Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

U OVOM BROJUI TO SE DOGAĐA:

U kanalu napravili divlji ribnjak!

Strana 3.

PROIZVODNJA GROŽDJA, VINA I RAKIJE:

Ne cenimo svoja vrhunska vina

Strana 13. SMS MALI OGLASI 063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina IV • Broj 64 • 22. maj 2015. • cena 40 dinara

od 11.4. do 15.5. 2015.

REPORTERSKI ZAPIS „SREMSKE POLJOPRIVREDE“

Pad ce ne ku ku ru za

Sta bil na ce na so je

De ša va nja na svet skim ber za ma

STRAH

Kod ku ku ru za, sun co kre ta, so je i še ćer ne re pe, ne dav ne vi so ke tem pe-ra tu re su ubr za le for mi ra nje li sto va i sa mu ve ge ta ci ju.

Isto vre me no, po sled nje pa da vi ne su po mo gle use vi ma, ali kod po-ljo pri vred ni ka po sto ji strah od vre men skih ne po go da jer je ovaj pe riod go-di ne iz ra zi to ne sta bi lan.

Stra na 10. Fo to: S. Lap če vić

PROGNOZNO IZVEŠTAJNA SLUŽBA ZAŠTITE BILJA

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća Strana 12.

Nije sve u novcu i prodaji. Zapravo nije ništa u tome. Sve je u ljubavi prema mirisu zemlje, štale, u ponosu što ste od jutra do mraka u

svojim poslovima i ne vodite brigu o tuđim stvatima, što su vam prljava i vlažna odeća dokaz da zaista radite - kaže Mića Gligorić. Strana 20.

Mir u fruškogorskoj "divljini"

2 22. maj 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Mi ni star stvo po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne u sa rad nji sa Mi ni star stvom

tr go vi ne, tu ri zma i te le ko mun ka ci-ja, or ga ni zo va lo je dvo dnev ni TA I-EX se mi nar na te mu raz vo ja rob nih ber zi u Re pu bli ci Sr bi ji. Ka ko Re-pu bli ka Sr bi ja ima oba ve zu or ga ni-zo va nja rob nih ber zi uskla đe no sa pro pi si ma Evrop ske Uni je, te ma TA-I EX se mi na ra bi la je iz bor op ti mal-nog mo de la or ga ni zo va nja rob nih ber zi, ko je će po ljo pri vred nim pro-iz vo đa či ma omo gu ći ti jed no stav nu, si gur nu ber zan sku tr go vi nu sa ni-skim tro ško vi ma tr go va nja.

Ka ko je sa op šti lo Mi ni star stvo po ljo pri vre de, u Sr bi ji tre nut no ni-je us po sta vljen ade kva tan okvir za raz voj rob nih ber zi u Sr bi ji. Ne do-sta tak prav nog okvi ra ima za po sle-di cu ne us po sta vljen si stem li cen ci-ra nja i kon tro le ra da rob nih ber zi na dnev nom spot tr ži štu (dnev no tr žišt gde se is po ru ka ro be vr ši u ne ko li ko da na), kao i ne us po sta vlje nu ber-zan sku ar bi tra žu, od no sno za štit ne fon do ve ko ji bi uče sni ci ma u tr go-va nju omo gu ći li van sud sko re ša va-

nje even tu al nih spo ro va.Po red ak tiv no sti na una pre đe nju

spot tr ži šta, dva Mi ni star stva či ne na po re na us po sta vlja nju rob no – ber zan skog ter min skog tr go va nja ko je po ljo pri vred nim pro iz vo đa či ma omo gu ću je osi gu ra nje ce ne po ljo-pri vred nih pro iz vo da dok je pro iz-vod još na po lju. Iz ra že ne i na gle pro me ne ce na po ljo pri vred nih pro-iz vo da, na ro či to ku ku ru za i pše ni ce, iz i sku ju po tre bu za us po sta vlja njem ter min skog tr ži šta i omo gu ća va nje osi gu ra nja pro daj nih ce na za ove pro iz vo de.

- Mi ni star stvo po ljo pri vre e de će na sta vi ti in ten zi van rad na us po-sta vlja nju rob nih ber zi u do me nu svo jih nad le žno sti, ka ko bi na šim po ljo pri vred ni ci ma obez be di li tr-ži šne me ha ni zme ko ji su do stup ni po ljo pri vred nim pro iz vo đa či ma u Evrop skoj Uni ji, sa op šte no je iz mi-ni star stva.

Dvo dnev nom se mi na ru, pri su-stvo va li su pred stav ni ci in sti tu ci-ja ko je će bi ti uklju če ne u si stem rob nih ber zi, kao i struč nja ci iz ove obla sti. s. p.

Pra vo na ko ri šće nje zna ka „Naj bo lje iz Voj vo di ne“, na pe-

riod od tri go di ne, do-de lju je se ove go di ne za dva no va pro iz vo da pro-iz vo đa ča „JAM @ JELLY“ iz Iri ga, za pek mez od kaj si ja i ko vač koj ra di o-ni ci ,,Ko va no gvo žđe Me-sa roš'' iz Be če ja, za ruč no pra vlje nu sto li cu od ko va-nog gvo žđa „HA NA“. Ovu pre sti žnu ozna ku, tač ni je ser ti fi ka te ko ji ozna ča va-ju pra vo na no še nje zna-ka, do de lio je pred u zet-ni ci ma za vre me tra ja nja Po ljo pri vred nog saj ma u No vom Sa du, na štan du Po kra jin-skog se kre ta ri ja ta za pri vre du, za-po šlja va nje i rav no prav nost po lo va, pot pred sed nik Po kra jin ske vla de i re sor ni se kre tar Mi ro slav Va sin, u pri su stvu broj nih zva ni ca iz sve ta pri vre de.

Pre ma Od lu ci o usta no vlja va nju zna ka ,,Naj bo lje iz Voj vo di ne", Po-kra jin ski se kre ta ri jat za pri vre du, za po šlja va nje i rav no prav nost po-lo va ob ja vio je kon kurs ni po stu pak za ostva ri va nje pra va na ko ri šće nje ovog zna ka. Po stu pak utvr đi va nja

usa gla še no sti kri te ri ju ma po zah te vu kon kur sa za ovaj pro iz vod spro ve la je akre di-to va na kon trol na ku ća ,,Ju-go in spekt“ iz No vog Sa da, ko ja je na osno vu is pi ti va nja uz po moć eks pert skog ti ma za oce nu kva li te ta, do sta vi-la svo je mi šlje nje Sa ve tu za stan dar di za ci ju i za šti tu in te-lek tu al ne svo ji ne. Ozna ka se do de lju je za pro iz vod na tri go di ne, s tim što se kon tro la kva li te ta i pro iz vod nje pro iz-vo da vr ši naj ma nje jed nom go di šnje.

- Ozna ka za kva li tet ,,Naj-bo lje iz Voj vo di ne“ je usta-no vlje na pre de set go di na, a

do da nas je, uklju ču ju ći i da na šnje do bit ni ke, ovaj znak do de ljen za 16 pro iz vo da, što je po ka za telj ko li ko su stro gi kri te ri ju mi, zah tev ni uslo vi i ko-li ko je pro ce du ra za do bi ja nje zna ka usa gla še na sa ele men ti ma, stan dar-di ma i kva li te tom ko ji se da nas pri-

me nju je u ze mlja ma Evrop ske uni je. Do bi ja nje ovog zna ka je kraj jed nog pu ta ko ji pro iz vo đa či pro la ze u na-sto ja nji ma da do stig nu vr hun ski ni vo kva li te ta. Do bi ja nje ovog zna ka zna či da na svim sa jam skim ma ni fe sta ci-ja ma u ze mlji i ino stran stvu, u ma lo-pro da ji i ve le pro da ji, ima te do kaz da je vaš pro iz vod ne što što je naj bo lje

iz Voj vo di ne. Na taj na čin ne osva-ja te sa mo tr ži šta, uz mo guć nost da bo lje pro da je te svoj pro iz vod, već da je te do bar pri mer kva li te ta, po ja-ča va te kon ku rent nost i sti mu li še te i dru ge pro iz vo đa če da do stig nu onaj stan dard ko ji im omo gu ća va do bi ja-nje ovog zna ka - re kao je Mi ro slav Va sin. s. p.

Čla ni ce Aso ci ja ci je po ljo pri-vred ni ka pro ti ve se du go-roč nom iz da va nju i pro da ji

ze mlji šta stran ci ma, a u tim sta vo-vi ma ih po dr ža va i lo kal na sa mo u-pra va Su bo ti ce. Ka ko je na tri bi ni u Su bo ti ci iz ja vio pred se da va ju ći Uprav nog od bo ra ove aso ci ja ci je Mi ro slav kiš, do šli su do tek sta na-cr ta iz me na i do pu na za ko na o po-ljo pri vred nom ze mlji štu, ko ji ma je pred vi đe na mo guć nost du go roč nog iz da va nja dr žav ne ze mlje prav nim li ci ma na osno vu in ve sti ci o nih pla-no va, pre no si RTV.

- Za nas po ljo pri vred ni ke je to ne pri hva tlji vo. Mi sma tra mo da no-si lac raz vo ja mo ra bi ti ma lo po ro dič-no ga zdin stvo, a ne ve li ko prav no li-ce. Bez to ga ne ma ru ral nog raz vo ja i ne ma vi še lju di na se lu - tvr di Kiš.

Ume sto to ga, ka ko ka že, Aso ci-ja ci ja pred la že - pro da ju ze mlji šta ko je ni je pred met re sti tu ci je. I to 200.000 hek ta ra onim po ljo pri vred-ni ci ma ko ji ži ve i ra de u me stu gde se ze mlji šte i na la zi, s ogra ni če njem na 20 hek ta ra.

- To je ono što mo že da una pre di ma lo lo kal no ga zdin stvo. Na rav no da ne mo že mo pri hva ti ti da ne ki in ve sti tor iz ino stran stva bu de pri vi le go van. Za nas je ne pri hva tlji vo da se me nja za-kon sa mo ka ko bi se pri la go di li stran ci-ma i in ve sti ci ja ma - re kao je on.

Sku pu je pri su stvo vao i gra do-na čel nik Su bo ti ce Je ne Ma glai, ko ji ka že da lo kal na sa mo u pra va ne po-dr ža va za kon ska re še nja ko ja da ju mo guć nost za sti ca nje pra va svo-ji ne na po ljo pri vred nom ze mlji štu stran ci ma.

On je pod vu kao da bi iz me ne ovog za ko na tre ba lo da bu du pred-met jav ne ras pra ve i po seb no na-gla sio da re še nja tog za ko na još uvek ni su po zna ta, već se o nji ma sa mo pri ča.

Ma glai sma tra da je ze mlji šte re surs ko ji tre ba da osta ne u vla-sni štvu onih ko ji ov de ži ve i ko ji su

ge ne ra ci ja ma sti ca li tu imo vi nu.Ta ko đe sma tra pro ble ma tič nim i

to da se do zvo li du go ro čan za kup stra nim kom pa ni ja ma, jer bi ti me, po nje go voj oce ni, do ma ći pro iz vo-đa či bi li pot pu no de va sti ra ni.

- Ne će mo baš ta ko la ko da pu-sti mo da ovaj za kon ima re še nja ko ja će du go roč no osta vi ti ve o ma ne ga tiv ne efek te na na šu za jed ni-cu i na še po ljo pri vred ne pro iz vo-đa če, po seb no na ma le i sred nje po ljo pri vred ne pro iz vo đa če - re-kao je Ma glai.

s. p.

NO VI SAD • "naJ BO lJe iz vOJ vO di ne"

znak za još dva pro iz vo dapra vo na ko ri šće nje zna ka „naj bo lje iz voj vo di ne“, na pe riod od tri go di ne, do de ljen ove go di ne i „JaM @ JellY“ iz iri ga, za pek mez od kaj si ja

Ser­ti­fi­ka­ti­za­„Naj­bo­lje­iz­Voj­vo­di­ne“

Pro iz vod, no si lac zna ka je ove go di ne pek mez od kaj si ja pred-u zet ni ce Mir ne Mi lo sa vlje vić, ko ji se do bi ja pre ra dom pa žlji vo oda bra nih, naj kva li tet ni jih plo-do va sa Fru ške go re – vo ćar skog re gi o na sa du gom tra di ci jom, te ta ko ko ri šće njem no ve teh no-lo gi je i sta kle ne am ba la že ču va naj lep šu aro mu, mi ris i hran lji ve sa stoj ke. Pro iz vod se pa ste ri zu-je i ne sa dr ži kon zer van se i do-dat ne adi ti ve.

Dru gi no si lac pre sti žne ozna ke kva li te ta u 2015. go di ni je i ruč no pra vlje na sto li ca od ko va nog gvo žđa ,,HA NA“, ko ja no si i ozna ku ,,pro iz-vod umet nič kog za na ta'', kao i sti-li zo va nu ozna ku ,,otvo re ne ša ke''. Njen autor i pro iz vo đač, pred u zet nik dra gan Me sa roš, no si lac je Ser ti-fi ka ta Mi ni star stva pri vre de Re pu bli-ke Sr bi je od 2014. go di ne, što ide u pri log tra di ci o nal nom i umet nič kom aspek tu ovog pro iz vo da, kao i neo-spor nom kva li te tu nje go ve iz ra de.

O pro iz vo di ma

SU BO TI CA • iz asO Ci Ja Ci Je pO lJO pri vred ni ka

ne pri hva tlji va pro da ja ze mlje stran ci maaso ci ja ci ja pred la že pro da ju ze mlji šta ko je ni je pred met re sti tu ci je, i to 200.000 hek ta ra onim po ljo pri vred ni ci ma ko ji ži ve i ra de u me stu gde se ze mlji šte i na la zi, s ogra ni če njem na 20 hek ta ra

Ra­ta­ri­tra­že­da­se­ze­mlja­pro­da­lo­kal­nom­sta­nov­ni­štvu

BE O GRAD iz Mi ni star stva pO lJO pri vre de

rad na us po sta vlja nju rob nih ber zi

Sa­se­mi­na­ra

322. maj 2015.

IN TER VJU

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Slu­žba­za­od­no­se­s­ jav­no­šću­ i­pro­to­kol­Jav­nog­vo­do­pri­vred­nog­ pred­u­ze­ća­ „Vo­de­ Voj­vo­

di­ne“­ sa­op­šti­la­ je­ da­ je­ je­dan­ od­naj­dra­stič­ni­jih­pri­me­ra­ugro­ža­va­nja­funk­ci­o­nal­no­sti­ka­nal­ske­mre­že­za­be­le­žen­je­ovih­da­na­­na­To­var­nič­kom­ka­na­lu­u­Op­šti­ni­Pe­ćin­ci.­­­Obi­la­skom­lo­ka­ci­je­utvr­đe­no­je­

da­je­ovaj­oko­13­ki­lo­me­ta­ra­du­ga­čak­ka­nal­i­je­dan­od­ve­ćih­u­Sre­mu,­

pre­gra­đen­na­dva­me­sta,­a­u­ko­ri­tu­ka­na­la­ na­pra­vljen­ je­ „rib­njak“­ du­ga­čak­oko­po­la­ki­lo­me­tra­–­na­vo­di­se­ u­ sa­op­šte­nju­ „Vo­da­ Voj­vo­di­ne“­i­ do­da­je­ da­ do­ sad­ ne­za­be­le­že­no­pre­gra­đi­va­nje­ka­na­la­na­ova­ko­dra­sti­čan­ na­čin­ mo­že­ pro­u­zro­ko­va­ti­­ozbilj­ne­ pro­ble­me­ u­ slu­ča­ju­ ve­ćih­pa­da­vi­na,­jer­pre­vas­hod­na­funk­ci­ja­To­var­nič­kog­ka­na­la­je­ste­od­vod­nja­va­nje.­

O­ ­ ra­do­vi­ma­ na­ pre­gra­đi­va­nju­ka­na­la­ ni­je­ oba­ve­šte­no­ nad­le­žno­vo­do­pri­vred­no­pred­u­ze­će­Ga­lo­vi­ca,­ni­ti­po­se­du­je­bi­lo­ka­kvu­do­ku­men­ta­ci­ju­ o­ ­ vod­nim­ ak­ta­ za­ „rib­njak“­ko­ji­tu­ni­ka­ko­ne­mo­že­da­bu­de.­­­JVP­Vo­de­Voj­vo­di­ne­je­u­skla­du­

sa­svo­jim­nad­le­žno­sti­ma,­oba­ve­sti­lo­je­Vod­nu­in­spek­ci­ju­o­ovom­slu­ča­ju,­ka­že­se­u­sa­op­šte­nju.­

S. P.

U ovoj­go­di­ni­ lo­kal­na­sa­mo­u­pra­va­u­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci­ po­ma­že­ po­ljo­pri­vre­di­­

na­vi­še­na­či­na:­na­pr­vom­me­stu­je­osi­gu­ra­nje­ use­va­ gde­ je­ Grad­ska­upra­va­ za­ po­ljo­pri­vre­du­ osi­gu­ra­la­kom­ple­tan­usev­ku­ku­ru­za­na­te­ri­to­ri­ji­gra­da.­Va­žna­po­moć­je­an­ga­žo­va­nje­po­ljo­ču­var­ske­slu­žbe,­spro­ve­de­na­je­i­jav­na­na­bav­ka­za­ana­li­zu­ze­mlji­šta­ta­ko­da­će­po­ljo­pri­vred­ni­ci­mo­ći­bes­plat­no­da­utvr­de­ka­kvo­je­nji­ho­vo­ze­mlji­šte.­Na­ba­vlje­ne­su­­ra­ke­te­ za­ pro­tiv­grad­nu­ za­šti­tu,­ a­po­što­ je­ dr­ža­va­ sma­nji­la­me­seč­nu­na­dok­na­du­ strel­ci­ma,­ lo­kal­na­ sa­mo­u­pra­va­će­na­dok­na­di­ti­tu­raz­li­ku.­Ovo­ je­ is­ta­kao­po­moć­nik­ gra­do­na­čel­ni­ka­Srem­ske­Mi­tro­vi­ce­za­po­ljo­pri­vre­du­Bo­ri­slav­Ba­bić­u­raz­go­vo­ru­za „Srem­sku­po­ljo­pri­vre­du“.­

U­če­mu­se­još­ogle­da­po­moć­po­ljo­pri­vre­di?

­­ Po­moć­po­ljo­pri­vre­di­ ogle­da­ se­i­ či­šće­njem­ i­ odr­ža­va­njem­ ka­na­la,­kao­ i­ šljun­če­njem­atar­skih­pu­te­va.­Agen­ci­ja­za­ru­ral­ni­raz­voj­do­bi­la­je­su­gla­snost­na­svoj­pro­gram­za­pod­sti­ca­je­u­obla­sti­na­bav­ke­opre­me­za­na­vod­nja­va­nje­svih­vr­sta­i­za­pro­iz­vod­nju­u­za­šti­će­nom­pro­sto­ru­pa­će­i­to­bi­ti­po­moć.

Ka­ko­i­ko­li­ko­Agen­ci­ja­za­ru­ral­ni­ raz­voj­ gra­da­ po­ma­že­ po­je­din­ci­ma­ i­ or­ga­ni­za­ci­ja­ma­ u­svom­re­so­ru­?

­­Agen­ci­ja­za­ru­ral­ni­raz­voj­pru­ža­kon­sul­tant­ske­ uslu­ge­ svo­jim­ ko­ri­sni­ci­ma­i­to­pod­ra­zu­me­va­pru­ža­nje­teh­nič­ke­po­dr­ške­u­pri­pre­ma­nju­do­ku­men­ta­ci­je­i­po­pu­nja­va­nju­pri­ja­va­za­pro­gra­me­po­dr­ške­ko­ji­ se­spro­vo­de­na­ni­vou­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je,­AP­Voj­vo­di­ne­i­Gra­da­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca.­Agen­ci­ja­ je­pra­ti­la­sve­kon­kur­se­ na­ svim­ ni­vo­i­ma­ vla­sti­ i­ bla­go­vre­me­no­pro­sle­đi­va­la­in­for­ma­ci­je­o­svim­ ak­tu­el­nim­ pod­sti­ca­ji­ma,­ sub­ven­ci­ja­ma­ i­ kre­dit­nim­ li­ni­ja­ma­ do­ko­ri­sni­ka­nji­ho­vih­uslu­ga.­Ko­ri­ste­ći­ove­ uslu­ge­ za­in­te­re­so­va­na­ po­ljo­pri­vred­na­ ga­zdin­stva­ i­ udru­že­nja­gra­đa­na­su­ iz­bu­dže­ta­AP­Voj­vo­di­ne­po­vu­kli­oko­30.000.000­­di­na­ra.­U­2014.­go­di­ni­Agen­ci­ja­je­do­de­li­la­sred­stva­ udru­že­nji­ma­ gra­đa­na­ či­ja­je­ de­lat­nost­ u­ ve­zi­ sa­ po­ljo­pri­vre­dom­ su­mu­ u­ ukup­nom­ iz­no­su­ od­

820.000­di­na­ra,­a­ove­go­di­ne­u­ te­na­me­ne­ je­ usme­ri­la­ zna­čaj­no­ ve­ća­ sred­stva­ ko­ja­ iz­no­se­ 1,352.000­di­na­ra.­ Kon­kurs­ je­ bio­ na­me­njen­udru­že­nji­ma­ gra­đa­na­ sa­ pod­ruč­ja­Gra­da­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca­či­ja­ je­de­lat­nost­u­ve­zi­sa­po­ljo­pri­vred­nom­pro­iz­vod­njom,­ bilj­nom­ i­ sto­čar­skom,­ kao­ i­ udru­že­nji­ma­ gra­đa­na­či­ja­je­de­lat­nost­u­ve­zi­sa­za­šti­tom­ži­vo­ti­nja.­U­ci­lju­po­bolj­ša­nja­kul­tur­nih­sa­dr­ža­ja­na­se­lu­Agen­ci­ja­je­bi­la­na­ru­či­lac­ iz­ra­de­pro­jekt­no­teh­nič­ke­do­ku­men­ta­ci­je­in­ve­sti­ci­o­nog­odr­ža­va­nja­ i­re­kon­struk­ci­je­do­mo­va­kul­tu­re­u­ne­ko­li­ko­se­la­ko­ji­su­u­lo­šem­sta­nju­i­pri­ba­vi­la­sve­do­zvo­le­za­iz­vo­đe­nje­ra­do­va.

Ka­kva­sa­rad­nja­je­ostva­re­na­sa­ban­ka­ma­i­slič­nim­in­sti­tu­ci­ja­ma,­ na­ ko­ji­ na­čin­ se­ sa­ra­đi­va­lo­i­ko­ji­su­do­sa­da­ostva­re­ni­efek­ti­?

­ ­ Što­ se­ ti­če­ sa­rad­nje­ sa­ ban­ka­ma­ i­slič­nim­ in­sti­tu­ci­ja­ma­Agen­ci­ja­sa­ra­đu­je­sa­nji­ma­u­tom­smi­slu­da­po­ma­že­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­u­pri­ku­plja­nju­ do­ku­men­ta­ci­je­ i­ po­pu­nja­va­nju­ apli­ka­ci­ja­ za­ do­bi­ja­nje­ sred­sta­va­ta­ko­da­je­do­sa­da­­Agen­ci­ja­pru­ži­la­ 370­ kon­sul­tant­skih­ uslu­ga­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma.­ Grad­ska­ upra­va­ za­ po­ljo­pri­vre­du­ sa­ra­đu­je­ ta­ko­što­su­fi­nan­si­ra­deo­ka­ma­te­kod­po­ljo­pri­vred­nih­ kre­di­ta.­ U­ ovoj­ go­di­ni­ pla­ni­ra­no­ je­ su­fi­nan­si­ra­nje­ de­la­ka­ma­te­ za­ krat­ko­roč­ne­ kre­di­te­ za­na­bav­ku­za­sto­čar­sku­pro­iz­vod­nju­i­krat­ko­roč­ni­kre­di­ti­za­je­se­nju­se­tvu.­Po­ljo­pri­vred­ni­ci­ su­ ve­o­ma­ za­in­te­re­so­va­ni­za­ove­kre­di­te­ta­ko­da­se­oni­ re­a­li­zu­ju­u­ve­o­ma­krat­kom­ro­ku.­A­ko­li­ko­su­zna­čaj­ne­ove­ak­tiv­no­sti­sve­do­či­i­to­da­je­„Opor­tu­nity­ban­ka“­otvo­ri­la­i­fi­li­ja­lu­u­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci.­Pla­ni­ra­ni­su­i­pre­go­vo­ri­sa­Ga­ran­cij­skim­ fon­dom­ i­ Raz­voj­nim­fon­dom­AP­Voj­vo­di­ne­o­mo­gu­ćoj­sa­rad­nji­u­po­gle­du­su­fi­nan­si­ra­nja­de­la­

ka­ma­te­ du­go­roč­nih­ kre­di­ta­ ši­ro­ke­na­me­ne­u­ci­lju­po­bolj­ša­nja­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vod­nje.

Ko­ji­su­naj­bi­ti­ni­ji­pro­jek­ti­ko­ji­se­ostva­ru­ju­ili­pla­ni­ra­ju­da­se­ostva­re­u­ovoj­sre­di­ni­?

­­ Ra­di­ se­ na­sta­vak­ sre­đi­va­nja­ka­nal­ske­mre­že.­ Pla­ni­ra­na­ je­ i­ ko­ma­sa­ci­ja­de­la­ te­ri­to­ri­je,­a­upo­re­do­sa­ njom­ će­ ići­ i­ na­vod­nja­va­nje.­ O­sve­mu­ ovo­me­ jav­nost­ će­ bi­ti­ oba­ve­šte­na­na­vre­me.­­

Do­kle­se­sti­glo­u­re­a­li­za­ci­ji­pro­jek­ta­za­bez­bed­no­pri­ku­plja­nje­ži­vo­tinj­skog­ot­pa­da­u­La­ćar­ku?­

­­ Ve­za­no­ za­ pla­ni­ra­ni­ pro­je­kat­pri­ku­plja­nja­ži­vo­tinj­skog­ot­pa­da­ ura­đe­na­ je­ pro­jekt­na­ do­ku­men­ta­ci­ja­ i­ tre­nut­no­ se­ tra­ži­lo­ka­ci­ja­na­ko­joj­će­bi­ti­sme­šte­na­hlad­nja­ča­za­skla­di­šte­nje­ži­vo­tinj­skog­ ot­pa­da.­ To­ je­ va­žan­pro­je­kat­ko­ji­će­se­re­a­li­zo­va­ti­u­

skla­du­ sa­oču­va­njem­ i­ za­šti­tom­ži­vot­ne­sre­di­ne.

Ka­kva­je­sa­rad­nja­lo­kal­ne­sa­

mo­u­pra­ve­sa­se­li­ma­i­kroz­ko­je­ak­tiv­no­sti­se­to­još­ogle­da?

­­­Pred­stav­ni­ci­Agen­ci­je­za­ru­ral­ni­raz­voj­je­u­sa­rad­nji­sa­Upra­vom­za­po­ljo­pri­vre­du­su­ob­i­šli­se­la­na­te­ri­to­ri­ji­Gra­da­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca.­Tom­pri­li­kom­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ su­ oba­ve­šte­ni­o­svim­ak­tu­el­nim­kon­kur­si­ma,­kre­dit­nim­ li­ni­ja­ma­ i­ sub­ven­ci­ja­ma­na­svim­ni­vo­i­ma­fi­nan­si­ra­nja­od­lo­kal­nog­ do­ re­pu­blič­kog.­ Agen­ci­ja,­ta­ko­đe,­ pra­vi­ i­ ba­zu­ po­da­ta­ka­ po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­đa­ča­ko­ji­su­se­iz­ja­sni­li­na­osno­vu­do­bi­je­nih­zah­te­va­da­su­sa­gla­sni­da­do­bi­ja­ju­va­žna­oba­ve­šte­nja­ pu­tem­ SMS­ po­ru­ka,­re­kao­ je­ Bo­ri­slav­ Ba­bić,­ po­moć­nik­gra­do­na­čel­ni­ka­ za­ po­ljo­pri­vre­du­ u­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci,­ o­ ak­tiv­no­sti­ma­ko­ji­ma­ se­ sa­gle­da­va­ po­moć­ po­ljo­pri­vre­di­i­sa­rad­nja­sa­se­lom.­ Raz­go­va­ra­la:­S.Đa­ko­vić­

SREM­SKA­MI­TRO­VI­CABO­RI­SLAV­BA­BIĆ,­PO­MOĆ­NIK­GRA­DO­NA­ČEL­NI­KA:­KA­KO­LO­KAL­NA­SA­MO­U­PRA­VA­PO­MA­ŽE­AGRA­RU­

Osi­gu­ra­nje,­ana­li­ze,­su­fi­nan­si­ra­nje­ka­ma­ta...Osim­ure­đe­nja­atar­skih­pu­te­va­i­ka­nal­ske­mre­že,­po­ljo­pri­vre­di­i­se­lu­po­ma­že­se­osi­gu­ra­njem­use­va,­bes­plat­nim­ana­li­za­ma­kva­li­te­ta­ze­mlji­šta,­an­ga­žo­va­njem­po­ljo­ču­var­ske­slu­žbe,­skla­pa­njem­po­volj­nih­aran­žma­na­sa­ban­ka­ma­ka­ko­bi­se­lak­še­oba­vi­la­se­tva­ili­ob­no­vio­stoč­ni­fond

PE­ĆIN­CI­•­I­TO­SE­DO­GA­ĐA

U­To­var­nič­kom­ka­na­lu­na­pra­vljen­di­vlji­rib­njak!

Pre­gra­đen­To­var­nič­ki­ka­nal

Bo­ri­slav­Ba­bić,­po­moć­nik­gra­do­na­čel­ni­ka­

za­po­ljo­pri­vre­du Na­si­pa­nje­atar­skog­pu­ta

La­bo­ra­to­ri­ja­za­is­pi­ti­va­nje­kva­li­te­ta­zem­ljšta

4 22. maj 2015.

SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Agrar na re for ma po sle Dru gog svet skog ra ta ,,Jed na od ka­rak te ri sti ka agrar ne po li ti ke

Ju go sla vi je, po sle Dru gog svet skog ra­ta,­ je­ te­žnja­ ka­ raz­vo­ju­ krup­ne­rob­ne­ po­ljo­pri­vred­ne­ pro­iz­vod­nje.­Da­bi­se­ova­kva­pro­iz­vod­nja­mo­gla­ra­ci­o­nal­no­ i­ eko­no­mič­no­ or­ga­ni­zo­va ti, jed na od pret po stav ki je i po­sto­ja­nje­ ve­ćih,­ krup­ni­jih­ po­vr­ši­na.­Po­što­je­pre­te­žan­deo­ze­mlji­šnih­po­vr­ši­na­bio­u­vla­sni­štvu­sit­nih­i­sred­njih­ga­zdin­sta­va,­dr­ža­va­je­za­hva­ti­ma u do me nu po se dov ne struk tu re na­sto­ja­la­ stvo­ri­ti­ krup­ne­ po­vr­ši­ne,­od­no­sno­ ve­li­ka­ ga­zdin­stva.­ Zbog­ni­za­ spe­ci­fič­no­sti,­ u­ po­ljo­pri­vre­di­ni­je­ iz­vr­še­na­na­ci­o­na­li­za­ci­ja­kao­što­je­to­uči­nje­no­u­dru­gim­pri­vred­nim­gra­na­ma.­Pro­blem­raz­vo­ja­po­ljo­pri­vre­de­re­ša­van­je­i­stva­ra­njem­dru­štve­nih­or­ga­ni­za­ci­ja­na­prin­ci­pu­dru­štve­ne­svo­ji­ne,­i­po­ste­pe­nog­po­društvlja­va­nja­ pro­iz­vod­nje­ i­ sred­sta­va­ in­di­vi­du­al­nih­ pro­iz­vo­đa­ča’’,­na­vo­di­Kiš­ge­ci.Agrar­na­re­for­ma­i­unu­tra­šnja­ko­

lo­ni­za­ci­ja­u­NR­Sr­bi­ji­spro­vo­đe­na­je­pre­ma­Za­ko­nu­o­agrar­noj­re­for­mi­i­unu­tra­šnjoj­ko­lo­ni­za­ci­ji­(Sl.­list­DFJ­64/45).­ Ovim­ za­ko­nom­ re­gu­li­sa­na­su, ka ko pi ta nja ko ja se od no se na agrar nu re for mu, ta ko i pi ta nja ko­ja­se­od­no­se­na­ko­lo­ni­za­ci­ju,­a­sve­u­ci­lju­ostva­ri­va­nja­ustav­nog­na­če­la­da­ze­mlja­pri­pa­da­oni­ma­ko­ji­ je­ob­ra­đu­ju.­ Pred­vi­đe­na­ je­ eks­pro­pi­ja­ci­ja­ze­mlji­šta­ko­je­se­u­ča­su­do­no­še­nja­ za­ko­na­ na­la­zi­lo­ u­ svo­ji­ni­or­ga­ni­za­ci­ja­ i­ li­ca­ ko­ja­ se­ ne­ba­ve­po­ljo­pri­vre­dom,­ a­ za­tim­ eks­pro­pi­ja­ci­ja­ ze­mlji­šta­ pre­ko­ od­re­đe­nog­mak­si­mu­ma­onih­ li­ca­ko­ja­se­ba­ve­po­ljo­pri­vre­dom.­ Od­ ova­ko­ eks­pro­pi­sa­nog­ze­mlji­šta­stvo­ren­je­ze­mlji­šni­fond­agrar­ne­re­for­me.­Da­bi­se­stvo­rio­ ze­mlji­šni­ fond­za­ iz­vo­đe­nje­agrar­ne­re­for­me­ i­unu­tra­šnje­ko­lo­ni­za­ci­je,­ eks­pro­pi­sa­no­ je­ od­ do­ta­da­šnjih­ sop­stve­ni­ka­ i­ pre­šlo­ u­ ru­ke­dr­ža­ve,­sle­de­ća­po­ljo­pri­vred­na­i­šum­ska­do­bra:1.­ Ve­li­ki­ po­se­di­ –­ za­kon­ sa­dr­ži­

u­sa­svim­sa­že­tom­tek­stu­de­fi­ni­ci­ju­ve­li­kog­po­se­da.Po­ toj­ de­fi­ni­ci­ji­ sva­ki­ ze­mlji­šni­

po­sed­ko­ji­ ima­vi­še­od­25­hek­ta­ra­ob­ra­di­ve­ ze­mlje­ sma­tra­ se­ ve­li­kim­po­se­dom.­ I­ po­sed­ ko­ji­ ne­ma­ 25­hek­ta­ra­ob­ra­di­ve­ze­mlje,­ali­sa­neo­

bra­di­vom­pre­la­zi­45­hek­ta­ra,­sma­tra­ se­ ve­li­kim­ po­se­dom.­ Po­ ovom­osno­vu­ u­ ze­mlji­šni­ fond­ je­ une­to­84.700­hek­ta­ra.2.­Ze­mlji­šni­po­se­di­u­svo­ji­ni­or­

ga­ni­za­ci­ja­ ko­je­ se­ ne­ ba­ve­ po­ljo­pri­vred­nom­ pro­iz­vod­njom­ (ban­ke,­pred­u­ze­ća,­ de­o­ni­čar­ska­ dru­štva­ i­sl.),­od­u­ze­to­je­2.600­hek­ta­ra.3.­Eks­pro­pi­sa­ni­su­i­po­se­di­bo­go­

mo­lja,­ma­na­sti­ra­i­ver­skih­usta­no­va­(po­se­di­ cr­ka­va)­ i­ svih­ vr­sta­ za­du­žbi­na,­sve­tov­nih­i­ver­skih.­U­Voj­vo­di­ni­ je­ ta­ko­ od­u­ze­to­ cr­kvi­ ukup­no­34.522­hek­ta­ra.­Za­ko­nom­je­pro­pi­sa no da se cr kva ma osta vlja u sva­kom­slu­ča­ju­10­hek­ta­ra­od­nji­ho­vih­ukup­nih­ po­vr­ši­na­ nji­va,­ ba­šta,­ vi­no­gra­da,­ voć­nja­ka,­ utri­na­ i­ šu­ma,­a­od­u­ze­ta­im­je­ze­mlja­sa­mo­pre­ko­te­ gra­ni­ce.­ Cr­kve­nim­ usta­no­va­ma,­ko je su ima le ka rak ter isto rij sko­na­ci­o­nal­nih­ spo­me­ni­ka,­ mo­glo­ se­osta­vi­ti­i­vi­še­od­10­hek­ta­ra­ze­mlje,­ali­naj­vi­še­30­hek­ta­ra­ob­ra­di­vog­ze­mlji­šta­ i­ 30­ hek­ta­ra­ šu­ma.­ Ko­li­ko­se­ u­ sva­kom­ kon­kret­nom­ slu­ča­ju­osta­vlja­lo,­od­lu­či­vao­je­mi­ni­star­po­ljo­pri­vre­de,­a­po­mi­šlje­nju­mi­ni­stra­pro­sve­te.4.­Ze­mlji­šni­po­se­di­bez­sop­stve­

ni­ka­ili­prav­nog­na­sled­ni­ka­–­od­u­ze­to­8.600­hek­ta­ra;5.­ Za­kon­ o­ agrar­noj­ re­for­mi­ je­

u­ne­ko­li­ko­na­vra­ta­do­ra­đi­van­te­su­od­re­đe­ni­no­vi­uslo­vi­za­od­u­zi­ma­nje­ze­mlji­šta.­Od­re­djen­je­vi­šak­ze­mljo­rad­nič­kih­po­se­da­iz­nadmak­si­mu­ma.­ Ze­mljo­rad­nič­ki­

mak­si­mum­od­re­đen­ je­na­20­–­35­hek­ta­ra­ ob­ra­di­ve­ ze­mlje­ ili­ do­ 45­hek­ta­ra­ ukup­ne­ po­vr­ši­ne.­ Od­u­ze­to­je­ukup­no­oko­74.000­hek­ta­ra;6.­Vi­šak­po­se­da­iz­nad­ne­ze­mljo­

rad­nič­kog­ mak­si­mu­ma­ –­ iz­nad­ tri­od­no­sno­ pet­ hek­ta­ra­ –­ od­u­ze­to­ je­43.000­hek­ta­ra;7.­ Dr­žav­ni­ po­se­di­ iz­dvo­je­ni­ za­

fond­–­1.500­hek­ta­ra;8.­Po­se­di­osta­vlje­ni­od­ko­lo­ni­sta­

–­7.100­hek­ta­ra;9.­U­ze­mlji­šni­fond­agrar­ne­re­for­

me­i­unu­tra­šnje­ko­lo­ni­za­ci­je,­po­red­ova­ko­eks­pro­pi­sa­nog­ze­mlji­šta,­ušlo­je­ i­ze­mlji­šte­dr­ža­vlja­na­ne­mač­kog­raj­ha­ i­ li­ca­ ne­mač­ke­ na­rod­no­sti,­kon­fi­sko­va­na­pre­ma­od­lu­ci­AV­NOJ­a­1944.­go­di­ne,­kao­i­po­se­di­ne­pri­ja­te­lja­kon­fi­sko­va­ni­pre­su­da­ma,­a­ to­je­–­412.000­hek­ta­ra.

Ova­ko­ od­u­ze­to­ ze­mlji­šte­ pre­šlo­je­ u­ ru­ke­ dr­ža­ve,­ ušlo­ u­ ze­mlji­šni­fond­ agrar­ne­ re­for­me­ i­ unu­tra­šnje­ko­lo­ni­za­ci­je,­ a­ za­tim­ iz­ tog­ fon­da­do­de­lji­va­no­ ko­ri­sni­ci­ma.­ Tre­ba­ za­pa­zi­ti­da­svo­ji­na­na­ze­mlji­od­u­ze­toj­na­osno­vu­ovog­za­ko­na­ni­je­pre­la­zi­la­ne po sred no sa ra ni jeg sop stve ni ka na­ko­ri­sni­ka,­već­je­naj­pre­pre­la­zi­la­u­ru­ke­dr­ža­ve,­pa­je­tek­on­da­do­de­lji­va­na­ko­ri­sni­ci­ma­(bez­ze­mlja­ši­ma,­agrar nim in te re sen ti ma, ko lo ni sti­ma,­ udru­že­nim­ ze­mljo­rad­ni­ci­ma­ u­SRZ­i­dru­štve­nim­or­ga­ni­za­ci­ja­ma).Spro­vo­đe­njem­ Za­ko­na­ o­ kon­fi­

ska­ci­ji­ imo­vi­ne­ na­rod­nih­ ne­pri­ja­te­lja­ i­ Za­ko­na­ o­ agrar­noj­ re­for­mi­i­ ko­lo­ni­za­ci­ji­ une­to­ je­ u­ ze­mlji­šni­fond­ agrar­ne­ re­for­me­ sa­ pod­ruč­ja­Voj­vo­di­ne­ 668.000­ hek­ta­ra.­ Ovaj­ze­mlji­šni­ fond­ ras­po­re­đen­ je­ ta­ko­što­je­428.000­hek­ta­ra­(64,1­od­sto)­ze­mlji­šta­do­de­lje­no­si­ro­ma­šnim­se­lja­ci­ma­sa­te­ri­to­ri­je­Voj­vo­di­ne­i­ko­lo­ni­sti­ma­sa­dru­gih­pod­ruč­ja,­dok­je­240.000­ hek­ta­ra­ (35,9­ od­sto)­ do­de­lje­no­ dru­štve­nim­ ga­zdin­stvi­ma­ i­za­dru­ga­ma.­Ti­me­su,­da­kle,­stvo­re­ni­uslo­vi­za­kon­sti­tu­i­sa­nje­dru­štve­nih­ga­zdin­sta­va­na­240.000­hek­ta­ra­i­da­lji­ raz­voj­dru­štve­nog­sek­to­ra­u­Voj­vo­di­ni.

Ono­što­pred­sta­vlja­jed­nu­od­po­seb­nih­ka­rak­te­ri­sti­ka­agrar­ne­re­for­me­u­na­šoj­ ze­mlji­ ogle­da­ se­u­ to­me,­što­se­ze­mlji­šte,­ko­je­je­ušlo­u­ze­mlji­šni­ fond­ i­ ko­je­ je­ do­de­lje­no,­bi lo in di vi du al nim po ljo pri vred nim pro­iz­vo­đa­či­ma,­bi­lo­or­ga­ni­za­ci­ja­ma­dru­štve­nog­sek­to­ra,­ni­je­mo­glo­pro­da­va­ti,­ni­ti­otu­đi­ti,­ni­ti­da­ti­u­za­kup,­što­zna­či­da­su­te­po­vr­ši­ne­ze­mlji­šta­ po­sta­le­ „rex­ ex­tra­ co­mer­ci­um”­(stvar­van­pro­me­ta).

Kon­fi­ska­ci­ja­imo­vi­ne­zbog­ne­iz­vr­še­nja­oba­ve­ze

Za­ko­nom­ o­ su­zbi­ja­nju­ ne­do­pu­šte­ne­ tr­go­vi­ne,­ ne­do­pu­šte­ne­špe­ku­la­ci­je­ i­ pri­vred­ne­ sa­bo­ta­že­(„Slu­žbe­ni­ list­ FNRJ”,­ broj­ 26/45,­32/45,­ 56/46,)­ od­re­đe­na­ su­ de­la­pri­vred­ne­ sa­bo­ta­že­ i­ ka­zne­ za­ iz­vr­še­nje­istih.Ne­iz­vr­ša­va­nje­ oba­ve­za­ u­ ot­ku­

pu­ po­ljo­pri­vred­nih­ pro­iz­vo­da­ sma­tra­no­ je­kri­vič­nim­de­lom­pri­vred­ne­sa­bo­ta­že­za­ko­je­su­iz­ri­ca­ne­ka­zne­li­še­nja­ slo­bo­de­ naj­ma­nje­ šest­me­se­ci,­ a­u­ te­žim­slu­ča­je­vi­ma­ li­še­nje­slo bo de s pri nud nim ra dom naj ma­nje­go­di­nu­da­na,­sa­de­li­mič­nom­ ili­pot­pu­nom­ kon­fi­ska­ci­jom­ imo­vi­ne­ i­vre­men­skom­ ili­ traj­nom­ za­bra­nom­ba­vlje­nja­od­re­đe­nom­de­lat­no­šću­ ili­za­na­tom.Kri­vič­nim­za­ko­ni­kom­(„Slu­žbe­

ni­ list­ FNRJ”­ broj­ 13/51)­ i­ da­lje­se­ kao­ kri­vič­na­ de­la­ pro­pi­su­ju­ne­iz­vr­ša­va­nje­ oba­ve­znih­ is­po­ru­ka­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­da.­Za­ko­nom­o­am­ne­sti­ji­(„Slu­žbe­ni­list­FNRJ”­broj­15/53)­oslo­bo­đe­ni­ su­da­ljeg­ iz­dr­ža­va­nja­ ka­zne­ od­no­sno­ ne­iz­vr­še­ne­ ka­zne­ ni­su­ iz­vr­ša­va­ne­ pre­ma­ li­ci­ma­ ko­ja­ su­ do­da­na­ stu­pa­nja­ na­ve­de­nog­ Za­ko­na­ osu­đe­na­ za­ kri­vič­no­ de­lo­ ne­iz­vr­ša­va­nja­ oba­ve­znih­ is­po­ru­ka­po­ljo­pri­vred­nih­ pro­iz­vo­da­ osim­pre­ma­li­ci­ma­ko­ja­su­osu­đe­na­za­na­ve­de­na­kri­vič­na­de­la­na­ka­znu­stro­gog­ za­tvo­ra­ u­ tra­ja­nju­ vi­še­od­ pet­ go­di­na­ i­ za­ kri­vič­no­ de­lo­šte­to­čin­stvo­u­po­ljo­pri­vre­di.Pre­ma­iz­ve­šta­ju­Se­kre­ta­ri­ja­ta­za­

pra­vo­su­đe­ i­ upra­vu­ AP­ Voj­vo­di­ne­upu­će­nom­ Dr­žav­nom­ se­kre­ta­ri­ja­tu­za­pra­vo­su­đe­i­upra­vu­NR­Sr­bi­je­(na­

zah­tev­ Dr­žav­nog­ se­kre­ta­ri­ja­ta­ od­9.­ma­ja­1953.­go­di­ne)­o­kon­fi­sko­va­nom­ ze­mlji­štu­ i­ imo­vi­ni­ iz­me­đu­1946­1953.­ go­di­ne,­ u­ Voj­vo­di­ni­ je­kon­fi­sko­va­no­ 36.689­ ka­ta­star­skih­ju­ta­ra­ora­ni­ca,­967­k.j.­li­va­da­i­pa­šnja­ka,­126­k.j.­voć­nja­ka­i­vi­no­gra­da,­25­k.j.­šu­ma­i­3.286­k.j.­osta­log­ze­mlji­šta.­Pre­ma­to­me,­u­pe­ri­o­du­od­1946­do­1953.­go­di­ne­kon­fi­sko­va­no­je­u­Voj­vo­di­ni­cca.­21.500­hek­ta­ra­ob­ra­di­vog­ze­mlji­šta.

­ Na­sta­vi­će­se

(De lo vi iz knji ge Bra ni sla va Gu la na „Sud bi na od u ze te imo vi­

ne˝. Knji ga se mo že na ru či ti (ce­na 2.000,00 di na ra) kod iz da va ča ba nat ski kul tur ni cen tar, JNA 35, No vo Mi lo še vo, e­mail:ba nat ski­kul tur ni cen tar@g mail.com ili na

tel 023/783­155 ili kod auto ra na e­mail:gu lan@nsca ble.net ili na tel.

063/8­666­527).

AGRAR­NE­RE­FOR­ME­JU­ČE,­DA­NAS­I­SU­TRA­(2)

Agrar­na­re­for­ma­po­sle­Dru­gog­svet­skog­ra­taSpro­vo­đe­njem­Za­ko­na­o­kon­fi­ska­ci­ji­imo­vi­ne­na­rod­nih­ne­pri­ja­te­lja­i­Za­ko­na­o­agrar­noj­re­for­mi­i­ko­lo­ni­za­ci­ji­une­to­je­u­ze­mlji­šni­fond­agrar­ne­re­for­me­sa­pod­ruč­ja­Voj­vo­di­ne­668.000­hek­ta­ra.­Ovaj­ze­mlji­šni­fond­ras­po­re­đen­je­ta­ko­što­je­428.000­hek­ta­ra­(64,1­od­sto)­ze­mlji­šta­do­de­lje­no­si­ro­ma­šnim­se­lja­ci­ma­sa­te­ri­to­ri­je­Voj­vo­di­ne­i­ko­lo­ni­sti­ma­sa­dru­gih­pod­ruč­ja,­dok­je­240.000­hek­ta­ra­(35,9­od­sto)­do­de­lje­no­dru­štve­nim­ga­zdin­stvi­ma­i­za­dru­ga­ma

Vra­će­ni­pr­vi­hek­ta­riMi­ni­star­po­ljo­pri­vre­de­u­Vla­

di­ Sr­bi­je­ 1990.­ –­ 1991.go­di­ne­dr­ Velj­ko­ Si­min,­ po­kre­nuo­ je­ini­ci­ja­ti­vu­ o­ vra­ća­nju­ neo­prav­da­no­ od­u­ze­tih­ nji­va­ u­ Sr­bi­ji.­U­vre­me­ka­da­ je­ vo­dio­ srp­sku­po­ljo­pri­vre­du­ do­net­ je­ Za­kon­o­vra­ća­nju­od­u­ze­te­imo­vi­ne­po­dva­osno­va.­Pr­vi­ je­o­vra­ća­nju­imo­vi­ne­od­u­ze­te­u­pr­voj­re­for­mi po sle Dru gog svet skog ra ta, a­dru­gi­o­vra­ća­nju­po­se­da­od­u­ze­tih­ na­ osno­vu­ sma­nji­va­nja­ze­mlji­šnog­ mak­si­mu­ma­ sa­ 30­na­ 10­ hek­ta­ra.Ta­ko­ je­ na­kon­če­ti­ri­ i­ po­ de­ce­ni­je­ ta­da­ se­lja­ci­ma­vra­će­no­oko­123.000­hek­ta­ra.­Po­red­to­ga­u­vre­me­ka­da­je­ Si­min­ bio­mi­ni­star­ po­ljo­pri­vre­de­u­Vla­di­Sr­bi­je,­do­net­je­i­Za­kon­o­pre­vo­dje­nju­dru­štve­ne­u­dr­žav­nu­svo­ji­nu.Ta­da­je­dr­ža­va­po­sta­la­bo­ga­

ti­ja­za­oko­400.000­hek­ta­ra­nji­va­ ko­je­ i­ da­nas,­ 2015.­ go­di­ne­ima­u­vla­sni­štvu.

Od 1946. do 1953. go di ne u Voj vo di ni kon fi sko va no 21.500 hek ta ra ora ni ca

Krup ne pro me ne u agrar noj struk­tu­ri­u­Sr­bi­ji­(i­Ju­go­sla­vi­ji)­ne­po sred no pra te sve dru ge krup ne pro­me­ne­ ko­je­ se­ de­ša­va­ju­ u­ ši­rem­ dru­štvu.­ U­ po­sled­njih­ sto­ti­nak­go­di­na­po­ka­za­lo­se­da­su­t.zv.­agrar­ne­re­for­me,­kao­naj­slo­že­ni­je,­naj­o­bu­hvat­ni­je­ i­naj­krup­ni­i­je­me­re­agrar­ne­po­li­ti­ke­ko­ji­ma­dr­ža­va­plan­ski­ me­nja­ za­te­če­nu­ agrar­nu­struk­tu­ru­ i­usa­gla­ša­va­ je­sa­po­li­tič­kim­ i­ eko­nom­skim­ in­te­re­si­ma­vo­de­ćih­ dru­štve­nih­ slo­je­va­ i­ pro­kla­mo­va­nim­(ili­la­tent­nim)­ci­lje­vi­ma­dru­štve­nog­raz­vo­ja­­­i­u­Sr­bi­ji­do­la­zi­le­od­mah­i­ne­po­sred­no­po­sle­krup­nih­po­li­tič­kih­pro­me­na­kao­što­su­svet­ski­ ra­to­vi,­ stva­ra­nje­no­vih­i­ ra­za­ra­nje­ sta­rih­ dr­žav­nih­ ob­li­ka­i­ po­li­tič­kih­ re­ži­ma.­ Sva­ka­ od­ tih­

agrar­nih­re­for­mi­bi­la­je­iz­raz­uslo­va­u­ko­ji­ma­je­spro­vo­đe­na,­a­za­jed­nič­ko­im­je­da­su­sve­one­vi­še­no­si­le­ pe­čat­ vla­sto­dr­ža­ca­ i­ po­li­tič­kih­ re­ži­ma­ko­ji­ su­ ih­spro­vo­di­li­ne­go­ što­ su­ udo­vo­lja­va­le­ pro­kla­mo va nim ci lje vi ma i stvar nim eko­nom skim i so ci jal nim po tre ba ma po­ljo­pri­vred­ni­ka­i­ši­reg­dru­štva­ko­ji­ma­su­oprav­da­va­ne.­Sve­agrar­ne­re­for­me­ su­ uvek­ ima­le­ vi­še­ po­li­tič­ku­(so­ci­jal­nu­i­na­ci­o­nal­nu)­ne­go­eko­nom­sku­mo­ti­va­ci­ju.Ko­lo­ni­za­ci­ja,­ ko­ja­ je­ pra­ti­la­

agrar nu re for mu, bi la je dru ga stra­na­ ovog­ zna­čaj­nog­ za­se­ca­nja­ u­ agrar­nu­ struk­tu­ru­ za­te­če­nu­ po­ za­vr­šet­ku­ Dru­gog­svet skog ra ta ko ji su, na se bi svoj­stven­ na­čin,­ pred­u­ze­le­ no­

ve­so­ci­ja­li­stič­ke­vla­sti.­Po­sto­ja­la­je­stvar­na­po­tre­ba­za­ma­sov­nim­i plan skim pre se lja va njem se­lja­štva­ iz­ pa­siv­ni­jih­ pla­nin­skih­kra je va sa agrar nom pre na se­lje­no­šću­ u­ plod­ni­je­ rav­ni­čar­ske­pre­de­le­gde­je­bi­lo­od­u­vek­vi­še­slo­bod­ne­ze­mlje,­a­na­ro­či­to­na­kon­nje­nog­na­pu­šta­nja­od­stra­ne­ra­ni­je­ko­lo­ni­zo­va­nih­Ne­ma­ca­i­dru­gih­ko­ji­su­se­skla­nja­li­po­sle­slo­ma­na­ci­stič­kih­oku­pa­to­ra.­Ovaj­ de­li­ka­tan­ za­da­tak­ mo­rao­se­spro­vo­di­ti­ za­jed­no­sa­agrar­nom­re­for­mom,­jer­je­ko­lo­ni­za­ci­ja­pod­ra­zu­me­va­la­do­de­lu­ku­ća­i ima nja pre se lje nim po ro di ca­ma­i­li­ci­ma,­a­ta­kva­mo­guć­nost­(i­stvar­na­i­prav­na)­uka­zu­je­se­baš­u­vre­me­re­for­me­agrar­nih­od­no­sa.

Re­for­me,­pe­čat­vla­sto­dr­ža­ca

522. maj 2015.

NA U KA U PRAK SI

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po ljo pri vred nik iz Va ši ce, Zo­ran Var ni čić nam je sprem no otvo rio vra ta svog ugled nog

do ma ćin stva. Od mah nam pri ča ka ko je po sled njih da na na nji va­ma pe stri ci di ma su zbi jao ko ro ve. Na kon to ga sle di špar ta nje i pre­hra nji va nje po ljo pri vred nih kul tu­ra pre ko li sta ka ko bi pri nos bio što bo lji i kva li tet ni ji.

­ Po ljo pri vre dom se ba vim ceo svoj ži vot. Od nje ži vim i hra nim svo ju po ro di cu. Uspe šnost i za ra da za vi se od vre men skih uslo va, ali i od tru da i vred nog ra da od ju tra do ve če ri – is ti če Zo ran.

Zo ran Var ni čić ob ra đu je 20 hek­

ta ra ze mlje i uglav nom se je so ju, ku ku ruz i pše ni cu. Na pi ta nje šta mu se naj vi še is pla ti da se je, od­go va ra da mu se sve is pla ti, ina če ne bi ni se jao po me nu te po ljo pri­vred ne kul tu re. Is ti če da su tro­ško vi pro iz vod nje ku ku ru za ve ći od tro ško va za so ju za to što se me za ku ku ruz ku pu je, a za so ju ne.

Po što ima do sta svo je ze mlje, ba vi se i sto čar stvom, to vi i svi­nje, od 80 do 90 ko ma da, ka ko kad, a do bro do đu i sub ven ci je od dr ža ve.

Po nje go vim re či ma, da nas je mno go lak še ba vi ti se po ljo pri vre­dom ne go pre.

­ Lak še je zbog na pret ka teh no­lo gi je i ma ši na ko je oba vlja ju sav po sao. Imam dva trak to ra i je dan kom bajn pa je to ve li ka po moć – pri ča Zo ran.

U po slu na ima nju ve li ku po moć mu pru ža sin Ne boj ša, stru kov ni in že njer za šti te bi lja, ko ji na kon po sla u po ljo pri vred noj apo te ci, po ma že ocu u po ljo pri vred nim ra­do vi ma.

Ka ko nam je na kra ju re kao, Zo ran pla ni ra da ku pi još ze mlje, da po ve ća pro iz vod nju so je, ku­ku ru za i pše ni ce, ali i da ku pi još svi nja.� G.�Ni�ko�lić

Simp to mi bak te ri o zne mr lja vo­sti plo do va lu be ni ce mo gu se po ja vi ti u svim fa za ma raz vo­

ja lu be ni ce. Pr vi simp to mi mo gu se vi de ti na ra sa du u vi du vo de na stih pe ga na na lič ju ko ti le do na, pet do osam da na po sle se tve u za vi sno­sti od vre men skih uslo va (sl.1) [3]. Vi so ka re la tiv na vla žnost to kom ju tar njih ča so va mo že ma ski ra ti simp to me bak te ri o zne mr lja vo sti. Raz li ka iz me đu za si će no sti vo dom i simp to ma ko ji pro u zro ku je bak te ri­ja Aci do vo rax ci trul li ja sno se mo že vi de ti u po sle po dnev nim ča so vi ma jer pe ge ima ju ma stan iz gled i vi­dlji vi su u su vim uslo vi ma sre di ne. Pro me ne na ko te li do ni ma po či nju kao ma le pe ge, ko je se ka sni je ši­

re duž ne ra va ko ti le do na i pre la ze u tki vo pra vog li sta pro u zro ku ju ći pro pa da nje ra sa da.

Na sta ri jem li šću simp to mi bak­te ri o zne ma lja vo sti plo do va su u vi du sve tlo braon do tam no braon le zi ja duž

glav nih li snih ne ra va (sl.2) [4]. Ove simp to me je te ško di jag no­sti ko va ti jer su če sto ne u pa dlji vi ili slič ni simp to mi ma dru gih bi o tič­kih ili abi o tič kih fak to ra ,mo gu bit po me ša ni sa simp to mi ma dru gih pro u zro ko va ča bo le sti kao što su an trak no za lu be ni ce (Col le to tric hu­mla ge na ri um), cr na tru lež lu be ni ce (Pho ma cu cur bi ta ce a rum) i dr.

Ka rak te ri stič ni simp to mi bak te rij­ske mr lja vo sti lu be ni ce (Aci do vo rax ci trul li) na plo do vi ma lu be ni ce su tam no ma sli na ste pe ge na gor njoj po vr ši ni plo da. U po čet ku su vi dlji ve

ma le vo de na ste pe ge preč ni ka ma­nje od 1 cm, ko je se vr lo br zo ši re i u ro ku 7 do 10 da na po kri va ju ve ću po vr ši nu plo da(sl.3) [3]. Sta re njem pe ga na ko ri se po ja vlju ju pu ko ti ne i bak te rij ski eks u dat ći li bar ne bo je, a pro me ne mo gu za hva ti ti i unu tra­šnjost plo da(sl.4) [3]. Ši re nje bo le­sti se obič no ja vlja ne ko li ko ne de lja pre ber be.

Ci klus raz vo ja

Aci do vo rax ci trul li pro u zro ko vač bak te ri o zne mr lja vo sti plo do va lu­be ni ce pre no si se se me nom, sto ga za ra že no

se me pred sta vlja naj va žni ji iz vor ino ku lu ma. Po ten ci jal ni iz vo ri ino­ku lu ma mo gu bi ti i ra sad, sa mo ni­kle bilj ke kao i di vlje vr ste fa mi li je Cur cu bi ta ce ae. U za ra že nom se me­nu mo že da se odr ži ne ko li ko go di na [1]. Do sa da ni je po zna to da li pa­to gen op sta je na po vr ši ni ili unu tar se me na [3]. Ka da pa to gen do spe u po lje, u uslo vi ma vi so ke vla žno sti i tem pe ra tu re ko je po go du ju raz vo ju i ši re nju bo le sti, ve o ma br zo se ši ri ki šom, ve trom, kon tak tom i ubr zo sve bilj ke po sta ju za ra že ne.

Pre ko mer nim za li va njem ve o ma la ko se pre no si na zdra ve bilj ke, što mo že da pro u zro ku je in fek ci ju svih kli ja na ca.

In fek ci ja če sto mo že bi ti la tent­

na, bez uoč lji vih simp to ma bo le sti.Na mla de plo do ve do spe va pre­

ko za ra že nih li sto va, pro di re kroz sto me u unu tra šnje slo je ve gde se po sle 3 do 7 da na mo gu uoči ti vo­de na ste pe ge. Plo do vi su naj o se tlji­vi ji 2 do 3 ne de lje po sle cve ta nja, dok sta ri ji plo do vi po se du ju vo šta nu pre vla ku pa se in fek ci ja kod njih se mo že ostva ri ti sa mo kroz po vre de sa po vr ši na plo do va [1].

Su zbi ja nje

Po što za ra že no se me pred sta vlja naj va žni ji iz vor ino ku lu ma za se tvu ko ri sti ti zdra vo i de kla ri sa no se me.Pri li kom pro iz vod nje ra sa da po treb­na je dez in fek ci ja pri bo ra za rad, kon tro li sa na vla žnost i tem pe ra tu ra kao i mi ni mal na ma ni pu la ci ja bilj ka­ma. Odr ža va ti hi gi je nu po lja ukla nja­njem sa mo ni klog bi lja ka i ko rov skih vr sta fa mi li je Cur cu bi ta ce ae, kao i ko ru upo tre blje nih ko ra. Na po lji ma gde je de tek to va no pri su stvo bak te­ri o zne mr lja vo sti lu be ni ce pre po ru ču­je se 3­5­go di šnji plo do red. He mij­ska za šti ta se od no si na pre ven tiv nu pri me nu pre pa ra ta na ba zi ba kra od cve ta nja pa do zre nja.

Za�klju�čak

U mno gim ze mlja ma pro u zro­ko vač bak te ri o zne mr lja vo sti plo­

do va lu be ni ce (Aci do vo rax ci trul li), pred sta vlja ozbilj nu pret nju in te­ziv noj pro iz vod nji lu be ni ce i di nje. Po sled njih go di na se pro ši ri la po ce lom sve tu, uglav nom pre ko ne­ko tro li sa ne di stri bu ci je za ra že nog se me na. Pri me nom ka ran tin skih me ra i kon tro lom zdrav stve nog sta nja se me na mo gu će je spre či­ti ši re nje pa to ge na. Ta ko đe, u ci lju ot kri va nja ra ne za ra ze neo p ho dan je de ta ljan pre gled use va i la bo ra­to rij ska ana li za bi lja ka. U slu ča ju da se po tvr di pri su stvo ovog ka­ran tin skog pa to ge na ne bi tre ba­lo se ja ti na za ra že nim par ce la ma bilj ke iz fa mi li je Cur cu bi ta ce ae 3 do 5 go di na.

Pre u ze to iz “Ak tu el nog sa vet ni ka”, maj 2015.

Li te ra tu ra: [1] ht tp://www. c abi .o rg/isc/datasheet/ 26 76; [ 2] ht tp://w ww.e ppo.int/QUARANTINE/Alert_

List/bacteria/Acidovorax_citrulli.htm; [3] http://www.apsnet.

org/edcenter/intropp/lessons/prokaryotes/Pages/BacterialBlotch.

aspx; [4] https://gd.eppo.int/taxon/PSDMAC/photos; [5]

Thomas A. Zit ter, Do nald L. Hop­kins, Cla u de E. Tho mas (1998)–

Com pen di um of Cur cu bit Di se a ses, str. 34­35

VA ŠI CA�•�ZO�RAN�VAR�NI�ČIĆ,�RA�TAR�I�STO�ČAR

Ne ka da je bi lo mno go lak šeZo�ran�Var�ni�čić�ka�že�da�se�sve�mo�že�uz��po�moć�po�ro�di�ce�pa�bez�ve�ćih�pro�ble�ma�ob�ra�đu�je�20�hek�ta�ra�ze�mlje,�a�ba�vi�se�i�sto�čar�stvom�–�Pla�ni�ra�da�ku�pi�još�ze�mlje

� Zo�ran�Var�ni�čić

BAK�TE�RI�O�ZNA�MR�LJA�VOST�PLO�DO�VA�LU�BE�NI�CE�(ACI�DO�VO�RAX�CI�TRUL�LI)

Sti�gla�ne�ko�tro�li�sa�nom�di�stri�bu�ci�jom�za�ra�že�nog�se�me�naVi�so�ka�re�la�tiv�na�vla�žnost�to�kom�ju�tar�njih�ča�so�va�mo�že�ma�ski�ra�ti�simp�to�me�bak�te�ri�o�zne�mr�lja�vo�sti.�Raz�li�ka�iz�me­đu�za�si�će�no�sti�vo�dom�i�simp�to�ma�ko�ji�pro�u�zro�ku�je�bak�te�ri�ja�Aci�do�vo�rax�ci�trul�li�ja�sno�se�mo�že�vi�de�ti�u�po�sle�po­dnev�nim�ča�so�vi�ma�jer�pe�ge�ima�ju�ma�stan�iz�gled�i�vi�dlji�vi�su�u�su�vim�uslo�vi�ma�sre�di�ne

Pi še:�Sen�ka�Mi�ško�vić,�dipl.ing.�PSS�Srem�ska�Mi�tro�vi�ca

Sen�ka�Mi�ško�vić

Sli ka 1: Simp to mi na ko ti le do ni ma

Sli�ka�2:�Simp�to�mi�na�li�šću Sli ka 3: Simp to mi na plo du Sli ka 4: Simp to mi na plo du

6 22. maj 2015.

IZ LO KAL NIH SA MO U PRA VA

NA U KA U PRAK SIAK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Is­tra­ži­va­nja­ su­ po­ka­za­la­ da­ se­ogrev­no­dr­vo­ne­e­fi­ka­sno­ko­ri­sti,­iz­ja­vi­la­ je­ ru­ko­vo­di­lac­ pro­jek­ta­

"Efi­ka­sno­ ko­ri­šće­nje­ ogrev­nog­ dr­ve­ta­u­do­ma­ćin­stvi­ma­u­Sr­bi­ji"­Mi­li­ca­ Vu­ka­di­no­vić,­ na­vo­de­ći­ pri­mer­Le­skov­ca,­gde­ma­nje­od­je­dan­od­sto­do­ma­ćin­sta­va­ogrev­no­dr­vo­ko­ri­sti­efi­ka­sno.Pri­li­kom­pred­sta­vlja­nja­Pro­jek­ta,­

ko­ji­ je­ deo­ pro­gra­ma­ "Raz­voj­ odr­ži­vog­ tr­ži­šta­ bi­o­e­ner­gi­je­ u­ Sr­bi­ji"­Ne­mač­ke­ or­ga­ni­za­ci­je­ za­me­đu­na­rod­ni­raz­voj­(GIZ),­ona­je­u­Le­skov­cu­uka­za­la­da­osta­la­do­ma­ćin­stva­u­tom­gra­du­ogrev­no­dr­vo­ne­e­fi­ka­sno­ko­ri­ste.To­zna­či­da­pre­vi­še­po­tro­še­da­bi­

se­pre­ko­zi­me­ogre­ja­li.Uko­li­ko­bi­na­še­pre­po­ru­ke­po­če­

le­da­se­pri­me­nju­ju­u­prak­si,­sva­ko­do­ma­ćin­stvo­bi­mo­glo­da­ušte­di­bar­dva­pro­stor­na­me­tra,­što­po­ve­ća­va­kuć­ni­ bu­džet,­ is­ta­kla­ je­ Vu­ka­di­no­vić.Gra­đa­ni­ su­ ima­li­ pri­li­ku­ da­ ču­ju­

pre­po­ru­ke­ ka­ko­ po­bolj­ša­ti­ efi­ka­snost­ ko­ri­šće­nja­ ogrev­nog­ dr­ve­ta,­do­da­la­je­ona,­i­ka­ko­sma­nji­ti­ra­si­pa­nje­re­sur­sa,­ko­ji­ je­ob­no­vljiv,­ali­ni­je­ne­is­cr­pan.Pre­ma­ re­či­ma­ Vu­ka­di­no­vić,­

ogrev­no­dr­vo­tre­ba­oba­ve­zno­ku­po­va­ti­u­apri­lu­ili­ma­ju,­ka­ko­bi­mo­glo­da­se­osu­ši­do­ok­to­bra,­ka­da­po­či­nje­grej­na­se­zo­na.­ ­­ Je­di­no­ se­ sa­ su­vim­ dr­ve­tom­

mo­že­te­ogre­ja­ti,­mi­šlje­nje­da­ spo­ri­je­go­ri­si­ro­vo­dr­vo­i­da­je­bo­lje­ku­po­va­ti­ u­ sep­tem­bru­ i­ ok­to­bru­ pot­pu­no­je­po­gre­šno,­jer­ta­da­u­dr­ve­tu­ima­mno­go­ vo­de,­ vla­žnost­ je­ ve­li­ka,­vo­da­ne­go­ri­ i­za­to­dr­vo­ti­nja­i­„mu­či­se”,­pa­do­ma­ćin­stva­ne­mo­gu­da­ se­ ogre­ju­ ­­ uka­za­la­ je­ Vu­ka­di­no­vić.­­­Za­to­že­li­mo­da­po­dig­ne­mo­svest­gra­đa­na­o­to­me­da­sa­da­tre­ba­pla­ni­ra­ti­i­na­ba­vlja­ti­dr­vo,­do­bro­ga­skla­di­šti­ti­ na­ su­vom­ pro­sto­ru­ gde­ima­ sun­ca­ i­ va­zdu­ha­ i­ osta­vi­ti­ da­sto­ji­šest­me­se­ci,­ob­ja­sni­la­je­Vu­ka­

di­no­vić,­ko­ja­sma­tra­da­je­naj­bit­ni­je­da­je­dr­vo­pro­su­še­no­i­da­ima­ma­nje­od­25­od­sto­vla­žno­sti.Ni­je­po­gre­šno­da­dr­vo­sto­ji­i­vi­še­

go­di­na,­ali­je­do­volj­no­šest­me­se­ci,­pre­ci­zi­ra­la­ je­ Vu­ka­di­no­vić­ i­ is­ta­kla­da­ je­ za­ lo­že­nje­ po­volj­no­ i­ ogrev­no­dr­vo­ko­je­je­osta­lo­od­pret­hod­ne­grej­ne­se­zo­ne.Naj­bit­ni­je­je­da­su­dr­va­pro­su­še­

na,­na­gla­si­la­je­ona­i­po­no­vi­la­da­je­za­blu­da­da­si­ro­vo­dr­vo­bo­lje­go­ri.Je­di­no­ ne­ va­lja­ da­ dr­vo­ sto­ji­ u­

za­tvo­re­nom­ pro­sto­ru­ i­ ubu­đa­ se,­po­ru­či­la­ je­ Vu­ka­di­no­vić­ i­ na­po­me­nu­la­ da­ je­ cilj­ pre­zen­ta­ci­je­ u­ Le­skov­cu­bio­da­se­skre­ne­pa­žnja­na­štet­ne­efek­te­po­zdra­vlje­ lju­di­ i­ži­vot­nu­sre­di­nu­ka­da­se­čvr­sto­go­ri­vo­ko­ri­sti­ ne­struč­no,­ ne­e­fi­ka­sno­ i­ ne­se­lek­tiv­no.Da­bi­što­prak­tič­ni­je­pod­u­či­li­do­

ma­ćin­stva­ o­ efi­ka­snom­ ko­ri­šće­nju­ogrev­nog­dr­ve­ta,­spro­ve­de­na­je­an­ke­ta­4.200­do­ma­ćin­sta­va­u­Le­skov­cu,­Vla­so­tin­cu,­Uži­cu,­Baj­noj­Ba­šti,­

Iva­nji­ci­ i­ No­voj­ Va­ro­ši,­ sni­mlje­no­sta­nje­ i­ iz­vr­še­no­me­re­nje­ ste­pe­na­ko­ri­sno­sti­ 12­ raz­li­či­tih­ ti­po­va­ naj­za­stu­plje­ni­jih­ ure­đa­ja­ za­ ku­va­nje­ i­gre­ja­nje­(špo­re­ta­i­ko­tlo­va).Po­da­ci­ do­bi­je­ni­ u­ ovom­ is­tra­ži­

va­nju­bi­li­su­i­ne­po­sred­ni­po­vod­za­or­ga­ni­zo­va­nje­ vi­še­ pre­zen­ta­ci­ja­ i­ra­di­o­ni­ca.Na­ pre­zen­ta­ci­ji­ u­ Le­skov­cu,­ na­

ko­ju­ su,­ po­red­ ino­stra­nog­ kon­zor­ci­ju­ma,­uče­stvo­va­le­i­lo­kal­ne­vla­sti,­kao­i­Cen­tar­za­raz­voj­Ja­bla­nič­kog­i­Pčinj­skog­ okru­ga,­ do­ma­ći­ pro­iz­vo­đa­či­ure­đa­ja­na­čvr­sto­go­ri­vo­pred­sta­vi­li­su­svo­je­pe­ći­na­pe­let­i­špo­re­te­na­dr­va.Ovaj­ pro­je­kat­ GIZ­ spro­vo­di­ od­

2013.­ do­ 2017.­ go­di­ne,­ u­ okvi­ru­bi­la­te­ral­ne­ sa­rad­nje­ vla­da­ Sr­bi­je­i­ Ne­mač­ke,­ u­ part­ner­stvu­ sa­Mi­ni­star­stvom­po­ljo­pri­vre­de­i­za­šti­te­ži­vot­ne­sre­di­ne­i­lo­kal­nim­sa­mo­u­pra­va­ma­Ba­ji­na­Ba­šta,­Uži­ce,­Le­sko­vac­i­Vla­so­tin­ce

S. P.

In­đij­ska­Agen­ci­ja­za­ru­ral­ni­ raz­voj­je­osno­va­na­pre­se­dam­go­di­na­ kao­ dru­štvo­ sa­ ogra­ni­če­

nom­od­go­vor­no­šću­u­ci­lju­po­bolj­ša­nja­kva­li­te­ta­ži­vo­ta­i­ra­da­u­ru­ral­nim­sre­di­na­ma.­ Po­red­ ovog­ stra­te­škog­ci­lja­ agen­ci­ja­ pru­ža­ po­dr­šku­ i­ po­moć­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ i­ in­for­mi­še­ih­o­ak­tu­el­nim­kre­dit­nim­ li­ni­ja­ma­ i­pod­sti­ca­ji­ma.­Upra­vo­ovih­da­na,­na­vra­ta­nji­ho­ve­kan­ce­la­ri­je­vi­še­pu­ta­dnev­no­ za­ku­ca­ju­ pa­o­ri­ iz­ svih­ de­lo­va­in­đij­ske­op­šti­ne,­ka­ko­bi­do­bi­li­neo­p­hod­ne­in­for­ma­ci­je­o­ak­tu­el­nim­kre­di­ti­ma­iz­Po­kra­ji­ne.­To­je­pre­ma­re­či­ma­Ne­ma­nje­Čor­ka,­di­rek­to­ra­Agen­ci­je­osnov­ni­po­sao­ lju­di­za­po­sle­nih­u­ovom­re­so­ru.­­­Mo­ram­da­is­tak­nem­da­smo­us­

po­sta­vi­li­od­lič­nu­sa­rad­nju­sa­na­šim­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ ko­ji­ sva­ko­dnev­no­ do­la­ze­ po­ ne­ku­ vr­stu­ sa­ve­ta­ili­ po­mo­ći,­ a­ ta­ko­đe­ ima­mo­ do­bru­sa­rad­nju­ i­ sa­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ iz­dru­gih­ de­lo­va­ Sre­ma.­ Oni­ su­ pre­po­zna­li­nji­hov­in­te­res­kroz­sa­rad­nju­sa­na­ma,­ta­ko­da­nam­se­sve­vi­še­obra­ća­ju­sa­zah­te­vi­ma,­naj­če­šće­za­apli­ci­ra­nje­ na­ kon­kur­se­ ko­je­ da­ju­po­kra­jin­ske­in­sti­tu­ci­je­­­ka­že­di­rek­tor­Ne­ma­nja­Čo­rak.Pod­se­ća­mo,­ Agen­ci­ja­ za­ ru­ral­ni­

raz­voj­je­me­đu­pr­vi­ma­u­na­šoj­ze­mlji­pre­po­zna­la­zna­čaj­una­pre­đe­nja­ko­mu­ni­ka­ci­je­sa­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma,­te­je­us­po­sta­vi­la­ser­vis­oba­ve­šta­va­nja­pu­tem­SMS­po­ru­ka.

­­Taj­ser­vis­uspe­šno­ funk­ci­o­ni­še­u­na­šoj­op­šti­ni­već­ne­ko­li­ko­go­di­na­i­ to­ nam­ je­ u­ ve­li­koj­me­ri­ olak­ša­lo­ko­mu­ni­ka­ci­ju.­Po­ljo­pri­vred­ni­ci­ne­mo­ra­ju­da­do­la­ze­u­na­še­pro­sto­ri­je­ili­ako­ne­ko­ri­ste­ra­ču­na­re,­mo­gu­u­sva­kom­ tre­nut­ku­ bi­ti­ oba­ve­šte­ni­ o­ak­tu­el­nim­kon­kur­si­ma­–­na­vo­di­Čo­rak.Ka­da­je­reč­o­kon­kur­si­ma,­di­rek­

tor­ is­ti­če­ da­ je­ od­ 5.­ma­ja­ po­če­lo­pod­no­še­nje­ zah­te­va­ za­ osnov­ne­pod­sti­ca­je­u­bilj­noj­pro­iz­vod­nji­kao­i­ pod­no­še­nje­ zah­te­va­ za­ re­gres­ za­go­ri­vo­i­đu­bri­vo.­­ Re­gres­ za­ go­ri­vo­ iz­no­si­ 60­ li­

ta­ra­ po­ hek­ta­ru,­ dok­ je­ re­gres­ za­đu­bri­vo­300­ki­lo­gra­ma­po­hek­ta­ru.­Ka­da­go­vo­ri­mo­o­re­gre­su­za­bilj­nu­pro­iz­vod­nju,­on­iz­no­si­6.000­di­na­ra­po­hek­ta­ru­ ­­na­po­mi­nje­on­ i­ is­ti­če­da­se­svi­zah­te­vi­za­ove­pod­sti­ca­je­ša­lju­Upra­vi­za­tre­zor,­dok­Agen­ci­ja­za­ru­ral­ni­ raz­voj­da­je­teh­nič­ku­po­dr­šku.­­To­zna­či­da­mi­po­ma­že­mo­na­

šim­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ da­ po­pu­ne­neo­p­hod­nu­ do­ku­men­ta­ci­ju,­ a­ sve­uslu­ge­su­pot­pu­no­bes­plat­ne.­Ovih­da­na­vla­da­ogrom­no­ in­te­re­so­va­nje­i­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ do­la­ze­ u­ ve­li­kom­bro­ju­­­ka­že­on.Po­red­pod­sti­ca­ja,­ka­ko­is­ti­če­Ne­

ma­nja­Čo­rak,­ovih­da­na­su­po­seb­no­ak­tu­el­ni­ kon­kur­si­ Po­kra­jin­skog­ se­kre­ta­ri­ja­ta­ za­ po­ljo­pri­vre­du,­ vo­do­pri­vre­du­i­šu­mar­stvo.­­ Reč­ je­ o­ kon­kur­si­ma­ ko­ji­ su­

otvo­re­ni­ u­ mar­tu­ te­ku­će­ go­di­ne­i­ tra­ja­će­ do­ 30.­ sep­tem­bra.­ Tu­ se­pre­ sve­ga­ od­no­si­ na­ kon­kur­se­ za­pro­tiv­grad­ne­ mre­že­ ko­ji­ su­ in­te­re­sant­ni­ na­šim­ vo­ća­ri­ma­ u­No­vom­Slan­ka­me­nu­ i­ gde­ je­ po­vra­ćaj­ 60­pro­ce­na­ta,­za­tim­kon­kurs­za­pla­ste­ni­ke,­na­vod­nja­va­nje,­ma­le­pre­ra­đi­vač­ke­ka­pa­ci­te­te,­si­lo­se­i­far­me­gde­je­po­vra­ćaj­50­pro­ce­na­ta­­­pod­se­ća­di­rek­tor.Naj­ve­će­ in­te­re­so­va­nje­ za­ sa­da­

vla­da­za­pro­tiv­grad­ne­mre­že,­a­to­kom­Po­ljo­pri­vred­nog­saj­ma­je­pot­pi­sa­no­ i­ ne­ko­li­ko­ ugo­vo­ra­ o­ do­de­li­

bes­po­vrat­nih­ sred­sta­va­ za­ pla­ste­ni­ke.­ Ta­ko­đe­ je­ in­te­re­san­tan­ i­ po­vra­ćaj­ u­ pri­mar­noj­ po­ljo­pri­vred­noj­pro­i­vod­nji­ za­ pri­ključ­nu­me­ha­ni­za­ci­ju,­od­no­sno­se­ja­li­ce,­sa­di­li­ce,­va­di­li­ce,­pr­ska­li­ce­i­pri­ključ­ne­ko­si­li­ce.­Taj­ kon­kurs­ je­ otvo­ren­ do­ 15.­ ok­to­bra­ i­ svi­ zah­te­vi­ se­ ša­lju­ Upra­vi­za­agrar­na­pla­ća­nja,­a­ak­tu­e­lan­je­i­kon­kurs­za­vi­še­go­di­šnje­za­sa­de­vo­ća­gde­ta­ko­đe­in­đij­ska­Agen­ci­ja­za­ru­ral­ni­raz­voj­ta­ko­đe­pru­ža­teh­nič­ku­po­dr­šku.

Svi­ma­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­sa­te­ri­to­ri­je­op­šti­ne­In­đi­ja­ko­ji­su­pod­ne­li­zah­te­ve­za­sub­ven­ci­o­ni­sa­ne­kre­di­te­Po­kra­jin­skog­fon­da­za­raz­voj­po­ljo­pri­vre­de,­ kre­di­ti­ su­ odo­bre­ni­ i­ ima­ih­ukup­no­21.­Od­tog­bro­ja­de­vet­je­odo­bre­no­ za­ po­ljo­pri­vred­nu­me­ha­ni­za­ci­ju,­dva­za­no­ve­si­ste­me­opre­me­za­na­vod­nja­va­nje­i­de­set­kre­di­ta­za­pro­tiv­grad­ne­mre­že­po­ru­ču­je­na­kra­ju­di­rek­tor­in­đij­ske­agen­ci­je.­

­ M.­Ba­la­ba­no­vić

Mi­ni­star­ka­po­ljo­pri­vre­de­ i­ za­šti­te­ži­vot­ne­sre­di­ne­Sne­ža­na­ Bo­go­sa­vlje­vić­ Bo­ško­vić­

iz­ja­vi­la­ je­da­ će,­na­kon­ što­ se­ za­vr­ši­pro­ce­na­šte­te,­na­pr­voj­na­red­noj­sed­ni­ci­Ko­mi­si­je­za­ele­men­tar­ne­ne­po­go­de­ Vla­de­ Sr­bi­je,­ pred­lo­ži­ti­da­se­na­dok­na­de­gu­bi­ci­na­po­ljo­pri­vred­nim­ga­zdin­stvi­ma­na­sta­li­usled­gra­da.Ona­ je­ po­zva­la­ po­ljo­pri­vred­ne­

pro­iz­vo­đa­če­da­osi­gu­ra­ju­svo­je­za­sa­de­ jer­ ne­ po­sto­ji­ 100­po­stot­na­za­šti­ta­od­gra­da­i­dru­gih­ne­po­go­da.­­ Mi­ni­star­stvo­ po­ljo­pri­vre­de­ i­ ja­

lič­no­ smo­ sve­sni­ te­škog­ po­lo­ža­ja­po­ljo­pri­vred­nih­ pro­iz­vo­đa­ča­ po­sle­gra­da­ko­ji­je­iza­zvao­šte­te­na­nji­ho­vim­za­sa­di­ma­i­na­kon­za­vr­še­ne­pro­ce­ne­na­sta­le­šte­te­na­pr­voj­na­red­noj­sed­ni­ci­Ko­mi­si­je­za­ele­men­tar­ne­ne­po­go­de­ Vla­de­ Sr­bi­je­ pred­lo­ži­ću­ da­ se­ na­dok­na­de­ gu­bi­ci­ na­sta­li­usled­gra­da­­­re­kla­je­Bo­go­sa­vlje­vić­

Bo­ško­vić­Ta­nju­gu.Bo­ško­vić­je­pod­se­ti­la­da­mi­ni­star­

stvo­re­gre­si­ra­40­od­sto­od­pla­će­ne­pre­mi­je­ osi­gu­ra­nja­ i­ sub­ven­ci­o­ni­še­na­bav­ku­pro­tiv­grad­nih­mre­ža.­­Sve­do­ci­smo­ne­po­go­da­ko­je­su­

na­po­lji­ma­i­ga­zdin­stvi­ma­na­pra­vi­le­šte­tu­ i­ za­to­ sva­ki­ od­go­vor­ni­ po­ljo­pri­vred­nik­ tre­ba­ da­ osi­gu­ra­ svo­ju­pro­iz­vod­nju­­re­kla­je­ona.Mi­ni­star­ka­ je­ uka­za­la­ da­ za­bri­

nja­va­ to­ što­ je­ u­ Sr­bi­ji­ osi­gu­ra­no­sve­ga­ osam­ od­sto­ po­ljo­pri­vred­nih­po­vr­ši­na,­dok­je­u­ze­mlja­ma­EU­to­de­set­pu­ta­vi­še­­­osi­gu­ra­no­ je­oko­80­od­sto­po­vr­ši­na.­­Mi­ni­star­stvo,­ja­i­mo­ji­sa­rad­ni­ci­

smo­u­stal­noj­ko­mu­ni­ka­ci­ji­sa­po­ljo­pri­vred­nim­pro­iz­vo­đa­či­ma­ i­u­skla­du­sa­mo­guć­no­sti­ma­i­nad­le­žno­sti­ma­ula­že­mo­na­po­re­da­ih­za­šti­ti­mo­i­pru­ži­mo­po­dr­šku­­­ka­za­la­je­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić.

S. P.

LE­SKO­VAC­●­EFI­KA­SNO­KO­RI­ŠĆE­NJE­OGREV­NOG­DR­VE­TA

Za­blu­de­o­si­ro­vom­dr­ve­tu

Ogrev no dr vo tre ba ku po va ti u apri lu ili ma ju, ka­ko­bi­mo­glo­da­se­osu­ši­do­po­čet­ka­grej­ne­se­zo­ne

BE­O­GRADMI­NI­STAR­KA­SNE­ŽA­NA­BO­GO­SA­VLJE­VIĆ­BO­ŠKO­VIĆ:

Na­dok­na­di­ti­gu­bit­ke­od­gra­da

Grad na neo ogrom ne šte te

IN­ĐI­JA­•­AK­TU­EL­NO­IZ­AGEN­CI­JE­ZA­RU­RAL­NI­RAZ­VOJ

Po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­na­uslu­zi

Po­ma­žu­pri­li­kom­po­pu­nja­va­nja­do­ku­men­ta­ci­je

Ne­ma­nja­Čo­rak,­di­rek­tor

722. maj 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pri li kom pa ko va nja i skla di šte­nja stoč ne hra ne po red kva li­te ta mo ra se obra ti ti pa žnja i

na ce nu ko šta nja te hra ne. Je dan od fak to ra ko ji uti ču na ce nu ko šta nja je i na čin skla di šte nja i iz u zi ma nja stoč ne hra ne. Zbog to ga se u no­vi je vre me kod nas po či nju ko ri sti ti ma ši ne ko je ob je di nja va ju ne ko li ko ope ra ci ja i pru ža ju ve ću si gur nost i bo lji na čin pa ko va nja stoč ne hra ne.

Pred no sti ova kvog na či na pa ko­va nja i ču va nja stoč ne hra ne su:

­ ni ska in ve sti ci o na ula ga nja po to ni spa ko va nog hra ni va,

­ vi so ka efi ka snost i po u zda nost,­ vi so ka flek si bil nost u po gle du

vr ste ma te ri ja la ko ji mo gu da se pa ku ju,

­ vi so ka flek si bil nost u po gle du lo ka ci je na ko joj mo že da se oba vi spre ma nje i skla di šte nje ma te ri ja la (po že lji uvek mo že da se me nja lo­ka ci ja i ni je po treb na ne ka po seb na pri pre ma te re na),

­ mo guć nost pre ki da pa ko va nja u to ku lo ših vre men skih uslo va i na­kon to ga bez bed nog na stav ka ra da bez ika kvih po sle di ca na kva li tet,

­ go to vo da ne ma gu bi ta ka zbog ana e rob ne sre di ne, bez va zdu ha (kao što je to slu čaj sa si lo tren če­vi ma do zi do va i na po vr ši ni),

­ bez bed no ču va nje po seb nih pro iz vo da kao što je re pin re za nac,

­ po god na je za in di vi du al ne far­me i ve li ke si ste me. [1]

Jed no stav nost ovog na či na pa ko­va nja i ču va nja stoč ne hra ne ogle da se u to ma da se di rekt no iz pri ko li ce zr na sta ili ka ba sta hra ni va uba cu­ju u ma ši nu ko ja her me tič ki pa ku je ta hra ni va u naj lon sku ko ba si cu što zna či da ni je po treb no kao do sa da ve ći broj rad ne fi zič ke sna ge i ve ći broj ma ši na, po go to vo kod pri pre­me si la že ili se na že.

Stuč njak za krm no bi lje i si la­žu dr Bo ra Di nić opo mi nje da je u Ame ri ci na pu šte no kla sič no spre­ma nje si la že – ga že nje te škim trak­to ri ma u si lo tren če vi ma. I far me ri u evrop skim ze mlja ma su ku pi li ma ši­ne ko je sec ka nu sta blji ku ku ku ru za uba cu ju u pla stič na cre va, is ti sku ju va zduh i u vi du ko ba si ca ili sa la me ima ju do bru si la žu ko ja će da bu de uku sna za kra ve. Dr Di nić ka že da je ovaj nov na čin spre ma nja si la že znat no jef ti ni ji i lak ši i sa ve tu je da se sto ča ri udru že i za jed nič ki ku pe ova oru đa ko ja pra ve si lo ko ba si ce za kra ve. Lak še, br že i is pla ti vi je. [2] [5]

Na jed no stav ni ji na čin pa ko va nja je ka mion sa spe ci jal nim tu ne lom za pa ko va nje sip ka stih ma te ri ja la.

Ova teh no lo gi ja je na me nje na za si li ra nje piv skog tre be ra ko ji se ki­pu je di rekt no u vre ću, bez do di ra sa pod lo gom i od mah se her me tič ki za­tva ra. Kra tak put „pi va ra – ka mion ­ vre ća“ sma nju je ri zik od kon ta­mi na ci je ne po treb nim bak te ri ja ma, pre kid do to ka va zdu ha mi ni ma li zu­je gu bit ke usled fer men ta ci je, iz bor me sta skla di šte nja je flek si bi lan uz za dr ža va nje teč no sti u sa moj vre ći, olak šan je po sao za far me ra ko me ni je po treb na ni ka kva or ga ni za ci ja ni ti do dat no an ga žo va nje. [4]

Bi tan seg ment u ni zu su vre će u ko je se hra na pa ku je. Vre će mo gu bi ti preč ni ka od 1,50 m do 4,20 m, du ži ne od 30 m do 150 m i ka pa­ci te ta do 1500 t. Kva li tet vre ća je ga rant kva li tet no spa ko va ne hra ne i nje nog si gur nog ču va nja. Vre će obič no ima ju tri slo ja; unu tra su cr­ne, a spo lja be le (vre će za kom po­sti ra nje su ze le ne).

UV sta bi li za to ri ga ran tu ju bez­bed no skla di šte nje od 18 do 24 me­se ca. [1]

Pa ko va nje zr na ste hra ne u vre će

Po red pa ko va nja si la že u si lo ko­ba si ce mo gu će je isto ta ko pa ko va ti i zr na stu hra nu.

Glav ne pred no sti ove teh no lo gi je:­ po volj na ce na­ jed na ma ši na po kri va 4 raz li či te

ope ra ci je1. ­ gnje če nje/mle ve nje zr na2. ­ apli ka ci ja teč nih do da ta ka

(ino ku la na ta) na iz dro blje no zr no ili do da va nje neo p hod ne vla ge

3. ­ me ša nje iz mr vlje nog zr na i apli ka to ra

­ pa ko va nje ma se u vre će­ zna čaj no sma nje nje tro ško va

na kon tret ma na po sle že tve

­ ma la ma sa ma ši ne­ neo p ho dan sa mo je dan ru ko­

va lac od po čet ka gnje če nja do pa­ko va nja

­ me ha nič ka koč ni ca­ tek stu ra i ve li či na iz dro blje­

nog zr na se mo gu po de ša va ti u za vi sno sti od vr ste sto ke za ko je se hra ni vo pri pre ma (pre ži va ri, ne pre ži va ri...)

­ mo guć nost dro blje nja i van se zo ne kom baj ni ra nja (dro blje nje su vog zr na) [1]

Zr no ži ta ri ca mo gu će je pa ko­va ti ce lo i iz dro blje no (gnje če no)

­ gnje če ne ži ta ri ce ima ju vi so ku hran lji vu vred nost

­ gnje če ne ži ta ri ce ide al ne su za sme šu

­ tro ško vi po ener get skoj je di­ni ci kod gnje če nih ži ta ri ca ma nji su ne go kod su še nih ži ta ri ca

­ is ko ri šće nost fos fo ra kod svi­nja i ži vi ne znat no je bo lja u slu­ča ju kon zu mi ra nja gnje če nih ne go su še nih ži ta ri ca

­ gnje če ne ži ta ri ce ukla pa ju se u si ste me teč nog hra nje nja

­ gnje če ne ži ta ri ce li še ne su ne­či sto će

­ gnje če nje pred sta vlja na čin pre ra de ži ta ri ca, ko ji iz i sku je ma lo ener gi je

­ gnje če nje omo gu ća va pri ku­plja nje ka snih sor ti ži ta ri ca i ku ku­ru za

­ pri ku plja nje pri no sa mo že se oba vi ti i u ne po volj nim vre men skim uslo vi ma

­ su šni ka pa ci te ti ne ogra ni ča va­ju pri ku plja nje pri no sa [3]

Za klju čak

U go di na ma ko je nam pred sto je ka da ce na stoč ne hra ne ra ste, a ce­na ži ve sto ke pa da, po treb no je da od ga ji va či sto ke pro na đu mo guć no sti da na pra ve ušte de u pro iz vod nji jer ova kva ušte da mo že bi ti i ce lo kup na do bit jed nog sto ča ra. U Sr bi ji već po­sto je fir me ko je piv ski tre ber i si ro vi re za nac š. re pe is po ru ču ju (pa ku ju) u vre će ili iz najm lju ju opre mu za pa ko­va nje hra ni va u vre će.

Ono sto se ne mi nov no na me­će kao te ma za raz mi šlja nje po sle osci la ci je ce na ži ve sto ke i po ja ve vi ško va mle ka na tr ži štu je to da sto ča ri tre ba da se udu žu ju i ta­ko udu že ni in ve sti ra ju u na bav ku sa vre me ne opre me za pri pre mu, pa ko va nje i ču va nje stoč ne hra ne i na taj na čin sma nje ce nu ko šta nja stoč ne hra ne što u bu du ćoj bor bi za tr ži šte sa evrop skim pro iz vo­đa či ma mo že bi ti pre sud no za op­stan ku na ših sto ča ra.

Pre u ze to iz „Ak tu el nog sa vet ni ka“, maj 2015.

Li te ra tu ra: [1] http://www.geb.rs/images/brand/articles/

budissa_bag/Journal-E-2010.pdf; [2] http://www .znanjenapoklo n.

rs/cl anci/s to carstvo/silaza-u-kobasicama.html, [3] http://

www.isv.rs/index.php/sr/murska/murska-putokaz

[4] http://www.geb.rs/budissa-bag.html [5] http://www.ikbks.

com/?page_id=207 .

SA VRE MEN NA ČIN PRI PRE ME I SKLA DI ŠTE NJA STOČ NE HRA NE

Ušte da je ne ka da je di na do bitOno sto se ne mi nov no na me će kao te ma za raz mi šlja nje po sle osci la ci je ce na ži ve sto ke i po ja ve vi ško va mle ka na tr ži štu je to da sto ča ri tre ba da se udu žu ju i ta ko udu že ni in ve sti ra ju u na bav ku sa vre me ne opre me za pri pre­mu, pa ko va nje i ču va nje stoč ne hra ne i na taj na čin sma nje ce nu ko šta nja stoč ne hra ne

Pi še: Želj ko Gra o vac, dipl. ing., PSS Srem ska Mi tro vi ca

Repin rezanac u silo kobasici

Željko Graovac

Mašina za punjenje stočne hrane u vreće (silo kobasicu)

Proces punjenja

Stočna hrana upakovana u silo kobasice

8 22. maj 2015.

RAZ­VOJ­PO­RO­DIČ­NIH­PRED­U­ZE­ĆA­U­SE­O­SKIM­POD­RUČ­JI­MA­SR­BI­JE­(3)

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Neo p ho dan je za o kret ka raz vo­ju po ro dič nih pred u ze ća u se o­skim sre di na ma. Raz lo zi za to

de talj no su ob ja šnje ni i ne tre ba ih po na vlja ti. Ipak, tre ba na gla si ti da su po ro dič ne fir me naj sta ri ji ob lik bi zni­sa na glo bal nom svet skom ni vou. One su ve o ma ras pro stra nje ne u svim ze­mlja ma sve ta, i u svim obla sti ma pri­vred nih i van pri vred nih de lat no sti.

Mno ge od njih su do ži ve le svo je vr­snu evo lu ci ju u pro te klih 150 go di na. Po če le su kao po ro dič ne fir me, za tim pre ra sle u ma la i sred nja pred u ze ća, a po tom i u mul ti na ci o nal ne kom pa ni­je, na pri mer: „John De er“ i „Ken tucky fried chic ken“ u SAD, „BMW“ i „Si e­mens“ u Ne mač koj... U ve ći ni ze ma­lja po ro dič na pred u ze ća či ne 70 od sto do ma će pri vre de i u nji ma se stva ra oko 65 od sto BDP­a (pri mer Špa ni je). Na ža lost, mno ga od njih tra ju naj vi še do tri ge ne ra ci je. To je po sle di ca ne­sprem no sti na sled ni ka – mla đih ge ne­ra ci ja – da to kom vre me na uspe šno upra vlja ju pred u ze ći ma u no vo na sta­lom – pro me nje nom – pri vred nom okru že nju.

Pred no sti po­ro­dič­nog­bi­zni­sa

Po ro dič na pred u ze ća, ili pred u ze ća u po ro dič nom vla sni štvu – pred sta­vlja ju si no ni me, ko ji se naj če šće na la­ze u li te ra tu ri [10].

Po sve će nost po ro di ce na pret ku fir­me, nje nom ra stu i raz vo ju, ima za cilj da se ona u po bolj ša nom sta nju osta vi sle de ćim ge ne ra ci ja ma. Čla no vi po ro­di ce ra de u svom pred u ze ću za se be, ula žu ći u njen rast i raz voj deo pri ho­da. Po red to ga, u nji ma zna čaj nu ulo­gu ima ju: tra di ci ja, is ku stvo, zna nje i ve šti ne ko je se pre no se sa ko le na na ko le no, od no sno na mla đe ge ne ra ci­je; mo ti va ci ja za po bolj ša nje kva li te ta ra da i pro iz vo da, po di za nje po slov nog mo ra la, odr ža va nje do brih od no sa sa po slov nim part ne ri ma, do ba vlja či ma, kup ci ma, za po sle ni ma i dru štve nom za jed ni com.

Ne­do­sta­ci­po­ro­dič­nog­bi­zni­sa

Mno ga po ro dič na pred u ze ća ne op­sta ju du go, zbog to ga što 80–90 od sto njih pro pad nu po sle dru ge ge ne ra ci je. Sve ga oko 15 od sto tra je i do tre će ge ne ra ci je. Raz lo zi ne u spe ha po ro dič­nih pred u ze ća u ovom vre men skom pe ri o du naj če šće su

1. lo še upra vlja ne i po slo va nje;2. ne do sta tak fi nan sij skih sred sta va;3. ne struč no upra vlja nje tro ško vi ma;4. ne po volj ni ma kro e ko nom ski uslo vi pri vre đi va nja u toj pri vred noj gra ni;5. kon flikt me đu čla no vi ma po ro di ce;6. (ne)pro fe si o na li zam;7. od su stvo rad ne di sci pli ne.

Fa­ze­u­raz­vo­ju­po­ro­dič­nog­pred­u­ze­ća

1. Osni va nje;2. part ner stvo bra će i se sta ra;3. udru ži va nje ro đa ka.

Za raz li ku od ne po ro dič nih fir mi, gde po sto ji ja ča po de la ra da, u po­ro dič nim pred u ze ći ma vla snik mo že da oba vlja vi še funk ci ja, što mo že da stva ra iz ve sne pro ble me, kao na pri­mer: da li do bit in ve sti ra ti u raz voj, ili de li ti di vi den du? Sa raz vo jem fir me, vla sni ci – ro đa ci

ima ju raz li či te mo ti ve [10]. I ov de se mo ra ju raz gra ni či ti funk ci je vla­sni ka, ak ci o na ra, di rek to ra, čla no va uprav nog, iz vr šnog, nad zor nog i sa­ve to dav nog od bo ra, ulo ge čla no va po­ro di ce u pro ce su od lu či va nja itd.

Naj­če­šće­di­le­me

Naj če šće di le me ti ču se: raz li ke iz me đu kor po ra tiv nog i po ro dič nog upra vlja nja, do no še nja po ro dič nog sta tu ta i nje go vog sa dr ža ja, kao i po li­ti ke za po šlja va nja čla no va po ro di ce.

Po ro dič ni sta tut re gu li še broj na pi­ta nja ve za na za po slo va nje pred u ze­ća, kao što su: sa stav iz de lo kru ga ra­da for mi ra nih od bo ra, od no se iz me đu čla no va po ro di ce, me nadž men ta, ak­ci o na ra, di rek to ra, vla sni ka...

Po seb na pa žnja po sve ću je se po­li ti ci za po šlja va nja. Pri to me je po­treb no utvr di ti i po što va ti usvo je ne kri te ri ju me. Pred nost pri za po šlja va­nju tre ba da ima ju kva li tet ni, struč ni i kom pe tent ni ka dro vi, bez ob zi ra da li su čla no vi po ro di ce, u bli skim ro đač­kim ve za ma, srod ni ci i dru gi.

Po treb no je po što va ti pro ce du ru, in sti tu ci ju kon kur sa, ni vo obra zo va nja kan di da ta, nje go vo rad no is ku stvo, sta ro snu dob i osta lo.

Po li ti ka na gra đi va nja ne sme bi ti dis kri mi na tor ska, mo ra se vred no va­ti re zul tat i kva li tet ra da, od go vor­nost i pro fe si o na li zam. Neo p hod no je per ma nent no obra zo va nje za po sle nih do kra ja rad nog ve ka, pu tem tre nin­ga, se mi na ra, struč nih usa vr ša va nja, do ško lo va va nja...Po sto ji i mo guć nost za po šlja va nja na od re đe no vre me, ili se zon sko za po šlja va nje.

Čla no vi po ro di ce mo gu bi ti i ak ci­o na ri u ovom, ili dru gom pred u ze ću. Po želj ni ob li ci de lo va nja su: po ro dič­ni sa vet, skup šti na, kan ce la ri ja, za­tim ko mi si je za struč no usa vr ša va nje i pla ni ra nje ka ri je re za po sle nih, ot kup ak ci ja i re kre a ci ju. Po red na ve de nog, neo p ho dan je i po ro dič ni pro to kol, kao i od bor za od no se sa jav no šću. Rad u po ro dič noj fir mi pod ra zu me va i lo jal­nost is toj.

Vre me nom, ra stom i raz vo jem, po­ro dič na pred u ze ća mo gu se po ja vi ti i na ber zi. To je slo žen i kom pli ko van pro ces, za ko ji se ne ke fir me i od lu ču­

ju. Pred no sti su sle de će: po ja va ak ci ja fir me na tr ži štu i pro da ja istih od stra­ne ak ci o na ra, po bolj ša nje fi nan sij ske po zi ci je pred u ze ća; pri su stvo na ber zi fir mu či ni pre po zna tlji vom na tr ži štu. Ne do sta ci su: na po ri i tro ško vi oko pri pre me fir me za iz la zak na ber zu; sma nje nje pri vat nog uti ca ja i sa mo­stal no sti u od lu či va nju; ve ća od go vor­nost, ali i ri zik od pre u zi ma nja fir me od stra ne no vog vla sni ka [10].

Ukrat ko, po ro dič ni bi znis je ve­o ma ras pro stra njen na glo bal nom svet skom ni vou. Ima du gu isto ri ju i tra di ci ju. U na šoj ze mlji, iz u zi ma ju ći pri vat na po ro dič na ga zdin stva i za nat­stvo, ovaj ob lik bi zni sa je na po čet ku raz vo ja.

Pri rod ni i ljud ski re sur si u se o skim sre di na ma su ve o ma po volj ni za raz­voj po ro dič nog bi zni sa. To me do pri­no se i (ne)po volj ni dru štve ni uslo vi, zna ča jan broj ne za po sle nih i sve ve će si ro ma štvo, i u grad skim i u se o skim sre di na ma. To su upra vo raz lo zi ko ji bi tre ba lo da mo ti vi šu po je din ce – lju de sa pred u zet nič kim du hom – ali i dr­žav ne in sti tu ci je na lo kal nom, re gi o­nal nom, po kra jin skom i na ci o nal nom ni vou, da sti mu li šu i pod sti ču raz voj po ro dič nih fir mi u se li ma. To bi ima lo svo je raz voj no­eko nom sko i so ci jal no oprav da nje.

Po­treb­na­moć­bren­da

Pro iz vod nja hra ne je de lat nost kroz ko ju Sr bi ja mo že naj br že da stvo ri svoj pro iz vod, od no sno brend, ko ji će bi ti kon ku ren tan na svet skom tr ži štu. Mo ra se hit no de lo va ti, na kra tak rok, sa pro iz vo di ma iz vi ših fa za pre ra de. Da nas je ni vo pro iz vod nje u Sr bi ji ni ži u od no su na 1989. go di nu – iz no si 40 od sto od ono ga ko li ki je bio, te sa da da le ke go di ne, na po čet ku tran zi ci je! Do ma ći brend se mo ra pro mo vi sa ti i za šti ti, uz po što va nje svet skih stan­dar da kva li te ta. To će do pri ne ti i da se bo lje ko ri ste pre rad ni ka pa ci te ti u ze mlji [3].

Iz vo zu srp skih pro iz vo da na svet­sko tr ži šte mo že da po mog ne i, do sa da za po sta vlje na, di ja spo ra. Ona mo že da bu de most pre ma dru gim ze mlja ma i „tran sfor ma tor“ no vih teh no lo gi ja, po slov nih is ku sta va i ga­rant po ve re nja za stra ne in ve sti to re i kup ce. Ka pi tal ko jim ras po la že srp ska di ja spo ra (oko če ti ri mi li o na lju di na svim kon ti nen ti ma) pro ce nju je se na 50 do 80 mi li jar di do la ra, a sa mo de­set od sto tog nov ca in ve sti ra nog u Sr­bi ju, pre po ro di lo bi nje nu pri vre du.

Sr bi ja je na pu tu stva ra nja bren­do va. Zna či, mo ra mo od na ših pro iz­vo da stvo ri ti rob nu mar ku, ili brend. Re ci mo da u sve tu da nas po sto ji 100 naj vred ni jih rob ni mar ki, od ko jih 60 dr že ame rič ke fir me, na dru gom me­stu su ne mač ke kom pa ni je, za tim fir­me iz Fran cu ske, Ja pa na, Švaj car ske… Da bi ne ka rob na mar ka sti gla na ovu li stu, ko ju ob ja vlju je ame rič ki „Bu si­ness­We ek“, mo ra da ima vred nost ve ću od mi li jar du do la ra (što je da nas vred nost svih iz vo znih agrar nih pro iz­vo da Sr bi je), za tim da tre ći na nje ne

za ra de po ti če van do mi cil ne dr ža ve, i da ima jav no do stup ne fi nan sij ske i mar ke tin ške po dat ke.

Mo ra mo pri zna ti da se u ovom tre­nut ku srp ski brend te ško mo že u pra­vom smi slu de fi ni sa ti. En gle ska reč brend, či je je osnov no zna če nje ozna­ka, mar ka, u po sled nje vre me kod nas je sve če šće u upo tre bi. Ona je po sta la „za kon“ ka da je tr ži šte u pi ta nju. Nje­na de fi ni ci ja je: brend je iz vor kon ku­rent ske pred no sti i pred sta vlja obez­be đe nje kon stant nog kva li te ta ko ji je pre po zna tljiv. Kod nas je brend za jed­nič ki ime ni telj za na ziv pro iz vo da, pa­ko va nje i sve što se nu di po tro ša ču. Us­pe­šan­brend­mo­ra­da­ima­če­ti­ri­ka­rak­te­ri­sti­ke:­on­ je­ne­po­no­vljiv,­be­smr­tan,­ube­dljiv­ i­ kon­stant­nog­kva­li­te­ta. Ne ke na še bren do ve već su dru gi za šti ti li. Naš brend bi mo rao da ima znak – Ma de in Ser bia. Uspeh­bren­da­ je­ uvek­ re­zul­tat­ nje­go­ve­auten­tič­no­sti.­ Me­đu­tim,­ naj­ve­ći­pro­blem­ko­ji­se­ ja­vlja­pri­li­kom­usta­no­vlje­nja­ bren­da­ na­ tr­ži­štu­je­ste­ ka­ko­ ga­uči­ni­ti­ auten­tič­nim­i­ pr­vi­ se­ po­ja­vi­ti­ sa­ tim­ pro­iz­vo­dom. Kva li tet je va žan, ali se brend ne iz gra đu je sa mo na kva li te tu. Svi mi ima mo svo ju lič nu per cep ci ju o kva li­te tu od re đe nih pro iz vo da. Ona za vi si od lič nog uku sa po tro ša ča, za to struč­nja ci ka žu da je naj va žni ja od lu ka o bren din gu va šeg pro iz vo da ka da mu da je te na ziv. Na du ge sta ze taj na ziv će mu do ne ti du go več nost i uspeh ko ji pri želj ku je te. U po čet ku, da bi pre ži­veo, brend zah te va je din stve nu ide ju ili kon cept ko ji će ga uči ni ti dru ga či­jim od po sto je ćih pro iz vo da na tr ži štu. On mo ra da bu de pr vi u ne če mu, da kre i ra ka te go ri ju pro iz vo da i za u zme me sto u sve sti po tro ša ča. Po sle to ga naj va žni je je pro iz vod pro da ti.

Pro iz vod ni pro gra mi za po ro dič ne fir me si ste ma ti zu ju se po gru pa ma pro iz vo da, ta ko da sva ko mo že se be da na đe u ne koj od njih i to:

1. ži ta ri ce i mlin ski pro iz vo di, me đu nji ma su: pre ra da pše ni ce, ku ku ru za, ječ ma, ov sa, ra ži helj de, sa pro iz vod­njom ni za pre hram be nih pro iz vo da od njih;

2. me so i me sne pre ra đe vi ne, sa ni zom me snih pro iz vo da svih vr sta, na me nje nih do ma ćem i svet skom tr­ži štu;

3. od mle ka mo gu da se pro iz ve du broj ni iz vo zno ori jen ti sa ni mleč ni pro­iz vo di;

4. po seb na šan sa je u pre ra di vo ća i po vr ća i iz vo zu pro iz vo da iz vi ših fa­za pre ra de;

5. in du strij sko bi lje i pre ra đe vi ne iz vi ših fa za pre ra de za iz voz, pri me ra ra di, še ćer vi še ko ri sti ti u kon di tor skoj in du stri ji Sr bi je, a ta ko đe i so ju, od ko je se do bi ja ulje, pa čak i mle ko;

6. pro iz vo di do bi je ni na kon pre ra­de le ko vi tog, aro ma tič nog i za čin skog bi lja.

Sad, po ko zna ko ji put, po no vo kre će mo od po čet ka ka gra đe nju bren­da. Naj br že mo že mo bren di ra ti pro iz­vo de ko ji re al no ima ju tr ži šnu šan su, a to su: vo da, ma li ne, šlji ve, šlji vo vi­ca, vi no, šun ka, sir, kaj mak, pe čur ke,

zla ti bor ski pr šut… Na ši bren do vi mo gu bi ti i ki se lo mle ko, su džuk, jag nje ti na, ja re ti na, du van čvar ci, pro ja...

Sr bi ja je zna ča jan pro iz vo đač šlji va (2007. go di ne pro iz ve de no je 768.000 to na, što je za 38 od sto vi še ne go u 2006). U 2013. go di ni, ta ko đe, rod šlji ve bio je ve ći od 600.000 to na, ali je iz voz sve že i su ve šlji ve bio tek oko

6.000 to na. Pro iz vo di mo i do 100.000 to na ma li na go di šnje (u su­šnoj 2007. go di ni čak 80.000 to na), vi še od 300.000 to na ja bu ka… Ma lo je pro iz vo da ko ji su ste kli do ma ći i svet­ski ugled, kao što su „Žu ta osa“, „So­ko lo va ra ki ja“...

Za što br ži iz la zak Sr bi je na svet­sko tr ži šte, naj pri mar ni ji su pro iz vo di zdrav stve no bez bed ne hra ne. Me đu pro iz vo di ma iz agra ra, osim hra ne, tu su pro na šle me sto i me tle, u sve tu se ne ka da go di šnje pro da va lo osam mi­li o na ko ma da istih. Šan su da do bi je ozna ku „Naj bo lje iz Voj vo di ne“ ima kar lo vač ko vi no „Ber met’’, štru dla sa ma kom, fu to ški ku pus, ko ji je ušao u udž be ni ke i do bio ser ti fi kat za brend i ge o graf sko po re klo, slat ka mle ve na pa pri ka, su še no po vr će, bač ko pe tro­vač ki ku len...

Za pro iz vod od pa pri ke, aj var, ta­ko đe tre ba da se do ka že ge o graf sko po re klo. Iako su taj na ziv Slo ven ci već za šti ti li, mo ra će da ga pro me ne i do da ju mu i na ziv re gi je, jer se aj var ve ko vi ma pro iz vo di u Sr bi ji. Po seb no su ču ve ni le sko vač ki i vra njan ski, ko ji tre ba da uđu u za šti tu po re kla.

Pra vo na za šti tu ge o graf skog po re­kla ima ju i pro iz vo di ko ji su ušli u in­du strij sku pro iz vod nju. To su, na pri­mer, raz ne mi ne ral ne vo de (oko 360 iz vo ra), jer je pro iz vod nja ovih bren­do va ve za na za od re đe ne re gi je i iz­vo re u Sr bi ji.

Tre ba uka za ti i na to da na po li ca­ma pro dav ni ca u gra do vi ma Evrop ske uni je ne će bi ti du van čva ra ka, na še sla ni ne i kaj ma ka, sve dok pro iz vo đa­či na is pu ne sve zdrav stve ne i bez bed­no sne uslo ve ko je pro pi su ju u EU. To va ži i za bu rek iz Ni ša i Pro ku plja, ko ji se već iz vo zi u ne ke ze mlje, ali to je od slu ča ja do slu ča ja, sve dok ne do­bi je sve po treb ne ser ti fi ka te.

Je di ni re cept za iz voz na ših pro iz­vo da na tr ži šte EU je usa gla ša va nje svih stan dar da, ali i za šti ta zna ka i ži­ga kod Za vo da za za šti tu in te lek tu al ne svo ji ne. Ina če, EU do zvo lja va od re đe­nim pro iz vo di ma pri stup na svo je tr ži­šte ako su za šti će ni po nje nim pra vi li­ma. Kra jem XX ve ka, Ju go sla vi ja je u svet go di šnje iz vo zi la oko 50.000 to na „be bi­bi fa“, ili cr ve nog me sa, od to ga je 30.000 to na bi lo iz Sr bi je. Zna čaj ne ko li či ne su se iz vo zi le u SAD, za po­tre be ame rič ke voj ske. Po sled nje dve de ce ni je Sr bi ja ima do zvo lu za go di­šnji iz voz ovog me sa u EU u ko li či ni od 8.875 to na! Me đu tim, zbog to ga što su sta je pra zne, go di šnje se iz vo zi naj vi še 2.000 to na, a 2013. go di ne je iz ve ze no sa mo 600 to na! Tre ba lo bi da dr ža va svo jim me ra ma pod sti če ovu pro iz vod nju.

­ (Na­sta­vi­će­se)

Per­spek­ti­ve­raz­vo­ja­po­ro­dič­nog­bi­zni­sa­na­se­luPo­sve­će­nost­po­ro­di­ce­na­pret­ku­fir­me,­nje­nom­ra­stu­i­raz­vo­ju,­ima­za­cilj­da­se­ona­u­po­bolj­ša­nom­sta­nju­osta­vi­sle­de­ćim­ge­ne­ra­ci­ja­ma.­Čla­no­vi­po­ro­di­ce­ra­de­u­svom­pred­u­ze­ću­za­se­be,­ula­žu­ći­u­njen­rast­i­raz­voj­deo­pri­ho­da

Auto ri: Da­ni­lo­To­mić,­Bra­ni­slav­Gu­lan­i­Mi­le­Man­dić

Oče ku je se i re še nje spo ra oko to ga či ja je šlji vo vi ca, pa će ze mlje ko je je pro iz vo de is pred nje nog na­zi va uno si ti i na ci o nal ni pred znak. Sr bi ja će ovim i zva nič no do bi ti svoj pr vi brend ser ti fi ko van od stra ne EU. Ina če, po što je Sr bi ja za ka sni la u bren di ra nju sop stve nih pro iz vo da, na sa stan ku sa de le ga ci jom Evrop­ske ko mi si je (2007. go di ne), pred­stav ni ci Mi ni star stva po ljo pri vre de mo ra li su do ka zi va ti da se šlji vo vi­ca od u vek pro iz vo di la u Sr bi ji, sa­mo su je ne ke ze mlje pred u hi tri le i ovu vr stu ra ki je bren di ra le pod istim na zi vom. Ina če, naj ve ći deo šlji va u Sr bi ji se ko ri sti za pro iz vod nju ra ki­je ko ja se kon zu mi ra na do ma ćem tr ži štu. Osim pri zna va nja šlji vo vi ce

kao srp ske rob ne mar ke, nad le žni u Mi ni star stvu po ljo pri vre de Vla­de Sr bi je, za tra ži li su od Evrop ske ko mi si je pri zna va nje i dru gih vr sta ra ki ja, po put lo zo va če iz Po mo ra­vlja, za tim vr šač ke, ti moč ke i sme­de rev ske lo zo va če. Uz to, tra ži se i pri zna va nje žup ske i ja stre bač­ke ko mo vi ce, „šu ma dij skog ča ja“ – od no sno vru će ra ki je, lin cu re iz ne ko li ko kra je va u Sr bi ji, kao i ne­ko li ko ko mo vi ca. Na li sti na ci o nal­nih pro iz vo da Sr bi je su ma li ne, ra­ki ja od ma li ne, ne ka do ma ća vi na, su vo vo će (šlji va, kaj si ja, bre skva), pi ća od le ko vi tog bi lja, ulje od ti kve, pro iz vo di na ba zi so je, hlad no ce đe­no sun co kre to vo ulje, sje nič ki i pi­rot ski sir [3].

Mno­ge­po­ro­dič­ne­fir­me­su­pre­ra­sle­u­mul­ti­na­ci­o­nal­ne­kom­pa­ni­je­(Fo­to:wi­ki­me­dia)

Či­ja­je­šlji­vo­vi­ca?

22. maj 2015. 9SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ova bo lest je opi sa na dav no u Fran cu skoj pod na zi vom FD ali se ta da sma tra lo da

je iza zi va vi rus. 1967. go di ne bo­lest je pri pi si va na slič nim or ga ni­zmi ma a to su mi ko pla zme. Osim u Fran cu skoj, utvr đe na je u Ita li ji, Ne mač koj, Špa ni ji, Por tu ga li ji, Slo­ve ni ji, Hr vat skoj, Grč koj. Kod nas je ta ko đe utvr đe no pri su stvo zla ta stog žu ti la u Alek san drov cu i na Fru škoj go ri [1].

Vek­tor­fi­to­pla­zme

Scap ho i de us ti ta nus je u Evro pi mo no fag na vr sta i hra ni se is klju či­vo na vi no voj lo zi. Na ro či to je ose­tlji va sor ta Char don nay [3]. Ima jed nu ge ne ra ci ju god šnje. Žen ka po la že ja ja is pod ko re dvo go di šnjih la sta ra. U Sr bi ji po če tak pi lje nja lar­vi je po lo vi nom ma ja, a pr va ima ga se ja vlja ju po čet kom tre će de ka de ju na. Raz vi će od lar vi do od ra slih tra je iz me đu 35 do 40 da na. Ima ga se u pri ro di na la ze do sep tem bra.

To kom raz vo ja Scap ho i de us ti ta­nus Ball. Ima pet lar ve nih stup nje­va. Pr va tri stup nja su se de fa sto be­le bo je. Če tvr ti i pe ti stu panj ima ju sme đe ša re na leđ noj stra ni i kod njih su vi dlji vi za če ci kri la. Kod svih lar ve nih stup nje va na po sled njem tr bu šnom seg men tu se na la zi la te­ral na cr na pe ga. Od ra sli su ve li či ne oko 5 mm. Gla va im je tro u gla sta. Pred nja kri la su iz du že na i ka da su sklo plje na pre la ze kraj tr bu ha. Na po sled njem tr bu šnom seg men tu se is ti ču tam no braon če ki nje ko je pre­la ze zad nju ivi cu kri la.

Svi lar ve ni stup nje vi i ima go se hra ne na na lič ju li sta vi no ve lo ze. Oni se hra ne isi sa va ju ći sa dr žaj flo­e ma, pri če mu mo gu usvo ji ti fi to­

pla zmu. Pe riod in ku ba ci je pa to ge­na FD u lar va ma, pre ne go što one po sta nu in fek tiv ne je tri do če ti ri ne de lje. Lar ve ko je se hra ne na fi­to pla zma tič nim bi lja ka ma po sta ju in fek tiv ne već na kra ju L3 stup nja, a spo sob nost da pre no se fi to pla zmu za dr ža va ju do kra ja ži vo ta. Svi lar­ve ni sta di ju mi sta ri ji od L3 i ima ga ko ji se hra ne na fi to pla zma tič nim bilj ka ma su pre no si o ci bo le sti sa za ra že nih na zdra ve bilj ke.

Je dan od naj zna čaj ni jih in di ka to­ra pri su stva S. Ti ta nus u vi no gra di­ma su broj ne eg zu vi je ko je se vi de na na lič ju li sta vi no ve lo ze u dru goj po lo vi ni ju na.

Simp­to­mi­obo­lje­nja

Po čet kom ve ge ta ci je, u pro le će na za ra že nim čo ko ti ma pu polj ci se otva ra ju ka sni je od zdra vih, ili ne kre ću. Na ova kvim la sta ri ma in ter­

no di je su skra će ne, ne lig ni fi ci ra ju i na vr ho vi ma se po ja vlju je ne kro za. To kom zi me se če sto de ša va iz mr­za va nje.

Ti pič ni simp to mi se ja vlja ju po­čet kom le ta.La sta ri se po vi ja ju i pa­da ju po ze mlji, kao da su od gu me. Oni ne odr ve nja va ju. Li šće za de­blja va, po sta je kru to i po vi ja se na­ni že. Po sto je raz li ke u simp to mi ma kod sor ti. Li šće be lih sor ti vi no ve lo ze do bi ja zla ta sto žu tu, a kod cr­nih cr ve nu bo ju. U dru gom de lu ve­ge ta ci je, tj. le ti na ta kvim li sto vi ma se duž ne ra va po ja vlju ju žu te pe ge, ko je br zo ne kro ti ra ju. Mo že do ći i do po ja ve ugla stih pe ga.Uko li ko se simp to mi ja ve pre cve ta nja, do la zi do su še na cva sti. [2]

Pri po ja vi simp to ma ka sni je u ve ge ta ci ji, ja vlja ju se pro me ne na še pu ri ni, ko ja se su ši i po tam ni, a kod bo bi ca do la zi do sme žu ra va nja, i po sta ju gor ke.

Simp to mi fi to pla zmo za su slič ni simp to mi ma ko je pro u zro ku ju vi­ru si.

Me­re­su­zbi­ja­nja

Za ši re nje fi to pla zme FD u vi no­voj lo zi od go vor na je ci ka da Scap­ho i de us ti ta nus Ball, kao je di ni po­zna ti vek tor ove bo le sti. Do po ja ve fi to pla zme i nje nog vek to ra u no va tj. ne za ra že na pod ruč ja do la zi pro­me tom za ra že nog sad nog ma te ri­ja la. Bilj ke vi no ve lo ze ko je u se bi no se fi to pla zmu, i vek tor ko ji ši ri za ra zu, či ne osno vu epi de mi o lo gi je ove bo le sti.

U pod ruč ji ma gde je FD pri sut na, u to ku jed ne go di ne di na mi ka ši re­nja bo le sti vek to rom je 5 do 10 km.

Kod nas je ovo ve o ma va žno, za to što u Sr bi ji po sto je broj ni eks ten­ziv ni za sa di vi no ve lo ze.

FD je re gi stro va na u Sre mu na vi še lo ka li te ta, i to na Fru škoj go ri: Mu talj, Pr nja vor, za tim u Sta rom Slan ka me nu, Srem skim Kar lov ci­ma. Po sto je po je di nač ni za ra ze ni čo ko ti uglav nom u vi kend na se­lji ma, što bi mo glo pred sta vlja ti iz vor za ra ze za da lje ši re nje fi to­pla zme.

U ze mlja ma Evro pe ko je su bi le po go đe ne epi de mi jom ove fi to pla­zme su usvo je ni ri go ro zni pro pi si ko ji se od no se na kr če nje fi to pla­zma tič nih čo ko ta i oba ve zno su­zbi ja nje ci ka de.

U pod ruč ji ma gde je pri sut na FD i to po tvr đe no mo le ku lar nim me to­da ma di jag no sti ke, me re su zbi ja nja su sle de će:

­ kr če nje i spa lji va nje za ra že nih čo ko ta na kra ju ve ge ta ci je vi no ve lo ze

­ pra će nje po ja ve simp to ma u to ku ve ge ta ci je i ukla nja nje sum nji­vih čo ko ta

­ pra će nje po ja ve S. ti ta nus­ su zbi ja nje lar vi ci ka de kon takt­

nim in sek ti ci di ma i to u dva tret ma­na to kom ju na me se ca. Broj tre ti ra­nja u ma tič nim za sa di ma mo ra bi ti ve ći.

Pri me nju ju se in sek ti ci di na ba zi sle de ćih ak tiv nih ma te ri ja: bi fen trin, fe ni tro tion, ci per me trin, me to mi.

Za­klju­čak

1) Fi to pla zma Fla ve scen ce do ree se ubra ja u naj de struk tiv ni je bo le sti vi no ve lo ze.

2) Ci ka da Scap ho i de us ti ta nus L. je do sa da je di ni po zna ti vek tor zla­ta stog žu ti la vi no ve lo ze i pri sut na je na go to vo ce loj te ri to ri ji Re pu bli­ke Sr bi je [1].

3) Pri su stvo Scap ho i de us ti ta nus Ball, vek to ra fi to pla zme Fla ve scen­ce do ree pred sta vlja ozbilj nu pret­nju pro iz vod nji vi no ve lo ze, pa je iz tih raz lo ga neo p hod no pred u ze ti me re spre ča va nja po ja ve, ši re nja i su zbi ja nja šte to či ne.

Pre­u­ze­to­iz­„Ak­tu­el­nog­sa­vet­ni­ka”,­maj­2015.­go­di­ne

Li te ra tu ra: [1] Mr Kr nja jić B. Slo bo dan - Dok tor ska di ser ta ci ja, 2008; [2] Mir ko Iva no vić, Dra gi ca Iva no vić – Bo le sti vo ća ka i vi no ve

lo ze i nji ho vo su zbi ja nje, 2005; [3] Mi lan Ma celj ski – Po ljo pri vred na

en to mo lo gi ja, 1999.

ZLA­TA­STO­ŽU­TI­LO­VI­NO­VE­LO­ZE­(FLA­VE­SCEN­CE­DO­REE)

Ozbilj­na­pret­nja­vi­no­voj­lo­ziFD­je­re­gi­stro­va­na­u­Sre­mu­na­vi­še­lo­ka­li­te­ta,­i­to­na­Fru­škoj­go­ri:­Mu­talj,­Pr­nja­vor,­za­tim­u­Sta­rom­Slan­ka­me­nu,­Srem­skim­Kar­lov­ci­ma.­Po­sto­je­po­je­di­nač­ni­za­ra­ze­ni­čo­ko­ti­uglav­nom­u­vi­kend­na­se­lji­ma,­što­bi­mo­glo­pred­sta­vlja­ti­iz­vor­za­ra­ze­za­da­lje­ši­re­nje­fi­to­pla­zme

Pi še:­Mir­ja­na­To­ja­gić­Mi­lo­va­no­vić­dipl.ing,­PSS­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca

NA­U­KA­U­PRAK­SI

Mir ja na To ja gić Mi lo va no vićNa ro či to je ose tlji va sor ta

Char don nay

Sli ka 1: Simp to mi na li šću be lih sor ti

Sli ka 2: Simp to mi na li šću cr nih sor ti Sli ka 3: Vek tor - Scap ho i de us ti ta nus Ball.

10 22. maj 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

AK TU EL NO STI

Ge ne ral ni di rek tor No vo sad skog saj­ma­Slo­bo­dan­Cvet­ko­vić­iz­ja­vio­je­da­je­Me­đu­na­rod­ni­po­ljo­

pri­vred­ni­sa­jam­pre­va­zi­šao­oče­ki­va­nja­i­da­je­po­se­ta­bi­la­mno­go­bo­lja­ne­go­pro­šle­go­di­ne.­Cvet­ko­vić­je­na­kon­fe­ren­ci­ji­za­no­

vi­na­re­ or­ga­ni­zo­va­noj­ po­vo­dom­ za­vr­šet­ka­po­ljo­pri­vred­nog­saj­ma­re­kao­da­su­svi­iz­la­gač­ki­pro­sto­ri­bi­li­iz­najm­lje­ni­te­da­je­i­to,­uz­od­lič­nu­po­se­tu,­raz­log­za­ za­do­volj­stvo­ zbog­ ostva­re­nih­ re­zul­ta­ta­na­ovo­go­di­šnjem­po­ljo­pri­vred­nom­saj­mu.­­Sva­kog­da­na­bi­lo­ je­pre­gršt­ do­

ga­đa­ja,­mno­go­stra­nih­de­le­ga­ci­ja­nas­je­ ob­i­šlo,­ ima­li­ smo­ve­li­ki­ broj­ po­se­ta­ mi­ni­sta­ra­ iz­ okru­že­nja­ i­ di­plo­ma­ta­ a­ „Al­ Da­hra“­ je­ iz­la­ga­la­ pr­vi­ put­na­No­vo­sad­skom­saj­mu"­­­ is­ta­kao­ je­Cvet­ko­vić.­Na­Saj­mu­su­pred­sta­vlje­na­naj­no­vi­ja­ do­stig­nu­ća­ u­ obla­sti­ po­ljo­pri­vred­ne­ pro­iz­vod­nje,­ hra­ne­ i­ pi­ća,­po­ljo­pri­vred­ne­me­ha­ni­za­ci­je,­ opre­ma­za­ pre­hram­be­nu­ in­du­stri­ju,­ he­mij­ska­

i­ za­štit­na­ sred­stva,­ or­gan­ska­ hra­nu­ i­dru­gi­pro­iz­vo­de­i­uslu­ge­u­agro­bi­zni­su.Naj­zna­čaj­ni­ju­sa­jam­sku­ma­ni­fe­sta­

ci­ju­u­Cen­tral­noj­i­Ju­go­i­stoč­noj­Evro­pi,­vi­de­lo­ je­ vi­še­ od­ 106.000­ po­se­ti­la­ca­i­uče­stvo­va­lo­pre­ko­1.500­ iz­la­ga­ča­ iz­60­ze­ma­lja­sve­ta,­na­veo­je­Cvet­ko­vić­i­na­po­me­nuo­da­je­broj­po­se­ti­la­ca­ove­go­di­ne­ bio­ ve­ći­ u­ od­no­su­na­ re­kord­nu­2013.­go­di­nu,­ko­ja­ je­ re­fe­rent­na,­jer­je­pro­šle­go­di­ne­bi­la­ma­nja­po­se­ta­zbog­po­pla­va.­­ Ima­mo­ na­ja­vu­ da­ ki­ne­ske­ kom­

pa­ni­je­že­le­ sle­de­će­go­di­ne­za­ku­pe­ce­lu­ha­lu­840­kva­drat­nih­me­ta­ra,­ka­ko­bi­pro­mo­vi­sa­li­svo­ju­pri­vre­du­­­na­ja­vio­je­Cvet­ko­vić­i­na­po­me­nuo­da­je­na­saj­mu­po­ljo­pri­vre­de,­ osim­ pred­stav­ni­ka­ 10­kom­pa­ni­ja,­ do­šla­ i­ de­le­ga­ci­ja­ Ki­ne­ske­raz­voj­ne­ban­ke­ko­ja­se­ba­vi­in­ve­sti­ci­ja­ma­na­te­ri­to­ri­ji­či­ta­vog­Bal­ka­na.To­kom­ odr­ža­va­nja­ Me­đu­na­rod­nog­

po­ljo­pri­vred­nog­ saj­ma,­ od­ 9.­ do­ 15.­ma­ja,­od­vi­ja­la­se­ži­va­po­li­tič­ka­i­di­plo­mat­ska­ak­tiv­nost,­jer­je­sa­jam­sku­ma­

ni­fe­sta­ci­ju­po­se­tio­ve­li­ki­broj­mi­ni­sta­ra­iz­ okru­že­nja,­ a­ me­đu­ nji­ma­ mi­ni­stri­po­ljo­pri­vre­de­Re­pu­bli­ke­Srp­ske,­Slo­ve­ni­je­ i­ Austri­je,­ pod­se­tio­ je­ Cvet­ko­vić­ i­

na­gla­sio­da­su­srp­ska­mi­ni­star­ka­po­ljo­pri­vre­de­Sne­ža­na­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić­i­re­sor­no­mi­ni­star­stvo­da­li­iz­u­ze­tan­do­pri­nos­odr­ža­va­nju­ove­ma­ni­fe­sta­ci­je.

Od­go­va­ra­ju­ći­ na­ pi­ta­nje­ da­ li­ po­sto­je­na­zna­ke­o­no­vim­in­ve­sti­ci­ja­ma­u­No­vo­sad­ski­sa­jam­ka­ko­bi­se­po­ve­ćao­nje­gov­ ka­pa­ci­tet,­ Cvet­ko­vić­ je­ re­kao­da­je­ta­in­sti­tu­ci­ja,­ka­da­je­osno­va­na­pre­jed­nog­ve­ka,­bi­la­na­pe­ri­fe­ri­ji­No­vog­Sa­da,­a­da­nas­u­cen­tru­ome­đe­na­sa­ ve­o­ma­ pro­met­nim­ sa­o­bra­ćaj­ni­ca­ma­ i­ne­po­sto­ji­mo­guć­nost­da­se­ši­ri­na­toj­lo­ka­ci­ji.Po­sto­ji­mo­guć­nost­da­se­Sa­jam­iz­

me­sti­ti­na­pe­ri­fe­ri­ju­No­vog­Sa­da,­po­red­auto­ ­­pu­ta,­gde­bi­mo­gle­da­ se­na­pra­ve­ve­li­ke­ha­le­ko­je­bi­bi­le­mul­ti­funk­ci­o­nal­ne­ i­ ener­get­ski­ efi­ka­sne,­a­ Gra­du­ bi­ bi­la­ ustu­plje­na­ iz­u­zet­no­atrak­tiv­na­ lo­ka­ci­ja­ u­ sa­mom­ cen­tru,­na­go­ve­stio­je­Cvet­ko­vić­ i­do­dao­da­o­to­me­tek­tre­ba­raz­go­va­ra­ti­sa­osni­va­čem­i­vla­sni­kom­ka­pi­ta­la­i­Nad­zor­nim­od­bo­rom­No­vo­sad­skog­saj­ma.

S. P.

Ki­ša­ko­ja­je­pa­la­pro­te­klih­da­na,­ do­ne­la­ je­ do­bro­ vo­ću­ i­ra­tar­skim­ kul­tu­ra­ma,­ a­ do­

za­klju­če­nja­ ovog­ bro­ja­ “Srem­ske­po­ljo­pri­vre­de”­u­re­gi­o­nu­sre­ćom­ni­je­bi­lo­oluj­nog­ne­vre­me­na­ni­ve­ćih­šte­ta.­ Po­ljo­pri­vred­ni­ci­ sa­ te­ri­to­ri­je­in­đij­ske­op­šti­ne­za­naš­list­ka­žu­da­ipak­ stra­hu­ju­ o­ vre­men­skih­ ne­po­go­da­i­gra­da­jer­se­još­se­ća­ju­ne­po­go­de­ko­ja­je­pro­šle­go­di­ne­po­go­di­la­nji­ho­ve­ata­re.­­ S­ ob­zi­rom­ da­ smo­ ima­li­ du­

go­tra­jan­ su­šan­ pe­riod,­ ova­ ki­ša­ je­spas­za­vo­će.­Zna­mo­da­je­u­ne­kim­kra je vi ma Sr bi je bi lo i gra da, a mi u­ No­vom­ Slan­ka­me­nu­ smo­ do­bro­pro­šli­ iako­ i­ da­lje­ stre­pi­mo­ i­ stra­hu­je­mo.­Vo­će­je­ja­ko­do­bro­ro­di­lo,­po­seb­no­ ki­se­la­ ja­bu­ka­ ko­ja­ je­ us­pe­la,­ dok­ ma­lo­ ma­nje­ ima­ slat­ke­ja­bu­ke­ko­ja­je­pro­šle­go­di­ne­bi­la­u­ve­o­ma­do­brom­ ro­du­ ­­ ka­že­Ani ca Bun da lo­ po­ljo­pri­vred­nik­ iz­ No­vog­Slan­ka­me­na­ko­ja­du­gi­niz­go­di­na­sa­su­pru­gom­uz­ga­ja­ vo­će­ na­ po­vr­ši­ni­od­oko­tri­hek­ta­ra­i­do­da­je.­­Po­sled­nje­pa­da­vi­ne­su­do­bro­do­

šle­i­do­ne­le­su­pre­ko­po­treb­nu­vla­gu­što­će­do­ne­ti­do­bro­bit­za­sa­di­ma.­Ka­da­je­reč­o­pri­no­si­ma,­ove­go­di­ne se na da mo naj bo ljem, jer smo pro­šle­go­di­ne­ima­li­ve­li­ke­pa­da­vi­ne­što­je­do­pri­ne­lo­raz­vo­ju­bo­le­sti.­Ove­go­di­ne­je­ja­bu­ka­zdra­va,­do­sta­smo­us­pe­li­da­sa­ču­va­mo,­a­da­lja­si­tu­a­ci­ja­u­voć­nja­ku­za­vi­si­od­vre­men­ske­prog­no­ze­i­no­vih­pa­da­vi­na.­Iskre­no­

se­ na­da­mo­ da­ ne­će­mo­ ima­ti­ led­ i­ne­vre­me­kao­pro­šle­go­di­ne­­­­ob­ja­šnja­va­Ani­ca.Mi­len­ko­ Ko­va­če­vić,­ po­ljo­pri­

vred­nik­iz­In­đi­je­ta­ko­đe­tvr­di­da­je­po­sled­nja­­ki­ša­ko­ja­je­pa­la­i­u­in­đij­skoj­op­šti­ni­do­ne­la­spas­ze­mlji­ko­ja­je­bi­la­pri­lič­no­pro­su­še­na.­­Ki­ša­je­do­šla­u­po­sled­njem­mo­

men­tu,­ po­što­ je­ pše­ni­ci­ ki­ša­ bi­la­neo­p­hod­na.­ Ta­ko­đe­ je­ ki­ša­ do­bro­

do­šla­ i­ de­te­li­ni­ jer­ po­spe­šu­je­ njen­rast­i­sva­ka­ko­da­nam­mno­go­zna­či­ovaj­ki­šni­pe­riod­­­is­ti­če­on­i­do­da­je­da­je­ovih­da­na­na­nji­va­ma­bi­la­ak­tu­el­na­za­šti­ti­od­ko­ro­va.Iako­du­va­nu­po­go­du­je­su­šan­pe­

riod,­du­van­dži­je­ ta­ko­đe­na­vo­de­da­je­ki­ša­pri­ja­la­za­sa­di­ma.­­Do­bro­ je­do­šlo­osve­že­nje,­ge­

ne­ral­no­ ovo­ go­di­ svim­ use­vi­ma,­ i­­du­va­nu­i­­vo­ću,­sa­mo­se­na­da­mo­da­ne­će­bi­ti­ve­ćih­vre­men­skih­ne­po­go­da.­ Ka­da­ go­vo­ri­mo­ o­ du­va­nu,­ kao­in­du­strij­skoj­bilj­ci,­i­nje­mu­je­go­di­la­ki­ša­iako­je­du­va­nu­po­treb­no­ma­lo­vla­ge.­Du­van­je­ra­sa­đen,­do­bro­na­pre­du­je­­­ka­že­Dra gan Kri vo ši ja i pod­se­ća­da­je­i­u­voć­nja­ku­od­lič­no­sta­nje.­­Ovih­da­na­je­ak­tu­el­no­ski­da­nje­

li­šća­na­bre­skvi,­ove­go­di­ne­je­obil­no­ro­di­la,­ta­ko­da­oče­ku­je­mo­do­lič­ne­pri­no­se.­Ina­če,­vo­će­je­sta­bil­no,­do­bro­na­pre­du­je.­Što­se­ti­če­ra­tar­skih­kul­tu­ra,­one­su­od­lič­no­ro­di­le,­po­go­to­vo­sun­co­kret­i­ku­ku­ruz­i­sve­je­u­ja­ko­do­brom­sta­nju­­­ka­že­na­kra­ju­Dra­gan­Kri­vo­ši­ja­du­van­dži­ja­i­vo­ćar­iz­No­vog­Slan­ka­me­na.Ka­da­je­reč­o­sta­nju­u­vi­no­gra­di­

ma,­vi­na­ri­po­ru­ču­ju­da­ je­si­tu­a­ci­ja­sta­bil­na­ali­da­je­još­ra­no­za­prog­no­ze.­ ­ Uko­li­ko­ ne­ bu­de­ le­da,­ bi­će­do­brih­ pri­no­sa.­ Ki­ša­ ko­ja­ je­ pa­la­pri­ja­ro­du,­a­ovih­da­na­ima­ju­pu­ne­ru­ke­po­sla.­­Mak­si­mal­no­smo­an­ga­žo­va­ni­u­

vi­no­gra­du­a­sa­da­je­naj­va­žni­ja­pa­

žnja­i­trud,­ka­ko­bi­rod­bio­što­kva­li­tet­ni­ji.­Ovih­da­na­vr­ši­mo­ki­da­nje­za­pe­ra­ka,­ pro­bi­ra­nje­ cve­to­va,­ ko­še­nje­tra­ve­ ko­jom­ je­ vi­no­grad­ za­tra­vljen­­­ is­ti­če­Ra­do­slav­Ko­va­če­vić,­vi­no­gra­dar­i­vi­nar­iz­In­đi­je­i­do­da­je:­­Re­dov­no­pra­ti­mo­si­tu­a­ci­ju­i­na­

vre­me­re­a­gu­je­mo­ka­da­su­u­pi­ta­nju­bo­le­sti­ kao­ što­ su­ pe­pel­ni­ca­ i­ pla­me­nja­ča,­a­pre­ma­na­šim­sa­zna­nji­ma­u­ne­kim­vi­no­gra­di­ma­se­po­ja­vi­lo­gri­nje.­

On­ na­gla­ša­va­ da­ je­ ki­ša­ do­bro­do­šla,­ali­da­će­se­ipak­obra­ti­ti­ po­seb­na­ pa­žnja­ na­ vi­no­gra­de­jer­po­sto­ji­mo­guć­nost­po­ja­ve­pe­pel­ni­ce.­­­ Ako­ je­ ve­ro­va­ti­ prog­no­za­ma,­

oče­ku­je­nas­pro­men­lji­vo­vre­me,­ta­ko­da­tre­ba­bi­ti­opre­zan,­po­go­to­va­sa­da­ka­da­je­vi­no­grad­u­cve­ta­nju­­­po­ru­ču­je­Ko­va­če­vić.

­ M.­Ba­la­ba­no­vić­

IN­ĐI­JA­●­PO­SLED­NJE­PA­DA­VI­NE­OB­RA­DO­VA­LE­VO­ĆA­RE­I­RA­TA­RE

Žed­na­ze­mlja­je­dva­do­če­ka­la­ki­šuPa­da­vi­ne­su­pra­vi­spas­za­vo­ća­re­i­ra­ta­re,­ali­po­ljo­pri­vred­ni­ci­i­da­lje,­zbog­pro­šlo­go­di­šnjeg­is­ku­stva,­stra­hu­ju­od­vre­men­skih­ne­po­go­da­i­oluj­nog­ne­vre­me­na­pra­će­nog­gra­dom

Ki­ša­pri­ja­la­svim­use­vi­ma­(Fo­to:­S.­Lap­če­vić)

Dra gan Kri vo ši ja

NO­VI­SAD­●­OD­JE­CI­82.­ME­ĐU­NA­ROD­NOG­PO­LJO­PRI­VRED­NOG­SAJ­MA

Vi­še­od­oče­ki­va­nja­iz­la­ga­čaMe­đu­na­rod­ni­po­ljo­pri­vred­ni­sa­jam­oku­pio­je­1.500­iz­la­ga­ča,­ko­ji­su­pred­sta­vi­li­pro­iz­vo­de­i­uslu­ge­iz­60­ze­ma­lja

Svi­ trak­to­ri­ na­ Me­đu­na­rod­nom­po­ljo­pri­vred­nom­ saj­mu­ u­ No­vom­Sa­du­ su­ pro­da­ti,­ a­ i­ sto­ča­ri­ ima­ju­mno­go­ raz­lo­ga­ za­ za­do­volj­stvo­ jer­su­na­saj­mu­pro­da­li­ve­li­ki­broj­gr­la.Već­pr­vog­da­na­saj­ma­pro­da­ti­su­

i­svi­po­ni­ko­ni­ći,­ko­ji­su­i­ove­go­di­ne­bi­li­­jed­na­od­atrak­ci­ja­na­saj­mu.Mi­ni­stri­ po­ljo­pri­vre­de­ i­ za­šti­

te­ ži­vot­ne­ sre­di­ne­ Sr­bi­je­ i­ Austri­je­Sne­ža­na­Bo­go­sa­vlje­vić­­­Bo­ško­vić­i­An­dre­ Ru­per­ter­ uru­či­li­ su­ pe­ha­re­ i­me­da­lje­ naj­u­spe­šni­jim­ uče­sni­ci­ma­sto­čar­ske­ iz­lo­žbe­ na­ 82.­ Me­đu­na­

rod­nom­ po­ljo­pri­vred­nom­ saj­mu­ u­No­vom­Sa­du.Ve­li­ki­šam­pi­on­ski­pe­har­sa­ti­tu­lom­

ap­so­lut­nog­šam­pi­o­na­u­ov­čar­stvu­pri­pao­je­Iva­nu­Milj­ko­vi­ću­iz­Ša­pi­ne­za­iz­lo­že­ne­ov­ce­ra­se­II­d"­Frans­((Ile­de­Fran­ce)­i­Go­ra­nu­Čo­li­ću­iz­Bo­ga­ti­ća­za­iz­lo­že­ne­ov­ce­ra­se­Vir­ten­berg.Ve­li­ki­ šam­pi­on­ski­ pe­har­ sa­ ti­tu­

lom­ ap­so­lut­nog­ šam­pi­o­na­ u­ kon­ku­ren­ci­ji­ od­ga­ji­va­ča­ svi­nja­ pri­pao­je­ Je­le­ni­ Be­u­ko­vić­ iz­ Žar­kov­ca,­ a­u­ko­njar­stvu­Jo­va­nu­Mi­li­vo­je­vi­ću­ iz­Pro­ga­ra.

Za­ni­mlji­vo­sti

Pro dat ve li ki broj gr la

1122. maj 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

NA U KA U PRAK SI

Oda bra ti naj bo lje hi bri de za se tvu i da ti pre ci znu pre po­ru­ku­ ko­ja­ bi­ va­ži­la­ za­ sve­

uslo­ve­ap­so­lut­no­je­ne­mo­gu­će.­Ne­mi nov nost je raz li ka u pri no su zr­na, pre sve ga za to što ne po sto ji hi­brid­ ko­ji­ se­mo­že­ jed­na­ko­ do­bro­su­prot­sta­vi­ti­ svim­ ogra­ni­ča­va­ju­ćim­fak­to­ri­ma­ u­ pro­iz­vod­nji­ [2].­ Ve­o­ma­je­te­ško­pred­vi­de­ti­ka­kve­će­bi­ti­vre men ske pri li ke u to ku ve ge ta ci­je ko je, prak sa je po ka za la, naj vi še uti­ču­ na­ vi­si­nu­ pri­no­sa.U­ ge­ne­tič­kom smi slu pri sut ne in ter ak ci je hi­bri­da­i­go­di­ne,­hi­bri­da­i­lo­ka­ci­je­itd.­su­naj­če­šće­naj­ve­ća­ne­po­zna­ni­ca­ i­ve­li­ki­ pro­blem,­po­seb­no­u­po­čet­ku­ši­re­nja­no­vog­hi­bri­da.­Iz­tih­raz­lo­ga,­ja sno je da se da je sa mo ge ne ral­ni pred log ši reg sor ti men ta, a sva ki pro­iz­vo­đač­ mo­ra­ na­pra­vi­ti­ ko­nač­ni­ iz­bor­hi­bri­da­ za­ svo­je­nji­ve­ [3].­Sva­ka­ko­ da­ se­lek­ci­ja­ za­ od­re­đe­ne­uslo­ve­sre­di­ne­po­ve­ća­va­adap­tiv­nu­vred­nost­ hi­bri­da,­ ali­ ne­ is­klju­ču­je­oce­nu­hi­bri­da­u­raz­li­či­tim­uslo­vi­ma­ga je nja ra di nji ho vog što pra vil ni jeg ran­gi­ra­nja­[4].

Agro e ko lo ški uslo vi

Srem­ima­od­lič­ne­kli­mat­ske­i­ze­mlji šne uslo ve za ra tar sku pro iz­vod nju, ali u po je di nim go di na ma ogra­ni­ča­va­ju­ći­ fak­tor­ pro­iz­vod­nje­pred sta vlja ju tem pe ra tu re va zdu ha ko­je­ su­ iz­nad­ pro­se­ka,­ de­fi­cit­ pa­da vi na i loš ras po red ka ko u to ku ve ge ta ci o nog pe ri o da, ta ko i to kom ce­le­ go­di­ne.­ U­ 2012.­ go­di­ni,­ pro­seč­na­ sred­nja­ me­seč­na­ tem­pe­ra­tu ra va zdu ha u to ku ve ge ta ci o nog pe ri o da ku ku ru za bi la je iz nad vi še­go­di­šnjeg­pro­se­ka­i­to­za­2,05­0C,­a­de­fi­cit­pa­da­vi­na­bio­je­188,2­mm­u­od­no­su­na­po­tre­be­ku­ku­ru­za.­Na­ro­či­to­ su­ bi­la­ ve­li­ka­ od­stu­pa­nja­ u­let njim me se ci ma, ka da je ku ku ruz bio­u­kri­tič­nim­fa­za­ma­raz­vo­ja­(me­tli­če­nje,­svi­la­nje,­oplod­nja,­for­mi­ra­nje­i­na­li­va­nje­zr­na­(ta­be­la­1).Tem­pe­ra­tu­re­ va­zdu­ha­ u­ 2013.­ i­

2014.­go­di­ni­bi­le­su­u­gra­ni­ca­ma­vi­še go di šnjeg pro se ka, ali je raz li ka u pa­da­vi­na­ma­ bi­la­ zna­čaj­na­ (ta­be­la­1).­Ve­li­ka­ko­li­či­na­pa­da­vi­na­u­2014.­go di ni, na po je di nim lo ka li te ti ma, iza zva la je pro pa da nje use va usled pla vlje nja te re na ili po ja ve pod zem­nih­vo­da.

Eks pe ri men tal ni deo

No­vi­i­već­pro­ši­re­ni­hi­bri­di­ko­ji­se­ma sov no ko ri ste sva ke go di ne, is­pi tu ju se u ogle di ma sa jed nim ci­ljem: da se od ve li kog bro ja oda be­ru oni hi bri di ko ji ostva ru ju naj vi ši pri­nos­ zr­na­ u­ od­re­đe­nom­ re­jo­nu,­či­me­se­obez­be­đu­je­bo­lje­is­ko­ri­šća­va nje pri rod nih po ten ci ja la re jo na i ge­net­skih­po­ten­ci­ja­la­ge­no­ti­pa­[5].­

Na­ša­ is­tra­ži­va­nja­ iz­vo­đe­na­ su­ tri­go­di­ne,­ od­ 2012.­ do­ 2014.­ go­di­ne­na lo ka li te tu Srem ska Mi tro vi ca na ze­mlji­štu­tip­rit­ska­cr­ni­ca.­Pred­met­is­tra­ži­va­nja­bi­li­su­hi­bri­di­do­ma­ćih­i­stra­nih­se­men­skih­ku­ća,­FAO­gru­pa­zre­nja­400,­500,­600­i­700.­Hi­bri­di­su­se­ja­ni­na­pre­po­ru­če­ne­gu­sti­ne­u­za­vi­sno­sti­od­gru­pe­zre­nja.­Pri­me­nje­na­ agro­teh­ni­ka­ u­ ogle­du­bi la je stan dard na, kao za re dov­nu­pro­iz­vod­nju­ku­ku­ru­za.­U­go­di­na­ma­is­tra­ži­va­nja­pre­du­sev­je­bi­la­ozi­ma­pše­ni­ca.­Po­sle­že­tve­pše­ni­ce­iz vr še no je za o ra va nje str ni šta na du­bi­nu­10­15­cm.

Osnov na ob ra da ze mlji šta iz ve­de na je to kom je se ni, na du bi nu oko­ 25­30­ cm.­ Sa­ osnov­nom­ ob­ra­dom­ ze­mlji­šta­ une­še­no­ je­ 350­kgha­1­ NPK­ mi­ne­ral­nog­ đu­bri­va­for­mu­la­ci­je­5:24:16.­U­pro­le­će­ je­pri­me­nje­no­200­kgha­1­uree­(46%­N)­ ko­ja­ je­ do­pun­skom­ ob­ra­dom­une­še­na­u­ze­mlji­šte.­Fi­na­pred­se­tve na pri pre ma ze mlji šta iz ve de na je­ne­po­sred­no­pre­se­tve.­Se­tva­je,­pre ma pla nu, oba vlje na u pr voj po lo vi ni apri la pne u mat skom se ja­li­com­ na­ me­đu­red­nom­ ra­sto­ja­nju­od­70­cm.­Broj­bi­lja­ka­po­ je­di­ni­ci­po vr ši ne za vi sio je od gru pe zre­nja.U­ sklo­pu­me­ra­ne­ge­ iz­ve­de­no­je­ jed­no­me­đu­red­no­kul­ti­vi­ra­nje­ i­po­ po­tre­bi­ oko­pa­va­nje­ use­va.­ Za­za­šti­tu­ bi­lja­ka­ ko­ri­šće­ni­ su­ her­bi­ci di, i to po sle se tve, a pre ni ca­nja­ ku­ku­ru­za­ Ace­to­gal,­ 2­ lha­1­+­Re­zon,­1,5­ lha­1,­a­to­kom­ve­ge­ta­ci­o­nog­pe­ri­o­da­bi­lja­ka­Cal­li­sto,­0,2­lha­1­ +­ Mo­ti­vell,­ 1­ lha­1).­ Ber­ba­ku­ku­ru­za­ iz­vo­đe­na­ je­ kra­jem­ sep­tem­bra­i­po­čet­kom­ok­to­bra.

Pri kaz re zul ta ta

Eks trem no vi so ke tem pe ra tu re va­zdu­ha­ i­ ma­la­ ko­li­či­na­ pa­da­vi­na­to kom ve ge ta ci o nog pe ri o da ku ku­

ru­za­u­2012.­go­di­ni­jed­na­ko­lo­še­su­uti­ca­li­na­hi­bri­de­ku­ku­ru­za­svih­FAO­gru­pa­zre­nja.­Pri­nos­zr­na­bio­je­naj­ve­ći­kod­hi­bri­da­FAO­600,­gle­da­no­u pro se ku za sve hi bri de iz te gru­pe­(1.462kgha­1­),­a­naj­ma­nji­kod­hi­bri­da­ FAO­ 700­ (1.323­ kgha­1),­(gra­fi­kon­1).Na­red­na­2013.­go­di­na­bi­la­je­po­

volj na za pro iz vod nju ku ku ru za sa­mo­u­pr­vom­de­lu­ve­ge­ta­ci­je.­Po­ja­va­vi so kih, ne po volj nih tem pe ra tu ra va­zdu­ha­u­de­fi­cit­pa­da­vi­na­za­pa­že­ni­su­od­10.­ju­la­i­tra­ja­li­su­do­kra­ja­ve­ge­ta­ci­o­nog­pe­ri­o­da.Hi­bri­di­ra­ni­jih­gru­pa­zre­nja­(FAO­

400­ i­ FAO­500)­ ,­ ra­ni­je­ su­ do­spe­li­ u­ kri­tič­nu­ fa­zu­ raz­vo­ja­ (me­tli­če­nje, svi la nje, oplod nja for mi ra nje i na­li­va­nje­ zr­na),­ ka­da­ su­ kli­mat­ski­uslo­vi­bi­li­po­volj­ni­ji.­Za­to­su­u­ovoj­po sma tra noj go di ni upra vo hi bri di ra­ni­jih­ gru­pa­ zre­nja­ ostva­ri­li­ ve­će­pri­no­se­zr­na­ne­go­hi­bri­di­FAO­600­i­FAO­700,­ko­ji­su­ka­sni­je­bi­li­u­po­me­nu­tim­kri­tič­nim­fa­za­ma­raz­vo­ja,­(gra­fi­kon­1)­Agro­e­ko­lo­ški­uslo­vi­u­2014.­go­di­ni­bi­li­si­po­volj­ni­za­pro­iz­vod­nju­ku­ku­ru­za.­Naj­ve­ći­pri­nos­zr­na­ostva­ri­li­su­hi­bri­di­FAO­600­i­FAO­700,­jer­su­u­ta­kvim­uslo­vi­ma­mo gli da u pot pu no sti ostva re svoj vi sok ge net ski po ten ci jal rod no sti, (gra­fi­kon­1).Po­re­đe­njem­ ostva­re­nih­ pri­no­

sa zr na ku ku ru za u tro go di šnjem pro se ku, utvr di li smo da su hi bri di iz­gru­pe­FAO­500­ima­li­naj­sta­bil­ni­je pri no se, od no sno da je va ri ra nje kli mat skih fak to ra u po sma tra nim go di na ma naj ma nje uti ca lo na pri­nos­ovih­hi­bri­da,­(gra­fi­kon­2).

Za­klju­čak

Na­ osno­vu­ re­zul­ta­ta­ do­bi­je­nih­to­kom­is­tra­ži­va­nja,­utvr­di­li­smo­da­su­na­pri­nos­zr­na­ku­ku­ru­za­naj­ve­ći­uti­caj­ima­li­ko­li­či­na­i­ras­po­red­pa­da vi na, kao i sred nje dnev ne i me­seč­ne­ tem­pe­ra­tu­re­ va­zdu­ha.­ Va­žan­či­ni­lac­bio­je­iz­bor­hi­bri­da,­jer­nji ho va re ak ci ja na agro e ko lo ške uslo ve u po sma tra nim go di na ma ni­je­bi­la­ista.­Upra­vo­iz­tih­raz­lo­ga­mo­že­mo­za­klju­či­ti­da­bi­u­struk­tu­ri­se tve tre ba li da bu du za stu plje ni hi­bri­di­vi­še­raz­li­či­tih­gru­pa­zre­nja,­jer se kli mat ski uslo vi ne mo gu una­pred­pred­vi­de­ti.­Je­di­no­ta­kvim­iz bo rom hi bri da, uz pri me nu pu ne agrotehnikе,­mo­že­mo­ iz­be­ći­sma­nje­nje­pri­no­sa­zr­na­ku­ku­ru­za.

Pre u ze to iz “Ak tu el nog sa vet ni ka”, maj 2015.

Li te ra tu ra: [1] Sto ja ko vić, M., M. Iva no vić, G. Be ka vac,

Đ. Joc ko vić, N. Va sić i B. Pu rar (2002): fe no tip ska pla stič nost i re jo ni za ci ja hi bri da ku ku ru­

za. Zbor nik ra do va, Sve ska 36 str. 311 ­ 316. In sti tut za ra tar­stvo i po vr tar stvo, No vi Sad; [2]

Joc ko vić, Đ. (2006): Pre po ru ka NS hi bri da ku ku ru za za se tvu u

2006. go di ni. Zbor nik ra do va, Sve ska 42, str. 279 – 290, In­

sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo, No vi Sad; [3] Gi a uf fret, C., J. Lot hrop, D. Dor vil lez, B. Go u e­

snard and M. De ri e ux (2000): Ge notype x en vi ron ment in ter­

ac ti ons in ma i ze hybrids from tem pe ra te or hyghland tro pi cal

ori gin. Crop Sci. 40: 1004­1012; [4] Iva no vić, M., A. Na sta sić, M. Sto ja ko vić i Đ. Joc ko vić (2007):

Re jo ni za ci ja hi bri da ku ku ru­za. Zbor nik ra do va ,Vol 43, str.

89/94, In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo, No vi Sad; [5] Erić,

N., A. Ka ča re vić i M. Pa vlo vić (2008): Hi bri di ku ku ru za in sti tu­

ta PKB Agro e ko no mik i nji ho ve pro duk tiv ne mo guć no sti u ma­

kro o gle di ma 2007. go di ne. Zbor­nik na uč nih ra do va, Vol. 14 br. 1­2, str. 37 – 42, In sti tut PKB

Agro e ko no mik, Pa din ska Ske la­Be o grad

RAZ LI KA U PRI NO SU ZR NA KU KU RU ZA U KLI MAT SKI PO VOLJ NIM I NE PO VOLJ NIM GO DI NA MA

Se­ja­ti­hi­bri­de­raz­li­či­tih­gru­pa­zre­njaSrem­ima­od­lič­ne­kli­mat­ske­i­ze­mlji­šne­uslo­ve­za­ra­tar­sku­pro­iz­vod­nju,­ali­u­po­je­di­nim­go­di­na­ma­ogra­ni­ča­va­ju­ći­fak­tor­pro­iz­vod­nje­pred­sta­vlja­ju­tem­pe­ra­tu­re­va­zdu­ha­ko­je­su­iz­nad­pro­se­ka,­de­fi­cit­pa­da­vi­na­i­loš­ras­po­red­ka­ko­u­to­ku­ve­ge­ta­ci­o­nog­pe­ri­o­da,­ta­ko­i­to­kom­ce­le­go­di­ne­

Pi­še:­­Dr­Vla­di­mir­Ma­rić,­PSS­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca

Me­sec Sred­nje­me­seč­ne­tem­pe­ra tu re (°C)

Ko­li­či­na­pa­da­vi­na­u­(mm)

201220132014

Pro sek1981­2010

2012.2013.2014.Pro sek

1981­2010.

April

12,9012,9912,7611,82

85,731,971,748,4

Maj

17,1117,3316,0317,20

71,1119,0189,056,2

Jun

22,6520,0120,2619,91

26,862,537,284,4

Jul

24,8922,1121,4421,54

39,644,274,961,6

Av gust

23,7122,8520,6821,23

0,418,055,752,8

Sep tem bar

19,4815,3417,0716,61

13,260,9

114,850,3

Su ma pa da vi na

236,8336,5543,3353,7

Ta be la 1.Тemperature va zdu ha( °С) i ko li či ne pa da vi na (mm) u ve ge ta ci o nom pe ri o du ku ku ru za, Srem ska Mi tro vi ca, 2012­2014.

Dr Vla di mir Ma rić

Gra fi kon2. Pri nos zr na ku ku ru za, Sremskа Mitrovicа, tro go di šnji pro sek, tha­1 Gra fi kon1. Pri nos zr na ku ku ru za, Sremskа Mitrovicа, 2012., 2013. i 2014. godinа, tha­1

12 22. maj 2015.

PROG­NO­ZNO­IZ­VE­ŠTAJ­NA­SLU­ŽBA­ZA­ŠTI­TE­BI­LJA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Na lo ka li te ti ma Ku ku jev ci AMS po sta vlje na u za sad kru ške, Di voš AMS po sta vlje na u za­

sad ja bu ke i Mo lo vin AMS po sta vlje­na u za sad ja bu ke, od še stog ma ja be­le­že­ se­po­volj­ni­uslo­vi­ za­ostva­re­nje­ in­fek­ci­je­ fi­to­pa­to­ge­nom­ bak­te ri jom Er wi nia amylo vo ra­bak te ri­o­zna­pla­me­nja­ča.Pre­po­ru­ču­je­ se­ pro­iz­vo­đa­či­ma­

ja bu ke, kru ške i du nje da obi la ze za­sa­de­i­u­slu­ča­ju­po­ja­ve­simp­to­ma­bak­te­ri­o­zne­ pla­me­nja­če­ pre­du­zmu­sve hi gi jen sko­sa ni tar ne me re u ci­lju­ spre­ča­va­nja­da­leg­ši­re­nja­bo­le­sti.Pre­po­ru­ču­je­ se­ ski­da­nje­ za­ra­

že­nih­ gran­či­ca­ dez­in­fi­ko­va­nim­ ala­tom,­i­to­30­cm­do­de­la­gran­či­ce­bez­simp­to­ma.Za­ra­že­ne­bilj­ne­de­lo­ve­po­treb­no­

je­iz­ne­ti­sa­par­ce­le­i­spa­li­ti.Za­sad­ se­po­sle­me­ha­nič­kog­od­

stra­nje­nja­gran­či­ca­sa­simp­to­mi­ma­mo­že­ tre­ti­ra­ti­ ­ ba­kar­nim­ pre­pa­ra­ti ma u ve o ma ma lim do za ma zbog even­tu­al­ne­fi­to­tok­sič­no­sti.Pro­iz­vo­đa­či­ma­ se­ pre­po­ru­ču­

je­ tre­ti­ra­nje­ za­sa­da­u­ ci­lju­ ja­ča­nja­imu ni te ta bilj ke sa pre pa ra ti ma na ba­zi­ fo­se­til­ alu­mi­ni­ju­ma­Tra­fos­ K.­Pre­pa­rat­sa­dr­ži­30%­fos­fo­ra­ i­20%­ka­li­ju­ma.­Fo­li­jar­nim­tre­ti­ra­njem­bi­lja ka u in ter va li ma od 7­14 da na, u ko­li­či­ni­2,5­3­l/ha,­zna­čaj­no­se­po­ve­ća­va­imu­ni­tet­bilj­ke.

Sta nje u use vi ma ku pu sa

Na­ lo­ka­li­te­tu­ Fu­tog­ use­vi­ ra­nog­ku­pu­sa­na­la­ze­se­u­fe­no­fa­zi­po­če­tak­for­mi­ra­nja­gla­vi­ce­(14­BBCH).

Vi zu el nim pre gle dom ku pu sa utvr­đe­no­ je­pri­su­stvo­sle­de­ćih­šte­to­či­na:­ Ku­pu­sni­ mo­ljac­ (Plu­tel­la­ma cu li pen nis)

U pro te klih ne ko li ko da na re gi­

stru­je­se­zna­čaj­no­po­ve­ća­nje­broj­no sti od ra slih je din ki ku pu snog molj­ca­ na­ fe­ro­mon­skim­ klop­ka­ma.­Re gi stro va ne su i pr ve is pi lje ne gu­se­ni­ca­na­10%­bi­lja­ka.­Gu­se­ni­ce­se­još­ uvek­ na­la­ze­ na­ na­li­či­ju­ li­sto­va­i iz gri za ju li sno tki vo do gor njeg epi­der­mi­sa­ pra­ve­ći­ ka­rak­te­ri­stič­na­ošte­će­nja­u­vi­du­„pro­zo­ra“.

U ovim fa za ma raz vo ja ku pu sa uko li ko se re gi stru je pri su stvo gu­se­ni­ca­ku­pu­snog­molj­ca­na­15%­bi­lja­ka,­pre­po­ru­ču­ju­se­he­mij­ske­me­re za šti te ne kim od re gi stro va nih in­sek­ti­ci­da:

Su­mi­al­fa­ 5­EW­ (es­fen­va­le­rat)­0,15­0,2­l/haLam­dex­5­CS­(lamb­da­ci­ha­lo­trin)­

0,2­0,3­l/haMa­vrik­ –EW­ (tau­flu­va­li­nat)­ 0,3­

l/ha Ku pu sna be la mu ši ca (Aleyro des pro le tel la)

Od ra sle je din ke i ja ja ku pu sne be­le­mu­ši­ce­pri­sut­ne­su­na­5%­bi­lja­ka.­ Ova­ šte­to­či­na­ se­ u­ po­sled­njih ne ko li ko go di na re dov no ja vlja u vi so kim broj no sti ma na use vi ma ku­pu­sa.­ Kod­ nas­ je­ za­ su­zbi­ja­nje­ove­ šte­to­či­ne­ re­gi­stro­van­ pre­pa­rat­Che­es­50­WG­(pi­me­tro­zin)­0,4­kg/ha­po­po­ja­vi­pr­vih­je­din­ki.­Po­iz­vo­ru EP PO mo gu se pri me ni ti i in sek­ti­ci­di:­ Ac­tel­lic­50­ (pri­mi­fos­me­til),­Cip­kord­20­EC­(ci­per­me­trin)­i­De­cis­2,5­EC­(del­ta­me­trin).

Ku pu sna so vi ca (Ma me stra bras si cae)

Ja­ja­ ove­ šte­to­či­ne­ na­la­ze­ se­ na­12%­ bi­lja­ka.­ Pri­su­stvo­ lar­vi­ ni­je­ utvr­đe­no,­ a­ u­ od­no­su­ na­ pro­šli­

pre­gled­ re­gi­stro­va­na­ su­ sve­že­ po­lo­že­na­jaj­na­le­gla­i­jaj­na­le­gla­pred­pi­lje­nje.

Za šti ta kru ške

Na te ri to ri ji RC Sen ta za sa di kru ške se na la ze u fe no lo škoj fa­zi­ BBCH­ 72­73.­ Vi­zu­el­nim­ pre­gle­dom kru ške (Kon fe rans,Aba te fe tel) na lo ka li te tu Hor goš re gi stro va no je­ po­ve­ća­nje­ pro­cen­ta­ tek­ is­pi­lje­nih­ lar­vi­ I­ let­nje­ge­ne­ra­ci­je­obič­ne­kru ški ne bu ve Ca copsylla pyri u od­no­su­ na­ po­sled­nji­ pre­gled­ (15.maj) ta ko da tre nut ni in deks iz no si 19,5%­(12,5%).In­deks­sve­že­po­lo­že­nih,žu­tih­ i­ ja­ja­ pred­ sa­mo­ pi­lje­nje­ iz­no­si­ 52,5%(50,91%),dok­ je­ima­go­pri­su­tan­u­in­dek­su­od­19,5%­(21%).Usled­po­čet­ka­ in­ten­ziv­nog­pi­lje­

nja­ lar­vi­ pre­po­ru­ka­ pro­iz­vo­đa­či­ma­je­spro­vo­đe­nje­me­ra­za­šti­te­ne­kim­od­na­ve­de­nih­pre­pa­ra­ta:

­­Ver­ti­mec­018­EC­(a.m.abe­mek­

tin)­­0,075­0,1%­­ Apac­he­ 50­ WG­ (a.m.klo­ti­a­ni­

din)­350­g/ha­­Tep­pe­ki­ 500­WG­ (a.m.flo­ni­ka­

mid)­140­g/ha

Za šti ta krom pi ra

Na te ri to ri ji RC No vi Sad use­vi­krom­pi­ra­na­la­ze­se­u­raz­li­či­tim­fe no fa za ma, od fa ze de vet i vi še li sto va na glav noj sta blji ci raz vi­je­no­ (BBCH­19)­ do­ fa­ze­ po­čet­ka­cve­ta­nja­ (BBCH­ 51).­ Use­vi­ na­me nje ni za pro iz vod nju mla dog krom­pi­ra­su­u­pro­ce­su­va­đe­nja.

Na use vi ma krom pi ra re gi stro­va no je pri su stvo krom pi ro ve zla­ti­ce­(Lep­ti­no­tar­sa­de­ce­mli­ne­a­ta).­Pri sut ne su od ra sle je din ke, ja ja

na­na­li­či­ju­ li­sta­ i­ tek­ is­pi­le­le­ lar­ve.U­ na­red­nom­ pe­ri­o­du­ oče­ku­je­

se­ in­ten­ziv­ni­je­pi­lje­nje­ lar­vi.­Re­gi stro va ni in sek ti ci di za su zbi ja­nje­ove­šte­to­či­ne­su:

­ Calypso 480­SC (ti a klo prid) 0,1­l/ha­­ Con­fi­dor­ 200­SL­ (imi­da­klo­

prid)­0,2­0,3­l/ha­­ Mo­spi­lan­ 20­SP­ (ace­ta­mi­

prid)­0,2­0,25­kg/ha­­Co­ra­gen­20­SC­(hlo­ran­tra­ni­

li­prol)­50­60­ml/ha

U pro iz vod nji mla dog krom pi ra ne­pre­po­ru­ču­je­se­pri­me­na­in­sek­ti­ci­da.

Sta nje u za sa di ma ja bu ka

La bo ra to rij skim pre gle dom pre­zi­me­log­ li­šća­ ja­bu­ke­ (sor­te­Aj da red i Zlat ni de li šes) sa punk­ta­ Ri­đi­ca,­ re­gi­stro­va­li­ smo­ da­ je­do zre lost pse u do te ci ja kod obe sor­te­100­%­dok­je­is­pra­žnje­nost­pse­u­do­te­ci­ja­­60­%­kod­sor­te­Aj­da­red­i­64,91­%­kod­sor­te­Zlat­ni­de­li­šes.Na­ pod­ruč­ju­ de­lo­va­nja­ RC­

Som bor ja bu ka se na la zi u fe no­fa­zi­po­BBCH­ska­li­72­73­(­plo­do­vi­ ve­li­či­ne­ 20­mm­dru­go­ opa­da­nje­plo­do­va).

U na red nih ne ko li ko da na u na­ja vi ima mo pa da vi ne pa pro iz vo­đa­či­ma­pre­po­ru­ču­je­mo­da­oba­ve­za šti tu svo jih za sa da fun gi ci di ma pre­ven­tiv­nog­de­lo­va­nja:

­­De­lan­(­a.m.­di­ti­a­non­)­0,07­%­­ili­­ Da­ko­flo­ 720­ SC­ ,­ Odeon­

(a.m.hlo­ro­ta­lo­nil)­0,15­­­0,18­%­­ili­­Dit­ha­ne­DG­Neo­t­hec,­ ­Man­ko­

gal­80­(a.m.ma­ko­zeb)­0,25­ili­­ Syllit­ 400­ SC­ (­ a.­ m.do­din­ )­

0,15­%­­ili­­ Polyram­DF­ (­ a.m.­me­ti­ram­ )­

0,2­%

Vi zu el nim pre gle dom za sa da ja­bu­ka­ na­ pod­ruč­ju­ de­lo­va­nja­ RC­Som bor re gi stro va li smo i pri su stvo simp­to­ma­ pe­pel­ni­ce­ (pro­uz.­ Po­dosp he ra le u co tric ha)na vr šnim de­lo­vi­ma­ mla­da­ra­ pa­ pro­iz­vo­đa­či­ma­pre­po­ru­ču­je­mo­da­uko­li­ko­u­za­sa­di­ma re gi stru ju mla da re sa simp to mi­ma­pr­vo­me­ha­nič­ki­uklo­ne­za­ra­že­ne­de lo ve a za tim oba ve za šti tu ne kim od­fun­gi­ci­da:­­ Kos­san­ WG,­ Ku­mu­lus­ DF­­

(a.m.sum­por)­ ­ u­ konc­ 0,3­0,5­ %­­ili­­ ­To­pas­100­EC­ (a.m.pen­ko­na­

zol)­u­konc­­0,04%.

Pri li kom pre gle da za sa da na punk­to­vi­ma­Odža­ci,­Apa­tin,­Ku­pu­si­na­i­Ri­đi­ca­re­gi­stro­va­li­smo­i­pri­su­stvo­­sve­že­po­lo­že­nih­ja­ja­i­ja­ja­sa­cr­nom­gla­vom­u­in­de­xu­na­pa­da­0,5­.­U­na­red­nom­pe­ri­o­du­oče­ku­je­nas­in ten ziv no po la ga nje ja ja i pi lje nje la­ra­va­ iz­ po­lo­že­nih­ ja­jaj­ pa­ pro­iz­vo­đa­či­ma­ pre­po­ru­ču­je­mo­ pri­me­nu­in sek ti ci da ovi cid no ­ lar vi cid nog de­lo­va­nja:­­­­ Co­ra­gen­ (a.m.­ hlo­ran­tra­ni­li­

prol)­u­konc­­0,02% S. P.

Bak­te­ri­o­zna­pla­me­nja­ča­ja­bu­ča­stog­vo­ća

Is pi lje ne lar ve krom pi ro ve zla ti ce

Ča­đa­va­kra­sta­vost­li­sta­ja­bu­ke

Er­wi­nia­amylo­vo­ra­-­bak­te­ri­o­zna­pla­me­nja­ča Lar­ve­ku­pu­snog­molj­ca

Sve­že­po­lo­že­na­ja­ja­kru­ški­ne­bu­ve

1322. maj 2015.

NA­UČ­NO­–­STRUČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Srp­ska­ do­ma­ća­ vi­na­ po­ kva­li­te­tu­vi­so­ko­ko­ti­ra­ju,­ali­po­što­pro­iz­vo­đa­či­ ne­ shva­ta­ju­ in­

te­res­ da­ šti­te­ ge­o­graf­sko­ po­re­klo,­svo­je­vi­no­pro­da­ju­kao­sto­no.­Ma­lo­ko­od­na­ših­po­tro­ša­ča­zna­da­ce­ni­to­ka­da­se­ka­že­da­ je­vi­no­vr­hun­sko,­sa­ge­o­graf­skim­po­re­klom.­Ma­nji­vi­na­ri­ne­ma­ju­ne­ki­in­te­res,­pa­će­svo­je­vi­no,­bi­lo­vr­hun­sko­ ili­ sto­no,­pro­da­ti­po­is­toj­ce­ni,­jer­se­to­ov­de­sla­bo­gle­da.U­ Mi­ni­star­stvu­ po­ljo­pri­vre­de,­

me­đu­tim,­ is­ti­ču­ da­ pro­iz­vo­đa­či­ vi­na­mo­gu­da­ko­ri­ste­uslu­gu­pu­nje­nja­i­ eti­ke­ti­ra­nja­ od­ dru­gih,­ a­ opre­mu­mo­gu­ i­ da­ iz­naj­me.­ Oni­ na­vo­de­ i­da­su­za­pro­iz­vo­đa­če­„pa­pi­ro­lo­ške“­uslu­ge­uglav­nom­bes­plat­ne.Pro­fe­sor­teh­no­lo­gi­je­vi­na­na­Teh­

no­lo­škom­ fa­kul­te­tu­u­No­vom­Sa­du­dr Vla­di­mir­ Pu­škaš­ is­ti­če­ da­ na­mno­gim­uvo­znim­vi­ni­ma­pi­še­da­je­kva­li­tet­no,­ali­ je­pi­ta­nje­šta­se­na­la­zi­u­fla­ši.­­­Sre­tao­sam­se­sa­uvo­znim­vi­ni­

ma­ko­ja­su­sla­bog­kva­li­te­ta,­ali­na­šim­ ne­e­du­ko­va­nim­ po­tro­ša­či­ma­ je­bit­no­da­pi­še­da­je­ iz­Fran­cu­ske­ ili­Ita­li­je,­ob­ja­šnja­va­Pu­škaš.­Oni,­me­đu­tim,­ne­zna­ju­da­pre­

po­zna­ju­ pra­vi­ kva­li­tet­ vi­na.­ Za­to­ i­ne­ču­di­što­stra­no­vi­no,­či­ja­je­na­bav­na­ ce­na­ od­ evro­ i­ po­ do­ tri,­ a­pri­tom­se­po­seb­no­pra­vi­za­na­ša­si­ro­tinj­ska­ tr­ži­šta,­uz­sve­mar­že,­na­kra­ju­ko­šta­oko­hi­lja­du­di­na­ra,­ko­li­ko­i­do­ma­će.­­­Ta­kvo­vi­no­je­sa­mo­teh­nič­ki­is­

prav­no.­ Ma­le­ vi­na­ri­je,­ ob­ja­šnja­va­Pu­škaš,­ mo­ra­ju­ da­ bu­du­ sku­plje,­jer­je­i­pro­iz­vod­nja­na­ma­lo­sku­plja­od­in­du­strij­ske.­Na­ro­či­to­pri­na­bav­ci­bo­ca,­če­po­va,­eti­ke­ta...­Ma­lim­vi­na­ri­ma­tre­ba­olak­ša­ti­po­sao,­bar­pre­ko­na­bav­ki­re­pro­ma­te­ri­ja­la,­ti­me­bi­se­i­spu­sti­la­ce­na­fi­na­li­zo­va­nog­pro­iz­vo­da,­sma­tra­Pu­škaš.­Ima­pro­sto­ra­da­se­ce­na­sni­zi,­ali­ je­pro­blem­i­ na­pla­ta.­Mno­gi­ vi­na­ri­ po­ku­ša­va­ju­ve­ćom­ce­nom­to­da­na­dok­na­de.

Vi­no­gra­dar­ski­re­gi­star

Pro­iz­vo­dja­či­pod­se­ća­ju­da­se­vi­no­mo­že­ pra­vi­ti­ sa­mo­ od­ gro­žđa­ ko­je­po­ti­če­od­vi­na­ra­upi­sa­nih­u­Vi­no­gra­dar­ski­re­gi­star.­Svi­ko­ji­su­se­pri­ja­vi­li­do­bi­li­su,­me­đu­tim,­pri­vre­me­na­re­še­nja,­a­sa­nji­ma­ne­mo­že­te­do­bi­ti­kon­trol­ni­broj­ko­ji­mo­ra­da­bu­de­

od­štam­pan­na­vin­skoj­eti­ke­ti,­ka­žu­vi­na­ri.­Da­bi­ste­do­bi­li­ko­nač­no­re­še­nje,­lju­di­iz­mi­ni­star­stva­mo­ra­ju­da­iza­đu­na­te­ren­i­GPS­ure­đa­jem­sni­me­po­lo­žaj­sva­kog­čo­ko­ta,­a­na­sni­ma­nje­če­ka­oko­2.500­vi­no­gra­da.­U­ode­lje­nju­mi­ni­star­stva­ko­je­se­ti­me­ba­vi­ra­di­15­lju­di­ko­ji­ima­ju­dva­ure­đa­ja­ i­auto­ko­ji­ne­mo­že­da­stig­ne­do­ ve­ći­ne­ vi­no­gra­da.­ Du­go­ če­kam­na­ „kon­trol­ni­ broj“,­ a­ za­ to­ vre­me­vi­no­sto­ji­u­po­dru­mu,­fla­ši­ra­no,­bez­eti­ke­ta,­ ka­\e­ jed­na­ od­ kar­lo­vač­kih­vi­na­ra.­ Pri­bli­ža­vao­ se­ i­ da­tum­ no­ve­ber­be,­tre­ba­mi­obrt­ni­ka­pi­tal­da­ku­pim­gro­žđe­i­„eno­lo­ška­sred­stva“,­pla­tim­be­ra­če,­a­ja­ne­mo­gu­da­pla­si­ram­pro­iz­vod.­Da­kle,­mo­gu­ ili­da­se­za­du­žim,­ili,­kao­mno­ge­ko­le­ge,­mo­gu­da­štam­pam­eti­ke­te­bez­kon­trol­nog­bro­ja­i­pro­dam­vi­no.

Naj­ve­ća­pri­vat­na­vi­na­ri­ja­na­Bal­ka­nu

U­se­lu­Go­ji­no­vac,­kod­Pro­ku­plja,­otvo­re­na­je­naj­ve­ća­pri­vat­na­vi­na­ri­ja­na­Bal­ka­nu,­"To­plič­ki­vi­no­gra­di",­po­vr­ši­ne­oko­8.000­me­ta­ra­kva­drat­nih,­sa­oko­80­hek­ta­ra­vi­no­ve­lo­ze,­u­ šta­ je­ ulo­že­no­ ukup­no­ oko­ šest­mi­li­o­na­evra.­Ka­ko­ka­že­brend­me­na­džer­ka­"To­plič­kih­vi­no­gra­da"­Ma­ja­ Ćir­ko­vić­ vi­na­ri­ja­ je­ vla­sni­štvo­Mi­lo­mi­ra­Ko­va­če­vi­ća,­ko­ji­već­25­go­di­na­ži­vi­u­Špa­ni­ji­ i­na­po­me­nu­la­da­se­sa­ma­vi­na­ri­ja­na­la­zi­u­sred­vi­no­gor­ja­po­vr­ši­ne­oko­80­hek­ta­ra,­a­u­pla­nu­je­da­se­za­sa­di­još­80­hek­ta­ra­vi­no­ve­lo­ze.,,Vi­na­ri­ja­je­naj­mo­der­ni­ja­na­Bal­

ka­nu­i­na­la­zi­se­u­za­to­po­seb­no­iz­gra­đe­nom­objek­tu­sa­pet­ni­voa­i­po­sle­pre­ra­de­skla­di­šti­se­u­dr­ve­nim­ba­čva­ma­od­fran­cu­ske­i­srp­ske­hra­sto­vi­ne’’,­ob­ja­šnja­va­Ćir­ko­vić­i­na­ja­vlju­je­­da­vi­na­ri­ja­pla­ni­ra­da­za­sa­di­no­vo­vi­no­gor­je­u­lo­znič­kom­kra­ju.­Ku­ri­o­zi­tet­je­da­se­u­ "To­plič­kim­vi­no­gra­di­ma",­iz­me­đu­osta­log­ga­ji­autoh­to­na,­srp­ska­sor­ta­gro­žđa­"Pro­ku­pac",­ko­ja­se­sve­vi­še­ko­ri­sti­u­srp­skom­vi­nar­stvu,­kao­ i­ "Ga­me"­ ko­ji­ je­ ta­ko­đe­ srp­ska­sor­ta­gro­žđa.­Osim­"Pro­kup­ca"­u­"To­plič­kim­vi­no­gra­di­ma",­ga­ji­se­i­"Šar­do­ne",­"Ka­ber­ne",­"Mer­lo",­"Bur­gun­dac",­"Pi­no­no­ar"­i­"So­vi­njon".­Po­li­ti­ka­ sub­ven­ci­on­bi­sa­nja­ ni­je­

rav­no­mer­no­ras­po­re­dje­na,­za­ko­ni­ i­pra­vil­ni­ci­usme­re­ni­su­pro­tiv­do­ma­ćih­pro­iz­vo­dja­ča­ i­ za­to­oni­ne­mo­gu­bi­ti­kon­ku­rent­ni­stra­nim­vi­ni­ma,­ka­že­ Dra­ga­na­ Ja­njić,­ su­vla­sni­ca­Po­dru­ma­ vi­na­ ,,Alek­sić’’.­ Naj­če­šći­pro­ble­mi­s­ko­ji­ma­se­su­o­ča­va­mo­su­ne­u­re­dje­no­ tr­ži­šte,­ fi­nan­sij­ska­ ne­di­sci­pli­na­ i­ ne­funk­ci­o­ni­sa­nje­pra­te­ćih­si­ste­ma,­pre­sve­ga,­pra­vo­su­dja.,,Po­sled­njih­ go­di­na­ vi­nar­stvo­ i­

vi­no­gra­dar­stvo­ do­ži­vlja­ju­ skok­ u­raz­vo­ju.­Čak­se­ova­de­lat­nost­ raz­vi­ja­br­že­ne­go­što­se­oče­ki­va­lo,­pa­to­dr­ža­va­ne­mo­že­da­pra­ti.­ To­ se­naj­bo­lje­vi­di­po­lo­še­vo­dje­noj­po­li­ti­ci­sub­ven­ci­o­ni­sa­nja.­Ko­pi­ra­mo,­EU,­alo­na­šte­tu­do­ma­ćih­pro­iz­vo­dja­ča.­­To­se­naj­bo­lje­vi­di­po­do­ne­tim­pra­vil­ni­ci­ma,­ jer­ oni­ ne­šti­te­ do­ma­ću­pro­iz­vod­nju.­ To­ do­vo­di­ do­ to­ga­ da­se­ne­do­volj­no­ko­ri­ste­do­ma­ći­ka­pa­ci­te­ti.­Vr­hu­nac­ to­ga­ je­da­ se­ čak­ i­kr­če­do­ma­ći­ vi­no­gra­di­ u­ ko­rist­ za­sa­da­ jed­no­go­di­šnjih­ kul­tu­ra.­ Ona­uka­zu­je­ i­ na­ či­nje­ni­cu­ da­ kod­ nas­ni­je­ ni­ pri­bli­žno­ do­volj­no­ raz­vi­je­na­kul­tu­ra­ vi­na.­ Sa­ nje­nim­ raz­vo­jem­ra­ste­i­edu­ka­ci­ja­po­tro­ša­ča’’,­na­vo­di­Dra­ga­na­Ja­njić.

Pi­će­bo­go­va­na­svet­skim­tr­pe­za­ma­

Još­od­tre­nut­ka­kad­je­vi­no­“ber­met“­iz­Srem­skih­Kar­lo­va­ca­pro­na­đe­no­na­ču­ve­nom,­tra­gič­nom­bro­du­

„Ti­ta­nik“,­pa­sve­do­da­na­šnjih­da­na­„pi­će­bo­go­va“­sa­na­ših­pro­sto­ra­pi­je­se­na­tr­pe­za­ma­ši­rom­sve­ta.­I­vi­tez­vi­na­De­si­mir­Ne­delj­ko­vić­iz­Udru­že­nja­ „Evrop­ski­ vin­ski­ vi­te­zo­vi­ Sv.­Ge­or­gi­je“,­sma­tra­da­Sr­bi­ja­ima­do­bro­vi­no,­o­če­mu­sve­do­če­i­mno­go­broj­na­evrop­ska­i­svet­ska­pri­zna­nja­ko­ja­pri­sti­žu­na­šim­vi­na­ri­ma.­

Ka­ko­se­po­sta­je­vin­ski­vi­tez?­

­­ Po­zna­va­nje­ vi­na,­ uži­va­nje­ u­nje­mu­i­lju­bav­pre­ma­ovom­„na­pit­ku­bo­go­va“­su­glav­ne­od­li­ke­sva­kog­vin­skog­vi­te­za.­Na­ši­čla­no­vi­se­stal­no­usa­vr­ša­va­ju­i­re­dov­no­po­se­ću­ju­vi­no­gra­da­re­ ka­ko­ bi­ nji­ho­va­ vi­na­pre­po­ru­či­li­do­ma­ćem,­a­pre­sve­ga,­ino­stra­nom­tr­ži­štu.­

Sa­rad­nja­ sa­ vi­te­zo­vi­ma­ vi­na­u­Evro­pi­i­sve­tu?

­­Od­lič­na­je­sa­rad­nja,­po­seb­no­sa­vi­te­zo­vi­ma­vi­na­u­Austri­ji­ i­Ka­li­for­ni­ji.­Ve­o­ma­do­bro­sa­ra­đu­je­mo­ i­ sa­svim­ re­gi­o­nal­nim­ udru­že­nji­ma.Naš­je­za­da­tak­da­pro­mo­vi­še­mo­kul­tu­ru­is­pi­ja­nja­i­uži­va­nja­u­bo­gov­skom­pi­ću­kao­što­je­vi­no.

Cilj­nam­je­i­da­do­pri­ne­se­mo­što­bo­ljem­kva­li­te­tu­srp­skih­vi­na.­Šta­je­tu,­ipak,­naj­va­žni­je?­

­­ Za­da­tak­ sva­kog­ ugo­sti­te­lja­ je­ka­ko­da,­na­naj­bo­lji­na­čin,­usa­gla­si­hra­nu­ i­ vi­no.­Da­kle,­da­ zna­ju­ko­je­vi­no­za­ko­ju­hra­nu.­Mno­gi­go­sti­kad­ta­ko­ ne­što­ po­že­le,­ kad­ zah­te­va­ju,­ne­zna­či­da­su­isu­vi­še­zah­tev­ni,­već­da­ že­le­ da­ uži­va­ju­ u­ vi­nu­ i­ hra­ni.­Otu­da­je­i­po­treb­no­„pra­vi­lo­slo­ži­ti“­hra­nu­i­vi­no.­

Kva­li­tet­srp­skih­vi­na?­

­­ Po­ oce­ni­ mno­gih­ struč­nja­ka,­kao­ i­ vin­skih­ vi­te­zo­va,­ na­ša­ vi­na­su­od­lič­nog­kva­li­te­ta.­Ona­u­to­me­stal­no­ na­pre­du­ju,­ a­ vi­na­ri­ ve­li­ku­pa­žnju­ po­kla­nja­ju­ kva­li­te­tu­ vi­na­ko­je­se­ iz­vo­zi­od­Ru­si­je­do­Ka­na­de.­Vi­no­gra­dar­stvo­je­ste­u­uspo­nu,­ali­rod­za­vi­si­od­ne­ba,­a­ne­sa­mo­od­ za­la­ga­nja­ vi­no­gra­da­ra.­ Op­šte­je­ po­zna­to­ da­ vi­no­grad­ tra­ži­ slu­gu,­a­ne­go­spo­da­ra.­Ta­ko­je­ne­bo,­tač­ni­je­mno­go­ki­še­od­re­di­lo­da­rod­gro­žđa­u­2013.­go­di­ni­bu­de­znat­no­ ma­nji­ od­ oče­ki­va­nog.­ Mno­go­bor­jne­ de­gu­sta­ci­je­ po­tvr­dju­ju­ da­je­na­še­vi­no­od­lič­nog­kva­li­te­ta,­da­ga­tra­že­po­tro­ša­či­u­ve­li­kom­bro­ju­evrop­skih­ze­ma­lja.

Evrop­sko­smo,­da­kle,­Udru­že­nje,­a­ na­ši­ vi­te­zo­vi,­ na­ če­lu­ sa­ kon­zu­lom­ Alek­san­drom­ Ko­ji­ćem,­ či­ne­ve­li­ke­na­po­re­u­pro­pa­gi­ra­nju­i­pro­mo­ci­ji­ srp­skih­vi­na.­Ak­ci­je­ su­nam­usme­re­ne­ i­ ka­ do­vo­đe­nju­ čla­no­va­ino­stra­nih­ udru­že­nja­ ka­ko­ bi­ vi­te­zo­vi­pro­ba­li,­oce­ni­li,­a­po­tom­i­pre­po­ru­či­li­ na­ša­ vi­na.­ Sva­ki­ od­ na­ših­čla­no­va­po­se­ću­je­vi­no­gra­da­re­ka­ko­bi­im­po­mo­gao­u­pla­sma­nu­vi­na.To­je­ mo­ral­na­ oba­ve­za­ sva­kog­ na­šeg­čla­na,­ bez­ ob­zi­ra­ o­ ko­jem­pod­ruč­ju­je­reč.­

Vin­ski­put­do­ju­ga­

Vin­ski­pu­te­vi­naj­če­šće­ob­u­hva­ta­ju­sta­ze­i­pre­de­le,­kul­tu­ru­i­obi­ča­je,­vi­no­i­ga­stro­no­mi­ju­u­od­re­đe­nom­vin­skom­re­gi­o­nu.­Ret­kost­je,­me­đu­tim,­ da­ či­ta­vo­ jed­no­pod­ne­blje­do­ži­vi­te­u­okvi­ru­sa­mo­ jed­ne­vi­nar­ske­ ku­će,­ a­ upra­vo­ to­ omo­gu­ća­va­spe­ci­jal­ni­pro­gram­vin­skog­tu­ri­zma­“Vin­ski­put”,­ko­ji­ je­vi­na­ri­ja­ “Plan­ta­že”­ iz­ Pod­go­ri­ce­ pred­sta­vi­la­na­Saj­mu­tu­ri­zma.­U­okvi­ru­ raz­li­či­tih­ te­mat­skih­ pro­gra­ma,­“Plan­ta­že”­vas­vo­de­kroz­tri­raz­li­či­ta­po­dru­ma,­vi­no­te­ke­i­re­sto­ra­ne­“Plan­ta­ža”­ ­­ kroz­ auten­ti­čan­ svet­mi­ri­sa­i­uku­sa­cr­no­gor­skog­pod­ne­blja,­ od­re­đe­nog­ mo­rem,­ pla­ni­na­ma,­ je­ze­rom,­ ne­pre­gled­nim­ vi­no­gra­di­ma­i­pej­za­ži­ma­sli­ka­nim­sun­cem,­vo­dom,­ka­me­nom­i­vi­no­vom­lo­zom­ ko­ja­ ra­đa­ auten­tič­na­ vi­na.­Po­seb­nu­ atrak­ci­ju­ pred­sta­vlja­ je­din­stve­ni­ vin­ski­ po­drum­ “Šip­ča­nik”,­ či­ja­ vra­ta­ su­ od­ne­dav­no­otvo­re­na­i­za­in­di­vi­du­al­ne­po­se­te.­Po­red­spe­ci­ja­li­te­ta­Ska­dar­skog­je­ze­ra,­kra­pa­i­uklje­ve,­sve­žih­mor­skih­ plo­do­va­ i­ naj­ple­me­ni­ti­jih­ vr­sta­ja­dran­skih­ri­ba,­s­pla­ni­na­sti­žu­naj­bo­lji­cr­no­gor­ski­pr­šut­i­iz­u­zet­ni,­do­ma­ći­si­re­vi.­Do­ma­će­spe­ci­ja­li­te­te­pra­ti­ši­rok­di­ja­pa­zon­vi­na­“Plan­ta­ža”­­­od­pe­nu­ša­vih­i­be­lih,­sve­žih­ili­ba­ri­ki­ra­nih,­pre­ko­osve­ža­va­ju­ćih­ro­zea,­pa­do­cr­ve­nih,­voć­nih­i­pit­kih,­ili­sna­žnih­i­od­le­ža­lih­vi­na.­Za­kraj­­­tu­je­i­auten­tič­na­cr­no­gor­ska­lo­zo­va­ra­ki­ja­od­sor­te­vra­nac.­

Vi­no­u­am­fo­ra­ma­­­srp­ska­eks­klu­zi­va

Da­ li­ ste­ se­ ika­da­ upi­ta­li­ ka­kvo­je­ vi­no­ ko­je­ se­ pro­iz­vo­di­ i­ od­le­ža­va­u­am­fo­ra­ma?­Upra­vo­ta­kvu­pro­iz­vod­nju,­ ali­ i­ pro­iz­vod­nju­ vi­na­ u­hra­sto­vim­ba­čva­ma,­za­be­le­ži­li­smo­u­vin­skom­Po­dru­mu­"Mal­ča"­na­do­mak­Ni­ša.

Spe­ci­fič­nost­ tog­ po­dru­ma­ je­ i­pu­to­va­nje­ kroz­ vre­me,­ kroz­ če­ti­ri­vin­ske­ku­će:­"Ne­ma­nji­ća",­"Srp­sku­ku­ću­20­ve­ka"­ "Sa­vre­me­nu"­ i­ naj­sta­ri­ju­"Rim­sku­ku­ću"."Rim­ska­vin­ska­ku­ća"­je­eks­klu­

ziv­na­ po­ to­me­ što­ se­ u­ njoj­ vi­no­pro­iz­vo­di­ i­ od­le­ža­va­ u­ am­fo­ra­ma.­Am­fo­ra­je,­ka­ko­ka­že­do­ma­ćin­i­vla­snik­ spe­ci­fič­nog­ vin­skog­ po­dru­ma,­Bo­ri­slav­ Jo­vić,­ naj­sta­ri­ji­ vin­ski­sud,­ na­pra­vljen­ od­ spe­ci­fič­ne­ gru­zij­ske­gli­ne,­za­pre­mi­ne­dve­hi­lja­de­li­ta­ra,­što­je­sa­mo­po­se­bi­re­đi­vid­pro­iz­vod­nje­u­vin­skom­sve­tu.­Raz­log­zbog­kog­se­od­lu­čio­na­ovu­pri­rod­nu­pro­iz­vod­nju­je­že­lja­da­to­čak­vre­me­na­ pro­iz­vod­nje­ ovog­ bo­žan­skog­ pi­ća­ vra­ti­ u­ do­ba­ Ri­mlja­na­ i­Ca­ra­Kon­stan­ti­na­i­da­ta­ko­do­pri­ne­se­ ugle­du­ vi­na­ri­je­ ko­ja­ je­ ucr­ta­na­na­ma­pi­vin­skih­pu­te­va­Sr­bi­je.­Vi­no­u­am­fo­ra­ma­od­le­ža­va­šest­do­osam­me­se­ci­ka­že­Jo­vić­i­upo­zna­je­nas­sa­osta­lim­vin­skim­ku­ća­ma­.Uz­ "Rim­sku­ku­ću"­u­ovoj­ spe­ci­

fič­noj­ vi­na­ri­ji,­ gde­ ina­če­ do­mi­ni­ra­vi­no­ od­ sor­te­ ,,Cr­na­ Ta­mja­ni­ka’’,­ali­se­uz­ga­ja­ju­i­,,Ta­li­jan­ski­ri­zling’’,­,,Ka­ber­ne’’,­,,So­vi­njon’’,­,,Tra­mi­nac’’­i­or­gan­sko­vi­no,­vi­no­se­pro­iz­vo­di­u­još­tri­spe­ci­fič­ne­pro­sto­ri­je.­Ta­ko­su­u­"Ne­ma­nji­ća­ku­ći"­bu­rad­hra­sto­va­i­vi­no­fer­men­ti­še­na­po­ko­ži­ci­u­dr­ve­nim­ba­čva­ma.U­"Srp­skoj­ku­ći­20.­ve­ka"­pri­ka­

za­ne­ je­ teh­no­lo­gi­ja­ spra­vlja­nja­ vi­na­ ko­ja­ da­ti­ra­ od­ pre­ 130­ go­di­na.­Iako­ u­ vin­skom­ Po­dru­mu­ “Mal­ča”­vre­me­plov­ ide­ una­zad,­ sa­vre­me­na­pro­iz­vod­nja­vi­na­se­ne­mo­že­za­mi­sli­ti­bez­sa­vre­me­nih­Inoks­tan­ko­va,­u­ko­ji­ma­je­vi­no­pro­iz­ve­de­no­na­or­gan­ski­na­čin,­za­šta­ova­vi­na­ri­ja­po­se­du­je­i­ser­ti­fi­kat.­ Na­sta­vi­će­se

PRO­IZ­VOD­NJA­GRO­ŽDJA,­VI­NA­I­RA­KI­JE­(4)

Ne­ce­ni­mo­svo­ja­vr­hun­ska­vi­naNa­šim­ne­e­du­ko­va­nim­po­tro­ša­či­ma­bit­no­je­da­na­fla­ši­pi­še­da­je­vi­no­iz­Fran­cu­ske­ili­Ita­li­je.­Oni­ne­pre­po­zna­ju­pra­vi­kva­li­tet.­Za­to­i­ne­ču­di­što­stra­no­vi­no,­či­ja­je­na­bav­na­ce­na­od­evro­i­po­do­tri,­a­pri­tom­se­po­seb­no­pra­vi­za­na­ša­si­ro­tinj­ska­tr­ži­šta,­uz­sve­mar­že,­na­kra­ju­ko­šta­oko­hi­lja­du­di­na­ra,­ko­li­ko­i­do­ma­će­

Pi­še:­Bra­ni­slav­Gu­lan,­član­Od­bo­ra­za­se­lo­SA­NU

Sta­ra­srp­ska­ku­ća­u­Po­dru­mu­“Mal­ča”

Sa­ve­tu­ju­ugo­sti­telj­sko­udru­že­njeEvrop­ski­ vin­ski­ vi­te­zo­vi­

Sv.Ge­or­gi­je”­ po­seb­nu­ pa­žnju­po­sve­ću­je­ edu­ka­ci­ji­ ugo­sti­te­lja­oko­pri­pre­ma­nje­hra­ne­ko­ju­tre­ba­ da­ po­nu­de­ sa­ ade­kvat­nim­vi­nom.Po­sti­gli­smo­od­lič­ne­re­zul­ta­te­ na­ tom­pla­nu,­ma­tra­De­si­mir­Ne­delj­ko­vić.­Sve­to­na­za­do­volj­stvo­ go­sti­ju,­ ugo­sti­te­lja­i­vi­na­ra.

Cvi­jić­ku­mo­vao­vi­nu

Ćir­ko­vić­po­seb­no­po­mi­nje­da­

se­ u­ "To­plič­kim­ vi­no­gra­di­ma"­pro­iz­vo­di­ vi­no­ "Epi­ge­ni­ja",­ ko­me­je­ime­dao­još­ču­ve­ni­srp­ski­bo­ta­ni­čar­Jo­van­Cvi­jić­u­19.­ve­ku,­po­je­din­stve­nom­fe­no­me­nu,­a­to­je­da­re­ka­To­pli­ca­na­ovom­me­stu­te­če­uz­vod­no­i­po­to­me­je­je­din­stve­no­u­Evro­pi.

"Si no vi srb skog na ro da lu ta­li su po za pad nom mra ku da se na u če ka ko tre ba imo­vin ske stva ri re ši ti na ze mlji t.j. ono što su dav no nji ho­vi đe do vi i pra đe do vi re ši li bo lje ne go iko: sred njim si­ste mom, lu ta li su i vra ti li se zbu nje ni i ja ro sno za va đe ni me đu so bom oko to ga kao i na ro di na Za pa du."

Sve ti Vla di ka Ni ko laj Srb ski u "Srb ski na rod kao Te o dul"

Sr­bi­ja­ ne­ mo­že­ op­sta­ti­ ako­ni­je­ do­mi­nant­no­ agrar­na­ze­mlja­ i­ za­to­ je­ ne­ sa­mo­

eko­nom­ski­ne­go­ i­ge­o­po­li­tič­ki­op­sta­nak­Sr­bi­je­da­nas­ ­pod­zna­kom­pi­ta­nja.­ Agrar­na­ Sr­bi­ja­ ipak­ ne­pod­ra­zu­me­va­ pot­pu­no­ od­su­stvo­in­du­stri­je,­ pa­ ni­ one­ teh­no­lo­ški­raz­vi­je­ne.­ In­du­stri­ja,­ za­nat­stvo­ i­osta­le­gra­ne­pri­vre­de­­su­u­slu­žbi­agra­ra.­Da­kle­ob­no­vlje­na­agra­ra­na­Sr­bi­ja­bi­bi­la­ze­mlja­sa­in­du­stri­jom­po­ me­ri­ stvar­nih­ mo­guć­no­sti­ ze­mlje,­ da­kle­ kraj­nje­ ogra­ni­če­nom­i­po­obi­mu­ i­po­ka­kvo­ći.­So­ci­jal­ni­stroj­agrar­ne­Sr­bi­je­bi­bio­Sred­nji­si­stem.­ ­ Sa­ma­ pre­ko­mer­na­ in­du­

stri­ja­li­za­ci­ja­ i­ ur­ba­ni­za­ci­ja,­ u­ su­šti­ni­je­iz­raz­pret­hod­nog­du­hov­nog­po­sr­nu­ća­Sr­bi­je,­pre­ko­mu­ni­zma­i­u­do­ba­ko­mu­ni­zma.­Ona­je­po­sle­di­ca­ot­pa­di­je­od­Go­spo­da­i­Nje­go­ve­Cr­kve­ i­usled­ to­ga­ i­ot­pa­da­nja­od­ pro­mi­sa­o­ne­ ulo­ge­ agrar­ne­ ze­mlje.­ Sr­bi­ja­ ne­mo­že­ po­no­vo­ po­sta­ti­ agra­ra­na­ ze­mlja­ ako­ se­ du­hov­no­ne­ob­no­vi.­Ali­s­ob­zi­rom­na­po­vrat­ni­uti­caj­eko­nom­skog­ži­vo­ta­na­ sta­nje­ i­ svest­ lju­di,­ ni­ du­hov­na­ob­no­va­srp­skog­na­ro­da­da­nas,­po­čet­kom­ 21­ ve­ka,­ ne­ mo­že­ bi­ti­ uspe­šna­ bez­ od­se­ca­nja­ po­gub­nih­ uti­ca­ja­ i­ is­ku­še­nja­ ur­ba­ni­zma­i­ in­du­stri­ja­li­zma­kao­sta­nja­sve­sti­za­sno­va­nih­ na­ su­vi­šnim­ i­ štet­nim­že­lja­ma­za­sti­ca­njem­bes­po­treb­nih­ma­te­ri­jal­nih­ do­ba­ra­ i­ uži­va­nji­ma,­neo­prav­da­nom­ve­rom­u­teh­no­lo­ški­i­ma­te­ri­jal­ni­ na­pre­dak­ ­ i­mno­gim­dru­gim­ is­ku­še­nji­ma.­ Za­to­ ob­no­va­agrar­ne­Sr­bi­je­mo­že­da­po­mog­ne­du­hov­noj­ob­no­vi­Sr­bi­je.­Da­nas,­agrar­na­Sr­bi­ja­kao­ge­o­

po­li­tič­ki­po­jam­ne­po­sto­ji.­Agrar­na­Sr­bi­ja­po­sto­ji­da­nas­sa­mo­kao­al­ter­na­tiv­na,­ mar­gi­nal­na­ Sr­bi­ja,­ko­ju­ gu­ši,­ sa­da­ još­ uvek­ po­sto­je­ća­ ­ i­ pre­o­vla­đu­ju­ća­ in­du­stri­ja­li­zo­va­na­i­ur­ba­na­Sr­bi­ja­u­ago­ni­ji­i­ pred­ ne­sta­ja­njem.­ Agrar­na­ Sr­bi­ja­je­je­di­na­mo­gu­ća­eko­nom­ski­uspe­šna­ Sr­bi­ja.­ Pre­ko­mer­no­ in­du­stri­ja­li­zo­va­na­ i­ vi­so­ko­ur­ba­ni­zov­na­ Sr­bi­ja­ ­ je­ uvek­ ne­iz­be­žno­ne­u­spe­šna­ Sr­bi­ja.­ Za­ ob­no­vu­ i­pre­va­gu­agrar­ne­Sr­bi­je­nad­umi­ru­ćom­ Sr­bi­jom­ in­du­stri­ja­li­zma­po­treb­no­je­da­se­kod­ve­ći­ne­srp­skog­na­ro­da,­ i­u­ru­ral­nim­i­u­ur­ba­nim­sre­di­na­ma­po­no­vo­ob­no­vi­i­raz­vi­je­agra­ri­stič­ka­svest,­a­to­je­svet­da­je­agrar­bio­­naj­u­spe­šni­ja­gra­na­srp­ske­pri­vre­de­u­pro­šlo­sti­i­da­nje­na­ob­no­va,­i­eko­nom­ska­i­po­pu­la­ci­o­na,­pred­sta­vlja­im­pe­ra­

tiv­­go­log­op­stan­ka­srp­skog­na­ro­da­na­pre­o­sta­loj­ te­ri­to­ri­ji­Sr­bi­je,­u­ sa­da­šnjo­sti­ i­ ­ bu­duć­no­sti.­ Ako­bi­ se­ ta­ svest­ ob­no­vi­la,­ mo­glo­bi­ do­ći­ do­ zna­čaj­ne­ po­pu­la­ci­o­ne­i­ de­mo­graf­ske­ ob­no­ve­ ru­ral­nih­kra­je­va­ Sr­bi­je,­ od­la­skom­ de­la­grad­skog­sta­nov­ni­štva­,­pre­te­žno­mla­dih­lju­di­ko­ji­ima­ju­spo­sob­no­sti,­že­lje­i­mo­guć­no­sti­za­ru­ral­nu­mi­gra­ci­ju,­na­se­lo­i­u­ma­le­ru­ral­ne­gra­do­ve,­ra­di­za­po­či­nja­nja­de­lat­no­sti­u­po­ljo­pri­vre­di­i­pra­te­ćim­de­lat­no­sti­ma­ma­le­pri­vre­de.

Ja sna po li ti ka i spo sob ni lju di

Za­ spre­ča­va­nje­ da­ljeg­ od­u­mi­ra­nja­ ru­ral­nih­ kra­je­va­ Sr­bi­je­ i­ za­po­vra­tak­ma­kar­de­la,­ma­hom­mla­đih­ lju­di­ na­ se­lo,­ po­treb­na­ je­ ja­sna­ na­ci­o­nal­na­ po­li­ti­ka­ sve­snih­ i­spo­sob­nih­Sr­ba­i­Srp­ki­nja­­i­ve­li­ki­fi­nan­sij­ski­ pod­sti­ca­ji­ od­no­sno­pri­lo­zi­ do­bro­tvo­ra­ i­ pri­lo­žni­ka,­ kao­pri­vat­ni­in­ve­sti­ci­o­ni­fon­do­vi­i­šted­no­kre­dit­ne­ za­dru­ge.­ S­ ob­zi­rom­na­pot­pu­no­od­su­stvo­ jed­ne­ ta­kve­ osmi­šlje­ne­ i­ de­lo­tvor­ne­ po­li­ti­ke,­

na­ dr­žav­nom­ pla­nu,­ što­ je­ ra­zu­mlji­vo­s­ob­zi­rom­na­sa­da­šnje­po­li­tič­ko­sta­nje­u­sa­da­šnjoj­ur­ba­ni­zo­va­noj­Sr­bi­ji,­je­di­ni­na­čin­da­se­ne­što­pre­du­zme­u­prav­cu­ru­ral­ne­ob­no­ve­­pra­vo­slav­ne­ na­ci­o­nal­ne­ sred­nje­si­stem­ske­Sr­bi­je­je:1.­ osni­va­nje­ pri­vat­nih­ fon­do­va­

za­ po­moć­ odr­ža­nju­ i­ raz­vo­ju­ ru­ral­nih­sre­di­na,­in­ve­sti­ci­o­nih­fon­do­va­za­kon­kret­ne­pro­jek­te­ru­ral­nog­raz­vo­ja­ko­je­fi­nan­si­ra­ju­pri­lo­žni­ci­i­srb­ski­pa­tri­ot­ski­pri­vat­ni­ka­pi­tal.Pre­ma­ sa­za­na­nju­ pi­sca­ ovih­

re­do­va­ Fond­ za­ do­ško­lo­va­va­nje­mla­dih­ po­ljo­pri­vred­ni­ka,­ osno­van­ 1999.­ go­di­ne,­ je­ pr­vi,­ i­ za­sa­da­je­di­ni­us­pe­šan­pri­vat­ni­fond­u­ slu­žbi­ ob­no­ve­ agrar­ne­ Sr­bi­je.­Fond­ po­ma­žu­ srp­ska­ di­ja­spo­ra­ i­na­ci­o­nal­no­od­go­vo­ran,­da­kle­ma­lo­bro­jan­ ne­vla­din­ sek­tor.­ De­lat­nost­ Fon­da­ po­dr­ža­va­ i­ na­ša­ po­me­sna­Cr­kva.2.­osni­va­nje­udru­že­nja­po­ljo­pri­

vred­ni­ka­i­struč­nja­ka­u­obla­sti­po­ljo­pri­vre­de,­uz­po­dr­šku­Cr­kve,­ra­di­pod­sti­ca­nja­ ob­no­ve­ i­ ra­di­ raz­vo­ja­ru­ral­nih­ sre­di­na.­ Pri­mer­ ta­kvog­udru­že­nja­ je­ Udru­že­nje­ po­ljo­pri­vred­ni­ka­Mo­ba­iz­Lji­ga­,­osno­va­no­2002.­go­di­ne.

3.­ Or­ga­ni­zo­va­nje­ u­ ur­ba­nim­sre­di­na­ma,­me­sta,­a­ako­se­stek­nu­uslo­vi­i­udru­že­nja,­gde­su­mo­gu­ oku­plja­ti­ pri­ja­te­lji­ agra­ra­ne­Sr­bi­je.­ Na­me­sti­ma­ oku­plja­nja­ bi­se­mo­gla­raz­ma­tra­ti­i­pred­sta­vlja­ti­ na­ struč­nom­ i­ kon­kret­nom­ ni­vou,­pre­ko­pre­da­va­nja,­se­mi­na­ra­i­okru­glih­sto­lo­va­mi­sao­agra­ri­zma,­za­dru­gar­stva­ i,­ u­ skla­du­ sa­ mo­guć­no­sti­ma­ pri­ja­te­lja­ agrar­ne­ Sr­bi­je­srp­skih­agra­ri­sta,­or­ga­ni­zo­va­ti­kon­kret­ne­ak­ci­je­­ra­di­po­pu­la­ri­sa­nja­agra­ri­stič­ke­sve­sti­kod­ur­ba­nog­sta­nov­ni­štva,­kao­i­kon­kret­ne­ak­ci­je­u­ci­lju­po­mo­ći­na­po­ri­ma­za­ob­no­vu­ aga­rar­ne­ Sr­bi­je.­ Ši­re­nje­ide­je­o­Sred­njem­si­ste­mu­je­pod­ra­zu­me­va­na­ak­tiv­nost­u­okvi­ru­de­lat­no­sti­svih­srp­skih­agra­ri­sta,­ i­u­ur­ba­nim­i­u­ru­ral­nim­pod­ruč­ji­ma.U­ uslo­vi­ma­ tran­zi­ci­je­ u­ Sr­bi­

ji,­ od­no­sno­ ob­no­ve­ de­struk­tiv­nog­eko­nom­skog­ si­ste­ma­ po­zna­tog­kao­ di­vlji­ ili­ slo­bod­no­tr­ži­šni­ ka­pi­ta­li­zam,­kao­i­usled­opa­sno­sti­ob­no­ve­ne­kog­no­vog­ko­mu­ni­zma,­put­agrar­ne­ ob­no­ve­ Sr­bi­je­ i­ Sred­njeg­si­ste­ma­ je­ je­di­no­ odr­ži­vo­ re­še­nje­za­op­sta­nak­­i­iza­zov­za­pra­vo­slav­ne­Sr­be­ i­Srp­ki­nje­u­ovim­pre­da­po­ka­lip­tič­kim­vre­me­ni­ma.­

(Kraj)

14 22. maj 2015.

NA­UČ­NO­STRUČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

O­MO­GU­ĆEM­JE­DIN­STVU­PO­LJO­PRI­VRED­NE­I­TE­O­LO­ŠKE­MI­SLI­(2)

Za­agrar­nu­Sr­bi­ju­21­ve­kaDa­nas,­agrar­na­Sr­bi­ja­kao­ge­o­po­li­tič­ki­po­jam­ne­po­sto­ji.­Agrar­na­Sr­bi­ja­po­sto­ji­da­nas­sa­mo­kao­al­ter­na­tiv­na,­mar­gi­nal­na­Sr­bi­ja,­ko­ju­gu­ši,­sa­da­još­uvek­po­sto­je­ća­­i­pre­o­vla­đu­ju­ća­in­du­stri­ja­li­zo­va­na­i­ur­ba­na­Sr­bi­ja­u­ago­ni­ji­i­pred­ne­sta­ja­njem.­Agrar­na­Sr­bi­ja­je­je­di­na­mo­gu­ća­eko­nom­ski­uspe­šna­Sr­bi­ja

Pi­še:­Želj­ko­Si­mo­vić

Bu duć nost je u za jed ni štvu

Po treb na je ob no va agrar ne Sr bi je

Se lo mo ra do bi ti šan su

Za­spre­ča­va­nje­da­ljeg­od­u­mi­ra­nja­ru­ral­nih­kra­je­va­Sr­bi­je­i­za­po­vra­tak­ma­kar­de­la,­ma­hom­mla­đih­lju­di­na­se­lo,­po­treb­na­je­ja­sna­na­ci­o­nal­na­po­li­ti­ka­sve­snih­i­spo­sob­nih­Sr­ba­i­Srp­ki­nja­­i­ve­li­ki­fi­nan­sij­ski­pod­sti­ca­ji­od­no­sno­pri­lo­zi­do­bro­tvo­ra­i­pri­lo­žni­ka,­kao­pri­vat­ni­in­ve­sti­ci­o­ni­fon­do­vi­i­šted­no­kre­dit­ne­za­dru­ge­

Ob­no­va­agrar­ne­Sr­bi­je­mo­že­da­po­mog­ne­du­hov­noj­ob­no­vi­Sr­bi­je

22. maj 2015. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do kraja maja

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sta ri re cep tiPo treb no je: 125 g ma sla ca,

150 g še će ra, 1 žu man ce1/2 ča še ku va nog i ohla đe nog

mle ka, 300 g čo ko la de, 200 g ba­de ma, 1 ča ši ca ru ma ili ko nja ka; za pre liv: 100 g čo ko la de, 1 ka ši ka še će ra i 15 g ma sla ca

Pri pre ma: U či ni ji me šaj te ma­slac i še ćer sve dok ne po sta nu glat­ki kao krem.

U dru goj či ni ji me šaj te 1 žu man­ce s mla kim mle kom. Sta vi te čo ko­la du da na pa ri omek ša i po sta ne teč na, za tim je me šaj te dok se ne zgu sne. Po me šaj te ma su od še će ra i ma sla ca i onu od žu man ca i mle ka i me šaj te dok ne po sta ne gu sta.

Po pr skaj te ba dem ru mom ili ko­nja kom. U vi sok ma sla cem na ma­zan ob lik si paj te pr vo dve­tri ka ši­ke čo ko la de, za tim sloj ba de ma, pa sloj čo ko la de itd., sve dok ne po tro­ši te čo ko la du i ba de me.

Uda ri te ne ko li ko pu ta la ga no ob­li kom po sto lu da se ma sa u nje mu sleg ne, za tim ga pre krij te ma snim pa­pi rom i osta vi te 12 ča so va u fri ži de ru.

Pre ne go što ga is tre se te uro ni te ob lik na 5 sek. u to plu vo du. Po slu­ži te ga na ta nji ru za po slu ži va nje i ob lo ži te gla zu rom, ko ja se pri pre ma na sle de ći na čin: na ume re noj va tri me šaj te oto plje nu čo ko la du i ma­slac, ka ši ku vo de i še ćer.

Kad se ohla di, pre lij te je pre ko ko la ča pa je lo pa ti com raz ma ži te po ce lom ko la ču.

Još uvek ni je po znat uzrok ubr­za nog raz mno ža va nja će li ja i nji hov šte tan uti caj na or ga ni­

zam. Či nje ni ca da sve će li je od re đe­ne vr ste zlo ćud nog tu mo ra po ka zu ju pot pu no istu gra đu uka zu je na nji­ho vo za jed nič ko po re klo iz jed ne je­di ne će li je. Pr vo bit no nor mal na će li­ja se iz ne po zna tog raz lo ga me nja u ma lig nu će li ju (mu ta ci ja). Pro me ne u to ku mu ta ci je po ga đa ju na sled ni ma te ri jal sa dr žan u ge ni ma. Ge ni se sa sto je od de zok si ri bo nu kle in ske ki­se li ne ko ja upra vlja svim pro ce si ma u ži vom sve tu. Nu kle in ska ki se li na ima ve o ma ose tlji vu i slo že nu gra­đu i sma tra se da nje no ošte će nje mo že da iza zo ve pro me nu do ta da nor mal ne će li je u ma lig nu. Mo le ku li nu kle in ske ki se li ne se u to ku će lij­ske de o be uda lja va ju i de li iz me đu dve ćer ke će li je ko je ima ju pot pu no isti na sled ni ma te ri jal kao i će li ja od ko je su po sta le. Ma lig na će li ja, na

taj na čin, kroz po na vlja nje će lij ske de o be stva ra ve li ki broj će li ja istih oso bi na. Uzrok pr vo bit nog ošte će­nja DNK kao i na čin na ko ji ono do­vo di do stva ra nja ma lig nih će li ja još uvek ni su do volj no po zna ti.

Da nas se sma tra da ra zni spo lja­šnji či ni o ci mo gu da do ve du do ma­lig nih pro me na u će li ji. Is pi ti va nje na la bo ra to rij skim ži vo ti nja ma je po ka za lo da raz ne he mij ske ma te­ri je i od re đe ne vr ste zra če nja mo gu da iza zo vu rak, (kan cer ge ne ma te­ri je), a ne ke od njih slič no dej stvu ju i na or ga ni zam čo ve ka. Ve li ki broj kan ce ro ge nih ma te ri ja stva ra se u to ku in du strij ske pro iz vod nje i, bez ob zi ra na sve za štit ne me re nji ho vo dej stvo ne mo že u pot pu no sti da se spre či. Raz li či te ma te ri je za ko je se ra ni je sma tra lo da su bez o pa sne po čo ve ka, po sle du go traj nog iz la ga nja nji ho vom dej stvu po ka za le su svo je kan ce ro ge ne oso bi ne.

Dim iz ci ga re te i iz du va na uop­šte pred sta vlja jed nu od naj po zna ti­jih kan ce ro ge nih ma te ri ja i osnov ni je uzrok ra ka plu ća. Po sto je po da ci ko ji uka zu ju i da od re đe ni na čin is­hra ne mo že da iza zo ve po ja vu ma­lig nih tu mo ra, dok sa dru ge stra ne od re đe ni sa stoj ci na mir ni ca (na pri­mer ce lu lo za) mo gu da šti te te lo od po je di nih zlo ćud nih obo lje nja.

Kan ce ro ge ne ma te ri je naj ve ro­vat ni je do vo de do štte će nja gra đe DNK u će li ji, ko ja če sto mo že da is pra vi ovo ošte će nje i to ob ja šnja­va za što od ra ka ne obo lje va ju sve oso be ko je su iz lo že ne dej stvu kan­ce ro ge nih ma te ri ja. Če šća po ja va ma lig nih obo lje nja u od ma klom do­bu ži vo ta mo že da bu de po sle di ca du go traj nog iz la ga nja kan ce ro ge­nim ma te ri ja ma ili sve ma njoj spo­sob no sti će li ja da is pra vlja ju na sta­la ošte će nja DNK.

Će li je nor mal no, pre ko svo jih

po vr šin skih an ti ge na raz li ku ju sop­stve na od stra nih tki va. Lim fo cit je će li ja be le krv ne lo ze ko ja ne pre­kid no is pi tu je po vr šin ske an ti ge ne svih će li ja u or ga ni zmu. Uko li ko se, usled mu ta ci je na po vr ši ni po­ja ve po re me će ni an ti ge ni. Lim fo ci ti se sku plja ju oko tki va će li ja i uni­šta va ju ih i ovaj imu no lo ški nad zor pred sta vlja va žan či ni lac u od bra ni or ga ni zma od ma lig nih obo lje nja.

Mu ta ci je će li ja se pod uti ca jem kan ce ro ge nih či ni la ca stal no od vi ja­ju u or ga ni zmu, ma da uspo re no, ali se po re me će ni ob li ci će li ja uni šta­va ju od mah po nji ho vom na stan ku i ve ći na lju di ni kad ne obo li od ra ka.

Mno ge oso be sa zlo ćud nim tu­mo ri ma ima ju po re me ćaj u imu no­lo škom od go vo ru što mo že da bu de je dan od uzro ka ra ka, ko ji se ta ko­đe če šće ja vlja u bo le sni ka ko ji pri­ma ju imu no su per siv nu te ra pi ju.

Po je di na ma lig na obo lje nja ži vo­

ti nja na sta ju kao po sle di ca vi ru sne in fek ci je, ali još uvek ne ma do volj­no do ka za da vi ru si mo gu da iza­zo vu stva ra nje ra ka u lju di. Vi rus ko ji u Evrop skim ze mlja ma iza zi va in fek tiv nu mo no nu kle o zu (Ep štajn­Ba rov vi rus) me đu sta nov ni štvom Afrič kog kon ti nen ta mo že da do­ve de do po ja ve ma lig nog obo lje nja lim fnog si ste ma, ko ji se na zi va Bur­ko tov li fom. Le u ke mi ja ta ko đe mo­že da na sta ne usled in fek ci je HTLV vi ru som.

Rak gr li ća ma te ri ce i je tre ta ko­đe mo že da na sta nu pod dej stvom vi ru sa ili od re đe ne vi ru sne in fek ci je ovih or ga na po go du ju po ja vi ma lig­nih obo lje nja. Ta ko na pri mer he pe­ti tis B po ve ća va opa snost od ra ka je tre, a he pres vi rus ili vi rus ko ji iza zi va bra da vi ce u pre de lu pol nih or ga na mo gu da uti ču na po ja vu ra­ka gr li ća ma te ri ce.� (Na�sta�vi�će�se)

Pre ma prog no zi RHMZ, sred nja mi ni mal na tem pe ra tu ra va­zdu ha u ju nu ima će vred no sti

u gra ni ca ma vi še go di šnjeg pro se­ka, pri če mu će nje na vred nost u pro se ku bi ti vi ša za oko 0.2ºS u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni pred vi đa se vred nost jun ske sred nje mi ni­mal ne tem pe ra tu re va zdu ha od 15.9ºS. Sred nja mak si mal na tem­pe ra tu ra va zdu ha u ju nu bi će u gra ni ca ma vi še go di šnjeg pro se ka,

sa vred no sti ma u pro se ku ni žim za oko 0.3ºS u od no su na vi še go di­šnji pro sek.

U Be o gra du i ši roj oko li ni sred nja mak si mal na tem pe ra tu ra va zdu ha to kom ju na bi će oko 26.1ºS.

Sred nja ko li či na pa da vi na to kom ju na bi će u gra ni ca ma vi še go di šnjeg pro se ka sa vred no sti ma u pro se ku vi šim za oko 4 mm u od no su na vi­še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši­roj oko li ni sred nja jun ska ko li či na pa da vi na iz no si će oko 96 mm.

BI�LJEM�PRO�TIV�KAR�CI�NO�MA�(3)

Uzro�ci�zlo�ćud�nih�obo�lje�nja(Pre�no�si�mo�iz�vo�de�iz�knji�ge�“Le�ko�vi�tim�bi�ljem��pro�tiv�kar�ci�no�ma“,�autor�Mom�či�lo�Mo�ci�Sreć�ko�vić,�Slo�bo�mir�2015.)

Po treb no je za 1/2 li tra sla do­le da: 200 g li mu na, 175 g še će ra u koc ka ma i vo de pre ma po tre bi.

Pri pre ma: Do bro ope ri te li mu ne te ku ćom vo dom pa ih obri ši te. Po­lo vi nu li mu na no žem olju šti te sa mo spolj nu žu tu ko ru, za tim je ise ci te na tan ke kri ški ce.

Iz me ri te pra zan sud, sta vi te u nje ga par čad li mu no ve ko re, pro­

ce ćen sok od svih li mu na i koc ke še će ra; si paj te za tim u sud (ko ji je još uvek na va gi) to li ko hlad ne vo de dok sve za jed no ne bu de te ško 500 g (ako, na pri mer, sud te ži 100 g, mo ra se na li va ti vo de dok va ga ne po ka že 600 g).

Osta vi te da sve sto ji oko po la ča­sa, po vre me no me ša ju ći dr ve nom ka ši kom. Za tim pro ce di te si rup pra­vo u sud za pra vlje nje sla do le da i

sta vi te ga u fri ži der: sla do led će bi ti go tov za oko 1 sat.

Ako ne ma te ta kav sud, si paj te si rup u po su du za pra vlje nje le da, pa je sta vi te u friz i me šaj te sva kih po la ča sa.

Sla do led od li mu na

VRE�MEN�SKA�PROG�NO�ZA�ZA�ME�SEC�JUN

Pro�seč�no�to�pao�me�sec

Le de ni ko lač od čo ko la de

Tr ži šte ži ta ri ca i ulja ri ca je i da lje u pa du. Naj no vi je prog no ze svet-

skih bi lan sa na ja vlju ju ma nju pro iz-vod nju ne go pro šle go di ne, ali i da lje to će bi ti pro iz vod nja ko ja će nad ma-ši ti po tro šnju, pa će za li he i da lje ra-sti. Slič na si tu a ci ja je i u Sr bi ji. Ne baš ide al ni vre men ski uslo vi ne obe-ća va ju pri no se kao pro šle go di ne, ali i da lje oče ki va nja idu u prav cu re la-tiv no do brih pri no sa i ve li kih tr ži šnih vi ško va. Sve to je uzrok da ljem pa du ce na, ko ji je u pro te kloj ne de lji bio iz ra žen kod svih ro ba ko jim se tr go-

va lo na no vo sad skoj ber zi. Pro met od 544 to na ro be za 27,48% je ma nji u od no su na pret hod nu ne de lju, dok je fi n sna ij ska vred nost pro me ta iz no-si la 12.065.366 di na ra, što je pad u od no su na isti po da tak iz pret hod ne ne de lje za 46,19%.

Tr ži šte pše ni ce je bi lo naj ak tiv-ni je. Si lo si se po la ko pri pre ma ju za pri jem no ve pše ni ce, pa je i po nu da bez ob zi ra na re la tiv no ni sku ce nu bi la ras po lo že na za tr go va nje, što je re zul ti ra lo po dat kom da je ova ro ba pred sta vlja la tri če tvr ti ne ukup nog

pro me ta na “Pro dukt noj ber zi” u No-vom Sa du. Ce na hleb nog zr na je od po čet nih 19,40 din/kg bez PDV, na kra ju ne de lje ko ti ra la na ni vou od 19,20 din/kg. Pro seč na ce na tr go-va nja od 21,24 din/kg ( 19,31 bez PDV), za 0,19% je ni ža u od no su na pro seč nu ce nu tr go va nja u pret hod-noj ne de lji.

Bez ob zi ra na spo ra dič na bla ga ce nov na po me ra nja ku ku ru za na vi še na svet skom tr ži štu, ta okol-nost ni je bit ni je uti ca la na de ša-va nja na na šem tr ži štu. Na pro tiv,

ce na ove ro be na na šem tr ži štu je u pa du i to za 1,96%, što za vre-men ski pe riod od ne de lju da na ni-je ma lo. Pro seč na ce na tr go va nja je iz no si la 16,50 din/kg ( 15,00 din/kg bez PDV).

So ja svo jim re dov nim pri su su-tvom na ber zan skom tr ži štu sva ka-ko da je osnov za re le vant ne za ključ-ke o de ša va nji ma na ovom tr ži štu. Ce na od 44,77 din/kg ( 40,70 bez PDV), je za ne znat nih 0,14% ni ža ne go pret hod ne ne de lje, ali po da-tak da je u od no su na ce nu u istom

pe ri o du pro šle go di ne ce na ma nja za 45,22%, ja sno go vo ri da je so ja je dan od naj ve ćih tr ži šnih gu bit ni ka iz sek to ra ro ba pri mar nog agra ra. Pro ce na re le vant nih svet skih tr ži-šnih ana li ti ča ra o re kord nom ra stu po tro šnje u na red noj eko nom skoj go di ni, tr ži šte so je i da lje svr sta va u ka te go ri ju na gla še no ko njuk tur-nih tr ži šta.

Od osta lih ro ba na ber zi se tr go-va lo jopš i sun co kre to vom sač mom sa 33% pro te i na po pro seč noj ce ni od 27,60 din/kg ( 23,00 bez PDV).

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 22. maj 2015.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 11. aprila do 15. maja 2015.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

Po če tak ne de lje je obe le žen iš če ki va njem naj no vi jeg iz ve šta ja ame rič kog Mi ni star-

stva po ljo pri vre de, ko ji ni je do neo ni ka kva iz-ne na đe nja, pa je sa mim ti i tr ži šte osta lo do-

sta sta bil no. Na gli skok ce ne fju čer sa na pše-ni cu je za be le žen ju če, do kog je do šlo usled po kri va nja krat kih po zi ci ja od stra ne fon do va či ja je pro daj na po zi ci ja do ta kla re kord ni ni-

vo. Jul ski fju čers na pše ni cu je u po sled njih ne de lju da na na či ka škoj ber zi po sku peo za 8,81%, dok je fju čers na ku ku ruz sku plji za 1,83%.

Za raz li ku od tr ži šta ži ta ri ca, fju čer si na tr ži štu so je su za be le ži li ce nov ni pad. So ja sa is po ru kom u ju lu je jef ti ni ja za 1,85%, dok je so ji na sač ma jef ti ni ja za 3,88%.

PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP JULSKI 2015.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 173,21 $/t 176,74 $/t 176,52 $/t 176,89 $/t 188,94 $/t

Ku ku ruz 142,91 $/t 141,49 $/t 142,12 $/t 142,59 $/t 144,88 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, jul 15 358,70 $/t 357,89 $/t 350,91 $/t 351,72 $/t 351,64 $/t

So ji na sač ma, jul 15 313,40 $/t 310,20 $/t 303,40 $/t 302,40 $/t 302,20 $/t

• Pad ce ne ku ku ru za• Sta bil na ce na so je• De ša va nja na svet skim ber za ma

Iza nas je još je dan ne delj ni pe riod, iz u zet no skrom ne ak tiv-no sti na do ma ćem rob no-ber zan-skom tr ži štu.

Si tu a ci ja, na tr ži štu pše ni ce je ne pro me nje na sa sta no vi šta ce-nov ne sta bil no sti. Isto vre me no, pad in te re so va nja na stra ni tra-žnje na tr ži štu ku ku ru za, do veo je do da ljeg pa da ce ne žu tog zr na. Rad na ne de lja star to va la je ce-nom ku ku ru za od 15,20 din/kg, bez PDV-a, da bi se do kra ja ne de-

lje ce na spu sti la na ni vo od 15,00 din/kg, bez PDV-a, ko li ko je, pod-se ća mo, bi la po sled nja re gi stro va-na ce na još na po čet ku ove ka len-dar ske go di ne.

Da lji pad ce ne ku ku kru za di-rekt no je pro u zro ko vao da PRO-DEX za be le ži još je dan ne delj ni pad in dek sne vred no sti. Na da na-šnji dan ovaj in deks be le ži vred-nost od 203,97 in dek snih po e na, što je za 0,68 in dek snih po e na ma nje ne go pro šlog pet ka.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJUKu ku ruz vešt. su šen, rod

2014. 75 16,50 75 16,50 -1,96%

Pše ni ca, rod 2014. 600 21,12-21,34 400 21,12-21,34 -0,19%

So ja, rod 2014. 25 44,77 25 44,77 -0,14%

Sun co kre to va sač ma, 33% 43,8 27,60 43,8 27,60 -

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

154,63 EUR/t (fu tu res avg 15)

132,50 EUR/t (fu tu res jul 15)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

176,00 EUR/t (fu tu res sep 15)

155,00 EUR/t (fu tu res jun 15)

Ce na pše ni ce je ju če na Euro next-u sko či la pra te ći kre ta nje na či ka škoj ber zi. Pre ma

po da ci ma Fra cu skog Agri me ra, za li he pše ni ce su ne pro me nje ne u od no su na pret hod ni me-sec i iz no se 3,6 mil. t, kao i za li he ku ku ru za ko je su na ni vou od 3,8 mil. to na. Pše ni ca je u Pa ri zu, u od no su na kraj pro šle ne de lje, sku plja za 2,03%, dok je u Bu dim pe šti po jef-ti ni la za 2,11%. Ku ku ruz je u Pa ri zu jef ti ni ji za 0,16%, a u Bu dim pe šti 2,51%.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 11.5.2015.-18.5.2015.

POVrĆE 11.5.2015.-18.5.2015.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Pančevo stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Pančevo

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

22. maj 2015.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Južno-banatski okrug

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Lucerka (seno u balama) bala 12-25kg Domaće kg 13.00 14.00 14.00 bez promene dobra

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) rinfuz Domaće kg 14.00 15.20 15.20 bez

promene prosečna

2 Kukuruz (okrunjen, veštački sušen) rinfuz Domaće kg 14.00 15.20 15.20 - prosečna

3 Pšenica rinfuz Domaće kg 19.70 21.50 21.50 bez promene slaba

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz

(okrunjen, veštački sušen)

džak 50kg Domaće kg 17.00 19.00 18.00 - prosečna

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 24.00 26.00 25.00 bez promene dobra

3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 80.00 100.00 90.00 bez promene prosečna

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene dobra

5Suncokretova

sačma (33% proteina)

džak 33kg Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene prosečna

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 10.00 15.00 12.00 bez promene prosečna

2 Brokola (sve sorte) Domaće kg 80.00 110.00 80.00 pad slaba

3 Celer (sve sorte) Domaće kg 180.00 190.00 180.00 rast slaba

4 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 50.00 60.00 55.00 rast slaba

5 Dinja (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 160.00 170.00 170.00 pad vrlo slaba

6 Grašak (sve sorte u mahuni) Domaće kg 150.00 200.00 200.00 - vrlo slaba

7 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 80.00 100.00 80.00 rast slaba

8 Kelj (sve sorte) Domaće kg 50.00 70.00 70.00 pad vrlo slaba

9 Krastavac (salatar) Domaće kg 80.00 85.00 85.00 pad dobra

10 Krastavac (salatar) Domaće kg 70.00 75.00 75.00 pad dobra

11 Krompir (beli) Domaće kg 30.00 35.00 35.00 rast dobra

12 Krompir (crveni) Domaće kg 30.00 35.00 30.00 bez promene dobra

13 Krompir (mladi ) Domaće kg 90.00 90.00 90.00 pad prosečna

14 Krompir (mladi ) Domaće kg 65.00 80.00 80.00 bez promene dobra

15 Kupus (mladi) Domaće kg 30.00 35.00 35.00 bez promene dobra

16 Lubenica (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 135.00 150.00 150.00 pad vrlo slaba

17 Luk beli (mladi) Domaće veza 20.00 25.00 20.00 bez promene slaba

18 Luk beli (sve sorte) Uvoz(Kina) kg 250.00 260.00 260.00 bez promene prosečna

19 Luk crni (mladi) Domaće veza 17.00 25.00 20.00 bez promene dobra

20 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 45.00 90.00 50.00 rast dobra

21 Paprika (Babura) Uvoz(uvoz) kg 250.00 330.00 270.00 pad slaba

22 Paprika (ljuta) Uvoz(Grčka) kg 350.00 450.00 350.00 pad slaba

23 Paprika (šilja) Uvoz(uvoz) kg 220.00 270.00 270.00 pad vrlo slaba

24 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 240.00 380.00 300.00 bez promene slaba

25 Paradajz (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 180.00 200.00 180.00 pad prosečna

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 140.00 150.00 150.00 bez promene slaba

2 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 130.00 135.00 130.00 pad dobra

3 Breskva (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 300.00 300.00 300.00 pad vrlo slaba

4 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 130.00 140.00 135.00 rast slaba

5 Jabuka (Ajdared) Uvoz(uvoz) kg 80.00 95.00 85.00 bez promene slaba

6 Jabuka (Delišes ruž.) Uvoz(uvoz) kg 105.00 105.00 105.00 bez promene vrlo slaba

7 Jabuka (Delišes zlatni) Uvoz(uvoz) kg 90.00 90.00 90.00 rast vrlo slaba

8 Jabuka (Greni Smit) Uvoz(uvoz) kg 90.00 90.00 90.00 rast vrlo slaba

9 Jabuka (Jonagold) Uvoz(uvoz) kg 90.00 90.00 90.00 rast vrlo slaba

10 Jagoda (sve sorte) Domaće kg 110.00 160.00 130.00 pad dobra

11 Kajsija (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 220.00 300.00 300.00 pad vrlo slaba

12 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 140.00 160.00 160.00 - vrlo slaba

13 Kruška (Viljamovka) Uvoz(uvoz) kg 150.00 180.00 180.00 - vrlo slaba

14 Kruška (Viljamovka) Uvoz(uvoz) kg 200.00 210.00 210.00 bez promene vrlo slaba

15 Kruška (ostale) Uvoz(uvoz) kg 230.00 230.00 230.00 - vrlo slaba

16 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 145.00 155.00 145.00 rast dobra

17 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 160.00 180.00 160.00 rast prosečna

18 Mandarina (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 120.00 140.00 140.00 - vrlo slaba

19 Nektarina (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 300.00 300.00 300.00 - vrlo slaba

20 Orah (očišćen) Domaće kg 1200.00 1300.00 1250.00 bez promene slaba

21 Pomorandža (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 100.00 100.00 100.00 bez promene dobra

22 Pomorandža (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 130.00 130.00 130.00 rast prosečna

23 Smokva (suva) Uvoz(uvoz) kg 500.00 500.00 500.00 bez promene slaba

24 Trešnja (sve sorte) Domaće kg 120.00 200.00 130.00 - vrlo slaba

25 Šljiva (suva) Domaće kg 250.00 250.00 250.00 bez promene slaba

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Junad >480kg sve rase 210.00 230.00 220.00 bez promene slaba

2 Krmače za klanje >130kg sve rase 120.00 120.00 120.00 bez promene vrlo slaba

3 Prasad 16-25kg sve rase 250.00 250.00 250.00 bez promene slaba

4 Tovljenici 80-120kg sve rase 140.00 150.00 150.00 bez promene prosečna

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 300.00 300.00 300.00 bez promene slaba

2 Jarad sve težine sve rase 250.00 250.00 250.00 bez promene vrlo slaba

3 Prasad 16-25kg sve rase 250.00 250.00 250.00 bez promene prosečna

4 Prasad <=15kg sve rase 250.00 260.00 260.00 bez promene slaba

5 Telad 80-160kg SM 400.00 400.00 400.00 bez promene slaba

6 Tovljenici 80-120kg sve rase 140.00 150.00 150.00 bez promene vrlo slaba

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, veštački sušen) džak 50kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 - dobra

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 18.00 20.00 19.00 bez

promene dobra

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 23.00 25.00 24.00 bez promene dobra

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 50.00 60.00 55.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 25.00 27.00 26.00 bez promene slaba

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju i se tvo spre mač. Tel:467-717..

• Pro da jem trak tor 577 no vi tip sa dva pa ra zad njih toč ko va.Tel: 069/668-206.

• Pro da jem trak tor IMT 578 i dva plu ga. Tel: 063/660-748.

• Pro da jem Vla di mir ca, no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju. Mo že za me na za Fer gu so na 533 ili 539. Pro da jem se tvo spre-mač u do brom sta nju. Tel: 467-717.

• Trak tor IMT-558. Trak tor je ga ra ži ran, pr vi vla snik, do bro oču van, gu me u od lič nom sta-nju, 80 go di šte. Tel: 064/167-04-33.

• Kom bajn Zmaj 143, Ka miks mo tor, 136KS, go di na pro iz vod nje kraj 2004, po se du je i adap ter za pše ni cu i sun co kret. U od lič nom sta nju, pr vi vla snik. Tel: 064/216-61-94.

• Ur sus 335. U pot pu no is prav nom sta nju, mo gu ća za me na za ne is pra van trak tor. Tel: 064/444-28-78.

• Trak tor 560i be rač šem pe te rov, jed no red ni, gra blje, sun ce i le va tor. Tel: 064/376-62-53.

• Vla di mi rac T 25, 1600 evra. Trak tor je u od-lič nom sta nju, hi dra u li ka is prav na, gu me sve no ve. Tel: 064/000-26-60.

• Trak tor Vol vo bm814, 5450 evra. Tel: 060/471-47-88.

• Be lo rus T-40, 1500 evra. Tel: 015/450-144.

• IMT 577 DV, 1990. god. u od lič nom sta nju, 8500 evra. Tel: 063/531-155.

• Pro da jem Vla di mir ca, no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju. Mo že za me na za Fer gu so na 533 ili 539. Tel: 467-717.

• Pro da jem trak tor 577 no vi tip sa dva pa ra zad njih toč ko va.Tel: 069/668-206.

• Mas sey Fer gu son 3090, 1988. god. u eks tra sta nju, 110KS, re gi stro van, mo že za me na, 10700 evra. Tel: 063/531-155.

• Ra ko vi ca 60, 2500 evra. Ra ko vi ca je is-prav na pot pu no reg je ima no ve ta bli ce. Tel: 062/814-62-25.

• De utz Fa hr 6.50, 1985. god. u od lič nom sta nju, 140KS, zad nje gu me no ve, re gi-stro van, mo že za me na, 11500 evra. Tel: 063/531-155.

• Vo ćar ski trak tor Agri farm 550, 13800 evra. Per kins mo tor 52KS, 4-ci lin dra, 2200ccm, me njač 12f-12r br zi na, me ha nič ki re ver zer, kar dan se uklju ču je pre ko odvo je nog kva či la u 3 ste pe na 540/750 + 12 pre ko me nja ča. min. ši ri na 138cm, du ži na 260cm, vi si na do vo la na 130cm. Tel: 060/630-07-89.

• Mo tor ni trak tor čić Gut brod, od 8KS, ben zi-nac ma li po tro šač, sa ko som od 88cm (dva no ža od po 44cm oštri, tra vu iz ba cu je na de snu stra nu, ima 3 br zi ne, mo tor Briggs-ov, u od lič nom sta nju. Tel: 064/218-74-00.

• "AL KO" mo tor na gre be na sta ko sa či ca, od 4KS, ben zi nac, po gon na pred i na zad, od lič na i do bra za ko še nje ve ćih trav na tih po vr ši na, li va da, par ko va, igra li šta, golf te re na...ot ko sa 70 cm. Tel: 064/218-74-00.

• Mo to kul ti va tor Ise ki, 240 evra. Mo to kul ti-va tor je vr hun skog kva li te ta, ja pan skog pro-iz vo đa ča Ise ki. Po gon ski mo tor je Ka wa sa ki ko ji se od li ku je ve li kom po u zda no šću u ra du i ve o ma ti him i mir nim ra dom. Mo tor je če-tvo ro takt ni i tro ši čist ben zin. Tel: 061/171-50-38.

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju i se tvo spre mač. Tel:467-717.

• Ur sus C360 1984. god, plug Le o pard dvo-brazd ni, 4500evra. Ura đe na pu na ge ne ral na, ra dio sa mo 50 sa ti, ima ka bi nu, pr vi i je di ni vla snik, odr ža van, uz nje ga ide plug, dr lja ča če tvo ro kril na i pri ko li ca ruč ne iz ra de. Sve za-jed no 4500 evra. Tel: 060/338-94-30

• Trak tor ko sa či ca no va, 1300 evra. Trak tor je po lo van ali bez ika kvih tra go va ko ri šće nja. Bu kval no kao nov. Sve na nje mu je fa brič ko i u sa vr še nom sta nju. Na zad njoj fo to gra fi ji se vi di iz la zna cev za iz ba ci va nje tra ve i tu se vi di da ma ši na ni je ko ri šće na. Po gon ski mo-tor od 12,5 KS i za hvat no že va 92 cm. Tel: 061/171-50-38.

• Trak tor Vol vo bm814, ce na 5450 evra. Trak-tor u do brom sta nju, sve is prav no. Za me na za ki per ka mion do 3500 evra. Za ma nji trak-tor i do pla ta. Mo gu ca kom bi na ci ja na ve de nih. Tel: 060/471-47-88.

• Kom bajn Zmaj dvo red ni 223, 10000 evra. Be rač Zmaj dvo red ni 223, 100 ju ta ra ob rao, kao nov. Po te zni ca po za di za vu ču 3 pri ko li-ce pu ne ku ku ru za u kli pu. Či zma ugra đe na pro ši ren zad nji to čak da ne ga zi red. Tel: 066/521-81-11.

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju i se tvo spre mač. Tel:467-717.

• Pro da jem trak tor 577 no vi tip sa dva pa ra zad njih toč ko va.Tel: 069/668-206.

OPRE MA

• Pro da jem kru njač pre kru pač, Po ljo stroj Odža ci i va gu Li be la Ce lje 300 kg. Tel: 063/193-97-07.

• Pro da jem kru njač ve li ki Ča ko vec, 20 to-na na kar dan sa ele va to rom za še pu ri ke.Sve u rad nom sta nju, ce na po do go vo ru. Tel: 064/277-13-05.

• Pro da jem pre su Wel ger 71 u do brom sta-nju. Tel. 064/516-97-10.

• Po ljo me ha ni za ci ja - po cin ko va ni si lo si, ele-va to riod 10-60 to na- CAS, ro to i vi bro se lek-tor. Tel: 062/848-81-08.

• Pro da jem pri ko li cu mar ke Po be da, no si vo sti 5 to na. Pe ri ca. Tel: 064/289-77-84.

• Pro da jem pri ko li cu Zma jev ku, 7 to na i sta-do ova ca. Tel: 063/800-93-62.

• Pro da jem 66-red ni te me rin ski špar tač za so ju i re pu u iz u zet nom sta nju. Tel: 022/668-409 i 063/707-33-28.

• Pro da jem trak tor sku fre zu IMT. Tel: 064/161-55-09.

• Pro da jem se ja li cu za ku ku ruz Be ke ri cu če-ti ri re da pot pu no is prav na. Ce na 1.000 evra. Tel:060/670-36-60.

• Tro red na se ja li ca za kul ti va tor IMT 506, 50 evra. Tel: 063/802-10-95.

• Ta nji ra ča 24 di ska no se na, 1000 evra. Sve ve li ci ne ta nji ra ca vu ce nih i no se ni hi sve ve li-ci ne se tvo spre ma ca.Do sta va na kuc nu adre-su. Tel: 064/941-99-14.

• Pri ko li ca jed no o so vin ka, ki per, 4 to ne no-si vo sti, 1989. god, 1200 evra. Tel: 063/531-155.

• Dvo brazd ni plug IMT-757/2, 550 evra. Tel: 022/476-092

• Kru njač za ku ku ruz, tro fa zni 3kW, bu banj ši ri ne 400mm, 800 evra. Tel: 022/476-092.

• Zma jev ka, tip 470. Sve tlo sna sig na li za ci ja, va zdu šne koč ni ce, ki pu je, ima i ruč nu ki pu. Pod-lim 3mm, oja ča na, ši ro ke gu me, re gi-stro va na. Tel: 022/265-61-11.

• Ta nji ra če vu če ne i no še ne. Tel: 062/836-07-25.

• Pro da jem plug, pr ska li cu, špar tač za ku ku-ruz kli mler, kor pa za trak tor, ra si pač đu bri va. Tel: 622-483 i 066/447-552

• Pro da jem pre su Wel ger 71 u do brom sta-nju. Tel. 064/516-97-10.

• Pro da jem trak tor sku fre zu IMT. Tel: 064/161-55-09.

• Pro da jem se ja li cu za ku ku ruz Be ke ri cu če ti ri re da pot pu no is pravn. Ce na 1.000 evra. Tel:-06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Per ic a. Tel: 064/28 9- 77-84 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa ele vatorom za šep urike. S ve u radnom stanju, cena po dogo voru. Tel: 0 64/ 277-13-05.

• B er ač Zm aj dvoredni 223, 1 00 jutar a obrao, k ao nov. Po te znica poza di z a vuču 3 priko-lice pun e kukuru za u klip u. Čiz ma ugrađena proširen zadnji točak da ne gazi red, 10000 evr a. T el : 06 6/521-8 1-1 1.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selekt or. Tel: 062/ 84 8-81-0 8.

• Transporter za kukur uz Lifam 9 m, kao no v. Pu ne gum e bez duvan ja i treći točak poz adi bez podizanja, lako se kreće, 800 evra. Tel: 066/521-81-11.

• Plug tri brazde, 13 00 evra . Agro-an plug p o licenci Landsberg 3x35cm, visina 70cm. T el: 060/545-7 5-56.

• N odet Gougis GC 4m/žit na sejalic a 4m, au-tomats ki mark iri, stalni tragovi, extra stanje, uvo z C H. Tel: 06 4/510-98 -66.

• Še store dni sparta č i tarup za repu ispravno komplet no. Tel: 0 63 /7 66-88-49.

• Traktorska prikolica, 550 evr a. Tel: 06 5/2-15-84-17.

• Tanjirača 28 diskova, 550 e vr a. Tel: 06-4/417-84-11.

• Priko lica Kikind a 3 t, 65 0 evra. Treba da se postavi da sk a. Tel : 0 60/5 45-75-56 .

• Prod ajem setvospremač u dobr om stanju . Tel: 467-717.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta-nj u. Tel. 064 /516-97 -10.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B eker icu če-tiri reda potpuno ispravna. Cena 1.000 ev ra. Tel :0 60 /670-3 6-6 0.

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selektor. T el: 06 2/848- 81- 08 .

• Plug cevas ti Češk i četvor ob razni 4x30 zahvat ,v isina gredera 75cm,razmak izn eđu gla va 80cm ,plug je u odličnom radnom sta nj-u. Tel: 06 1 /2 00- 32-17.

• Prikol ica j ed no osovinka, kiper, 4 tone nosivosti, 1989. god, 12 00 e vra. Tel : 063/531-155

• Sejačica z a ku kuruz SK PT -4, 400 evra. Sejačica za ku kur uz SK PT- 4 "OL T Osjek", mehanička četvoro red na. Te l: 02 2/476-092

• Traktorska prskalica, 440 litara., 400 evra. Tel: 022/ 476-092 .

• Spre mač Rau 2. 20 extra st anj e ofarban pre sez one, pr om enjeno par no vi h opr uga, prodajem zbog kupovine v ec eg . Tel: 0 69 / 502-35-03.

• Kosačic a, ro taciona, 1.35m, Lola, skoro nova, 500 e vr a. Tel: 063/8 92-24-33.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta-nj u. Tel: 064/51 6- 97-10 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.S ve u radnom stanju, cena po dogov or u. Tel: 064/2 77-13-05.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom st anj-u. T el . 06 4/516-9 7-1 0.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 062 /848-81 -08.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel:-06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ova ca . Tel: 06 3/ 800-93 -62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Per ic a. Tel: 064 /289-77 -84.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel:-06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ova ca . Tel: 06 3/ 800-93 -62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe rica. Tel: 064/289-77-84.

• Toč ak za špartač, 3000 din. Ispravan točak . Tel: 064 /233-15-31.

• Dve suša re za duv an 42 i 44 rama na drva, u potpuno ispravnom stanju, cena za obe 3600 evra. Tel: 060/ 65 1-63-77.

• Zmaj 485 1987. g odište, str anice Zmaj 2 mm, patos 2mm, gume 16 pr. Tel: 063/8-36- 98-28.

• Agro-an plug p o licenci Landsberg 3x35cm, visina 70cm, 1300 e vr a. Tel: 060/545- 75-56.

• P rikolica Z maj 6 t k ip er , vaz duš na i elektro instalacija.Dimenzije 430x210x90, 2300 ev-ra. Tel: 060/ 54 5-75-5 6.

• Transporter za kukur uz Lifam 9 m, kao no v. Pu ne gum e bez duvan ja i treći točak poz adi bez podizanja, lako se kreće, 800 evra . Tel : 0 66/52 1-8 1- 11.

• Ciste rn u m etalnu z apr emi ne 3000l korišćena za navodnjavanje, 650 evra. T el: 064/145-4 4-30.

• N odet Gougis GC 4m/žit na sejalic a 4m, au-tomats ki mark iri, stalni tragovi, extra stanje, uvo z CH. Tel : 064/510-98-66.

• B era č za kukuruz Zmaj 2 14 j ednored ni, 1983. god. u ispravnom stanju, 1900 e vra. Te l: 063/5 31- 155.

• Prodajem špediter Dubr av a. Tel: 061 /325-30 -90.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel-:0 60 /670-3 6-6 0

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 062/84 8- 81-08 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.S ve u radnom stanju, cena po dogo vo ru. Te l: 064/ 277- 13-05.

• H orizon talni transporter . T rofazni mo to r sa 3 k s sa z aštitom. Pro iz vo đač Mašinogradnja Ada. Proizveden 17.10 .2007. Te l: 064/3 97-30-6 7.

ZEML JA , PLACEVI, K UĆE, STANOV I, LOKALI

• Prodajem dve njive od 8 i o d 6 ari blizu sela u Kral jevcima po god ne za sve vrste voća i vinogr ad a. Tel: 0 63/193 -9 7-07.

• Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored gl-avnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 ev ra. Tel :0 64/430-23-1 6.

• P rodajem dvorišni stan p olu na mešten 4 8m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. Tel: 62 7-926 i 064/4 00- 23 -96.

• Proda je m kuće u Š ašinc ima, S av e Zdela ra 3 8, druga kuća Sve tozara M iletić a 92a, 28 a ri b aš te i jutro zemlje.Zai ntere sovani d oći ličn o n a adresu Sa ve Zde la ra 38 Šašin ci .

• Proda jem neizgrađ en o građe vi ns ko ze ml-jište, oranica, Vladimira Nazora u Šidu, 26,34 ar a. Tel : 063/ 853-2 5- 70.

• Prodajem kuću ul ica R avanička 33 u Sremskoj M itrovi ci. T el:610-723.

• Prodaj em vikendicu 50m2 u Banji Vru jc i. Tel : 062/112 -57-14.

• Pr odaje m kuću u Sremskoj Mitrovici Đure Jakšića 25. Tel: 0 63 /534929 i 063 /52 8-814.

• Pr odajem plac u Laćarku, Njegoš ev a 2. T el: 063/5 83-944.

• Pro da jem kuć u k od Lipe 1 50m2 stambenog prostora, parcela 40 0m 2. Tel : 064/8 89 -4-7-19.

• Prodajem kuću u Erdev iku s a 150ari placa struja, voda tele fo n. Tel: 0 60 /701- 54-77.

• Pr odajem 19 ju tara zemlje u Sremskoj Mitrov ic i. Tel : 062/87-78-38 0.

• Prod aj em kuć u sa 0 ,5h a z emlje u Divošu ulica Fruškogorska 37. Tel: 069/ 31 83850 i 011/318-38-5 0.

• P rodaj em n jivu 72 ara treće klase povol jno i šu mu 22, 33 ara tr eće klase poljane oboje u No ćaju. T el : 062/ 44 0- 047.

• Izdajem dvos oban nen ame št en stan s a kuh in jskim e lementima stambeno naselje Stari mo st . Tel: 0 60/080-53-31.

• Prodajem dvosoban stan u naselju KP D. Tel: 064 /6 1 2- 31 -88.

• Prodajem no v jedn oiposoban stan ko d Zmajeve škole, lift, CG, drugi s prat. Tel: 0 63 /3 2-12-55.

• Njiva- bašta, p ovršine 40 a ri 1.a klase, n al-azi se u sremskom s elu P la tiče vu. P arcela se nala zi neposredno ispod k uć nih pl a cev a, te je , zbog blizi ne, izu ze tno pogodna za s ve vrste p roi zvodnje, a naročito z a povrtarstvo, voćarstvo i fa rm e. Tel: 0 64/319 -8 2-23.

• Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored gl-avnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 e vra. T el :06 4/ 430-23 -1 6

• Proda jem neizgrađ en o građe vi ns ko ze ml-jište, oranica, Vladimira Nazora u Šidu, 26,34 ara . Tel: 06 3/853-2 5-70.

• Povolj no pro da je m staru kuć u od čvr-stog mat erijala u Obrežu opština Pećinci sa placem oko 50 ari. Tel:064/ 53 9-38-56 i 022/ 592-21 3.

• P ro da jem plac u centru Novih Banovaca 12 a ri. Tel: 0 60/73 0-87-97.

• Kup ujem 5 jutara zemlje na području Sr-em a. Tel: 060/507-06-52 .

• Prodaje m p la c 5,5 a ri u Ma čv ans koj Mi trov-ici grad sko građe vi nsko zemljište, privatna svo ji na. Te l: 060/ 615 -04-15

• Prodaj em kuću u Laćarku 109m2 na pla cu 24 ar a. Tel: 6 26 -025.

• Prodajem k uću u L ežimiru sa 19,5 ari placa , voćnjak, vinog rad, d rugi vla sn ik , struja, voda, cena po dogov or u. Tel: 064/08 2-71-4 0.

• Pr od aj em plac u centru Novijh Banovaca, 12 ar i. Tel : 060/730-87 -97.

• Prodaj em kuću 150m3u Šidu, istok, nova , cena 65.000 e vra. Tel: 063/5 16 -080.

• Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored gl-avnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel:064/430-23-16.

• Njiva-bašta, površine 40 ari 1.a klase, nalazi se u Platičevu. Parcela se nalazi neposredno ispod kućnih placeva, te je, zbog blizine, izuzetno pogodna za sve vrste proizvodnje, a naročito za povrtarstvo, voćarstvo i farme. Tel: 064/319-82-23.

• Prodajem kuću u Divošu sa ½ ha zemlje ulica Fruškogorska 37. Tel: 022/661-199 i 065/366-11-99.

• Prodajem kuću ulica Ravanička u Sremskoj Mitrovici. Tel: 610-723.

• Povoljno prodajem staru kuću od čvrstog materijalau Obrežu opština Pećinci sa placem oko 50 ari.Tel: 064/539-38-56 i 022/592-213.

• Prodajem plac u centru Novih banovaca 12 ari. Tel: 060/730-87-97.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 22. maj 2015.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Prodajem kuću 95m2 u Laćarku ili menjam kuću za stan u Sremskoj Mitrovici. Tel: 064/563-92-06.

POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta, seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem iznošene koke nosilje, Regodić Sremska Mitrovica. Tel: 022/631-221 i 069/652-214.

• Prvoklasni lešnik u ljusci. Tel: 015/438-177.

• Trešnje, za sve informacije pozovite. Tel: 063/181-41-52.

• Brane kruške viljamovke i šljive čačanka rodna. Tel: 065/865-49-99.

• Konzumni grašak. Tel: 064/206-49-13.

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta, seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Pregoreli stajnjak i stajnjak goveda kao i 150 bala slame, 1 evro. Tel: 065/413-14-52.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Polen izuzetnog kvaliteta. Godina proizvodnje 2014. Pčelinjak se nalazi na obroncima Fruške Gore okružen šumom sa jedne i livadama sa druge strane. Polen šaljemo brzom poštom na vašu adresu. Tel: 060/711-25-55.

• Ovčije đubrivo povoljno. Tel: 063/126-57-68.

• Preko 300 vrsta semena iz naše bašte, organska, domaća. Sve kesice su po 60 dinara. Katalog mogu poslati na email. Slanje semena je moguće na celoj teritoriji Srbije. Tel: 064/667-35-40.

• Prodajem jednogodišnje sadnice brzo rastućeg drveta Paulownia Elongata. Cena po dogovoru količinski popust. Tel: 064/970-35-07.

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

USLUGE, POSLOVI

● Slikam portrete u svim tehnikama (olovka, pastel, ulje) prodajem slike (ulja na platnu, akvareli i druge tehnike). Tel: 062/971-37-52.

• Potrebna sezonska radna snaga za rad u Crnoj Gori Budva (kuvari, pekari, pica majstori, pomoćno osoblje, mesari) smeštaj i hrana obezbeđena. Tel: +381/67-345-887.

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.

• Uslužno molerski radovikrečenje, gletovanje, izolacija. Popust za penzionere 30%. Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.

• Čerupanje i klanje pilića, dolaѕim na kućnu adresu. Tel: 064/119-51-89 i 063/731-94-46.

• Potreban stomatolog u ordinaciji Sremska Mitrovica. Tel:069/609-055.

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.

• Čerupanje i klanje pilića, dolaѕim na kućnu adresu. Tel: 064/119-51-89 i 063/731-94-46

• Uslužno vršim sve vrste selidbi i kombi prevoz do 3,5 tone u zemlji ii inostranstvu. Tel: 065/631-11-22 Braca.

• Selidbe kombi prevozom do 3,5 tone. Tel: 064/290-03-86.

• Iskusna žena čuvala bi decu. Tel: 066/438-101.

DOMAĆE ŽIVOTINJE

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Alpino muški jarići starosti 2,5 meseca na prodaju. Tel: 064/164-92-56.

• Odnegovane i mlečne alpino koze, starosti 1 godinu i 2 godine. Tel: 064/164-92-56.

• Pedigrirani alpski jarac, starost: 2 godine. Umatičen je. Prodajem ili menjam (zarad daljeg priploda). Tel: 064/164-92-56.

• Jarac star godinu dana. Mešanac je, bez rogova. Tel: 060/487-699.

• 9 koza i 15 jarića. Koze daju od 3l do 5l mleka. Jarići su teški oko 20kg. Moguć svaki dogovor. Zvati posle 18h. Tel: 065/853-43-17.

• Povoljno, prasad za dalji tov, težine 22-25kg, cena 230din/kg. Takodje prodajem sojinu pogacu pogodnu za ishranu svih kategorija svinja, cena 60din/kg, vrsim i fi zicku zamenu soje za pogacu, 100kg soje- 82kg pogace, 230 dinara. Tel: 066/644-17-25.

• Prodajem 20 jarića starih mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Prodajem iznošene koke nosilje, Regodić Sremska Mitrovica. Tel: 022/631-221 i 069/652-214.

• Prodajem jagance za tov ili klanje, 2 muška i 3 ženska, od 24-26kg (uslužno klanje). Cena 3 eura/kg. Tel: 065/956-95-64.

• Ovan 400 EUR i muško jagnje 200 EUR za priplod. Oboje umatičeni. Tel: 065/956-95-64.

• Suprasna krmača. Teška oko 130-140 kilograma. Termin prašenja 23-27 jun, 250 evra. Tel: 064/128-10-72.

• Ovogododišnje i prošlogodišnje guske 28 komada i mali guščići 21 komad. Tel: 063/244-265.

• Menjam 7 sjagnjenih ovaca, ovna godišnjaka i žensko jagnje za auto. Tel: 065/438-41-41.

• 6 koza starosti 1-3 godine. Cena po dogovoru. Tel: 062/240-106

• Muško tele staro 7 nedelja. Cena po dogovoru. Tel: 062/240-106

• Ženke kunića starosti od 3 do 6 meseci (5-10 EUR komad), kao i skotne ženke (12.5 EUR komad). Tel: 065/956-95-64.

• Jaganjci il de frans, 1 evro. Tel: 069/204-71-05.

• Hajkom i panon beli kunići, 500 dinara. Tel: 064/128-10-72.

• Jarac star godinu dana. Mešanac je, bez rogova. Tel: 060/148-76-99.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Dva muška alpina jareta starosti 3 meseca i težine 25 kilograma hranjeni mlekom i prekrupom za priplod i klanje, 300 dinara. Tel: 065/455-72-80.

• Lipicaner pastuv, 550 evra. Hitno radi odlaska u inostranstvo. Tel: 064/233-83-22.

• Pet koza i četiri jareta, cena po dogovoru. Tel: 060/375-62-57.

Jarac je star 1 god plodn je ima potomstvo alpske rase., 100 evra. Tel: 060/365-30-61.

Telad. Tel: 063/766-99-99.

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

PLASTENICI, STAKLENICI

• Staklenik površine 8x4m, sa policama duž celog staklenika u 3 reda. Debeljina cevi je 3x4cm. Staklenik je iz 10 delova. Ima 4 prozora sa strana i vrata. Tel: 063/806-79-52.

• Staklenik površine 8x4m, sa policama duž celog staklenika u 3 reda. Debeljina cevi je 3x4cm. Staklenik je iz 10 delova. Ima 4 prozora sa strana i vrata. Tel:022/326-715.

PČELARSTVO

• Paviljon za košnice, 100 evra. Metalna konstrukcija paviljona sa elementima za sastavljanje. Tel: 064/686-06-70.

• Kontejner sa 13 AZ standard košnica i vagom. Kontejner se može prevoziti auto prikolicom. Tel: 022/570-768.

• Košnice i delovi košnice.LR, DB, DB12, F. Podnjače AV, drvene i za sakupljanje polena. Svi delovi se izrađjuju od suve čamove daske, takođe svi delovi su spojeni cink vezom što omogucuje veliku čvrstinu i dugotrajnost, 4000 dinara. Tel: 063/126-08-79.

• Košnice sa pčelama, mera djerzon ram 40x25cm. U odličnom stanju, kao novi. Tel: 063/760-10-15.

KUĆNI LJUBIMCI

• Prodajem hajkom kunice na veliko i malo svih uzrasta, od mesec dana pa do skotnih zenki. Prodajem i meso kunica po dogovoru. Cena 500 dinara po mesecu starosti. Tel: 063/564-166.

• Hajkom i panon beli kunići. Cena po mesecu starosti 500 dinara, ima od 1, 2 i 4 meseca. Tel: 064/128-10-72.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel:064/281-12-12 i 064/371-73-90.

• Prodajem odrasle japanske guske. Tel:022/325-232.

• Poklanjam mačku i mačiće sijamskog porekla. Tel: 641-193 i 062/641-193.

• Prodajem bele puline. Tel: 060/441-4055

• Prodajem štence bišona i pulina. Tel: 022/710-400, 063/8251-526

• Prodajem štence kratkodlakog ptičara. Tel: 022/716-200

• Kupujem štene rotfajlera. Tel: 022/472-155

• Sibirski haski, ekstra štenad. Tel: 065/6573-857

MOTORNA VOZILA

• Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21.

• Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2004, registrovana, može zamena. Tel: 069/625-379.

• Prodajem Fiat Punto godina proizvodnje 2000, 1,7 dizel, može zamena.Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21.

• Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2004, registrovana. Tel: 069/625-379

• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21.

• Prodajem Opel Astu 2.0 registrovana u odličnom stanju. Tel: 063/562-884.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Prodajem zastavu yugo skala pikap, 2003. godište. Očuvan. Inđija. Tel:022/551-290.

• Prodajem fi ću, 1985. godište odjavljen. Tel: 670-711.

• Deutz Fahr 6.50. Cena 1.1500 evra, 1985. god, u odličnom stanju, registrovan, zadnje gume nove, može zamena. Tel:063/531-155.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

● Prodajem Opel Korsu godina proizvodnje 1998, registrovan godinu dana.

Tel: 064/370-45-93.

• Prodajem “hundai matrix” 1,5 SRDI, 2002. godište, bez ulaganja registrovan do marta 2015.odličan. Tel:065/442-91-93. Zvati uveče.

RAZNO

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara , Kuzmin. Tel;063/779-90-66.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban.

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem presu Welger 71 u dobrom stanju. Tel: 064/516-97-10.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Kupujem butan – plinske boce, razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku opremu, tanjirače, šrafštok, vinte, antikvitete i prodaja alulamperije. Tel: 061/113 – 83 – 56.

• Kupujem ispravne, neispravne kolor televizore,LCD, plazma, novije lap top računare, klavirne harmonike. non stop – Mladen.Tel: 021/421-516 i 064/157-25-14.

• Kazan za pečenje rakije, od 100l. Kao nov, prevrtač, 650 evra. Tel: 063/404-079.

• Kavez za prašenje krmača. Nekorišćeno, očuvano je, 60 evra. Tel: 064/444-54-08.

• Hranilice od prohroma cele, isključivo za mokar tov. Tel: 064/486-58-19.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Potrebna sezonska radna snaga za rad u Crnoj Gori Budva (kuvari, pekari, pica majstori, pomoćno osoblje, mesari) smeštaj i hrana obezbeđena. Tel: +381-67-345-887.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem krunjač veliki Čakovec, 20 tona na kardan sa elevatorom za šepurike.Sve u radnom stanju, cena po dogovoru. Tel: 064/277-13-05.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Drvo života, 6.000 dinara. Staro preko 20 godina. Tel:068/412-60-88.

• Šasija od prikolice Kikinda 3t, 550 evra. Tel: 060/545-75-56.

• Vezovi i ramovi za bikove i krave. Tel: 064/233-15-31.

Najkvalitetnije nove muzilice za krave, koze ili ovce. Garancija na aparate iznosi 18 meseci kao i obezbeđen servis. Tel: 065/439-02-12.

• Krunjač za kukuruz, trofazni 3kW, bubanj širine 400mm, 800 evra. Tel: 022/476-092.

• Hranilice za svinje. Hranilice su od prohroma cele, isključivo za mokar tov. Tel: 064/486-58-19.

Mlin Sip slovenački, 500 evra. 4kw motor trofazni. 100% ispravan. Malo radio. Tel: 065/200-61-63.

• Prodajem frižider na butan, prekrupač i uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Prodajem presu Welger 71 u dobrom stanju. Tel: 064/516-97-10.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Inkubator za leženje pilića marke Simplex. Kapacitet inkubatora predvaljaonika 13000 a valjaonika 4000 komada jaja nedeljno. U odličnom stanju, spreman za rad. Tel: 064/616-76-89.

• Gumeni prsti za čerupaljke, 18 din. Izrađeni od kvalitetne gume 50 sch, po želji može i u boji. Tel: 063/778-07-79.

• Prodajem prekrupač, frižider na butan. Tel:631-320.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Hranilice za svinje. Hranilice su od prohroma cele, isključivo za mokar tov. Tel: 064/486-58-19.

• Džambo vreće raznih nosivosti: 600, 1000, 1100, 1200kg. Vreće su od granulata plastike. Tel: 062/111-69-13.

• Drvo života, 150€. Staro skoro 20 godina. Tel: 062/319-760.

• Filadendron, 10000din. Tel: 062/319-760.

LIČNI OGLASI

• Ozbiljna, obrazovana žena 58 godina vredna, pedantnaželela bi daupozna dobro stojećeg domaćina isključivo radi braka. Tel: 063/888-62-19.

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Udruženje „Moja sreća“ iz Gornjeg Milanovca može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/552-43-11.

• Situiran muškarac 67 godina traži žensku domaćicu do 60 godina, radi druženja, moguć brak. Tel:064/44-35-90.

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: 063/893-32-80.

● Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

● Povučen, antialkoholičar, momak, upoznao bih devojku, damu do 48god. radi druženja,mogucć brak. Tel:065/653-81-93.

• Udovac 57 godina traži ženu nepušača do 50 godina radi braka. Tel: 066/9741-654.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1922. maj 2015.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

20 22. maj 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

RE POR TER SKI ZA PIS „SREM SKE PO LJO PRI VRE DE“

Ka da od Mi tro vi ce kre ne te za Ru mu, a pre ko Ve li kih Ra di­na­ca,­ tu,­ na­ Ste­ja­no­vač­kom­

pu tu, od mah kraj skre ta nja za Ja­zak,­ za­ oko­ će­ vam­ za­pa­sti­ ve­li­ki se nik, a za uho se za le pi ti (ako spu sti te sta klo auto mo bil ili uspo­ri­te­dok­ju­ri­te­svo­jim­pu­tem)­la­vež­pa sa. Oko se ni ka i raz u zda nih cr nih pu li na sme šte na je šta la, oma nji svi­njac­ i­ ne­ko­li­ko­ ku­ći­ca,­ ili­ bo­lje­re­če­no­bun­ga­lo­va,­ko­ji­svi­sku­pa­či­ne sa laš na ko jem svo je da ne bro ji po­ro­di­ca­Gli­go­rić.Na­ če­lu­ ove­ po­ro­di­ce­ ko­ja­ je­ u­

Srem­sti­gla­iz­Ja­dra,­tač­ni­je­iz­se­la­Bra­di­ći­kraj­Lo­zni­ce­pre­go­to­vo­šest­de ce ni ja sto ji sta me ni i na sme ja ni de da Mi­ća,­a­kraj­nje­ga­tu­su­još­i­dva­si­na­i­su­pru­ga,­kao­i­bra­ća­ko­ju­su,­tra­ga­ju­ći­za­bo­ljim­ži­vo­tom,­Mi­ći­ni ro di te lji do ve li u Srem po lo vi nom pe­de­se­tih­go­di­na­pro­šlog­ve­ka.­­ Do­šlo­ je­ ukup­no­ nas­ nas­ če­

tvo ro de ce, otac i maj ka. Se stra je umr­la,­a­bra­ća­su­ži­ve­la­ov­de­i­sa­da­su­tu.­Ja­imam­dve­ćer­ke­i­tri­si­na,­ov de imam i unu ke i pra u nu ke, pa ta­ko­u­ša­li­umem­da­ka­žem­da­se­na še ja dar sko se me u sva kom po­gle­du­ do­bro­ pri­mi­lo­ u­ Srem,­ ka­že­Mi­ća.

Kad­ku­ća­do­bi­je­no­ge

Glav­ni­raz­log­za­se­lid­bu­na­se­ver­le­žao­ je,­ ka­ko­nam­ je­ re­kao­Mi­ća,­u­ te­škom­ ži­vo­tu­ ja­dar­skih­ se­lja­ka­ko ji se, usled manj ka plod ne ze­mlje­i­znat­no­te­že­ma­te­ri­jal­ne­si­tu­a­ci­je­ne­go­što­ je­ona­sa­ko­jom­se­sre­mač­ki­ pa­o­ri­ su­sre­ću,­ ogle­dao­ u­sla­bim­pri­no­si­ma­i­če­stim­de­o­ba­ma­iona ko ma lih ima nja.

­ Fa mi li ja je bi la ve li ka i ni je bi lo do volj no da se ka pi tal jed nom pra­ved no po de li, ta ko da je moj otac re­šio­ da,­ ka­ko­ je­ go­vo­rio,­ ode­ „u­

di­vlji­nu“,­ u­ Fru­šku­ go­ru.­Mo­žda­ to­sa da de lu je sme šno, po seb no ako uzme mo u ob zir da nam je Cer bli­ži,­ ali­ ja­ ni­ka­da­ ra­ni­je­ ni­sam­ čuo­za­ Fru­šku­ go­ru,­ ta­ko­ da­ to­ na­ma­stvar no je ste bi la di vlji na, ob ja šnja­va­do­ma­ćin.

Od mo men ta do la ska na Ste ja­no­vač­ki­put­do­da­nas,­Gli­go­ri­ći­stal­no­ ži­ve­ na­ istom­ me­stu.­ Tač­ni­je,­jed­nom­su,­se­ća­se­Mi­ća,­pre­se­lje­ni, ali i to tek ne ko li ko de se ti na me­ta ra. Po sled njih pet de ce ni ja su na istom me stu.­­Do­đem­ja­jed­nog­da­na­iz­ško­

le, išao sam u Ste ja nov ce, kad ono ne­ma­ku­će,­kao­da­je­no­ge­do­bi­la!­Okre nem se ne ko li ko pu ta oko se­be, pi tam se šta je sa da bi lo, kad u­to­me­maj­ka­zo­ve,­ka­že­pre­me­sti­li­nam­ku­ću.­Od­ka­ko­sam­pr­vi­put­ušao­u­no­vu­sta­ru­ku­ću,­u­njoj­sam­

ostao i do da nas. Ba vi li smo se po­ljo­pri­vre­dom­i­sto­čar­stvom,­otac­je­imao ma lo vi še od dva ju tra ze mlje, ja imam moj hek tar i jed no ju tro u aren­di­ i­ne­ža­lim­se.­Ne­mam­ne­ke­po seb ne pri ho de, ali do volj no da po kri jem tro ško ve i da za do vo ljim ono naj o snov ni je što mi tre ba, pri­ča­Mi­ća.

Le­po­i­te­ško­uvek­idu­pod­ru­ku

Po red ze mlje na ko joj se ju ku ku­ruz,­Gli­go­ri­ći­ima­ju­dve­kra­ve,­ne­što­svi nja, ko ko ša ka i pre ko dva de sed ko ma da ova ca. Rad na sa la šu je, ve­li,­te­žak,­ali­lep­i­ne­bi­ga­me­njao­ni za šta na sve tu.­­Ja­ganj­ci­idu­od­dva­do­dva­i­po­

evra.­Ne­mo­gu­re­ći­da­sam­za­do­vo­ljan,­ ali­ se­ pre­ži­vlja­va.­ Ono­ što­ je­naj­va­žni­je­ to­ je­ da­ ži­vi­mo­ zdra­vo­i ona ko ka ko sa mi se bi od re di mo. Ne­ka­ko­ je­ to­ i­naj­va­žni­je­u­ži­vo­tu.­Mno­gi­pi­ta­ju­ka­ko­je­ov­de­zi­mi,­ali­iskre­no­go­vo­re­ći,­do­bro­je­kao­i­le­ti.­Ne­ma­ tu­ve­li­ke­ raz­li­ke.­Ov­ce­ tra­že­svo je i le ti i zi mi, iz vo dim ih, kra­ve­ču­vam­i­ta­ko­u­krug.­Dok­su­de­ca išla u ško lu, auto bus je re dov no sta jao, Ru ma je bli zu, ni Mi tro vi ca ni je da le ko ta ko da stvar no ne ma me sta bi lo ka kvoj kuk nja vi, na sta­vlja­ži­vo­pri­ču­Mi­ća.Ma­lih­ kom­pli­ka­ci­ja­ Gli­go­ri­ći­ su­

ima li dok ni su pod ne li zah tev za le­ga­li­za­ci­ju,­ ali­ sa­da­ je,­ ka­že­ Mi­ća,­sve­u­po­stup­ku­re­ša­va­nja­pa­se­če­ka­ da­ se­ i­ ta­ stvar­ okon­ča.­ Ima­ju­Gli­go­ri­ći­svoj­ te­le­fon­ski­broj,­adre­su, vo du, sve što tre ba da bi se mo­glo­ži­ve­ti.­­Ži­vot­na­se­lu­ju­žno­od­Sa­ve­je­

te­ži­ne­go­ov­de.­Ze­mlja­je­lo­ši­ja,­lju­di­ su­ za­tvo­re­ni­ji,­ si­ro­ti­nja­ je­ ve­ća.­Se lo pa i ovi sa la ši u Sre mu ima ju šan su i lo še bi bi lo da se ne is ko ri sti

sve­ono­ što­Srem­pru­ža.­ Evo,­ pri­me ra ra di, svu da po ovim nji va ma u­krug­ima­Bog­zna­ko­li­ko­ko­šni­ca,­do­la­ze­lju­di­iz­či­ta­ve­Sr­bi­je­da­na­pa­sa­ju­pče­le­ta­ko­da­bi­i­to­mo­glo­da­uspe. U Vrd ni ku, Ja sku i da lje ta­mo­sve­do­Kru­še­do­la­ima­vi­no­gra­da­i­voć­nja­ka,­ali­opet­ni­šta.­Tu­žno­je­to­što­lju­di­od­la­ze­iz­se­la,­a­još­go­re je što oni ko ji osta ju mo ra ju vi še da­se­pa­te.­Mi­smo­ov­de­već­de­ce­ni ja ma i ne mi sli mo da ide mo. Ra­ču­nam­ne­što,­ako­na­ma­ko­ji­ži­vi­mo­na sa la ši ma, a po Sre mu nas ima sve vi še, ni je te ško, ako se bo ri mo sa pro ble mi ma i ve ru je mo da ra­dom­mo­že­mo­da­uspe­mo,­ne­vi­dim­raz­log­za­što­bi­oni­ko­ji­ma­isti­na­ni­je­la­ko­ po­ se­li­ma,­ be­ža­li­ iz­ istih,­ pri­ča­de­da­Mi­ća­i­do­da­je:­­­Da­ka­žem­pra vo, ni je sve u nov cu i pro da ji. Za­pra­vo­ni­je­ni­šta­u­to­me.­Sve­je­u­lju ba vi pre ma mi ri su ze mlje, šta le, u po no su što ste od ju tra do mra­ka u svo jim po slo vi ma i ne vo di te bri­gu­o­tu­đim­stva­ti­ma,­što­su­vam­

pr­lja­va­i­vla­žna­ode­ća­do­kaz­da­za­i sta ra di te. Ko to vo li, po štu je i ko se­to­ga­ne­sti­di,­ne­mo­že­da­ne­vo­li­se lo i sa la še. Se­ja­li­ su­ Gli­go­ri­ći­ na­ svo­joj­ ze­

mlji i bo stan ko ji su u zlat ne da ne pro da va li u rod nom kra ju, ali su po­sle­njih­go­di­na­usled­sla­be­ce­ne­i­sve­skrom­ni­jih­mo­guć­no­sti­da­se­u­Ma­čvu,­ Ja­dar­ i­ Pod­ri­nje­ ode,­ od­ to­ga­od­u­sta­li.­Da­stvar­bu­de­ još­ i­go­ra,­pri­ča­nam­Mi­ća,­ni­su­bi­li­je­di­ni­ko­ji­su­za­bo­ra­vi­li­na­slat­ku­po­vrć­ku.­­Bi­lo­je­do­sta­Ste­ja­nov­ča­na­ko­

ji su se ja li bo stan, ali su od u sta li. Za­ nji­ma­ su­ po­sled­njih­ go­di­na­ išli­oni­ ko­ji­ su­ se­ ba­vi­li­ go­ve­dar­stvom­i­svi­njar­stvom­i­da­nas­će­vam­na­še­kom ši je, ako ih pi ta te, ka za ti da je ži­ve­ti­na­se­lu­le­po,­ali­te­ško.­Is­pa­da­da­to­ide­ru­ku­pod­ru­ku,­što­je­te­že,­to­je­lep­še.­Tu­isti­nu­tre­ba­pri­hva­ti­ti­i­sa­njom­ži­ve­ti.­Te­ško­i­le­po,­za­vr­ša­va­kroz­sme­šak­Mi­ća­Gli­go­rić.

­ S.­Lap­če­vić

SA­LAŠ­GLI­GO­RI­ĆA­NA­STE­JA­NO­VAČ­KOM­PU­TU

Mir­u­fru­ško­gor­skoj­"di­vlji­ni"-­Ni­je­sve­u­nov­cu­i­pro­da­ji.­Za­pra­vo­ni­je­ni­šta­u­to­me.­Sve­je­u­lju­ba­vi­pre­ma­mi­ri­su­ze­mlje,­šta­le,­u­po­no­su­što­ste­od­ju­tra­do­mra­ka­u­svo­jim­po­slo­vi­ma­i­ne­vo­di­te­bri­gu­o­tu­đim­stva­ti­ma,­što­su­vam­pr­lja­va­i­vla­žna­ode­ća­do­kaz­da­za­i­sta­ra­di­te.­Ko­to­vo­li,­po­štu­je­i­ko­se­to­ga­ne­sti­di,­ne­mo­že­da­ne­vo­li­se­lo­i­sa­la­še,­ka­že­Mi­ća­Gli­go­rić

Ne ma bri ge za ce nu mle ka

Se nik

Mi­ća­Gli­go­rić

Za­ov­ce­je­uvek­la­ko

Jed­na­od­ku­ća­Gli­go­ri­ća