Stari Srbi

8/12/2019 Stari Srbi

1/133

Ovaj deo kwige posve}en je zapisima o ìvotu i obi~ajima

na{ih predaka i odnosi se, uglavnom, na period druge polovine

XIX i prve polovine XX veka.

Pored se}awa moga dede, roditeqa, stri~eva i ro|aka, te

sada{wih starijih stanovnika Pribini}a (pre svih: Boè Du{a-

ni}a, Dragutina Deli}a i Sretka Du{ani}a) koje sam uspeo da

zabeleìm, za pisawe ove kwige od velike pomo}i su mi bili i

mnogobrojni objavqeni tekstovi (koje navodim u kwizi), a naro-

~ito neobjavqeni zapisi koje su iza sebe ostavili prota Stevan

K. Du{ani} i wegov sin Svetozar, te Bo{ko Mi{i}.

Za ovaj deo kwige, pored gore navedenog, mnogo su mi

koristili objavqeni materijali koji se odnose na istoriju ietnografiju ovog podru~ja, a naro~ito kwige Branka B. Peri}a

(ê~ava) i Mom~ila Spasojevi}a ([wegotina). Tamo gde su bila

zabeleèna autenti~na se}awa, nastojao sam da ih prenesem bez

bilo kakvih ispravki. Tako|e mi je od velike pomo}i bila i kwiga

Veronauka u ku}ikoja je do sada doìvela nekoliko izdawa, a koju

je na odli~an na~in sastavio na{ Milutin Sr. Du{ani} (zavr{io

je - kao i brat mu Sredoje, sada prota u Be~u - Teolo{ki fakultet

u Beogradu).


2/133

1. PORODI^NA DOMA]INSTVA

I ME\UQUDSKE VEZE

U stara vremena me{tani Pribini}a ìveli su u velikim

porodi~nim doma}instvima (zadrugama). Na ~elu svakog porodi~nog

doma}instva bio je ku}ni stare{ina (doma}in). Kako pi{e (u kwizi:

@ivot i obi~aji naroda srpskoga) Vuk Stefanovi} Karaxi}: Ku}ni

starje{ina vlada i upravqa ku}om i svim imawem; on nare|uje|eti}e i mom~ad kuda }e koji i}i i {ta }e koji raditi; on ide na

seoske sabore i dogovore; on prodaje (s dogovorom ku}ana) {ta je za

prodaju i kupuje {ta treba kupiti; on drì kesu od novaca; i

brine se kako se pla}a porezu i ostale dacije. Kad se mole Bogu on

po~iwe i svr{uje. Kad ima kakvijeh gostiju u ku}i, stare{ina se

sa wima razgovara. Starje{ina nije svagda najstariji godinama u

ku}i; kad otac ostari, on preda starje{instvo najpametnijem svojemu

sinu (ili bratu ili sinovcu), ako }e biti i najmla|i; ako se dogodi

da koji starje{ina ne upravqa dobro ku}om, onda ku}ani izaberudrugoga.

U velikim zadrugama ~esto ku}ni stare{ina neke od svojih

poslova (po pravilu, vezane za poslove u samom doma}instvu; retko

vezane za poslove sa spoqnim svetom) prenosi na mla|eg brata ili

najstarijeg sinovca koji mu jedesna ruka u vo|ewu doma}instva.

Za ènske poslove u ku}i stare{ina ku}e odre|uje i glavnu doma-

}icu stopanicu. Ona je naj~e{}e bila stare{inova èna ili

neka druga sposobna ènska osoba. U ve}im ku}ama pored stopa-

nice bila je i wena prva pomo}nica pristopanica koja kod ku}e

sprema hleb (kuva kruv) i sprema jelo za poslenike na wivi.

U Pribini}u kod pravoslavnih Srba deca oca nazivaju tata

(re|e po imenu ili stari), a majku mama ili majka (re|e po imenu,

a nikada stara). Roditeqi oca i majke nazivaju se deda i baba, a

wihovi roditeqi praded i prababa. ûkundeda i ~ukunbaba su

roditeqi na{eg pradede i prababe. Mu{ki srodnici od istih


3/133

roditeqa su bra}a, a ènski sestre. Polubrat ili polusestra je

srodnik jednog od roditeqa. O~eva bra}a su stri~evi (obi~no seoslovqavaju sa ~i~a), a wihove ène strine. Ujak je maj~in brat, a

ujna wegova èna. O~eve i maj~ine sestre nazivaju se tetke, a tetak

je tetkin mu`. Mu{ka deca od brata su brati}i ili bratanci (tet-

kama), odnosno sinovci (stri~evima), a enska deca brati~ine ili

sinovice. Deca od sestre su sestri}i ili sestri~ine (ne}ak ili

ne}akiwa). Bra}a i sestre od strica, ujaka i tetke su ro|aci. Prvi

ro|aci su deca ro|ene bra}e i sestara, a zatim idu drugi (deca

prvih ro|aka), tre}i (deca drugih ro|aka) ro|aci.

@enidbom i udajom stvara se prijateqstvo izme|u dve (mla-doèwine muèvqeve i mladine enine) porodice i ~lanovi

tih porodica se me|usobno oslovqavaju tako prijateqi. Mlado-

èwa postaje zet mladinoj rodbini (sestri je on svak), a mlada snaja

ili snaha (mlada dok nema dece, sna{ica kada ima decu) u mlado-

èwinoj rodbini. Mladoèwi je ènin otac punac (u novije vreme

se koristi i naziv tast), a majka punica (ta{ta), sestra svastika,

a brat {urjak ({ura). [urjakova èna je {urwaja. Mladi je muèvqev

otac svekar, majka svekrva, brat dever, a sestra zaova. @ene od dva

brata nazivaju se jetrve, a muèvi od dve sestre baxe ili pa{enozi.

Ukoliko bi mlada èna u muèvqevoj ku}i (u velikoj

zadruzi) ostala udovica ona je po svojoj voqi mogla ostati, vra-

titi se u svoj rod (ku}u svojih roditeqa) ili preudati (u neku

drugu ku}u). Ukoliko je udovica odlazila iz ku}e mogla je sa sobom

poneti svoje ruho (i osobac ako je sa muèm imala), te povesti i

svoju decu. Ma}eha je o~eva èna koja nije majka, a o~uh maj~in

mu` koji nije otac. Pastorak ili pastorka su muèva ili ènina

deca iz prethodnog braka. Usvojeno dete je posvoj~e (sin - posinak,k}erka - po}erka). Posmr~e je dete ~iji je otac umro ili poginuo

pre wegovog ro|ewa, a kopile je vanbra~no dete.

Kumstvo (na kr{tewu ili ven~awu) se izuzetno ceni i po{-

tuje i ~esto se kaè Bog na nebu kum na zemqi. Kum na kr{tewu

i ~lanovi wegove porodice smatraju se najja~im duhovnim srod-

stvom. Me|u wima postoji veliko uvaàvawe i po{tovawe i oni

se uzajamno pomaù. Kum se smatra za najro|eniji rod i izme|u

287Letopis srpske porodice iz Bosne


4/133

~lanova kumovskih porodica ne sklapaju se brakovi. Za kuma se

uzima neko iz starog kumstva ili najdraì prijateq. Izme|u kumovanikada ne sme da do}i do nesporazuma i sva|e. Zbog toga se, po pra-

vilu, za kuma nije uzimao kom{ija sa kojim se imawa grani~e (da

ne bi dolazilo do spora oko me|e), a od kuma se nikada ne traì

ni{ta na zajam. Imao sam deset kumstava ({to na kr{tewu, {to na

ven~awu), a me|u wima su i vi{estruka kumstva sa tri moja odli~na

prijateqa iz {kolskih (Nikola \. Davidovi} - na{e kumstvo nas-

tavili su na{i sinovi; moj Arsenije je kum Nikolinom sinu \or|u)

i studentskih dana (Savo M. Jela~a i Drago N. Bezarevi} - Jela~a

je bio kum na mom ven~awu, ja sam bio ven~ani kum Bezarevi}u, aBezarevi} kum na ven~awu Jela~e). Na na{em ven~awu kuma je bila

Tawina najboqa prijateqica (jo{ iz {kolskih dana) Lara-Larisa

Borisovna Grigorjanc, a Lara je bila i kuma na kr{tewu na{eg

sina Arsenija.

Gostoprimstvo me{tana Pribini}a je stvarno i iskreno.

Siroma{niji su, po pravilu, gostoprimqiviji od imu}nijih.

Svaki putnik ili namernik koji navrati u ku}u biva usluèn

kavom i rakijom i ponu|en hranom i preno}i{tem. Naro~ito dobri

odnosi su izme|u suseda i oni se me|usobno paze kao da su rod

ro|eni. To dolazi do punog izraàja prilikom veseqa, a posebno

kod neke nesre}e. Na{i preci su retko od nekoga ne{to traìli

i nekoga za ne{to molili. Izuzetak je kada se radi o bolesti ili

nekoj drugoj velikoj nesre}i, ali ni tada ne moli onaj ko je u nevoqi,

ve} to brzo uo~i sused pa sam ponudi svoje usluge kako bi u nes-

re}i pomogao. De{ava se da izme|u kom{ija nekada do|e do nesu-

glasica oko nekoh sitnica, ali se to brzo prevazilazi, a na Boì}

sve se pra{ta i svaki nesporazum nestaje kao da ga nije ni bilo.Pri susretima (~ak i izme|u nepoznatih lica) obavezno se

qudi pozdravqaju sa Pomoz Bog. Odgovor je Bog ti pomogaoili

Dao ti Bog dobro. Tako je bilo ranije, a danas se pored pozdrav-

qawa na taj na~in, pozdravqa i otpozdravqa sa: Dobro jutro,

Dobar dan, Dobro ve~e, ili jednostavno Zdravo. Na{i preci su

mnogo dràli do pozdravqawa. Naro~ito se po{tovale mu{ke

osobe. Svaka èna (pa i stara) kada je pozdravqa mu{ko, makar to

bilo i dete, uvek ustaje i otpozdravqa i nikada to ne ~ini sede}i.

288 Jovan B. Du{ani} - Lipqanski


5/133

2. GLAVNA KU]A I POMO]NE ZGRADE

U stara vremena na{i preci su pa`qivo birali mesto gde

}e graditi ku}u. Ku}a se nikada nije gradila na mestima gde su

nekada bila grobqa ili gde se ukr{taju putevi, jer se verovalo da

takva mesta donose nesre}u. Mesto za ku}u traèno je u {umi

(ili blizu {ume) kraj izvora pitke vode. Na odabranom mestu za

ku}u na{i preci prvo su postavqali neki ve}i kamen i posle

sedam dana ga podizali rano ujutru (pre izlaska sunca) i provera-

vali da li ispod wega ima ìvih bi}a (mravi, crvi, gliste ...).

Ako ni{ta ne bi na{li traìli su drugo mesto.

Jo{ za vreme turskog ropstva slobodno se mogla kr~iti

{uma i osvajati teren za oku}nicu i wive (U Kanun-nani iz 1539.

godine bilo je propisano: ...pri kr~ewu {uma tamo gde se sekire

sretnu tamo se stavqa granica. [uma nije ni~ija. Ona je onog ko

oìvi pusto mesto).Kako je izgledala seoska ku}a u Pribini}u i pomo}ne zgrade

koje su oko we postojale izloì}emo uz opis na{e stare ku}e koju

je podigao moj pradeda Vaskrsije Du{ani} Lipqanski krajem

XIX veka.

Po{to nije bilo slobodne obradive zemqe u okolini, a

bilo je mnogo ni~ije {ume Vaskrsije sa svojom porodicom, nedaleko

od izvora pitke planinske vode, kr~i {umu u Javorovi za svoje

novo imawe. Prvo je napravio kolibu pa zatim iskr~io {umu za

wive i livade. Kasnije }e zasaditi vo}wak i vinograd i napra-vi}e pravu, za to vreme, veliku ku}u.

Ta ku}a, koja je izgra|ena 1899. godine, jo{ postoji u Javo-

rovi na ogwi{tu Du{ani}a Lipqanskih. Stara ku}a Du{ani}a

- Lipqanskih je jedna od retkih ku}a u ovom kraju podignuta u

pretpro{lom (XIX) veku, a koja je relativno dobro o~uvana.

Na{a stara ku}a je podignuta na jednoj strmini i ima od

kamena ozidan ~vrst temeq (kamena podzida), na koji su postav-


6/133

qeni veliki otesani hrastovi balvani zvani posjeci. Na ovim

posjecima su u~vr{}eni vertikalni otesani drveni stubovi zvanidirjeci. Izme|u dva susedna vertikalna dirjeka u~vr}en je

jo{ jedan otesani drveni stub upora- koji ide od dna do vrha.

Na dirjeke je postavqana ven~anica i tako je kostur ku}e bio

~vrsto povezan. Drveni kostur ku}e popuwava se (zida) }erpi~om

nepe~enom ciglom (su{enom na suncu) ili je od pletara, oblepqen

blatom pome{anim sa plevom. Preko ven~anica idudrvene grede

na koje ide krovna konstrukcija odrogova. Ku}a ima visok krov

na dve vode koji je pokriven tanko cepanom jelovom daskom zvanom

{indra. Na krovu postoji nekoliko otvora (baxa)koji sluè, presvega, za ventilaciju i odvod dima, ali i za dodatnu svetlost,

tokom dana, u ku}i. Na vrhu krova postavqen je ve}i drveni krst.

U ku}u se ulazi uz nekoliko stepenica (napravqenih od

zatesanih stabala drveta) i preko visokog praga (koji {titi od

snega i ki{e). Unutra{wost ku}e je podeqena na dva dela sa dvoja

ulazna vrata (jedna su okrenuta strmoj padini koja kroz vo}wak

vodi u {umu za beàwe u slu~aju opasnosti). U jednoj polovini

(sa zemqanim podom) je ranije bilo ogwi{te i po uglovima slama

na kojoj su spavala deca i iz we se ulazilo u dve prostorije (sobu

i ostavu) drugog dela ku}e. Soba je lepo ure|ena prostorija u

kojoj se nalazi ikona sa kandilom, pe}, krevet i sto kao statusni

simbol. U woj doma}in prima retke i va`ne goste. U ostavi se

~uvala hrana i posu|e za pripremawe jela. Veliko ogwi{te u ku}i

je bilo potpo|enokamenim plo~ama na kojima je uvek bilo dosta ara

od cepanica kojima je vatra loèna. Vi{e ogwi{ta postojale su

verigesa velikim bakarnim kotli}em u kome se spremao osnovni

obrok (obi~no je to bio pasuq, kupus ili krompir) za mnogobrojnodoma}instvo. Na obodima ogwi{ta uz vatru u zemqanim loncima

spremala se neka druga hrana u mawim koli~inama, a pod sa~em

(ili pekom) pekao se hleb ili u zemqanim posudama kuvala mawa

koli~ina neke hrane.

Ku}u je no}u osvetqavala vatra iz ogwi{ta, a za dodatno

osvetlewe u ku}i kao i za osvetlewe van ku}e najvi{e se koristio

lu~ borova lu~evina puna smole koja se posebno priprema, nekad



7/133

i duè vreme. Tokom vremena na na{oj staroj ku}i su vr{ene razne

izmene, te bi bilo dobro da se novom rekonstrukcijom vrati wenprvobitni izgled.

Po{to je na{a stara ku}a podignuta na kosom terenu ona

ima i veliki zidani podrum. Od kamena ozidan ~vrst temeq sa

gorwe strane iznosi samo 20 santimetara a sa dowe preko 2 metra

i sa te strane se ulazi u podrum u kojoj se nalaze vu~ije i buradi sa

rakijom. (Oko ku}e je uvek bilo mnogo vo}a koje je sluìlo i za pro-

izvodwu rakije. I ako je broj stabala danas ne{to mawi nego pre,

i sada se sa starog ku}i{ta na{eg pradede Vaskrsija godi{we ispe~e

oko dve hiqade litara rakije (najvi{e {qivovice, ali i kru{ko-va~e i jabukova~e).

Oko ku}e je postojao ve}i broj mawih drvenih ku}ica brv-

nara zvanih kijeri u kojima su spavali oèweni ~lanovi doma-

}instva. Svaki sin po ènidbi dobijao bi svoj kijer i u wemu bi

spavao bra~ni par sa malom decom. Kijer je, po pravilu, bio bez

temeqa, postavqen na zaravwenu zemqu i u wemu se ~ovek te{ko

mogao ispraviti, a oko 2/3 prostorije zauzimao je leàj. U wemu

se nije loìla vatra i nije bilo poku}stva. Ode}a se ve{ala na motku

od tavanske grede. U kijeru se nalazio i kov~eg u kome se ~uvala

mladina sprema. Ostala deca spavala su u ku}i pored ogwi{ta.

Kako pi{e Vuk Stefanovi} Karaxi} (@ivot i obi~aji naroda srp-

skoga) ove ku}ice se u Srbiji zovu vajati. Oko ku}e postojala je

jo{ magaza(u kojoj se pravio, popravqao i ~uvao razni poqopri-

vredni i ku}ni alat), mle~arili smo~nice (spremi{te za smok:

mleko, sir, kajmak, maslo, surutku), pu{nicaili su{nicaza meso,

su{araza vo}e, ambar ili ko~ane (spremi{te za ìto), p~eliwak

(ranije uglavnom od trnki opletene i oblepqene ko{nice zap~ele, a kasnije i od drvenih sanduka), ka~arai pecana (gde se

nalaze kace za spremawe koma - }opa i kazan za pe~ewerakije),

ko{areili {tala, sviwci, koko{iwci i poqski klozet.

Za mlevewe ìta na{a porodica izgradila je mlin na reci

Mala Usora, na na{em imawu zvanom ]a}evina. Danas je to jedan

od retkih mlinova vodenica u celoj okolini na kome se jo{

uvek meqe ìto. U stara vremena svaka ve}a porodica imala je



8/133

svoj mlin, a mawe i siroma{nije porodice imali su zajedni~ke

mlinove u kojima je svako doma}instvo imalo svoj red, odnosnosvojeredove. Jedan red je bio dan u sedmici koji pripada odre|enom

doma}instvu kada on meqe svoje ìto.

Za vreme austrougarske vladavine za izgradwu mlina bilo

je neophodno da se pi{e molba Okru`nom na~elstvu u Bawaluci,

koje je za izgradwu mlina davalo pismeno odobrewe koje se zvalo

dozvoqbena isprava. Odobrewe je sadràvalo uslove po kojima je

mlin mogao biti sagra|en. Pored imena vlasnika koji moè da

gradi mlin, vrste mlina, parcele gde se mlin gradi i naziva reke

ili potoka na kome }e biti mlin,dozvoqbena ispravasadràvalaje i posebne uslove (naro~ite ustanove- kako je to u dokumentu

pisalo) kojih se moralo pridràvati pri gradwi mlina. Tako se

propisivala veli~ina mlinske zgrade, visina i vrsta (iz kamena

ili iz drveta) brane, izgradwa propusta, obaveze nadoknade {tete

tre}im licima koja nastane zbog lo{e gradwe, uslovi pod kojima

se moè pristupiti popravci mlina i tome sli~no. Tako|e je bilo

nagla{eno u naro~itim ustanovamada na ulaznim vratima mlina

mora biti postavqena limena plo~ica na kojoj je ispisan broj

dozvoqbene isprave.

Mlinske zgrade su bile sagra|ene od hrastova ili bukova

drveta i bile su pokrivene daskom. Uzvodno od mlina nalazi se

brana koja je sagra|ena od pobodenog koqa i balvana. Od brane je

napravqenjaz kroz koji se voda usmerava prema mlinu. Na mestu

gde voda sa brane ulazi u jaz pravi se santra~od drveta, koji spre-

~ava da u jaz, prilikom bujica, ulazi ve}a koli~ina vode i raznog

naplavnog materijala. êste letwe provale oblaka, kao i naglo

topqewe snega dovodili su do velikih bujica koje su znale dazatrpaju jaz, a nekada i da odnesu branu, pa i mlin.

Iz jaza je voda na mlinski to~ak padala kroz badaw, koji je

bio izra|en od {upqeg hrastovog stabla duìne od nekoliko

metara. Na ulazu vode u badaw postojala jeustavakojom se zatvarao

dotok vode i voda usmeravala prema koritu reke drugim tokom. Na

izlazu vode iz badwa bila je ugra|ena slavina kroz koju se usme-

rava mlaz vode ta~no na to~ak mlina. Voda iz badwa pod pritiskom



9/133

vodenog stuba padala je na mlinski to~ak koji je vezan jednim krajem

za oslonac (drvenu polugu) na zemqi, a drugim krajem za `rvaw(pokretni mlinski kamen). Mlinski to~ak se pravio od bagremovog

drveta. Propeleri su bili najtawi drveni delovi koji su morali

biti ~esto mewani jer su brzo propadali.

U samom mlinu postojalo je mlinsko postoqe na koje je

sme{ten nepokretni mlinski kamen. Na ovaj nepokretni mlinski

kamen nalegao je pokretni mlinski kamen `rvawkoji je u sre-

dini imao izbu{eni otvor (takozvanu tocu) u koji je padalo ito

iz drvenog ko{a. U drveni ko{, koji se nalazio iznad `rvwa, se

istresalo ìto za mlevewe. Na dnu ko{a postojao je otvor ~iji sepromer mogao pode{avati zavisno od vrste itarice koja se mlela.

Ravnomerno ispadawe ìta iz ko{a u tocu omogu}avalo je tako-

zvano ~ekalo, odnosno ~eketalo(drveno vreteno koje je postojalo

na samom otvoru ko{a, a koje je bilo osloweno na `rvaw, pa je

stalno vibriralo).

Samleveno bra{no padalo je u takozvani kupac drveni

sanduk koji je ugra|en odmah ispod one strane spoqne ivice rvwa

kroz koju izlazi bra{no.

U mlinu je postojao mehanizam za podizawe i spu{tawe

mlinskog to~ka, pomo}u koga se mlin zaustavqao i pokretao, a isto-

vremeno se tim mehanizmom podizao i spu{tao `rvaw, zavisno od

toga da li se èlelo krupnije ili sitnije mlevewe.

U mlinovima se mlelo danono}no uz deùrawe u samom

mlinu. Za to vreme se zimi u mlinu loìla vatra i na ogwi{tu u

lugu, od tek samlevenog ìta, pekao kola~ mali kukuruzni hleb

zvani kuruza. Bra{no se mesilo na jazu i tako ume{an kola~ stavqao

se na razgrnuto dno ogwi{ta, te zatrpavao pepelom i prekrivaoàrom. Kada bude ispe~en nosi se na badaw da se opere od luga.



10/133

3. PRIVRE\IVAWE

Poqoprivreda i zanatstvo

U stara vremena me{tani Pribini}a ìveli su u velikim

porodi~nim doma}instvima (zadrugama) i bavili su se uglavnom

zemqoradnom i sto~arstvom. U okviru porodi~nog doma}instva,

uz ove osnovne poslove, najvi~niji ~lanovi doma}instva obavqali

su i odre|ene vrste zanatskih poslova i izra|ivali su razne pred-mete potrebne za doma}instvo.

Zemqoradnom i sto~arstvom bavili su se i mu{karci i

ène, s tim da su mu{karcima pripadali teì fizi~ki poslovi

(kosidba, orawe, kopawe, se~a drveta i sli~no), a ènama ne{to

lak{i poslovi (muà stoke, povrtlarstvo). Pored toga, ène su

se vi{e bavile poslovima u ku}i (podizawe dece, spremawe jela,

predewe, pletewe, tkawe), a mu{karci su se bavili raznim zana-

tima potrebnim porodi~noj zadruzi (izgradwa zgrada, izrada poqo-

privrednih alatki, izrada obu}e, predmeta za doma}instvo i sli~no).

Zajedni~ki poslovi su bili kopawe, ètva, vr{idba, sakupqawe

vo}a, kupqewe sena... Deca su se veoma rano ukqu~ivala u rad, pre

svega kao pomo} starijima u svakodnevnim poslovima u doma}in-

stvu, a naro~ito oko ~uvawa stoke.

U stara vremena u svakom doma}instvu su primarni bili

poqoprivredni poslovi, a izradu mnogobrojnih predmeta (poqo-

privrednih, odevnih, predmeta za doma}instvo) obavqali su (po

pravilu, najiskusniji - najvi~niji) sami ~lanovi doma}instva.Po pravilu, nisu postojale porodice koje su se bavile posebno samo

zanatstvom. U isto vreme, nije bio redak slu~aj da su vi~niji maj-

stori iz jedne ku}e pomagali drugim porodi~nim doma}instvima,

naro~ito kada se radilo o ve}im i sloènijim poslovima (npr,

stolarski i kova~ki). Tek sa sna`nijim razvojem robnonov~anih

odnosa pojedinci se po~iwu baviti iskqu~ivo samo nekim od zanata.


11/133

U ta davna i oskudna vremena trebalo je utro{iti mnogo

vremena i truda da se do|e do predmeta neophodnih u doma}instvui svaki izra|eni predmet bio je veoma cewen. Uprkos tome, mnogi

tada{wi majstori trudili su se da ti predmeti, pored neophodne

funkcionalnosti, budu i {to lep{i. Tako su neki od wih sa~u-

vani i do dana{wih dana, kao retki primerci izuzetne narodne

radinosti. Naro~ito se to odnosi na narodne no{we o kojima }e

ne{to kasnije biti vi{e re~i, a tako|e i na razne muzi~ke instru-

mente (gusle, {argije, frule i druge), pqoske (u kojoj je dràna

rakija za pi}e i koju je ~esto nosio doma}in sa sobom kada ide od

ku}e), preslice i sli~no.Podsetimo se na neke od predmeta koji su kori{}eni u

doma}instvima na{ih predaka.

Verige:Verige predstavqaju duì lanac sa kukom na jednom

i alkom na drugom kraju. Na dnu lanca nalazi se kuka na koju se

stavqa kotli} (obi~no bakreni) u kome se kuvala hrana. Alka se

stavqa na motku zvanu veri`wa~a, koja se fiksira obi~no pod

krovom iznad ogwi{ta. Pomerawem alke po veri`wa~i lanac se

moè pomerati nad ogwi{tem i smicati sa ogwi{ta.

Sa~:Sa~ (ili peka) je imao oblik kupe ili polulopte i bio

je napravqen od masivnog metala. Na ogwi{tu bi se razgrnuo àr,

pa bi se na uàrene cigle stavqale zemqane posude sa hranom ili

ume{eni hleb. Hrana ili hleb bi se pokrivali pekom na koji bi

se nagrtao àr od sagorelog drveta. Da bi se àr zadrào na {to

ve}oj povr{ini sa~a oko wega bi se stavqao metalni obru~ koji

bi spre~avao da àr sa sa~a klizi.

Saxak:Metalni kostur od kovanog èqeza nazivao se saxak

i sluìo je za stavqawe zemqanih posuda za spremawe hrane (ilizemqanih lonaca za zagrevawe vode) na vatru.

Oèg:Kovana naprava u vidu lopatice sa dugom dr{kom

nazivala se oègom i sluìla je za razgrtawe i preno{ewe àra.

Ma{e:Kovana naprava u obliku pincete duìne oko pola

metra. Sluìla je za razgrtawe i uzimawe àra.

Sofra:Sofra (ili sopra) je niski sto koji sluì za pos-

tavqawe jela prilikom obeda. To je, ustvari, okrugla drvena plo~a

srezana od debelih tesanih dasaka sa ~etiti kratka nogara.



12/133

Dolap: Dolap je drvena stalaà koja stoji ili visi u ku}i

i sluì za odlagawe predmeta doma}instva koji se svakodnevnoupotrebqavaju.

Na}va:Drveni sud u kome se mesi hleb. To je izdubqeno

deblo obi~no od ~amovine ili nekog mekog ~etinara. Kada se umesi

hleb on se na loparu (drvena lopata) nosi do ogwi{ta gde se pod

sa~em pe~e.

ânak: Drveni sud - obi~no se dubio iz vrbe, zove ili

jo{ike - iz koga se jelo.

Karlica:Drvena posuda - obi~no se izra|ivala od duìce

tre{we ili lipe - u kojoj se ~uvalo mleko.Zastrug:Mala drvena posuda okruglog oblika, dubqena od

drveta mekih ~etinara, sa poklopcem zvanim zaklop. Zastrug su

obi~no koristili ~obani za no{ewe mle~ne hrane (sir i kajmak).

Na ispa{i su ~obani u zastrug muzli ovce pa u sveè mleko mrvili

(drobili) kukuruzni hleb (kuruzu) i to jeli. Ovo ~obansko jelo

zvalo seumuà.

Obranica:Drvena motka, duìne do 150 centimetara, malo

povijena i sa zarezima na oba kraja. Sluìla je za no{ewe vode ili

drugog tereta o ramenu.

Kabo:Drveni sud za no{ewe vode. Izra|ivao se od malih

duìca naobru~enih drvenim obru~em (rase~en i obra|en {tap

leske). Obi~no je imao rukohvat (povraz)od drveta koji se pre-

bacivao preko obranice prilikom no{ewa vode sa izvora (to~ka).

Vedrica: Drveni sud u kome se u ku}i dràla voda. Obi~no

je izra|ivan od jelovih da{~ica naobru~enih drvenim obru~em

(rase~en i obra|en {tap leske).

Grebeni:Ru~na naprava koja sluì za grebenawe vune. Drveniram je u obliku slova T sa ugra|enim ~eli~nim zupcima u dva

reda. Prilikom grebenawa radi se obema rukama i koriste se dva

grebena. Vuna se prvo ru~no ~e{qa, a onda grebena.

Preslica:Drvena naprava za predewe vune. Izra|ivala se

od daske lakog drveta, duìne od oko jednog metra. Gorwa tre}ina

preslice je bila {iroka oko 10 centimetara, sa zarezima, i na taj

deo se vezivala kudeqa i{~e{qane vune. Dowi deo preslice bio



13/133

je uì (u vidu debqeg vretena) i sluìo je za zabadawe za pojas

kako bi se nesmetano moglo presti i kada je osoba u pokretu. Pri-likom pre|e, levom rukom se vuna polako povla~i sa preslice i

upreda (pravi se neprekidne ispredene niti).

Vreteno:Komad drveta vretenastog oblika duìne oko 40

centimetara. Koristi se za namotavawe prediva sa preslice. Pri-

likom pre|e vreteno se drì u desnoj ruci i laganim okretawem

me|u prstima na wega se namotavaju ispredene niti - predivo.

Druga: Drvena naprava vretenastog oblika, ve}a i debqa

od vretena koja sluì za predewe potke za sukno i }ilime.

Ra{ak i vitli}:Sa vretena pre|a ide na ra{ak gde se pravekon~eli, a sa ra{ka pre|a ide na vitli}. Vitli} je drvena naprava

u vidu krsta, ravnomernih krakova, poloèna na zemqu, na ~ijim

krajevima su vertikalno ugra|eni klipovi oko kojih se mota pre-

divo. U centru drvenih poluga nalazi se fiksirana osovina oko

koje se uz pomo} ~ekrka mehanizam okre}e i predivo se sa kon~ela

mota na mosur. Mosur se stavqa u ~unak.

Natra:Natra ili stan je drvena naprava za tkawe (sukna,

}ilimi, }ebadi, powava, ko{uqa, prega~a, tkanica, torbi i sli~no).

Sastoji se od drvenog sklopa na koji se montiraju radni delovi:

dve stative, sponke, podlo`nici, vratilo, brdilo, nite, {tap i

~unak.

Trlica:Drvena poluga sa udubqewem kroz sredinu i me-

talnim noì}em koji se fiksira na jednom kraju sluìla je za

trewe odnosno ~i{}ewe vlakana lana i konopqe. Lan i konopqa

se provla~e ispod noà i tako odstrawuje pozder- neupotrebqivi

deo sa stabla konopqe ili lana.

Stupa:Drvena (obi~no od bukovine) naprava za pravqewelanenih i konopqinih vlakana. Ima dve poluge: jednu (dowu i

stati~nu) sa `lebovima, a drugu (gorwu i pokretnu) sa zupcima.

Poluge su na jednom kraju spojene osovinom, koja omogu}ava podi-

zawe i spu{tawe gorwe zup~aste poluge. Lan i konopqa se stav-

qaju na dowu polugu preko `qebova (kada je gorwa poluga podi-

gnuta) i onda se pokretawem (koje se vr{i nogom) poluge sa zup-

cima spu{ta na polugu sa qebovima i posle nekoliko ponavqawa

dobijaju vlakna.



14/133

Parjenica: Pravi se od {to debqeg balvana duìne oko

jednog metra koji se izdubi. Kada se sakupi rubqe za prawe u {u-pqinu parjenice se prvo naspe lug, a zatim stavqa rubqe po kome

se na kraju ponovo pospe lug. Tada se rubqe sa lugom prelije vrelom

vodom i ostavi da stoji neko vreme. Posle toga se rubqe nosi na

potok i pere pratqa~om.

Pratqa~a:Komad drveta obra|en tako da mu je dowa povr-

{ina ravna, {irine oko 25 centimetara, sa rukohvatom. Pratqa~om

se udara po rubqu koje se provla~i kroz vodu preko daske i na taj

na~in se pere i ispira.

Vaga~a: Od èqeza kovano se~ivo u vidu noà, duìne oko40 centimetara i {irine do 15 centimetara. Jedna strana je celom

duìnom o{tra, a na drugoj strani je nasa|ena na kratko drveno

dràlo. Sluì za cepawe duge i {indre.

Bradva:Lagana alatka za ru~nu upotrebu u ba~varskoj delat-

nosti. Sluì za tesawe duge ili daske. O{tro se~ivo nalazi se

na {iroj strani. Nasa|uje se na kratko dràlo.

âtal:Tesarski vi{enamenski ~eki}. Sluì za zatesivawe

drvenih konstrukcija i za zabijawe i va|ewe eksera. Sa jedne strane

je obi~na glava ~eki}a, a sa druge se~ivo {irine oko 5 centimetara

sa urezom namewenim za va|ewe eksera.

Drveni plug: Po mehanizmu sli~an kasnijem gvozdenom

plugu. Sastojao se od drvenog kostura zvanog gredeq na koji su

postavqani: kola (na predwi deo gredeqa postavqala su se dva

kola od kojih je jedno i{lo brazdom, a drugo neoranom povr{inom),

crtalo(metalni deo koji ispred leme{a para povr{inu koju leme{

se~e sa dowe strane), leme{ (drveno ralo sa jednom stranom od

gvo`|a) idaska (odse~ena brazda nabacuje se na drvenu dasku sakoje pada).



15/133

Lov i ribolov

Prema usmenim predawima koje je zabeleìo Bo{ko N.

Petrovi} ovaj prostor je bio izuzetno bogat mnogobrojnim vrstama

divqa~i, ribom i rakovima.

Divqa~ je lovqena strelama, kopqem, hajkama, hvatawem u

gvo`|a, ve{tim postavqawem om~i, kopawem jazbina ali i sa psima.

Srne, jeleni, divqe sviwe i druge ìvotiwe hvatane su organi-

zovanim hajkama u sne`no vreme, a pomo}u ve{to postavqenih

gvo`|a tokom cele godine. Zimi su pravqene ko{arice za divqa~

prema nameni. Za srne bi se stavilo seno, kukuruz za sviwe, koko{za lisicu i sli~no. Vrata su otvarana na jednu stranu na koju divqa~

nije mogla pro}i, prolaz je bio uzak i nije se mogla okrenuti, a

idu}i okolo sama sebi zatvori vrata i padne u klopku. Koko{ je

imala dupli pletar u kome je bila bezbedna pa su lisice ostajale

gladne pre nego {to bi pale u ruke lovaca. Bilo je i drugih sred-

stava i na~ina lova.

Divqe patke, fazani, ùne, djetli}i i druge ptice hvatane

su u gvo`|a i pomo}u specijalne mrsuqe napravqene od kowske

grive ili konca.Planinske reke i potoci bile su bogate ribom (pastrmka,

jeguqa, klen, krku{a i druge) i rakovima. Riba je lovqena na razne

na~ine pomo}u vr{ki, kro{wi, pleteri (pregrade), a naro~ito

pomo}u ostvi. Tako ribolovci legnu na obalu, pri}ute se i kada

riba nai|e samo je nabodu na ostvu i iznesu iz vode.

Rakovi su lovqeni jednostavno. Obi~no ispod podignutog

kamene nalazili bi se rakovi koji bi se rukama vadili iz vode.

Pri~a se da je no}ni rakolov bio naro~ito uspe{an. No}u su rakovi

izlazili na obalu u ispa{u i onda bi se pojavili rakolovci sa

upaqenim lu~em. Osvetqeni rakovi bi ostali nepomi~ni i qudi

su ih kupili i wima punili vre}e.

Ulovqena divqa~, ribe i rakovi su sveì pripremani za

jelo na razne na~ine ali su i soqeni i su{eni i kori{}eni ne{to

kasnije. Pored toga, koà ulovqene divqa~i upotrebqavana je za

pravqewe obu}e i ode}e, te drugih predmeta za doma}instvo.



16/133

Porezi i druge da`bine

Profesor V. J. Radojevi}, 1901. godine u Bosanskoj vili

(Ure|ewe turske dràve i poloàj Srba u woj), pi{e i o nametima

koje je hri{}anski narod (raja, |auri) morala da pla}a pod turskom

vla{}u. U turskoj je carevini svaki rajetin, kao nevernik i sta-

novnik muslimanske dràve, imao vrlo mnogo obaveza i prema

sultanu i prema wegovim qudima. S toga je bio optere}en i mno-

gobrojnim i te{kim da`binama. One su se dosta razlikovale i

prema tome na kojoj je vrsti zemqe (carskoj, spahijskoj ili xamij-

skoj) rajetin ìveo, a pored toga, one su se s vremena na vrememewale i prinavqale jo{ i prema potrebama dràvnim ili

oblasnim, a po katkad i po voqi vlasnika. Otuda su da`bine u

raznim oblastima i u raznim vremenima, bile vrlo razli~ite, kako

po veli~ini tako i po vrstama. Jedne su se od wih smatrale za stalne

i zakonite, a druge za vanredne (nestalne) i zasnovane na samovoqi

novih vlasnika; jedne su padale na li~nost (mu{ku glavu), druge

na ceo dom, a tre}e na zemqu koju rajetin obra|uje; jedne je rajetin

ispla}ivao novcem, druge prirodnim proizvodima, tre}e radnom

snagom, a ~etvrte krvqu krvi svoje svojim podmlatkom.

Za raju su bile obavezne ove da`bine:

a) Hara~ (ispenxe, to jest ropski danak) je pla}ala svaka

neverni~ka mu{ka glava, od 7 do 80 godina, za gaèwe i obra|ivawe

carske zemqe (jer svoje nema). Za sve je jednak i svagda mu je veli-

~ina zavisila samo od voqe sultanove, koji ga je po Koranu, mogao

pove}ati ili smawiti, pa i sasvim oprostiti. Ovo je bio najstal-

niji danak, a obi~no se pla}ao 20 do 25 aspri (ili jedan zlatni

dukat sultanija){to je odgovaralo staroj carskoj perperi.b) Glavnica (xisijet), koju je pla}ala svaka nemuslimanska

punoletna (t.j. oèwena) mu{ka glava na ime li~ne i imovne

bezbednosti, {to ju je na{la u muslimanskoj dràvi. Upotrebqa-

vala se za podmirivawe administrativnih, vojni~kih i drugih

tro{kova u doti~noj oblasti, a kako rashodi nikada nisu bili

stalni, to se i veli~ina ove glavnice vrlo ~esto mewala. Razrezi-

vala se i napla}ivala srazmerno bogastvu onih, koji je pla}aju.



17/133


18/133

(spenxaili avariz, stari podanci). U novije vreme pojavili su

se, od nekud i ~itluk-sahibije, kao neki vlasnici zemqe na kojojraja ìvi, te je raja, pored svega ostalog, {to je caru i spahiji

davala, davala i wima devetak ili ~etvrtinu, ili tre}inu, ili

polovinu(kako gde) od svojih proizvoda.

z) Danak u narodnoj snazi (angarije, kuluk). Osim rada i

obaveza na zemqi, koju su dràli i sami obra|ivali, Hri{}ani

su morali jo{ po nekoliko dana, u svako doba godine, raditi na

onoj carskoj zemqi {to nije bila razdeqena i razdata spahijama

(orawe i sejawe, kopawe, ko{ewe i kupqewe sena, etva i vr{idba

i t.d.), a isto tako su morali o svom tro{ku raditi na opravqawustarih i podizawu novih tvr|ava (gradova), na prosecawu i nasi-

pawu drumova, prevla~iti carski i spahijski desetak i gra|u za

razne dràvne potrebe, se}i i prevla~iti drva za ogrev spahija,

vojnika i carskih ~inovnika, prenositi prtqag vojsci i ~inov-

nicima kad putuju, ~uvati drumove od hajduka i sprovoditi put-

nike. Od pojave ~itluk-sahibija raja je morala jo{ i beglu~iti,

t.j. kulukom raditi i na onoj zemqi, {to su je ~itluk-sahibije zadr-

àli za sebe. Na kuluku je raja ~esto zadràvana i po vi{e meseci,

a me|u tim, za to se vreme s wom vrlo ne~ove~no postupalo. S toga

je ovo bila ponajteà obaveza prema novim gospodarima.

i) Dimnica (dimarina, resmi-fuluri ili resmi-duhan),

t.j. porez na svako hri{}ansko ogwi{te. Veli~ina se mewala (oko

6 do 10 aspara na ku}u).

j)Danak u krvibio je najteì i najgrozniji namet. Svake

godine carski su ~inovnici odlazili u pojedine oblasti (redom),

te su po carevoj zapovesti oduzimali od roditeqa najboqu i naj-

zdraviju hri{}ansku mu{ku decu (od 8 do 12 godina), pa su ih podjakom pratwom odvodili u prestonicu (Jedrene, a posle 1453.

godine u Carigrad) i predavali ih carskom oxakuna daqe negovawe.

Tamo su ih najpre tur~ili, pa ih onda tako potur~ene, vaspitavali

u vojni~kom duhu i tako turskoj carevini spremali najboqu vojsku.

To su oni ~uveni jani~ari, koji su, prerano otrgnuti iz naru~ja

materina, zaboravili i veru i svoje poreklo, te najvi{e straha

zadali hri{}anima i najvi{e proslavili muslimansko oru`je.



19/133

Usmeno predawe, kako je izgledao poreski sistem u Bosni

za vreme Austrougarska carevina, zabele`io je Bo{ko N. Petrovi}:Neposredni porezi:desetina na zemqi{te odnosno prihod

od zemqi{ta, desetina na duvan, porez (danak) na dr`avno zem-

qi{te i {umu koje je neograni~eno koristio pojedinac.

Posredni porezi:carina, monopol na duvan, so, {e}er, barut,

pivo, rakiju, vino.

Pau{alni porezi:na vrednost zemqi{ta i zgrade, ku}nu

najamninu (stanarinu), to~arinu, porez na radwe, rudarski porez,

pristojba za to~ewe na pazarima, porez na stoku.

Ostale da}e: proizvodwa piva, rakije, vina, kontrolnamerewa srebra, zlata, platine i sli~no.



20/133

4. GOVOR

Kao {to smo to ranije pisali osnovni ciq austrougarske

politike na Balkanu u drugoj polovini XIX veka bilo je slabqewe

srpskog elementa i kidawa veza Srba iz Bosne i Hercegovine sa

Srbijom i Crnom Gorom, a Bewamin Kalaj (zajedni~ki ministar

finansija i odgovorni ministar za poslove Bosne i Hercegovine)

bio je jedan od glavnih kreatora i realizatora takve politike.

Me|utim, nije bilo dovoqno samo politi~ko i fizi~ko razdva-

jawe nego je primewena i jedna mnogo suptilnija i dugoro~no opas-

nija strategija koja je udarala u same temeqe identiteta naroda.

Ve} smo isticali da su evropski standardi, koji su u to

vreme va`ili, narode identifikovali i me|usobno razlikovali

na osnovu jezika kojim govore i kojim su govorili wihovi preci.

Srbi u Bosni i Hercegovini govorili su srpskim {tokavskimjezikom i tu se ubrajaju ne samo pravoslavni Srbi (zakona Gr~kog

kako to pi{e Vuk Karaxi}) ve} i Srbi koji su pre{li na islam

(Srbi zakona Turskog), te Srbi koji su se pokatoli~ili ili pouni-

jatili i koji priznaju rimskog papu za svog verskog poglavara

(Srbi zakona Rimskog).

Austougarska u ostvarewu svoga ciqa poku{ava da stvori

sinteti~ki bosanski (ili bo{wa~ki) narod i promovi{e bosanski

(ili bo{wa~ki) jezik. Bewamin Kalaj 1890. godine uvodi slu`beni

bosanski jezik. Ali ne samo da se mewa naziv nego se smi{qenovr{i (u slu`benoj upotrebi) i kvarewe jezika i on postaje ru`an

i te{ko razumqiv za stanovnike Bosne i Hercegovine. U eseju

Tragom kvarewa na{eg jezika u nedavnoj pro{lostiMarko Mar-

kovi}, pre pola veka, pi{e: Kad je re~ o okupatorovom kvarewu

narodnog jezika, nama se ~ini da ne bi bilo te{ko utvrditi da je

Austrougarska za ~etrdeset godina svoje vladavine {tetnije delo-

vala na na{ jezik nego Turska za ~etiri stotine godina.


21/133

Kako pi{e Vojislav Bogi~evi} (u kwizi: Pismenost u

Bosni i Hercegovini) Kalaj je bio vrlo uporan i dosledan, pauprkos mnogih napada na wegovu politiku nije ni za dlaku popu-

{tao u pogledu naziva za bosanski jezik. Kalaj je izjavio da moè

ponoviti samo ono {to je ranije govorio, a to je da jezik zemqe

mora imati neki naziv.

I Srbi, vo|e pokreta za versko-prosvetnu autonomiju, o{tro

su u svom memorandumu iz 1896. godine kritikovali naziv bosanski

jezik. Zemaqska vlada u Sarajevu odgovorila im je uobi~ajenim

nakaradnim zvani~nim jezikom:

Ova osvada odnosi se uglavnom na slog godi{wih iskaza,u svemu pogledu predloèna rje{idba najvi{e vlasti Wegovog

Veli~anstva, a u smislu Vladine naredbe. Osim ostalih razloga

mjerodavno je bilo i to da bi se moralo dozvoliti katoli~kim

konfesionalnim {kolama hrvatski jezik, ako bi srbskim pra-

voslavnim {kolama po wihovom zahtjevu dozvoqeno bilo, {to bi

sigurno u srbskim novinama prouzrokovalo buku gweva proti

namjeri za hrvatizirawe zemqe.

Ovaj izopa~eni slu`beni jezik nije se mogao eliminisati

iz zvani~ne administracije ni do kraja austrougarske vladavine

u Bosni i Hercegovini. Raspise, odluke itd, pravili su qudi

raznih nacionalnosti (êsi, Poqaci, Nemci, Ma|ari, Slovaci

itd) koji su sluìli kao ~inovnici u Zemaqskoj vladi i u kotar-

skim mestima. Petar Ko~i} je u svom govoru 1911. godine u Bosan-

skom saboru tako|e govorio o pitawu jezika, pa se tom prilikom

osvrnuo slede}im re~ima na kvarewe narodnog jezika: Kao {to je

okupacija donela mnogo zla i u~inila nam mnoge nepravde u svim

pravcima narodnog ivota, isto je tako {tetno uticala na razvitakna{eg bogodanog, zvu~nog i qupkog jezika. Taj uticaj je tako {tetan

da se mi danas moramo bojati da se na{ jezik posve ne iskvari.

Naziv bosanski jezik }e pod pritiskom javnosti biti ukinut

1907. godine, ali jezik sada vi{e ne}e biti srpski nego srpsko-

hrvatski. Da je ova strategija Austrougarske bila temeqno razra-

|ena i suptilno sprovo|ena, ta da je dugoro~no izuzetno opasna

(kao i austrougarsko insistirawe na tezi da: Srpstva nema izvan



22/133

pravoslavqa) jer je udarala u same temeqe identiteta srpskog

naroda pokazuje ~iwenica da posle jednog stole}a od jedinstvenogsrpskog {tokavskog jezika sada imamo tri srpski, hrvatski i

bo{wa~ki, a na pomolu je i ~etvrti crnogorski jezik.

Govor usorskog kraja je novo{tokavski, ijekavskog nare~ja.

Stanovnici Pribini}a i okolnih mesta govore te~no i jasno i

imaju pravilan naglasak na odgovaraju}im slogovima re~i.

Kod izgovora pojedinih suglasnika i vokala postoje odre-

|ene specifi~nosti (koje su istina prisutne i u drugim delovima

Republike Srpske). Karakteristi~no je jotovawe koje odstupa od

standardnog kwièvnog jezika (naprimer, |evojka, |ed, kao i }erati,le}eti i tome sli~no). Kod re~i koje po~iwu sa p~, pt, p{ itd.

prvi suglasnik (p) se ne izgovara (naprimer, ~ela, tica, {enica),

a ~esto se suglasni~ka grupa hv izgovara kao f (naprimer, fala

umesto hvala). Jedna od karakteristika govora ovog kraja je i saì-

mawe vokala: reko, do{o, gledo. êsto se ne izgovara ni suglasnik

h, naro~ito na po~etku re~i (naprimer, aqina, ladovina), a pri

izgovoru muslimanskih imena ve}ina Srba izostavqa slovo h, te

su umesto Muharem govori Muarem, umesto Muhamed - Muamed,

Hasan Asan, Husein Usein itd.

U govoru na{ih predaka sre}emo i re~i iz drugih jezika,

pre svega, turcizme i germanizme. Jo{ uvek se (istina sve mawe i

mawe) u svakodnevnom govoru koriste i odre|eni lokalizmi, re~i

koje su nepoznate qudima koji nisu iz tog kraja. Nepotpun re~nik

takvih re~i, dajemo u nastavku.

A

Avlija ku}no dvori{te

Avpqe otpad (obi~no od drveta)

Azna ure|en izvor vode za pi}e (verovatno od jaza)

Ajvan stoka

Ajkapa, ajkapast - neukrotiv (obi~no za stoku)

Akrap - rugoba

Ala{a - ruqa, razularena grupa



23/133

Alka karika, metalni krug

Aqina- haqinaApa{ - drug, pajta{

Ara~ hara~, vrsta poreza

Ardau{ - galama, nered me|u qudima

Artija hartija, papir

Arman mesto na kome se vr{i `ito

As je - Da li je?

Asijast - obestan

Asker turski vojnik

Asna - koristAstal- sto

A{ikovati zabavqati se

B

Bajat - star

Bataliti pokvariti

Ba{iti se - {epuriti se (Lako se ba{iti na tu|em)

Baxa otvor za dim na krovu ku}e

Biqeg znak, obele`je, meta

Birtija kafana

Bisage spojene torbe za sedlo

Begenisati odabrati, dopasti se

Bez platno

Belaj - nesre}a

Beri}et- blagoslov

Beter - slaba{an, nejak

Blago stoka, ovceBleno - zagledao se

Bquzak - jaka ki{a

Bome bogme

Brav ovan

Brwav - umazan oko usta

Budalija - glupost

Budak trnokop



24/133

Bunxa rupa

Buwi{te smetli{teBurla - rovi, pretura

V

Vabiti dozivati `ivinu ili stoku

Vavjek- uvek

Vajda korist

Vakat- vreme

Vako ovako

Vala hvalaVari}ak - drvena posuda za `ito zapremine 12 kg

Varewak - kuvan kukuruz

Vatraq priru~na kadionica

Vewer fewer

Verige lanci sa kukama iznad ogwi{ta

Vertun- keceqa

Vidlo - cvetlo, zapaqena zubqa lu~a

Vilxan filxan, {oqica

Virange zavese

Voje ovde

Vrletan - nezgodan, svojeglav (~ovek), nepristupa~an predeo

Vrqika deo drvene ograde

Vrpoqi- vrti se, ne sedi u mestu (za nemirno dete)

Vr~iti - odbiti se (Vr~i komad i udari ga)

Vuruna pe}

Vu~ija drvena posuda za rakiju

G

Gaila - galama, vriska

Gawak - predsobqe, hodnik

Glavar stare{ina

Glacnuo se - oporavio se, udebqao se

Garib - baraba

Gramba - nespretno hoda



25/133

Grk gorak

Gubica usnaGuvno mesto za vr{idbu ìta

Guja zmija

Gujavica - glista

Gulanfer - spadalo, beskoristan

Guw deo gorwe ode}e

Gurav grbav

D

Dagma - beleg, oznakaDa`d ki{a

Dveri vrata

Deverati - trpiti dugo

Deder - hajde odmah (zapovedni na~in)

Dekno - udario iznenada

Demet - naramak

Doakati - do}i glave

Dovodci deca koje udovica dovodi u ku}u novog muà

Dokolio - na{ao vremena

Domazet ko se prièni u èninu ku}u

Dosino - malo dohvatio (za ~ovek koji je pripit)

Dramoseri - pri~a bez veze

Dre`di - dugo ~eka

Drkaxija - koji pri~a u prazno

Drè}an star, a dobro se drì

Drlanxa - iskori{}en, neupotrebqiv

Drtina - ostarioDuvar zid ku}e

Dumagija - dim, pra{ina

\

\akad - kadgod

\e gde

\evojka devojka



26/133

\ezva posuda za kafu

\in|uva staklena kuglica\isije - sitni nakit, ponekad i za stvari kojima se ne zna naziv

i svrha

\uvegija - mladoèwa, momak pred ènidbu

\uture - skupa, sve

\uturum - star, izlapio

E

Eglen razgovor

Egija - ru~ica za okretaweErav - hrom

@

@aruqa sijalica

@ivoka deo ograde

@era - àr

@estan - mastan, èstok

@imlija - pro`drqiv

Z

Zavozan - koji zanosi u hodu ili vo`wi

Zadrt tvrdoglav, svojeglav

Za`mak - om~a na konopcu ili koncu

Zainta~iti - navaliti sa traèwem, ne odustajati

Zaititi- zahvatiti

Zajaziti - pregraditi tok vode

Zakrma~iti -zabrqati, isprqatiZametati - smetati, ometati

Zametiti - zaturiti

Zamornici ukopnici, prisutni na sahrani

Zape}i - zaribati (za mehanizam koji se ne da pokrenuti)

Zaustrno - zastao, zadràti se

Zbobli - uzme na brzinu, otme

Zdurnut - plahovit, qut



27/133

Zvjerla - gleda naokolo

Zvoca - pridikujeZvrndov - svojeglav, samovoqan

Zivlaka - bezvezwakovi}, koji sva{ta pri~a

Zijan - {teta

Zijan}er - {teto~ina (obi~no za stoku)

Zimqiv - osetqiv na hladno}u

Zera trun, vrlo malo

Zuar- korist

Zubun prsluk

Zulum nasiqe, nepravda

I

Izbeu{iti - oslabiti na mestu preloma

Izvijeda izmi{qa

Izjesti - pojesti

Ijere - za{to

Iqaga - veliko nevreme

Isan osoba, ~ovek

Iskam~iti - dobiti posle upornog tra`ewa

Ititi - `uriti

Itniti se - baciti se

J

Jazmak - rupa u zemqi

Jazuk- {teta

Japija istesana gra|a

Jevta nedeqa, sedmicaJendek- provalija

Jedno~ jednom

Jerbo- jer

Jere - za{to



28/133

K

Kabo drvena posuda za voduKabulio - jedva se odrekao, jedva dao

Kavga- sva|a

Kaje- kaè

Kakvi - ne

Kalamo~a na brzinu pripremqeno ~orbasto jelo

Kanxija- bi~

Kawava - krpa za posu|e

Kam- katil - spreman za napad (za vola koji ho}e nasrnuti na

~oveka)Kaparisao - zauzeo, dao kaparu

Kapija vratwice, vrata

Karan - tuàn

Ka~ara ostava za kace

Kev~ija kutqa~a

Kezme malo ve}e prase

Kijer vajat (pomo}na drvena ku}a za spavawe)

Kimqiv - koji se lako naquti

Kindiso - uporan u ne~emu, koji je navalio

Kqenut su{ewe ruku (mi{i}a)

Kquvapa - raga

Kqusina star kow

Kme~i - pla~e (za dete)

Kovrtaw okrugao kola~ sa {upqinom u sredini

Koùn prsluk

Kolijer okovratnik, kragna

Kolovrat vrtlogKonak preno}i{te

Ko~ak ostava za kukuruz

Koxav - premr{av

Kona~iti - zano}iti

Kofa posuda za vodu

Ko{ara {tala za ovce ili goveda



29/133

Krvaji{e - kudi, omalovaàva

Kreu~e - kre{tiKuvetan sposoban

Kundura drvena obu}a

Kupac sanduk za bra{no u mlinu

Kurajber - nevaàn, bezna~ajan, niko i ni{ta

Kurve{tija - kurva

Kusati - jesti ka{ikom

Ku}ar mawa drvena zgrada

LLabrwa - wu{ka, usta

Lad hlad, sena

La~an - vitak, mr{av

La~e hla~e, pantolone

Landra - skita

Lapio - uzeo na brzinu

Laprda - govori bez veze

Lapuriti - brzo goniti (stoku)

Lazina kr~evina ili oborena {uma

Legura - spor, len

Lezeser - prenemagalo, koji se pravi bolestan

Leura - skitnica

Lilati -quqati

Linxati - piti halapqivo

Londra - pokvarewak, olo{

Lubina le{ ìvotiwa

Q

Qazga - krasta, unakaèwe

Qata - hoda negledaju}i gde staje

Qatav - koji nepravilno hoda, neve{t

Qa{tra - hoda nezgrapno



30/133

M

Magaza podrumMalijem - zamalo

Marva- ovca

Marno - udario iznenada

Meana kr~ma

Ma{ala bakqa, lu~

Me{~ini - meni se ~ini, ~ini mi se

Mizdrak bode`, kopqe

Mlogo puno, mnogo

Mosur kalem za namotavawe koncaMo~ilo bara ili vir u potoku za potapawe lana ili konopqe

Mrlina - crkotina, koji se vu~e (za ~oveka)

Mrliwa - dugo spava

Mrcina - pokvarewak (za ~oveka), uginula `ivotiwa

Mulija ekser

Mustra- uzorak

Mutap prekriva~ za kowe

Mu~an - nezgodne naravi, prgav

N

Nabiguzica - pohlepan, pro`drqiv

Nagrajisati- nastradati

Naguzati - nakanuti se

Nagraisati- nagrabusiti

Nadasica - uspon

Nadut - qut, koji se duri

Nazor na siluNakida - vre|a, napada

Nakiqati napadati, uznemiravati

Naklati zaklati kurjak mi krmka naklao

Namastir- manastir

Napovrawio - nagovorio, namamio

Napoj te~na hrana za stoku

Natakario - nezgodno namestio



31/133

Natra stan za tkawe

Nacjeburati - napuniti vodomNaxak sekira sa dugom dr{kom, u{icama i se~ivom

Neimar- graditeq

Nekadur - nemo}an

Nemere - ne moè

Nesibetan - pro`drqiv

Nesmalo - za malo

O

Obataliti pokvaritiObiko - privikao se

Obramica drvo za no{ewe vode na dva kraja

Obrdan - o{te}en po ivici (obi~no za metalni sud)

Ovarisati - pogoditi

Ovdan dawu, preko dana

O|aziti - otvoriti {irom vrata

Odleputati - odleteti

Odi{}elio - izgustirao

Ojtra - jutros

Oj{ula - spadalo

Oklemburio - utu~en, tuàn

Oklen odakle

Okolac - obor za sviwe

Olba - mera za te~nost, pola oke

Omrko - nije stigao za dana, uhvatila ga no}

Opajdara - laka èna

Oputqaci obu}a ru~ne izrade od jare}e koèOrma kowska oprema

Oroz- petao

Osijo, osijati - odbiti se (Osija od mene tri metra)

Otoj~ malopre

Otpa~ati - sti}i uraditi (Nisam mogao otpa~ati)

Otpo~eti odmoriti se

Otra~iti uraditi, zavr{iti



32/133

Otrti - obrisati

Otoe~ - malo prijeO{inuti- udariti

O{koperan - okretan, ìvahan

P

Paj deo

Paiti - smatrati da se ima zakonsko pravo

Palija motka

Palu~ak wiva pored potoka

Pa~ati se - me{ati se, polagati pravo (Pa~a mi se u dio)Perajica - ~ekiwa od sviwe

Penxer- prozor

Pinxati - razdirati

Pi{man pokajawe, odustanak od dogovora

Pi{tolina - bara

Pi~vajz gu`va, nered

Plao mnogo

Plot ograda od pru}a

Pqezori - puè (za decu)

Povilenio - razdragan

Povraz - rukohvat na kotlu ili sli~nom posu|u

Pogan nevaqa{tina, lo{a osoba

Pogaw -krivina

Podatna - dare`qiva fig. laka èna

Podina - razvr{eno seno

Poiti napajati

Pojutarce drugi dan slavePojata {tala

Poluoka fla{a od pola litre rakije

Popa{an - nasrtqiv

Popravio se - dobio na teìni, udebqao se

Poteke pomalo

Poteci potr~i

Prvati leteti



33/133

Prevelio - preveseo, neobi~no veseo

Prepeti - prevezati stoku na wiviPresamitio se - iznuren, mr{av

Preutinula - za ki{u koja lagano prestaje

Priuza - kra}i konopac (slu`i za vo|ewe stoke)

Propeliti - progovoriti, javiti se (Ne zna ni propeliti)

Prtina proga`en duboki sneg

Pr}ija - imawe, imovina (Kao da je wegova pr}ija)

Puqa dugme

Pucija - mala pukotina, naprslina

R

Razgaliti - razvedriti, rashladiti

Razgovoriti - ute{iti

Rana hrana

Rawika {erpa

Rast hrast

Rintati raditi

Remunda - skalamerija

Rsuz - pokvarewak

Rubac marama

Rubina ko{uqa

Rustina - kamewar, pe}ina

Ru~i - dere se na sav glas

S

Sagrama, sagramast - brzoplet, hirovit, nepredvidiv

Sakaret - bogaqSaplaisati se - pasti od umora

Saraniti sahraniti

Sa~ peka, tu~eni poklopac za pe~ewe hleba na ogwi{tu

Saxak trono`ni nosa~ za posude kod kuvawa

Svariti skuvati

Svitwak uzica za vezawe ga}a

Sedra vrsta tvrdog {upqikavog kamena



34/133

Sent - pravac

Svezo - dobro pijan, napio seSerbez - na miru, bez brige

Serizije - ne{to {to ne postoji; re~ koja ni{ta ne ozna~ava

Sijaset - mnogo

Silaj -pojas

Skalamburio - napravio nabrzinu

Skazav - nezgrapno gra|en

Skanaturen - napravqen na brzinu, sklepan

Skva~alka zihernadla

Skemlija mala drvena stolicaSkorup kajmak

Skrasiti se - smiriti se na jednom mestu

Skrkati - sru{iti, upropastiti

Skudio - na{ao manu, pokvario (Skudio |evojku)

Skutra - stara ku~ka, kuja

Smok beli mrs

Smo~iti - jesti vi{e hleba, {tediti na mrsu

Smrdqiv - koji se lako naquti, qutica

Smesti se zbuniti se, zaboraviti

Smesnik dete o~uha ili ma}ehe iz prethodnog braka

Snositi trpeti

Somun- hleb

Sopra- trpeza

Spr~en - pretesan

Sr~a staklena fla{a

Stopanica doma}ica

Sto`ina drvo zabodeno u zemqu oko koga se plasti senoStreja streha

Stro`ak slamarica

Struga prelaz na ogradi

Subudala - luckast

Sukur~ina - zadrt, prek

Suruntija - starudija, nepotrebne stvari

Sustati - umoriti se



35/133

T

Taze sveèTeka sveska

Tandrka - lupa

Tandrkno - umro iznenada

Tesla~i - krupno laè

Tvoriza - ~esto otvara vrata

Teke - malo

Teke poteke malo pomalo

Tekinuk - malko

Tekun oklipak kukuruzaTijesan - nezgodne naravi, za ~oveka kojemu sve smeta

Tokmak blesav

Tor ogra|en prostor za ovce

Trbu stomak

Trnka ko{nica za p~ele od pru}a i blata

Trap ostava za krompir, u zemqi

Tulukati bibac (}uran) tulu~e

]

]age - papir

]aknut - du{evno poreme}en, udaren

]a}a otac

]asa poluloptasta posuda bez rukohvata

]er k}erka

]erati goniti, terati

]orno - ukrao

]u{nuti - mlako o{amariti]uvik breùqak

]up zemqana posuda

]urlik duva~ki instrument

U

Uajmiti - uzeti pod svoje

Ugarak nagorelo drvo



36/133

Ugledao se - oporavio se

Uèglo - ugrijalo (sunce), pokvarilo se (uègla se mast)Uè}i - zapaliti lu~ ili sve}u

Ukabuliti usuditi se

Ukinuti - oboriti, zatrti stoku (ukinuo sam stoku)

Ukolijen~iti - ukrotiti, stoci vezati uètom glavu i nogu da

teè hoda

Uo- uvo

Upo pao, upao

Urija neplodna i neobra|ena wiva

Uskopistiti se - zainatiti seUsovan - koji mnogo psuje

Ustoka - isto~ni vetar

Uteko pobegao

U}uste~iti - ukrotiti stoku vezivawem zadwe i predwe noge

Ucvijeliti - rasplakati dete

U{~ulo se - po~elo da zaudara, smrdi

U{ur naknada za uslugu

F

Fali - nedostaje

Falinka - mana

Fasovati dobiti batine

Funta - zapome}e kavgu

Furset - inat

Furuna- pe}

HHepek - mali deo nekog mehanizma kome se nezna ime

Hrga - ostario, neupotrebqiv

C

Cakli se - sija se

Calika - nagovara

Cvari - dugo curi



37/133

Cipri - sik}e, brzo pri~a

Cikorija surogat kafeCura devojka

Curak - tanak mlaz vode

Cuko pas

Crvoto~an - drvo koje su napali crvi

Crkotina - raga (za stoku), ostario (za ~oveka)

^

âkarset - razrok

âkmak kresaloâkma~iti - pridikovati

âkti - brzo govori

ânak drvena posuda

ârdak ku}a na sprat

^vaknut - udaren, blesav

^vak}e - ravnomerno udara u ne{to

êla p~ela

êlebija - mr{avo i gladno gove~e

êqad uku}ani

îvitan modar

îrak sve}wak

ôpi - dugo ~eka na jednom mestu

ûngar - gusti{, grmqem obraslo zemqi{te

ûst - brz

X

Xabana - pomo}, milostiwaXokav - deformisan (za ode}u)

Xowati - spavati

Xukela - ostario pas, fig. pokvarewak

[

[antav - koji zabacuje nogom kad hoda

[alafijast - vetropir



38/133

[evrda - vrluda

[elebe}e - tetura (za pijanca)[efija - gospodar

[epav - hrom

[igicawe - igrawe, poigravawe, zavitlavawe

[iqeè starije jagwe

[indra tanke jelove da{~ice za krov

[katuqa paklica duvana

[komrak - nepostoje}a ìvotiwa mraka kojom se pla{e deca

[odor krupniji pesak

[padqi~av - koji slabo jede[treka pruga

[uveqiv - neplodan, jalov

[u}murast - mutan, ne moè mu se poverovati



39/133

5. ISHRANA

Ishrana dana{weg stanovni{tva u Pribini}u znatno se

razlikuje od ishrane wihovih predaka. Osnovna karakteristika

ishrane na{ih predaka bila je jednostavnost, jednoli~nost ali i

izrazita kalori~nost hrane. Najvi{e su za ishranu kori{}ena

jela od pasuqa, krompira, kupusa, zatim mleko i mle~ni proizvodi,

jaja i (uglavnom suvo) meso. Crni i beli luk se dosta koristi pri

spremawu jela, ali i svakodnevno kao svojevrsna salata (ali i dobrapreventiva za razne bolesti). Ipak, u to vreme, hleb je bio naj-

va`nija hrana i to naro~ito kukuruzni hleb - kuruza. U ishrani

je kori{}ena i riba i rakovi koji su se lovili po mnogobrojnim

brdskim re~icama i potocima, te sezonsko vo}e, pe~urke i med. I

u pro{losti su postojale razlike u ishrani izme|u pojedinih

porodica u zavisnosti od wihovog ekonomskog stawa.

Ishrani se nije poklawala ve}a pa`wa osim za sve~ane dane

kada je hrana bila raznovrsnija, ukusnija i obilnija. Vrsta is-

hrane je u velikoj meri zavisila i od godi{weg doba. Jedino se tokom

cele godine u ishrani koristio hleb, pasuq, krompir, crni i beli

luk, jaja, suvo meso, mleko i mle~ni proizvodi.Tokom prole}a, leta

i jeseni u ishrani je dosta zastupqeno sezonsko povr}e, ali i razno

zeqe, kopriva i sli~no. U letne i jesewe dane mnogo se jelo razno

sveè vo}e (jagode, kupine, maline, borovnice, tre{we, jabuke,

kru{ke, {qive, mu{mule, oskoru{e i dr.), a me{tani su tada po

{umi sakupqali velike koli~ine pe~uraka (naro~ito su ukusne

rujnice i vrgawi) koje su za jelo pripremali na razne na~ine.Na{i preci su doru~ak smatrali sporednim obrokom i on

se obi~no sastojao od ~aja (re|e bele kafe) i par~eta-dva hleba.

Mnogi stariji qudi i ène ne doru~kuju, ali su crnu kafu sma-

trali pravim jutarwim uìtkom. Glavni obroci su bili ru~ak

(koji je obi~no bio izme|u 12 i 13 ~asova) i ve~era kada su svi

~lanovi doma}instva (~eqad) bili na okupu. Jelo se sede}i na

trono{cima ili na zemqanom podu sa okruglih drvenih sofri.


40/133

Izme|u ova tri obroka deca su dobijali i hleb namazan sviwskom

ma{}u ili pekmezom.Svako doma}instvo je redovno pripremalo zimnicu. Kiseli

kupus se drào u drvenim kacama, krompir, rotkva, repa i jabuke

su ~uvani u trapovima (koji su pravqeni tako {to se u zemqi

iskopa jama u koju se stavqa hrana za ~uvawe koja se oblaè slamom

i ponovo zatrpava zemqom), ìto u ambarima, a suvo meso je ~uvano

obe{eno u su{nicama ili drugim prostorijama gde ima dosta

sveèg vazduha, a tokom leta u hladnijim, podrumskim prostori-

jama. U davna vremena se retko spremao pekmez, ali se on vremenom

sve vi{e koristio i bio prava poslastica za sve uku}ane, a naro-~ito decu.

Na{i preci su pre jela i uz jelo pili po neku ~a{icu doma}e

rakije. Taj obi~aj je sa~uvan i do dana{wih dana. Naj~e{}e je to

bila {qivovica ili kru{kova~a ali su se pravile rakije i od

drugih vrsta vo}a (jabuka, tre{wa). [qivovica se dobijala ranije

iz {qive belice, a kasnije i od ma|arice. Naro~ito je bila ukusna

kru{kova~a koja se dobijala od ~uvene kru{ke karamut (danas veoma

redak jer sporo raste, kasno daje rod i re|e po pravilu svake

druge godine - ra|a).

Podsetimo se na samo neka jela (specijalitete) i napitke

na{ih predaka:

Cicvara:Nekuvano mleko se usiri i sir se stavqa u ka~ice

da odstoji. Kasnije se kuva mleko u koga se stavqa sir iz ka~ice

i presipa bra{nom. Cicvara se smatrala jednim od najukusnijih

jela (Ne svi|a ti se - hteo bi svaki dan cicvare ?).

Pura (ka~amak):U vrelu vodu doda se potrebna koli~ina

soli. Zatim se u kqu~alu vodu dodaje kukuruzno bra{no uz nepre-kidno me{awe sve dok se ne dobije potrebna gustina. Ukuvavawe

obi~no traje oko pet minuta. Kada se skine sa vatre smesa se pre-

lije mlekom, a za sve~anije prilike (i u bogatijim porodicama)

dodaje se sir i/ili kajmak. Pura se jede dok je topla.

Popara:Vrela voda se prvo posoli (po èqi) pa se u wu

stavqaju sitno ise~eni komadi, obi~no starijeg, p{eni~nog hleba

(poga~e) i dodaje malo mleka. Tokom kuvawa moè da se dodaje i



41/133

(slani ili slatki) sir. Kada se skine sa vatre popari se dodaje

kajmak. Popara se jede dok je topla.înbur:Nekoliko jaja se razbije, doda se sir i kajmak i

sve to se dobro izme{a. Smesa se zatim stavqa u posudu sa vrelom

ma{}u da se ispe~e. înbur se jede dok je topao.

Gibanica:Priprema se testo od p{eni~nog bra{na koje se

razvija u tanke listove koji se potom peku (su{e) na vrelom zem-

qanom poklopcu (takozvanoj pokquci) sve dok se ne dobije rumena

boja. Osu{eni listovi se slaù u tepsiju, a izme|u se stavqa slatki

sir (moè da se doda i kajmak) i na kraju se prelije unapred pri-

premqenim ~varogom. ^varog se priprema tako {to se osu{ene iisprène semenke bundave ({pice tikve) skuvaju u vreloj vodi.

Tijepeka:Prosejano kukuruzno bra{no se posoli i umesi

sa mlekom i doda mu se sir i trop. Zatim se razlije u tepsiju i

pe~e pod sa~em. Ispe~ena masa se zatim se~e na komade i, po pra-

vilu, jede dok je topla. Trop se dobijao kao sporedan proizvod

pri spravqawu takozvane bravqe masti. Sakupqeni kajmak od

kravqeg ili ov~ijeg mleka se stavqao u posudu i topio na vatri. U

toku topqewa dobijala se bravqa mast, a talog koji je ostajao zvao

se trop i koristio se za pripremawe pri spravqawu drugih jela

ili se jeo sa toplom poga~om.

U{tipci: Bili su to svojevrsni kola~i za na{e pretke.

Prosejano p{eni~no bra{no se umesi sa mlekom. Smasa se zatim

ka{ikom stavqa polako u posudu sa vrelom ma{}u. U{tipci se

jedu dok su topli. Ne{to kasnije, kao poslastica, pojavile su se

i krofne.

Sutlija{se pojavio u ku}ama na{ih predaka kada se po~eo

kupovati pirina~. Pravio se na taj na~in {to se pirina~ ukuvau mleku i po potrebi malo zasladi.

Osim raznih vrsta rakije na{i preci su povremeno koris-

tili i neke druge napitke. Navedimo neke od wih.

âj:âjevi su pripremani od raznih (po pravilu, lekovitih)

trava kao i cvetova i listova nekog drve}a (zove, lipe). Obi~no

se ~aj nije zasla|ivao osim u sve~anim prilikama kada se u ~aj

dodaje med.



42/133

Kafa: Kafa se po~ela koristiti mnogo kasnije i to je bio

pravi uìtak. Kafa pome{ana sa mlekom (bela kafa) u koju se stave(udrobe) komadi}i hleba bio je omiqeni doru~ak uku}ana. Za sta-

rije ~lanove doma}instva poseban uìtak je bila {oqica (vilxan)

crne kafe. êsto je umesto prave kafe kori{}en wen surogat

divka.

Medovina: U ~istu pitku vodu se razmuti med i kuva se.

Medovina je predstavqala veoma ukusan napitak koji su koris-

tili na{i preci.

Peca:Osu{ene slatke jabuke ili kru{ke u prole}e se stuku

drvenim ~eki}em, stave u drvenu kacu i zaliju pitkom vodom. Nakonvrewa od smese se pe~e rakija, a ostatak zvani }opse stave u drvenu

posudu i ponovo zaliju pitkom vodom. Nakon duèg stajawa smesa

prokisne pa se ce|ewem dobije ukusan napitak koji se u prole}e

pije umesto vode.

Tur{ija:U jesen se u drvenu posudu stavqaju (pitome, a

mogu i divqe) jabuke i kru{ke, te plodovi {ipka, crvenog gloga

i brekiwa. Sve se to po{e}eri i prelije pitkom vodom. Nakon

vrewa plodovi se pojedu, a preostala voda se pije.

O{ap (kompot): Razno su{eno vo}e (pre svega, jabuke, kru{ke,

{qive) kuvaju se u dosta vode i dodaje se malo {e}era. Ohla|eni

o{ap se potom pije kao veoma ukusan napitak.

Surutka predstavqa ostatak te~nosti posle sirewa, koja

se moè piti odmah (kao slatka) ili posle nekoliko dana kada

ukisne (kao kisela). Surutka je bio omiqen napitak kosaca.

Pored navedenih, kao napici kori{}eni su i kvas, razbla-

èno jabukovo sir}e, raso od kupusa (ostatak te~nosti posle kise-

qewa) itd.Poku}stvo su na{i preci sami izra|ivali i ono je bilo

dosta oskudno. Na dolapu ili kraj wega stajalo je posu|e: sopra,

lopar, oklagija, drvene posude, zemqani lonci, }ase, tave i drugo.

Od drveta su se pravile karlice za razlevawe mleka, ka~ice, kab-

li}i za sir, surutku, zatim kabovi za vodu, ~abrovi, vari}aci za

ìto, ~anci, ka{ike ali i vu~ije i burad za rakiju. Od gline su

pravqeni }upovi za med i maslo, te kr~azi za vodu. Pri prawu

posu|a koristila se luk{ija.



43/133

6. NO[WA

Pribini} i wegova okolina je prete`no sto~arski kraj pa

je stara narodna no{wa izra|ivana od vune, ali i od lana i konopqe.

Obu}a je pravqena od gove|e i sviwske ko`e. Ode}a i obu}a izra-

|ivana je u ku}noj radinosti u okviru porodi~nog doma}instva.

Vuna se dobijala {i{awem ovaca u maju i jagwadi po~etkomavgusta. Posle {i{awa vuna se prala, ~e{qala, grebenala (vla-

~ila) i prela. Od ispredene vune pleli su se i tkali razni odevni

predmeti.

Svako doma}instvo je gajilo lan i konopqu i proizvodilo

vlakno za tkawe ode}e. Konopqa se po dozrevawu vezivala u snopove

i potapala u vodu na potocima, gde je ostajala potopqena petnaest

dana, kada se vlakna po~iwu da odvajaju od stabqike. Posle toga

konopqa treba dobro da se osu{i (na suncu ili u ku}i kraj ogwi{ta)

pa se na stupama izvla~e vlakna. Iz lana su se tako|e na stupama

dobijala vlakna za tkawe. Vlakno za ode}u od konopqe ili lana

kasnije se tkalo na natri.

Sli~nim postupkom dobijalo se i sukno. Na natri su se od

vunenog pletiva tkale takozvane powave. Posle toga su se otkani

delovi nosili na stupe vaqarice gde se u vodi pod stupama vaqalo

sukno. Sukno se iz prakti~nih razloga bojilo u crno i taj postupak

se zvao vrawewe. Za vrawewe se koristi otpad od kovawa zvani

troska. Prvo se u velikom kazanu skuva kora od jasena ili jo{ikei u tako kuvanu vodu (koja je dobila crvenkastu boju) potapa se

sunkno. Posle toga sukno se vadi, prostire po ravnoj povr{ini,

posipa troskom i vaqa u rolnu. Te rolne sukna se stavqaju u po-

sebno napravqeno korito i pritiskaju velikim (te{kim) kamenom.

Sukno tako stoji nekoliko dana dok ne dobije potrebnu crnu boju.

Pored sukna bojile su se i upredene vunene niti zvane kon~eli

koji su kasnije slu`ile za pletewe.


44/133

Pamuk se kupovao i od wega su pravqene fine ga}e, ko{uqe

i potko{uqe, a od koè su se pravili opanci, putravci, kowskaoprema i drugo.

Oduvek su postojale i jasno se razlikovale svakodnevne

(radne) i sve~ane (paradne) no{we. Sve~ana no{wa obla~ila se

za verske (Boì}, Vaskrs, Krsna slava) i druge (svadbe, kr{tewa)

praznike, te prilikom odlaska u crkvu, na seoske svetkovine

zborove ili na neka druga javna okupqawa.

@enesu svakodnevno nosilerubinedugih rukava (tada{wa

haqina) duìne do ispod kolena, koje su sa{ivene od tkanog platna

(lana ili konopqe). Krojila se iz jednog dela sa izrezom napredi naborima na prsima. Oko vrata se pravila uska kragna - kolijer.

Preko rubine nosile se prega~akoja se vezala (opasivala)

oko struka s predwe, a ponekad i zadwe strane. Prega~e su se pre-

te`no izra|ivale kao obi~ne tkane prega~e od razli~ito bojenih

vunenih niti. Kasnije su se tkale prega~e zvane }ilima~e. Osim

wih izra|ivane su i prega~e sa utkanim vezom.

Zubunse nosio preko rubine i bio je u vidu prsluka (bez

rukava) izra|en od sukna, s predwe strane rase~en i nije se zakop-

~avao. Nosio se preko ko{uqe u svim prilikama. Starije ène su

nosile duè zubune crne boje, dok su mla|e ène svoje zubune

~esto ukra{avale.

U zimskom periodu na ode}u od grubog platna obla~io se

guw sukneni ogrta~ sa rukavima.

Devojke i ène plele su kosu i to tako da su devojke prav-

ile jednu, a ène dve pletnice. I leti i zimi ène su na glavu

stavqale marame i po wima se uglavnom razlikovala starost i

porodi~ni status ène. Neudate devojke (cure) nosile sujaglukemarame koje su vezivale pod bradom. Mlade (udate ène bez dece)

nosile su jagluke (marame koje su vezale iza vrata, na potiqku).

Sna{ice (udate ène sa decom) nosile su pamu~ne marame. Starije

ène nosile su marame od lana, obrubqene nitima, sa gajtanom za

vezivawe ispod brade ili kauk(bela vezena krpa koja se vezivala

kukicama ispod brade).



45/133

U sve~anim prilikama ene su obla~ile bri`qivo ~uvane

rubine koje su bile otpozadi faltane. Niz prsa, rukave i oko wih,za sve~ane prilike, pravio se vez vunenim koncem. @ene su napred

preko rubine, ispod pojasa, imale {arene tkane prega~e sa tkani-

cama.

Tkanicesu prvobitno tkane od razli~ito obojenog vunenog

pletiva sa {arama sli~nim kao i na prega~ama, a kasnije su bile

ukra{avane razli~ito bojenim |in|uvama. U rukama se kao poseban

ukrasni detaq nosio tkani i vezeni {alsa resama. [al se ~esto

zadevao ispod tkanine i spu{tao niz bok desne strane. Na glavi

su ène nosile marame i jagluke.Mu{karcisu u svakodnevnom ìvotu nosili ko{uqe(sa

prorezom na grudima i klinom pod pazuhom gde se {iri da bi ruka

bila slobodnija za rad) i ga}e(pelenga}e) od tkanog platna (lan

i konopqa). Oko ko{uqe se opasivala tkanica (koja je bila {ira

od ènske), a po potrebi su nosili i zubun. Zimi su koristili

suknene ogrta~e sa rukavima guweveu duìni jakne. U sve~anim

prilikama nosili su novije ga}e i ko{uqe koje su imale obi~ne

kragne sa izrezom do prsa. Opasivali su se lepim tkanicama i

nosili prsluke od sukna. Na glavi su nosili veliku krivnu kapu

i oko we crni {al - fes, a ne{to kasnije {ajka~e i {e{ire.

I mu{karci i ène su dobar deo godine i{li bosi, a zimi

su nosili pletene ~arape i opanke(putravce). Od vune su se plele

~arape ali i priglavci - kratke ~arape koje pokrivaju stopalo i

doseù samo ispod sko~nog zgloba. Opanci su se pravili u vlas-

titoj izradi od u{tavqene gove|e koè. Kad se istro{e (izliù)

po tabanima na wih su se stavqali obojci.



46/133

7. LEÊWE QUDI

Lekaru{a prote Koste

Kao {to smo ranije pisali, Kosta G. Du{ani} kada je (1866)

rukopoloèn za sve{tenika, prvo radi (oko godinu dana) kao

kapelan kod te{awskog prote Haxi Teodora Ili}a i tek posle toga

kao sve{tenik samostalno opsluùje parohije u Pribini}u i

Lipqu. Me|utim, prota Kosta, kao i ve}ina srpskih sve{tenika u

to doba, nije bio samo crkveni ~ovek, nego i prosvetiteq, lekar,

narodni predvodnik i za{titnik. U tome mu je dosta pomogao i

boravak u Te{wu i prakti~na obuka kroz koju je pro{ao kao kapelan

kod te{awskog prote Haxi Teodora Ili}a, u to vreme jednog od

najcewenijih sve{tenika u Bosni i Hercegovini.Za vreme boravka u Te{wu Kosta G. Du{ani} biva obu~en

i za pruàwe raznih medicinskih pomo}i (vakcinacije, hiru{ki

zahvati i sli~no). Ve} smo pisali da u to vreme u kraju nije bilo

lekara pa su proti Kosti mnogi dolazili (ne samo sa wegove

parohije) i on ih je le~io. Naro~ito je bio uspe{an u svojevrsnoj

vakcinaciji od bogiwa, odnosno, kako to pi{e wegov sin Stevan

K. Du{ani},u urezivawu ospica. On je skidao jednim noì}em sa

zaraènih bolesnika od ospica gwoj sa wihovih rana i posle je

tim, da kaèm, serumom, kalemio druge. Da li je on {ta jo{ sa timserumom radio i kako ga je spravqao ja ne znam, jer se u svoje vreme

time nisam interesovao. Samo znam da je on sa takvim na~inom

uspevao u le~ewu i to nije nikome napla}ivao.

Kosta G. Du{ani} tako|e beleì i narodna lekarstva

(recepti narodne medicine)u svojoj - Lekaru{i (Lekaru{a prote

Koste)u kojoj pribeleàva recepte za spravqawe lekova koje je

na{ao zapisane rukom na raznim crkvenim (uglavnom ruskim)


47/133

kwigama koje su pripadale srpsko-pravoslavnoj crkvi u Te{wu,

a naro~ito one iz takozvanog Protokola Sime Kosti}a koji jenapisan u Te{wu 1835. godine. U ovom Protokolu na prvoj strani

pi{e da su u wemu prepisate stvari od qekarija. U Lekaru{i prote

Kostena}i }e se i recepti narodne medicine koje mu saop{tava

prota Haxi Teodor Ili}.

Lijek od srdoboqe:Uzmi cerova ugqena pak sitno stuci i

procedi na sito pak onda kuvaj isto u taze mlijeku i ostavi da

preno}i. Sutradan u svaka dva sata po jedan filxan.

Za bol na srcu:1) Uzmi pelina i trave piskavice i rute,

svari na maslu i privij na `li~icu. 2) Istuci rute suve, u~inije u pra, zamedi s medom. Svako jutro uzimli na{tesrce koliko

za jedan ora. 3) Metni istu rutu u rakiju i svako jutro piti po

jednu ~a{u.

Kad boli na `li~ici iliti na srcu: 1) Uzmi semena od

koprive, istuci i onoga soka iza`mi i podaj piti jednu ~a{u u

~emu ti drago. 2) Trave drewka istuci, iza`mi i onoga soka podaj

piti. 3) Dobro ~ini metvica da se vari u vinu i pije. 4) Uzmi

modrog }ageta, natopi u qutu rakiju i privij na `li~icu. 5) Istuci

rute, u~ini je u pra, zamedi s medom i uzimaj u jutro po jednu

ka{iku na{tesrce. 6) Vari pelin i {qive i je~am i pij onu vodu.

to ~ini vrlo dobro. I kuvaj koren od boùra trave u vinu i pij.

Za slezenu ili dalak:Uzmi jedan struk avdovine i metni

pod pas na golu koù i nosi - ne boj se.

Od dalka:Uzmi kozijeg loja, pak namaì dalak, pak rastopi

smole. Namaì malo }age i privij na dalak ali najprije podmaì

kozijem lojom.

Od zadue:Uzmi je~mene iliti prosene vode 10 oka i jednuoku sviwske masti, pak metni u kalaisani sud i me{aj dokle se

sve u~ini voda, pak poveì dobro i metni ga na vedrinu za tri

no}i, svako jutro pij po jednu ~a{u. Ova voda sluì za mlogo

bolesti iznutra.

Od ogwa iliti febru (tempetature):1) Uzmi bocu vode i

metni u wu kre~ kolik ora, pak mu}kaj, u~ini}e se kako mlijeko.

Poslije tri sata kada se slegne, procijedi kroz ~istu krpu i



48/133

podaj piti bolesniku, pak }e se oznojiti, izbaci}e febru nadvor.

2) Uzmi slatke papradi koja raste po kamenu, vari je u vodi dokuvri, i podaj onu vodu piti. 3) Uzmi kvasa, rastopi ga u sir}etu

i pomaì po modroj krpi, pak istuci sitno semena od rodakve i

pospi po kvasu i pomaì po modroj krpi i privij na tabane.

Promeni tre}ega sata. Istegnu}e nadvor i ozdravi}e. Isto ~ini

i med kad se pomaè po modroj krpi i privije na tabane.

Upamti dobro:kada ima ~ojek veliku fevru, ne daj bole-

sniku jesti meso, nego samo ~orbe neslane i podaj mu vode piti

koliko mu drago. êsto vaqa otvoriti vrata i penxere od sobe gde

bolesnik leì, zaradi zapare iliti smrada da izlazi.Kad voda stane:1) Vari korjen od divqega rena {qaza, pak

podaj piti po jednu ~a{u. 2) Istuci sitno jasenka, vari ga u vodi,

podaj piti. 3) Uzmi sjeme od trave pi{~aline, u~ini u pra, podaj

piti.

Za ispi{ati kamen: Uzmi trave rena, svari ga u ~istu i

novu lon~i}u i onu vodu piti u jutro i ve~er i vidi}e{ ~udo.

Kad ima u kostima bolest iliti u `glavcima:Uzmi sir}eta

od tri godine jabukova i ilova~e ùte, pak zakuvaj ko testo i maì

`glavke. Kako se malo prisu{i promeni, ali dok vidi{ da bola

nestane. More 15 dana pak i vi{e to trajati, ali ~ini ~esto puta,

ali nemoj grijati sir}e.

Kada oteku noge iliti ruke:1) Uzmi list od zovine, svari

na maslu i privij. 2) Uzmi koprive sa ìlama, skuvaj u vinu i

peri otok. 3) Uzmi kaduqe i rute i ruzmarina, vari sve zajedno,

(na)topi krpu i privij. 4) Kre~a u kamenu koliko jedno jaje metni

u bocu vode i neka stoji 24 sata, (na)topi krpu i obavij otok. 5)

Vari {qeza na maslu iliti vodi i privij. I to dobro ~ini.Kad ~oek ote~e:Mlijeka jednu litru, toliko borove smole

i toliko voska skuvaj sve zajedno i kada se zgusne, pomaì po

krpi i privij oko sebe u ve~er i nemoj odvijati nego drugi dan.

Tako izvla~i otoku sve malo pomalo.

Kada jaja oteku:Uzmi bra{na bobova i soka od zove i malo

zeitina, sme{aj sve zajedno i privij.

@eni kad oti~e krvi mnogo na narav:1) Uzmi pirin~a i

poprì i istu~ena piti u vodi iliti u jaju. 2) @ile od kopriva



49/133

istuci i poteì u nos. Iste ìle od re~ene trave svari u vinu

ili iza`mi mnogo soka, natopi krpe i privij na ~elo - ustavi}ekrv.

Za mlijeko ènama koja ne more dijete dojit:Uzmi seme od

pitomoga koroma~a i kopra i pitome metvice, vari sve zajedno.

Neka èna pije za osam dana i travu istu vru}u neka na sise priv-

ije - mlijeko }e pristupiti.

Zaustaviti mlijeko:Uzmi lista od zovine i privij na bra-

davicu.

Kad ènu sise bole:1) Uzmi je~ma i koprive i cvjeta od

zovine, skuvaj sve zajedno i privij na sise. 2) Uzmi pitome metvicekopra, ter skuvaj u vinu, pak s onim mlakima privij.

Dete u posteqi utu{eno oìveti:Povali dete na stranu i

pu{i mu u usta paru, prsa mu rukom tari ozdol dogori i u ~isti

zrak iznesi.

Od krasta detetu:1) Skuvaj dobro ribe {to se na|e u sala-

muri srdel i {wome peri glavu. 2) Vari rute i s wenom vodom

peri glavu.

Od krasta usta:Uzmi lista bijele loze, istuci je i iza`mi

onu vodu i smje{aj s medom i maì usta.

Kada usta smrde: uzmi metvice i metni u vodu i s onom

vodom svaki dan peri usta, iza toga isperi ~istom vodom.

Kad usne bole:Uzmi lanena semena, istuci ga i pomje{aj

smedom, maì usta.

Od zuba:Kada zubi bole, uzmi bocu vode metni u wu {aku

ìvoga kre~a. Neka stoji 24 sata, pak procjedi kroz krpu i peri

usta s onom vodom.

Lijek od grla:Blitve crvene istari na irende, pak iscedisoka, pome{aj i sir}e i meda pa ugrijat na vatri, pak kako more

trpiti u grlu nekoliko puta grgotati, a ne `derati.

Zaustavit krv u nosu:Uzmi pirin~a i poprì i istuci u

prah i poteì u nos i ovi isti prah ~ini ustaviti krv.

Od slepo}e kada oslijepi mlad:Uzmi pelina, svari ga na

tavi i polij po wemu bjelance od jaja i onako vru}e privij na o~i.

Drugu ve~er uzmi po isti na~in pelina, svari ga i polij mli-



50/133

jekom ènskijem koja imade mu{ko dete i metni na slijepe o~i i

za 15 dana promjeni i o~i }e progledati.Kada o~i bole:1) Uzmi soka od kalopera i mlijeka od ène

koja ima dete mu{ko, smje{aj sve zajedno, (na)topi pamuk, me}i na

o~i. 2) Metni u jaje kvasine, za 24 sata neka stoji, pak s istom

vodom o~i peri.

Kad u o~ima bode:Uzmi kvasa je~menoga i bjelanca od jaja

i malo zejtina zakuvaj i privij kad po~ne{ spavati, ali pod kvas

metni ~istu krpu.

Ako se {to na oko nametne:Uzmi rosopasti i bokvice i

svari u bijelu vinu, pak privij.Kada uvo boli:Uzmi fre{ka {qeza i istuci kamenom na

kamenu, iza`mi iz wega onogo soka, ulij u uvo u ve~er. Vrlo je

dobro i soka od bokvice mu{ke.

Ako je ìvina u uvu:1) Uzmi fre{ka rena i istuci, iza`mi

soka i ulij u uvo. 2) Uzmi sala ili masti od prepelice, ulij tri

kapi u uvo.

Za gluvost:1) Uzmi masti od ribe jeguqe kada se ispe~e,

ugqa od sumpora smje{aj zajedno i ulij u uvo. 2) Uzmi ùmance od

jaja i metni na tavu - u~ini}e se ugaq, ulij u uvo.

Za pijanca:Ulij u jednu bocu rakije lijepe, pak ufati ribu

jeguqu ivu i metni u istu bocu rakije, i neka umre ta riba jeguqa

u rakiji i podaj mu piti - vi{e ne}e imati nikad voqu za rakiju.

U Lekaru{ise nalaze i zapisi koji nemaju ni{ta zajed-

ni~kog sa medicinom i pripadaju narodnim verovawima, kao

naprimer:

Kada mladoèwa ne more u~ini smje{enije tajno sa svojom

vjen~anom po zakonu bra~nome:Neka mladoèwa skine prsten svoj,tako|er i sa svoje zaru~nice prsten skojim su se prstenovali, pak

neka propi{a kroz wi. Tako }e se u~initi smje{enije. Ako li je

ko u~inio sa strane da se ne u~ini smje{anije s mladoèwom i

nevesticom, neka na~ine od qeskove mladice venac, pak neka

propi{a, i tako }e u~initi smje{enije.



51/133

8. OBIÂJI

Boì}

Prota Stevan je zabeleìo obi~aje vezane za Boì} koji

su bili u XIX veku, kako mu je, kako on pi{e, kazivao jedan sta-

rina.Badwak se sje~e od bukova drveta. U O~au{u od grabova, a

muslimani ga sjeku od crnog bora. Ku}ni starje{ina ide da sje~e

badwak. On ide sam. Kad ga donese prisloni ga s desnu stranu ku}e,

uza strevu. Onda se Badwak qubi. Kad se smrkne unesu ga u ku}u.

Tada starje{ina ne kaè ni{ta, a onaj drugi {to ide za wim rekne:

Dobro ve~e, pomozi Bog i dobro jutro! Starje{ina metne badwak

na vatru, a ovaj drugi pospe zob na badwak. Uku}ani onda vi~u:

ìvio. Prije badwaka ide se na grobqe (uve~e), okadi se grobqe

i tri puta se unaokolo obi|e sa lon~i}em u kome ima vatre i tam-

jana.

ôbani, a i drugi koji o}e, izjutra rano na badwi-dan jedu

kruva, a preko ~itavog dana ne jedu ni{ta i vode se ne smiju napiti

sve do u ve~e. U ve~e kad do|e ~oban ne pu{ta se u ku}u, nego mu

se u ko{aru donesa kruva, rakije i gra. ôbani kada ajvan zatvora,

a starje{ina p~ele, uve~e pusti preko svoje kanice krmke (da uvek

budu zajedno), a marvu kroz greben da je zvjerka ne ujeda i da se ne

rastaje.Na badwi-dan ne smije se tu}i radi ~ireva. Na badwicu se

ni vurina ne smije dota}i zbog ~ireva. Uo~i Boì}a donosi se

slama {eni~na, a more i zobena, i `mire}i traì se ko }e ve}u

slamku na}i. Ko na|e ve}u slamku ve}i }e mu lan i konopqa biti.

Na badwicu se priprema poga~a, ugwe~en gra, riba, gibanica (pita

od {eni~nog bra{na, okruglog, golemog li{}a), tu~e se {pica pa

se polije po gibanici, i med me}u koji ga imaju.


52/133


53/133

sviw~e, i zbog toga se ovaj dan zove Tucin dan. Smatra se da na taj

dan decu ne treba tu}i, jer }e u suprotnom biti nevaqala i bolo-va}e od ~ireva.

Sutradan je Badwi dan i sa wime se zavr{ava ~etrdeseto-

dnevni post. Naziv Badwi dan dolazi od staroslovenske re~i bdjeti.

Badwe ve~e je ve~e kad se bdi tokom no}i se ostaje budan.

Na Badwi dan se pre izlaska sunca se~e badwak. U Pribi-

ni}u su ga, u to vreme, pravoslavci sekli od bukovog drveta, a

muslimani od crnog bora, kako je to zabeleìo i prota Stevan K.

Du{ani}. Ina~e, u raznim krajevima se za badwak koristi razno

drvo. Tako se u Srbiji naj~e{}e koristi cer ili hrast, a u Rusiji(naro~ito u severnijim krajevima) jelka, {to se kasnije masovno

prihvatilo i na katoli~kom i protestanskom Zapadu, pa mnogi

danas misle da je jelka katoli~ki obi~aj.

Rano ujutro, pre izlaska sunca, stare{ina ku}e odlazi sam

u {umu da odse~e badwak. Kada odabere odgovaraju}e stablo (da ga

moè na ramenu doneti ku}i) doma}in se okrene na isto~nu stranu,

tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju Krsnu slavu i sutra{wi

praznik i sekirom se~e badwak. Badwak treba pose}i sa tri sna`na

udarca. Treba nastojati da pri padu drvo padne direktno na zemqu

(da se ne zaustavi na nekom drugom drvetu). Iver od badwaka se

pokupi i kod ku}e stavqa u mle~ar (spremi{te za mleko, sir, kajmak

i surutku)da kajmak bude debeo kao iver. Doma}in badwak na ramenu

donosi ku}i i prisloni ga s desnu stranu ulaznih vrata, uz strevu.

Pred ve~e se odlazi na grobqe gde se okade grobovi umrlih

rodstvenika. Kada padne mrak stare{ina ku}e unosi badwak u ku}u,

a za wim drugi ~lanovi doma}instva idu nose}i p{enicu (ili zob),

pe~enicu i slamu (p{eni~nu, a moè i zobenu). Pe~enicu na ra`wuunose dvojica me|u sobom i prvi od wih stupa desnom nogom preko

praga i pozdravqa sve re~ima Dobro ve~e i pomozi Bog! êstit

Boì} i Badwe ve~e!, a stare{ina stavqa badwak u vatru na

ogwi{tu. Ostali uku}ani onda vi~u @iveoi badwak i pe~enicu

posipaju p{enicom. Pe~enica se unosi u prostoriju gde se obavqa

ve~era za Badwidan i prislawa na isto~ni zid, gde su ikone i

kandilo. Slama se posipa po celoj ku}i i doma}in u wu baca orase,



54/133

le{nike, suve {qive i drugo su{eno vo}e koje deca traè piju-

~u}i kao pili}i. Pred ve~eru se se svi pomole bogu, otpevajuBoì}ni tropar - Ro`destvo tvoje i jedni drugima ~estitaju

praznik.

Ro|ewe tvoje, Hriste Boè na{,

Sinulo je svetu svetlost znawa,

Documents

Stari Srbi