinje tokom Dunava proe oko 600 do

700 putnikih brodova, koji proseno imaju oko 150 putnika. Prema podacima Luke

"Beograd", u periodu izmeu 2006. i 2008. godine broj pristajanja putnikih brodova kruzera ustalio se na 400 uz zadravanje od 2 do 38 sati (srednje vreme zadravanja u

2008. godini je bilo oko 18 sati) i proseno sa 130 putnika a oko 75% brodova-kruzera

pristaje u Beogradu i u nizvodnoj i u uzvodnoj plovidbi.

Sasvim druga dimenzija renog saobraaja u Beogradu je uvoenje pionirskih linija

gradskog renog saobraaja brodovima katamaranima. Naime, Beograd je u prvoj

polovini 2008. godine dobio dve nove linije gradskog prevoza P1 i P2 na reci Savi.

Linija P1 povezuje blok 70 i pristanite ispod Brankovog mosta, i saobraa na svakih sat

vremena. Vonja linijom P1 od Bloka 70 do Ade Ciganlije traje sedam minuta. Plovidba

od Bloka 70 do Brankovog mosta traje 20 minuta, dok povratak u Novi Beograd traje

37 minuta zbog uzvodne plovidbe. Linija P2 na svakih 15 minuta plovi od bloka 70 do

Ade Ciganlije. Na obe linije za sada saobraa po jedan brod-katamaran. Re je o

eksperimentalnoj fazi, a naknadno e biti odlueno o eventualnom proirenju kapaciteta


46/367

40

i broja plovila. Brodii imaju kapacitet od maksimalnih 60 mesta. Meutim, kljuni

problemi u daljem razvoju renog linijskog putnikog saobraaja lee u looj

povezanosti mesta polaska i dolaska ovih brodova sa klasinim autobuskim linijama, ali

i nedovoljnoj navici Beograana da mnogo vie koriste ovaj vid prevoza.

Vazduni saobraaj: Ukupna koncentracije ponude Beograda u ovom vidu saobraaja

danas lei na dva javna preduzea: Aerodromu Nikola Tesla i preduzeu Jat

Airways. No, treba rei i to da sve vei deo ponude naroito mobilnih kapaciteta u avio

saobraaju obezbeuju inostrane avio kompanije, koje sa beogradskog aerodroma imaju

sasvim solidan broj letova za razliite destinacije sveta. Svakako da bi se u budunosti

moglo oekivati i proirenje mree infrastrukture koja se koristi za avio saobraaj tako

to bi se za sada vojni aerodrom u Batajnici kraj Beograda mogao pretvoriti u vazdunu

luku za civilne potrebe (no o ovoj temi i svim potencijalnim mogunostima za

investicije u saobraaju koje bi mogle da pospee razvoj turizma neto vie u drugom

delu Studije).

Dakle, osnovni prevoznik u linijskom avio saobraaju ije je sedite u Beogradu je

nacionalna avio kompanija Jat Airways. To je preduzee sa dugom tradicijom, koje je

nekada poslovalo na mnogo veem tritu i koje je zauzimalo sasvim solidnu trinu

poziciju na evropskom nebu. No, godine ratova i sankcija su znaajnim delom

onesposobile preduzee za bri razvoj, pri emu se osnovnim problemom danas moe

smatrati dugorona devastacija kapitala, odnosno investiciono mrtvilo. Kratak pregled

nekih kljunih performansi jedine domae avio kompanije se daje narednom tabelom:

Tabela 8. Infrastrukturne i trine osnove beogradskog avio prevoznika15

God. Broj avionaBroj putnikihmesta u avionu

Duina linija (km)

1990. 43 6.135 486.4201995. 37 5.026 46.550

2000. 34 4.379 87.7252003. 25 3.227 76.3102004. 25 3.246 85.5102005. 17 2.060 90.7352006. 15 1.694 63.965

15Statistiki godinjak Beograda.


47/367

41

Od kompanije koja je do pre dvadesetak godina poslovala na mnogo veem domaem i

meunarodnom tritu, avio prevoznika koji je bez problema leteo na sve kontinente,

danas je Jat skroman uesnik na regionalnom avio tritu, sa skoro 2/3 manje aviona

nego to je imao 1990. godine, sa avionima manje veliine koji imaju skoro 3/4 manje

mesta nego to je imala flota pre 18 godina i sa linijama koje su uglavnom blie

evropske i pre svega regionalne (duina linija na kojima danas leti Jat je samo 13% od

duine linija od pre 18 godina). Svi ovi pokazatelji upuuju na zakljuak da je danas

Jatairways kompanija sa prilino limitiranom ponudom, koja ograniava bri razvoj

avio saobraaja i generalno turizma u Beogradu. Kao to smo ranije istakli, ponudu na

beogradskom avio tritu upotpunjuju strane avio kompanije, ali rekli bismo ni to nije

dovoljno da podmiri visoko narastajuu tranju za avio uslugama, posebno u letnjem

periodu, bilo da se radi za potrebe emitivnog ili receptivnog turizma. JAT-u predstojiproces privatizacije i ozbiljnijeg ulaganja u novu flotu, koja e biti sposobna da od ove

posrnule kompanije napravi regionalnog lidera.

Dugogodinja erozija kapaciteta Jat-a i nepostojanje volje za njegovo restrukturiranje

odlae primenu tzv. Politike otvorenog neba (Open Sky Agreement) kao ugovora koji je

Srbija potpisala sa EU ali sve vreme odlae njegovu primenu. Potpuna primena ovog

dokumenta kojim se odobrava slobodna konkurencija na tritu bi znaila dolazak veeg

broja avio kompanija, posebno onih koji posluju na low-cost principima, to bi imalo za

posledicu poveanje obima prevoza, sniavanje cene karata i samim time mnogo lake,

jeftinije i bre otvaranje beogradskog trita kao turistike destinacije.

Relativno slinu sudbinu beogradske i srpske avio kompanije je pratila jedina

beogradska (i najvea domaa) avio luka. Aerodrom Nikola Tesla je tokom

prethodnih dvadesetak godina prolazio kroz probleme ratova, sankcija, izolacije,

jednom reju smanjenog obima saobraaja. Nakon poltikih promena od pre 8 godina

domaa vazduna luka zapoinje novi ivot sa dolaskom veeg broja stranih avio

kompanija i deliminim oporavkom Jat-a. Osnovne performanse Aerodroma Nikola

Tesla dajemo u narednoj tabeli16:

16Zvanina Internet prezentacija beogradskog aerodroma, www.beg.aero.


48/367

42

Tabela 9. Osnovne performanse beogradskog aerodroma

GodinaAvio operacije

(poletanja / sletanja)Broj putnika Roba (t) Pota (t)

2002. 28.872 1.621.798 6.827 7602003. 32.484 1.849.148 6.532 1.0652004. 36.416 2.045.282 8.946 1.1212005. 37.614 2.032.357 7.728 8852006. 42.360 2.222.445 8.200 9302007. 43.448 2.512.890 7.926 879

2008. (6m.) 21.218 1.181.448 3.909 512

Ulazak Srbije i Beograda u normalne ekonomske i poltike vode znaio je ubrzani

rasta svih aktivnosti beogradskog aerodroma. Kada kompariramo kljune aktivnosti na

Aerodromu Nikola Tesla u periodu 2007/2002. godina videemo da je:

broj avio operacija porastao za 50% i to je najbitnije da ima stalnu godinju

tendenciju porasta;

broj prevezenih putnika takoe u znaajnom, kontinuiranom rastu za

posmatrani period 55%;

obim prevezene robe varira iz godine u godinu i da se kree na nivo od 7-8

hiljada tona;

obim potanskog saobraaja nakon prvobitnog porasta opada tokom poslednje

3-4 godine.

Ipak, sve navedene performanse Aerodroma Nikola Tesla su jo daleko (otprilike na

50%) od performansi ostvarenih s kraja osamdesetih godina prolog veka. Aerodrom je

tokom prethodnih godina znaajno uradio na renoviranju postojeih i izgradnji novih

kapaciteta (zgrada za meunarodni saobraaj) i time je napravio infrastrukturnu

pretpostavku za mnogo vei broj operacija i putnika koji se moe oekivati u narednom

periodu (posebno sa turistikim motivima putovanja).

Bitan nedostatak beogradskog aerodroma jeste njegova loa povezanost sa gradom (ne

postoji eleznica) kao i dugogodinje odlaganje gradnje kargo centra kojim bi se

Aerodrom Nikola Tesla u pravom smislu pozicionirao kao lider u robnom avio

prevozu regiona. Ova domaa luka moe da bude lider na regionalnom tritu ne samo

robe nego i putnika, imajuu u vidu njegovu geografsku lokaciju i dobru povezanost sa

Koridorima X i VII.


49/367

43

Pota i telekomunikacije: Ovaj veoma vaan vid saobraaja svake zemlje ima svoja

dva podsegmenta: potanski saobraaj i telekomunikacioni saobraaj. Naravno da je za

turistiku ponudu mnogo zanimljiviji spektar telekomunikacionih usluga. No,

infrastrukturna vrednost potanskih kapaciteta i njihova ponuda su znaajni sa ireg

privrednog aspekta.

Potanski saobraaj je u celom Beogradu u punoj nadlenosti Javnog preduzea PTT

saobraaja Srbija. Broj pota kao osnovnih infrastrukturnih kapacitete ove kue je

tokom prethodnih desetak godina varirao izmeu 174 i 201, sa stalnom tendencijom

zatvaranja nerentabilnih objekata i otvaranja novih modernih i renoviranja postojeih

objekata za potansko-telegrafski saobraaj.

Telekomunikacije su jedan sloen i heterogen sektor. Ova izuzetno propulzivnadelatnost skoro svakog dana uvodi neku novu vrstu usluge na trite Beograda,

preslikavajui svetske trendove. Po nekim tehnologijama ali i prema trinom ponderu

domaa preduzea su lideri u regionu (pre svega Telekom Srbije). I druge firme koje se

bave razliitim vidovima pruanja usluga iz domena komunikacija se priznate i poznate

firme, bilo da se radi o evropskim liderima (Telenor, Mobilkom), ili da se radi o

domaim firmama koje su specijalizovane za pruanje usluga iz domena kablovske

televizije (SBB). Izabrane infrastrukturne pokazatelje iz domena telekomunikacija na

tritu Beograda dajemo narednom tabelom:

Tabela 10. Telekomunikacioni pokazatelji Beograda17

Fiksna telefonijaGodina komutacioni

sistemiinstaliraniprikljuci

iskorieniprikljuci

Pretplatnicimobilne

telefonije

2000. 174 704.218 623.919 291.2592001. 178 706.081 637.587 331.7972002. 179 708.338 648.598 331.422

2003. 192 818.177 676.552 375.4032004. 208 998.409 669.892 602.5472005. 213 1.161.260 777.836 640.7602006. 245 1.295.876 819.853 758.592

17Isto


50/367

44

Verovatno da se najinteresantniji zakljuci iz prethodne tabele mogu dati za:

kontinuirani porast instaliranih kapaciteta u fiksnoj telefoniji, iji je broj u

posmatranom periodu porastao za 84%, prosenom godinjom stopom rasta od

11%;

znaajno opadanje stepena korienja instaliranih kapaciteta u fiksnoj telefoniji

(pad sa 88,6% na 63,3%), to govori u prilog tome da je danas fiksna telefonija

u Beogradu veoma razvijena i iroko dostupna, mnogo vie nego to su zahtevi

tranje (dodue nije ista situacija po svim optinama, npr. na Novom Beogradu

kao novom poslovnom i stambenom centru Beograda je hronian nedostatak

kapaciteta fiksne telefonije);

izuzetan porast pretplatnika mobilne telefonije, iji je broj za 6 godina povean

za ak 2,6 puta, prosenom godinjom stopom rasta od oko 19%; praktinosvaki drugi stanovnik Beograda danas ima karticu nekog od operatera mobilne

telefonije gde vlada velika konkurencija koja se odvija izmeu domaeg

Telekoma Srbija, norvekog Telenora i austrijskog Mobilkoma svetski priznatih

kompanija iz ovog domena.


51/367

45

SWOT analiza saobraaja i komunikacija Beograda

Rezime prethodno uraene analize stepena i karakteristika razvoja saobraaja Beograda

dajemo SWOT matricom:

Slika 21. SWOT saobraaja i komunikacija Beograda

ANSE Dalje jaanje privrede Srbije; Korienje predpristupnih EU fondova za

znaajna ulaganja u saobraajnuinfrastrukturu;

Pravljenje stratekih povezivanja upojedinim granama saobraaja sa firmamaiz Ruske federacije (avio saobraaj,

cevovodni transport); Aktivnije ulaganje u kreiranje koncesionih

ugovora za dalji razvoj infrastrukture udrumskom i eleznikom saobraaju;

Uveano korienje renog saobraaja, uzpoveanje domae flote, kako uputnikom, tako i u robnom prevozu.

PRETNJE Zatvaranje Srbije i izolovanje Beograda od

EU i regionalnih integracija; Nastavak nedovoljnog i sporog ulaganja u

strateke saobraajnice na Koridorima X(drumski i elezniki) i VII (reni);

Odlaganje zavretka beogradskeobilaznice;

Nepostajanje sredstava za gradnju barem 2mosta koja su potrebna Beogradu; Odlaganje zavretka tzv. unutranjeg

magistralnog poluprstena; Odlaganje reavanja izmetanja Luke

Beograd na novu lokaciju.

SNAGE Izuzetno povoljan geografski poloaj koji

stvara pretpostavku da Beograd moe bitisaobraajni regionalni centar svih vidovaprevoza;

Ukrtanje panevropskih koridora X i VIIna teritoriji Beograda; Beograd kao teritorija gde se prelamaju

svi vidovi saobraaja; Postojanje sasvim dovoljnog broja

lokacija za izmetanje saobraajnihobjekata (eleznike i autobuske stanice,luke) na novu kvalitetniju lokaciju koja bibila pravo mesto razvoja multimodalnog iintegralnog transporta;

Blizina postojeeg aerodroma upotencijalna komercijalizacija aerodromau Batajnici.

SLABOSTI Izuzetno slaba prohodnost postojee

uline mree (posebno u starom delugrada);

Jo uvek prolazak auto puta kroz sam

centar grada; Nepostojanje 2-3 mosta koja bi znaajnorasteretila postojee kapacitete na Dunavui Savi;

Nedovoljno dobro razvijen javni gradskiprevoz i posebno nepostojanje metroa(bilo kog vida);

Nekorienje reke za gradski prevoz; Skupa i neorganizovana povezanost

aerodroma sa gradom; Egzistencija kljunih saobraajnih

kapaciteta u centru grada (el. i aut.stanice i luka).


52/367

46

1.5. PRIVREDA

Metodoloke napomene

Turizam odreene destinacije zavisi i od mnogih komplementarnih delatnosti. Naravno

da je osnovna indikacija dostignutog razvoja turizma Beograda njegovo uee u

drutvenom proizvodu. Ipak, prikazati samo strukturu drutvenog proizvoda i poziciju

turizma ne bi bilo dovoljno za adekvatnu analizu turistike ponude, pa je prema naim

procenama potrebno uraditi i dodatne analize odreenih delatnosti koje u manjoj ili

veoj meri utiu na razvoj turizma destinacije.

U prethodnoj glavi je posebno analiziran dostignuti nivo razvoja saobraaja i

komunikacija u Beogradu. Ova delatnost je stavljena u posebnu taku Studije zbog svog

vanog doprinosa razvoju turizma Beograda. Na drugom mestu po vanosti za razvoj

turizma Beograda bi se svakako mogla svrstati trgovaka delatnost, pa joj stoga

posveujemo posebnu panju. Takoe, razvoj turistike logistike gde se pre svega

misli na komunalne delatnosti je tema posebne take obe glave studije. U okviru te

analize emo se posebno posvetiti analizi pijane delatnosti18, dok emo ostale

komunalne delatnosti tretirati u onom obimu za koje postoje javni statistiki i drugi

interni podaci (vodovod, odnoenje otpada, parkiranje itd.).

Ostale delatnosti koje prave drutveni proizvod nisu do te mere vane za turistiku

ponudu. Tu se pre svega misli na razvoj industrije, poljoprivrede itd. Svaka dublja

analiza pojedinanih delatnosti Beograda bi se mogla pretvoriti u studiju za sebe, pri

emu bi se prema naoj proceni izgubila poenta, odnosno rang delatnosti koje najvie

utiu na turizam. Konano, radi vee informisanosti pojedinane statistike podatke o

ovim granama privrede Beograda moemo pronai u redovnim statistikim izvetajima

koje publikuju gradski organi.

Nivo i struktura drutvenog proizvodaOsnovni pokazatelj razvoja svake privrede jeste nivo i dinamika drutvenog proizvoda.

Drutveni proizvod po glavi stanovnika je posebno dobar parametar za odreene

18Ova delatnost se moe tretirati i kao trgovaka delatnosti ali i kao komunalna, a kako se najvanijepreduzee iz ove oblasti koje pokriva Beograd tretira kao komunalno preduzee mi smo ovu delatnostpozicionirali na ovom mestu.


53/367

47

komparacije. Po pravilu, drutveni proizvod se meri za odreenu dravu, regiju ili grad.

Metodoloki posmatrano, obuhvat drutvenog proizvoda, kao rezultata svih privrednih

aktivnosti je najispravniji na nivou jedne drave, jer je pretpostavka da su sva preduzea

koja u njoj posluju tu i registrovana.

Po mestu registracije preduzea moe doi do odreenih metodolokih neslaganja u

komparacijama drutvenog proizvoda npr. grada ili pokrajine, jer je pretpostavka da

preduzea registrovana u jednom gradu svoju aktivnost imaju na teritoriji cele drave, a

praktino njihov obim prihoda ulazi u drutveni proizvod samo onog mesta gde su ona

registrovana. Drugim reima, nemogue je razloiti teritorijalnu aktivnost preduzea iz

svih privrednih grana od njihovog mesta registracije, to znai da je verovatno da se

drutveni proizvod npr. Beograda na neki nain metodoloki pumpa jer je veina

najveih preduzea u Srbiji registrovana upravo u Beogradu, a jedan (manji ili vei) deo

svoje aktivnosti obavljaju u celoj dravi. Ipak, naa je procena da su ove metodoloke

mane ne mnogo znaajne i da je zvanina gradska statistika sasvim koretna i obuhvatna,

pa stoga mi u narednom delu dajemo prikaz obima, dinamike i strukture drutvenog

proizvoda Beograda.

Slika 22.Dinamika drutvenog proizvoda Beograda19

0

50.000.000

100.000.000

150.000.000

200.000.000

250.000.000

300.000.000

350.000.000

400.000.000

2000 2001 2002 2003 2004 2005

Drutveni proizvod (000 dinara)

19Statistiki godinjak Beograda za 2006. godinu.


54/367

48

Slika sasvim jasno ukazuje na izuzetnu privrednu ekspanziju beogradske privrede u

poslednjih nekoliko godina, koja korespondira sa otvaranjem zemlje, generalnim

oivljavanjem privrede, poveanjem zaposlenosti i svih ekonomskih pokazatelja.

Prosena godinja stopa rasta drutvenog proizvoda za period 2000-2005. iznosi 5,6%, a

to je omoguilo viestruki rast drutvenog proizvoda po stanovniku.20

Strukturu drutvenog proizvoda daje naredna slika. Statistiki posmatrano, drutvenom

proizvoda Beograda najvie doprinosi trgovina na veliko i malo (30,85%), zatim

preraivaka industrija (21,3%), saobraaj, skladitenje i veze (18%), graevinarstvo

(9,69%), poljoprivreda (3,35%) kao i heterogena kategorija ostalo (14,42%).

Posebno izdvajamo statistiki doprinos grupacije hoteli i restorani (2,33%) koji se mogu

podvesti pod turistiku privredu Beograda. No, ovaj segment privrede Beograda senikako ne moe poistovetiti sa doprinosom cele turistike ponude, jer je ona, kao to je

to u teoriji poznato, mnogo ira kategorija.

Slika 23.Struktura drutvenog proizvoda Beograda

3,35%

21,30%

30,85%

2,33%

14,42%

9,69%18,06%

Poljoprivreda, lov i umarstvo Preraivaka industrija Graevinarstvo Trgovina na vel iko i malo

Saobraaj, skladitenje i veze Hoteli i restorani Ostalo

20Nacrt Strategije grada Beograda, str. 37


55/367

49

Dostignuti stepen razvoja trgovinske delatnosti u Beogradu21

Opti pokazatelji razvoja trgovine

Trgovinski sektor u Beogradu je u poslednjih nekoliko godina imao vrlo ubrzan razvoj.Time je trgovinski sektor u Beogradu postao jedan od najzastupljenijih sektora u

privredi glavnog grada. Kada je re o broju registrovanih preduzea u svim granama

distributivnog sektora22moe se konstatovati da je ukupan broj registrovanih preduzea

u svih 17 optina Beograda na poetku 2008. godine iznosio 59.321 (oko 35% od broja

registrovanih u Srbiji) i 52.793 radnji (oko 22% registrovanih radnji u Srbiji).

U pogledu porekla kapitala, uoavamo da je broj trgovinskih preduzea u vlasnitvu

domaeg kapitala u ukupnom broju trgovinskih preduzea iznosio 85%, mada je udeo

stranog i meovitog kapitaka znatno vei od 15% u trgovinskom sektoru Beograda, s

obzirom da je strani kapital uloen u manji broj velikih preduzea u trgovini

(supermarketi, megamarketi i dr.)23

Tabela 11. Broj pravnih lica u trgovini na malo i veliko u Beogradu

Oblik svojine 31.12.2006 31.12.2007 % 2007Ukupno 17.083 18.604 100,0Drutvena 128 122 0,7

Privatna 16.516 17.917 96,3Zadruna 16 14 0,1Meovita 160 59 0,3Dravna 73 214 1,2Bez oznake 190 278 1,5Poreklo kapitalaUkupno 17.083 18.604 100,0Domai 14.145 15.818 85,0Strani 1.719 1.757 9,4Meoviti 1.039 990 5,3Bez oznake 180 39 0,2

21O ovoj glavi su u znaajnoj meri koriena istraivanja obraena u okviru studije Strategija razvojatrgovine Beograda (2008. godina), koju je je potrebe Skutine Grada Beograda radio struni tim saEkonomskog fakulteta u Beogradu

22 Distributivni sektor se sastoji od trgovine na veliko, trgovine na malo i trgovine na veliko i malovozilima, gorivima i rezervnim delovima

23Statistiki godinjak Beograda 2006 i Saoptenje Zavoda za informatiku i statistikuBeograda 14/2008.


56/367

50

U strukturi ukupnog broja trgovinskih radnji u optinama Beograda, najvea je

zastupljenost trgovinskih radnji u 2006. u sledeim optinama: Novom Beogradu

(31,9%), Starom gradu (15,8%), Paliluli (13,2%), Savskom vencu (10%), Zvezdari

(9,4%), i Zemunu (9%). Ukupan broj zaposlenih je u Beogradu u septembru 2007.

godine iznosio oko 617 hiljada, od ega je u preduzeima bilo zaposleno 453 hiljade

lica, a u radnjama blizu 164 hiljade lica.

Tabela 12. Broj zaposlenih u Beogradu24

Ukupno zaposleni Zaposleni u preduzeima Zaposleni u radnjama2003 571.068 454.253 116.8152004 593.101 465.378 127.723

2005 618.428 471.020 147.408

2006 621.745 458.008 163.7372007/Sept. 616.793 453.211 163.582

Rast realnog prometa robe u trgovini na malo je od 2001. do 2007. godine iznosio

123,5% ili 12,2% godinje. U poslednje tri godine, evidentiran je rast realnog prometa i

to: 28,7% u 2005. godini; 6,9% u 2006. godini i oko 23% u 2007. godini.

Mrea trgovine na veliko Beograda

Na bazi prikupljene baze podataka o broju, strukturi i teritorijalnoj disperziji objekata

trgovine na veliko u Beogradu25 moemo izvesti razliite analize. Na prvom mestu

dajemo strukturu veleprodajnih objekata po grupama delatnosti na svim beogradskim

optinama:

24Saoptenje Zavoda za informatiku i statistiku Beograda 7/2008.25 Izvor podataka za poslovni prostor je Odluka o naknadi za korienje graevinskog

Documents

Strat Turizam