Embed Size (px)
Citation preview
?1 ,
stav lslama o muzlcl
- Odgovor onima koji vole sluiati muzikuSejhu- l - is lam:
Tahir ibn'Abdullah ibn Tahir et-Taberijj es-Safi'ij j
Dodatak:- Poruka onima koii vole muziku -
Sejh:Talal ed-Devserijj
- Prilozi -
preveo ipr i redio:Munir Zahirovie
Sta^' i,41,a tue Slax iala,flw'e
N$lov originalt:Er-Reddu limen,uhibbu-s-Sema'äAulor:Sejhu-llslam- Ebu Tajj ibet-Tobeüj
Mlmt zah o|id, prof.
Urednlk:Jasmin rdru4 prct
S€rijatsk{ recenzija:'J:,t. Safet Kuduzovil
mr.sci. Muhamm€d hfz.Fadil Patda
Lektor:sum€jja rd'!
Korektorilihak A htttetov id, pt of .
Design korice:
Redrktor:Midhat lftrdp, prof.
Izdrvsö:ZahimMujkid & Amit/ el
CIP-Xa ta l og i zac i j a u pub l i kac i j i
Näcionalna i univerzitetska bibliotekaBosne i H€rcegowine, saralevo
28 4 -535
Et-räb€li EE-S.fi'I, Talli! i5! Ähdullah i5n
stav islana o muzici : odgowor onina koji wole
slusanje fruzile / Tahir ibn abdultah ibn rähir
L r - T ä b . r i E S 3 c r ' 1 ; l r e v e o P i ' ' d i o M r n - !zah i r ow i c . - t r uz l a l : z . Mu j k i ö , 2005 . - 136 s t !
Prijewod djelä: !r Reddu lihen j uhibbu-s- sema' aB ib l i og ra f ske i d rüqe b i t j egke u2 t eks t
coBrss.BH-rD 14439862
Na osnövr misrjenja Upravnos odboraopo lez ivan je b r -uo o?-11 05 845/05ovaj proizvod je osroboden präaänia
uprave zä indirektnood 0? .11 .2005.god ine ,Poreza nä Prohet .
- 3 -
Sta, a61aaa'o'
Predgovor ovom izdanju
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog
llr.jiga Stav islama o maziri, kojuje preveo i priredio svrieniklslamskog univerziteta u Medini Munir Zahiroviö, prof'. dajesrudiozan pre.jek i nasloji kroz detaljna pojainjenja idokazivanja, te citiral1ja islamskih uöenjaka predstaviti i datiodgovor o ovoj tematici.
Primjetanje ulozeni znatan napor i trud u sakupUanjumaterijala, prevodenju, pronalasku misljenja i dokazivanju, kaoi navodenju primjcra, koji öe, nadam se, ostvariti svoj cilj. Onikoji zele da proSire svoje znanje o ovoj tematici mogu sc vratitina mnogobrojne izvore koji su spomenuti u biljeSkama.
Velikaje Allahova, subhanehu ve te'ala, blagodat da se danasobjavljuje sve viie djela i literature koja govori o mnogimpitanjima o kojima danas itekako ima pohebe govoriti i kojasu doskora bila nepoznata medlu muslimanima. Prije svega Stogovor i obja5njenje stava islama o mnogobrojnim raSirenirnporocima predstavlja prvi korak u borbi protiv njih i njihovomsmanjenJu.
Mnogoje toga Stoje potrebno temeljito objasniti i predstaviti, asamim tim nauöiti iu praksi primijeniti kako bi islam dosao doizrazaja, i kako bismo ga na taj naöin oöistili od mnogobrojnihstranih naslaga. Naravno, u tome trebaju uzeti uöesöe svislojevi muslimanskog dru3tva, ako sebi mislimo dobro i akoZelimo da nam Uzviseni Allah pomogre.
'fu, iL|./ rwLcmuZitt
Mlogi se ne tmLeöi stav islama o muzici, povode za svojimstrastima i oponaSajuöi druge prepuStaju se ovom grijehu izabludi. Veö je kajnje vrijeme da se ovaj nai urnmet otrUezniiz opijenosti slijepog slijedenja drugih.Od nas se trazi predanost Allahu, subhanehu ve te'ala, iopredüeljenost islamu. kao i rad po njegovim savrienimpropisima i univerzalnim principima.
Ovaj rad treba da naide na prijem i podrsku sirokihmuslimanskih masa, ne samo teoretski, veö i u svakodnevnojpraksi.
hfz.mr.Muhammcd Fadil Poräa
Predgovor prevodioca
U inle Allaha, Milostivog, Samilosnog
Hvala Allahu, Gospodaru svjetova na svim blagodatima koje je
liudima podario. Nekaje Njegov blagoslov na Muhammcda,
nieeo!,u poro.l icu r njcgore ashabe.re do Sudnjeg danc
teria ovog djcla je. kao slo .e iz na.lo! a mo2c vidjel i .
muzika i stav islama o njojZaito bai ova tema?
Prije nego odgovorimo na to pitanjc, da kaierno nesto o
msirenosli sluianja mutlkc u na(inl krajevimaKoliko se sluöanjc muzike uvrijezilo u nasem narodu dovoljnogovori to da ako prolazite kroz ncko muslimansko mjesto (van
zimskog perioda) u veöini sluöajeva öut öete gromoglasnumuziku s nekog kasetofona kojije postavljen na otvoreniprozor,No, nije tojedini pokazatclj. Ako pogledate inena pjevaÖa i
muziöara u Bosni, onda öete uoöiti da oni, uglavnon, nosemuslimanska irnena.(tj.da su muslimani).Pored toga, uz pomoö tclevizije i radija sluianjc muzike uzcloje velikog rnaha, tako da nc samo da mozete slusati muziku naradiju, vcö mozete naruöiti i pjcsmu koju zclite da ÖujoteTelevizijaje opet poscbna piöa. Putem lie nc samo da se mozeslusati muzika, veö se, nazalost, mogu i gledati oskudnoodjevenc pjevaöice koje svojim glasom i pokrctima obnaZenogtijela zaluduju mase glcdalaca.Uz to, televjzija trazi i lnladetalente koje mami primamljivin1 nagradama za najboljeizvodaöe.To izaziva muziöku groznicu. Umjeslo da se n1ladiusmjeravaju da radc nesto Stoje produktivno za zajednicll i
druitvo u kojem Zive, oni se okredu ka sanjarenju o tome dapostanu estradne zvijezdc. lz mku ispustaju knjige i alat, te seprihvaiaju mikrofona i muziökih instrumenata
Sh, ialaaL.a,a tu%i.ü
- 6 - 7 -
SA, tlarrra' o'fiu'i'ct
Koliku 5tetu to nanosi drust!'u za nnoge malo je vaino, jer, svese radi po onoj narodnoj: Udli brigu na veselje.Kad bismo se zarlstavili na ovome sto smo dosad rekli. bilo bidovoljno da odgovorimo na pitanje: Zasto ova tema, tj. zastoknjiga o muzici?Medutim, priöa se ne zawlava na tome, pa na audicije za noveestradne zvijezde dolaze öak i pokivene djevojke!Muzika se uvrukla i u ilahije, tako da sada imamo ilahije smuzikom! Neke hafize moZemo vidjeti kako "uöe" ilahüe zamikrofonom, uz pratnju muziökih instrumenata!Ramazao se umjesto uöenjem Kulana doöekuje muziökim
Zbog togd ov^ tem l Zbog toga ova knjiga!Da objasni propis u vezi s pjevanjem, svirkom i sluSanjem
Da bi sto bolje bila pojasnjena tema o kojoj se govori, bezsuviSnog duljenja, smatrao sam daje najbolje ovu knjigupodijeliti u öetiri dijela, te sam tako i uradio.l� dio je uvodni i u njemu se govori o nazivima za muziku u
Kur'anu. hadisu i eseru '. zatim o duhovnoj muzici iilahijama s muzikom.
2. dio predstavlja prijevodknjige: Er-Reddu limen Juhibba-sJemc'a ili na bosarskom jezikr: Odgovot onirno kojislüEajü htuziktt, ö1jr je autor Sejhu-l-Islam Ebu Tajjib et-
Sh, i.61a.!r6,e
Rad na ovoj knjizi plodje viiemjeseönog zalaganja i
hlda.Nastojao sam da to budejednostavno itivo da ga svako
moze mzumjeti, kao i da sadrzi ono Sta muslimanu treba da zna
u vezi s propisima o muzici.
Jedno wijeme bio sam zaokupljen miiUu da navedem tekstove
nekih pjesama, radi pouke, ali sam odustao od toga, jer dosta
dh tekstova sadrzi ono sto ne priliöi da se navodi u islamskojlit€ratun.Drugi razlog zbog kojeg sam to ostavio je fetva koju samEaveo u prilozima. a koja gor ori o tome kojaje poezijadoz'toljena, akoja zabranjena. Bojao sam se, ako navedemsamo neke tekstove, da bi neki iz toga mogli razumjeti da sutekstovi pjesama samo nekih pjevaöa zabranjeni, ili da sezabmna odnosi na samo neke tekstove. Samim tim, fetva otome Sta je dozvoljeno od poezije, a lta ne, dovoljnaje da serazluöi dozvoljeno od zabranjenog!Na kraju, molim Allaha za pomot da se ovim djelom okoristemuslimanL da ih vidimo kako umjeslo muzike sluiaju Kur'an iilahije (bez muzike), kako umjesto müziökim koncertima,lamazan doöekuiu öenjem Kur'ana i kako postaju korisnisvome druitvu,Molim Allaha da oprosti me i, mojitn roditeUima i svimmuslitfiahima, da nas uputi na ono ito je korisfio, a odvrati nasod onoga ito öe nam iteliti na ovom i na budutem s'rietu.Molim Allaha da nam podari da ridimo istinu u njenompravom sretlu i daje sliedimo.
Amin!
Tvbe, 2'1. lO. 2004./13. 9. 1425. h.g.
3.
4.
dio je prevod hutbe: Xisaletun ila Mthibbi-l-Gi a'(Potuka onima koji vole sluiati mafiku).U njemu se nalaze prilozi koji obuhvataju razna pitanja uvezi s muzikom, kao sto su:kako postepeno prestati slusatimuziku, da li je dozvoljeno pozivanje u islam putemmuzike i dr.
/Eser-je ono Sto prenosi se od ashaba i tabi'ina, govor ili djelo.zä veöinu muhaddisa (uöenjaka u hadisu) es€r je sinonim za hadis.
- 8 - - 9 -
Munir Zahiroviö
Sta, itlar"./)' o muaiaü
I. Uvoda) Nazivi za muziku u Kur'anu, sunnetu ieserub) Duhovna muzikac) ilahije s muzikom
Nazivi za muziku u Kur'anu, sunnetu ieseruZa muziku i pjesnu u Kur'anu i sunnetu ima viSe naziva kojeöemo mi ovdje samo ukratko navesti. Detaljnije o tome govoriIbnuJ-Kajjim cl-DZcvzijjc r.r svome djelu 1ga setu-l-Lehefan '.
na skoro 30 stünica, ili taönije, od 241. do 270. stranc. Ovo jcsa/erak onoga Sto je on u tom djelu reLao o nazivimr zamuziku- l
Medutim, odmah na poöetku skrcicmo paZnju öitaocu naöinjenicu daje arapskijezik veoma bogat i da öesto zaodredeni pojam korist i vise naziva. t j . daje rnu r iSe imena.Obiöno se svaki taj naziv,svako imc kojc koristi sc za odrctlcnipojam,njime istiöe neka njegova dobra i1i loia osobina ikarakteristika.Najbolje 6emo to pojasniti na primjem Allahovih imena.Ujednom vjerodostojnom hadisu navodi se da Allahovih lijcpihimena ima 99. Medu ta N.jegova li.jepa imena spadaJu El-'Ali ,El-Hakim, El Besir, Es-Semi', Er Rezzak itd.Svako od tih imena ukazuje najednu od osobina savrSenstvakoje pripadaju Allahu.
: skraöena verzijd ovos djela objavlj ena j e na bosanskomjeziku podnastoe orr,: Sejtano v za'n k e.
Vidi: Inram Ebu'Abdullah Muhanmed ibn ebu Bekr jbnui-Kajim el-Dzevzlic lgasetu-l-Lehefan nin Mesajidi-i-Sejtun, Dirn I tladis. Kdiro.bez naznake godine izdanja, str.241,270.
Tako ime El-'Alim (Sveznajudi, Olaj Koji sve zna), oznaöava
Allahovu osobinu, svojstvo znanja i ukazuje na to da Allah sve
zna i da mu nista nlje nePoznatoEl-Hakin (Mudri) ukazuje na to daje Allah mudar i daje sve
5to je stvorio, stvo o zbog neko mudrosti i svrhe.E/Jesir (Onaj Koji sve vidi) ukazuje na to da Allah sve vidi i
da mu nista nije skiveno itd.Ukatko, svako od ovih imena istiöe neku osobinu Allahovogsavßenstva i ukazuje na Njegovu veliöinu i uzviSenostNasuprot tome, akoje nesto "Zigosano" losim imenima iepitetima, to dovoljno ukaznje na njegovu bczvrijednost inistavnost. Pa da vidimo koja se imcna i nazivi koriste zamuziku i pJesmu:
Imena i nazivi koji se koriste za muziku i pjesmu
1. Priöe za razonodu
Ako pogledamo suru rrl.max, vidjet öemo da Uzviöeni Allahkaie'.Ima ljudi koji kupuju priöe za razonodu, da bi, neznajuti kohki ie Lo grijeh, s Allahova pula odvadili ida bi 9apredmelom za ßmijdvanJe uzeli. Njih ieka srafina kaTna
-
U ovomo ajetu, prema veöini mufessira (konentatora Kur'ana),Allah, subhanehu ve te'a]a, muziktt i pjcvanje üaziva "priöana
za razonodur' (lchvuJ-hadis).
2. i 3. Lai i besposlica
Uzviseni Allah kaze: ,,... i oni koji ne prisustvuju lazi(ez-zur), ikoji, prolazeii pored onoga öto ih se ne tite(bespostice), prolaze dostojanstveno." r'b
' t<ur'an, 'u.a EI-Fu*an.72.d ovdje sam bio p nuden da p laeodin p{cvod ajeta shodno lumaÖenjukoje öc nakon njega uslij cdili. lnaöe. u prijevodu Besimx Korkuta ovaj ale!
StoÄt i,*l,anta' o' nut8iat
- t 0 -
St^, itlinn' o' nu/-tiaü
Muhammed ibnul-Hanefijje kaZe: "LaZ se ovdje odnosi napjesmu (muziku)."Sto se tiöe bespolico (el-lagv), toje Siri pojam i obuhvatarazliöite aktivnosti, ajedna od njihje i pjesma (muzika).
4. Neistina
Ibn Vehb kaZe:"Priöao rnije Sulejman ibn Bilal,od Kesira ibnZejda,daje öuo Ubejdullaha kadaje pitao El-Kasima ibnMuhammeda: "Sta mislis o pjesmi (muzici)?" "Toje neistina(batil)" odgovori mu El-Kasim. "Znam daje to neistina(batil), pa Sta misliS o tome?" - upita on. "Sta misliS gdjezawsava neistina (batil)?" upita El-Kasim."U Dzehennemu"odgovori on. "Takoje" potvrdi El-Kasrm.
5. i 6. Zviidanje i pljeskanje rukama
Uzviseni Allah kaze: Molitva njihova pored Hrama svodi sesamo na.zviZd.anjf ili pljeskanje rukama; zato kaznu iskusiteler ne vlerulete.lbnul-Kajjim kaie: "Oni koji zviZde i pljeSiu rukama prilikomsviranja frule, svirale i sl.(nalikuju ovima koji su spomenuti uajetu) makar se radilo samo o vanjskoj sliönosti(poistovjeöivanju). Oni zasluzuju dio pokude (prijekora) zbogtoga sto im sliöe (sto ih oponasaju), mada ih oni ne oponasaju usvemu prilikom zviZdanja i pljeskanja rukama. Allah,subhan€hu ve te'ala, nije propisao muikarcima pljeskanjerukama kad se ne5to desi prilikom obavljanja namaza ", negoim je naredeno da to ostave i kaZu "subhanAllah!" (slavljennekaje Allah), kako ne bi oponasali Zene.
$ta onda reöi (o njima) kada oni pljeSöu bez potrebe i uz to öine
grijehe ri.jeöima i djelom?!"
7. Uzrok ntstanka licemierstva
Ibn Mes'ud, radijallahu anhu, kaZe: "Pjesma (muzika) uzrokje
nastanka nifaka u srcu, kao Sto je voda uzrok nastanka(ratlanja) Plodova."
8. Sejtanov kur'an
Katade kaZe: "Kadaje Iblis si5ao (na Zemlju), rekao je:"O Gospodaru moj, prokleo si me, pa kojije moj posao?""Sihr" odgovori Allah."A itaje moj Kur'an?" upita on"Poezija" odgovori On-
9. i 10. Gtupi zvuk i gresni zvuk
O tome Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaze:"Zabranjeno mi je da (sluiam) dva glupa i greina zvuka: zluk(muziökih instrumenata) v p^rilikom blagodati i zvuk naricanjaprilikom nesreöe (smrti)." '"
I l. Sejtanov glas
Uzviseni kaze: " odlazi! - reie on. Onima koji se za tobombudu poveli i tebi - kazna dZehennemska biae vam punakazna.I zavodi gtasom svoiim koga mo;ei ipotierai nanjih svoju konjicu isvoju pjeSadiju, ibudi im ortak uihecima, i u djeci, idaji im obeianja - a Sejtan ih samoobmanjuje - ali, ti, doista, neiei imati nikakve vlasti nadrobovima Mojim!" A Gospodar tvoj dovoljan je kaozaötitnik!" "
'( Dio u zasmddna) navodi se kao dodarak u nekim vezijama hadisa"'o ovon hadisu, poslijc ae bitirijeöi." Ku/an. sum El-Istu',63-65.
glasi: ... i oni koji n€ svjedoöe lazno, i koji, prolazc6i pored onogr Sto ihse n€ tiöe, prolaze dostojanstveDo.' Kur'an. sura El-Enfal,3s.'Kad treba upozoriti inama na n€ku grciku, propüst i sl.
- 1 2 - - 13 -
StL, ial^rn/t' a wulZiat
Mud7ahid kaZe da se pod iejtanovim glasom mislina muziku(pjesrnu) i laZ (batil).
12. Sejtanova himna
Aisa, radijallahu anha, kazcr "USaoje kod nene AllahovPoslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, a kod mene su bile dvijeensarijske djcvojöice koje su pjevale o onomc o aemu su seprepirale elsarije u vezi s bitkom Bu'as. Naslonio se napostclju i okrenuo lice. (Poslije) je uSao Ebu Bekr. radijallahu'anhu, zaruzio mc i rckao: "Zar iejtanora himndkodVjerovjesnika, sal lal lahu'alejhi ve sellern?!" Al lahov Poslanik.sal lal lahu'alejhi ve sellem, pride mu ireöe:"Pusti ih, EbuBekrc!" Kad on nije vidio, ja sam im namignula i izaSle su."
1J. Bezbriznost
UzviSeni kaZol ,,Pa zar se ovom govoru i!öudavate, smijetese, a ne plaöete - nego ste bezbrüni (samidun)"? t1'lkime prenosi od Abdullaha ibn Abbasa da rekaoje:"SarTirlr, na narjeöju plemela Humejr znaöi n trzfta." rr
MudZahidje rekao: "Toje muzika na narjeöju stanovnikaJemena. Tako se za nekoga kazc daje samid ako pjeva uz
14. Podsticaj na blud
Fudaj I ibn 'ljjad rekao je: "Muzika je podsticaj na blr.rd." r5
Duhovna muzika
pod pojfiofi duhor'narn l.zlfrd obiöno se podrazumljeva
sluianje klasiöne muztte'
Medutim, u nas taj pojam poprima sasvim drugo znaöenje, ili
mu se bar pokusava pridodati to znaöenje' a toje da se pod
drrrrtim misli na vJerskoTako se pojam "duhovna muzika" pokusava izmijeniti da se
odnosi na vjcrsku muziku.Liudi koji prcdstavljaju vjeru 'o organizuju ruzne muziöke
koncerte i opravdavaju to tine da se radi o drho|noi muzici , a
ne obiöno.j. Naravno, obiöna mtzika nije dozvotena, ali je zato
i) duhovna muzikd da to nadomjesti.Da lije takva muzika dozvol.jena ili ne? Kakavje stav islalna o
duhovnoj muzici?Jedna od bitnih karakteristika islama i islamskog pravaje da ne
pridaje vaZnost nazivima nego sustiniTakoje i u ovom sluöaju. Bez obzira na to Sto se ta lnuzlka
naziva duhotnom.onaje u biti samo muzika i, prema tome,nije dozvoljena po islamu.Ovdje se moramo osvmuti najcdno vaZno hkhsko pravilo kojcglasi: "Mijenjanjem imena pojmova ne mijenia se njihovabit." Da to pojasnimo na primjeru alkohola i kamatePoöet öemo od alkohola.Alkohola ima viSe vrsta i te vrste nose mzliöite nazive: vlno,brendi, viski. öljivovica itd. Sve vrstc alkohola, bez iznimke'zabranjene su.Da li 6e takav alkohol biti halal ako mu dodamo epitetduhovnog piöa, kao npr. duhovno vino, duhovni brendi i si ?Naravno da neöe,jer se j dalje ladi o alkoholtL.
" ru.'on. su." E,-NediL\5s 6t." o ovome ac posl i je bir i r i jeei .' " Posl; je ae bi t isovorao ovomc.'' Poslije öc bitisovora o ovome
/i ovo se ne otlnosi samo na nn,shn.nc. ncso i na krsöane kod koiifi icmuzikd duboko ush u vjcn.
Std, Alarn/rr' o' mr"tlot
t5 -
Sta, itl^rn^' o'
Zatirn, ako poglcdamo kamatu mozen1o vidjeti da, u nckim
arapskim zemljama ncke banke (iliveiina) radc na kamatnomsistemu. Poznatoje da je kamata, po islamu, haraln, zato su tebankc plibjegle jednom, da ga nazovemo, lukavstvu.Naime, one su um.jesto naziva "kamata" poöele upotrebljavatisasvim drugi tcrmin, a tojc - "faida" (korist,fajda).Toje lukavstvo s namjerom da sc prevari korisnik bankovnograöuna kojem se kaie da banka ne radi s kamatama, nego öekorisnik umjcsto kanate imati korist.Namvno, korisnik usluga te banke zadovoljan je, jerje izblegaokamatu kojaje, po islamu, zabranjena, a uz to, opet, ima nekukorist.Drugim rijeöima, i vuk sit i ovce na brojuMedutin, kad su se ijudj, kojimaje stalo do toga da scsaöuvaju hanrna, poöeli pitati da lije ta fajda dozvoljena,islamski uöenjaci su sjeli i pomno razmot li taj problemNa kmju, doslo se do zakljuöka da se radi o karnati i da ona
nije dozvoljena, bez obzira na to sto se ona naziva drugimimenom, jerje to, u biti, kamata. Istije sluöaj i duhovnemuzikc.Nije vazno da li öe se ona zvati duhovnom ili islamskom ili öejoj se dati neko drugo ime, onaje u suStini muzika i samim timpotpada pod propis koji se odnosi na muziku.
Ilahije s muzikom
Sirom islamskog svijeta muzika zauzjma sve znaöajnije mjestokod muslimana i uvlaöi se u njihov zivot.Tako se svadbe pravc uz muziku, rodenje djeleta proslavlja seuz muziklL, ramazan se doöekuje uz muziku itd.Muzika vrlo brzo pronalazi sebi mjesto i s ilahijama, tako da sei one poöinju izvoditi uz muziku.
Ilahije s muzikom nisll postojalc ranije' nego su produkt novog
doba. kao iodstupanla muslirn.rna od.!uje vjerc. ni ihovog sve
manjeg ktonjcnja .rnoga sto im^jc njrhov Co.podrr /Jbrrnio i
ne,l \ rsc\ cnja onogx i lo Im Je un naredlo
Same ilahijc nisu zabradenc ako ne sadrze neito sto se kosi sa
islamom i ako so ne izvode uz nuziku'
Medutim, onoga momenta kad se uöenju ilahija pridruZe
zabranjeni muziöki instrumenti slu5anje tih ilahijaje haram'
kao i boravak ondje gdje se onc uöe.
Uostalom, kako pravi i iskreni vjemik moZe biti zadovoljan da
öuie spomen Allahovog imena ili lmcna nekog od Njegovih
ooslanika uz zr ukc girtrre. l laule i rrekrh drugih zabranjenihmuziökih in,trumenata. kad Allahor Poslanil . sal lol lahu alejhi
ve sellem, muziku naziva glupim i gre5nim zr'ukom?lKako pravi vjemik rno2e slusati izgovaranje Allahovog imena
uz greSan zvuk?! Kako plavi vicrnik moic sluiati irne nekog od
Allahovih poslanika uz glupi zr'ukil Zar se nema nimalo stida
od Allaha?!Neki se slazu s tin1 da su ilahiic s muzikom haram, ali ih izvodezbog toga kako bi "obiöne" rnuslirnane privukli u islamNe znam kako ncko moZe tako raaniiljatil Zar misli da öcöinedi grijeh imati sevap??I, Sta ako se organjzuje kolcert ilahija s muzikom? Da li öeljudi koji dodu na taj koncert promijeniti svoj odnos premaAllahu, pokajati sc i biti pravi vjemjci koji ie sc kloniti svihgrteha, pa i slusanja muzike? Ne moze se grijesima pozivati uislam kao ito se prljavStina ne moze oprati u prljavoj vodiMi hoöemo da öovjeka kojije greinik i slabo se pridrZavaislama navedemo da slusa ilahije s üuzikorn i da samim limzaradijos vise griieha. a mj kazemo da to öinimo kako bismoga pri\,r]kli u islam i navcli da sc strogo pridrZava islarnskihpropisa, zar to nijc apsurd?l Uostalom, ljudi rL onome koji ihpoziva na dobro vide uzor. A kakav uzorje onaj koji svjcsno
Srijehe öini, a poziva druge da ih ostave?
Std, [sLo"t^o" o' mu/Aiat
- 1 6 - , 1 1 -
Sta, L6ll rvta' o'nu'tt'oÜ
II.Propisi o muzrctU irne Allaha, Milostivog, SarniJosnog
Predgovor
Hvala Allahu. Njenu zahvalu donosimo, od Njega pomoö i
oplost moljmo. Allahu se utjeöemo od zla u nallla sal]lllna InaSih losih djela. Koga Allah na pürvi put uputi. niko ga uzabludu ne DroZe odvesti, a koga On u zabludi ostavi niko 8ana pravi put ne nroze uputiti.Svjedoöirn da nema dlugog boga osim Allaha. Jedinog. kojenlniSta ni je ravno.Svjcdoöirn daje MuhammedNjegov rob iNjegov poslanik.nekaic ALlahov mir i spas na njega i njegovu porodrcu.Allah, azzc ve dzelle, kaZe.' o vjernici, bojte se Allahaistinskom bogabojaznoöiu i umirite kao muslimani"!17O tjudt. Dojle se Gospadard svoga. loii vas od iednagöovjeka stvara, a od niega je idrugu njegovu stvoria, I odnjih dvaje mnoge muikarce i Lene rasijao. I Allaha se bajte- s imenam öijim jedni druge molite - i radbinske veze nekidajte, jer Aliah, zaista, siatno nad vama bdi 13
O vjenici, bojte se Allaha igovorite samo istinu, On te vasza vaia dobra djela nagraditi igrijehe vam vaöe oprostiti. Aonaj ka se Allahu i Poslaniku Niegovu bude pokoravaopostiii ie ono lta bude Zelia. ''
Ovo su stranice (iednog djela) 1z naicg dragocjenog naslijeda.Molim Allaha da ponlognc da se mj i svi ostali lnusli aniokoristimo onim Sto se u njemu nalazi.
/ ' ru lan. sura AI ID 'NI , lA2.'' Kur'an. sura ttr-Nrlla', 1." Ku/an. sLm ELAhxdh.10' l l
vjerodostojnostr,5. dodao .am in,lekse kako bi to olaksalo koriitelje knjige,'�2
6. Knjigu sam podijelio na poglavlja i imenovaosvako od njih, Sto ranije nije bilo uradeno
I, na kraju, ovo su stmnicc nase dragocjene proSlosti
Molim Allaha da to stavi na vagu nasih dobrih djela na Dan
kad neöe koristiti ni imetak, ni sinovi, osim ko dode Allahu sa
öistim srcem. NaSe posljednje rijeöi su: Hvala AJlahu,Gospodaru svJetova.
Tanta -'
Ebu Melcm Medidi Fethi es-Scjjid Ibrahim
Medzdiiev udio u dielu:
Nakon kopiranir rukopsa. Lrrrdio 'am sl ledcic:
L Na!eo \am izvorc hcdi 'a kuj lcc.pominjJ u knj ir i
i ni ihov stepen \ ' jerodostoJrrosti .
u . l i " f o * r ' i t t o i " " sc ra ' r ko l i p re r rose t c od .e le f t r
kao i broj sura i ajeta koji se navodc,
3. Poiasnio sam, gdjcje to bilo neophodno' znaöenje
mirye poznarih r i lcöi. kao r rnanje.;asna mjest.r.
4. Knjigu sam poöeo uvodom o djelu i njenom autoru,
zalim o rukopicu. a potorr niegoronr prepisivrniu i
' �oEs€r je ono i to sc prerosiod ishaba i tabi ina, govot i l i d je lo Povedini mühaddisa (ueenjaka u hxdßu) escrje sinonnn za hadis (op. rrcv )rr Selef oznaöava r.niic generacÜc nLrslimana: ashabc. labi'ine. rabitabi'inc i one koji $ doili nakon njih. a koji su sc pridrzavali ispravncvjerc. bez nijenjanja, dodavrnja. oduzimania. Lumaöcnja vjere po liönon
Ilahodcniu ili pak njcDos tumaöcnja be? znanja. (op prev.)rr Mi smo re indekse izostavili smatraiuöi da oDi nisu od velikc vaznosti da
seprevedu na bosanski j ezik. te kdko bidjclo bilo kraae ipraktiönije
.(op. prev.)"'Grad
u Egiptu. (op. prev.)
t 8 -
Sta, i,tla.rna, a .uei&t
Uvod
Toma ove knjige je ncsto od onog Sto se proiirilo i postalopopularno u ovotn vremenu, a toje muzika'-.Muzika (ar.gina), opaenito znaöi podizanje glasa.Kaie se: '(gana-r-rediulu ve tegdnd bihi- iza üedehahtt e|hediahu): pjeva öovjek i pjeva sc o njemu, ako ga u stihovimahvali ili kudi." r5 (leganna bi-l-mer'eti: tegrczele biha veczhare mchaiin, hdt. pJc\ a o Teni: ud\ ara toJ sc pic\ aiu.t iljubavnu pjesmu u kojoj istiöe njene vrline."Svaki glas koji podigne se i ostajc podignut, Arapi,nazivaj]u "gi110 .Gina'je i pjevusenje koje Arapi nazivaju "ra.rD ", kao sto segina'om naziva i pjesma goniöa dcva (el huda ') kojaje poznatau arapa, a koja se pjevu5i tokorn putovanja pustinjon kako bideva bila podstaknuta na kretanje.Gina' oznaiava otezanje u govoru, kao i melodiöno pjevanlcuz zvuke muzike.Na posljcdnje, misli se kad se ta rijeösamostalno upotrijebi. Muzika se, u svom punom obliku,pojavila u Perzijanaca i Rimljanja, talno gdje su uZitci bilirasprostrarieni i gdjc su ljudi bili dokoni, a kraljevi raskosnozivjeli i posjedovali dvorce, robove iropkinje.Arapi su postali oöarani muzikorn i nluziökim instnrmentimakad su sc pomijeSali sa shancima za vrrjemc Emevijske ipoöetkom oastanka Abasijske drZave.
:a Muzikaje lermin koji mi upotrebljavanro,a koji potiac iz g.akogjezika.Nazivjc dobila po muzi.a muza,prcnu sr.koj ilologiji,predstavlja bosiniuzasritnicu umJetnosli i naukc.(op.prev.)-' U predislnmskom pcriodn muzikrjc za ̂ rape na Arapskom poluotoku,imala vcliku vainost. Saminr tim, visoko mjesto u dmstvu zauzimali $rpjesnici koji su bili bosxto nagradivani za svoju pocziju. Oni bi, ponekad.koristilisvoj pjcsniökidar da nekogapohvale ili. pak, pokude. vciinom susvojü poezüu rccitovalimedu narodorn, Da raznnü skupovima, Stojezahtüevalo da podiZu ghs kako bi ih Sto vise ljudi moglo öuti. (op. prcv).
Zadivl jenost Inu/ikom u slx-lnonlje porr5lu kao i lojc u
Iiuinor porut* i broj onih lojr su muzikorn op' inieni ldlo dc,
ie u danasnjcln \ rctncnu kod nck lh loslala popul hrane I prcd -'Medurim.
treba se zaptlat i :Kaka\ je stav i ' lama o muzici l
pri je odgovora na o\ o prlanje. da kaTcmo da je muzrka poiar a
u koioi svi narodi i lnaju udJcla. S\aki narod ima mtrzi lu koia
odeorora niegor im oslciaj inla I rodoljr lbl ju lo iejedna od
ori-.dnih odl 'ku eo.. l"aansl\a ( ovjck ima \ r(c cula Svdko od
njih uziua u netemu. Oko r.r7ir a u zrdir l jujucirn prrzorima koli
ukazuju na Stvoritelia, usi^uzivaju u lijepim zvuclna, a mrze I
izbieeavaiu LoSe z! uko\'c. -
nkä tovi ik . lusa gla' rz\ uk ) loj i ne tadrTi nrcra sro je
muslimanu zabranjeno'" i koii ga podsjeöa na neku obavezu'
na lijep postupak, onda to poveöava njegovo vjerovanje (iman),
njegovo dostojanstvo, dostojanstvo njegovog mzuma, tc'
samim tim, nema sumnje da muje to dozvoljeno.Medutim, ako bude slusao glas koji spominje ono Sto vjemiku
ne pdliöi da to spominje ili slusa, ili njegov sluh privuöe ono
ito ie Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem. zabmnio
'6 Dok sam studimo u Medini. imao sam priliku da upoznam studenla iz
Juzne Amerike. Onjc bio tek stisao. Stanovaoje samo rckoliko soba dalic
od menc tako da sam ga öcsto vidao. Bio sam zapanjcn kad sam vjd'o,
kolikoje muzika uila ü njcgovo srcc. Kad bi iiro bodnikom ili pütc'n'pjevao bipjesme na cngleskom, pravecipokrete tijclolnkao da pleie uzmuziku. Skoro u svakoj siruacijipondiao se tako, osim u nanrazu ik'rdjespavao. Bilo mi gajc Zao.le sam odhöio da mu küpim nekc kasete Kulana
iilahija. Mcdurim, vdo btzo slno lrclnjeiteni iz te Tgradc tako da slno seslabovidali. Poslije duzcg perioda ponovo sam ga vidio. aliovaj put b'oje
sasvim druköija osoba. Nije vise ni pjcvao. ni plesao. U polpunosti se. hlalaAllahu, promijenio. To je bio najupeöatljivijiprimjer da sc scltanova oblavai Obiava Milostivos ne mogu sNtatiü srcu vjcrnika Jcdno pon'nrva drugoDokjc sluiao muziku ohhko se odnosio prema islanu i islrnrskinr
P.ropisimd, a nakon iro.juje oslavio. poslao ic druga osoba (op prc\r')
:' Kao ötoje buka. sala a i sl. (op. prev.)'" Kao npr. uöcnjc ilahiia bez muzike i sl. (op prev )
Std , ial,^'tut 'o'ülA'ri.t
2 0 - -21
Sta, i.tl@M,a.' t trutrtiotSto / i+l,anttar nuZi.t
da sc ko sti, poput muziökih irstrumenata, itaj glas (zvuk)
bude uzrok da vjemik poönc smatmti lijepiln ono Stojcsmatmo ruZnim, i navede ga da izgubi dostojanstvo razltma, daizgubi stid, kao j da utiöe na pomanjkanjc ljudskosti, ondanema sumnje daje slusanje tog glasa (zvuka) zabranjeno.Na osnovu toga moze se zakljuÖiti da rrerna nista lose usluianju pjesrne u kojoj sc spominje (hvali) divan karakter(ahlak), u kojoj se navode veliöanstveni primjeri iz (histori.jc)islama, bez upotrebe muziökih instrurnenata. i koja ne sadriinepriliöan govor (rijeöi).Sto se tiöe slusanja pjesme koju prate muziöki instlurnenti ikojaje puna spominjanja onog öto izaziva Allahovu srdZbu:govor o ljubavi premu ienLlmd, niihor,oi liePoti i zulittbUenostiu njih, nema sumnie do.je takNo ila hardm shßoti.Ova knjiga raspravlja o toj opasnoj temi i ukazqje daie veiinaljudi tim zavedena, osirn onih kojima sc njihov Gospodarsmrlovao.
Zato, svi vi koji s€ pitate kakav je stav islamt o muzici!svi vi koji ste opiinjeni sluSanjem muzike,
svi vi koj i 2cl i te korisno /nanje. sr i r i .l reba da proi i tate o korisnom znaniu
koje sadrZi ova knjiga .Hvala Allahu na poöetku i na kraju.
ET-TABERIJEVA BIOGRAFIJA
Porijeklo i obrazovanje
Imam, uöenjak, Sejhu-l-islam i kadija Dbu Tajjib Tahir ibnAbclullah ibn Tahir ibn'Umcr ct Taberijj e!-3af ijj, bagdadskifakih, rodcn.je 348. h.god. (959. god. po Isau. alejhis-selam) ugradiöu Alnu].Tu je uöio fikh pred Ebu Alijem cz-ZcdZdZad2ijem. Uöio je i pred Ebu Sa'dom ibn cl-lsrra'ili.jjcm iEbu Kasirnom ibn KedZd2om u DZodZarLu.
7o,im ic orputo\.o do I bu-l Hr'crra el- l \4r 'crJz ci j j :r i ' r : n: i t tr
lJlario t",ra"'", gorl irr;r ' Nrl 'urr toga r 'rrprrtL'\ao l . . ' r BdgJld i
n l r " nuuun ;o . Fbu l - l l a .en e l -K rd i r ckco l c : " l I l Jbc r i i i no i (u
i l , t r a ' t a t i t r f t , i ob rczo ra r i ' ( l cd je i r n ' ro i c l rn i c ' l Jud inJ i
ä r tuodo , l . 1 "do " u to ' n " dL ' k ra id u \odun i i t l r r ( kog ) i \ o l i '
Njegovi öejhovi i uöitelji
Uiio ie uz Vrrsra lbn Dza le|r lbn Arclelr ' l hul H:l 'cnl cd
Dare l ' u tn i1a . A l i j r t bn U tne t r c ' : r L r ' ' 1a i I l -Vu r l r i b r t
Zekeri i iaa cl-Dzerir i j jaJedan od .elhote prcd kurrrn ic Lbir- l I r lJ h l lr l : lo Tcl lu Jr Ll i i
bioje uöenjak (Ebu Bekr) El-lsrra'ili, mhimehullah. ali sudbina
sa ie Pretekla -
ö i ome kad i l c I l -Taber i i j mhr rnehu l l dh . kaTe : 'K -cn r ro \ ! n r r
Dzordzan kako bih se sreo sa Ebu Bckron el-lsma'ilijem i
slusao od njega. Stigao sanl u glad u öetvftak. pa sam sc
zabavio u haunnalnu (lavnon kupatillr).Suhadan san] vidio Ebu Sa'da ibn Dbu Bekra cl-lsnra'ilija'".pa meje obavijestio da jc njegov otac uzco lijek protiv bolesti
od kojeie bolovao, tc miic rekao: "Dodi sutra ujutro da ga
slusas." U subotu ujutlo polanio sarll na sastanak, kad ÖLrh ljude
kako p öaju: "Umro je Ebu BckI el- lsma'iLi "
Provjerio sa[r, irekoie da jc ol1 urnro prcthodne noöi."Ovo ukazujc rr to koliko 1c Et-Tabcrijj, mhirrehullah. iurio da
stekne Sto vise znaDja i kol iki je lr ud ulagao da ostvari taj ci l j '
. 'T j . s" . ih je ,nnro p. i j " ' "go i to je usf io uTcLirJranjc od n icgr ' (o l l rcv )' "Niegovossina. (ot , . prc! )
- 2 t - - 2 3 -
Sta, Ld,aaw" o. tu Zi,cL
Et-Taberijevi uaenici
Zbog nauönog stepena kojijc sejh Et-Taberijj, rahjnehullah,dosegao, ljudi su se natjecali da uöc od njega i da ga sluSaju.Neki od njegovih uöenika su: El-Halibu-l-Bagdadiji, IbnBckran, lbnul-Abenusi. Ahrncd rbn Ha.an es-Sirazij. lbnTujurijj, IbnuJ-Mehdi, Hibetullah ibnul-Husajn, lbn KadiS.Muhammed ibn 'Abdul-Baki el-Ensarijj i ntnogi drugi.
Islamski uöenjaci o Et-Taberiju
Ebu lshak u svome djelu Et-Tsbeketkalc. "(Onje) naS Sejh iuöitelj. Nisam vidio nikoga koje inao polpuniji idZtihad, tcprecizniji i ispravniji u miiljenju.Napisaoje brojne knjige o razilazenju (islamskih uöenjaka),
1safi j .kom) mezhebrr i u.ul i- l- f ikhu i u tornc ni ic imao prernca.Ebu Hamid el-lsfraini rekao je: "Ebu{-Tajjib et-Taberjjj biojepouzdan, iskren vjcmik, poboZan, poznavalac usuli-l-fikha injegovih ogranaka. Bioje to alim öistog srca i lijepogponaöanja, ispravnog mezheba '' i dobrog.jezika."lbn Kesrr. rchirnehullah. rckaoje: 1Onjel fakih. \af i j 'Li iejhBio je pouzdan i poboZan."Es-Sem'ani, rahimehullah, kaze: "Ebu-t-Tajjib ct-Tabcrijj jeSafijski fakih. Bio je ostrouman, savjestan, pobozan,poznavalac usuli-l-fikha i njegovih ogranaka."
Njegove vrlineZa njega kazu daje inao lijep karakter, daje bio poboian,öistog srca i llepog ugleda. Umro je u sto drugoj godini iivota.Nije posenilio, niti nlu sc shvatanjc promijenilo. lzdavaojefetve sa fakihima, ispravljao njihovc grcSkc. sudio iprisustvovao (nauöniln) sjelima.
priöa se daje presaolreko po.rroke ri tckc prc:kocirsi ie
.kokoa. pu.1" r."kuo, '<o-l i koic \mo u Inlado\l l sa' lr\ l l i rd(l i
Al laha. Allah nam Je saöu\ao u st lrostl
On b i se . A l l ah mu se sm i lo \ao . i a l i o a l i b i u !Üe l s lmo i ' l i n r r
sovorio. KaZe 'e da Jc t lao trckome .vo1u rnc'rr u da jc puprrr i .
ia ea ie on zar laaro. Svaki pul kad bi doiät). t .r j bi je natopio u'vodu
i gotorio, 'Sad.u ie poprar i t i Ndlon {ro 'e lo hri
odüzilo, Ebu-t- Taijib rekaoje: "Ja sam tijc dao daje popravis'
ne daje nauöiS da Pliva "
Et-Taberijeva nauÖna djela
l- Odgovot onifis koii sluiaiu nai,ike'to je ova knjiga koja
prvi put izlazi iz Stampe.t- Ko entßt Muzenüewg Muhtesdra - jedan njegov rukopis
saöuvan je u biblioteci DaruJ-Kutubi-l-Misrijje, u odjeljku"Safijski fikn", 266 (1, 3. 7, 9, 11), dok se ostali primjcrci
nalaze u raznim svjetskim bibliotekama,3 Krajnja baita o roalenja imama Safüe,koja se nalazi urukopisu u bibliotcci Saib u Ankari pod brojern 3101.4- Komentar Furu'a, autor Ibnul-Haddad el-Misrijj5- Knjigo o stepenima ialijskih utenjaka6- Cist '".
1. Raspruve sa Et-Talkßnijefi i El-Kuy'rl/i€n , kojeje do nasdospjelo putem djela Ia bekatu-s-Suhki,31182- I 89, 3/139- 195.On bi, Allahu mu se smilovao, komponovao stihove na naöinkako su 1() uöenjaci fikha öinili. Njegovi su stihovi:
Nisam pleslaido ztlonie o.likhu tro:itii Poleikoie stl?liiro Podtlosnts|,e dok i|rslinu nisdm slekdo
r? Tcsko le naai adekvahru üjca koja bi mogla izraziti znaönie arapskc rijcai
"mudzened" kad stoii samostalno. Poito nisa inuo prilikc da se upoznam
sa sadrzajem ove knjige. od[,.io sam sc za riic.: "Öist". alije taj prevod
Sto)l {+la'rrraz d nut'tiat
rrvjerovatno u akidi. (op. prev.)
Sta., i+lat11a, t tkt^,tiaü
paje tako barbd priliko Ltöeniai noli neprosparanih n oclnotu nct ono
ito "^dü no poslijetk stekao hila be:r'rijedna.Govorim po eseru koji .te prcnosi (sele/) slijedeti
a po kiiastr '''' ako ne znam etera,Kctd bi izuiovdo pulei'e istine to trüd uldZuti,
ondd bih u lome iioo da.rlepenLrk1d se niila riie ne ma:e pomi\lili,
a kad bih u tieskohnl! situacüLt do:do,Alldha bih molio i:adowljdn hit)
onim ilo mije dow)Ano,r, raA,' . ' ' , , I t l j , lo o-l tot ia.
Smft
Nakon Sto se nastanio u Bagdadu i poöeo ddati predavanja iizdavati fctvc. postavljenje za kadiju u Rub'u-l-Kerhu, nakonkadije Es-Sainrera.U rebi 'u-1-evvelu 450. godine po Hidzri (maju 10511. godinc)kadija EtTabcrijj preselio je na ahiret. neka mu se Allahsmiluje i nagradi ga svakim dobrom za ono itoje uradio zamuslinane na polju korisnog znanja.ViSe i detaljnije o Et-Tab..iju.moze! pogledati u iTvorinla:-nt h - l- Baydad,91358,- Tsbekata-i-Sirai, sIr. 12'7 ,- -E/-trsnr, Es-Sem'aniji. 4/47.- El-Mu tezim,8ll98.- El-Kanil Ji-t-Ta i h, 91651 .- Te |tii b tt J- E s fi a I i v e-l-L ügat, 2 | 247.- VelbjatüJ-E'aj an, 2/512,- EI-'Iber.31222,
- Mifu u-d iD\in a'1' -3,1,7
0
- Tohekalu's-Su ok.t-'.)/.t z'. ^ -^
- El-Bidaie ve-n4\thaJ.e' I zt.lt'
- En-Nudia,ttu'z-zantre ) ni'
- Keila-z-Zanun. srt 424. )100'- i eie rat u-z- Z c h e b, I t 28q,- Hediiietu-l-AriFn- 1 429.- Tariu-t-Tumsi-l''Al./ti Sezkin. 2/ Iq5- EI'E'ala,rt, Ez-Zerkelljj, 3/321,- M u' die m u-l-M ue I liJin, El-Kehhal' 5/37
Opis rukopisa ove knjige i njegova verifikacija
Zahvaljujuöi milosti UzviSenog Allaha pronadeni su rukopisi
ovog vrijednog djela u biblioteci Daru-l-Klrtubi l-Misrijje koja
sadri i brojnJ blada ndsc dragocicne proslosti
Rukopis ovog djcla na5ao sam pod oznakom Fikhu Timut,pod
brojem 628. Postoji njegova kopija u vidu mikrofilma pod
brojem 20974. Taj rukopis inra 43 stranice. tj priblizno 2l
list.Na svakoj stranici nalazi se otprilike 13 redovaU jednom redu. uglar lorn. ima oko 5 r i jei iRukopisje dobar i öitak lto upuöuje na to da.je diktiran i pisan
u novije vrijeme, a na to upuöujc i datun koji govori daje onprepisan 1313. godine po Hidzri (11395. godine).Naslov rukopisa glasi: Haiihi Risaletun rt-tReddi
'ala nenJahibba-s-Sema'a -Ovoie posla ica onorne ko loli sluitnie(huaike).Druga kopija ovog d.jela nalazi se u Marokx. u arhivi u Rabatn(d 1588). kao sto to spominje Ez-Zerkelijj u dj el|.r El-E'alam,3/222. Da nema sumnje u to da se prcd nana nalazc stmnlcckoje .c vjerodo:ro1no pr ipr.ujL. ni ihor orrr autonL. gor ori ,rprilog i to sto srno naili dva velika alima koja imaju vclikezasluge na polju kultumog naslijeda i koji slr se okoristi]iEt-Taberijevirn djelon i pripisali ga njemu.
VSto.,v Aü^rtß, d vtui'ri.t
'r Kijas anatosrja (op. prcv.)
- 2 6 -
Sta, Alß,M/r'dM,riat
Prvi al im je Ibnu-l-Dzevzii j , koj i je umro 597. godine po Hidzri(1200. godine). On citira Et-Taberijeve rijeöi iz njegove knjigcEs-Szrra'a inavodi ih u svojoj knjizi Telbisa-l- Iblis.(Yidl TelbisuJ- Iblis, str. 230, 235. 238.)Sto se tiie <lnrgog alirna. to je lbnu-l-Kajjim. kojije umro 751.godinc po I- l idZri (1350. godine). On je u ci. jelostj cit iraodijelove (tog djela) u srojoj knjrzi lgasetal-Leltefan.(Yidi: IgasetuJ-Lehefan. 11246.241 r 248.)Neki autori djclä o biografijama (a1ima), poput autora djelaKeW-z-Zunuh (21445) i Ez-ZerkeLijj u svome djeluEl-E'alafi (31222), takode pripisuju to djelo ovorn autoru.
Hvala ALlahu na Njegovoj pornoöil
Djeia o istoj temi
S obzirorr na vaznosl ove tematike i opasnosti po cjelokr.rpniislamski ummet. mnogial imi pisal isu o n1o1.Evo samo nekih djcla na tu tcmu:- Kitdhu-s-Sems'a, Ebu Tahir el-Kajsaranijj (djelo jeStampano).- El-Imta'u biAhkanl-s-Sezra 1 Ibnul-Edfa'aovo,(djelo je umkopisu i nalazi sc u bib,lioteci El-Muhanmedijje, broj 7457),
R i salet u n li Ze n fi i-i-S e b a beti ve- r-Re ks i ve-s -Se m a' i,Ibn Kudane el-Makdisijj (djeloje Stanpano),- Risaletun fi A h kam i-s-Sema'i veJ-Gina'i, Ib.r' Haznl(djelojc itanrpano).- RisaletunJi Hukni-l-Gina'i veJ-M asika, Mnhamncdel-Mer'aielij a, koji je umro I I 50. godine po HidTri,- AhkamuJ-Melahi,IbnuJ-Munadijj. sporninje ga i lbnul-Kajjim u djelu /gasetu-l-Lehelan. 11266,- Nuzhelu-s'Senati.Ibn Redzeb (djelo je itampano),- ZemmuJ-Melahi, Ibn Ebu-d-DunJa (d.jclo.je u rukopisu),- Risalctun Ji-r-Re*si rc-+Sena'i. lbn Tqirnijje(djelojc itampano).
Sto,, 14La.4r11 ,' o' nu ,iat
"Odgovor onimakoji vole da sluöaju
muziku"SejhuJJslam
Tahir ibn Abdullah itn Tahir efTaberijj eS-Sati'ijj
Njegov autorje imam, öejh, Ebu Tajj ib etTaberij j ,sl jedbenik Safijske pravne 5kole.
Molimo Allaha da pomogne da se okoristimo niegovimznanjem na ovom ibuduöem svijetu
Amin l
- 2 8 - - 2 9 ,
Sta, A1./ .+n1tuo'wu 'tiE
l .- Misl jenje imama Safi je o onome ko sluia muziku- MiSljenie imama Malika o muzici i onima koji jc sluSaiu- Nlisljenje Ebu Hanife o muzici- Sumnje onih koj i volc da sluiaiu muziku- Dokazi iz Kur'ana koji upuöuju da je muzika zabranjena- Dokazi iz sunneta koji ukazuju da jc muzika zabranjena
UVOD
U irrre Allaha, Milostjvog, Samilosnog
Gospodaru. olaklaj iuöini da se ovo dobfo zavrl i l
Kadi. ja EbLr Tajj ib et-Taberüj. radi jal lahu'anhu, kaze:"Neko rni je postavio pitanje: 'Da te Allah uöini srctnim takosto ici Njel l lu bit ipokoran, pomogao t ir Al lah mr ist ini iuöir iote od njenih sljcdbenika.Kakav je Sefi j in, radi jal lahu 'anhu, nezheb (stav) u vczisluSanja muzike i rr lSl jcnjc o grupi kojaje sasvim pretjer?la ul jubavi prcrra sluSanju (muzike) i si lno sc u nju zal jubi la lakoda ihje ro navelo cla kaZu daje to dio vjcrc i da ih pribLiZavaAllah!1, slLbhaneh, i Njcgovom zadovoljstvu. le da sc na nJihspusta Allahova milost na si jcl ima gdje sluSaju muziku?Onito.javno öine pred nuslinanilna ne stidcöi sc nikoga. nit ipoitujuöi bi lo kakvo rnjesto.Onje zatraZjo od nrcnc da dodam iono S1o se prenosj o pokualcnosti toga i zabrani.Od Allaha molirn pomoö i dajem sljcdcöi odgovor:
Imam Safija o onome ko sluöa muziku
Safi ja. rahirn<h.rl lrhrr t t t ' t t .djc t ElebuJ-hnli kt ic:iMur j ku t . noLud" ' , c r : t b r \a ku l s s r l c i l l e i s l l n l l h l l : l t l ) '
Isto tako rekao je:"Onai ko puno slu!a muziku rlalounran je i
od n jega se ne n r i na s r i cdo tc r t i c " '
Ä to s " r i i e ' t , , . r n j . , , p ;e r rn j r t u cne ko t r r r ru n i j e z rh -an j cn : t "
s l i edben ic r . a l r j skoP r l czheb . r . ' ad r j r r l l ohL t ' a r \ ' r r n k ' r ; r :' ' i o mu n iLako r r ' 1 . J . , z ro l i c r r . r . bcu obz i r r d : l i o r ra h i l . r
otkrivena ili iza zastora, bcz obzira da li ona bila slobodna ili
ropkinja."Safiia, rahmetullahi aleihi. rekao jc:
okupi ljude daje sluSaju (kako pJeva)
svjedoöenje se ne Prihvala."
"Vlasnik ropkinje koJ imalol lmnik je i r icgovo
On ie izrekao oitro n1iiljcnje o takvon öor'jcku i rekao:"Onle 1E7as. 16 Njen vlasnikje nalouman. Pozvaoje l judcneöemu losem, pa jc zbog toga malornnan i greian."Od Sahje, radijalLahu anhu. prenosi se da j-c, on snatraopokudenirr er-iegöir-. lj. uclaranje palicom rT. tc je rekao:"To su izmisl i l i zindici". radiodvniania l judi od Ku/ana " '
" Tj. nc moTe biti sudski s\lcdok. (op. prev.)" Tj. sluknjc zcnc s kojom mozc srupiti u brdk. (ol lrcv )rd Ed-dei ius ic oür jko i i n i i . l jubor)roran r rcma svoio j zcDi rd-dej lNic .takoder, onai koli pusri liudc dn glcdrlu ono nicgo\o ito ic nraac zdbranlcnodrugimx da vldc rako da ih on !trli kako onr 10 glcdnju On kao dalc scbeul in ioblagnn u poglcdu loga U f idd isu se nrrodr : "Drentrct jezabrani tn
e d - d c j i h u - r , ü 1 o , , , - l ^ r , i i . L . ' { n u , , ! r , r . \ ^ v ( 1'
P o p u r d - l i r r t e ! . \ " , l i r . l . . , . r h ' r ' , . ' r r u . r . . . , , r . ' 1 , u J , r ' 1 . ^koznim c i l imima. jasrucima i s l . (op prcv. )" Z i n d i k . D . d n L I o n ! i c r r . ( u p t r ( \ . r" O ! o n l \ o . l
l b l l ' K . ' r . r ' r u t . t t g d i n J - t . h c | ü l } - J / r r i ' r lkazc: "Akoje to njegolo nriiljcnje o pih|lu ct-tegbirä ito opravddva limcÖto odvraöa od Kur'dna, dok to p.cdstavlid samo roczilu o odricanju odovosa svi.jctr. koju pjeva pjcvra. dok Dcki prisurii udrrdu pallconr po
Sta, A|ar11t 'c nut?i'ot
30 - 3 1
Sta, {Al^.fia'a Sta, ibltt rwa' o' ttu /ri,ot
Safija, radijallahu anhü, r djclLu E.lebu-l-Kadi, kaZcl"Pokuclenoje po hadisu igranje tavle, dokja stnatrampokudenim igrarrje sa rupama - tojc drvo kojim se kopa mpa -kao i sve öilne se ljudi igraju, jer igranje nijejcdna od osobinavjernika, niti ljudskosti."U tom djelu kaze^ i sljedeic: "Nema prepreke u rnclodiönomuöenju Ku/ana " i uljepiavanju glasa prilikom uöenja na bilokoji naöin. Menije najdraze brzo i tuZno uöenje."
koznom tcpifin ilipo Silteru u raktu s njcgovitn pjevanjen, & mi ie ondaznati ita br tek rekao o cGtegbiru kotije po njemu, popur tiloga u moru.a kojijc obuhvario sve loie i sabrao svc sroje zabranjeno?t ^ Allatr ieizmedu Svoje ljerc i svakosa "uöenog" koji ljüdc zalodi i neukog
"" Rrjei lahn (mclodija) inu sest znaöenja (u a.apskonjeziku):grcaka trilikom gramatiakc analize rleai ilireöcnicc. jczik,
-o,esrnJ { r rJ lJJ ia) . n i r -ormno. l . - . r tu / t r i / . ,J ier re.Hafiz 1bn Hadzer u djclu F"lhuJ-Rai.9ll2.k^zc: "Medu prijasnjnn_seneracijamd (sclcfu) bilo je razilazcnja po pitanju dozvoljcnoni üöcnjaKnfana melodiöno No. sto se tiie uljepSavanja glasa i davanja prcdnostionon ko nna Iijep glas nad nekim drugim. po lom pir.rnju ncma razilazenjx.Kate se daJc ̂ bdul vefihab el-Maliki smarrao zabranjenim mclodiönouöenje Kur'ana. To prenose Ebu-t Tdjjib et Taberijj i Ibn Ildmdanct HanbelUj .IbnBcttal,'lijad. El-Kurrubrjj,.rd malikijskih uecnjaka, Et-Maveftltl.8l'Bendenidzijj, El Cazalj. od iarüskih üöenjaka, i aurat E.-zchirc.odhancfüskih utenjrka, smatraju daje ro pokudcno.To tniSljenc odabrali su Ebu Ja'la i Ibn 'Akil. od hanbeljskih uöerriaka.Ibn Bcttal prenosi od nckih ashaba i tabi'inr dajc to dozvotjeno.Toje Safijnro misljenje, a El-Tahaviü to prenosiod hdncfita.El-Fevraniü. od irrtskih uaenjaka, u djclu t'l-/n.lr.'kaze:"Dozvol.jeoo jc,.ak je preporu.cno.,Razilaienjc se odnosi na ro da li svc harfovc pravilno izgova.a.dok o tonc ako bi ncito pronücnio En-Nevevtj u djclI Et-Tibjm ka2c:'Slozili $, se daje to zdbmrrieno.',Sto se tite nrclodiinos uienja KühM. Safija najcdiom miest nalodidale 10 pokudcno. a na drugom lnieslu da ',ncma nikakve prcprckc n tome.,'
Imam l4alik o muzici i onima koji je slusaju
Sro se riac rmama l\4rr l ka ibn Frre'r ' raJi ial ldhu anhrr ' on jc
irtrnlo .," i lu i nicnn ' l .reanic i rckco: Alu ncko kupi" r t , ou , tu
tqu p j " t r . o r rda i r r r : r p ra ro ' l a j e v ra l i DL ' s lo i c o r r l s
fljl3liJi"o,.,,",.' l, osulil- ndnu\n,kr MeJine. o\rrl16rj6;66 rUn sc'dr. On krzc: 'Lbu Jrhia es-Srhibi j j u ' toioj
knjizi navodi da on u ton1e ni.jc vidio zapteke "
Niesovi slicdbenici kazu: 'To nc znaai da imd d\a raTliiild Driil.jerja. vc'
da se to orjnos; na avlie mzliairc si acijc Ako Tbog mclodiönog uaenja nc
izad€ s pravog puta. ondrje doTvoljcno. u protilnom !ojc zabrrnleno''
El-Maverdiij prcnosi od Safiic da iko mclodi.no u.cDJc (zanoienjc
prilikon uaenjn) dov.dc do toga da sc Dcke rljcÖi D. izgovarajr kako tr.br,
ondaje to haran I dko p,cnosi lbD Ilamdrn cl IIrnb.liLi u djeh' rf-(i'dc
Hafijski üacntaci El-Gaziliij, 11-Bend.nidzijj i autor djcla E1-Zehire.keir:"Ako ne bude propuirlo duTinc kojc bi pofcDrcrile InelodianosL. ondrJemustehab, u prori!nom nc.iEFRaf iij iznosi neobi.no mislicnjc, iz djela Enttti Es-Strohsi.daotczanje nikako nc ircliTo prenosi i Ibn lla dan kao miilier jc hanbelija. tli je to sirbo i nc uzrnrr
Ono sto sc nrozc izvuai iz dokLrza ( brz i ranih na Kufar is"nnctu) jcdaicpolreban lijep glas prilikom uöcnja Kuran!, t onaj ko 'renra liiep glas rrcbada se trudi da sa !1o vire ulicpsr. kao ilo kaTc lbr Ebu Mellkel"U trljepsavanje glffa sptda j ro da pnzi nr pravild elodianosri. i'r lijcpglas tirn€ posraic licpSi."' /
Ovo navodi ibnu- l -K. i l inr . 1 ,245.cx i t l t iua i FbuBekmctTa Lr i i ls(lmaln Malik, rahinchrUah. to smaLm m0hanon zbog kojeje dozvoljcDovratiti slLrskinju, tl. poislovjeaLrjc ic s osteacnom rcbom ili roboDr s
3 3 -
Sta, 16L/ anaro'wu 'tict
Imam Ebu Hanife o muzici
Sto sc tiöe irnamil Ebr.r FIanif'c. mhimehullah. ott to snlatmpokudenim, madaje dozvolio da sc pi je c1 arrrscl/e, rr, doksluianje muzike uvritava u gl i jehe.foje (mczhcb) stav iostal ih stanovnika Kufe. zatim Suljanac . Se r r i J r . H r r r r rada . l b r . rh inu en - \ ch r i i . r . | ' i . i b i j J i J rNcll la lnzi lazenja mcdu nj ima u vezi s 1jm.Isk) tako. ni je poznalo da sc o pitanju pokudenosli (muzikc) injene zabranc iko iz Basre üzi lazi, oslm ito prenosi se od'Ubejdullaha ibru-l-LIascna elrAnberi ja da on u tone ni. je vidioniSta lose.Ako jc to pouzdano (preneseno). ipak su se al imi iz raTliöit ihkrujera sloTil i dajc muziku pokualena i zabrenjena. nada se sIni! l jenjerr vecinc razi lazc dva öorjekar Ibmhinr i 'Ubcjdullah.a Allahov Poslanik. sal lal lalru alcjhive selle:n, rckaojcl"PridrTavaitc sc vel ike skupine." I
" ' E l -nn 'sel les jc cnio i lo sc st iv i lo d. kuhN. pr jc od losr lspar i lo d! i rc
' ' l l .d is jc I r lo s lab. Bi l jcTi gr lbn Nird2c. hrd is br . 1950. od El Vcl ida ibnNlüsl l lna. ko j i k .Tc: " l l .d is nrm j0 ispr iaao Mu'an ibn Ri t i ' . cs Scl .mÜt odLbu ll.lctr cl ti'dmrr. r on od Errcsa.U n jcgo'om lancLr prcfos ihcr j . Mu' rn ibn Ri la 'n. a onjc s lab u f rcnoicnluhddisa. k .o Sto sc n. !odi u dtc l l r t t - r ( l / r r .2 i l58.U n jcgo\oDr scnedurcEbu I Ia le l c l -E arra. Encso! s lusr . Krzc sc dr jc n jcgolo i . rc Huinr ibn'Ata. d od r jcsr s . nc f rnn. hadis. Ibn Mc' in k .7c dr on lazc. kao sro scnavodi u d jc lLr r / -7 i* r iä .1,4 l7 4 l l i .Ahüed sa (u,V,s, .d! . '1 ,27E) br l jez l kao nrc lkufpr .noscai n jca i EbuUmrmc c l Brh i l i ja ( -1 l381) . . or r i icö i 1bn l -bu [v l r .Njcgolc fii.ei velikc sktrpine, zDrac: brojJrc skupinc. jcf ic njihousaslasrost ntübl i2 . idTma\ EeSulnt i j i . tum.öcai d jca i ' \c l ike skr ' f r rc" .k . . 7 c l | . l ' . f i r ' c t ' , 1 | r J J r . " u I n k ^ . . e d r / . t r . , \ r . " - r : . ' . ' .
l l .d is upuöL!c n. ro dr ( rcbN postupat ipf .mr nr i i l jcn j r \eüinc. '
Isto tako kaZe: "Onaj ko, rrapusti dZcnlat' unloJe
.tZahilijetskom snrrcLr'
Na ip re ie j c p r l J r7 l \ : i l l sL n l l 5 l l cn l i l \ ( j l ne poPuro \o /3 one
t oi iz.t" o, . . .ut.. t , ' \ niu \ j(rtr ' da 'c u' idura i Ja u porl ' r i ju
ff inj irog o.laberc nrr" slo lc siE rnlr ie I tr"n c orro i ln rc bolje'
Sumnje onih koji vole muziku
Ako neki od onih koji su zavecleli sluianjcm rnuzike kaie:"Mineöemo ostaviti slusanie nuzike ako se ncki islamski
udeniaci slazu onin Sto mi kazelno i u sla sn1o övrsto uvjerenl.
osinuz dokaz iz Allahovc Knjige ili sunneta Allahovog
Poslanika, sallallahu alejhi vc sellem, ili (kao dokuz navcdcte
misljenje) ashaba i1i tabi'ira. radijallahLL anhrtttr "
Odgovor na to glasl:Vjerovanje te grupeje u kontradiktomosti id;md'orn islamskih
uöenjaka. Medu njinra nema njko ko to snatra vjerom, njtiibadetom (pokomosiu) . Ne prenosi se od nii]r obznaljivanjetoga na.skupovima i Lr dlarnijamd i porcd loliko öasnihmjesta "' i odabranih clana.
' " Hadis je v jcrodonojrn. Bi l icT. gr ̂ hned ( l /2e7, I10) . Buhaüid.br .7054, iMusl rm. bf 1846.Njegove rücöi :onaj ko nrpust id icm'4t . . . (obja in ia!a) Ibn Ebu Dzc re 'kaZe: "Pod napustanjem se todmzuDrijcva rrud da sc raskirc prisegr koidje data doliinonl emiru. ta nrakar r)etinr ncznatnim.'Nj€8over i jc . i , . .unro je dtahi l i i ic lskon'smrtu. znaÖc: t tk0v je n j ihovnaöinlmiranja u i arhiji ka.l ncmaju vlddarx. Ibn Hrdzer kazc: "Pod
dzahilijjelskom sntrau . . misli se nr sla le sm|li koix ic poput smflipredislnmskjh ljudi koji su unrirrli u Tabludi. Olri nisu imali vladara kojenrb ise pokoraval i . ic r onin isü znal iza 1o. T inrc se e mis l ida je dot ianiLr lnrokao ne\jemik. !ea kao greinik.To Poredcnie nroTc inr.ri i linjsko znaaenjc. To bi ,naailo da on umircsmröu nekogr iz rrcdislanrskog .loba. m.da sanr Dc spadr u tc ljude. lli.lc ronavedcno kao odvmö rjc i upozorcDjc. nko d.r se tinrc nc:el1 ricsolovaüjsko znnacDic.' (krltj saTelog ci(ara). Vidi: F"tl't-l-Bati.ttt:
Sta, i+laaw) d fiu,l,iat
_ 3,1
Sta, ial,a.rnor o' tl1,tiZi.t
l \ . i i i l jcnjc te grupc.jc u kontradiktolnosti s onim u vczi iegajesaglasna svu ulema- Allahu se utjec'emo od poglcinog puta.Dokaz ncislravnosti nj ihovog mii l jcnja vidl j ivjc i iz samognatina niegovog jznoienja.
Kur'anski dokazi o zabranl muzike
Sto se t i ie K!Lr' 'ana. to su Allahovc. subhauchu vc tc'ala. f i jeöi:Ima ljudi koji kupuju priöe za razanodu, da bi, ne znajuiikolikije to grijeh, s Allahava puta odvodili i da bi 9apredmetam za ismijavanje uzimali. Njih aeka sramna
Ai!a, racl i jal lahLr 'anha. prenosi daie Allahov Poslanlk.sal lal lahLr 'alcjhi vc scl lcm. rekao: UzviScni Al lah.je zabranioropklnju koja pjsa. r jcnu plodaju (kqrovanjc). njcnLr zaradu.njeno pouc'avanje j slusarl je (kako pieVa) " ' ' .7atim jcptortiot" Ima ljudi koji kupuju priöe za razanadu . "
" lbnu I Kai t im { 1,149) . tos lo lcc r rcnosr o\ e r i jear i Pr iprsutc ih Ebu Bckr !
/ " Kurrn. suLr la lazr .6' I lnd isres l b. Bi l ic7c gr Ibn Fbunl-Durf r LLdjc lu Z-1nl ihu- l - t l th t r i i lb t lNlcrdc!.ih. kao ito s. n.votii I tiicl! Ld-DuttuJ-IIeusu,.at5t)F l { 'Hcjsc i r l j i g i l r i lod l L ld l . l \ t iu . : t1 !1r i -Z! tu i l t .1 ,9| . i k .7c: "Bi l ieTi grEr
'ldbcüniij u /j1-rrsdt'i U nicnm (rj.govom l.ncu rnrnosihca) sc nahzc
dlorica kojc üiko d.ugi nc sponrnlic. kio sro se alazr i Lqs ibn Sclirn. a or)jc n dc l lß F.1-Bclhcki j i ka7. : "Prcnosisc od l - . tsr ihn l - lbu lv lus l imr. on g.prenosioLt^bdu I i i .hmdns ibn Srbi l r . s on od ^ isc, r l i h .d is n i jc
Hadis s l iaan n jcn od [b ' r UDr.nrc b i l jc2e ^hmcd (5]257,268).T i rmi , i j i (1247). Ihn Madtc ( l l6 l l ) . Er ,Trbcf i t j (71103. 780, \ ) u dtc lLrEl -M ü ' I : t " ' ' lkbh. L l Bcjhcki j i u . lar" r r . 6 , 1 5. Ls SLr ju t i j i uI td- Ihm - I tcnskt . : t t59. i f r i f isu icg iSc ' idu ibn Mcnsu .zat iDr IbnEbüi Dun'id Lr Z",rrlJ .lr"Idlri. lbn D;crir. lbnu I l\'1un,ir. lbD l-buHal im i lbr Mordclc jh. Niego! sc icd lc s lab.Kso hadis koj iprcnosrOmer ibnu I I l rurb. r |d i i j r l lahu rnhu. b i l ic t igr LtTabcmnijj. U njc,nu (njcgovonr scncdu) ie.rczid ibn AbdLrl \4clik cr-Ncvlelijj. d on ie odbracn Vciinr hrdiskih uacnjakr snrrrrr gr slabim.
r . - h , . s - S a h b : r ' k i / ( : ' l p r t : r u ' r r r ' A b ' h r l l a l r r ' \ r V c ' r ' r ' r "
l^"j.]"äll "r*, 'I o iu nrrrzika i nit n. slu(rrrit ' i
ö;;him Fn.\eha i i l rck:t . t t ' ' , : t m a Ü ud' I ol t t ' L ' p u i Lt pt t i e 7a
fazonodu ". to lc mu.Trti.d
, -L" i ia.a,, et-ao. ' i i rckJo rc:
' l ' r r i . 7e -1ln 'rn,rrr . rr r l r rz kr '
lsto Lako I / \ iscl l i Al lJ l l kJ7( : Pd ' /d/ se ovom oavaru-iädavate - i,smiiete se, a ne plaöete - nego ste bezb ini
ßamidun)?ikime od Abdullaha ibn Abbasa prcnosi da rekao ic:-.Sarrridan n inarjeiiir pLenlcrra Huncjr znt(:i "/:iAr7
To navodi El-lleFcmijj u dt ltt II!l:1".\t.-Z!rui.l.1i<)t
Kao hadis koi i preros i ̂ l1 ia . r rd i i . l luht r 'arhu. nd 'odr ga Ebu l r ' l r '
U njemu (njc-qovom scredu)je Ibn Nebhrn r oDjc odbaicn. lo n.rlodi
El-Hejsenrit u djeb JLrrir'rc' -.-z.raid lt9lrsEser je v jcrodosroj rn Prenosi gd El -F lak im ( l r l l l )od Hunrc jdr
el-Ha[ata, oD od 'Anrnr.ru cd-DLrhenijr. on oil Se idr ibn Dzutlejra. on od
Ebü-s-S.hbra. a on od Ät ldt r l leh! . N. ico ga ic (n c i ic los l i ) . a porom rckxo:"Njegov senedjc poLrTdan. !li ga Buhrfijr i Nluslnn nc nrvode '
Ez-zehcbijj se slaic s ,,iin| k.rzc: "llnDrcjd ic lbn zij.d. r on jc dobrl
prenosi lac hadisr . ' lb DTcf i r c l Trbcf l i l ( l 1r l9) br lcz i s l iarn hadis od Fbu
Sahra koj i ga pr .nosi od Lb! \ ,1(ra! i i . c l l lcdz l i ja . c on od Scid0 rbtDtubejra. On b i l icz i i hadls od l lnDrc ida e l - l l i r r t . kot isno mni icspomenuli. Biljezi sl Fs Suiuriij u üeh 1jdD4lrr!41tu,s{r. 5I I 5 9. ipripisujc ga Ibn Lbtr Sclbl. Biltczc gr r Ibr F-bu d Dun ir. lhnu I Nlu|7ir iEl-BcjhekrI u ücl! S"'//,,G1-1,x,,. N!\!di s. Ibrru'l Krjiinr u dlclutt-lgare. l/25S. i ffifi\ujc sn lbn Nics ldu Nrlodi gr i ltrr Kcsn !Tefsitu.3l141."" Ed-Dutrü- l -Met 's t . - i t ig .drru d i .1 . kNzc d i ra\odigr lbn Lbu-d '
9*:"'.",Ed-DüttrJ-ilIlisut.5t\l59. rulll dr.l. krzc de nr!o(li ga lbn Ebu fhlin
" ' Kür 'an. sura Eh-N.d: .59-61.
J i (Eser) jc \ rcrcdonol l l . B i l ic2 i sr Ibn Dzcr i f . l7r ' : lN od N4uhrrn cda ibnSevra koj ip f .nosi gr od lun ' r lcm, on od Kr t .dc. r on od ' lkr imc koo iodSulana koji gd prcnosr otl s\osr ocr. r on od lkrmre Biliczi ga Ei lsczzu.Prcnosioci hodisn su ! crodoslotni. kro itL) sc rrarodi rt d|.lr Mcl:nl.\ti'Z.taid,1iI16 Nrlodisc ü dtclLr A./-D4l,?!/-,ltunrnl. 6, I -l l. i krzc sc duprcnose ga'Abdu-r'R.7,.k. El-Firirbi. Ebu'Ubc d. tt rlJ.ltt t a.loil'Abd
ibn I hrn.id. lbn Ebü-d Dt)n )x. ! üel\t Z."t"1ttJ-Ilchthi.
3 1 -36
Std, Al,a,M/t' o' l|-riot
MudZahid jc rekao:"To jc nruzika na narjcöju slanovnikaJemena.Tako sc za nekoga kazc cla je samid ako pjeva
1uz muzikul." 5r
Azrllenik.rzet'I zavodi glasom svajim koga moieö." "
MudZahid ka2c:"To su uzika i nrLziöki instrumcnti." 1:
To je ono Slo se tiöe Allahove Knjigc i tclsira onog Sto scprenosi (spomenulih ajeta).
Dokazi u sunnetu o zabrani muzlke
Fladisi Al lahovog Poslanika, sal lal lahu alejhi ve sellerr. koj izabranjuju rnuziku sujasni i nedvosurislcui. tako da öe bitidovoljno da navedemo poznali hadis iz Buharijeve zbirkchadisa.Imam El Buharijj biljeii u Sa/rifz od llbu Musa el-ES'arija dalos l rn . k . . a l l a l l : r hu c le lh r c . e l l c rn . rek : ro j c :
lbn Munzi r , Ibn Ebu Hrtnn i E]-Belheki j iuSr, . ' , .lbnu 1 Kdjjnn navodi ga u dt l! EI'Isast. 1,276. i fripisujc g. Itln AbbasuA IbD Kcsir(4/260). pnpisuj0 gtt Ibn Abbasu.' r (Eser je) \ : tcrodoslo jan. Bj l je i i ga lbn Dzcr i r ( l7r '19) |urem l . r i l ! ibn' tJ i . inc. ko j i ga prenosi od 1bn [bu Nedziha, a on od Mrd2ahida.BiljeTe ga Sc'id ibn Mensur, 'Abd ibn llulncjd i lbr DTern od lkrnnc, kaoito sc navodi ü djelu Z,t-r unü-Met,sul.6it t2.Jr Kur'an, sun l'l-^fa',6,1.j j
(Eser jc) ! jcrodonoja i r . B i l tez i g i lbn Ebu Hat i od . lah jaa ibnu IMLrgrrc, koji ga prenosi od Dzcrira ibn lt4ensura. ! on od Mudzahlda. kxosto sc Ddvodi u djelu /grretGl-Lehefan.21358.Bilie;i ga ]bn Ebu Hatim od hhjaa ibru-l'Mugnc. koti gd prcnosi odDzerirä ibn Lcjsr, a on od lviud;ahida. (prcthodnr rzvor)Ov.i lanac preiosilacale dobar zbog sahda i mutabi'.ta (hadisr slianog,naöenja)zbog El-Lcjsa ibn Fbu Selinu.Bi l jcz isa lbn Dzer i r ( l5 /81) purcm lbn ldr isn. ko j iga t rcnosiod L. jsa. a on
Nirodi ga Es Sujutiij u djcl! Ed"Dutn-l-ive,'stl, 4il9l. i kdzc dd grnavode Sc id ibn Mensur. Ibn Mun,ir i lbn lbu d-DunJn ü djeh'
Sto-\/ iLl@.+tu1' ar mLt'?iat
-Zaisra ie .c pL'Jr\ i l - l j trdi i ' ' r In;J,Lrrrrrr(r i ' kui i ( '
äo t j u ' r , i nc rnoml " r r r ' r l l c l r u l i r r r r ' z i ' ' l ' r ' : r r ' r ' r t ' r ' c t r t c
ü2nouar i . t r podn , ' ; j r r h r l a . r r l t l r o r p r - r i ' ' r " ku ' c i r I
i ipasati. Srrornolr.e Irr l-r l i l i purrroc l ' :r ' : ' rrr i ' dJ dnJc
sJira. I zaclctrt cc ' l -rr:r-rrc.rro! J AlIh 'rrblr rrrcl r ' htdo nrt
n i i h . r ro ru t i ' ' . . ' r r ckc i . i zub l i i t i r r r n l i r n r r r ' c i ' \ i rÜ ( (1 "
Sndrjega dor,r "
'salrihtut'BtttHtiiir ' ' I l' li '<Y"
a u p t a t j ' t tA l b r , \ 4Jd /c : r : l c i P ' ' r i r r r t cc ' c l j r ' d i i ' ' ' o J
ummeta koji ae pili alkohol, lllzivajuöi gir drugirr irnenrma. a
oovrh nj ihovih glava bit i öc svirka muziikih instttrmenata 1
pjevaöice. Allah r le ih izobljöit i . tako ito öe naÖinit i od nj ih
majmune j svinle '
Islamskiuöeniacislaiu sc u lonle da su fazvral. svlh za
mu5karce ialkohol zebmnjeni. Uz ovc najstrozi.jc harame
Poslanik, sal lal lahu aiejhi !e sel lcm. sponlinjc i I11!L7iöke
instrumentc. za kojc vaTi isti propis.
Ovaj hadisje najiasnij i inaj isplavnij i dokaz iz surl iela dajc
muzika haram.Ibn Hadicr cl- 'Askalal l i j i . Ll konleDlalu ovoga hadisa navodi:"Ovoje opasna pdielnja oninra koj i budu odobravali ono itojc
Allah, subhanch. zabranjcnin uöinio. ni jcnjajuöi imena ltnr
zabranjenilr stvarima." ir'
Danas pojedini 'töenjaci ltluzikLl pol-cde sa cvrkutolrOni govore da. ako 1c cLoT\'oljcüo slLlsllli cvrkut Pt1ca.dozvoljeno isluSanjc muziökih instrrnlenau koji pfa!czvukove. Odgovor na ovo jc jcdnoslavall .U ieri jatskim izvor' irna ncma dokaza o znblani slLl iania c\ ' fkl(aptica, a muziku zabranjuju:Kur'an. sLrnnct i ' idzmil. ' '
Sah iht-l-R uhntijj, lz kai.n rar. ltrrrrlroli. | !rlSl
ldZma' . konscnzus u icr iakd tc . lnog ! rcmc.r .
3rJ l 9
Sta, A|trn1tu d fi1L,t rbt
Prema lornc, ova analogija (kijas) ne vijedi bez jasnog dokazaiz Ku1'ana i l i sunneta.lman1 El-Alusijj u svone T/^r/ü spomenuoje citlmni hadis. azatim dodao:"Ovoje jasan dokaz o zabrani muziökihinstruntenata." 53
SejhuJJslam, u svojim Velikitn Fetramaka\e:"Ovaj hadis upuöuje rra zabranu rrruziaklh instruucnata. "
5e
Sto sc tiöe iz sunnela, (dokaz)jc ono Sto prenosi Ebu Urnarne,radijal lahu'anhu, od Allahovog Poslanika. salLallahu'alejhi vesellem, da rckaoje: "Neöe niko podignuti svoj glas pjevajui i , ada mu Allah l1eöe poslati dva sejtana na riegova ranera koji öega udarati svojiln petaDa po prsima sve dok ne plestanc." ""
Ruhül-Me'ani .2 l i76.
.. MedUnu'atü-Fltnü.lbn Telnrijie, I l/:91."" Njcgov lanac pretrosilaca sldbjc. Biljcziga Et-Taberanijiu didr
EI-Mt'd:.," u-l-Kebn. hadis bt. 11 49 .
- Prvi sviraö na Zemlii- Jedan od uzroka kainjavanja naroda- Tri vrste dozvoljene zabave- MiSljenja ashaba o muzici- Da li je muzika uzrok nastanka nilaka u srcu?- Ibn OmeroYo proklinianjc onih koii pjeYaiu
i slulaju muziku
Prvi sviraö na Zemlji
Ebu-z- Zubejr prerlosi od DZabira ibn AbduLlaha, radijaLlahu
anhu, da rekao je: "Allahov Poslanik, sallallahu alejhi vc
sellem, kazaoje: ' lbl is, Al lah ga prokleo, bioje prvi koj i lcnaricao i prvi kojijc svirao."' "'
Abdu-r-Rahnran ibl1'Avi raclijalLahu anhu. pr-eiosi da AllahovPoslanik, sal lal lahu alejhi vc scl lern, rekao jc:"Zabünje o mije da (slu5an, dva glupa i gleSna zvuka: zvr'rk (rnuziökihinstrumenata) or prilikorlr blagodati i zvuk nalicanja prilikournesreöe (smrti)." Lr
"' Ei-'lrakijj kazc: "Ncma utemeli.njd (tvrdnie) da hadis prenosi Dzabir'Navodi sa autor djela r/-ftderr kao hadis kojcg prcnos i Alij:r jbn EbuTalib. Njesov sin ne nalodl E^t iVßn.du.' Ytdi: El-thja,2i)E2U njernu se nalazi Ebu ZubejLovo "od. od". a rloidajc i larro llao sto senavodi u njcsovoj biosrafrliEs-Sujutiji hadis navodi u djelu l'lt'esail. 9,19. i kazc: "Nd!odj se u dlcluft-Firdeys od 'Atiie."" oio L, ,agr"a"u *"na; sc kao dodätak u ncknn !erzijama hadisa"" Hadis jc hasen Bi l tez i sr I t rDr iz i j i . hddis bf . I 0 l I i kazcr ' ( l lad is jc)
hasen-sahih " BilieTi ga i El-tlakinr. dok Lz Zehebiii Dista niie prigovoriona taj hadis Billezi ga El-Bcihcktj u diclu tr-s!'gr"-1-(!rrn.Svi ga biljezc sa seredom od lbn hbu Leilc. on od'Atrl. on od Dzab'ra. aoi od Ibn 'Avtil. U Djcgolom ldncu prcnosilacd nalazi sc Ibn Ebu Lelld. d on
ie saduk, slabos pamaenia kro ito sc nllodi u djeh, t-Toktib.2it84
- , 1 0 ,
Std, &ld,,M.d, a fltu,i.oi,
Jedan od uzroka kaZnjavanja naroda
Prcnosi se od Sehla ibn Sa'da cs-Sa'idi ja. r.a..da "Allahov
Poslarrik. sal lal lahu alejhi ve selleln, rekao je:"U n1om urmnetlr6e bit ipadanje (kamenja sa nebesa), propadanja (u zemlju) ipretvaranja l judskih l ikova u i ivoti lr jske", paje upitan:"Kada. oAllahov Poslaniöe?" "Kada se pojave nuziöki instrumenti.pjevaöice i kada se alkohol bude srnatrao dozvoljcnim.""
Oval hadis nnr polporu u Encsovom hadiN koti nd!odi I-1 Flcjs.nriji udi.lt M.d:Dl!\t-i-Zcrai,3/13. i kaze: "Prcnosr ga El-Bczzar.a prcnosiocisu pouzdrni." Isro tako ima potporn u fiadisu od lbn Avfa koji pre|ose EbLlJa'h i El Bezz.r. U njesolonr senedu r)alazi se lbn Ebu Lejla, i o qcn jcgo\oreno. To na\odi ü Ilcjsc'nijj u djclu M.d:nrc\H-zerait,31t7.l r n o o , p o r r . I n i J ' o r n h . r l . s , r k " r b r l J . r l L , L B . l . , s : i i ' J t . l , r
Er-Ruhtijat.2l21lt. Albairiii kaTe: Prenosioci u njegovom senedir supouzd0nios im El-Kedimr j . r Onje opruzcn dd izDr i i l j r hrd isc, r l iu ovonrs luaajnto ie nerbu hadis.paga Ed-Dta d jc lLr t ly" l ' lar" . I /131.b i l jc2 i
NapomeJra: IbnLri-Kntini, rahimchulhh. ü djch Eusar" krz.:"Po-s lcdaj o!u katcgo. i ikn zabmnu gdie n , iku na, iva Slupim zvLrkom. a l ii r )e sanm tak\ l rn. lc t gr je opis .o isd jcsnim. ̂ko u lomc nc nro icnrovid i . t i , .bmnu. ondi r iu öcmu ne r rozerro v id jc t izabranu.Krko d! ondkoJi jc pobozdn dozvol jüva ono i to j . A l l .hov Poshr ik sr l la l lahu a lc jh i \esc l lcm. zabMnio i na7v.o g lupinr igr lc i i inr , !ukorr . a onJc lo , kuo inaricanjc. za kojc se proklinjc oD.! ko to airi, üanrio popul braöe i ujed ozabrario obje stvari. kao iro jc rrcdro opisao d:! su objc ghrfc i griicine?l" lladis j. u osnovi \jerodostojan. alije oval lanac prenosilacr slab.Bi !eze ga Ibn Madzc. hrd is br . ,1060. Ut
' ldb. rani j i . hadis bf . 5810. u d je lLr
ELMU'dixnüJ-K.hit, i tbn Fbu'd-DurJa. kao ito nalodisc u djcluIsas"tu-l-lüefu n. l 12'79, od Abdu r Rahmana ibn Zeida lbn Eslema. on odIbn FIaznDa. a or od Sehla. Lanac prcros i lac! hadisr s ldb jc . jcr 'Abdur
Rahnran ibn Zcjd sprda ü lcpouzdanc prenosice kao 5lo se nalodi u djc[rrt-Irllrr. l/i180. MedLrtrrn. inü Dckoliko hadisr koji n podizu sr.pcnvterooosrotnostr, a lo su:
hadis od 'Abdullaha rbn Mcstda kojc-s bilj.2i 1bn Mldtc. hadis br .{0j9.sa lancem prcnosilaca od Beiira ibr) Sulejnrana, on od Jesura. d on od Trrik.,bD Abdullaha Njcgov lanac prcDosilaca zbog hadisr koii nN todiTustcpen vjcrodostojnosti spada u dob.r tr cgolon lancu prcnosihc! n!ldzi
seJesa.ibn Hamza. a on jc prih!.r1!i! kao lrcnosildc hadisa. kao sto s.
navodi u djelu t/-Iar'ir, 1/3'13r-hadis od Ibn Omcra, kojeg biljczi Er-Tir izrji. hadis br' 22'13.1ka;e:,'(Hadisje) hasen sahih-garib." Biliczi ga i Ibn Nladze. hadis br' 4061, sa
lancem prenosilaca od F.bu Asnnd. on od Hajve ibn Surcjlü. on od Ebn
Salra, a on od Natl'a. Lamc prenosilaca ovog hadis| dobarreU njemu se nalazi Ebu Sahr iije inrc jc llumlrd ibn Ziiad onjc sadrk '
slab, kao sto se nalodi ü di.l! Et-Tak/ib. I t)t)21- hadis od 'Aise.radiialldhi, anha. koii biliczi Er Ttrnrizljj. hadis br. 2180, salancem prcnosilaca od Sajta ibn Rcb'a, on od Abdnllahd ibD Omera. a onod El-Kasima. Et-rirnrizijj krzc: "ovaj h.dis jc sarib.'Lanac prcnosil.rcx o!og hadisajc slab (nepouzdan).jcr sc u ÜcilL, nala?i'Abdullah ibn Omer El 'An
. d onje od nepozudiDih (slabih) pfenosilacdhadisa, kao ito sc nalodiu njeh Et-hktih. 1i131-1351- hadis od'lmrana kojeg bilieTi Et Ttrmizijj, hadis br 2109. sa lancetrprenosilaca od Abdülldha ibn Abdil Kuddüsr. on od El-E'rmcsa. a on odHilala ibn Jesalä. Et-Tirmi?i kazc: "Ovaj hadis garib ic.'Ovaj hadis prenosi se i od ü E'rlneia, on ga prcnosi od Abdur Rlhmaniibü Sabita,on od Allahovog Poslanika, sallallahu rlejhi vc scllcm, kao
- ladis od 'Abdulhha ibD Onrera ibn Amra koj l b i l iczc ̂hmed(M'rs'"d. :/ 163 ), i ibn Madze. hadis br.4061. putem El Hascna ibn
'Anra, on od Ebu zubcira. r on od Ibn Amra. El'Brsajrijj kazc: 'Prenosioci
hädisa pouzdaDi sü. s lim da je hidis nmnkat i. I-bu Zubcjr nijc sluiio(hadi t od 'Abdul laha ibn Änna. To nrvodi lbn Mc' in , a Ebu I la t rnr ka ie:"on se niie srco s Djim.''hadis od Ebu Hurejre koji biljczi ht T,rmi,iji. hadis br' 1108. sa lanccnrprenosilaca od Muhannncdn lbn Zcjda. on g! prenosi od El-Müstclcmx 'bnse' ida, on od Rumejha. a on od Ebu l lure j re Intn iz i j ikazc:"ovoiegadb
Troje spada u dozvoljenu vrstu zabave
'Ukbe ibn'Anir el-Dzuhenijj, radijallahu anhu, prenosi daje
V ierov jesn ik . .c l l . rhu a lc th i Ie :e l le r t ' . rck ro : 'S \c i i rne \e
fovjek zabar lra je nei.prcvno rhali l t usirn:
- 4 1 -
Sta, {'tL,o"MA' a *ut6'ct
r r e I l r . r ] r a \ \ n t d l o r r n . g . L d . L n l r ' l k o i n ' r r i . r c l o r n . i i g r s I j J
lzabar l ia n ir l i :r sr ojor,, , .nrir, " ' '
Od'Ataa ibn lrbu l{ebbaha. radijallahu anhu, prcrlosi se darckaoje:"Vidio saur DZabira ( ibn Abdullaha) i DZabifa ibn'Urnejra iLrn Jernana, udijallahu anhurna. Jedan od njih dvojicei c ( r r< ' t u ) up i tan . pa l c . i eo i r c | . . l o : s r c . r . r rn ' po rn in i rn i . rAl laha ni i tavnojeJ,pogrelno osjIn öetvero: da öovjek idejzrnedu dva korlja,"" treniranja svoga koia.zabavljanja sasvojonl Zenol1r i uöenja plivanja.""7
' ' ' ( l ldd is jc) !crodosto ian. a n ieso! lanac prenosi lacaje n i 'dr i r ib .BilieTe ga Ebu Davud. hadis br.1196. Eü-Ncsr'rjj (2il:2 ll3). AhDrcd( , l l l :16. I .18) . El l lak im (2195) sa lancen prenosi laca od Abdur-khnanaibrr Jezida ibn Dzabira, on od Ebu Scl.ma. on od Halida ibn Zeida. a on od'Ukbc. ts i l jczc ga EfTln iz i j j . hadis br . l688. lbn Mrdzc. hddis br .1811. iAhmed ( .1/144.118) sa hDccm p.cnosi laca od. lahiaa lbn Kesi ra. on od EbuSelama. a on od 'Ukbe. rako dn lc izos lar l jcn I ld l id ibn Zcjd.Zbog tosr El ' l .xkt j ( : / :85) k .2e: Pfenose gaaulor is la aet i r iS/ ,u,a. Ionje 'nudtar ib. U n jemu se Ddlazc nckincpoznar ipfenosioc ihadisa."hna polpoR u hrdisü koii se trenosi od Ebu Hurejre. a koji biljeziEl -Hakim (1195). on -sa jc ocücnb ! icrodosto in!D. a l i ET,Zehebikaz€ da seu njcn nahzi Suvejjid ibn Abdul-'Aziz. a od njesa sc nc prihvara h.dis.Sa tinl lanccn pr.nosildca biljeTi g. EfBelhekljj u djelu ts-Srtrc,!-/"lrrra. l0i:18. lnra potpolu i u hadisu kojcg prcnosi D2dbir. d biljczi g. IirTaberani u djclu t/-r\lr'd;.,,!ut$a/. Prenosioci hadisa su pouzdrDiosnnAbdul-Vehhaba ibn Bahla. Onjc porzddn. kako kaze El HeiseDijj (5i269).Ima potporu i u hadisü kojeg prenosj D2abir ibn 'Umcjr. x koicg biljezii -n Nesa' t j (5 : . s3)u poghvl iu "O opf iodei iu sa zenami ' . Et -T.rbcr ln i j j !dielß.ül EI-M4tdtuMLl-K.hrl (hadis br. li85).El+eisemfj u djclu ,tt"/irt ctn-z-Z.wid. 51269. gdjekaze: "Prcnosi g!Et Tabcrdnüj u dj elirna E/- Ersat i EI-I{ehit.k^o i Ll uczzar.Et-Tdberanijcvi prcnosioci h.disa su !jerodosrolni (srhih), osnn AbdulVchhaba ibD Bahra. a onJe pouzdaD (sika)."lma polpon' i u hadisu koic8 prerosi Orrer lbnul - l la tLrb. a kojcs b i l ic i iErTabcranif u djclu t/-Mu'rli tul-ltesit. \t i1j.So\oDr lancu prenosihcanalaz ise El -Munzi r ibn Zi jad. a onje s lab (ncpouzdrn) ."" Ovako s(oji u orisrrah na ar pskom. Vjcro!.tno se mdi o stamparskolgrcic'. Nljvero!alnüe ic uBjcsto toga rrcbalo n.!arj lrclro u rDish dr sc
lViöljenja ashaba o muzicl
Sro se riöc mii l jenJn ashdbJ I rroi ' inc ,ra' lr jxl Ihu
rnl ' trnt '
i , i rurl . i , p*no' i 'c L'cl Osrn'rr ld tJd'ral lrhu arhrr ' d r rck ro
iäitt iru. pj"tro. n,rr l :rgro ni i i dc'nitorn dudimrro ' \oi'r-potni
orgun'o,toA *'n dJorpri 'cgu q I hhu\ ol '1 Po'l3rrr l ' rr '
sal lal lahLl sleJ nl \e scl leln
Fuvanje od picr rnjc I rr ruz r lc r bir.r nicgo' i r ' o' tcr ' lanl<ttt
Da li je muzika uzrok nastanka nifaka(licemjerswa) u srcu?
Veliki broj (prenosilaca hrdjsa) prenosi od Abdullaha ibn
Mes'uda, radijallahu ar1hu. da rekaoje;
öovjek uii grdanju lnkom i strrjclom i sl . ali poilo nisam nlogao prolJetiti
ow verzij u hadiss. oshvio sanr onrko kako j c u ofiginalu' ( op pre! )d 'Hrdr ! Ic ' i roo. . . . i . | \ ' | ,u r r r \ ' l n lcF ' \L ,?t^r '* r-"nu" p..no.ll""" r"o.a jc slab ßiljere g. Ibn iurdze (3 1 l ). i Ebtr
Nu'ajm rdjelu /1ilr?r4Ärltu od Es'Salt! ibn Dn ra. on od Ukbc ibn
Sahbana. a on od O$nDa. U lnncu prcnosihc! nalazi sc Es'Salr. a od nlcgx
ne prima sc hidis. Poznrrjc po nadnnkn Ebu Su ajb (Et-Iaktib.t1269l
Biljezi ga iEl-Heiscmijj u di cttt t'IcdÜ e'a-.-Ze'iit.e/86, ikazc: "Prcnosl
8a Et Taberaniji od srosa rcjha El Nlikdnnrd ibn Daluda. a onje
n€pouzdan." Biljczi ga lt-TabcMnijj u dj.lu t!'ltl'./:'rrtsl-K'hir prncnl
El-lritaanu. oi o
ltru I l-s\eda. oD od lbn Lehi'c, on od Jczidx ibl 'A'nra
el-Me'afcrijs. d on od Lbu Sevrn cl-Fehmiji. U njcgovoDr lancu Prenosrlacnnalazi se lbn Lehi'., I o ietcdrn od ncpouzdtrnih prenos'lrcr'F l -HrnJ, i r c r , r Jr , r Ärr : r ts t - ' t r t rüt l l t , . r . t ! ,p . . r 'L f l - A. l (n lLs k , c c r r r i r , , ' 1 r t r ' l c J r | . r ^ . - J I f J r o ' i ' L ! f r . J u J ' l u l r o r r c :'Imrana
ibnu I'1tu;alra. lliljezigr Ahmcd n ,u'/{s'"'/z 4/439 lbn Se'id u
djel\ Et-Tabekd,4i81.1 r,l IIakin 131'1?:). kojigalc uledno ocijen'ov r c r o d o n o i n i n , \ r J ! o \ J r | ' , t c l o r ' ' l r / ' ( | / / . r c o i B i l c ' i u 1 i
a l - l rb-anl l u n i . ' , , ; i -M u i t : t r th !^ f i i r ' a 04:0 J rsrn r ' | |
Prenosilica, takoder. od lmran..
L-
Std, AI/^'ma' o' tulttiDt
"Pjevanje je uzrok l icemjerstva u srcu."Ncki dodajut ".. .kao
itoje voda u,/-rok raalanja zeleni." ""
Ibn Omerovo proklinjanje onih koji sviraju isluöaju muzike
Jahja ibn Sc' id prenosi: "Priöao mijc Naf i da je Abdullah ibnOlrrer, radijallahu anhu, proiao poled ljudi u ihramima rneclukojima je bio iovjek,koi i jc pjcvao, pa reöe:"Allah vas nc öuolAIleh vas nc öuo!" " '
'" (Escrje) ! icrcdo(ojaD. Biljezi ga lbn Ebu d Dun jd u dj.lu .Z",,,,J-,Uerr'l od Alijc ibnn I D2d'dd, on od MLrlranrmeda ibn Trlfic. on od Sc idrjbn K. b. . l Minczi ja . a on od Muhammcda ibn Abdur-Rrhnann lbJczidr. Zrlh ga biljeii sa lanccn prcnosilnca od Su'be. on od El Hakcnn,oü od Hanrada. a on od lbrh]dnna.Yidi: Ig.tsc t-l-I'ch.Jai, ttt6(.Bi l icz i gd El 'Bc jhek| j ( l0 ,2 l l ) fü tcn lbn Ebu d-Dun' jeIbD Ebu-d-Dun' ia f r .nosi gr od ̂ lhho!og Poslar ika.sal l . l lxhü a1. ' jh i vcsellc m. kdo i E l- Bcjhekrl ( I 0i221) u ,t!,.,! putenr IsmeF ibnui'Fadla." r u , l l l . r J . ' n a r ' . , r c o r . J s . l . ' r n J o n \ 1 . . r n : . " n o o s c , . ' " r ̂ -
Ebn Vaih, r oD od Ibn Mes'uda.lbnul-KijJJim u djelu /ads ct-l-LehejLn. 11266. kaze: ' Rek ao je: "Slijcdi gaHarma ibn 'Anr . rc sd o! im lsncem prenosi laca. . tekst hadisd jc odMüslnnr ibD Ibrahnna. Bi l jeTiga Ebü Drvu. l (4927)sa drusrm lancenrprenosi laca koj i acmo D.r !cs l i .Ebu I IIusejn ibnLli-Munadi. tdt.l!.ahka'tuJ-Meh 1i. rckao je:"Pr ieao narnje Muhammcd ibn Al l j ibn 'Abdulhh ibn Hamdan, poznatkao Hamddn c l Vc[ak. ko j i kaze: 'Pr i ioo n imj . MüslnD ibn Ibtuhnn( i r c k a o r ) " P r i a a o n a m j e S e l a m i b n M i s k i n . . ' . l c j c n r v e o h a d i s .Svc kuzi oko ovos ncpoznatog 3!jha. To d. sc prcnosi od AllahovogPoslanika.sal la l lahu a le lh i !e sc l lcm. $unüivo je . Ispraur te je da jenrc!kuf(tt. dr su rijcai sshabd).Napon'ena: Ibnu- l -Kaj j r . mhrnehul lah. ka2c: "ovo jc ono i ro najbol jetrpuöuje na rxzumücvdnjc srsnja srca i njego!ih dieh od s1ünc rshrtrd.'rjilrovc spoznaje- kako da se ol]i lilcae i koj. $ niihovc bolcsli. a ßro rakodr ! i on i (ashabi) l jckaLizd rca (oninnt ko j i ih s l i j .de) . a l inc ionin, r ko l isü skrenuli sa njihovog puta i koli su bol.sti srcr lijcaili Drü!caim bolcs(ima,tc $' samim tim bili poput onih koji bolcsr lijeie otrolom '
Pogledaj prcthodni izvor.
prenos ' sc JaJc Abor r l l r l r bn LJ i r r r ' , r i l r o ' l b r Ornc f | f ^ ' r ' " e
pored djcr " jcrce t ' ,1r ic. l ' t tr cl:r. p r Lirzu: 'U.r ic '( i t t rr iLog l
ästavio. ostavto Dr uvtl di i : \ 'o. lcrcu _Sulejman ibrr Mrr' .r prer'o'r ,r, lNcl i 'a rh vc' i : l i i r^ ' rrr ' \ l
AbdLr l l ahom lDn O,nc fu l r l . r ! d rJ r l : r \ l l i l nh l l . p . l l ( n . nc . c / r ' l o
fzvuk) öobanovLL fiuLu, tcjc stavio prstc u usi. skrenuo s puta I
ni ie prestajao pitat i : "Nali ' , Öujci l i ' /" . sve dok nisam rekao:'wei,Tada le sklonio prste s uir ju. vratio sc na put idodao:"Vidio sam da jcAllahov Poslanik. sal lal lahlr alejhi vc sel len.
ovako PostLlPlo. -
Prenosi se daje'UbcjdulLah ibn Onler rekao: "Upilao sarr
! l -Ka . ima Mr rhJ r r rn r .d r i b r r Lb t r ßc l ' r ' : r u rn . r z c i . p : t 1e
odgovorio:"Ja ti to zabnni jcnl i snlatralr to pokualcniln "
Upitao san] ga:"Da l i je lo halam'J""O bratiöu. pogledai, nakon Sto.jc Allah mstavio lsl i l iu ( l lakk)
od neist ine ibati l) . gdje spada muzika!" oclgovorion '- l
'0 Prenosioci escra pouzdui su do lbn omcra. nr.dulüD autor nijcspomcnuo ostrl|k hrca pr.nostdca.N a r o d r q r I l - u l / r , I t r i . . t l h i ü u ' l l u t 4 - D i . . 1 1- " E r l ) r c ' i c . J "
; j . , . B , r ! / - . , 8 . , , , . , n . J t . , . t u ' r , t ( h u J r t ' ü h l ts l r .2?4, sa lanccnr f rcnosi ldcu od Abdulhhd lbrr Sal ihr . on od Abdul-'Aziza ibn Ebü sclcDrc. x on od lbn Dinara.U lancu prenosilaea nalazi sc ^bdullah ibn S!lih. OD ic sr.trk i nrnoec,
Srijeii. Biojc ncrlrmn, kro llo se falodi u djclu /t1- 7 akrib.11413Biljeze sa El Bcjhck,jj ( 101lll )od Ibn Ebu-d DunJc. oi od Ebu H.jscnc.on od Bisra ib| Fs-Sirijd, oD oil Abdul ^zizn ibnu l-\4adiiiuD.r. r on cdIbü Dhara Njcgov scncdlc ispr.vrn. n ptcnosiocl sn Pouzdani"
Nlcgov seneil je da il(shb) ßillcTc g! Etnr D.!ud (1t)21), El-B.jhckiij(10/222). i lbn l-lbü d Dun'ja. kao lro sc nrvodi djcl! Ed-Duttl-rvexr , / , 5 / 1 60 Ebu Davud k!Zc: ' l l |d is jc nnmkcr. 'Prenosi se putcnr Fl vcl r ibD Nlusli ra koji kaTcr 'Pnaao nrm le Sc' ibn'Abdulr^z iz
od Sulc j r lana ibn Musd. . 'L l hncu Prcnosi locr nalazr seSulejnrin ibD Musi cl l-!dck. x onjc sadük Blagjc u ft.noscnju hadisa.kao Sro sc na'"odi u djclu 1-rl{lrir. 1i 1 33. Lliljcie sN Ebu Dalud ( 1926).'El-Bcjhckrjj ( l0/231). Lbu Da!u.lkr7c: O!aklog gr smarra mu'rkc.onr "
- 4 1
Sta, ia1,o,r11./ ' o- vh.u,?t&ü
Da li je proklet onaj ko svira?
"Allah jc prokleo sviraöa ionoga kome se svira." rr
3.- MiSljcnja tabi'ina o muzici- Upozorenje plemenu Beni Umejje- Neki opisi muzike i njene posljedice- Sumnje zavedenih muzikom- Odgovor na sumnje zayedenih muzikom- Dozvoljenost li jepe poezije
lvliöljenja tabi'ina o muzici
El-Hakcm ibn'Utcjbc rckao je:"Ljubav prerna sluSanjLr(muzike) rada licenljenruo u slclr." r5
{ I ' L l r l e \ l r ^ . o t , r B l . / - J l l d . ' | l t r l L J , J i c . t E \ - S u n ? r x - l -rrrrd- l0rl14. putcm IbD l-bu .l Dunlc. on od Ubjcdullnhr ibn Omera iEbu lldsemc, oni od lrhje lbn Selrlna, a oD od Ubejdullaha ibn Omcm.N.vodi ga lbnu I Dzc\zi)j I tlj.|t Telhis u-l- lrtr. srr. 215.Njcgor l rüuc prcnovlaca je da ' i l (s lab) . U i ie i ,ü se nala, i . laha ibn SclnnerTaifi. a on ie saduk, slabog pamacnj.. kao ilo sc navodi u djc[rEt-Taktih.)1319.Navodiga Es-SLtut t j u d jeh Ed-DuirLr l 'N lensur .5/1 j9. i pr i t isü jc ga lbnEbu d Dun]ru i Dl ßcjhck,juN.vodiga lbnui-Krlim u djet\t lgasctrt-Leh.1an. t/161, i krzc: "lbn
Vchb krzro jcr 'Obavi icst io nrc Sulc jmu ibn BihI , ko j iprcnosiod Kesi raibnZejda da auo jc 'Ubcjdul lahakako govor i E l -Kasinru . " . tc je to n. !co.on jo i doddje: P. jc L l Kasnn rckro: Jcs i l i l id io nc is t inu gdjc ona !odi? '
'U Dzchcnncrn odgovor ion. Takoje reae (El -Kasin) . '
Lanac prenosi lacajc hrscn (dobar) s \c do lbD Vchbr.Ibnul -Kr j j in navodidrugicscr s l iaan ovomc od Ibn 'Abbasa' Ed-Dtn u-t-Mnsur. 5t159. Ls Sujutijj pripi$c gr IbD Ebi d Dun'jau i
rl Bejhckijü
Omer ibn AbdtLI-'Aziz, radijallahLr anhu, pisaoje odgajatclju
\voga sinar "Nela pr\ o . lo cc od l\og.r odlr l jdnia prirnrtr budc
ra-n;u pr"t. ' rrr.rzrci kuj.r p.r i irr jc uJ \cj lJr 'J. a /.rvr:1\a
srdzborn Vrlo't i t og. icr dn Incnc ic doprlo od porzdcnih l jrrr l i
koii imaju znanje da p sustvovanje sviranju muziökih
in;ffumr:nata, zalin sluSanjl: pjesana i ljubav prcma tome, iine
da nastaje licemjerstvo u srcu, kao ito voda uzrokllje rasl
trave. u 76
iudajl ibn'I j jad rekaojc: "Muzika vocli ka bludu." 7?
Nekoje rekao: "Muzikajejedan od vodiöa ka gri jehu." r3
Ed-Dahhak kau au je: ' \4uzrln j( ono i lo k r rr i s-ce i iz.rzir asrdibu GosPodara." 7e
Upozorenje plemenu Benu Umejje zbog muzike
Jezid ibnu-l-Velid lckaojc:"O (pleme) BenLr Unejje, öuvajte scmuzike, jer ona umanjuje stid. raspiru.jc strast i narusavaljudskost.
7J veö smo to navcli od lbn McJuda.16 Ed-Durru-l-Meüsü,51160. Imnm Es-suiutiij kaTer 'lbn Lbu d Dun)nbiljeZi od Lbü D7a'lera el Fnrevijr Omcm ibn Abdulhhr dr.ckaoje:'omer je p isao. . . . tc jc na!co p ismo.Navodi ga lbnu I Kajlinr. rahimchullah. u djcltt Isasdu-l-Lch.hn. t1269.a zallm kazc: "Muziks üpropanava srce. n kad se s'ce pokvdn onda 8alucemjeßtvo napadne. !" Ed-Dutru'l-Mcnsü.5lt j9. lnran Ls SLüulüj kize da ga biljczc IbnEbu-d Dün'ia i El-Bcjhektj.Navodi ga Ibnn I Dzev,iiju djclLr ireläirl-i- /r/,r. str.135. i El-Gaz.lijj udtel]u I h uj u, U I M"r r|-Din. 2 | 183.'''To
biljezi lbn Ebu-d'Durfixr di.nt Z.ntutl-M.h/,i i kazc: "Obd!Ücslio
me Mrhannled ibnu l -Fadl e l -F?di j i i rckao El 'Hr ta i 'c jc odsjeo kodnekog Arapi, a sa nli je bilx Djcgolr kiefka Nlclikr. Nakon ito icnastupila noi ,aauojc nruziku, pa rcac donaiiru: Pr.suni s Llmi on gr!pr la . ' \ rJ r i .^ u. rogr nr c \ d. , \4 , , , ,11 . p . , ( ro . t . i i1r ' .J .
|avodi ga El-curlüj u djct! Itin 'LInn at-Din.)t)83.'' Navodi ga lbnui- Dzevzit i u djclLr rrlr,irJ- /ä/,s. sLt. 2l j
- 4 8
Sta, i,tlt +ttd, 6 na,Z"Lt
Ona zanjcnjLrje alkohol i ima ist i efekal kno opucnosr. Ako baito l ])roratc da rrdi!e. orlda odstranitc icnc. jer-nuzika rodi '" kab l u d L r . " '
Neki opisi muzike i njene posljedice
I t cnn c nn ( lu l r i u L ' rü j L , ' e r ruz i . t t r l o n l r i . : r u . j e r r r r . r zc r t r , ,r rC . i r t d r . c o ro r r r Lo . l r r s : r r | I r , , i k . r r l l r ! r i . r . . l . r ' r ' c .(razbodtost) isl id. lako da poöinjc l i jcpinn smtrationo i lojedriao ft lZnim do (monenta) slusania (muzikc). poput punogovora. lazi. odobravanja (glasnin) po\ icima. luckctal iaprstirnir. udar'anja nogorl. zaulialjanja onoga lto samoruralounrni inemoralni l judi mogu zamisl i t i . Kocl nekih onabudi strasti i plohtjeve kojeje lesko ukroti t i . tc tako biva po!odza blud incmoral. Jcdan od zahidr(poboznih). rahimchullah.rekao je: ")\, lLrzika izaziva tvrdoglavost."Ncko jc u st ihoviIrra opisao slanje onih koj i sluiaju rruziku iSta osjcöaju pri l ikoln njenog sluianja, pa kaza :
Sicid; li se noti kd.lsnto.tc okupilila ugothn.;ve io jutnt shtianto.
i\'ledu ndnta laid pjesann.jc Lfl:ildpd s
se dtßr opile i he: riit.t.l\Ia1ü tliintu nisi Dtogao Iidieti.
L)si t üulc fttdt)iöü apiiene,t raclost nas.jc huclnint lriu!u.
Kdd hrut sldsl i po:o|e,ntu:ikLr 1ü se ol za|e:
" LIaj de ku re I i l; olui nos t i ! "
Mi ni:ta tle anto o\int duid
',,U djerUu Ed-Dun u-t-M."r!/ stoti riica "poziv.", unitcsro ntcai "!odi''' Biliczisr Ibn Fbunl-Dur1'r^! lic\t Zcttitfi|-l-Mcltlli i krTc: 'Obaviicstß
nrs ie Ibnhinr ibr Muhammcd cl Mirvczrjj od EtN 'Urna a cl-t.elsiir koiirckxoJc: "KaTaoje Jcz id. . . ' . p . gr ie iaveo.
l;oie smo rcl:ljen uiinili paglcditnak,t lltrpl;in ul,tJt,'t"', t.
4ko sluianje muzikc irna takav cf'ckat koji pjesnik oplsujc
ovim rijeöima. kako oida slLLianje (rnr.rzike) mozc pribavili
[eku korisl i opomcnu'l1
Muhammed ibnr.r-l-Munkedir rckao jc: "Kada nastupi Sudnji
dan glasrlik öe povikati:"Cdje su oni koji sll sebe (i svoj sluh)
suzdrZavali od nTuzikc i Scjtanove frule? Uvedite ih u basöe od
miskal" Potom öe reöi nleleci la: "Uöinitc da öuju Moju hvalu iobavijestile ih da za njih nena straha i da ncie tugovati."3rTo je ono sto sc navodi u Allahovoj Knjizi, sunnet!t NjegovogPoslanika. sallahu alcjhivc sc11cnr. rijeöirna prvih doblihgeneracüa (selefu salih) i onih rrakon njih. kao i ono na itirmzum upuiujc zbog traga koji (mLzika) ostavlja na srca.
Sumnje onih koji su zavedeni muzikom
Neki su, nakon slo im je naveden dokaz i nisu mu mogliprotivrjeöiti i nakon ito imje to dokazano na razne naalnc.rekli:"Mi nc sluiamo nuziku s oniI1l temperameilom(prirodom) koji je zajedniöki za svc ljudc."Toje veliko neznanje zbog dva razloga:
erStihovi irijcai poput ovih. Dr!odc sc u djelu /A.rs.,/'c!Zzt./4,.
1/267-268. Mozdaje lo preuzelo i7 ovog diela."'Ova predaja nnd prcknrur lrnac prcnosilaca. Biliczi gr Ibn Ebu d Dun'ja u
d)el'tZenhu-l-Meluhi, i El-Asbehanijj u djclir tr-r.'a,r. kro sto senavodi u djclu fd-D,D/-l- Mensü, 5t153Biljezi -sa Ed-Dcjnurijj Snatra se da on nüc pouzdan (preDosilac hadis.). üEl'Mudi\lesi od Mudz.htrla kao iro stojir djc\ Ed-DurruJ-Mens t.5 / 1 5 3 .Bi l jez isa iEd Dcj lcmi j i od Dznbira. . on do Poslanikd.sdlh l l . rhu a lq lh ivcsellcm. kao 3ro sc ndvodi u dieft Ld-Dutt J-M eüsut ii l j l . U nvoduSujutüevog djela t!Dia,'i'. ono s aimc sc Eil-Deilc,nüj s.rnr izdlaja(popnanjü biliezcnir ovog hadisa)n,jc vjerodostoino. a Allah naibolje znx.
9fu., U|aa1,"'a wu tiaü
50 - 51 -
Sta, A|.d.A.d/ a wu?Lct
L Na osnovu njcgovih r i jcöi. dozvoljcno jc sluSanjc lLrtnjc.tambure i drugih zabavnih instl.Lnnenata s lenrpe] anlenlornkojirr sc on odlikuje za razl iku od ostal ih l judi; rko to nesmatm dozvoljcnim. onda njcgovc ri jcöigLrbc znaiaj poito ontvrdi da neki rnuziöki instturnenti ostavl jaju traga. a nekineostavl j i l ju na tenpemDrent (prirodlt) koj inl sc ou odlikujc.Akoto smatm dozvoljcniul. ondaje greinik.2. Onaj ko lo llrdi ne noze irbjeii a da za sebe ne l\'rdi dnjci z : r . co i z uk r i r r l j ' r , l ske p r i ro ' l c ' . l . r j c r r p r l : r n j r r p :n , . t r rr ru r r r n pnp r i ruo p r i rod r r { t c rn f c l r rn . r r r ko t r t c n r r r z nnrclcka. a to po njcgovoj prirodi ni je dozvoljeno.Tinle je iznioh l r r A l ! r . - ubh ine l r . . r p i t a r r j r r . ' u3a . t r . r r . r r r j r r i r i r r r custvrdio za sebe daje saöuvan od gri jcha. a pribl i iava sciskuicnjLr. Tojc pojasnio vladar pravovjenih. Oner ibnu-l-I Iattab, radiial lehLr anhu. r i jeöinir:"Ko se pibl iZava iskuScnju{gri jehu}i tvdidaje saaLrvan od grüeienja. biöujtc ga.jcr jc onpon'a|atel j i la2ac." Svakipamctan öovjck, kad preispita se.rcöi öc dajc laz (tvldnja). da neüla nasrude onaj ko ostavistrasti i uzitke. a to panetan nete ni polr lsl l l i . ̂ko (neko)kaZe: ".Ja sam bolje prirode kojaje stvorcna iza Llpl l tu izastrasti". onda öcmo mu rcöi: "Kako nlores slusati dir l j ivumuziku mimo svoic pr-irode i l i se ushii i !at i slu3ajui i je, kao idrugo za Sta ne tt lozeS naüi opravdlnje?" Neki za clokazdozvoljenosti muzikc uzimaju hadis koj i prcnosi Ai5a.radijal lahu anha. u kojerr kaic:"USaoje Ebu Bekles-Sidtl ik.radijal lahu anhu. a kod nrene su bi le dvi je ensa|i jskc djcvojöicckojc su pjerale o onome o öemu su sc prcpiralc cnsari je u vezis bitkom tsLr'as.Ebu Bckr. r'adijallahu anhu. rec'e: "Zal Sc'jlanovahimna u kuti Al lahovog Poslanika. sal lal lahu alejhive scl lcml"AIlal iov Poslanik. sal lal lahu alejhire sel lern. reic:"Pusti ih.EbLr Bekrcl Sveki nafod irrra praznik. a ovo jc nai praznik." ia
" El -Bühar i j i . hrd is i br . 9 .1 . 95: . 9E7. 2907. 1510. 393l i Nlus l im. hrd isbr .892. Ahmcd (6 i l l :1) ,1-r r Nesn' i j j (1 ,196) . lbn Mrdzc. hrd is br 1898.
Sta, Ld"aanÄ/d wwqfutt
Odgovor na sumnje onlh koji suzavedeni (muzikom)
Odgovor na ovu tvrdnju jc. da ovaj hadis.jc dokaz u naiu
korist, jcr Ebu Bekr, r 'adi jal lahu anhu, pjevanje (nuziku)ie
flazvao SejtanovoIrlr himnon, a Posllnik, sallallahLr alcjhi ve
sellem. nijc opovrgao tc njcgovc lijcöi. ncgo rnujc zabranio da
bude grub priLikon upozoravanja na ono sto.je lose i damzveseli djecu na dan radosli. Zar'ne vidiS. iz onog Sto seprenosi u ovomc hadisu. da inr jc Ebu Bckr, radijal lahu anhu.namignuo. pa sl l one izai le. a Aiia. mdijal lahu a ha . u tovrijeme bilaje dijete.Ne prelosi sc od njir. nakon Sto je postala punoljetna. niStadrugo do klLdenjc lruzikc i muziökih instrrLtncrrata, kao ito smoto pojasnil i .Njen brat El-Kasirrlr ibn Muhamned. jedal od sedmer-icernedioskih f'akiha. muzikLr jc smatlao pokLrclcnom i zabranjivaoda se slusa, a on je uöio od rlje.Na osnovu toga- ta tvrdDja ne lroze se smatlati validnom.Ako on padnc u grciku, pa kaZc: "Vidio sam nckc nalc iejhovekako sluiaju (nruTiku) i kako im sc svira". odgovor na tojc:Toje g(eskx onoga ko to kaze i ne no:e se slnatrati savietom(muslimaninta).Mi niSta nisrro izrr isl i l i . Ono na osnovu öcga to slrratrai lonovotari jon1 iöeüu süoje povral i l i je Seri at.On se ne sla2c s t in u pogleclu onoga Sto je u njcga uvecleno.on se toDc suplotstavl ja i s t iur ni jc bio u skl.rdu ni ralr i je, aono Sto ni ie Lr skladlr sa iel i 'e1om odbacll je sc incvaznoje. lstotako, ne noZeuro se sloZit i daje to uöinio bi lo ko od ranij ihdobrih gencraci ja. koj ima se to pripislr jc.
rbn Hibbrn (7,5.15. i48). l'-1 Bcjhckrt u djclu rr-S,rthuJ-rtLm.1t9).tot124
- 5 1 - 5 1
Std, ttlialal d fia^tia.t
Ako gaje öinio neko od onih koj i su doSli posl i je, 10 ni jedozvoljeno,jel on grijeSi u vczi toga. Niie duZnost cla se zanjim (öovjek) povodi inapusti sl i jeclenje isplavnih iupuierrhinTama koji su sve uzeli od Vjerovjesnika. sal lal lahu alejhi vcsellen1, onako kako je objavljcno.Zbog toga mnogi napadaju ono Stoje ispravno-Za dokaz irn sciznosi govor ashaba, tabi'ina i dobrih prcthodnika, pa oniiznose kao dokaz govor onih ko.ji su doili poslije njih. a njimase ne priznaje da su (u svenllL) u pmvu kao Stojc to sluöaj saashabima.Da nas Allah zastit i od toga da nc mognenlo razluöit i StajelspravnolNa ispravnost navedenog miSljenja upudujc ono Sto se prenosiod Hasana el-Basri jat"Svirka (Druzika) ena t1iSla smuslirnanskonr tradioijom."Prenosi se daje Zubcjd el-Ejjarni vidio djetc s lrulorr. pajeslomi i lcöc: "Ovo ne valja." o'
Ncko reöer "Kakoje Ka'b u Vjcrov.jestlikovom, sallallahu alejhivc selleln, pisustvu rccitovao ovol
Suada.ie od ntene odvojenu,lqko cla noie srce dLüd.r.je bole"tto.
L-i Lt bd\, Ü u p re nd ü j o j .o nesen,okorl se oslobodio tlisdm.
A .ito.ie Suada, liadd rlakon süü1i,volieni nest.!üu?
Ja ne pierain ositli o abctrenom pogledusurnon podvuöenog oktt
' Bilczi g. Ebu Nu'atm (5112)rdlel\t il'jethl-E'tüo'. sa lanccm
prenosjlaca od Tarika ibn Abdulhha jbn Muhammcda cl Bcsrviia. or odsvogd djeda. on od Ei'.sa ibn AbdtrFRxhmana ibn Zubejda. stiiDo Lomc.
Sta, i.tlana.al o fi]t *ot
Allahov Poslanik. sal lal lahu alejhi vc scl lem. öuo_jc ujcgour
kasidu. pa ga zagmuo svojrnr ogdaöcn. Ovojc dokaz da ic 10
dozvoljeno '
O /go r , / : Rec r lu \3 r ' e puez i i e . . Lku u r r j o l r c r r . r üp i \ \ , I j !
l iubaviprema nckoj 2cni koia rnu jc zabmnjena i bcz svir-kc
l6uzike), dozvoljenoje. Al lahov I 'oslanik. sal lal lahu alcjhi vesellem, naredio je da bude ubijcn Zuhcjr ibnKa'b.pajcon
bjezao. kao Lrez glavc tamo-amo i odvojio se od svoje porodicepotom je dosao Allahovon Poslaniku, sal lal lahLr alcjhi vcsellem, kao muslinan itmzio oprost od ricga. Opisao lnu jc
öeznju za svojom Zenom i tra2io od njcqa oprosl za s!oj gdjc'h(zloöin). Akoie to dozvoljero u prozi. zaslo to ne bi bi lodozvoljcno rijeöirrra koje su usklaclene i rimuju se, tj. u poeziji?Nema razlikc izmeclu ldozvoljcnosti) to dvoje. On ülu kdza:
RcLli .ut üt i t fu nti Al luhor Po.slcutik:apri jet ih,a oprostu l@d uiegd hehd se ndtldi.
"Polahko!", üp tn tc Ondj koji ti Kulan ytklotti,t! koictll .tu tbuLe ipt)iLt.itlicDju tlctaü a.
Netüoi utc le:niti :bog l.t:i :lahnikgrieh-id nisdDi potinia, ntulkdt o,1cni lunt) lu:<.!li.
Poslunik, srierht 1t, kt)iiü dt ugi Iidt,onje, od Allaho: ih :ahlji, l;ao indij.tku ;trhljo iurlauttt.
U tome ncna ni i ta Sto trcba poklrdit i . Ono !!oie on poklLdio izabranio,. je rrLrzika. Poezija posta.je'muzika kad se nrclodianop je \a i kaL l sc ( i n r c ( l o \ r . f r ' . r \ i n r . z r l r r . i i r r re . r . e - cnasladuje i budc slrasti.
Dozvoljenost lijepe poezije
Sto se t iöe pjesnistvir. bez mclodiöuog izvocle'nja pjevanja. to iegovor kao i svaki dmgi. Abdullah ibn ez-Za'beri izvinio seVjerovjesniku, sal lal lahu ulejhi vc scl lcm. iodrccitovao svojLrkasidu u kojoj vel i i
Sta,, tt14a11t 't
Nekada ne strcli&na slranp ticü novt.aödIL! "'
lcao i plcme Beni Muh-nn,dok dLtn^ u \jenvies ika
Muhonuneda moie srce ujerLrje.Onal ko u n tt t , lJ ' thet; i . : io.nesreton bit öe, pLt oprosti ti,
za kojeg bi s|oje rcditelie :rib\,ao,ütoj gt ijeh,.jer si ti t11ilo\ti|
i tebi se AIlah snilotoo
To je izvinjenje l i jepirr r i jeöir la.Sta reüiu vczi onoga Stoprenosi se daje Vjerovjesnik, sallallahLr alejhi ve sellelltr, slLrSaopoeziju Ibn Ebu-s-Salta ibrr Rebi'e, stih po stih sve dok nijcdosao do stotinu stihova?Odgovorje daje poczija Ibn Ebu-s-Salta bi la posvcienahra l Jc rJL r A l l aha . sL rbhaneh . r ro -u r r j cgove r i l ec i :
luhthamned.je, Alluho ni, :a sltn,u odabranili,a ntti Gaspodar na nehu, r,elik ie.
Ovo upuöqje na ono itoje Vjerov.jesnik- sal lal lahu alejhivesellem, rckao,öuvii Umejjeovu poeziju: "San1o Sto nije primioi s lam " ' '
Prcnosi se od njega i ovo:"Najistinitija reöenica kojuje pjesnikizrekdojc. Jr? m/r/o 4l lahant\tat40.tc.d I rnej ic rbn tbu *Sclt " sarno sto rtr le plrrt io rslcm." 6'
Sto"v Alaaß'a muZh,ü
tlkrdtko, recltovanje poezije i njeno sluianje. bez nclodiönog
izvodenja (pjevanJa), nijc poklLaleno. vcö se moze snretrati
dozvoljenim. Medutim, ako zleo öovjck. koji spada ubogoboja/nc i r iemike. prcispita .r ot r 'czrttr i sr otc ztt lnjc .ako se osvme na ono Sto od njega trazi ljudskost,uoöit ic da seveöinom radi o laZi. d la2 ne priliöi öasnorr öovjeku. niti nrujeporrebna. pogolo\o kdd \c r id. o alsnrnr I. udirni i . nrt i ie lnubir i porrcbnd .ulra kad pred Ur\ i !(ninr Allahurrr brdL r ' .r irrnpolagao.Od Vjelovjcsnika. sallallahu alejhl ve sellem, prenosi se darckaoje:"Da sc utroba nekoga od vas ispuii gnojeDr koji mupluöa izjeda, bol. je muje lego daje ispuni poezijom." "u
U Kü'anu, navodi se opis poczijc i njcnih sljedbenika. kao iopis pjesnika koji povode se za la.Zina. Uzviieni Allah ka2e:"A zavedeni pjesnike slijede. Zar ne znat da oni svakomdolinom blude?" ''
UzviSeni Allah, je navedenin lijeöima obuhvatio osobirre onjhkoji recituju pocziju, onih koj i je sluSaju i onih koj i je sl i jede.Negiraojc daje sluSaju ! jeol ici i dobri l judikoj isponinjuAllaha, i negiraoje da oni sLijede pjesnikc.
ibader Ll njegolol poczUi u vclikoj mjcriprisutanjc rcvhid (monoleizanr.
!9P. prev.)" Bi l jcze ga Buhrr i i r , 3811, 6147, 6:189. Musl inr . 2255. Ahnrcd, 2/2,18.4f0.Ibn Mad7e. 3757. i El-Bega!ri u djelu is/rl,-s-J{n'", 3199.' "
B iÜcze sa Buhar i ia , 6155. Müsl i rD. 1157. Lbu D. !ud.5009. T i r ln iz i j j .2855. Ibn Madze, l759,Ahnrcd,2/1t8.155.391. . {78. .180. Kdohadiskoj iprenosisc od 1bn Ornera. b i l jeTi -qa Buh. f i ja .6154 Kao hrd is kojcg pLcnosiSa'd, biljeTi ga Muslinl.225E. I kao hadis koji prcDosi se od Ebu Se'idael-Budrijr. br t2-i9.Ebu'Ubcid o zna.cDju l lad isa k izc: " l j . da mu se ut ,oba ;spuni poe, i iontako da gr zaokulira i odvrdri od Kur'ara. hrnjr. Ncki k,tu dr odno\i $
"' na ism,javürje Vj.ro!Jesnika. sdllallahu alejhi ve sellen, '"
Kur'an. sum Er-Su'a/a'.224-225.
'" U Arapa obiöajJc bio. da purnik prjje totaska nr pur baca strelicc. pa akonn shlicr pokazc da trebr iai. iio bi. u prorivnom bi oduslajdo odpltovarta. Slrclice su upotrebtjavanc i u drugnü sitüacijaftr. (op. prcr.)'" Biliezi sa Muslinr. 2255. Ahmed, :l/390. Et,Begavüj n djetu j"//,,l-s-Sfr e. 3i100 . Et Tabeljj ü Et-Kebiru. j23j .123E.1239. juA.'''On j. bio od skupire prcdjslamskih pjcsnika. Bjoj. ii! kad sc istampolav'o. Do njegajc doprla vijesr o Ntuhanmcdolo . salsitahu alejhi vesellcm. poslaDsrvu. ali nüe poltcrolao u njega. prüc istanra nrogoje ciDio
- 5 6 -
Std, ial&nn'o- tulZlct
AIlah. subhanch. pojasnio jc da ako sc okrcnu torre, niSta r1eöepostiöi s podrikorn pjesnlka, dok se onaj ko ih sluSa zaljubi uro. Zclo. n(kJ priprenre od!L'\ur lad:r ih Orr brrdc prta": '5t:
vas je odvrati lo od Moje Knjigc' l Sta vas jc zaokupilo viöe odMojih ajcta?!"Da nas Allah zasliti od loseg preobrata i okupiranja onim odöega nema koristi.Prcnosi sc dovoljno hadisa i esera koji lLpuöuju la pokuclenostpoezUe, kao i na pokuclenost onih kojije slijcdc. Ono StoupuöLlje na to da poczija odvraöa ljude od Kur'ana slL Omerove.raclijallahu anhu, rijcöi: "Odvratite liLlde od poezije i vlatite ihKnjizi UzviSenog Allaha."Potvrda tome je i ono Sto se pojavi lo u naie vri jeme. a toje dase oni koji govorc,öcsto sluze citatinla pjesnika,a oni koji suizuöavali pocziju nisu inlali slobodnog vremena za Kur'an.sunnet. eser i dobra djela.[//ozrto. ako slulanje poczijc bude sluöajno. tj. bez namjere dasluSa lijcpu pocziju. u kojo.j nema niSta Sto izaziva öeZnju iliZclju za neöim itoje proplrstio od tih prizora. i ako u rrjoj nebude pisutnd zanesenost lijepinr, kako navodi Ebu-lrAtahijja usvojim stihovima:
Ako butlei bogoLtoja:nog tt aiia.ui,idjet iei ddje öo|iek an
öid djeld tljegore rije.\i poirduiu,u ako budei se s ljudinta natjecdo,
e vidiü1 dd ih iitakdo doL)r'd djelu no:c n(dne.iiti,
Ovaj naöin. bez et-tegbira er. nrelodiinosti pjevanja I sl. , jedozvoljcn, jer poezija jc potrcbna da uövtstijezik " i cla sepornoöu nje da dokaz rr vjeri. "'
'r [t-t.gbirjc da neko pjcla ili recrLUe pocziju. I prisuxri udararu talico,rpo koinonr tcpihu ili po iilrelu u rakru ilegovog pjevanja. (op. prcv.)
Sta.u tdama o'mu,gr'u
(a f i i a , rad i j J l l ! hu anh t r . r c l ro i c : "R i i e i i p je . r r r ka .u kao r
i irai", l i jepe t i . let 'rr l i jepe. r ruzrrc ' .r ruu nc " o'
4.- Najsevapnije je biti zaokupljen Kur'anom i
spominianjem Allaha- Neki predznaci Sudnjeg dana- Komentar hadisa koji govori o ukra5aYaniu
Kur'ana (lijePim) glasovima- Zabranieno je gledanje u golobradog mladita(öovjeka)- Rijeöi tabi'ina u vezi s glcdanjem golobradogmladita (öovjeka)- Oporuka Omera ibnu- l -Hal taba \vome s inu
'j Anpskijezik spccifiianjc. Njcgova gramdrika zasniva se ugldvnonr napoezüi u acnnt su Arlpi pos(a li öulen i joi prije dolaska islama Bosatstvoarapske poezije omosüiiloje da ona bLrde popur bogato-s rjeinikx Ako b'postalo spomo züaöeni. nckc njeii, irapski gramatiöafi obraÖali bi se na
pocziju i lrazili nleno zna.enje (op. pfev.)" Vclikibroi riicai ! arapskomjeziku nna viic zDaaeDja Tako postole nckc
njcöi Lr Kur'.tüu i sunnetu koie im.!u, dva srpronrd ili razliaita zna'eüja
Sämim tim. ovisno od togd kore od la dva zDaöenja ac uTeti se u obzir, ovisi
kakav ac biripropis Zbog toga islamskiuaeniaci. ponckad. morrju
lribjcsavati arapskoj poczljl da bi otkrili pravo znaienjc rijeöi i na osnovu
loga do! ij cti odgolxrrj uö i acrijatski propis. j cr poczÜx je. kao sto smo vcc
. p n n c n u l . , h i , . r J p , r l . u t . , r ^ f r i e ö r i \ ' . r n l ' f r c \ . 1" N J \ U l i E | | | i B . . r ' r ' r J r . . . r i r r / 2 . ' - S a a r , , t ' " o
5 8 - 59
Stu i41an^' o' t+1u4i'ot Sta, ial,a rtaa'e butZ.oO
Pjevanje prilikom gonjenja deva (el-huda') nema nisra smuzikom. U tom pjevanju nema svirke, niti ono uieöe na srce(duSu). Da li si vidio ikoga ko voli pjevanje (rnuzilu) da trazito pjevanje i da pleSe dokje ono u toku?Neki za dokaz uzimaju ono Sto Ebu Hurejre, radijallahu anhu,prenosi od Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sel1em , da rekaoje: "AJlah ne siuia niita kao Sto slusa Svoga poslanika kojimelodiöno i glasno uöi Kur'an." 'o
U komentaru rijeöi Uzvisenog: ".-. i posluia cospodara svoga- a ona ie to du'na b/t" ee, Mudzahid kaze: "Poslusat ieGospodara svoga. Arapika1\!: " ezintu li-S-iej' (neito sam ö o),ezinu, iznen (ötiem, irli), Sto znaii: Cuo sam ga, srce (kakomrmlja). ako me ne öuje dobro."To upuöuje na dozvoljenost melodiönog udenja Kü'ana.Odgovor: Ebu 'Ubejde el-Kasim ibn Selam i dio islamskihuöenjaka smatraju da zabranjenoje melodiöno (pretjeranozanoseöi glas), uöiti Kur'an.Ebu 'Ubejd kaze:"Ono sto se ielireii ovim hadisom je Zalost i tuga."
Neki od predznaka Sudnjeg dana
T ka)e: "Cuo sarn Ebu Jusula kako prenosi od Lejsa. on od'Usmana ibn Omera, on od Zazana, on od'Abisa el-Gifarija daöuoje V.jerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, kadjespomenuo predznake Sudnjeg dana i rekao da su neki od njih:
'3 Buharija. i024. Muslim. 792. Ebu Davud, 1473. En Ncsa'ijj, 2/180,Ahrncd. 2/271 . 450. lbn Hibbxn,2/65. i El-Beslvijj u dieluSeüu-s-S,he, l2 l7.EtBegavüJ. rahimehul lah, ka;e: "Neki kazuda
melodiöno znaöi:uljcpixvanje glasa idä on bude zalovit,jer to ostavljanajdubljilrag na dusu isrce.A kare se daet-teganni znaiidovoljno. To misljenje zastupa Sulan ibn'Ujejne.
Täko bi znaöenjc bilo: "Kulin nru je dovoljan umjcsto svega
-dlugoe.""Kucan. sura El-Iniikak, 5.
Najsevapnije je biti zaokupljen Kur'anom ispominjanjem Allaha
El-Kadijj el-Imam, rahimehullah, rekaoje: "Ako öovjek nema
potrebe;a recituje poeziju, oküpjranje Kur'anon i spominjanje
ittuhu 1ritt), t'o1"'j". Najbolje öime se viieme preka6uje i u
öemu ga treba provodi, je znanje koje (öovjeka) pribliiava
Uzvisenom AllahulA kad bi oni onako kako im se savjetuje postupali, bilo bi im
bolje ibili bi iy!ööi u vieri itada bismo im Mi, sigurno, veliku
nagradu dali ."Safi ia. ra<li tal lahu anhu.je rekao: 'Ne 'mlrranr pok-udenim
pjeranje gonita <leua lel-huda lda bi ih po(akao na hod
Vlero'.1e.n;t<. sattatlatru dle.ihi \e scl letn. auoje pjevanje goniia
deva i nije to zabranio "
Prenosi se daje Endiese pjevao goneöi deve na kojima su bile
Vieroviesnikove, sallallahu alejhi ve sellem, Uene' pa su se
uhvatile za vratove cleva, teje Vjerovjesnik. sallallahu alejhi ve
sellem, rekao:"O EndZeSe. polahko, kao da goni5 deve
natovarcne staklenim posudama " ''
" ru/on, sura En-Nisa',66-6'7" -
B i l r c / r s a B ü h o r i r i , \ d d . i b r ö r 4 a . o l o l . o 2 0 , ) . h 2 0 o . 6 : 1 0 . 6 2 1 ' .
\4Lr l ;m, r iadß br . )12J. ' A lmed. 1 l0 ' 1 'u . 227 254 )81
I l -Beca\ i r i ka, ic : "Sla en€ po\üdc odnot .e nd Tene l porcJ io ih jc 'a
, r ,k lcnrm po. :damr zbog. 'aboni n i rhove r jc l ( 'ne I 'Jde Sral lena lusud I
vrlo brzo se razbije. Endzeseic bio mladiö, crnac Prilikom gonjenla dcva
bro re cruo. or mu ic tPoianikr narc, lo da brroe b ldts pre ra n rmr kt rd ih
bude g-onio, kao rro 'e brceo gonr ,levl koi:r no'i 'rakleno po'udc
Ponol i r dnr8o rumaicnie. a ro re da ie Fnd/e ic rnr lo I iep g l " kdd b
prevao prr l ikorn eonLenj , , lcva On br rm prc!do i rJc ' lo tJo poe/ i rü u red/ / t r
ii*la' ('."t" o,ip'i" po"zÜe - op prcv ) u ko.joj je bilo govüao Üubrviprema zeni, pa (Pöslanik,) nije bio siguran da njesovo pjcvrnje (el-huda')
neöe ostavititrasa na njihova stca. Slabostnjihove vol.jc i lahko'u s kojomj€ slas (pjevanje) ostavljalo tras na niih. uPoredioie sa staklenim posudama
koje se vrlo labko razbiiu.
, 6 0 - - 6 1 -
StdN iÄlz,rna, d
- ProdLt|dnic rlqsti,- prekidtule rodbittskih veza,- nnoih,a ubijdtlj0,- broinast poli.ie,. d , t " , , J K u r ' a n a 1 , r , , t i t n u : i k , t , , ; . t t t o n 4 , t- poslavAanje nckoga od Uudi (dd int btu|c iüan) k.ii nijet tai ient i t , 'J,1t ih t1t I t I t r ; h, t t i i o. l ni t h. t I , i , a ' i , v, t , atno, L ttm tncloditn.) u; i" 'u '
Komentar hadisa koji govori o ukraöavanjuKur'ana (lijepim) glasovima
Sto sc t iöe onoga ito prenosi sc od Vjerovjesnika. sal lal lahLralclhi ve sellen, da.r.ekaojc: "Ukrasitc (ul.jepsajte) Ku/ansvojirn glasovima" ' ' , to znaöi: s prizvukorrr Lugc.
Sta, UL/ arurve tu ebt
Ebu'Ubcjd rekaojc: "Jahja ibn Se'id prrnio ni jc od Su'bc koji
rekaoje: "Zabranio mijc ovim hadisom (melodiÖno uöenje) "
Ebu'Ubejd ka2c: "Rekaoje to radj bojazni da sc taj hadis neprotumaÖj na drugaöiji naöin "
bdgovor je isti na ono lto Mdavija ibn Kane prenosi od
Abdullaha ibn MugatTcla da. öuo ie V.jerovjcsnika. sallallahu
alejhi ve scl lem. dok.j" 'uaio suru El Feth. pa reÖel"Da sc l j di
neöe okupiti oko nas, lo bih ispriöao.Uöio je p;drhtavajudim (titrajuiirn) glasorn." r0l
Sto se t jöc Poslanikovih. sal lal lahu alejhi ve sellelr l . r i jcöi:"Nijc n-as onaj kome Kur'an nijc dovoljan (kao zatrjena zasve)" ' '" . Sufjan ibn'Ujejne kaZe:"To znaöi: . . . kone Ktrr 'an nebude dovolian." lsto kazc i Ebu 'Ubejd Lr konrentam ovoghadisa: "Ne pfi l iöionome ko zna Kur'an napamet. da smatfa dapostoji ncko bogatiji ocl njega na zcrnaljskoj kugli. pa rnakar tajposjedovao öi1av dunjaluk."Na to upuduje i ono Slo prenosi sc od Vjerovjesnika. sallallahualejhi ve scl lcnr, da rekaoje:"Onaj ko uöi Kur'an i budeqmalrao da.t. nckornc JJIL' nei lL' bul i( rcpo I icrr.r. tal J(uveliöao mnlo iumanjio vcl iko." " ' ' Na to Lrpuiuje i ono stoSulejman ibn cl Hanzale prenosi od lbn Mes't lda:"Divno jcblaco ' .rorrn.r 'on ,tt tr,4l ' I t tun lni röi r ld r lL,:ror '1 t ldttra/.1pri kraju noöi." To uluöujc na znaöenje koie srno mi iavcli-
kao hadis koji prenosr Aiia, biljeTi gr Lbu Nu'dn u dl.tn il'ittu-l-EvlÜtl.5127.7t139.,r Buhdriid- 504?. Muslim- 79.1. Flbu Drvud. 1467,r
Biliez; ga Buhariia. 7527. i El-Bcgaviij u cljclu 'i./ h t-s-'t""!. 12t8.kao hsdis kojcg prcnosiEb0 I I r tc i rc . Bi l icTc gr iAhrncd, l -176. EbuDavtrd. 1.169. Ibn Madtc. 1137. i Ibn FIibtran. L 166. kao hadis koji prenosiSa'd ibD Ebu Vckkrs.' " 'Hadis je s lab. Bi l icz ig! F lTrbcr . tn l i U n jcsovom lancu prenosi lacanalaz isc lsnu ' i l ibn R. f i . is l rb ic r rcnosihc lokrzcEl HcjscDrÜj udjc luMedi'tc'k.-Zewid,ll159. I-l 'lLaki u djclu ta-l'/a'. l/:71, katel(Biljc2i g.) tst latrcmnijj Lt d|.)n EI-ivu'dieüu-l-Kcrif. kao hidis kojlprenosi Abdullah ibn 'Anr. sa slabim ldncc pfcnos'ldcd
""' Hadisjc u os'ro!r vjcrodostoian. ali hnac lrenosilacr slab je.Biljczc ga Ahmcd. 1149.+. s rlln da kod njega sroji Abs urnjcsro 'Abis. iErTabcrdnrij u dj€lu El(z/,i/. 1313.1 36. U lancu prcnosilaca naldzi se r_ejsibD lbu Sulclnr On sp.da U slabc trcnosiocc hddise, a isro r.ko i Usmruibr 'Umcjr BilieZi gr El Taberand u diclu trdarif. lä117. sl llnccnrprcnosi laca od Al i ie ibn I lasrcnra. on od ' tsd ibn . tunus. . on od Musr ' r c lDZuhcni i ia . on od Zaz.na a on od,Abisa zarrN s l i jed i lekst hadjsx.EI l lc isemrj j rckao je: "Prcnosioc iove prcdajc rouzdanisu. ,\vitli El-Med: ut't,5i315). Inra polporu (Sahid) u hadisu kojcg tre|osi'Avf ibn Malik. r kojeg biljczi Ahmed, 6122. 13. NJcgov tanac prcnositacaslnbjc.lma polporlr i u ha(lrsu koji prenosi El Hakem ibn 'An
el-cifariLi. akoi ib i l jcz i l i l ,Hakin. r Lz Zehebi j j ga ie pre iut ioBiljeuisa Er-Tabcmniii u djcl! El-Mn\r:a ü-K.bir.3162.El-llcisernüj kaTe: "Biljczisa Er-Tabcraniii, dok mi Bbu-r-Mu,. r nrjepoznaL. (htalr pr.nosioci pouzdani su. hnr porforu i u hadisu,AmrLr ibn'Abcse. ko j ib i l je2 i Er Taberanü. r l iü n jegovom tancu prcnosi iaca nalaz jscsn 'pa prcnosi laca koi isu rn iDcpo?rat i ,Tojc El -Hejscmj i j rekao u d jchrE l-llIe da!,| e' u-.-Zcw id. I e i 206.' " Hadisjc vjerodosroian ßiljcze ca Ahmcd. :1/2E3. 285, 296. 30.1. ljbüDamd. 1468. En NesCr j j .2 /179,180.1bn Mr{12c. l :14 j . Ed Drr in i j j .2 / .174,ibn llibban. 2,'6,1. i El-H.ki r. l/j7j. Svi gd bilieze kuo ha,lis kojii;cnosiEl -Büa' . Kao hadis koj i pr"nn. t EUu rru,qr" . t ;q"z iga IbD t r ibban.2/65. .
- 6 2 -
\-
- 6 3 -
Sta, iÄln w, o- ttut rici,
Ako neko kaze:(ct-teganni), sa el i fom na krajLr. topodrazumijcva pjevanjc, a ne dostatnost, odgovor na toje: ' ,Tonije taino._jer mozc se reai:" (" leganna iza istagna): "Dovoljnomujc."Jedan bcduln. korci i svoga buta. rekaoje:
OIL, i i .o . tcJ. t , t : . l t 4 ! iL t .dok tnto !iy,i hili
pot la0
ntsnrc 11 a l1,, t k . r I t , t t t . D t , , o , l J t 1 J ^ . , ; i e
polreblt necenlo i iaij.
To znati: do.ttdtnast.Et E'asi i rekao je:
Bn ., , , . , , t . i . t , t ,rJt i , .i.r'iesno |t.iien1e u h.dkü pt o|eaiöelne prirole i nectti:un hia.
Ebu'Ubcjd kaZe: "Time Zcli (reöi): .r)r/d/ro.f/ . ' , On. takoale.kaZc: "Arapi kaiu: teqannejtu tcgannujcn ve tegäneitll',, Stoznatta :adolaljio.s.ni se (neöin), cloroljno ti.1e ne.ito.,' t05Kadi Ebu Tajj ib ' '" . kaZe: "Narodeöi ovo piranje 0ncs,ela). ci l jnl i j l : bio kudcnje tnuzikc iodvraianje od njenog slu3anja. a nenlelodiönog uöcnja Kur'ana.Mcalutim, onaj ko sc ne slazc sa tnnoln, nakon Sto sam mLriznio dokaz o zabranjenosti sluSanja ntuzikc. skrenuo je nadlugu tctnLl. da nas ̂l lah saöuva od gri jcha i da nas ponogne.
''' vitli: Lisahbtr.llah. 15rll6..od G"'" rj. aLuor o'og ttjcta top. prc".j
'-
Zabranjeno je gledanje u golobradog mladiöa(öovjeka)
luo sam da ova grupa sluianju (rnuzike) dodaje i gledanje ulice goiobradog (mladiöa). Ponekad ga ukrase nakitom iskupocjenom odjeöollr, te snatraju da imjc cilj poveianjeimana posmatmnjcm i uziuranjern pouke. kao i trazenjem uputena osnovlr toga Sto stvoreno upuöuje na Onoga ko gajcstvorio. Toje odlazak u krrajnost u slijcdcnju iobmanjivanjnrazuma. | / \ i \enr Allah |J7c:...a t u vama samtmazar ne vidite? to1
Uzviseni kaZe:... za one koji stojeti, sjedeti i leieii Allaha
Ikaia:'Pa zaöto ani ne pogledaju kamile kako sustvorenelDq, do rijeii: ... prostrta?!"11a)"lkale!'I zaöto ne promisle a carstvu nebesa i zemlje..." 1t)
lkaZe:"Zar ne vide ptice iznad sebe kako raiirenih krila lete,a i skupljaju ih?"tt\Ikaäe:"Stvaranje nebesa iZemlje, smjena noii idana, Iadakoja morem plovi s korisnim tovarom za ljude, kiöa kojuAllah spuita s neba pa taka u :ivot vrata zemlju nakanmrtvila njezina - po kojoj rasijao je svakojaka Ziva biöa,promjena vjetrava, oblaci kaji izmedu neba i Zemlje lebde- doista su dokazi za one koji imaju pameti". ""
lll r"r'a' ** E:..zo,iat. )t." 'Kur 'ar. sura AI ' Inrun.191.
1:Kur- *. Et-caiiiah, tj
," Küan. sm EI-Cn\ij.h,20." 'Tiajct is las.: Pa za3lo oni ne poglcdaiu kamile- kako su st lorcnc' inebo - kako jc uzdignuto, i planirc kako su poslävljene, i Zcn'ljukako je prostr ta?l (op. prc! .)''' Kürhn, suu EI-E'atu|, t85."' Knlrn. sua Ll-ltlnlk.19.'- Kür'an, sur| EI-Rtkarch,161.
Sta, 121^rfri , t r/utBia,t
6 5 ,
Std'v t611wrtu6 mugxll Sto"N Alaa "/ a, n ,r?|ot
tsokrj jc ibnu I Vcl icl rckao jc: "Nckilabi ' ini kazali su:..Nctrol irr sc divl j ih /\ i jcr i za ]nhdita koj i pridr ' :ava sc vjcrc.kol iko sc bojim cla uz njcga ncko sjcdnc.'" Llr
El I lascn ibn Zckvao rlkao jc: "Nantojte se (hu2it i s djecontsi l ]ovima bogll i lsa.jer ori sLr izglcdonr sl iöni zcnenra. C)ni suvcüc iskuicnjc od djcvica." Lrl
Bcki j ie. takodc, kaZe: "Neki hbi ' ini govori l i bi: "Tri sLr vrs!chomoscksualaca:oni koj i glcdaju.oni koj i dodiruju ioni koj i radc to djc1o." rrr
Ta gßpa i ini spoüenuto. a loje da slLrS ju lnLrzikLr igleclaju ul ica golobladih nladiöa nrkon Sto dobfojedlr. pa kad im scstrasti faspifc onda haic da sluiaju (n1u7iku). plesu i l l i i laiu9 l .d : . i r . 1 i
' . . r eo ln \ r i ' d i l r u r l : . r l i j r . ü . r r , *1 r
Da onirazmislc o (onomc Sto sc spomiujc). tomc da sc manjcjcdc io onomc ito pfcdstavl ja branu od stnsti . onda bipostupali s nl jerom i ne bi teZil i da slulaju (rnLrziku) i gleclr ju(goloblacle lnladiie l .
ODoruka Omera ibnu-l-Hattaba svome sinu
Onrer ibnu-l-Hattüb. radijal lahLr anhu. savjetoruo je svoga sineda rranjcjedc. 'Amnrare ibn Gazrj jc ka2c: "Asim ibn Omcribnu I I Iattab prcjco sc. pa ga zaboli storrak. Kad sc opoll l io.Orncf. radi jal lahu anhu. st i l ! io gr je ispred sebc i dodao:
r " n i1c; igr tbnu I Dr . \7 i j r t l )c :L!z ! , 'nü- l - - f fzra s. hnccN prctos i lxcrod I r l ' f l r r r i l ! . \ ' i . l t : Z. u- l -H.r t . r i t ) l .' BiljcTis! lbru I Dic\titi \t tltctr Z.nnu l-l/.ra si lrnecnr PrcDosihcrod lbn Ebu ( l Di r r ' ic r lm. . f r prc ios ihcr .d I l l l t r \cnr ib f Zckl rm
l-oslcdqj tf.th{rdni iz\ !r.'-'
BilicZi gr lbDu-l-Dt.rzi)i \ tlctrl Z."nüu-t-Ik\\t \ lrnccnr Prctosilacaod Ibr Lbu d Dunjc i l rn . .nr prenosi la . r od l lckr j jc (ko j ika:e)'Obavi lentu
nr . l - lb . id i t r . r - l -V. l i . l ibn [ t ru-s-Sr ib od Fbu Schla '
O r r l i t ? r l r " \ ' t \ l l ' 1 " ' l ' i l r ' l / ' ' i ! l l \ l l r l l l r r ( ' l l o J :
, r , . , ' . , ' r . , i . ' t . ' f . ' ' ' i , / l " : ' . r f u ' r ^ r r r ' 1 l t r \ r ' r l r ' t ' " t " t t ;
, ' . , l , ' , O ' , f . ' , ' . . t " ' p ' r ' r ' l r z r n r r ' r ' ' ' r ' i ' ' ' r ' t l l l l
. r u . , . ' _ . . r l ' o . b r i p r - ' r ' t l r " ' r ' " r ' l r ' : l ' l '
i ' . - , . , i ,0 " f , . , , L:r /( : Re,, r /c/nt ,m.r n4 a obot e paalPde-Jioli"-i
n"*u rod" a,igu a stidnim mjestima svaiim; ta im
',iri lt l, i ru.r", ,. ."rrallahLr alcjhi re sellcnr' rckao ie Alii i '
. ' , ' i ' . ' 1 , , f , ' , , ' t " I n t L l i r r l ' u ' l ' J ' � r ' r 1 r ' - r c r l n r r r ' : r l
1 . , 1 ' 1 , 1 r . r ' r r 1 - r i . r r r . r ' r r p " h " l r ' : '
Riieöi tabi'ina u vezi gledanja golobradogmladiöa (öovjeka)
' L L L r . . L , r ' l r l - \ . i . 1 \ r / '
' \ c l ' u ' r r : l ' r r r ' r ' l ' i ' r l : ' ( ) l r : ' l _
r ) L r , i l : l , r ' , L r . r ' ' , r l J l , ' r . . 1 : ' , r ' l : ' ' L ' l r ' l u l ' " : r ' l n ' r r - l L : t d ' J
i-;. t ";", a"tan it ,r la': "Ne re korisli od poglccla ko3trr stce
r. t"ir""i". 'Lm"fl"ft ibn Abbas' r 'acli jallahu anhume rek:ro
i., l iS"it"n ut"tl u iotieka u tri sluö'un: niskosti u poglc(l lr
( j l . o l r ' l , l r ' l . L ' l i . l l r " i 1 i ' l ' ' l : | ' n u l 1 ^ l l o l l r r r '
i f , ' . , ' l : , . K l t j hc ' r z . ( " ' ' r l S r r l : r r r : r I ' - i " r i j ' r \ r J
i"rnn 1", ' f"
f ' , i ." to\ jek igfao s golobrecl inr nl lrdicem
i),.".1"-";. :go"" at" "o7la pisra.,Tclei i t imc urlorol jenjc
\ lrdsti . bio bi homoselisualac " '
r rJ KLLrrn. $r l t - \4 / r ( lr i ' No ono ! l ( i ic T. t r Idr lcno (oP lnc! l" i i . " " . " ; e , i l " r , , " " " " i L l ) f ' n n r i c n r o \ i d i ! i r i i m i a k o u r o l i s l r ( i
. ; ' i . , , . . . , . r ' i . . t : r ' , n | '
l r i , - , ' , " , ' ' r ' f ) ' r r r r " : ' '
' l l " r ' ' r
i,; ;ir;;i ;" i;,..;i L,/"",ii,,ti.t, zc'üu-tr t!'a s scDcdoni od rbn
s,'r.., i1. üti.t" g,, r:L r.""i i i . i rt ' , r.L,' ' t Dun'rr ' kori spunn'ic üiho'lrnlc nr.nosilr.r. Vdtti: Z.r rt uJ' I ltrt. stt t Ili;Fs' '
I tj"r Eili.tigr Fl llirriLr u djcln 'lr'vn'n!/-!"r/i -l'l0 si
s!q!D l.ncein ffcnosihcr. lJoglcdri frcllul'r' Ir!o!
6() -
t61 -
'tu, idt.fi 'aD,1 'ri.c,i,
"Sinöiöu moj, öuvaj se tog pretjerivanj4 jerje ono slatko kaovino. Navikni scbe da prednost daj€S drugome,i navikni se naborbu protiv prohtjeva i strasti, jer je najbolji drihad borbaprotiv strasti.Nemoj jesti puno kao tegleöi konji, niti gisti hlanu kao ötoöine divlje zvijeri. Nemoj jesti brzo poput deva, niti prezivatipoput ovaca. Znaj da te je Allah stvorio öovjekom i odlikovao(nad Zivotinjama), pa nemoj od sebe gaviti Zivotinju ili divljuzvijer. Sinöiöu moj, tijela Indijaca i isposnika u manastirima ukojima dugo bomve nisu zdrava osim zbog malo opskbefuane) i njene jednostavnosti.Kao lto Vjerovjesnik, sallallahu aleji ve selJem, kaze: "Postje
zastita (od stmsti)" ''", s tifl da gaje on uöinio branomshastima, a post je naöin äivota dobrih ljudi.Sinöiöu moj, goZivio sam Sezdeset godina, a da mi dsta nijefalilo. Nijedan mi se kutnjak (zub) nije pokvario, nisam imaogonoreju, niti mi je nos krvario.Ako Zelis iivjeti, to je Eaöin (na koji trebas ävjeti), a ako to neprihvatiB, pa Allah rc udaljuje (od Sebe) osim onoga koji jesam sebi nepravdu nanio ostaiuöi u zabludi."
r, Biljeze sa Buharija, 5065; Muslim, 1400; Ahmed, I 138:',425,432:Ebu Dawd, 2031; Et-Tirmizijj, 1087; En-N€sa'iü, 6/56-57; Ibn Madä€,1845 i El-Besaviij u djelu Js', u-s-Sünne,2236.
Sb, id.a a,e
Primjeri skromnosti Omera ibnu-l-HattabaSavjeti i mudrosti'Neke posljedice proZdrljivosti'ZavrSna
rijeö
, Primjeri skromnosti Omera ibnul-Hattabaj
ibn Mesleme rekao je: "Kad smo u5li kod Omeral-Hattaba vidjeli smo da oslodno (tesko) zivi. Ponekadvidjeli ftako jede) kost kojoj je prilog bilo malo masnoöe,
je prilog bilo samo ulje. Rekli smo mu: ,,O vladaxu, zar ti Allah nije dao da osvojis Kisrine i
gradove i da pridobijei tresto od njihovog ugleda itako da moies jesti kvalitetoüu i bolju hranu? !
mislite daja ne znam bolje od vas sta je lagodan zivot iBkodi malo hljeba i malo psenice uz mlado bravöe?
bih htio, napunio bih ove sofie taze peöenim mesom,m hranom, gorusicom sa suhim groZdicama, masnomprsima Zivotinja, peharima (raznih napitaka).
öuo sam Uzvisenog Allaha kako upozomva naobraöaju6i se ljudima: ,,Vi ste u svom Zivotu na zemlii
svoje i1a;tade iskoristili i u niima uZlvali..," t25
r sam ielio da svoj dio ostavim za onaj svijet, reöe on." 126
Kr\: n, srura E t-A h koj 20.ELEilte. l/49, $er,osi se u vise raz liöitih predaja od Omerä'radijallahu anhu.
- 6 8 - -69
Sü^, 6la.rna, o.tu 4i.i,
Savjeti i mudrosti
Ai5a, radijallahu anha, prisjetila bi se Allahovog Poslanika,sallallahu aleji ve sellem, pa bi zaplakala i kazala: "Dala bih ioca i majku za onoga koji nije prosttao udobnu posteljinu, koiinije oblaöio svilu, niti se zasitio hljeba (s kvascem).,'Dalud et-Ta'i rekao je Suf anu es-Sevriju, rahimehumullah:"Ako budemo pili hladnu vodu,jeli ukusnu hmnu, hodalipohladovini, kada öemo onda zavoljeti smrt i susret sa Allahom,subhaneh?1" Tada je Sulan zaplakao.
Neke posljedice prozdrljivostiJahja ibn Mu'az rekaoje: "Da nas Allah saöuva od zahida koiije svoj stomak tZeludac) pokvario hranom bogarasa.,Sahja, radijallahu anhu, rekaoje: "Nisam zasitio se (hranom) uzadnjih pehaest godina, osim jednom, pa sam powatio.',Njegove su i rijeöi: "Sitost otezava tijelo, srce öini krutim,uklanja (odstranjuje) razboritost, uzrokuje pospanost, a onogako se zasiti öini slabim za öinjenje ibadeta."Takoder prenosi se da rekao je: " Sitost uklanja razboritost. ,,Fudajl ibn'Ijjad, rahimehullah, kazaoje:',Dvije osobineizazivaju kutost srcat mnogo spavanja i mnogojedenja.,'BiSr (El-Hafi), rahimehullah, rekaoje: "Glad öini srce bistrim,umrtvUuje strast i budi zakopano (skriveno) znanje.,,Neki öovjek u snu vidioje D_Zunejda, rahimehullah, nakonnjegove srnrti, pa upita ga: "Staje Allah uradio s tobom?',"Nestali su ti znakovi (iSareti), rijeöi to ne mo gu izmziti, uzmene nüe ostalo nista do rek'ati koje klanjah."Es-Sewijj. rahimehullah. upiran je: "Sra je ro resavvuf(sufizam;?' "Crvena smft" ' ' odgovori un.
r"Tj. teska (sorka) slnn. (op. prev.)
Stu i4ldtha'e
Zavröna rijeör28, rahimehullah, kaZe: Onaj ko od tesawufa
) bude imao samo to daje upomn u trazenju (neöega
nekoga), da punojede, noö provodi u sluöanju muzike,ju prstima, udaranju nogom i udaranju palicama poiiltetu, luta u tmini, zaveden shastimaje i predao se
im prohdevima, pa su ga nadvladali, njegove stmstrbile ga, njegov nemar odvratio ga od interesovanja za vjeru
upravljanja sobom. On je od onih koji su propali, osim akoAllah, dZelle 5e'nuhu, ne oProstt
,O Allahu, oprosti i nama i njemu Daj da se okoristimoopomenama Tvoje Knjige, govorom Tvoga poslanikaMuhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, i savjetima Tvojihdobrih robova.,Uöini da budemo od onih koji neöe odbiti savjet zbog onogakoji ih savjetuje, niti ie glavu okrenuti od savjeta, koji 6eglüehe izbjegavati i Tvome zadovoljstw hrliti.O Allahu, saöuvaj nas od onoga kojije opijen ovim svrjetom,pa zbog toga öini loie djelo pritom wistedi! Saöuvaj nas odonoga kojeg su njegove strasti slijepim uöinile, paje i poredpameti lose okonöao!O Gospodaru nai, podad nam na ovom svÜefu dobro i na onomsvüetu dobro i saöuvaj nas od patnje u Vahi, o Moöni, o Silni!
Aminl
Ovo djelo. /ah\alJuju6i Allahu iNjego\oj pomoii .privedenoje kraju u mjc.ecu zu-l-hidTd2eru lJ|3 godine po Hidzri ' ' '
Nekaje na Allahovog Poslanika mjljepsi blagoslov i spas, kaoi na njegovu porodicu i njegove ashabe
'r3 Tj. autor ovog djela
''" Juni. 1896. (op. prev )
- 7 0 - ' n -
Sta, aLt"+,tto' (/ M.tt'rixrl Sto"'r i2l.rr,M.a,, o' wu.tZ|ot
Utjcicm se AllahLr od proklctog Scjtanal
''Ima ljudi koji kupuju priöe za razonadu, da bi, ne znajuiikaliki je to grijeh, s Allahava puta odvodili ida bi gapredmetom za ismijavanje uzimali. Njih öeka sramna
Uistinu, toje teska bolcst. Toje Sejtanova hirnna! Ona vodi kabluclul To jc glupi zvuk koji proSirio se u ovomc vrenlenLl kaoSto vat(a öir ise po suhoj tmvi. Mora se na to Lrpozori l i . i l ida sczaplaSi onaj koji to s1uia. koji to producira, koji to prodajc ikoji to kupujc, zbog Telje za dobron pr-ema njima. a vjemik(voli dobro drugome kao samomc scbi), bai kao sto AllahovPoslanik, sal laLlal lr alc. jhl ve sel len. kaZe: "Nitko od vas ncöcvjerovati svc dok nc bude Zelio svone bratu ono Sto Zcli sebi."Nakon toga, izni jel je dokaz iskinuta duznost.Zbog toga molim Allaha. subhaneh. da podali ist inski. dazastancmo nakon ovih r i jeöis duion�. koja zancscnajesluianJcm tog glupog zvuka koji prcdstavl ja uzrok oko{elostisrca, ida preispitamo duiu kao Sto Io radi Skrl i ortak sa svojimotakonr. dajoj prorLöin1o ALlahov govor, da joj prc cscmogovor Odabmrrog. sal lal lahu alcjhi vc sel lent.Tako da kad uSi duju. onc bit i öc s\ ' jedok tebi. o Allahov rolre.Bit öe t i svjcdok na Sudnjem danu. a neöe srjedoöit iprol i \tebc!O vi, sa svih slr'ana zemaljskc kuglc,koji izgo\a:mle L,I lLAHEILLELLAH. O vi koji klanjate pet dnevnih uarraza. o vidos to ia r r . t r c r r i . o \ | l g l (dn r . dob r r l i r r hn r ro fn i ' p r . r i r r . t n1n1vjeri). o vi koj iZjvite s nama. o vi koj i stc narn bl iski, o vikoj inla zel imo dobro kao sto ga i samj scbi zel imo,kazeDro vam:
III. Hutba o muzici
Poruka onimakoji volemuziku
- 7 2 -
"" Kur'dn. sul. Zabt"r, o.
13 -
Sta, i^1,44flo" a mu'qi.t
O ti, koji svoie tiielo zamaras'koliko sano njegovom tahatluku pribjegavai,
sroje si liielo onim, u öemu pl'opast ie' izmorio'Pusvcli sc duii i uravrii vtlin? ttjenc
jer te duia, a ne tielo, öouiekoü öini!
O ti, poh[epni za inetkom koji sakupÜai, smatlii lo'jer zlo koje imetak sa sobom nosi;alort izazira
Rukatua svoiim fvrslo za Allahoro tüe prih|ati se,jer ono oslonacie ako te svi dtugi budu izdali
O muslimani!Uistinu su muziöki inshumenti, nazalost, okupirali veöinu
muslimanskih kuöa danas i postali nuznost za veöinu njih,
da ih Allah uputi! Zavedeni njima su ljudi, mladiöi i Zene,
(da nas Allah saöuva od toga), itoje uzrokovalo gubitak
ljubomore u sluöaju veöine njih Posljedica po njih biloje
okupiranje onim sto ne predstavlja pokomost Allabu, kao
i slabost imana i nepodnoSenje Kur'ana,jer ne moZe se
spojiti Allahov i Sejtanov govor u vjemiökom srcu
lbnul-Kajjim, rahimehullah, kaZe:
Ljubdv prema Kniizi i ljubav pre amuziciu öoujekovom srctt ne tnogu spoiiti se.
Knjigd in teika postaldie' ier uridieli sucla ih oStania,tw plop!\tma im.lnaMu:ika lahAa in ic- Poito sPo:naie|to ona nosi od melodije i pjesantct
Da. on, Allah smilo\ao Inu se. isl lnu rekaojeI oje . lanje onih koj i . luSaju muziku Tresu t naginju se(plesu i zanose se) kad öuju pjesmu, dok im so srca ne potresu'
niti zadrhte, kad öuju ALLAHOV govor, kao t govorODABRANOG, sallallahu aleji ve sellem!
sfu., i/tlaw1a, e nartiat
Cudnoje da oni öitaju Allahove rljeöii'Da ovaj Kur,ankakvom brdu objavimo, ti bi vidio kako )e strahopoalovan)apuno ikako od straha pred Allahom raspalo bi se.t l
SubhanallahlKako si samo blag, o Allahul Kako si samo blag prema onomekoje TVOJE rijeöi zamijenio ljudskim! Kojije Tvoj govor,pmznim govorom zamijenio uz koji noö provodi (slu5ajuöi ga)!Uz koji spava! Koji sluSa u automobilu! U kuöi! Pa öak i usluöaju djeöaka i djevojöica koji nisu niSra krivi! Umjesto da ihodgaja da dok odrastaju slusaju Kur'an kako bi lijepo odrastaiislusajuöi Allahov govor, on öini da öuju ono itoje haramlLa ilahe illellah, zbog srca koja ugasila su selLa ilahe illellah, zbog srca koja ugasila su se i zaboravila,dajednog dana öe biti dovedena pred Gospodara svjetova ibit i pi lana,,a raj emanel koJi zaposraviSe.Allah nekaje na pomoii prosvjetnim radnicima koji ujutropouöavaju uöenike u nasim Skolama propisu u vezi s muzikom,pa ih onda roditelji uveöe uöe onome Stoje suprotno tome, jerim je ona uila u dubinu srca.USla u dubinu njihovih srca, proizvodeöi u njima odvraianje odspominjanja Allaha i od namaza, tako da bivaju nemarni premajednoj od Allahovih naredbi.U protivnom, Sta znaöi rüeö "haram"?lSta znaöi rijeö"haram"?! Zasto öesto ne zastajemo pored te rijeöi uz svakivjerski propis?lNe samo Lrz propis o muzici. Zasto porcd djeöi "haram" neptolazimo kao plemenili? Zar se tako zahvaljujemo na(Allahovim) blagodatima? Zasto ne zastanemo? Sta znaöi rijeö"haram"? I ko to kaze: " Ovoje haram?"Zar to nüe Stvoritelj, dielle ve 'ala?! On ti daje sluh da bislusao ono öime öe On zadovoljan biti, a ti to odbijas i sluiaSono Sto izaziva Njcgor'r srdibu!
"r Kufar. sura d-fiair, 21
Stu ialtln4'o' Stu Al,aaa't
A koje taj koji se kune? Onje onaj za kojegje AllahovPoslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kad se jednog dana uspeona drvo, tako da vjetar zadiZe njegolu odjeöu, ashabi sesmijaSe tankoöi njegovih listova (nogu), rekao:"Zar se smijetetankoöi njegovih nogu?! Tako mi Allaha, one öe mu na Vagi naSudnjem danu biti teze od brda Uhud!" La ilahe illellah!To je onaj koji se zakleo da se pod pojmomp öe za razodnod,rmisli na muziku!Buharija u Saiiiz prenosi da Poslanik, sallallahu alejhi vesellem, rekaoje: "Uistinu, biti öe ljudi iz moga ummeta kojigovoriti öe da,su blud, svila, alkohol i muziöki instrumentidozvoljeni." '"sta znaöi to, govoriti ö e da s! to dozvoliene st arl!Zat to ne zn öi dajeto zabranjeno, pa su oni te zabraneohalalili? Gdje su oni koji to poku5avaju (svojevo!no)protumaöiti? Gdje su oni koji ne zele Istinu, niti traze Istinu?!Zar nije vrijeme da opamete se, klone se toga i potuku?!Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi se, da AllahovPoslanik, s.a.v.s., rekaoje: "Neki tudi iz ovoga urffneta biti öepretvoreni pred Sudnji dan u majmune i svinje." Ashabiupita5e:"O Allahov Poslaniöe, zar oni neöe svjedoöiti da nemaboga osim Allaha i da Muhammed, Allahov poslanikje?""Nanvno. Oni öe klanjati,postiti i had;di obavljati" odgovorion."A zasto öe se to dogoditi njima?" upitaie oni."Upotrebljavat öe muziöke instrumente, defove ipjevaöice.Ostati öe na svome piöu i zabavi, a kad osvanuved öe biti pretvoreni u majmune i svinje." Allahu ekber!Sta da ka2erro onima koji posjeöuju noöne klubove, barovc ikafiöe i kolr u r1ima. uglar nom. noi prorode? Sta da imkaZemo? Zar se ne boje da ih zemlja ne proguta ili da budupretvoreni u Zivotinje kao Sto Allahov Poslanik, sallallahualejhi ve sellem kaZe?!
'riBilez;ga eularla u Sahihu, tltsl
O um ete, koii s uielom Poslanika svoga poigravai se'
PoP dierc koia u blatu igraiu re'ako im uöaö Kur'ana uöi suru i oduii,
oni to teSkbn smatruiu'
Braöo, vrijeme nam je . vrijeme nam je, da pojasnimo
.lllahov propis i propis Allahova Poslanika, sallallahu alejhi
ve sellem, o zabrani muzike, kako niko ne bi imao izgovor
nakon toga radi Allahovih, dZelle ve'ala, rüeöi:iiaa etEn i postanit< Njegov, neöto odrede, onda ni vjernikniiiernica nemalu praio da po svom nahodenju postupe' Aio Äitanu i ui"goru poslatlka ne posluöa, sigurno je taj
skrenuo s Pravog Puta" '""
I kaze Uzviseni, däelle ve'ala:"1 tako Mi Gospodara tvoga'
oni neie biti vjernici dok za sudiiu u sporovima me'lusobnimäte ne prinväte iaa zbog presude tvoie u duöama swiimnimato tegobe ne osjete i dok sasvim ne poKore se'
Navedeni dokazi generalni su, a dokazi koje 6emo sada navestl
specifiöni (odrede;i) su za one koji tmgaju za Istinom i koji
zele Istinu.Uzviseni kaZe: "Ima ljudi koji kupuju priie za razonodu, cla
bi. ne 2naiuii kolikije to grijeh, s Allahova puta odvodili idabi predmätom ga za ismiiavanie uzimali Njih öeka sramnakazna. Kad se nekom od njih aieti Nali kazuju, on ohologlavu okreie, kao da ih niie ni öu4o, kao da je gluh - zatomu navijesti Patnju nesnosnuUeledni ashab Ibn Ummi'Abd Abdullah ibn Mes'ud,raäiiallahu anhu. zakleo se, i rekao:"Kunem se Allahom da se
oodpriöama za mzonada misli na muziku! "Tri puta zakleo se
rijeiima: "Kunem se Allahom! Kunem se Allahom! Kunem se
Allahoml"
!r Ku/an, sura j-E33Al-\\4\. \rst 36/r' rcutan. sura Etl-Nisa',65"o ru''an, su.a Lukna .6 7
- 7'�7 -
Sa, iÄ44r4,d Std, i,tlaaha,'o nt ./t iat
"Zato savjehrjem tebe" - (nastavlja Sejh Ibn Baz, rahimehullah)- "i druge da Sto viöe uöis Ku/an i spominjes Allaha, kao stovas savjerujem da slusate rad^io Kur'ana i progrcm Nurun'ala-d-derb tSujerlost na pwr). ' '" U tome je velika korist i öovjekato okupira i sprcöava od sluianja pjesama i muziökihinstrumenata." (IGaj njegovog citata, mhimehullah). r3e
Srakome muslimanu kazemor "U romeje. zaista..pouka zaonoga ko razum ima il i ko slusa. aprisebanje." '"
Ovoje Allahov propis! Ovoje Allahov propis iz Kur'ana!Ovo su hadisi Odabranog, sallallahu alejhi ve sellem!Ovo su misUenja islamskih uöenjaka! La ilahe illellah!Kolikoje samo srca postalo kruto zbog slu5anja muzike!La ilahe illellah! Koliko samo oöiju ne plaöe iz shaha premaAllahu zbog muzike! La ilahe illellah! Koliko je samo mladiöai djevojaka zavedeno muzikom! La ilahe illellah! Koliko susamo pjesme bile uzrok gijeha! La ilahe illellah! Koliko susamo pjesme bile uzrok loSeg ponasanja!
O ti, koji bez straha, zabavljai se,Allaha se boj, Motnog i Uzviienog!Posluiaj rijeai u kojina mudrost je. ,.,"Kloni se sponinjanja pjerana i gazela.'"'
reci da k tin) prekida|i izbjegavaj öoujeka neozbiljna."
'Ukbe ibn Nafi', radijallahu anhu, mudzahid,stigavsi ra zapad
do Atlantskog okeana izjavioje:"Da znam da iza tebe ima
kopno, presao bih ga s!ojom nogom " Savjetujuii svoje sinove.kaza im:"Öuvaite se mu-,,ike: Tako miAllaha. nijeje öovjekslusao, a da se nije desilo nesto lose." lstinu si rekao! Tako mi
Allaha, istinu si rekao! NÜeje öovjek sluSao, a da se nije desilonesto lose.Imam Malik kaUe:"Mi smatramo da to öine samo gre5nici "
lmam Safija kaie: "Ostavio sam iza sebe u Iraku ono ltonazivaju et-tagbir koji su uveli zindici kako bi ljude odvraöaliod Kur'ana."SejhuJ-islam (Ibn Tejmijje), smatrao je to zabranjenim, kao iIbnul-Kajjim i Albanijj, Allah im se smilovao.Takoder i lbn Baz koji, u odgovoru na pitatrje: "Kakav je
propis u vezi sa sluSanjem pjesama radi zabave?", rekaoje:iPjisma (muzika)je zabünjena.Ona uzrokuje bolesti srca injegow okodelost uz to odvraöa od zikra i namaza'Riieei UzviieroP,:,,Ima ljudi koji kupuju pnee zara2onodu..."t3o,ietina islamsLih ueenjaka protumaeila je da se
odnose na muziku. IbrI Mes'ud, radijallahu anhu, zaklinjao sedas,)p de za ruzonodu ' muzikaAko se uz pievanie korisle i muziÖki instrumenti. kao npr'rebabe, lr ' ' lumja, violina. bubanj. zabranajejoi süoii ja. Nekiislamski uöenjaci navode da pjevanje uz muziöki instumentzabranjeno je idZma'om (saglasnoSöu svih islamskih uöenjaka)'Duznostje öuvati se toga,jer vjerodostojno se prenose odAllahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, rijeöi: "Neki
ljudi iz ovog ummeta...", - i naveoje hadis (u cüelosti).
t36 teiaf,, s,tra Luknan,6."7 Muziöki instrument sliöan suslama. (op. prev.)
'r3lrnisija tqa emitu;e se na saudijskon Radiju Kulana a öüi sosti sueminentni islamsk'uöenjaci. Emisija je, pored uöenja Kulana obilujera-zliöirim islamskim sadr:ajima. (op. prev.)"" Ova hurba. odrzanaJe 7d 7'vota selhova lbn Ba"a i Albanüa.nhim€hunullah.zato sejh Talal ed-Devseriij na hutbi kaze za sejha IbnBazä: "Allah ga öuvao". Isro to kaze i za sejha Albanija, kad nakonspominjanja njegovog imena, kar€: "hafizehullah", sto znaöi:Allah gasat'rvao (op. prev )',".", K\t' an, $a Kal. 37.'-' Gszel luba\na pjesma. se\dalinla. (op. prev.)
- 7 8 - '79 -
Stu Ldana/anaLriai'
Koliko sam se samo duii PokoravaoKad u zabludu odvedoh ie,
i na öitjeniu besramnih stvari odgajahie!Koliko noti probdih u zabavi,
i iil)ot a najnedostojniji naöin provedoh,jegove slasti nestale su,
a njihovo miesto grijeh zaüze.
E'üzu billahi mine-5-Seitanir-radzim
... zato obradui robove Moje, koji Kur'an sluEaju i slijede ononajtjepöe u njemu; niimaje A ah na Pravi put ukazao t ontsu razumom obdareni, -'
Öuli ste ono Sto rekoh. Molim Uzvisenog Allaha da oprosttmeni i vama. pa i vi od Njega oprosta razile. a uistinu. onJe
Onaj koji oprasta. Milostivi.Hvala Allahu, koji obavijesten j e o Svojim robovima r l(oJr ü
vidi. Neka je U;i5en Onaj koji nebesa sazvijeZdima okiti,.Kojije na njimidao Svjetiljku (Sunce) i blistavi Mjesec On uöini.
äa noe i aan smjenl"ju se, kako bi to bio dokaz onome ko äeli
pouku primiti ili zahvalan biti.3vjedoöim da nema Boga osim Allaha, Jedinog, kojern nista .nije ravno. Svje<loöim di, Muhammed Njegov rob i poslanikje,neka je na njega, njegow porodicu i njegove drugov€ (ashabe)
Allahov mir i blagoslov.O brate muslimanul Islamski vjerozakon (öeri'at), milostlv Jeprema tebi. On ti ne [areduje ni3ta drugo, do ono Sto je dobro,niti li zabranjuje. osim onoga Slo lole je.O öovjeöe, Stvoritelj, dzelle ve'ala, zna ono Sto doblo Je zatebe. fa ti to nareduje. Isl,o talo zna ono sto slemo je za tebe'pa ti to zabranjuje.
Stu idturüuo' nttt4iti/
Zabranjuje ti muziku i pjesme zato Sto to kvaxi srca i bivauzokom nastanlo licemjerstva u njima.Briiu ljubav premaKur'aru i zato sto, neöe se spojiti pjesma (muzika) s Kur'anom(u vjemiökom srcu).Ranije smo rekli: Objava Milostivog i Sejtanova objava,nikada se spojiti ne mogu. Jedno od to dvoje mora izbaciti(eliminisati) drugo.Zabmnjuje ti to zato sto onaje, uzrok koji izaziva Allahor,usrdZbu, pa Allah, dielle ve 'ala, biva ljubomoran. Njegovaljubomora ogleda se u tome da Njegov rob öini ono 3to mu Onzabranjuje.Pa ko si ti, Ademov potomöe, slabasni, jadniöe... ko si ti da seizlaZe5 Allahovoj srdäbi?! A samim tim i Vatd, öije öe gorivoljudi i kamenje biti? !Jedan od mzloga Stoje Allah, dZelle ve'ala, zabranio muziku jei to Sto ona navikava öovjeka na ponüenje, niskost i slabost.Nismo vidjeli, zaFavo nismo öuli, da neka pjesma bilajeuzorok pobjede neke muslimanske vojske.Staviie, muslinani nisu zaostali i postali rascjepkani, osimonda kad sü "zvijezde" u njihovim krajevima postali estradniurnjetnici! O Allahu! Vi znate da se po zvijezdama ljudiorijentiraju u tmini- na kopnu i moru. La ilahe illellah! Ko su tiumjetnici da se za njima drugi povode? I da li oni nekogaupuöuju i (ako upuöuju, da li upu6uju) i na sta drugo osim naizgubljenost?? Oni ljude upuöuju samo na to da buduizgubljeni !Dokaz za to jeste öinjenica daje urnmet postao izgubljenlPostaoje rasjepkan na stotine dijelova! Takoje prva kibla imjesto gdjeje Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, uöinio Isra,dospjela u ruke potomaka majmuna i svinja rar.
"' Ouajej. s".jt' tutut "a-oevserijj, hafiz€hullah, vjerovarno htio reöi:"brata majmuna i svinja", a ne potornci. Toje aluzija na ono sto ranije sed€silo s nekim Iuaeldanima koj€je Allah zbos njihove neposlusnosti
- 8 1 -
"t Kur'an, su.u Ez-zune\ 17-18.
8 0 -
Sta, Alt-Mor'c thu4iLt
Isto tako i Endelus, koj i sc danas zovc Spanija i od kojeg su
L ' c r . r l . c . r ' r l u ,L l r i ' l i i l . l r ü ln (1 rc i / r r bos ! ' J i cDesilo se isto sa Buharon'1, San]arkandom. TaSkentom r
Marri lom, koja zvala se Enrantl l lah (Allahov cmanet).Mnogi muslimanski küjcvi izgubljeri su Tbog ncmala u kojem
muslimani danas i ive, zbog udaljenosti od ( jzvßavanja)
ALlahovih nalcdbi. pa onitako idal je sviraju. plc<u jpJcvaj!t '
Kao da se raredba (o ostavljaniu llluzike)njih ne tiöe. Zato in1
kazcmorOdazovitc se ovom pozivul Odazovitc se onone acmll
vas poziva öovjek koii ljubomoran le!Neka van1 Salahuddin (El-Ejjubi) slalrro bude na u u!
Prisjeöajte se njcgovih r i jcöi: "Kako dtr nasmijei im se kad je
Nlesdzidul-Aksa (Kuds) u rukama kri iara?!"Nije rcklo| "Kakoda cvam".jc| p. jevanjeje zabranjeno. negoje re1ikim... ncgoje vel ikim snatrao osmijehSjctio se slavnih. Sjel io se kl juöeva kojeje Orrer. r 'adi jal lahu
anhu. prelrzco (od kepija Kudsa). Medutim. oni koj i su doil i
posl i jc izgubil i su slavlr koju su postigl i oni ünrjc
Sve, liucl vrhttnac dolit i,poaitlie cld ol)dLld,
tab iorieL ttgodnitn :holonl
nz !rcbat ld :a|drdt d se
I:ncnutlettia koitt v ijenle nasi rdtliöitd \t"
Butlc i ratftxuih iitrlosnih henuk*tl
Nr:t ecc iuleitt ttlich kdd ol,:Ikidrd ih
dli uljele :.1 an.) ila islun :alesi nentu
prcrvorio u matnnür. i svnrle. U j.dnoj blrci srjc!tejinr. ^lltrhov I'oslanik.
sr l la lhhu r lc jh i ve sel lenr . obrat io im sc rckal i idr su 'bmö. majmuna '
sv int . ' . a nc potomcinra jmr|a isvnr ta. Oni od Al lahovih robova kojc je Onprctvorio tr nujmünc i svn!c, zbog njiholc eposlulnosLi. nc nrogu imrli
"' Pirnrcjsko toluost^'o. tJ Spanrlu ili radaiiii Endclus. (op. prcv.)" NaTivi za d\a brda. Uhr jc trrdo kod Nledine, dok Schl.n jc brdo u
, \ c d / - J ' s i r d i l . i A r : o r i ' , o r ' . r i . ' . )I . , r i \ i p r J d . r i t r , i I A r ' f , ( r ' r l i ' , x n i L g r i L < : r . b J . { u p p c \ )
"'Jaan srad ü Sprnijr. Arapski n.ziv ,a Djega jc Dzejjan. (op. prev.)
"" Scvilja. (op. prcv )
Poluostt vr> tar nesreött pogodiIa.ie.a lioj u utjehe emd.
zbog nje Uhud posrne jei Sehlan'" snti io :e.
Pitaj Bolonjü.ita bi s Mursijan,gdie sü Hotiva116 i HdinrlT?
Gdje.je llims ta3 sa svdin izletiitiüa,i üjegard pilkd, hogota i b4ina votla!
To su bile osnove na kojim Jüdvd poöiydla je,d nerüa ostd)1kd kod ne,rlane osnovt.
Öi*a rjeratre plaöe i:lalosti,lida ito radi rustdnkd .t t'olieniDl
pldöe onaj koji je od liubdviprema voljenon zanesett hio.
Za liuianu u kojina viie isl(nno nem(i,I"t ' t , trt . po'rada- i l .ut iuut n.!sclt. . ,
D:amiie crhun a postddoie,u kojitktr.raüna a|antl i kt-.\to|a iDta.
Cak i niht dbi ptdöü, o oni tu kdmeni,, , tA t 'uiu'b, r i snrr olt l . t l ' t l iu. o oni . ,1t , l tyi , t i
Ko te ponloii potldöenon no'tLdu?NLÄon Sto lotnisu hilitijiho|o stdnje su kulii ncpr1rda.anijeniIi.
Dojlöer sü addt i
doinDt'ind s'ojin hili,o d,n,t ' . .n ,t ' i u ku,,t 'n.t art i t ' la tobori.
Stq, i,tl./ aü'.tt uttLct
t- 8 2 8 3 -
SA^/ 6lt rna' d rnl44iaÜ
Zbog toga, od tuge iestoke, ima srce da istofi se,ako u njemu imalo dina i ima a osta.
O ti, nemarad! O ti, nemarani! O ti, koji si nemaran u svoJoJopijenosti (alkoholom)! O ti, koji si nemaran i slusas pjesme!O nemami, koji gledas filmove! O nemami, koji pratissatelitski pro$aml O ti, koji si nemaran prema sabah-namazu!o ti, koji si nemaran prema Allahovim naxedbama!O ti, koji si nemaran, a u wemenu (koje prolazi) pouku imas!Ako ti spavai, pa vrijeme je budno! Koliko samo pomoö trazejunaci! Koliko samo vapaj upuöuju stanovnici Bosne! Kolikosamo oni pomoö traZe! Njihova öast narusenajg!Koliko samo pomo6 traie dok im zene siluju! Koliko samo onipomoö traäe dok su njihova djecajetimi postala! Koliko samopomoö traze junaci koji su u zarobljeni5tvu! Neki od njih su iubijeni, pa öovjeka to ne pogodi (ne pohese)! Zar nema gordihi ponosnih ljudi s velikim ambicüama? | Zar nema pomagaöa udobru ? !
Do juöer vladari u domoüma svoiim bili stt,a clanas u okovima neujernika oni robovi su.Kolikoje majki sano, od diece odvoieno...Koliko je najki samo, od djece odvojeno,
kao ito duia od tijela odvaja se!I djewjöica koje liepe su,poput Su ca kad izlazL
Koje poput bisera i dragog kamena su,zlotvori silon vod? iast da im naruic,
dok oko plaie, a srce zbunjenoje.
[o Se.ih Ed-Devserijj. hafizehullah, u svojoj hutbi .avodi samo nekedijelove ov€ kaside. Medutim, smahao sarn da bi bilo dobro da se ona ucüelosti navede, te sam pokusao prevestije. Ma kakav prijevod ovoga bio,on nikad ne moze izraziti ono sto ova kasida na araDskom nosiod znatenia.(op. prev.)
9fu,, ialana'e tu,iat
I/ode ih zlotvori u vremenu izgubljenosti i poniZenja,vode ih u vremenu kad däihad zapostavlja se,
vode ih zlotvori silom öast cla im naruie,dok oko plaie, a srce zbunjenoje.
Dok oko plaie. a srce zbunjeno je ...Zbog toga, od tuge Zestoke, ima srce da istopi se,
ako u njemu imalo dina i imana ima.Zbog toga, od tuge zestoke, ima srce da istopi se,
ako u njemu imalo dina i imana ina...
O vi, koji noöi provodite na muziökim sveöanostima gdje semuskarci i Zene mijeSaju, pitamo vas: "Zar se istinski ne stiditeAllaha?!!" Srbi, naruiavaju öast sestam na5ih, obeiöaiöuiumajke oase. ubijaju braöu nasu. olimaju zemlju naiu. doi ste vinemami i slusate muziku! Bojte se ALLAIIA i oöistite srca isluh vas! Oöistite kuöe svoje od pjesama nakon dokazapredoöenih iz Kur'ana i sunnetal
I, na kraju, poruöujemo:
O vi, koji pjevate, vi koji ste nered (nemoral) unijeli, a nistedobro uöinili, imajte na umu da na vas padaju grijesi onih kojeste iskvarili!O vi, koji posjedujete radnje gdje se mogu kupiti snimljenepjesme, oslobodite ih sejer, zarada od njih haram je!Zabranjena! A svakom tijelu koje hrani se haramomdZehennemska vatra najpreöa je!O vi, koji iznajmljujete... o vi, koji iznajmljujete radnje da se unjima snimljene pjesme prodaju, bojte se Allaha,jer takvoiznajmljivanje haram je!
8 4 - - 6 5
'fu, iaLa.rna'e
,,Jedni drugima pomaiite u dobroöinstvu i iestitosti, a nesudjelujtei grüehu i neprijatelistvu. " tsl
O vi, koji ih slu3ate, bili muikarci ili Zene, potuöujemo vamlPokajte se! Pokajte se! Povratite se Allahu i nemojte svojimusima slusati osim ono Sto vole Allah i Njegov Poslanik!O Allahu,jesam li im prenio? Budi mi svjedok!O Allahu, jesam li im prenio? Budi mi svjedok!O Allahu,jesam li im prenio? Budi mi wjedok!Donosite salavat na najboljeg öovjeka! Allah vam nareduje dana njega donosile salavat i selam. pa kaze.Altah i meleki Njegovi blagosilju Vierovjesnika O viernici'blagositjajte ga i ;i i äatiiie mu pozdravt t52
Vai voljeni Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poruöuje:"Ko na mene dolese salavat, Allah ö9 na njega donijeti deset."O Allahu, nekaje Tvoj blagoslov na Tvoga poslanika imiljenika Muhammeda sallallahu alejhi ve sellemNeka Tvoje zadovoljstvo obuhvati njegove öestite ashabe:Ebu Beka, Omera, Osmana i Aliju, -kao i sve ostale ashabe,zatim one koji su dosli nakon njih,'" zatim one koji su doslinakon njih,rsa kao i sve one koji ih slijede dobra djela öineöi doSudnjeg dana, a i nas uz njih, tako ti Tvoga oprosta i Tvojeplemenitosti, o Najmilostiviji!O Allahu, ojaöaj islam i muslinane!O Allahu, ojaöaj islam i muslimane!O Allahu, ojaöaj islam i muslimare!O Allahu, uniSti neprijatelje vjere!O Allahu kaznijevreje i one koji ih pomaZu, kao i k5öane ione koji ih pomaZu, komuniste i one koji ih pomazu!
Sta, irla.na, e n ,qi.o,
O Allahu, kMni sve neprijatelje vjerelO Allahu, kazni munafike, novotare, sekulariste i rafidijelO Gospodaru svjetova!O AIIahu, sve ih obuhvati i unisti, nikog od njih ne ostavilO Allahu, daj da budemo sigumi u na5im domovinama!Popravi nase vode i one koji nama upravljaju!O Allahu, daj da nama upravlja onaj koji Te boji se i teZi kaTvome zadovoljst!'u, tako Ti Tvoje milosti, Najmilostiviji!O Allahu, popravi muslimanske vladare!O Allahu, popravi muslimanske vladare!O Allahu, popravi muslimanske vladare!O AIIahu, pomozi im da sude po Tvojoj Knjizi i sunnetu TvogaPoslanika, sallallahu alejhi ve sellem, Sto prije, i ne odgadaj!O Allahu! O Zivi! O Vjeöni! Poöasti nas da Sto prije klanjamou mjestu gdjeje Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, uöinioIsra'! O Allahu, poöasti nas da tamo klanjamo Sto prije i da tomjesto bude oöisöeno od potomaka majmuna i svinja!O Zivi! O Vjeöni! O Allahu, dovaje ovo, a Ti dovi odazivaSse! Ovo trudje a na Tebe oslanjamo se!"Veliöanstven Gospodar je tvoj, Dostojanstveni, i daleko odonoga kako Ga predstavljaju oni! Mi.r poslanicima i hvaljenneka je A ah, Gospodar svjetova!"'"
"' rur'an, sura Es-Saflat, 18o-t82.
151 l(Jn'Nt, $m Et-Maide,2.t5' K]ulan, s\ra El-Ahzab, 56."'tj. tabi'rne. r op. preu.l'" Tj. tabi'tabi'ine. (op. prcv.)
- 8 6 - - 8'7 -
Sb^' ttltzna, c fia4Oat
IV. PriloziMuzika kao profesija 1s6
Hanefrje, hanbelije, i ono Sto da se zakljuöiti iz malikijskogmezheba, smatraju da profesionalno bavljenje muzikom, putem
kojeg (öovjek) zaraduj e je - haram.Imam Safija u djelu,E/-Unttt smatra da nije dozvoljenoprihvatiti svjedoöenje mu5karca ili Zetre koji pjevaju (sviraju),te muziku uzimaju kao zanat koji obavljaju i pomoöu kolegzamaluju, na osnovu öega smatraju se muziöarima i bivajuauveni i po/nati po,tome. jer to spada u pokudenu zabrzlnu kojasliöi lazi (bati lu). ' ' '
Otraj ko to bude radio smatra se maloumnim i öovjekom niskogmorata. Onaj ko lime bude zadovoljan prezren j e.."mada to nijejasno zabranjeno {kao alkohol isl op prev.). '"
t'6 Prctzeto iz djela El-Meßutatu-l-Fikhiiie, 3 t /296'298rrTUvj€tdabi od nekosa bilo prihvateno svjedoöenjejeste da ne laäe
'53 Ei-ünn,6 zos; Er-Musni ne'd4sefii-t-Kebir, t2 43:Fethu-l-Kadb, 6/34-35 , El-Reianu vea-Tahsilu, 1815445.
stu, i^lann etu&ioL
Unajmljivanje radi (sviranja) muzikeJedan od (Sartova) uvjeta unajmljivanja jeste:Da korist u .u.e^zi s kojom ugovor se sklapa bude \erüatski
Na osnovu toga, unajmljivanje radi (sviranja) zabranjenemuzike i naricanja nüe dozvoljeno, jerje to unajmljivanje zbogöinjenja grijeha, dok se ugovorom ne moZe ostvariti pravo nagnjeh.Sto se tiöe unajmljivanja radi pisanja muzike (pjesama) inaricanja, toje dozvoljeno po hanefijama, jer zabranjeno jepjeranje (sviranjet i naricanje. a ne. prema njihovom misljenju.pisanje istog. '"'
Oporuka organizovanja svirke povodom svadbeU sluöaju da neko oporuöi organizovanje svirke prilikomsvadbe, oporuka ie biti sprovedena ako se radi o svirci kojajedozvoljena i inshumentima koji su dozvoljeni za upotrebu,r6r aneöe biti sprovedena ako se s tim pomüe5a neito zabranjeno.r62
Ugled (dostojanstvo) muziöara i njegovosvjedoöenje (na sudu)
Prolesionaho bar ljenje muzilom i eeslo slusanje muzikeutjeöu na öovjekov ugled, bio on sviraö ili slu5alac.Posljedicaje da njegovo svjedoöenje ne biva prihvaöeno.-"'
t5' Riddetu-l-Mudi.ehid, 2n4t, El-KavoniiuJ-Fikhijje,str. 27 5,Redaitu-s-Sanoi'i. 4 | 8q- EI-Seüt!-l- Kebh h"'o-d-Dßnki. 4 121.''0 E t-M upn i np, a-i-S c.hi-t- K"b i t, 6' | 34; M eva h ib uJ- Di? ti t. 5 I 424;
. El-Bedoi'i,41189.'"1 Doz!oleno ie pnlikom svadbe korisrni def. {op. prev.i"'
El-Beianu'e-t-Tohsih.13/1 39-|40163
Et-U;n,6|209; E|-Mudevt et1a,5/|53; MevahibuJ-Daelil,6l | 53;Uewhiru-l-I*til, 2/233; Et-Musni ne'o-iße i-l-Kehi\ 12/43.
- 8 8 - - 8 9 -
Sta, ial/*ti1/, d Stu iÄ|,o.m.a'o-
El-Hattab prenosi da pjevanjeje pokudeno, ako bude bezkoristenja muzrakog instrurnenla. ine ul jece na primanjcsvjedoöenja ako se to desilojedanput.Treba se ponoviti viie puta, po Ibn Abdu-l-Hakemu, da biutjecalo na öovjekov ugled (dostojanstvo).U El-Mudeweni navodi se: "Odbacuje se svjedoöenje pjevaöa ipjevaöice, naricatelja i narikaöe, ako budu poznati po tome." 16l
Od El-Mazinija prenosi se da rekaoje: "Ako bude pjevao uzmuziöki instrument i ako (taj instrument) bude sa Zicana,poput lutnje i tambure, ondaje to zabranjeno. Istije sluöaj i sa(drugim) muziökim instrumentima."Vidljivo je da neki alimi to svrstavaju u ono Stoje zabnnjeno.Muhammed ibn 'Abdu-l-Hakem tv.di da slusanje lutnje uzrokje da se ne prihvata svjedoöenje (onoga kojije sluSa), osim akoto bude prilikom svadbe ili nekom prigodom gdje nema piöakoje opija. U tom sluöaju to ne spreöava da se od njega prihvatisvjedoöenje.Hanefrje neprimanje svje{gdenja uvjetuju time da on pjeva zamaterijalnu nadoknadu.'o'
Ostavljanje vakufa pjevaöu (muziöaru)Hanbelije wrde da nije ispravno ostaviti vakufu korist p.jevaöa(muziöara), ali ispravnoje ako se radi o odredenoj osobi, kojatime se bavi, ukoliko prestane s tim. 166
NevaZedom smatra se klauzula vakifa (po kojem vakufide tommuziöaru) sve dokje tako (tj. sve dok se on bavi muzikom).Ostali mezhebi smatmju da nije ispravan vakufu ko st onogako grijeh (haram) öini.
tia El-Mude|wna, 5 / 1 53.' ü Ibn'Abidin,41381-382; McaahibuJ-D1etil, 61 153;
D Ze r a h i tuJJ k l i l . 2 / 23 3.t 66 Se ü u M unte haJ-I rudat, 2 1494.
Pjevanje Kur'ana
Veöina fakiha smatra da nije dozvoljeno uöenje Kur'ana ilinjegovo sluianje ako se uöi pretjeranim zano5enjem(uvijanjem) glasa.$to se tiöe uljepiavanja glasa prilikom uöenja Kur'ana, bezkoienja s osnovama kiraeta (tedzvid), to je mustehab, atrjegovo slusanje dobroje, zbog rijeöi Allahovog Poslanjka,sallallahu alejhi re sellem: "Ukasile Kuian srojimglasovima." "'
Sluöanje pjevanja 158
Veöina islamskih uöenjaka smatra, da sluSanje pjevanjazabranjeno je u sljedeöim sluöajevima:l. Ak;uz t; bude nesto Stoje zabranjeno,r6e2. Ako se boji da 6e ga to dovesti u iskusenje da stupi u kontaktsa ienom (koja mu nije dozvoljena) ili sa golobradimmladidem ili da öe u njemu izazvati strasti koje öe ga navosti dapoöini blud,3. Ako öe to biti uzrok da se ostavijedna od vjerskih duZnosti,poput namaza, ili dunjaluöka duznost, poput obavljanja poslakojije duzan obaviti; ako bude uzrok da se ostavi nesto StoJemendub (preporuaenol- tadje mekIUh. poput klanjanja noinognamaza, dove u praskozorje isl. ""
'67Hadis: "Ukasit€ Kur'ar svoiim gläsovima", biljezi Ebu Dawd,2/155, a pr€nosi sa El'Bera' ibn'Azib. BiLjezi ga i Ed-Darekutnijj u djeluEJ-ry'cd kao hadis koji prenosi lbn Abbas, kao sto se navodi u djeluFethüJ-Ba od Ibn Hadzera. 13/5l2.On smatra da njegov lanacDrenosilaca. dobarie.1^ nt-a","u'ooiri*ni7", +Bo e+.rde Poput muzidkih instrutnenata isl. (op. prev )"o nixil"tu xot1"ti, ztzo8, izdavaö: Musiafa el-Ilalebi; Haiiietu'd'Des uki, l / 195; lhjau'Uhtni'd'Din, 21281; Ha|ijetu Ibn'Abidin' ll2'7 I'51236.
- 9 0 - - 9 1 -
SLd, ialaana,e
Pjevanje radi razonodeAlo se pjevanjem Zeli razonoda i ako ono bude öisto od onogaSto smo ranije naveli, dio islamskih uöenjaka to zabranjuje, dokdrugi to smatraju dozvoljenim.Abdullah ibn Mes'ud smatra daje to zabranjeno. NjegovomiSljenje slijedi veiina islamskih alima s podruöja Iraka odkoji su: Ibrahim en-Neha'ijj, Amir e3-Sa'bijj, Hammad ibn EbuSulejman "', Sufan es-Sewijj, El-Hasen el-Basrijj, hanefije idio hanbelija. "'
Zabranjenost toga argumentuju slüedeöim dokazima:a) Rüeöima Uzvisenog:' Ima ljudi koji kupuju priöe zarazonodu, da bL^ne znajuöi kolikije to grijeh, s Allahovaputa odvodili. "'
Ibn Abbas i Ibn Mes'ud kaZu da se podpriöe za razonodu mislina muziku (pjevanje).b) Hadisom koji prenosi Ebu Umame, radijallahu anhu, ukojem stoji: "Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem zabranioje prodaju pjevaöica, da se kupuju, da se koristi ono Sto onezarade i da se uzima korist (zarada) od njihove (prodaje).,' I7a
"'Ebu Hanifin uöitelj. (op. prev.)"' 8 ane n a-l-B ej hekiä, 1 0 /223 ; Et-Musni. 9 | | 7 5; Et-Mu hana, 9 / s9,izdavaö El-Muniriije;'Umdeta-l-Koti,, 6/27 t; Musan eJ, Abd\ta-Rezzak,I I /4, izdavaö: El-Mektebu -l-Isl3'J,;: Ihjou 'Utunu-d-din,2/269, tzdayza,Matbe'atul-Istikame; FI'?r, a-l-Kadir, 6/35; Bedai,u-s-Sanai'i, 6/29 72."'Ku'fan. sula Lakman-6.r?? Xaals: "V;erov;esnit<, salhlahu alejhi ve relem,zabrunioj€ da seprodsiu pjevalice, ds N€ kupüjü, zabrorio da se koristi ono sto otrezarade...", biljere Ahmed i lbn Madz€. Ovoje Ibn Madieova verzijahadisa. Biljezi ga i Tirmizijj od Ebu Umam€, radijallahu anhu, i kaze:"Hadis kojiprenosi Ebu Umame znamo samo u ovoj predaji,ovim putem.Neki islarnski uöenjaci govorilisu o Aliji ibn Jezidu i rekli zanjesadaj€slabprenosilac hadisa.Onje Sirijac.', Buharija kere:',Od njesa s€ n€ primahadis." En-Nesa'iü reboje: "On nijepouzdan.', Ebu Zur'a kaze:'Onnij€jak." Ed-Darckutniü: "Od njesa se had's neprima." (Sun en, tbn Madzi,verifikovao: Muhamned Fuad .Abdul-Baki, 2/733, izdavaö:
Stu, täI'a,fia,e
Hadisom koji prenosi'Ukbe ibn Amiru kojem Vjerovjesnik,alejhi ve sellem, kaZe: "Sve öime öovjek se zabavlja
e treispravno (batil) osim: heniranja svoga konja, gadanjai strijelom i igranja (zabavljanja) sa svojom Zenom." r75
ie. malikije i dio hanbeli ja smatraju daje to mekruh. Akouz to, bude slulala iena koja mu nije halal (kako pjeva),
je mekuh (pokudenost) jo5 veöi.Malikije kao razlog za pokudenost (sluSanja pjevanja) navode
to naruSava dostojanstvo öovjeka. Safije kao razlog navodesto u tome ima zabave.
mam Ahmed to obrazlaZe rijeöima: "Ne svida mi se pjevanjemuzika), jer ona proizvodi licemjerstvo (nifak) u srcu. "'
'Isa El-Halebiij, 1 3 ?3. h.godi Tt hfetu-l-Ah|ezi, 41502-504, izdavaö.Bl-Mekebetu-s-Selefi iie).'7'naais: "Sve ti'ne üvjekzrbavlja se...", bilj€re Ebu Da\I-td, Tirmizijj,En-N€sa'iiji El-Hakim kao hadis koji'Ukbe ibn Amnprenosi odAllahovosPoslanika, sallallahu alejhi ve sell€m.U Ebu Davudovoj v€rziji stoji: "Nije od (dozvoljen€) zabav€ nista osinlhenirrnjr ivogs konja. ieranja (zabrvurnjar sa svoiom ienom. igadsnja lukom i strijelom."Timizijj kazer "Ovaj hadisje hasen." Tekst u hadisu koj i nalazi se u zasradipredsravlja rijeti kornentatora hadisa. U vezi s ovin biljeri se hadis kojiprenose Ka'b ibn Mune, 'AJnr ibn'Abese i 'Abdullah ibn'Amr.El-Hakim kaze: "Lanac pr€nosilaca hadisa vjerodostojanj€, ali sa(Buharija i Mudim) ne navode." S .im se daze i Ez-Zehebijj.(Tuhfeta-l-A hvezi, 5 /3 65 -367, izdavaör El-Mekt€betu-s-Sel€fijje;Mwzlije\t Mühtesar Ebu Da1'ud,3/3'70,izd^vat: Da -1-Ma't;le,Uani' u-l-Us al. 5 l 4l -42, izdavaö: M€kteb€tul-Halvani, l390. h.god.;E l-M astehek. 219 5, ;zd^vaöi Darul-Kitabil-'Arebi.176 Eaiijeru-d-Desuki, 4/166; Et-Mügt'i, gl tT 5 ; Esna-t-Metolib, 41344.
- 9 3 -- 9 2 -
jfu, ia]ar"n e tu^.?iaü
Abdullah ibn DZa'fer, 'Abdullah ibnu-z-Zubejr, El-Mugire ibnSu'be, Usama ibn Zejd,'Imran ibn Husajn, MLr'avija ibn EbuSufian i d11lgi ashabi, zatim Ata, ibn Ebu Rebbah i diohanbelija medu kojima su Ebu Bekr el-Hallal i Ebu Bekr'Abdul-'Aziz i_Gazalija, od Safijskih uöenjaka, smatraju todozvoljenim. "'
Kao dokaz za to pozivaju se na hadis i kijas (analogiju).Sto se tiöe hadisa, to je ono Sto Buharija i Muslim biljeZe odAi5e, radüallahu anha, da reklaje: "USao je kod mene AllahovPoslanik, sallallahLr alejhi ve sellem, a kod mene su bile dvijeensarijske djevojöice koje su pjevale o onome o öemu su seprepirale ensadje u vezi s bitkom Bu'as. Naslonio se napostelju i okenuo lice.(Poslije)je uiao Ebu Bekr, radijallahu anhu, zaruiio me irekao: 'Zar Se.jtanova himna uz Vjerovjesnika, sallalJahu alejhive sellem?! Allahov Poslanik, sallallahLr alejhi ve sellem, pridemu i reöe : Pu . l i i h . Ebu Bck re i Kad on n i j e g ledao . j a sam imnamignula i one su izaSle."Omer ibnul-Hattab_, radijallahu anhu, rekao je:',pjesma jeopskrba putnika." "" El-Bejheküj u svome Sunenu biljeü daje Omer ibnu-l-Hattab, radijallahu aniu, sluiao Hawatovopjevanje, pa kad_nastupizora reöe mu: "Prestani, Hawate, veösmo osvanuli." "'
Sta, i,tl^.fi 'e tuu^tiat
$to se tite kijasa (analogije): Pjevanje s kojim ne mijesa sctr€Sto Sto zabmnjenojc, predstavlja slusanje lijcpog irimovanog glasa (zvuka), a slusanje lijepog glasa, zbog togasto predstavija lijep glas nema razloga da bude zabranjeno,jerse to vlaöa na uzitak öula sluha koje uZiva u onome Stoje zatrjega specifiöno, kao Sto i druga öula uzivaju u onome Stoje zanjih speciltöno.$to se rimovanja tiöe, ono nije uzrok da glas bude zabranjen.Melodiöan (rimovan) zvuk koji izlazi iz grla slavuja nte uzrokda on bude zabranjen, a istije sluöaj i s ljudskim zvukom (koiipravi),jer nema razlike izmedu (ljudskog) grla i (Ptiöijeg) grla.Ako se tom lijepom i rimovanom (melodiönom) zvuku pridruzinjegovo razumijevanje, onda je dozvoljenost toga samopritvrdenij a.Sto se tiöe toga da pjesma dira srca i pokreöe osjeöaje, ako tiosjeöaji budu plemeniti, duznostje da budu pokenuti, takojeOmer ibnu-l-Hattab sluSao pjevanje na svome putovanju daobavi hadidZ, kao Sto smo ranrje naveli.Ashabi su recitovali redlzijate (pjesme u redzzul r30 kako bibodrili vojsku prilikom sukoba s nepri.jateljem. i niko ih nijekorio zbog toga. RedZzijati Abdullaha ibn Re\,'vahe i drugihashaba poznati su. 'o'
177 Et-Mugni,gl175. Masafial Abdur-Rezzak, I l/5; Ihjat Urunu-tl-Din,21269./rs rser; "rlesmaie ops*rba p'rtnika" biljezi El Bejhekijj kao.üeaiodOmera ibn el-Hattaba, radijauabu anhu. (rs-Sr/r,sr!-/-r ubru,5t6S, izdanjeM€dzlisa Daircti I Me'arifi|Usmanijje, Indija, 1352. h.g.)"' Daje omer ibnul,Hattab slusao Hawatovo pjevanje biljezi El Bejhekijjkao es€r od Hawata ibn Dtubejra. öüileksl gtasi"Krenuli sno s orncrom ibnu-l-Hattabom i isli u srupi u kojoj su bjti Ebu'rr'bcjde ibnu-l-Dzerah i AbdtrtrRahman ibn'Avl radija ahu anhuma.Ncki ljudi rekose: ''Pjcvaj nam, Hawate!' on im jc pjevao, pa ljudi rekose:'Pje\at nam nciro od Dnaro!cpoei iJe. Omc'. Bdi jat tah: nlu rece.'Pusrre tbu Abdul laha Ja pje!a { ,c( i ruje),voru poc/ i jU.
(Havval kaze J 'Nisam prestao pjcvalisve do zore, paj€ Omcrrekaol
'Prestari, Hawxte, veö smo osvanuli. " Navodi 8a Ibn Hadzer i kaze da ga
spomrnlc lbnu* Si ' t rd / L ra. i r l . re I 'omenlar i iuarBa(S anenuJ -B ej h e küj, s / 69. izdanje Medzlisa Daireti-l-Me'arifi l-'UsmaniJe.
l rd i rd. 1J52. h.god : f l - l \ar" l 457)' " 'vrs t " poczle. top. pt"u. t' " ' Ih iau 'Ulnnhd-Din.2 270 inrkon roga
- 9 4 - - 9 5 -
Sfu.v iÄla,nra' o nu^4iai,
Pjevanje u dozvoljenim prigodamaAl<o pjevanje bude u rekoj dozvoljenoj (mubah) prilici, kao Stosu: svadba, bajrami, sunnedenje, povmtak nestalog, radiispoljavanja dozvoljene radosti, prilikom zavrietka hatme, kaoi radi ispoljavanja mdosti, prilikom polaska mudzahida u rat,radi podizanju momla, ili tokom (putovanja) had-Zija kako bi serzazvala öeänja t njihovim duiama prema öasnoj Ka'bi, ilipjevanje radi podsticanja deva da idu-Sto se z ove el-huda',iliradi podizanja elana prilikom rada, poput pjevanja radnikaprilikom rada ili no5enja tereta, ili da se dijete uiuti i uspava,poput majöinog pjevanja uspavanli, sve to dozvoljeooje(mubah) po ve"cini islamskih uöenjaka iu lome nemaDokudenosti. '"
kao dokaz za to, uzimaju hadis koji smo veö ranije naveli odvjema djevojeicama koji prenosi majka pravovjemih. AiSa.radijallahu anha. '" Toje dokaz za dozvoljenost pjevanjaprilikom praznika (bajftma). Za dokaz nzimaju i hadis kojiprenosi Burejde i kaZe:"Allahov Poslanik, sallallahu alejhi vesellem, krenuo je u bitku. Po povratku iz nje, prisla mu jedjevojöica, cmkinja, i rekla: "O Allahov Poslaniöe,ja sam sezavjetovala da öu, ako te Allah vrati Zivog i zdravog, predtobom udarali u def i pjevar i. ' Allahov Poslanik. jol reöe:"A kosi se zavjetorala. onda to uradi. u protir nom nemoj.', l3a
t3'� lhjaL'Utunu-d-Din, 2/276-27 7 ; Ha:ije.u-dZ-Diunnet. 5/380-38t :Esnal-Metnlib, 41344., Kal'jubi, 4/220. El-Mügni,9/1 7 6; Hniietu4-Desuki,4l166; TodZdZuJ-IkliI li Muhtesan Hoüt bi Honßi Merahib-|,DZeIil, 4/4. Il izdatje, 1399. h.Eod; Hoiüetu lbn ,Abidin, 51222; Haiijet,Ebüa-tu'üd Alijj MuIa Miskin 3/389, izdanje Matbe,ati-t-Muvejhitüj,128? h.sod./3r Izvoiza ovaj hadisa prethodnol€ spomenut'"" Hadis: r 'a lhhov Porlanik. sal ls lshu atejhi re se €n, krenuo ie,rbitku, Kad re vrrrio iz birke. dosta mt je djevojaicr. crnkinir...:'. bjtjeTrga i rrm'z'Ja I prcnosi ga i kare: "Ovaj hadirje ha.en_sahrh_garib r prenosiga trureJde. u vezj s ovjm biljeze se hadisi od OmeE i Aise.
-96 - 9'�7 -
Stu Ald4na'o'
je dokaz daje dozvoljeno pjevanje prilikom powatka(nestalog) kao potvrda radosti.
je pjevanje haram, onda ne bi bilo dozvoljeno da se öovjekvjetuje da öe to uöiniti, niti bi Allahov Poslanik, sallallahu
i ve sellem, dozvolio da se to uadi u spomenutom sluöaju.dokaz uzimaju i Aiöin hadis u kojem kaZe se daje udalaiu rodicu za nekog ensariju.Do5ao je Allahov Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem, i upitao: "Jeste li predali djevojku?""Jesmo" - odgovorise oni. "Jeste li poslali nekoga s njom ko 6e
evati?" upita on. "Nismo" odgovori ona. Tada AllahovPoslanik, sallallahu alejhi ve sellem, teöe: "Gazelje biopdsutan medu ensarijama".r35 Trebaloje da posaljete s njomrckosa ko öe reöi:
Etejnakum, etejnakum
fehajjana ve hajjatum.,,(Doili smo vama, doili smo'rama,pa nekaje selam na nama svima.)"
Ovo je dokaz za dozvoljenost pjevanja prilikom svadbe(vjenöanja). Za dokaz tzimajl i Ai5in hadis u kojem kaie:"Bila sam s Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem,na putovanju. Abdullah ibn Rewaha dobro je pj evao el-huda'.Onje bio s mu5karcima. Endie5e je bio sa ienama, paVjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, reöe Ibn Rewahi:"Pokeni ljude!" On poöe recitovati poeziju u redZzu, aEndZeSe ga pratio.
El-Mubarekturi kaze: "Biljezi ga Almed. Hafiz (Ibn Hadzer) spominje ovajhadis kojeg prenosi Burejd e ! diet! FethuJ-Bafi i niie nilra rekao onjerl|l]'." (Tuhletu-l-AhvezL l0/179, izdavaö: El-Mektebetu-s-Sel€fijje,Dinni'uJ-Usul. 8/617 , izdavaÖ: Mektebetul-Halvani' 1392 h god )'3J Vrstaljubavne pjesme. (op prev.)
Uhvatila sam se za vmt deve, pa Vjerovjesnik, sallallahu alejhi
ve sellem. rece End)eseu: 'Polahko. (kao da gonis deve)
nato\ arene staklenim posudama". misledi na Zene ' "
Od Es-Saiba ibn Jezida prenosi se da rekaojel "Bili samo sa
Abdur-Rahmanom ibn 'Avfom na putu da obavimo hadZdZ
Smatrali smo Mekku dalekom. Abdu-r-Rahman skrenu s puta,
a potom reöe Rebbahu ibn el-Mugteriful 'Pjevaj nam, Ebu
Hassane!" 'Veoma lijepo recitovaoje aasö, a taslje vid pjevan;a
Dok ie Rebbah reci lovao rasb stigao ih je Omer. a onJe lada
bio hali fa, paje rekao: "Sraje ovo?" Abdu-r-Rahman odgovori l"Sta ima lose u tome? Zabavljamo se i time skaöujemo put "
Tada Omer reee: 'Ako ies vei to radili. onda recituj poezij"u"
Dirara ibnu-l-Hallaba ibn \4irdasa. Lurej:evickogjunaka'"Omer bi govorio: "Pjevanje je opsbba putnika " '" '
Ovo upuöuje na dozvoljenost pjevanja radi razonode'
Ibn Ebu Sejbe prenosi daje Omer ibnul-Hattab, nare'livao da
se recituje "/-rrda' (pri l ikom pulo\ anJa)
/36 Hadis u koj€m Aisakazc: "Bila sam s Allahovin Podänikom,
srualahu aleihi ie s€llcm, na pütovanju. Abdull'h ibn Rewaha dobro
ie Dievao el-hnda'. . ." , bi l jcre Buhdri la ' Vusl im kao hadi ' koi i prenorl
i n", ; ln Uut;1. VuSi.ou relsr hadi"a ts lasr: 'Al lahov Poslanik-
sauallahu alejbi Ye s€llem, bioje na putovänju, ' sa niin crtri duer po
imenu Endäese koii j€ pj€vao el-hudi" pa mu Allahov Poslanik'salhllehu äl€jhi ve sellen, reöe: "O trndtese, polahko' kso da gonil
deve natovrr;De strklenin posudama." (Fetn,,J-Bdti' l0/538, izdävaö:
El-Mektebetu-s-Selefijje, Scrt r M6tD, verifikovao: Muhammed Fuad
Abdul Baki. 4/ l 8 l l . izdavd: 'Isa el-Ilal€bi' 1 3 75 h Eod : Diani'u-l-Us al '5/l7l-172, izdavaai Mcktebetu-l-Halvani, 1390. h g )i37 Eserod Es-Saiba ibn Jezida, biljezi sa El-Bejhek;jj Ibn Hadzer navodrga u djelu EHrare, bez ko r.j,entara. (Sunenu-l-Beihekiji ' 10/224' lzda\^ö:Medriisu Daneii-l-Me'arifi|Usmanijje", Indija, Llss h sod t EI-Isabe JiTe nj hia-S a h ab e, | | soz).133 Süner -Bejhekijj, sl6at Et-Mt!st1i,911'7 s.
Sluöanje hedZva (poezije kojom se vrijeda, naDada itiismijava) i nesiba (pjesme o ljubavi prema ieni)
Uvjet da bi se govor mogao slusati, bez obzira bio on rimovan(kao poezija) ili ne, melodiöan (kao pjevanje) ili ne,jeste da nebude ruiar (nemoralan), da ne sadrZi vrijedanje Geüv), nitila7 na Allaha. Njegovog Poslanika i ashabe, i da ne sadrzi ooisodredene r2enske) osobe.Ukoliko öovjek slusa nesto od onog Stoje navedeno, onda suo-naj koji to sluia i onaj koji ro govo sauöesnici u grijehu.r3eSto setiöe redäa (napadanja) nevjemika i novotara, to je
oozvoleno.Hasan ibn Sabit, Poslanikov, sallallahu alejhi ve sellem,pjesnik, u stihovimaje vrijedao nevjemike s poslanikovimznanjem, pa i po njegovoj naredbi. Allahov poslanik, sallallahualejhi ve sellem, rekao muje:"Napadni ih poezijom, Diibriljeuz tebe." l9o
Sto se aesila tiöe, u njemu nema nista (zabra.njeno). ponekadJe recitovan pred Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, i onbi to slusao.Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, slusao ie kasiduKa'ba rbn Zuhejrar Banet su'adüfe kalbi-l-jevne me:btulu -Suada je od mene odvojena, tako daje srce moje danasbolesno, mada r nloj tma nesiba (opisa ljubavi prema Zeni). rel
Süj, iäl^4we tu^ti.ot
re lhjaa'Ulunu-d-Dit, 2/282. Vid;: Et-FetqeaJ-Hindijje, 51352.Ne{b je. u ple\ni$\1l. blasä poe,/jra koia dolaTi u vidu ealeta o zendma.ra l ,o se lze: "Piern ik p jeva o )eni . U imosi svoju.ezniu i l jubar premanjoj. ( Et-Misbahu-t-Munit, Et-Mu'dZ.nuJ-vcsit. pod -)'e
H"dr \ : r \apadni ih po€zi jom. Di ibr i t ie uz reber , . br t jere Buharüa rMuslim kao merid kotr preno,r tt-Bem' ibn A"ib. (E/- Lu'Iu, ecJ-Mcrdion.sE. 273. i /davat : V i läreru- l -Lvkaf i ve-s-Suun' - t - ldamiJe". Kuraj r :D|ani'aJ-U\ul. 5 14- izdaväi: \-4eklebetu-l-Hahanr. I 190. h.god;" 'Hadis "Al lahov Po. tsnik . sa a rhu r te ih i ve s€ €m. stutaoje kasiduIG'ba ibn zuheir ' - . . " -
- 9 8 - - 9 9 -
SluSanje muzike 'e2
Ono sloje dozvotjeno da se i/vodi kadje o mulici i pjcsmi
ri iet. dozrol ieno ie i da se slusa. Ono slo je zabranjeno da 'e
i ivodi, zabranleno je i da se slusa- jer zabrana muzike i l i
pjevanja nije zbog same muzike ili pjevanja' nego zbog toga
sto to navodi na sluSanje.Na to ukazuju Gazalijine rijeöi u okviru njegovog govom o
nemoralnoj poeziji (el-hana'), hedZvu i sl : "Sluianje toga
zabranjenoji . bez obzira bito ro melodiöno i l i ne. a onaj koj i
sluia sauöe"nik je { u gri jehu I s onim koji to govori" '"" kao i
r i jei i lbn'Abidinat "Pokudeniln se smalra. svaka muzika(lehv, i slusanje njeno." ''"
Sluöanje defa i ostalih udaraökih instrumenata
Islamski uöenjaci slazu se daje dozvoljeno udaüti u defislusati to, ali razilaze se u vezi s tim da lije to dozvoljenoprilikom svadbe i mimo toga ilije to dozvoljeno samo prilikom
svadbe, a ne i mimo toga?
Ibn Hisankaze: "Muhammcd ibn lshaknavodi o\u kasidü, ali joj ne navodi
sened P'enosi je hafiz Fl BeihekiiJ u djelL D"ktl,,-'-N4är'vP s mune'il
{sDorcntm. neprekinunm) senedom "
Eüu' 'Ume' udrelu E/-rrr i?r l ' te 'DosaoJe Kab rbn /uherrAl lahovomPoslanikü, salüllabu alejhi ve sellcm, kao musliman. ulao u njceowdiamüu i recitovao:Barar Su'adufe katbi-l-jeune nebtutu (Suadaje odnene odvoiena, tako da srce moje donas je botesno. )Ibn Hadzcije u djelu täsate spomenuo nj€sovo recitovanje kaside kojapoöinje "Baket Su'adu ... ", ne komentarjsuei to(Et-Bidaje t'e-n-Nihaje, 31369-372, izdanje Matbe'atu-s-Se'ade' l3s1 h g ;El-Isti'ob. 3/1313-13 14, ;zdavaö: Mekteb€tu-n-Nehde, Elipat, EI'Isabe liTe nj izi-s-Sahobe, 3 1295, izdavaa: M€klebetrl Musenna' Bagdad)t " El-Me us u' atu-l' Fikh iije, 4/ 9 5 96.t'r lhjau' Ulunu4-Din, 2/282, izdavaö: Matbe'alu-l-lstikame, Egipät'o' notil"t, to" ,uiai", st253, prvo El-Buläkovo izdanje.
Sb^, aalarna,dt urbAa,
Zalirn. da l i je uvjet {da bi ro bi lo dozr ol jeno) da na defu nebude z\ onaca (dieladii l) i l i ro nüe uviet?...Kao dokaz za to uzimaju ono Sto prenosi Muhammed ibn Hatibda Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao ie:"Razlika izmedu onoga i lo do/voljenoje ionoga slozabranjenoje. je-sre xdaranje u del i glas (pjesma r pri l ikomsKraDanla braka --
Aisä, ridijallahu anha, prenosi da Allahov poslanik, sallallahualejhi ve sellem. rekaoje: "Oglasi le ovaj brak i udaritepovodom njega u def{girbal) i ' "6
Kao i ono Sto prenosi Er_Rube'üje binr Mu'a\ \ iz. koja kaZe: "U<aoje poslänik,sallallahu alejhi ve seJlem, ujutro nakon stupanja u brak samnom i sjeo na moju postelju dok su djevojöice udarale u defprisjeiajuöi se mojih predaka koji su poginuli u bitci na Bedru,sve dokjedna od njih nije rekla:
Sh, i.el^üutue
F Hadr\ : "Razl ika izmedu onoga t to do/rot jenoje. . . . ' . b i l ic regdrrrmr/u. Anmed. Fn-Ne.r 'ü . tbn Vad, /e r El_Hakim kdo mertu Ovo ieIbn Mdd)eova ve ' / i ja hadr \a t r rmi /üa kaze: , Hadis Vuhammcda rbnHar ibahascnje" t - i Hrk im kaTe o\o je.ahrh hadrs.at isa Buharüa jMusl im ne b i l jeze 'SloTioses | |m t , / - , /chebi i j . ITuhfetü- i -Ah,ezi ,4 )08-Zl0, jTJavaa f l -Mekrebcru s-Setef i i ic :Srrp ' , tbn Mad7e, ver i f ikordo.Muhamm€d Abdul-Baki, l/6 tl, izdavaö: 'Isa El,Halebi. 1372. h.sod.:Diani 'UJ-Usul . | | 440. i /daraa Mekreoetu- t -Hatrani . rJq2 h;od:EI-Mustedrck.2 184. i/ddvaa: Daru-t-Kirdbr I AJebr)' -
Hadn: "Oglas i te ora j brrk i . . . , . b i t jez j tbn VadTe kao hddis koresprenosi Ar(a. radi ta l lahu znha. od A aho!og postanika. sd i ta lahu a l ; jh- i !csel lem. Haf i7 L l Busrn u dtc lL fz-Z?yaid kre. 'U n jegovom senedu nata l ise.HaLd ibn l l ja . Ebu I Hejsemet-Ade\üt . rVuhaddrs i r .u . to;nrdaleonda' i f {s lab prenosi lac) . lbn Hrbban L l -Hakrm i Fbu Se id en-} ,c t ta! ka2u daon izmislja hadise.,' (sune". Ibn Madze. l/61 r, vcrifikovao: Muhammcdruad Abdul-Bäki, izdavat:,Isa Et-Halebi, 1372. h.s.r
- 1 0 1 -- 100
Medu nama Poslanikiekoji zna ita te sutra biti
"Nemoj tako govo ti, nego govo ono sto ranije govorila si " -
reöejoj Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellemMalfüje, haneflje i Gazalija od öafijskih uöenjaka, pod propisvezan za defuvrstili su sve wste doboia, a to su udaraökiinsfumenti, ukoliko se ne koriste za sviranje zabranjenemuzike.r"" Neki od nlih. poput G-azali ja. t iz propisadoz!oljenosli) izuzimaj u kubu. ''o jer to je instrument kojikoriste sresnici.'"Hanehji iz (propisa dozvoljenosti) izuzimaju udaranje palicom(kadib). '�00Ibn 'Abidh kaze: "Udaranje bubnjeva mdi ponosa(uzdizanja) nije dozvoljeno. a radi upozomvanja nema prepreke(da se koristi). Isto vazi i za trubu i doboi, ako se koriste zabudenje ljudi na sehur."ZatimkaZe: "lz navedenog moZe se uvidjeti da muziökiinstument nije zabranjen zato Stoje muziöki instrument, negozbog namjere da se njime zabavlja ili onaj ko ga sluia ili onajko se bavi njime. To ukazuje da se radi o zähavnominstumentu.Zar ne vidis da je upotreba tog inshumenta ponekaddozvoljena, a ponekad zab^ranjena, shodno nijjetu, a djela secijene prema namjerama.'u'
t'7 Haiijetu4-Des ki,2/339, izdavaör Darul-Fik i saliietu Ibn lÄbidin,
5134.223_'* ruraje aueutat uuUanj. i ja sredinaje u(ka. a kraje\ I ! i ioki rop prcv)t"" thjau 'I'tunu4-Din.2/282 Kuba ie malibubdnj tanak u srcdnr'
E l- Mis bah uJ- M u n b. o od + Js-m Tebjtnu-t-Hakoik Sefin Kenzi4-Dekaik, 6lt3.l avaö: Darul-Ma'rife;Bedai'u-s-Sanai'L ö.2912. i/davac: Ma lbe'atu-lJma mKadib otkinuia gmna (p alicz). El-Mü'dZenu-l-vesit,pod +'Ä"' Hoiüeta Ib,Abidin, 5/223.
SA., i.laala/ a qu.tgi.i,
Sluöanje frule i duhaökih instrumenata
Malikije smatmju daje dozvoljeno sluianje duhaökihinstrumenata poput frule i sl., dok drugi to zabranjuju. ,02Ibn Ebu Sejbe u svome Musa hefu pre]i.osi daje Ibn Mes'udsmahao dozvoljenim slusanje toga.S lancem prenosilaca do lbn Mes,uda, prenosi se daje dosao nasvadbu i zatekao rla njoj frule i muziku, pa to nije zabranio. 20]Ostali, osim malikija, smanaju daje to zabranjeno. 2@Sto se tiöe Ziöanih instrumenata, poput luhlje i sl., slusanje tihinstrumenata zabranjenoje^i pri l ikom svadbe i mimo loga. poveiini islamskih uöeniaka. "'
Stanovnici Medine i neki prija3nji alimi smatraju da u vezi stim pitanjem postoji olaksica.Oni koji smatraju da u vezi s tim postoji olaksica su:'Abdullah ibn DZa'fer, 'Abdullah ibnu-z-Zubejr, Surejh, Se'idibn el-Musejjib, 'Ata ibn Ebu Rebbah, Muhammed ibn Sihabez-Zuhrijj, 'Amir ibn Surahbil ei-Sa'bijj i dr. '�06
Stu i*l@tn4,q m44iei!
2.0^1, Ibid. EI-F?au7-l-Hindijjc. 5 J52. autdkovo i,danje.'''" Musannef,lbr Fhu \eibe, | 2 t4, manuskripr au\a se ü I5ranbutu.(Ne znam kolikoje to pouzdmo.jerje u potpunoj oprcönosti sa svinizjävamau kojirn on kudimuziku i nj€no slusanje, kao i s predajom u kojojse kaz€: "Asbeg kaze:'Nekiöovjek po^ao je .Abduuaha ibnMes'uda,radüal lahu anhu. na .vadbu r rehmu). Kdd re doiao. cuo je muzku. i ni leusao tÖorjekrga upira: Su t ' ; "1 . t ro.or Al tahovog postanika,sallallahu alejhi ve sellem, da rekao je: "onaj ko poveta broj tjudi(svojim prisusrvom)j onje od ojih. Onaj ko bude zadovoljatr s onirn Stol iüdirade. s"ueesnik je u rome ira rade'- odgovorion. (op.pre\. I'' KeäaluJ-Kina' , 5. | 10: Esnal-Mctatib. 4 344- j45i Et-Feta,aJ-Hindijje, s/352, Bukje rüplji inshumenr u koji se ruie kako bi svirao.(tj. truba). El-Ma'd1enuJ-Vesit, pod 6t'"' Haiijau4-Desuki, 2/339i Haiietu lbt',Abidin, 51253:, Esnal-Me.atib,3 /3 45 : Ihiau I Atuh u-d-Din. 212a2.'�6 Ne u:l-Entr.8 t04 | nakon roga. rrece izdanje.
izdavaö: Mustafa El,Halebi.
- 1 0 2 - - 1 0 3 -
Propis (za koriötenje muziökih instrumenata) 207
Postoje muzicki instrumenti koji zabranjeni su. poput Ziianihinsffumenata. najeva. f iula. lutnji. lambura. violina i sl. '"". zatoSto od Alije, mdijallahu anhu, prenosi se da Allahov Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem, rekaoje: "Kad moj ummet budeöinio petnest prelasaja, zadesit öe ih nedaöe...", u sta, izmeduostalog, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ubmja i to da öe"uzimati pjevaöice i muziöke instrumente.'20eOd Ebu Umame, radijallahu anhu, prenosi da AllahovPoslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazaoje: 'Uistinu meAllah poslao kao milost i uputu svjetovima i naredio mi daunisti; ftule i lutnje - tj. h;rfe i muziöke instrumente.'u 2r0
Neki muziöki instumenti pokutleni su, poput defa sazvonöiöima za muikarce zajedan dio hanehja i hanbelija. '"
Poslije öe biti izneseno vise detalja u vezi s tim.Neki od njih dozvoljeni su, poput bubnjeva, ne muziökih, negovojnih ili karavanskih, za dio islamskih pravnika hanefrjskog,malikijskog i Safijskog mezheba. '''
'�|'� Et-Mevsu'atu-t-Fikhiiie, 3 8/ 168- I 83.'�03 Esna-!-Metalib, 1127; KefJa-r-Ru'ai"an Muha enati'l'Lehvi re-s'Semat, ükoin\entar Ez-Zevodih 'an lktiruli-l-Kebair, 1/8, 10, 12, 15;EI-Mugni,9/ l'7 3.ro'�Hädis: "Kad moj unmet bude linio petnest prekrsaia...", biljeziTirmizüj, 4/494, i spominje da s€ u senedu ovog hadisa nalazi slab
'r'Hadis: "Uistinu ne Allah poslao kao milost i üpntu svj€tovima. . ",
biljezi Atrrn€d, 5/256, a navodi sa i El-Hejsemiij u djelr MedZne'ü-z-zevoit 5 /69, i kazet "U njesovom senedu nalazi se Aliii ibn Jezid, a on jeslab prenosilac hadisa (da'io.'.'.'- Reddu-l-Muhtar, 5 / 135 : El-Mugni, 9 l r'7 4."' RedduJ-Muhtq., 5/34. Mevahibt-di-Dielil, 4l l ;
Ni h aje tu-I - M a h tadi, 8 / 2a2.
Std, ial,o.afir, a hur7ao,
Upotreba nekih preporuöenaje (mendub) ili pohvalna(musrehab). popuL udaranja u defradioglasavanja braka poneKlm rslamskrm prawicjma. kao i povodom drugih pri l ikaopöenito, mimo braka, u kojima iskazuje se veselje (radost). 213
Povod za zabranu nekih muziökih instrumenataNeki islamski uöenjaci tvade da muziöki instrumenti koii suzabranjeni nisu /abratrjenizbog roga Sto su muzjöki'nstrumentj. nego iz nekog drugog razloga.Ibn Abidin kaze: "Muziöki inslrumenti nisu zabranieni ,,boptoga sto su muziöki instrumenli. nego zbog numjeri du se nlimazabavlja ili onaj koji ih sluia, ili onaj koji se bavi nlima.Zar ne vidis daje koristenje tih instrumenata nekad zabranieno-a nekad dozvoljeno, u skladu s nij jetom. a jela se cijene premanamjemma.-El-Haskefi kaZe: "Od toga (tj.od zabranjenog), je udaranje ububanj radi uzdizanja ( iz oholosti). Ako se radi o skreh;iupaznje (upozoravanju). onda je ro dozvoljeno.',Ibn Abidin. iz djela fI-Multeka prenost: ',Truba treba da budedozvoljena kao i udaranje bubnja,', zatim kaZe: ,,Doboi onogako ljude budina sehur u rama,,anu rreba da bude tdozroljenJkao truba. " 2ta
Stu i.dlana'o'M,rti.i,,
'1 t Redd -l-Muhta\ 2/261; Ha:ijettJ-raljubi, 4/320;
,,. Mc@Iibü Uli-n-Nuho. 5 252 25J, Hoiijetu-d-Desuki. 2.339."' Ed-Durrul-Ituhtat vc Reddu-l-M uhtat. 5122\.Vidit lhjda I AIun -d-Din, Gazallja, 2/272-2'73, 282.
- 1 0 5 -- 104 -
'fu, tLl&rnor' c tu.ti.i,
Koji su muziöki instrumenti dozvoljeni,a koji zabranjeni ?
Def:
Islamski uöenjaci razilaze se u vezi s propisom o defu.Hanefije kaiu: "Nema prepreke da se na dar svadbe upotdjebidefu koji öe se udarati kako bi se oglasilo sklapanje braka."rJ Es-Sbadiijikaze se: "Toje (propis za deo ukoliko on nebude imao zvonöiöe i ako se ne bude u njega udaralo namuzikalan naöin."lbn Abidin kaZe: "Defu koji dozvoljenoje udarati prilikomsvadbe... je onaj koji nema zvonöiöa na sebi."tJ djelu En-Nihaje ptenosi se od EbuJ-Lejsa da rekaoje: "On
je mekruh." Ebu Jusufupitanje o defu: "Da li ga smatraspokudenim mimo svadbe, tako da iena udara u njega djetetu?"Odgovorioje: "Ne, ne smatram to pokudenim."Nema prepreke da se udara u def prilikom bajrama. kao Sto senavodi ! djel|u Hazanetu-l-M aftin . '"
Malikije kaZu da def(girbal) nije pokuden, tj. udaranje u njega,prilikom svadbe.Ibr RuSd i Ibn 'Arefe kaZu: "Islamski uöenjaci slaZu se dajedozvoljen def, d. girbal, prilikom svadbe "
Ed-Desukiij kaze: "On je mustehab prilikom svadbe shodnoVjerovjesnikovim, sallallahr.r alejhi ve sellem, rijeöima: ̂ ._"Oglasite ovaj brak i udamjte u defove povodom njega." '''
Sto se tiöe drugih povoda mimo svadbe, poput sümedenja irodenja, Ed-Desukijj kaZe: "Ono Stoje poznatoje, da nijedozvoljeno da se udara (tim povodima).
"' neaau+a"nu,. 5ßq, ß5. 223; El-Fetata-1-Hi dijje. 5/352.?r'Hadis: "Ogl|site ovaj br*i uduajte u defove povodon njega",biljeri Tirmizüa, 3/390, kao hadis koji prenosi Aisa i kaze da se u seneduovog hadisa nalazi slab .avija (prenosilac hadisa).
_ 1 0 6 _
SA, ialaata/o- fi} ,ria,
Nasuprot tome_Stoje poznato, stoji öinjenica daje todozvoUeno prilikom svakog muslimanskog veselja.,,El-Hattab kaze: .' . . .poput bajrama, povratlia nestälog i svakogveselja koje desi se.',EI-Abi,kaze: 'Nije labranjeno da djeca ieraju tom prilikom, _U. pnltkom balrama- i udaraiu u def.Prenosi se daje Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,to Sutnjom odobdo.,'EI-Hanab. od Abdul-Meljka ibn Hubejba. prenosida on smatradozvotjenom upoEebu del'a prilikom svadbe. dok tsmatra) daje oslobodenim robinjama u njihovim kudama i onima koje supoput njih, njima opöe to dozvoljena upofeba defa. To jenjima (dozvoljeno) prilikom svadbe, ako se ne radi o neöemudrugom."Malikij€ se razil^ze o piranju (dozvoljenosti) defa koji imazvonöiöe, tj- dieladäile. Dio njih smatra daje dozvoljenokoristiri def prilikom svadbe. dok drugi smarraju dale defoozvoUen ukotrlo na nJemu nema Tvoneiöa. u protivnom lojeharam. Ed-Desukijj kaze: "Toje ispravno. jer ga zvoneici tinemuzjkalnüim." Toje u pogledu 2ena i djece.Ra,,i laze se i o pitanju da l i je muikarcu dozvolieno da udara rdef?Neki ka2u da nije pokudeno da se u njeg udara. makar to dinilil muSk-arci. supromo tl-Esbeg! koji kaze:. 'Defje samo za
zene, all ne I za muskarce " '"Safije kaZu da dozvoljeno je udarati u def i slu5ati ga prilikomsvadbe, jerje Allahov Poslanik, sallallahu aleihi ve sellem.Sutnjom odobrio djevojöicama tsluSkinjama) i<oristenje defal(ad se ozenio sa Er-Rube'ijjom binl N4u'awi,, ibn .A lra. dok ieonoj od njih koja je rekla: "Medu nama je poslanil koji zna iiaöe sutra biti"- rekao:
2 1 7 Eai ü au-d-Des u*i ve-i-Su h uJ-Kebit, 2/339. Mevah ibu-di_Dierit,4/6-7 | DZevahbuJ-Iklil. 1 / 1 03
- r0'1 -
SA,, iäla.na'd wu 4i.t
"Ostavi to, i govori ono sto si ramje govorila." 2r3
Tj. (govo ) s pohvalom o nekim uöesnicima Bedra koji supoginuli.Dozvoljeno gaje koristiti prilikom sunnedenja, na osnovupredaje od Omera, mdijallahu anhu, da bi, öuvöi glas (pjevanje)ili def, poslao nekoga (da ispita povod za to) i upitao: "O öemuse radi?" Ako bi rekli da se radi o svadbi ili sunneöenju, on nebi ni5ta kazao. 2re
Dozvoljenoje (koristiti def) i u drugim pilikama mimo svadbe isunneöenja radi ispoljavanja radosti (veselja), poput rodenjadjeteta, bajrama, povratka nestalog (odsutnog), izUeöenjabolesnog, makar se na njernu nalazili zvonöiöi (dzeladiili),zbog opöenitosti teksta hadisa (koji dozvoljava upotrebu defa).Toje njihovo ispravnije misljenje zbog toga sto prenosi se daje nakon sto se Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, vratioizjedne od bitaka, (priöla mu je) djevojöica, cmkinja, i rekla:"O Allahov Poslaniöe, zavjetovala sam se da öu, ako te Allahvrati U ivog i zdüvog, pred tobom udarati u defi p-jevati."Allaho\ Poslanik. sallallahu alejhi ve sellem. recejoj:' 'Ako si zarjetovala se onda ro uradi. u protivnom nemoj." ""
?/3 Hadis: ".., onoj koj, rekla je: "Meilu nama je Poslsnik koji zna lta6e sutra biti", bilj€zi Bühar.ja, Fethu-l-Bati,9/202, kao hadis koji prenosiEr-Rub€ii'i bint Mu'äwiz.'�r'sser o Omeru: "...aa ti (on), kad bi öuo slas (pjevanje) ili det poslaonekoga (da irpita povod za ro) . biljezi Abdur-Rezak u Musannefu.ll 5.'" Hadis: "..,(prisla mu ie) djevojlica. crnkinja. i reLir: 'O Allähov
Poslanite, zrvjetovalr sam se ..."', biljezi Tnnizija, 5/621, kao hadiskojes pr€nosi Burejd€ i kaze: "Ovaj hadisje hasen." U vezi s tin z*iljerenisu i hadisi od Omera i Ai3e. El-Mubar€kturi kaze: "Biljezi ga Ahmed. Hafiz(Ibn Hadzet spominje ova.i hadis kojeg pr€nosi Burejde t djetu Fethal-nari i nije nista rekao o njemrJ�." (Tuhfetu-l-Ahvezi, 10/1'79, izdavaö:El-Mektebetu-s-Selefijje; D:ani'UJ-Asü1,al6ll, i avaa,M€ktebetu-l-HalvaDi. 1392. h.god.).
Std', iÄnn'tu a rtu4i.L
Nasuprotlom miSljenju je misljenje po kojem je to zabranjenozbog ranije navedenog esera od Omera, mdiiallahu anhu.El-Belkini i,, le zabrane izuzima udaranje u defprilrkom nekoqvaZnog dogadaja. poput dolaska alima il i vladara i sl.Dio Saltja kaZe: "Upotreba defa mustehab je pdlikom svadbe isunneöenja. To zastupa El-Begavijj u djelt Serhu-s-Sunne.z2lSto se tiöe toga kad se udara u defprilikom svadbe isunneöenja, El-Ezre'i kaZe: ',Obiöaj je da se udara u defpriiikom sklapanja braönog ugovora, svadbe i malo nakontoga."El-Begavijj u djelu Ferayd kaze daje to vrüeme sklapanjabraönog ugovora, malo prije njega i malo poslije njega, dokjedozvoljeno da se u vezi s tim postupa u skladu s obiöaiemtu dotianom kraju,. Njego!o odredivanje moze obuhviiatidane svadbe u kojima mlada se dovodi.Sto se sunneöenja tiöe, postupa se u skladu s obiöajem(dotiönog kraja).
Medutim, moglo bi se redi da se to radi od onosa tenutkakad se poduzmu porrebni koraci za to.El-Bejhekijj prenosi od svoga Sejha El-Halimija, i s njim se nerazilazi: "Ako bismo dozvolili def, ondaje on dozvoljen samoZenama,jerje to u osnovi od njihove prirode, a AllahovPoslanik, sallallahu-alejhi ve sellem, prokleoje mu5karce kojioponasaju Zene." "'Es-Subki ne slaZe se s njim i kaze daveöina islamskih pravnika ne pravi razliku izmetlu muökaraca iZena. Osnovaje da se vjerski propisi odnose podjednako i namuskarce i na Zene, osim ako se u Seri'afu prenosi da u vezi snekim propisom postoji razlika izmedu muskatuca.i iena, anovom sluöaiu to se ne Drenosi.
'' NihajetuJ-MuhtadZ, a/282; Mtlgt'i-l-MuhtadZ, 4/429;...Haiij e tu-I-KoI'j ubi, 4/320."" Hadis: "Alahov Poslanik, srllrllahu lleihi ve sGllem, prokleoj€muikrrce koji oponssrjü,er€". biljezi Buharija, Ferr"J-Bori, 10/332,kao hadis prenesen od lbnAbbasa.
- 1 0 8 - - 1 0 9 -
To nije ono sto se posebno veze za iene da bi se moglo reöi daje muskarcima zabranjeno da ih oponasaju u tomeEl-Hejsemijj od El-Maverdija prenosi da rekaoje: "Uöenjaci
naieg mezheba razilaze se da li udaranje u defp likom svadbevaäi za sva mjesta i sva vremena?Dio njih kaze da vaii zbog opöenitcisti teksta hadisa.Drugi to oganiöavaju na kajeve u kojima to njihovi stanovnicine smatraju pokudenim prilikom sklapanja braka, poput sela,pustinja, dokje mimo toga pokudeno, kao i mimo nasegvremena,Zatim kazur Tadaje to pokudeno zbog toga Sto se time spustana niske grane i ide u glupost."El-Hejsemijj kaze: "Na osnovu njihove opöenitosti moze seuoöiti da nema razlike u mjestu i vremenu udaranja u def."Ebu 'Ali el-Faruki ne sla.Ze se s tim, pa kaäe: "Dozvoljenje defkoji koriste Arapi, bez plesanja. Sto se tiöe onoga uz koji seplese i u koji se udara whovima noktÜu i sl., tako da topredstavlja jednu vrstu melodije (muzike), nije dozvoljenoudamti u njega,jerje on muzikalniji od muziökog bubnja zakoji islamski uöenjaci Iraka kategoriöno tvrde da haram je."To miSljenje slijedi i njegov uöenik Ibn Ebu'Asrun.El-Ezre'i kaUe: "Toje dobro (mistenje), zbog toga Sto ga na-tajnaöin koriste samo oni gresnici koje smo ved spomenuli." "'
Hanbelüe kazu: Mustehab je oglasiti brak i povodom togaudarati u def. Ahmed kaäe: "Mustehab je da se oglasi brak i dase tim povodom udara u defkako bi se öulo i znalo za njega."Isto tako kaze: "Mustehab je upotreba defa i glasa pdlikomsklapanja braönog ugovora."
"' Nihojetu-l-Muh,adi, a/2a2t Mugni-l-Muhtadi, 4/429. HsiietüJ'Kaltjubi, 4/320;; Reüa.u-t-Talibin, 1 11228; Kelfu-t-Rt'a'i'anMuhaftenati-l-Lehvi w-s-Sena'i bi Haniii-z-Zevad|i.'an I*nrufiJ-Keboi.- 1/7 6. a3 . 85.
SA, irLarha,o tul4aot
Upitanje: ''Sta se podrazumijeva pod glasom?" Odgovorioje:"Da govori, razgovara i priöa.,,Dokaz za toje ono sto prenosi Muhammed ibn Hatib i kaze:"Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je:'Razlika izmedu onoga slo doz\oljenoje ionoga lrozabranjeno je. Jesre udaranje u def i glas prilikom sklapanjabraka."'" 'Prenosi se od AiSe, radijallahu anha, da udalaje djevojku,siroöe, o kojoj brinula se za ensarijskog mladiöa. Onajujepredala muzu, pa kaze: "Po povratku, Allahov poslanik,sallallahu alejhi ve sellem, upita me: ,'Sta ste rekli, AiSa?',"Nazvali smo selam, zamolili Allaha da im dadne bereket. azatim smo se watili" odgovori ona. ,,Jeste li poslali s niomdje\ojöicu tsluikinju) kola ie udarari u defipjevari:
Etejnakum, etejnakum,Jbhajjana ve hajjakum.
Doili smo vama, doili smo vama,pa nekaje selam na sve nas ?" -trplla on-1)t
"" Hadis: "Rrzlika izmeilu onoga 5to dozvotieno je .. . ,', biljezeEn-N€s:'üj, 6/127, i Tirmizijj, 3/389. T€kst hadisa Nesaijevjc.Tirmiziijkaze: "Hadisje hasen (dobar)." El-Hakin kaze: ',Ovo ie sahih-hadis, aligaBuharüa i Müslim ne biljeze.,'S rim se stozlo Ez-Zehebl:.(Tthfetu-l-Ahwzi, 4/208-210, izdavaa: El-Mcktcbetu{-Selcfijje; S,rnenIbn Madze, vcrifikovao: Muhammed Abdul,Baki, l/61l. izdavaö: ,lsa el-Haleb| 1372. h.Eod.: DZani,r-t-AsuL | | /140. izd^!aa: Mektebetut-Halvani, 1392. h.god.; &A7- Mustedrck,2lt84, izdavaa: Da.uJ-Kirabi-t-'Arebi)."'Hadis: "od Aise, radijalhhu anha, prenosi se daje udrla djevojkü,siroöe, o kojoj brinuls seza nekog ensarijskog nlsdi6s,..", prvi diohadisa biljczi Buharija, II"th u-l-8 a, 9 1225, do tijeöi: "...a zätim smo sevratili.rt Biljezi sa Ebu-s-Sejh el-Asbahanijj u Poglavlju o braku, kao stostoji t) djelü FethuJ-Bai,9/225. Preostali dio hadisa biljezi Et-Tab€ranijj udjel[ El-Mu'dienuJ-Evsat, kao lto stoji udjelu Fettu-l-Ba, 9/226.
- l -- 1 1 0 -
SA4) Ula a'o'nu&i.t
Prema njima, sunnet je udaranje u defkoji dozvoljen jeprilikom sunneöenja, powatka nestalog (odsutnog), prilikomrodenja, kao sto je dozvoljeno i prilikom braka zbog(ispoljavanja) mdosti. Dozvoljeni defje onaj koji na sebi nemazvonöiöe.Razilaze se o tome da lije mu5karcima dozvoljeno da udarajuu def. El-Behutüj kaze: "Poznataje pohvala oglaSavanja braka iudaranja tim povodom u dozvoljeni def, bez obzira da li toöinio muskarac ili Zena. To se uoöava iz mißljenja Ahmeda(Ibn Hanbela) i hanbelijskih uöenjaka."El-Muveffek kaze: "Udaranje u def, priliöi samo äenama "
U djelu -Ri'aje kaUe se: "Opöenito je to pokraleno za muökarce "
Ibn Kudame veli:"Uöenjaci naSeg mezheba navode daje tomekruh mimo svadbe,jer prenosi se da, Omer kad bi öuo glasdefa poslao (nekoga da to ispita) pa bi Provjerio, ukoliko seradilo o velimi ( svadbenoj^gozbi). iutio bi . a mimo toga.posezao bi za svoj Stap." "o
Kuba:
Kubaje dugaöak bubanj, öija sredinaje uska, a kajevi SirokiNije bitno da li su oba njegova kaja prekrivena koiom ili samojedan, niti da li su oba njegova lsaja podjednake Sirine ilijejedan Siri od drugog.Islamski uöenjaci razilaze se o pitanju njene dozvoljenosti.Veöina pmvnika Safijskog mezheba smatra daje sviranje nakubi haram, kao i rjeno slusanje shodno rijeöima AllahovogPoslanika, sallallahu alejhi ve sellem:"Allah vam je zabraniovino (alkohol), kocku i hbu.'"'
"6 El-Mügni, 6/53'7, 538,'7 | 10, 91 1 74;, Serhü M nteho-l-Itudat, 9213;Metalibu uli-n-Naha. 51252- 253."THadisi "Alhh vsmie zabranio vino (tlkohol), kocku i kubu",biljezi Anmed, l/289, kao hadis koji prenosi lbn Abbas. Nj€sov senedvjerodostojnin j e ocijenio Aimed Sakir komentarisu6i sa, 4/21 8.
stu, irlaana,d ma4aü
Isto tako, udaranje u nju oponasanjeje Zenskobaniastihmuskaraca.jer lo ne radi niko osim njih.Ebu-l-Feth er-Razijj prenosi, kao_-Sto to kaze El_Hejtemijj, dapostoji idZma'daje ona haram. 223Ahmed ibn Hanbel kaZe: "Mrzim bubanj koji zabmnjetrje, a toje kuba kojuje Vjero\jesnik. sallallahu alejhi ve sellem.zaDmnto --'
O pitanju (dozvoljenosti) kebera i mizhera malikiie imaiu himisljenjall. Raöunaju ih kao def(girbal) i uzimaju gopis za deftako dadozvoljenoje koristiti to dvoje prilikom svadbe.Toje lbn Hubejbovo misljenje.2.Nijedan od ta dva instrumenta ne möuna se kao def(girbal),niti se uzima propis koji vaZi za def, tako da niie dozvolieno dakorisli se ni pri l ikom svadbe. nil i mimo toga.To je Asbegovo mi3ljenje.3. Keber se racuna kao def(girbal) i uzima se njegov propis.
ali ne imizher. Toje El-Kasimo misljenje. r '0
Keber - je veliki bubarj.Mizher, ujeziökom znaöenju odnosi se na Stap kojim se udao,dok u terminoloskom znadenju predstavlja öetvrtasti def kojijeprekriven (koZom).
" 3 Ni naj etu - t- M " ntua i. S I 2A2. R ee dot aa- tu ti b i n, | | / 225; K elr.-r-Ru, a, i'an MüarrenatiJ-Lehti rea-Se ati bi Ea tßia-ZevadZir 'on lktbafiJ-Kebair.1179.85.',b^El-Mugni.61538."" Mevahibu-di.-Dielit. 4/7 .
- l l 2 - - n 3 -
St@v itliütue wvLti.ü
El-Hattab kaier "Razlika izmedu to dvojeje daje mizhermuzikalniji, a Stoje vise (neki instrument) muzikalniji, to viSeodvraöa od sqominjanja Allaha i spada u ono itoJebeskorisno."'"
Islamski uöenjaci detaljno obrazlaiu propis koji se odnosi nadruge vrste dobosa, pa tako smatraju da dobos, ako se nekoristi za svirku, nije zabranjen, poput ratnog (vojnog) dobosa idobosa koji koristi se pdlikom svadbe i putovanja karavane.Ibn Abidin kaZe: "Dobos onoga koji lju"de budi na sehur uramazanu lreba da bude poput trube.'" 'Malikije izuzimaju (kao dozvoljen) samo ratni dobos. "'
Imamul-Haramejn, Safijski uöenjak, kaie: "Dobosi koji pravese za djeöiju igru, ako se ne mogu ubrojati u velike dobo5e, supoput defa, a ne nikako poput kube."El-Hejsemijj kaie: "Na osnovu toga moze se dokuöiti da malidobo5i koji se prave za pmznike i koji imaju oblik kube i s1.,nisu zabranjeni,jer u njih, i-rglavnom, ne postoji melodiönost(muzikalnost). Oni koji po obliku sliöe kubi, u njih ne postojiono zbog öegaje kuba zabranjena, jer greinici na njoj svirajuna mzne naöine, a toga (svojstua) nema u onih koji se prave zadjeöiju igru."Kadi el-Husejn kaze: "Sviranje dobosa, ako se radi o muziökimdoboiima, nije dozvoljeno."El-Halimi izuzima (kao dozvoljene) vojni dobos i doboöprilikom bajmma, a, op6enito, sve ostale dobose smatrazabranienim.
,
Met ahibu-di-DietiL 4n.'"". rbn Abidi", st34,223.'"" Me1'ahibuni-Daelil, 4/'7 .
Stu' i'tl 6'u4' o rru^tticü
Ono Stoje izuzeo (od dobo3a) kao dozvoljeno, odnosi se samona muSkarce pril ikom bajrama. a hadzijski dobol doz\oljenjekao vojni doboS. "'
Ahmeä smatra daje svak doboi, osim onog koji se koristi uvojsci i sl., mekruh.Ibn'Akil, uöenjak hanbelijskog mezheba, vojni dobos smahamustehabom u ratu i kaZe: "...radi budenja morala kodAllabovih Stiöenika i ulijevanja straha u srca neprijatelja." ,rs
Postoji razilaZenje u vezi s propisom koji vaZi za nju.Hanefije smatmju da zabranjenoje slusati svirale i nijedozvoljeno iznajmljivati ni3ta od niih. 236Malikije smatraju da dozvoljenaje ftula i truba (rog), s tim daneki kaiu daje oboje mekruh. Toje misljenje imama Malika inatlodi se ! djeln El-Mudewena. To vaZ:t \r slltöajLr sklapanjabraka (svadbe), a mimo toga haram je. 23-Islamski pravnici Safijskog mezheba, razisli su se o pitanjr_rftule. Er-Raf i kaze: "O piranju frule postoje dva misljenja:El-Begavijj smatra daje ispravnije mi5ljenje po kojernje frulaha.am, dok El-Gazalijj smatra daje dozvoljena i to mi$ljenjeje najbliZe (ispravnom),jer potiöe (aktivira) öovjeka prilikomputovanja.En-Nevevijj kaZe: "Najispra\,nije miSljenjeje daje frula haram,j_erje ona svirka (muzika) sama po sebi.Cak se kaZe daje ona instrument koji sadrZi sve melodije, osimmanjeg broja njih, poput ostalih svirala. 2rB
'�r4 Re'datu1-Talihin. 1l /22a.'�.tt, EI-Insaf. 8t343 ."" El- Fetaval- Hiddijje, 51152, 41449.'�.'.' Haiüabd-Desuki ale-a-3eüi-l-ItebiL L )jgi f,jje',�ua-Sag . 2t502.'"" NihajetuJ-Muhtodi. 8 28 | i Keffi-r-Ru'a'i'an M kho.renoti-l-Leheive-s-Senati bi Haniii-z-Zevadiir tan lktirsfiJ-Kebair, lß6-97 .
- l 1 5 -- I 1 4 -
Sb, i,tla.!rr^' o t^Q?ki'
Hanbelije smatraju da su (svi) muziöki instrumenti, osim defa,haram poput svirala, najeva, öobanske fiule, bez obzira da li seona koristila povodom tuge ili radosti.Ibnu-l-Hakem upilaoje imama Ahmeda o koris.tenju svirale.poput frule. pa mu odgo\ori: "Smalram to pokudenim " ""
Islamski pravnici razilaze se o pitanju udaranja (sviranja)palicama.Hanefrje smatmju da sviranje (udaranje) palicama haram je,shodno rijeöima Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi vesellem: "SluSanje muziökih instrumenata grijehje. sijelo na,,^kojem svim se. gri jehje (fiskt. a u2ivanje u tome kufrje " '"
Misli se na kufr ni'meta (poricanja blagodati). "'
Safije se (unutar mezheba) razilaze o pitanju udaranja palicamapo koälim Siltetima (vesaid) i imaju dva miöljenja:L da je to pokudeno (mekruh); i to kategoriöki tvrde iraökiislamski pravnici,jer se kadib ne odvaja od pjesme, niti sesamostalno udara njime, nego to pjesmi poveöava melodiönost(muzikalnost). Samim tim, on prati pjesmu kojaje pokudena,paje i on mekruh.2. daje to haram i nje^ga zastupaju El-Begavijj i islamskioravnici Horosana. "'
'�30 Keiiofa-t-Kina', 5/ 1831, El-I nsaf, 81342."'Hadis: "Slu5inje nuzike...", navodi El-'kakiiiu recenzÜi hadisa
D djet\ Ihjaü'UI nud-Di'.2/269, i kaze daprenosi ga Ebu-s-S€jhel-Asbchaniii od Mcklula kao mursel.
1" nd-ou,ruiiaunar ve RedduJ-Mühtür. 51223.'�4'� Kelru-t-Rua'i 'an Muha enoti-t-Lehvi ve-s-Sema'i
bi Hanßia-Zevadür 'ai lktnaf-l-Kebab, 1188.
sfu., irla.ht' e uu?ioi.,
Sto se tiöe hanbelijskog mezheba, Ibn Kudame kaie:"Udaranje palicama mekruhje ako se tome p dmzi nesto itoharam ili mekruhje, poput udaranja rukom o ruku (pljeskanjarulama) u ritmu muzike. pjeranja iplesanja.Ako nije prisutno nista od toga, onda nije pokutleno, jer to nije(muziöki) instrument, niti se njime svira, niti se sam slusa, zarazlikl l od oslalih muziakih insrumenaEU djelu E/-Izsa/stoji: "U pogledu udaranja (sviranja) palicamapostoje dv? miSljenja. Ibn Abdus kategoriöki tvrdi daje roharam." "'
Islamski pravnici razilaze se u vezi Se jatskog propisa koji seodnosi na lutnju. Veöina islamskih pravnika smatra da,zabranjenoje sviranje lumje i njeno slusanje.jer lumjajejedanod muziökih imtrumenata. rq4
Es-Savi kaze: "Jedna grupa smatra daje lutnja dozvoljena.Prenosi se da suje slu5ali Abdullah ibn Omer, Abdullah ibnDZa't-er, Abdullah ibnu-z-Zubejr, Mu'avija ibn Ebu Su{an,Amr ibnu-l-As i drugi, radijallahu anhum, kao i veii diotabi' ina."'" '
"' EI-Maghi, 9 / 11 41, Metatibu Uti-n-Nuha, 5/253."' neddu+auu"',s/222; 'j-Serhb*Sssir, 2/503t HaiijetuJ-Kalrubi,41320::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::KeiiafuJ-Kina' , stt83. KeIfu-t-Ri'e'i, t/t t3 .'"' Podsjeöamo öitaoca na rijeöi Ebu Taijiba et-Taberija koji kaze:
"Isto tako, ne mozemo se sloziti daje bilo ko od ranijih dobrihgeneracija (seletu saliha) kojima s€ to pripisuje to i öinio. Ako j€ to
öinio neko od onih koji su dosli poslije, 10 nije dozvoüeno.j€r taj edjesiuvezi s tirn. Nije duzDost da se za njin (öovjek) povodi i napusti slijedenjeispravnih i upuaenih imama koji su sve uzeli od Vjerovjesnika, sallallahualejhi ve sellern, onako kakoje objavljeno. zboe t€a mosi napadaju onoSto je ispravno. Za-dokaz im se iznosi (ono sto su rekli) ashabi, tabirini idobri prethodnici, pa oni iznosc kao dokaz (ono Sto su rekli) oni koji sudosliposlüe njih, a njima se ne priznaje da su (u svemu) u pralu kao ltoje
- n 1 -
alicama (kadib
1 1 6 -
Stu Lda,fi4'ahu4iaü
Oni koji kaiu da je lutnla zabratjeta tazilaze se u vezi toga dalije to veliki ili mali grijeh, pajednije smatraju velikim, adrugi malim grijehomEl-Maziri prenosi od Abdul-Hakema da rekao je: "Ako je(slusanje lutnje bilo) prilikom svadbe ili teskog posla, onda sene odbacuje njegovo svjedoöenje."El-Maverdi kaie: "l.{eki uöenjaci nadeg mezheba smatralisu luttriu dozvolienom za razliku od ostalih Ziöanihinstrurnenata. 2a6
Kastaniete (saffakatani)
U Safijskom mezhebu preovladava mi5ljenje daje rjihovaupotreba i slusanje haram,jer toje obiöaj Zenskobanjastihmuükaraca, gresnika i alkoholiöara. Koristenje kastanjetapodrazumijeva opona3anje spomenutih, a onaj ko oponaia nekinarod i onje njegov.Isto tako, uiitak koji one proizvode potiöe öovjeka na nemoml,i pijenje alkohola, pogotovo onoga kojije to tek nedavnoostavio (tj. alkohol i sl.). Slusanje togaje haram.Sto se tiöi nenamjemog slulanja, to nije haram. 2a?
Ostali Ziöani instrumentilslamski pravnici smarraju da je upolreblja\anje ) iöanihinstr l lmenata haram. poput tambure. rebabe'"". vtol ine. citre iostalih Ticanih instrumenala. Pod njihovom upoFebom misli sena nllhovo svrzulte. - -
sluöaj s ashabima. Da nas Allah zastiti od toga da ne mogremo razluöiti slaje isprawo " (op. prcv.)"."- Ei.Seüla-Saeh.2 s03: ßeIfu-r-Ru'o'i. I t)8.'" KelI-r-Ru'a'i ta| Muha enati-l-Lehri ee-s-Sena'i bi Hanüi-z-Zewdüri'on l*nmf-l-Kebaii, lß6 i nakor. tog . NihajetuJ-Mühtadi,8n8 l : HoiijetuJ - Kal'jtbi. 4 1 320."" Muzilki insnumenr sliöan guslama. top prev )
Stu, i,rlanaz e fi,u?.oi,
Hanefltje, malikije i Safije smatraju da, zabranjenoje pouöavatisviranju muziökih instrumenata-i muzici, kao i unajmljivatinekoga radi pouiavanja tome,2s0 shodno rijetima illahovoePoslanika. sallallahu alejhi ve sellem:"Uistinu me Allah poslao kao milost i uputu svjetovima i
naredio mi da unistim svirale i lutnje - tj. harfe i muziökeinstrumente i kipove... Nije dozvoljena njihova prodaja,njihovo kupovanje, niti pouöavanje tome.
Nabavka muziökih instrumenataSahje i hanbelije smatraju da, zabranjenaje (haram) nabavkamuziökih instrumenata, pa makar se oni i ne koristili,jernjihova prisutnost vodi ka njihovom kori5tenju (upotrebi).Oni kaZu: Zabranjeno je uzimanje inshumenata koii simbolisupijanle. poput lambure. lutnje. svirale, i sl ieno tome. -t)
'�a' Nihajetu-t-Muhtadi, 9na\ Mugni-t-Mtlhtadi, 4/4291EI-Magni. 9/17 3t Keiiafu-l-Kina', 5/ 183, Eißethu-s-Sagi\21502-503; Haiijetu lbn Abidin, 5/223."" Ed-DurruJ-Muhtar ve ReddtJ-Muhtar, 1 130, 32; DiewhiruJ-Iklil,2t 189;; Nihajetu-l-Muhtadi, a1281 ; Mugni-l-MuhtadZ, 4/429; El-Mugni,9/l'73; Keisaf.J-Kina', 5 /la3 ."' Hadis: "Uistinu n€ Altah poslao käo nilost i uputu svietovima...",biljeziAhmed,5/257, käo hadis kojegprenosi Ebu Umame. El-Hejs€mü ear,avodl u djeln MedZüetu-z-Zerai4 5/69, i kaze: "Biijez€ ga Al)ned iErTaberani.ü. U üjesovom senedu nalzzi se Aliij ibn Jezi4 aonje slabprenosilac hadisa.""' Esna-l-Metulib, 1127 ; Mugni-l-Mühttdi, 4/429: El-Mugni, l l'77.
- 1 1 8 - 1 1 9 -
SA, irl^+^or o' nu'ti,ai/
Zaradivanje putem (sviranja) muziökihinstrumenata
Hanefije i Safije smatraju da zaradivanje putem muzidkihinstrumenta nije dobro i da se to mora zabraniti onome koji toöini. To u sluöaju ako mu je pjevanje zanimanje (zanat) naosnow kojeg zaraduje imetak.Isto tako, tvrde daje pjevanje radi razonode ili radi stjecanjaimetka haram io tom pilanju nema razilaTenja.Ibn Abidin, u djelu E/-Mznteka kaZe: "Zena kojaje nariöuöi ilisviajuöi bubanj ili svirale stekla imetak, duznaje da ga vratinjegovim vlasnicima ukoliko bude znala ko su oni, uprotivnom, taj imetak, podijelit öe kao sadaku. A ako ora nebude trazila dajoj plale. onda taj imerak pripada njoj." "'
El-Maverdi kaze: "El-muhtesib (onaj koji nareduje dobro izabmnjuje lo5e), duZan je da zabranjuje sdecanje imetka putem'vraöanja i muzike i treba kazniti zbog toga onoga ko imetakdaje (u tu svrhu), kao i onoga koji ga uzima."25a
Pjevanje uz muziöke instrumentePjevanje moze Fatiti sviranje zabranjenog muziökoginstrumenta, ali moZe biti i bez njegove pratnje.Ako pjevanje ne bude uz pratnju bilo kakvog muziökoginsfumenta, islamski uöenjaci razilaze se o propisu u vezi stim, kao Stoje detaljno navedeno pod pojmom r'rrm4'tr,
Ako pjevanje prati sviranje zabranjenog muziökog instrumenta,hanehje, malikije, hanbelije i vedina Safüa smatraju daje tozabranjeno (haram). Drugi dio Safija smatm da zabranien iemuziöki instrument, a daje pjevanje pokudeno.255
Sluöanje muziökih instrumenaraIslamski pravnici smatraju da sluianje zabranjenih muziökihmshumenata haram je, kao i sjedenje (na mjestima) u prostoruu kojem se svira.
Malik kaZe: "Smatram da öovjek treba napustiti süelo gdje seza svirku koriste keber, svirale i drugi muziöki instrumenti.', 256Asbeg kaze: "Neki öovjek pozvaoje Abdr.rllaha ibn Mes'uda,
radijallahu anhu na svadbu (velimu).po dolasku zaöuo jemuziku i nije u5ao.(Öovjek) ga upita: ,,Sta tije?" ,'öuo samAllahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem da veli:,,Onaj ko poveöa broj ljudi (svojim prisustvom), i onje njihov.Onaj ko bude zad-oroljan onim sro l judi rade. saueesnikje uonome sta rade "'
Neki islamski pravnici tlrde da onaj ko slusa zabranjenemuziöke instnmente gresnik je (fasik).Ibnul-Kaijim kaie: "Lutnja, tambura i drugi muziökiinstrumenti haram su, a onaj ko ih sluiaje greSnik (fasik)."'�58
'^ FethuJ-Kadir, 6/36; Mevahibu-dä-D1elil, 6/1 53; Ret'.latr-t-TalibinI l/228;, Magni-l-Muhtadi 4/428; KeiiafuJ-Kina 6/422:.Eaiüetü-dZ-Diunel 5 1380-381 | Nihajetu-l-MuhtadZ 8/28t.'o Redda-l-Muh.ar 51221; Met'ahibb-d|-Dietil, 6/8;..,Re atua-Talibitl, Il/228; Keitalul-Kina, 5 t1a3"' Hadis: "onaj ko pove{, broj ljudi Gvoiim prtuustvon), onjenjihov... r', navodi rbn Hadzet I djelr El-Metatiba-lrAßjje 2/42. ikaze da ga navodi Ebu Ja'la. Verifikator tos djela prenosi od El-Busirijja dal.e on ,/a lana. prenosilacd rog hadisa 'ekao daje p'etinur fmurLk?d'r." Iso\etu-l-Lüclan nin Mpsajidi-iscjta^, | 248.
Sta, ialarna'o üLqa.t
),'.1.Reddu-l-Muhrar 5 14.4 lA2: El- Fetayal-Hindiüp, S, \4s.' ' Ahkonua-Suhanüje. Ma\ c'düj rr.258: Uusni-l-Muhta.li,4.le2lHo S ü e t u - I - Koltj a b i, 4 / 2O5.
- 1 2 0 - - t 2 l -
Sfu4 iil&nt, d wuAiat
Svjedoöenje muziöara (onog koji svira) i onogakoji sluöa muziöke instrumente
Islamski pravnici smatraju da ne prima se sjedoöenje muziöara(onoga koji svira) i onoga koji sluia zabranjene muziökeinstumente, poput svirala, tambura i mnogih drugih muziökihinstumenata "'.
Lijeöenje putem sluöanja muziökih instrumenataSafije smatraju da dozvoljenoje lijeöenje slusanjemzabranjenih muziökih instmmenata iz nuZde.Er-Remli kaze: "Ukoliko bi dva pouzdana lijeönika rekla dabolesniku ne koristi nista drugo do slusanje lutnje, onda öe sepostupiti po njihovim djeöima, poput lüeöenja onim ötojeneöisto, jer se u njemu nalazi alkohol."Na to je mislio El-Halimi kad rekaoje: "Dozvoljenoje sluianjemuziökog instrumenta ako koristi prilikom bolesti (radilijeöenja), tj. onome ko ima takvu bolest 260 i nema mu drugoglijeka äo slu5anja muziökih instrumenata." 26r - -
Ei-Sibramlisi kaze: "Muziöki instrument dozvoljeno je koristitiako pouzdan dokor obavijesti bolesnika da se neöe izlüeöitiukoliko ne bude sluSao muziöki instrument, a u tom momentune bude nikakav drugi instrument osim zabranjenog." 262
?se Ed-DurruJ-Muhtar bi Hanßi-r-Reddi-l-Muhtar. 4/352. SeüuJ-Kebir'e HaIijetu-d-Desuki, 2/166,t 6'�7 , sshu-t-Hircii,1 7 8, Haiijetu-isihabi,r.-Rcnli bi Hanisi E\na-l-M etalibi. 4 242. Kp$afuJ-Kina.ö 424"" Pod r,m misli .e na p.ihieka oboljcnja. I a rerapila danas se p'rmjenjuje,. , u nekim dusevnim bolnrcama. top. prev.)'," Ni haje tuJ- M ütadZ, al 2a l.'"' Halijetu-i-Sibruntiti nc,o L ihajeti-t-M uhtadi, J tB5.
- 1 2 2 -
Sta, (ala.ar1,a, o- nu,a?ia,
Hanbeli je kazu: Zabranjenoje l i jeöenje purem slusanja muTike.I o Je /aDranJeno zbog opöenjrosri poslanikovih, sallallahu
l]". j! ir";"*tt"t. ni", i: "Nemojle se lüeöiri onim sro zabranjeno
Oporuka o koriötenju bubnja (doboSa)Sahje i hanbelije smatraju da ako neko oporuöi da koristi sebubanj (dobos) i posjeduje:- bubailj koji koristi se prilikom sviranja i ne moZe seupohijebiti za nesto Stoje dozvoljeno- i bubanj koji do,.voljenoje korisiri popur rarnog dobosa kojiKonsh se za zasrrasivanje (neprijatelja)- i l i bubanj {dobos) koji koriste had2üe da br oglasite pokrer i l iodmor i sl.. osim zabranjene kube,onda se opomka odnosi na ono Sto dozvoljenoje kako bi bilaispravna,jer se pretpostavlja daje on time Zelio postiöi nagradu(sevap), a ona se_postüe na osnow onoga Sto ne utjeöe narspravnost oporuke.Ako se ona moze odnositi na ono Sto dozvolje[oje, onda senasljedniku daje izbor (da izabere ono ito ie dozvolieno od tihbubnjeva).Ukoliko bude posjedovao samo bubnjeve za koje nije ispmvnaoporuka, onda se ona ponistava.Al(o bi oporuöio (nekome da mu pripada) bubanj koji koristi seza svirku (muziku), oporuka se poniStava, jer to je grijeh, osimu sluöaju da se moze korisititi za rat, prilikom putovanjahadZija ili u neku drugu dozvoljenu i korisnu svrhu.
'�6r Ke$afu-l-Kit'a'. 2/7 6.2'? Hadis: "Nenojte se lijeöiti onin sto zabronjeno je n, bilj ezi EbuDawd, 4/207, kao hadis koji prenosi Ebu-d,Derda'. El-Munavi u djetuFejdu-l-Kadi\2/216,kaLe: "U lancu prerosilaca ovog hadisa se nalazihma'il ibn 'Ajjas. U vezis njim ima nekih prisovora. "
- 1 2 3 -
U tom sluöaju moze se korigovati oporuka tako da budevalidna (punovaina) i obuhvati ono Sto ona sadtül,bez obzitada li taj bubanj bio u obliku u kojem jest ili nakon izmjenebude nosio ime bubnja.Ukoliko se (bubanj) ne bi mogao prilagoditi ni na koji druginaöin osim tako da se vise ne zove bubanj, onda se oporukaponistava (smata nevaZeiom). 265
Hanbelije kaZu: Ako oporuöi (nekome) def, opomkajeispra!na. jerAllahov Poslanik. sallallahu alejhi ve sellem.^kaze: "Oglacite ovaj brak i udarajte u del tim povodom."'ouNije ispravna oporuka (kojom se nekome ostavlja) svirala,tambura, kastanjete, niti lutnja,jer to se koristi za zabmnjenosviranje, bez obzira da li se na tim instrumentima nalazile Ziceili ne,jer su ti instrumenti spremni za upotrebu u ono Stopredstavlja grijeh za razliku od drugih instrumenata.Toje skoro kao i da imaju Zice.'" '
Prodaja muziökih instrumenataProdaja zabranjenih muziökih inslrumenala /a maliki je. !af i je.hanbeli ie, Ebu Jusula I Muharnmeda '". a takraje i lewahanefija. zabranjena je lharam). popul lambure. kaslanjeLa.svirala, rebabe i luuie, 'o" zbog loga sto Ebu Usama.radijallahu anhu, prenosi daje Allahov Poslanik, sallallahualeihi ve sellem. rekaol
'o' Nihoj"tt'-l-Mhhtadi, 6152t Mryni-I-MuhtadZ, 3146,El-Mugni,61152-l53.
'�6'Hadis: "Oglalaväjte brrk...". ranijej€ nävedeno ko sabiljezi."' El-Musni, lbn K\td^'ne, 6/153.'�d Ebu Jusufi Moharnmed su Ebu Hanifini, rahiüehullah, uaenici.
^" RzdduJ-lt4 ahn., 5' 1 34, Ei.-3eüu-s-Sa?b. i )): v usni-t-M ahtadz.2l l l t Nihaj etuJ-Mu htadä, 3 13a3 ; KeilafuJ-Kina', 3 | | 5 5 :,
E -sisre, Ibnu l-lhvea, str. 89.
Sta, ia|,a. r,c wu.tZioi,
"Allah me je poslao kao milost i uputu svjetovima i naredio mida unistim (iskorijenim) svirale, harfe i muziöke instrumente.Nije dozvoljena njihova prodaja, niti njihovo kupovanie. nitipouöavanje lome. nil irrgoranje time. a kori.r od njih hiram jeDievaaicama."'" 'irema jednom iafijskom mi5ljenju ispra\.na Je prodajazabranjenih muziökih instrumenata ako se njihovi komadiöi(nakon lomljenja) smahaju imetkom,jer se u tom sluöaju moieoöekivati neka korist od toga, tj. od tih krhotina (dijelova) kojeimaju rri jednosr. kao (loje ispra\na-prodaja Tdrebeta. mada odniega u tom trenutku nema koristi. '"
Ebu Hanife smatra dozvoljenom prodaju muziökihinstrumenata, jer oni predstavljaju imetak koji ima vrijednost.Oni se mogu koristiti u nesto drugo mimo muzike, poputropkinje pjevaöice, tako da obaveznaje (da se isplati) njenavrijednost mada nije ispravno to zbog öega se prodaje. 272Sto se tiöe dozvoljenih muziökih inshumenata, poput nefira idoboia koji ne^sfadaju u tamburine, njihova prodajadozvoljenaje. '''
Iznajmljivanje muziökih instrumenataIslamski pravnici smatraju da nije dozvoljeno iznajmljivanjezabranjenih muziökih inshumenata,jer svrha (korist) u koju seupotrebljavaju nije dozvoljena, paje tako haram da se uzimanovöana nadoknada za njihovo iznajmljivanje. Naime, uvjet dabi iznajmljivanje bilo ispravnoje da korist (koja se postizeiznajmljivanjem) bude dozvol jena.
17'Hadis: "Allah Ine je poslao..." v€aje ranü€ prethodilo ko ga biljezi.'�-7 t- M ug ni-l-Mühtadi, 2/ t2: H ai ie tu-dZ-DZü n,fl el, 3/2 1."' Redd nJ- M u htat. 5 / 134- | 3 5.'�7r Haiijetu4i-Diu üet, 3127.
Stu^1 iä1d41^'o'n44i4t
- 1 2 4 - - 125
Sb, id.art^'d nttiai'
Po jednom malikijskom misljenju dozvoljeno je njihovoiznajmljivanje za svadbe, alije ispravnije mi5ljenje daje tozabranjeno. Sto se tiee muziakih inslrumenata koji-nisuzabranjeni. doz\ oljeno je njihor o iznajmljivanje. " '
Posudivanje muziökih instrumenataIslamski pravnici smatiaju da je jedan od uvjeta (sarta) u vezi sonim Sto se posualuje, da treba biti dozvoljena svrha u koju se(posudena stvar) koristi. Nije dozvoljeno posuilivanje (neöega)sto se ne koristi u Serijatsk dozvoÜe[u svfiu, poputzabranjenih muziökih instrumenata.
Uniötavanje muziökih instrumenataIslamski pravnici smahaju da dozvoUene muziöke instrumentenije dozvoljeno uniitavati, niti lomiti, negoje to zabmnjeno(haram). Sto se tiöe zabranjenih muziökih instrumenata, oninemaju vrijednost prilikom pravljenja, niti zbo-g slrhe u koju seprave i duZnost (vadiib)je da se unistavaju, ''' na osnovuonoga Sto prenosiAbdullah ibn Abbas, radijallahu anhu, dajeAllahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
'�7a Düru-l-Muhta\ 5134; Fetaval-Baaziije ne'al-Fetava-l-Hindiüe.5 | 4\ Sefi a-s-Saeb, 4l l0-1 1 : Eaiijetu-d- Des uki. 4l I 8; El- M uhezzeb,!!?94; Musnil-Muhtadt, 21335]' Ke$aIüJ-Kina', 3tss9."' Ed-Duntr-l-Muhtor, 5/ 135, Tekmiletu Fethi-l-Kattir, 7 1405,S e fi u - l- M ü h afia ve-l- Ka t'j u b i, 3 | 3 3 ; KelJü- i R u, a, i, a i M uho ü e natiJ-Leh|i ve-s-Seno'i, 1 ll2; El-Mugii ve,ißerhuJ-Kebi\ 5/446;IgLt e. uJ- L e hela n n in M e s oj idi-i-S ej tah, | / 248.
Staa Ld.anal c fi.Lgi.,i)
"Poslan sam da uniStim sviralu i doboS,, 276, kao i zbogPoslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, rijeöi: ,,A[ai'mi jenaredio da iskorijenim {unistim) pjeraiice rmuzrökernstlumente "'"Safije-pojaSnjavaju naöin unistavanja muzidkih insrrumenata,pa kazut NaJrspravnjjeje da se oni u potpunosri ne lome. ier iemoguie da se i,/müeni njihov oblik tako da se sacuva dioimetka. Vladar ima pravo da (naredi da se u potpunosti uniste)za Kaznu 1 opomenu,Oni se rastavljaju tako da ponovo budu dijelovi kao prijenjihovog sastavljanja ka[o bi se rime sprijeti lo da budumuzjöki insrrumenli i da imaju obli l muziökih instrumenatakoji je zabranjen.Drugo miSljenje u lafija, nasuprot ispravnijem,je da se oni neln:l:Ju.u
polpunostr raslavil i . nego samo u onolikoj mjeriKorkoJe dovotjno cla se ne mogu upotrebljavali kao muziakiInstrumenli. Nüe doroljno samo ukloniri zice. ier su oneodvojene ( tj. zaseban dio).Treöe misljenjeje da se oni lome sve dotle dok viSe nikako nemognu upohebljavati se kao zabranjeni muziöki instrumenti.Safije navode da se muziöki instrumenti koii su u zimiia 278 neunistaraju.jer njemuje dozvoljeno da se kärisri njima. osim usluöaju da bude uTrok da ih öuje onal ko nije u njihovoj kuöi. rj.u nlihovoj mahali, ukolj[o se nala,,e medu musljmanima.Ako,budu sami.u nekom gadu, tj. u gladu! kojem nemamuslimana, onda nede biti uznemiravani.
"" Hadis: "Poslsn ran da unistin sviratü i dobo!", biljezi lbn DZevzüj udjelu Telbisu-l- Iblit, str. 323. Ibn Hadzer u djelu ,t- Tehzib, 56/St, ]ukeu]uien_a slabosr ove predaje hadrsa."'Hadisu: "Allah miie niredio d! isko.ijenin (uni5tim) pjevdice imuziöke instrum€nte't, u petom paragratu vedje prethodio hadis stiöan poznaöenju."" Nernuslirnan u islanskoj drzavi. (op. prev.)"' M'gni-l-M htadZ,2/2as, Nihajetu-l-MuhtadZ, 5/t66-t6\l
- t 2 6 - - r 2 7 -
Sb, tal,a. a' o nu4i.t
Nadoknada za muziöke instrumenteIslamski pravnici smatraju da muziöke instrumente, poputvojnog doboia i defa öija upotreba dozvoljenaje prilikomsvadbe, zabranjeno ulistavati i da treba nadoknaditi njihowvrijednost ako ih neko slomi ili unisti.Safije, hanbelüe, Ebu Jusufi Muhammed smatraju da öovjeknije niSta duZan ukoliko unisti ?abranjene muziöke instrumente,jerje njihova korist (svrba u koju se koriste) zabmnjena, a onoitoje zabranjeno ne nadoknaduje se. Pored loga.^duinosl(vadzib.) je da ih unislar a onaj ko je ro u sr.anju. '"'
Krada muziökih instrumenataIslamski pravnici razilaze se u vezi sprovoalenja Serijatskekune nad onim ko ukade zabranjene muziöke instrumente ilineke druge.Hanefije i hanbelije, a toje ujedno i isprawije mi5ljenje uiaftskom mezhebu, smatraju da se ne odsijeca ruka onome koukade muziöke instrumente, ali se razilaze u obrazlozenju togakao i razlogu zbog kojeg mu se ne odsijeca ruka.Hanefije kaZu: Nema odsijecanja ruke prilikom kade svihzabranjenih muziökih instrumenata, jer po Ebu Jusufu iMuhammedu Ei-Sejbaniju oni nemaju vrijednosti,argumentujuöi to time da onaj koji ih uni5ti nije duian danadoknadi stetu.Prema Ebu Hanifi,je obavezna nadoknada Stete onome ko ihunisti posto oni predstavljaju imetak koji ima vrijednost,(u ovom sluöaju) moguöeje daje onaj koji ih je uzeo (tj. ukao)uadio to s namjerom da ih polomi (unisti),
."^ Ha I üet uJ-KaI'j u bi. ) / ) ).'"" Reddu-l-M uhtat, 5, | 35- T?knil4u F?thi-l-Ka.lir,' 4051NihajetuJ-M lhtadi, 5 | 1 66- | 68 :, M uS ni-t-M uhtadi' 2/2A5 ;El-Musni w-3-SethuJ-Kebir 5/445-446.
- 1 2 8 -
sfu, i,tlana,e rntgiaü
leje to sumnja na osno\,1l koje se otllanja izvrsavanje kazne zaKmqu. tJ. odsUecanje ruke.Razilaze s€ o piranju ratnog doboia (bubnja), pa tako iednismatraju da se odsijeca ruka kadljivcu. jer to predstavlialmetak koJr rma vnjednost i öija swha nije zabava lmuzila). pasamlm tlm ne prcdstavlja muziöki instrumeff.Es-Sadru-s-Sehid odabrao je miSljenje. a ono je najispra\,TUe.oa nUe ouznost da mu se odsrjeie ruka.jer taj dobos moze seupotrijebiti i kao muziöki instrument, mada ima drugu svrhu,tj. kao Stoje pogodan da se koristi prilikom bitke, isto tako semoZe koristiti i pdlikom sviranja.Ta mogucnost- da se koristi prilikom sviranja- sumnjaje kojaotklanja kaznu odsüecanja ruke. 281Hanbelije kaiu: Nema odsijecanja ruke za katlu muziökognsmrmenta poput tambure, frule (svirale) i flaute, makar todostizalo vrüednost (nisaba) zbog kojeg se odsijeca ruka,jerjemuziöki instrument po idima'u grijeh, pa se zbog kade tog
-
rnstrumenta ne odsijeca ruka, poput (kade) alkohola.Isto tako. ne odsijeca se ruka zbog {skupocjenihl ukrasa koji senalaze na muziikom instlumenfu. makar dostjzali vri iednostzbog koje se odsijeca ruka. jerje on povezan s onim zbog eegase ne odsteca ruka i ide uz njega pa sliöi drvetu. 232Safrje koje zasrupaju miiljenje supromo ispra\,r,tüem toopravdavaju rijeöima daje Zakonodavac dao ovlast (slobodu)da se slome (uniSte) zabranjeni muziöki instrumenti, poputtambure, frule i dr., alije otklanjanje grijeha na lijep naöinpreporuöeno. Zbog toga to predstavlja sumnju koja utjeöe da sene izwli kazna odsiiecania ruke. 231
t3t Fethu-l-Kadi ve Serhu-l-'Inaje taleJ-HtuLaje bi Hanßi FethiJ-Kadir,4/232; Ed-Da u-l-Muhtat bi Hanßi Reddi-l-Mthtor.3/198."' KeSi a fa-l-Kina'. 6/ l3O-13 |."' UogiiJ-auntodZ, tt I eO; Esna-t-Maatib, 4/ t39.
t29 -
Stu iaL44na'o'M,4nLoü
Malikije, a to je ujedno i ispravnije miöljenje Safija, smatmju dase ne odsijeca ruka zbog kade tambure, lutnje, frule (sviale) idrugih zabranjenih muziökih instrumenata, osim u sluöaju daoni, nakon Sto budu polomljeri (uni5teni), tj. nakon Sto selomljenjem izmijeni njihov oblik i izgr.rbi njihova swha,dostignu vrüednost zbog koje se odsüeca ruka,jerje kadljivactada, ukao imetak koji se öuva...
Pozivanje u islam putem muzike 2e
Pitanie:
Mi Zivimo u Engleskoj. U pdvatnim Skolama tokom raspustapredajemo vjeronauku i arapski jezik djeci koja dolaze izlndije, Pakistana, Jemena i drugih zemalja.Ta djeca u drZavnim ükolama uöe muziöko i likormo radizaintercsovanosti, te kako bi im to pomoglo da razumijevaju iduhom budu prisütni. Kada dodu u nase islamske Skole tokommspusta i ne naalu te stvari koje ih primamljuju, otri ih ondaizbjegavaju.Da lije dozvoljeno da koristimo muziöke inst umente prilikomizvodenja ilahija radi te djece, kao Stoje djeci dozvoljeno da seigraju igraökama i lutkama kako bi se pridobila da pohadajuove islamske Skole ipouaila svojoj vjeri?
' 3 a Fe tava Le dit etL d - D oit r e,i I i- l- ß u h us i- l-' I ln iij e v e- t- Ilt a',lzl84-186; sabrao i priredio: sejh Ahmed ibn AbduFRezzakEd-Duvejs, Darul- Bulunsiije, Er-Rijad, 1421./2000.
Sh, iÄIantud na,r:Ai,
Odgovor:
Nije dozvoljena upotreba rnuziökih instrumenata, niti prilikomizvodenja_ilahija, niti neöeg drugog, niti u edukacili, niti vantoga, shodno rijeöima Uzväeno$ ,, Ima tjudi koji-kupuju priöeza razonoctu, da bL.ne znajuti koliki je to grijeh, s Aiah;ovaputa odvodili,,. ..'""Kao i zbog hadisa koji biljeäi Buharija od Abdu-r-Rahmana ibnGunma el-E5'arija koji ka-äe: "priöao mije Ebu Amir ili EbuMalik el-Es'adij, a tako mi Allaha nije stagao, daje öuoAllahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, äa kaZe:,,U mom ummetu 6e biti ljudi koji öe ohalaliti blud, svilu.alkohol i muziake instrumente...Ti ljudJ ie se sklonuti u podnozje velikog brda $rlanine).(aoban) ce ujurro puslati na pasu njihow sloku i naveöer iewadari. Doöi ce im neko koje muiraö. pa de mu reii: .Dodisutal' Te noöi Allah öe ih rmistiti i srusiti to brdo na niih. Onekoje tom prilikom ne unisti. pretvorit-öe u majmune i svinje itako öe ostati sve do Sudnjeg dana.,,'286Medutim, njih treba p vlaöiti lüepim ilahijama u kojima nemanista zabranjeno, prikladnim nagradama i drugim ito jeprivlaöno i poticajno i u öemu nema nista zab@nieno.
'�35 Ktan. sum tuknan. s.'�36 Biljeze ga Buharija, 6,243 (kao mu,afiek), Ebu Da\'1ld 4/319, hadisbr.4039; Ibn Hibban 15/154, hadis br.6754; Et-Taberanüj u djeluEl-Mu'dZenu-l-KebiL 3/282, hadis br. 14 I 7; El-Bejh*li tt SLnena,
3/2'72, l0l22l . Ibn Hadter naveo je kompletan sened ovog hadisa doAllahovog Posianika, sallallahu ale.jhi ve sellen, u djel[ Tagliku-t-Ts'lik'nla Sahihi-I-Raharüj, 5ll7 I nakon toga. V. Fe.ha-LBa, 10/5l, hadis br.ss90. Tehzibu-s-Suneni Ebr Dsvud, Ibt]\\t-1-Kajjtnoy , s1270-272.
- 130 - t 3 l -
Stu iäl^nw,o'ma8i,oi,
Allah, subhaneh, Svojim robovima nije zabranio ni3ta, a da kaozamjenu za to nije dao neito öto je halal (dozvoljeno) idostupno, kao Sto Uzviseni kaze:"... a onome koji se Allahaboji, on te izlaz naii". 287
IkaaeUzvlienl:" A onome ko se Allaha boji, On öe sve itomu treba uiiniti dostupnim". 288
Molimo Allaha da nas pomogne u onome öime je Onzadovoljan i u öemuje dobro za Njegove robove.Od Allaha dolazi pomo6. Nekaje salavat i selam na nasegvjerovjesnika Muhammeda, na njegovu porodicu i njegovedrugove.
Stav islama o poeziji i pjesmi 28e
Pitanie:
Kakavje stav islama o poeziji? Da li je pjesma u kojoj sespominje Allahovo ime i prilikom koje se koriste defovi unaioj zemlji dozvoljena? Kojaje poezija dozvoljena, a kojazabranjena?
Odgovor:
Ato poezija sadrZi laZ, Sirk, upotebu muzidkih instrumenata,besraman govor ili poticanje na zlo i sl., zabranjenaje.Ako sadrZi poziv ka dobru, vjerskim mudrostima,potpomaganju istine i sl., ondaje ona propisana (dozvoljena).Ukratko, propis o poeziji ograniöava se na ono ito ona sadrzi.
'�87 Külan, swa Et Tatok,2."3 Kül an,swa Et-Talak, 4.'� 3' F e I a| a Ia däneti- d- Da imeti ti- t- B uh us i- l-' I t niü e v eJJf a',
121186-187. sabrao i priredio: sejh Ahmed ibn AbduFRezzak ed-Duvej!,Darul- Bulunsiije, Er-Rijad, t42t./2000.
Medutim,.upoheba defa dozvoljel1aje samo ienama pdlikomsvadbe kako bi se brak oglasio, a isto tako i prilitom ba;rama ito samo za zene.Od Allaha dolazi pomoö. Nekaje salavat i selam navJerovjesnika Muhamrneda, njegow porodicu i ashabe.
Da li se moie primiti islam i potom sluöatimuzika? 2eo
Pitaniei
Moj nastavnik krSöaninje. On Zeli primiti islam, ali postoie dvarazloga koja ga spreöa\,aju. kao Slo ka,/et prvije Sro on voii daslusa muziku, a islam to zabranjuje, a drugi je Sto maogo volisvoju majku kojaje öasna sestra i ako primi islam to 6; ierazljutit i i neie mu osravil i nasljedst\o.
Odgovor:
Nevjemici su, naravno, materijalisti. Oni razmisljaju samo odunjaluku. Spomenuti se ustruöava (primiti islam) zbog muzikei nasljedstva, a moze vjeöno ostati u Vatri. Izlaäe se viiönombora\,kr u D2ehennemu. Duznost mu je da primi islam.Savjetuj ga (djeöima): "Primi islam, bmte, makar slusao imuziku. SluSanje muzikeje grijeh, ali to da ostanes krsöaninjeveliki kua zbog öega öeS, ako umrei kao nevjemik, ostativjeöno u Dzehennemu.Sto se nasljedstva tiöe, ako Zelis sakiti svoj islam od majke i
ne ZeliSje obavüestiti, to nije nikakav problem, jer nisi duZanpred njom da izjavis da si musliman."Zatim ga podsjeti na to daje buduöi svijet bolji od ovoga.
'o'ritanle i oagovor preuzeti su s predavanja pod naslovonBeiar fi 'Unreti Rnmdan koje je odrZao Sejh Muhamned ibnSalih el-Mun€dzdrid (audiozapis).
_ 1 3 3 _- 1 3 2 -
Stu iala4fia'e tuu 4i.t
Postepeno ostavljanje muzike 2e1
Pitanie:
Sta mislite o onome ko u svome autu i svojoj kudi driiislamske kasete i kasete s muzikom, pa ponekad slusajedne, aponekad druge? Navedite mi naöin kako da se udaljim odpjesama, malo pomalo.
Odqovor:
Nema malo pomalo! Sta misliö da se zapalis? HoöeS li svomeprijatelju reöi: "Gasi me malo pomalo", ili öei reöi: "Pospi mevodom i udalji od vatre"? Ti sada pjevaö. Toje put do(dzehennemske) vatre. Hoöu li te odvraöati malo pomalo,ili te odmah u potpünosti udaljiti s tog puta?Nema malo pomalo, brate. Sto prije se pokaj Allahu, bezodlagarja Oez postepenosti). Nije uredu da slusaS muziku iKur'an. Ibnu-l-Kajjim kaie: "Ljubav prema Kur'anu i ljubavprema muzici ne mogu se spojiti (tj. biti zajedno) uöovjekovom srcu."U hadisu koji prenosi Ibn Mes'ud, hadisje merfu', dok nekikazu daje mevkui stoji: "Neöe se spojiti Oiti zajedno) ljubavprema Kur'anu i ljubav prema muzici u srcu vjemika."Onaj ko to spaja, on hoöe da pjeva i da sluöa islamske kasete ina kajü, Sta öe prevladati? Pjesme, zbog toga sto Kur'ar neulazi u srce kojeje pokvareno. Kur'ar je öist.Kad bi donio neöist i miris i spojio ih, to dvoje ne mogu bitizajedno. Miris bi se izgubio. Ne moZe to dvoje zajedno.Istina ne moie Zivjeti uz neistinu. Ne moze to dvoje u jednuposudu, kao 5to neki ljudi kaZu:"Malo srce, malo tvoj Gospodar." Toje Sirk!
'o'litanle i oagovor preuzeti s pr€davanja pod naslovom Lev EnnellaheH€drni,kojeje odräo sejh Se''dibn Musfir (audiozapis).
Sb, Ld,6xht/ e wwb{,a,
Nematu."malo srce, malo tvoj Gospodar", nego sve vr.ijemetreba da bude posveöeno Allahu,jer Allah porrlöuie:
'
R.eci: "Klanjanje .moje, i obredi moji, i 2iiot moj i smrt moja
doista su..po.sveieni Allahu, Gospodaru svjetov;, Koji ne;;saucesnrka." - -
Sve wijeme treba biti posveöeno Allahu. Namaz radi Allaha,jedenje -jedem radi Allaha; spavanje - spavam radi Allala:budenje budim se radi Allaha; posao u uredu radi Allaha:uöenj€ -radi Allaha; odlazak u öaßüu - radi Allaha; gledanje
radi Allaha, razmiSljanje..., sve u äivotu radi Allaha!Ibn Mes'ud ka;e: "Ja se nadam Allahovoj nagradi i dok spavami dok sam budan. '
Sto se tiöe komadanja vjere, malo srce, malo tvoj Gospodar,malo klanjaj, malo pjevaj, i odvrati me malo pomalo, kao Sto tikaieS, to nije u redu.Nije ti dozvoljeno, brate muslimanu, koji slusas muziku daspajas to i islamske kasete. Savjetujem ti da se pokajes Allahu.Sakupi te lose kasete iz kuöe i automobila i odnesi ih u islamskistudio i zamüeni za druge.SluSaj Allahov govor i hadise Allahovog poslanika, sallallahualejhi ve sellem,jer ustrajavanje u grijehuje pogresno. Ikajnjepogresno. Tako te Sejtan zavodi muzikom. UzviSeni AllahkaZe:"1zavodi glasom svoiim koga mo2eE'.2e3Staje to Sejtanov glas? Toje muzika. Toje ovo.Ona poöinje od Sejtana, a kraj joj je - srdäba Milostivog.
'o'ru.'an, sura El-En'an, 162-163.2't Kut'an, srra El-Isn',64.
- 1 3 4 - - 1 3 5 -
517.2r' iälarnd'a nurtiDü
Upotreba muziökih melodija u mobitelu 2sa
Pitanie:
Da li ima sumnje u vezi s kori5tenjem mobilnog telefona ukojem su snimljene muziöke melodije? Da Ii se te melodijesmatraju muzikom ili ne? Pravo da kaiem,ja se mogu klonititoga koristeöi mobilni telefon u kojem se ajet upotrebljava kaoz\tük za zvot7o.
Odsovor:
Hvala Allahu. Podesavanje mobitela da koristi muziökemelodije ruZnoje i zabranjeno, jer je Allahov Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem, zabranio muziöke instrumenterekavsi: "U mom ummetu bit öe ljudi koj!öe ohalaliti blud,svilu, alkohol i muziöke instrumente... " 2e5
Dokaz da su muziöki instrumenti zabranjeni, moZe se izruöi izdvije naznake, spomenute u hadisu:A: Poslanikove rijeöi: ,,ohalalitt' lasno ükazuju da se ono sto jelose, a u Sta spadaju i muziöki instrumenti, zabranjeno poislamu, te öe ih neki ljudi ohalaljivati,B: muziöki instrumenti spominju se i uz drugo ito jekategoriöki i [edvosmisleno zabranjeno, kao ito su blud ialkohol. Da muziöki instrumenti nisu zabranieni. ne bi bilisoominiani u tom kontekstu. 206j . , , - . ,Se'hul-islam (Tbn Tejmijje). rahimehullah, kaze:"Ovaj hadis, upuduje na zabranjelost muzidkih instrumenata(el-me'azifi.
Stua Ldrlhn,e muo,icü
El-me'azit prcma lingvistiöadma oznaöava muaökeinshumente. Taj naziv obuhvata sve muziöke instrumente.,, 297Mo,,e se izbjeöi korisrenje zabranjenih muzielil metoJfa ualoda se mobttel podesi na obieno zr ono i sl.. ono sro ne sÄda umuziöke melodije.Stalna,komisija zn izdavanje fetvi (u S. Arabiji), upitanaje omuTiökim melodijama u mobirelu. pa je odgovorilä:"Nije dozvoljeno kori"srenje muzitkih melodija u mobirelu, niriu üugim uredajima'-". jer je slusanje muziökih instrumenalazabmnJeno (haram). na Slo upuduju dokaz i iz Kuiana isunneLa.Une.se mog! zamüeniri koristenjem obiönog zvona {Lelefona).Allah je Taj Koji poma2e." ,eeOnaj kojije postavio spomenuto pitanje naveoje da moZepodesiti_lelefon na uöenje kur.anskog ajera. Najbolje bi bilo dato ne radl. Jer postoji bojazan da je to vid omalova2avanjaKu/ana.Uzvi5eniAllah, objavioje Kulan da bude knjiga upute onomeSto je najispravnije. rako da se ona uei. o njoj si razmiSlja i ponJoJ_postupa. a ne da bude sredsWo za upozoravanje (telefonskipoziv i sl.)..Onome kojije postavio navÄdeno pitarje dovoljnoJe da podesi mobitel na obiöno zvono.
A Allah najbolje zna.
Stalna komisija za nauöna istrazivanja i izdavanje fetviölan:
Abdullah ibn Gudejanzamienik preds iedn ika komisije:
Abdur-Reznk Afifpredsiednik:
Abdul-Aziz ibn Abdu ah ibn Baz
t'7 MedZrru'ü-l-Fetava. | | / 535.r"r Poput kompjurera i sl. top. prev. I' " Medie etu-d-Da'va, hr. 1 795,su. 42.
- t3't -
'e' www.islam-qa.com: Istihdrnu N€gematin Musikijjetinti-l-Hatili -di-Diewal. Ditanieü. 47 407.,,r BiLiez, sa Buhania- had; br. 5590.)"" Sejh EI-A lban ijj. Es-Silr itetu-s-Sahiha. I I40-141. u,, manje rzmJene.
136 -
Sb, it1A4r1 'd t u'rZiat
Zavröna rijeö
Bmte muslimanu i sestro muslimanko!Imali ste priliku na prethodnim stranicama da se upoznate spropisom o muzici ionim iloje u \e/i s l im.Svjesni smo da ovo djelo nije savrseno, uostalom savrsenstvop pada samo Allahu.Postoji rnnogo predavanja, ölanaka i knjiga koje govore o ovojtemi. Trudili smo se da predstavimo ono najbitnije inajzanimljivije sto bi svaki musliman i muslimanka trebalo daznajuuvezismuzikom.Prvenstveni cilj jeste, da muslimane upozorimo na ono Stojelose, kako bi se toga klonili. Uostalom, to nam nareduje Allah,subhaneh, kad kaze: " I neka medu vama bude onih koii eena dobro pozivati itraiiLi da se öini d^obro, a od zlaodvraiati. - oni ie ita 2ele Dostiii". "'
Ako bi zapostavili naredivanje dobra i odvraöanje od loseg,onda bi sami bili odgovomi za posljedice koje mogu uslijediti.Huzejfe, radijallahu anhu, prenosi daje Allahov Poslanik,sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Tako mi Onoga u Öijoj rucije moja dusa, vi öete naredivati dobro i odvraöati od zla, ili öeAllah uskoro poslati Svoju kaznu na vas. pa öete Ca posli jetoga molit i. a bn vam se neöe odazvati. ' rnl
Smatramo da ima dosta iskrenih muslimana koji su Zeljni daizvriavaju ono 5to im je Allah naredio i da se klone onoga stoimje On zabranio, ali poöesto nisu upuöeni u vjerske propise,tako da zapadnu i u neke harame.
'' rUan, sur" At'Inran, tO4.r0rPrenosi rirmizija i kaze daje hadis hasen.
'fu, iAlano, o wwr'rioil
Zbog-togaje duznost onih koji su studirali vjerske znanosti iuöenih, da te ljude upute, a ukoliko to ne bi uöinili bili bigreSni.Znanje koje Allah daje nüe samo blagodal. nego iobaveza. OnikoJrmaje Ailah dao manje iupurio ih u propise rjere. rrebalobl da rma1u na umu öinjenicu da ie prva osoba, na Sudniemdanu, koja ie biti baöena u Diehennem biti - Uöfn.lai<lNe ner.rki öovjek, nego - UöENJAKI r0,Zaro. praktikovanjem aanja iupuöivanjem ljuditreba dadokaze islinitosl i iskenosr sroje tvrdnje da je znanje traziosamo ALLAIIA radilSvjestan sam öinjenice da de oya knjiga prvo dospjeti uruke onih koji ne slu5aju muziku, i zato ovom prilikomupudujem apel onim! do kojih oya knjiga doale, a AIah imje dao imetak i mogudnost, da kupe jos koji primjerak ipoklone ga onima koji se bave muzikom ili je sluiaju.Mot.la Allah da, da oni, nakon toga, ostave ono Sto im jeAllah zabranio.
r0? Ebu Hu'ejre. radijaUahu anhu. prenosi daje cuo A ahoros poslaoika.al lal lahu'alerhi \eseltemeda\el i : .Na sujnj€m danu. prvo re btt ipresuileno tovjeku kojij€ poginüo kro Sehid ru Alhhovon putu. Aüahc€ mu pokazati sve blagodati lovjek 6e ih porvrditi, pa öe gaAlhhupitati: 'Sta si uöinio s blagodatima?' ,Borio slm s€ na Tvome putu doknisrm poginuo', odgovorit öe. .Lri€5 ! Borio si se dN katu: Iftko jchrrbar! "I €to, rekli su,,, redi 6e Älrh. Zatim ae narediti dN garaslavatk€ bace u diehennem'ku vrtru.I aovjekr-ut€nj*i, kojijepoduörvao druge i mnogo uaio Kur'an, Allrh 6e podsjetiti na sv€blagodaii, a on de ih potvrditi i Allih de ga zapitati: .Sro si ulin;o sblagodatnnr?' 'U Tvoie ine saln üöio, poduöavao drug€ i utioKur'ar!', reöi {e on,'Laie!! Utio si naukü da ti drugi krtu: Mnoqou{i:- t eto, hvälili su te:', reti öe A[ah. Zrrin te zaporijediti da ganaglavaak€ bace u DZeh€nnen." (Muslim)
- 138 - 1 3 9 -
Stu i4Ld.rrra' c ü/4iat
Samim tim, onaj koji je toj osobi poklonio ovu knjigü, akoBog da, imat öe tragradu za to, a üz to, biti de od onih kojinareiluju dobro i zabratrjuju zlo.
Zatim, ova knjiga o muzici trebalo bi da predstavlja samojednu u nizu knjiga koje s9 bave odredenom tematikom. Uplaouje i knjiga koja bi govorila o duhanu, tj. "Stav islama oduhanu". Osim toga, ima jos rekih tema koje sam misliozasebno obnditi, ako Allah da, kao Sto su blud, prostitucija,mito i sl. Koliko öu u tome uspjeti, Allah najbolje zna.Ako to i ne uspijem, tradam se da öe Allah olaksat nekom, danastavi tamo gdje sam ja stao. Isto tako, nadam se da öemuslimarii postati svjesniji kad se radi o naredivanju dobra izabranjivanju zla i meatusobno se u tome pomagati, jer Allah,subhareh, kaie: ,Jedni drugima pomazite u dobroöinstvu iöestitosti, a ne sudjelujte u qrijehu i neßrijateljstvu; i bojtese Allaha, jer Allah straAno kaZnjava".Kad sam traziö izdavaöa koji bi Stampao olu knjigu, mnogi odonih kojima sam ovo djelo ponudio, sustezali su se. Jedni su topravdali time, da to nije komercijalni prcjekat, drugi su mlazilidrugi izgovor, itd. Ma kakav izgovor imali, rezultatje bio isti:niko nije prihvatio da Stampa ovo djelo. Zbog toga sam bioprinutlen da ovo djelo ponudim nekim osobama i dzematima.Neki od njih nisu bili u moguötrosti da to djelo Btampaju zbogdrugih projekata, ali su obeöali da öe se javiti ukoliko budu umoguönosti. Zahvaljujuii Allahu di.s., a zatim bratu, IshakuAlmetovidu, prof, ovo djelo na lraju,ipak,je dospjelo do ljudikoji su bili u moguönosti i htjeli da ga Starnpaju.Zato molim Allaha, s.v.t., da ih nagradi i u Dzennet uvede.Molim Allaha da oprosti meni, mojim roditeljima i svimmuslimanima.
Munir Zahiroviö. orof.
3o3 Kr|f'za, sum ELMoide.2.
140 - t4r -
Sth, itl4,*1r/e rtuqicb
SadrZaiPredgovot ovom izdanj u..,,.........:.,,,.......,,,..,......,,,...... 5Predgotot prevodioca ......,,,.. 7
PRVI DIO - UVOD
Nazhiza muziku u Kar'anu, sannetu i eseru .,,...... IOItfieno i ndzivi koji se ho ste za muziku i pjesmu ....... | |Duhovna muxika,,..., _-........,.... 15Ilahije s muzikom...,, _.........,..... 16
DRUGI DIO - PROPISI O MUZICI
Predgovor . . . . . . . . . . . , , . . . . . . . , . . . . . . lgMedidijev udio u djelu ............. 19Utod , . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . , , . . . . , , . . 20
ET-TABERIJEVA BIOGRAFIJA
Porijeklo i obraT,ovanje ,.....,,... 22Njegot i iejhoü i uöiteui ,,,.......... 23Et-Taberijevi uöenici ..,,....,,...24Njegove w1ine......,, ,,....,,,,,..... 24Et-Tabefijeva nauöna djeta.,,....................,......... 255mr t . . . , , . . . . . . - . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Opis rukopisa ove knjige i njegova terifikdcüa ......... 27Djelo o istoj tehti ..... ....,........ 2g
ODGOVOR ONIMA KOJI VOLE DASLUSAJU MUZIKU
Utod, , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Imam S afi j a o onome ko sluia maziku .,,,,,...,,........ 3 IImam Malik o muzici i onimo kojije sluiaja .....,,,,... 32Intari Ebr Honife o muzici,,............,.....................,.,.... 34
Sh,, i.tlt, .a,' e tw.ti.,ü
Sumnje onih koji vole muZiku,.......,.,,,..,......,..,............. 35Kw'anski dokazi o zabroni müZike,.,,,.....,.,...........,.,,,,. 36Dokazi ü sunnetu o 4obtahi muzike .,,.,..,,.........,..,,......, 38Pmi sviruö na Zemlji ,,......,,........, 4lJedan od uzruka kainjaranja harcda,,,,,,...................,,, 42Ttuje spada ü dozvoljenu wste zobare .,,......,,,,............. 43Mäfenja ashaba o muzici .............,,,,,,,........,.................. 45Da Iije mazika uzrok naslanko nifaka(licernjerst a) ustcu? .....,,,.,.....,.... 45Ibn Onterovo proklinjahje ot ihkoji sviraju i sluiaju müziktt ...,,......,,.,,....................,,,,,.... 46Do lije prcklet onaj ko svba? ........,,,,,,..........,...........,,,.... 48MiiAehja tabi'hta o muzici,---,...--------...,................ 48Upozorenje plemena Benu Uüejje zbog üuZike.............. 49Neki opisi muzike i njene pos|edice ,.................,,,,,.. 50Sumnje onih koji sü mvedeni muzikom ............,,....... 51Odgovot na sttnnje onih koji su zatedeni (muzikom) ..... 53Dozvoljenost l i jepe poezije ......,,,.....,,,.................,,, 55Najsevapnüe je zaokupirati se Kur'a orrti spomi rüan jem 411ahd. . . , . . . . . . . . . . . . . . , , , , , , , . . . , . . . . . . . . . . . . 60Neki od predznaka Sudnjeg dana ...........................,, 61Komentar hadiso koji govori o ukraiavanjuKur'ana (i jepim glasorima) ...,,......,,,..................... 62Zabmnjenoje gledanje ugolobtadog mladifa (öoujeka),,.....,,,,,...............,,,,..65Rüeöi labi'ina ,t ,ezi gledanja ugolobrudog rnladiöa (öoujeka) ..,.................,,........... 66Oporaka Oüetu ibnu-l-Hallaba srome sihu ......,........, 67Primjeri skrottnosti Omeru ibnüJ-Hdttaba .,........,,,.... 69Saujeti i mudrosti ,... .................. 70Neke posuedice prci&lj ivosti .................................. 70Zav ina r i jeö . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . , , , , . 7 l
- 1 4 2 - - r43
SA, tda.na,d tu)4ici,
SA,, ialt a6, e wu^?i,ci,
Pouöava je muzike .. ............,,,........ 119Nobatka ,ntrziökih insbürnenato ..,,,--,......,,,.........,.......... I l9Zatuiliranje pule (svitanja) muziökih insbumenatu......120Pjevanje uz muziöke insfiamenle .,,,.........................,,....... 120Slu1anje m,.ziöhih instrürnenata ..................,,,.................. 121Sujedoienje muziöaru lonoga koji svha) io oga koji sluia ntuziöke insburnente............................... 122Lüeöenje putem slüianjo muziökih instumenaa.......,,... 122Oporrka o koriitenju b,.bnja (doboia) .............,,,,.......,,... 123Ptodoja muziökih insbüüe ata .................,,,.................... 124Iznajmljivanje muaiökih instrumena1a............................ 125Posuilivanje ntüziökih instrumenata ....,,.......................,,, 126Uniilotahje muzäkih insbürnehata................,,,............. 126Nadokhada za muziöke insbürnente .........................,...... 128Ktaata maiükih insbantenata -----^-----.........,.......... 128Poziranje u islam putem bazike ,....................,.....,, 130Stav islama o poezüi i pjesrni ................................. I32Da Ii se moie primiti islam i potom sluiati muzika?.........133Postepeno ostutvafi je mazike .............................,... 134Upotrebo müziökih melodija a ,nobitela .....,,,.,.......... 136zAwsNA RIJEC .,, ..............,. 1389ADR:ZAJ ,,,.,,..,........ ..............,....... 141
r44 -
