standardi u stambenoj izgradnji, projektni zadatak(PRIMER JEDNOG PROJEKTNOG ZADATKA ZA PROJEKTOVANJE STAMBENE ZGRADE)

SLOBODAN MALDINI: PROJEKTNI ZADATAK ZA IZRADU IDEJNOG REENJA STAMBENOG OBJEKTA

PROJEKTNI ZADATAK ZA IZRADU IDEJNOG REENJA STAMBENOG OBJEKTA 1. LOKACIJA: 2. BLOK: 3. BROJ OBJEKTA: Objekat 1 4. LAMELA: Stambeni arhitektonski objekat, sa poslovnim 5. TIPARHITEKTONSKOG OBJEKTA: funkcijama u prizemlju objekta 6. INVESTITOR: 7. PROJECT MANAGEMENT: 8. IZRADIO PROJEKTNI ZADATAK: 9. DATUM IZRADE PROJEKTNOG ZADATKA: Objekat je tipa kolektivnog stanovanja,

10. URBANISTIKE KARAKTERISTIKE OBJEKTA:

sa funkcijama optegradskog linijskog centra u prizemlju. lokacija objekta: naselje objekat 1, lamela 1, u produetku ulice Stambeni objekat sa jednim ulazom

11. URBANISTIKO ARHITEKTONSKE KARAKTERISTIKE OBJEKTA:

Spratnost objekta: P+4+Pk Predvidjene dimenzije u odnosu na regulacionu, odnosno gradjevinsku liniju:

12. URBANISTIKO ARHITEKTONSKA OGRANIENJA

Predvidjeno je projektovanje stambenog objekta sa sledeom dispozicijom: U Planu detaljne regulacije definisane su regulacione linije na osnovu kojih je izvrena urbanistika regulacija Gradjevinske linije se poklapaju sa - Obzirom da s regulacionim linijama, tako da je regulaciona i mogue u gradjevinskom pogledu gradjevinska lin dispoziciju objekata izvriti prema poklapaju, mog gradjevinskim i regulacionim linijama projektovanje o Objekti se postavljaju na osnovu po osnovu obe postojee ili planirane regulacione linije, koja je istovremeno i gradjevinska linija Konanim definisanjem gabarita mogua su odstupanja do maksimalno 10% Visina objekta je definisana brojem nadzemnih etaa

- Obzirom da je objekta definisa brojem nadzem etaa, mogue prilikom projek odrediti visinu osnovu potreba funkcionalnih z prostora 13. SADRAJ STAMBENE ZGRADE ZAJEDNIKE PROSTORIJE:

Stambena zgrada sadri sledee zajednike prostorije: Vertikalne komunikacije Horizontalne komunikacije Toplotne podstanice (toplotnu podstanicu) Ostavu pribora za ienje zgrade Uredjaj za poveanje pritiska vode

(pumpe) Gasnu podstanicu Prostore ili prostorije za vodomere Prostor za glavni razvodni ormar (GRO) Prostor za potanske sanduie i sl. Prostorije i prostori koji nisu obavezni su: Stanarske ostave Ostave za bicikle i kolica Zajednike lodje i terase se ne preporuuju Stanarske ostave za potrebe stanara nisu obavezne, a lociraju se van stana i grupiu se u najnioj etai ili na podestima, ali nikako u tavanu Prostorije za smetaj pribora za ienje zgrade ostava za spremaice je obavezna. Ove prostorije imaju najmanju povrinu 2,0m2, a najmanju irinu 1,20m. U prostoriji treba predvideti jedno toee mesto i slivnik u podu Stepenini prostor mora imati prirodno provetravanje i osvetljavanje preko prozora zenitalnim putem ili preko prodora na fasadi. Zenitalno osvetljenje treba predvideti samo do P+4 sprata bez potkrovlja. Minimalna svetla irina stepeninog kraka iznosi 110cm, a minimalna svetla irina podesta 120cm, odnosno 140cm ako se sa podesta ulazi u stanove ili lift Svetla visina izmedju dva stepenina kraka ne sme da bude manja od 220cm Veliina stepenika u okviru formule 2 visine+irina gazita = 60 65cm, s tim to je min. irina gazita stepenika 28cm, a max. visina 18cm Osobne liftove moraju da imaju stambene zgrade od P+4 etae i vie i to u saglasnosti sa potrebnim kapacitetom i odgovarajuim karakteristikama zgrade Kod stambenih zgrada do najvie P+6 treba predvideti jedan osobni lift za 7 osoba nosivosti 630kg sa automatskim

14. VERTIKALNE KOMUNIKACIJE:

vratima i min. unutranjim dim. kabine 110/140cm u koji moe da stane invalid sa kolicima. Mogu se koristiti evropske norme EN-1,2

Obezbediti nesmetan prilaz hendikepiranim osobama u kolicima sa kote prilaza zgrade do nivoa prizemlja, odnosno, glavne najnie stanice lifta, putem rampe max. nagiba 1:12, u svemu prema vaeim propisima .

15. HORIZONTALNE KOMUNIKACIJE:

Vetrobran se mora predvideti na glavnom ulazu svake stambene zgrade Vetrobran se mora obezbediti od prodora vlage spolja Min. dimenzije vetrobrana su: irina 180cm, duina 200cm, visina 240cm Rastojanje od vertikalne komunikacije do najudaljenijeg stana ne moe da bude vea od 30m Hodnici dui od 15m moraju da imaju direktno prirodno osvetljenje i provetravanje Hodnik koji opsluuje stanove ima min. svetlu irinu 140cm, a min. svetlu visinu 240cm U nestambenim etaama min. svetla irina iznosi 120cm Kod galerijskog sistema ne dozvoljava

se orijentacija dnevnih i spavaih soba prema galeriji Parapeti prozora koji izlaze na galeriju imaju min. visinu od 170cm Min. svetla irina galerije je 140cm, a min. svetla visina 240cm Deponije smea se lociraju po pravilu izvan objekta, kao posebni otvoreni i/ili zatvoreni prostori, a prema UTU Zatvorena sekundarna veza zgrade sa zatvorenim prostorom deponije smea izvan zgrade dozvoljena je samo preko dobro provetrenog prostora (koridora) Zatvorena deponija smea mora da ima pored prirodnog i vetako provetravanje i prirodno osvetljavanje prostorije Stanovi moraju da imaju min. 1 rezervni dimnjak Mogue je projektovanje dimnjaka, za potrebe izgradnje kamina u stanovima i potrebe vetake ventilacije u stanovima Dimnjak treba tako izvesti da bude na 50cm iznad slemena, a najmanje 200cm iznad povrine ravnog krova. Zidani samostalni dimnjak istog preseka vie od 300cm2 raditi kao troslojni od prefabrikovanih elemenata sa atestom Stanovi se koncentriu oko stepenita oko koridora i uz galerije Kod galerijskog sistema stambene prostorije ne smeju biti orijentisane ka severnoj strani Stanovi u objektu mogu da budu orijentisani na: Jednu stranu Dve dodirne strane Dve naspramne strane Tri i etiri strane Stanovi orijentisani samo na jednu stranu ne treba da budu okrenuti prema severu, sem u sluaju izuzetnih urbanistiko tehnikih uslova

16. SERVISNE PROSTORIJE :

17. DISPOZICIJA STANOVA:

18. ORIJENTACIJA STANOVA:

Kod stanova orijentisanih na dve dodirne strane ne preporuuje se severna orijentacija stambenih prostora Kod stanova orijentisanih na dve naspramne strane, kao i onih koji izlaze na tri ili etiri strane treba izbegavati poloaj stambenih prostorija ka severu. Organizacioni sklop stana definiemo prema funkcionalnim odnosima osnovnih struktura stana izraenih sistemom medjusobnih komunikacionih veza Pod komunikacijama stana podrazumeva se iskljuivo ulazni deo (predsoblje), hodnik i degaman preko kojih se moraju ostvariti sve primarne komunikacione veze unutar stana. Komunikacione veze takodje mogu da budu ostvarene kod dupleks stanova preko unutranjih stepenita za koje je poeljno da polaze iz ulaznog dela Pristup prostoriji za obedovanje iz prostorije za pripremu hrane mora da bude direktan Dnevna soba moe da ima direktnu vezu sa prostorijama za spavanje, ali ona mora da ima sekundaran karakter Sobe za spavanje ne mogu da budu prolazne Dnevna soba moe da bude prolazna samo za pristup do prostora za obedovanje uz postojanje sekundarne veze do prostora za obedovanje preko kuhinje Veza kuhinje i soba sa sanitarnim prostorijama ostvaruje se iskljuivo preko komunikacija stana U stanovima sa zoniranjem (2,5 sobni i vei) degaman treba da je direktno vezan sa ulaznim delom a ne da se do njega dolazi prolaenjem, na primer, kroz dnevnu sobu. Predvidjen je sledei broj postelja za razliite tipove stambenih jedinica: Garsonjere: 1 Jednosobni: 1-2

19. ORGANIZACIJA STANA:

20. BROJ SOBA U STANOVIMA I BROJ POSTELJA:

Jednoiposobni: 2-3 Dvosobni: 3 Dvoiposobni: 4 Trosobni: 4 Troiposobni: 5 etvorosobni: 6 etvoroiposobni: 7 Petosobni: 8 Minimalna irina ulaznog prostora u stanovima iznosi 120cm, a sekundarnih komunikacija 90cm Konstruktivna visina sprata mora da bude modularna u koraku od 10cm ista min. visina stambenih prostorija je 260cm Vee visine se dozvoljavaju ako to odredjuju urbanistiko tehniki uslovi (definisana kota venca) Kod dupleksa se dozvoljava minimalna visina spavaih soba od 240cm, a pomonih prostorija od 220cm Minimalna visina parapeta je 90cm Minimalna irina dnevne sobe je 360cm Min. irina spavae sobe sa branim leajem je 270cm Min. irina spavae sobe sa dva leaja (deija soba) je 240cm Min. irina sobe sa jednom posteljom je 190cm Dnevna soba: 16 Prostorija za obedovanje: 4 Prostor za pripremanje hrane: 4,5 Prostorija za pripremu hrane u kojoj se obeduje: 8,5 Kupatilo sa WC-om: 3,3 Neto povrina stana: 24 Dnevna soba: 17 Prostorija za obedovanje: 4 Prostorija za pripremanje hrane: 4,5 Prostorija za pripremu hrane u kojoj se obeduje: 8,5 Izdvojena prostorija za hranu ostava: 1 Plakarska ostava: 0,6 Kupatilo sa WC-om: 3,3

21. VELIINA STANA:

22. MINIMALNE POVRINE PROSTORIJA I STANOVA (m2) GARSONJERE:

23. MINIMALNE POVRINE PROSTORIJA I STANOVA (m2) JEDNOSOBNI STANOVI

Neto povrina stana: 33 Neredukovane povrine balkona, lodja i terasa: 1,0 Ukupna povrina stana: 34,0 Dnevna soba: 17 Spavaa soba sa jednim krevetom: 6 9 Prostorija za obedovanje: 4 Prostorija za pripremanje hrane: 4,5 Prostorija za pripremu hrane u kojoj se obeduje: 8,5 Izdvojena prostorija za hranu ostava: 1,4 Plakarska ostava: 0,6 Kupatilo sa WC-om: 3,3 Neto povrina stana: 40 Neredukovane povrine balkona, lodja i terasa: 2,0 Ukupna povrina stana: 42,0 Dnevna soba: 18 Spavaa soba: 11 Prostorija za obedovanje: 4,8 Prostorija za pripremanje hrane: 5,0 Prostorija za pripremu hrane u kojoj se obeduje: 9,0 Izdvojena prostorija za hranu ostava: 1,4 Plakarska ostava: 0,6 Kupatilo sa WC-om: 3,5 Neto povrina stana: 46 Neredukovane povrine balkona, lodja i terasa: 2,0 Ukupna povrina stana: 48,0 Dnevna soba: 18 Roditeljska soba: 11 Spavaa soba sa jednim krevetom: min 6,max 9 Prostorija za obedovanje: 5,8 Prostorija za pripremu hrane: 5,5 Prostorija za pripremu hrane u kojoj se obeduje: 9,5 Izdvojena prostorija za hranu ostava: 1,6 Plakarska ostava: 0,6 Kupatilo sa WC-om: 3,5 Kupatilo bez WC-a: 2,4 WC posebna prostorija: 1,2

24. MINIMALNE POVRINE PROSTORIJA I STANOVA (m2) JEDNOIPOSOBNI STANOVI

25. MINIMALNE POVRINE PROSTORIJA I STANOVA (m2) DVOSOBNI STANOVI:

26. MINIMALNE POVRINE PROSTORIJA I STANOVA (m2) DVOIPOSOBNI STANOVI:

Neto povrina stana: 58 Neredukovane povrine balkona, lodja i terasa: 2,0 Ukupna povrina stana: 60,0 Dnevna soba: 18 Roditeljska soba: 11 Spavaa soba sa dva kreveta: 11 mogua varijanta spavaa soba sa jednim krevetom min 6, max 9 Prostorija za obedovanje: 5,8 Prostorija za pripremanje hrane: 6,0 Prostorija za pripremu hrane u kojoj se obeduje: 9,5 Izdvojena prostorija za hranu ostava: 1,6 Plakarska ostava: 0,6 Kupatilo sa WC-om: 3,7 WC posebna prostorija: 1,2 Neto povrina stana: 66 Neredukovane povrine balkona, lodja i terasa: 2,0 Ukupna povrina stana: 68,0 Dnevna soba: 18 Roditeljska soba: 11 Spavaa soba sa dva kreveta: 11 spavaa soba sa jednim krevetom min 6, max 9 Prostorija za obedovanje: 6,9 Prostorija za pripremanje hrane: 6,5 Prostorija za pripremu hrane u kojoj se obeduje: 11,0 Izdvojena prostorija za hranu ostava: 1,8 Plakarska ostava: 0,6 Kupatilo sa WC-om: 3,7 WC posebna prostorija: 1,2 Neto povrina stana: 78 Neredukovane povrine balkona, lodja i terasa: 2,0 Ukupna povrina stana: 80,0 Dnevna soba: 19 Roditeljska soba: 11 2x spavaa soba sa dva kreveta: 11 ili 2x spavaa soba sa jednim krevetom min. 6, max 9 Prostorija za obedovanje: 7,9 Prostorija za pripremanje hrane: 6,5

27. MINIMALNE POVRINE PROSTORIJA I STANOVA (m2) TROSOBNI STANOVI:

28. MINIMALNE POVRINE PROSTORIJA I STANOVA (m2) TROIPOSOBNI STANOVI:

29. MINIMALNE POVRINE PROSTORIJA I STANOVA (m2) ETVOROSOBNI STANOVI:

Izdvojena prostorija za hranu ostava: 1,8 Plakarska ostava: 0,6 Kupatilo sa WC-om: 3,8 WC posebna prostorija: 1,2 Neto povrina stana: 86 Neredukovane povrine balkona, lodja i terasa: 2,0 Ukupna povrina stana: 88,0 Dnevna soba: 20 Roditeljska soba: 11 2x spavaa soba sa dva kreveta: 11 ili 2 x spavaa soba sa dva kreveta 11 i spavaa soba sa jednim krevetom min 6, max 9 1x spavaa soba sa jednim krevetom min 6, max 9 Prostorija za obedovanje: 8,3 Prostorija za pripremanje hrane: 6,5 Izdvojena prostorija za hranu ostava: 2,0 Kupatilo sa WC-om: 3,8 WC posebna prostorija: 1,2 Neto povrina stana: 98 Neredukovane povrine balkona, lodja i terasa: 2,0 Ukupna povrina stana: 100,0 Dnevna soba: 21 Roditeljska soba: 11 2x spavaa soba sa dva kreveta: 11 2 x spavaa soba sa dva kreveta 11 i spavaa soba sa jednim krevetom min 6, max 9 Prostorija za obedovanje: 8,5 Prostorija za pripremanje hrane: 6,5 Izdvojena prostorija za hranu ostava: 2,0 Kupatilo sa WC-om: 3,8 WC posebna prostorija: 1,2 Neto povrina stana: 105 Neredukovane povrine balkona, lodja i terasa: 2,0 Ukupna povrina stana: 107,0 Prema Planu detaljne regulacije, oekovana je prosena povrina stana 52,5kvm; Ovo je manje od proseka za grad Novi

30. MINIMALNE POVRINE PROSTORIJA I STANOVA (m2) ETVOROIPOSOBNI STANOVI:

31. MINIMALNE POVRINE PROSTORIJA I STANOVA (m2) PETOSOBNI STANOVI:

32. POVRINA STAMBENIH JEDINICA PREMA PDR-e:

Sad iz 2004. godine, koji je iznosio 60,6 kvm Prema PDR-e, predvidjena minimalna povrina stana je 50kvm U projektu se tei ostvarenju vee prosene povrine stana, a predloena prosena povrina je min. 60 kvm Minimalna povrina jedne stambene jedinice je 24 kvm neto. Ispod ove povrine nije dozvoljeno projektovanje i izgradnja stanova.

33. STANDARD I NIVO OPREMLJENOSTI STAMBENIH JEDINICA: 34. FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE OBJEKTA PRIZEMLJE:

Maksimalna povrina stana u PDR-e nije definisana i u zavisnosti je od projekta, potreba i funkcije objekta. Standard i nivo opremljenosti stambenih jedinica nisu definisani planom, medjutim, potrebno je primeniti visok standard pri projektovanju stambenih jedinica, materijala za ugradnju i opreme Prema Planu detaljne regulacije (PDR), u prizemljima vieporodinih objekata bloka 15/10, du produetaka ulica Bate Brkia i Brae Dronjak, predvidjeno je ostvarenje funkcija optegradskog linijskog centra Prizemlje objekta moe da sadri javne namene poslovanja i sadraje trgovine uz sadraje trgovine potrebno je projektovati i magacinske prostore u svrhu magacinskih prostorija - Potrebno je, u mogue je koristiti dvonamenski sa UT uslovima prostor sklonita, pa je u tom pogledu istraiti mogu potrebno prilagoditi projekat poveanja spra Prema PDR-e, nije dato ogranienje u visine prizemlj pogledu visine prostora prizemne - Ukoliko je mo etae. dobro je u sklo spratne visine p predvideti gale prostor. - Na taj nain m je izdvojiti javn internih funkcij poslovnog pros - Rezultat je po kvaliteta poslov trgovakih funk prizemlja objek

35. FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE OBJEKTA SUTEREN

Prizemlje objekta sadri javne funkcije: ulazni prostor, hol, predliftovski prostor, kao i eventualne zajednike prostorije (biciklana, prostor za obezbedjenje objekta i video nadzor, prostor zimske ostave (cvee, alat) i dr. Prema PDR-e, nije predvidjena izgradnja suterenske etae, iz razloga vrlo visokog nivoa podzemnih voda Minimalan nivo podzemnih voda za podruje Bistrice je: 74,00 do 75,85 Maksimalni nivo podzrmnih voda za podruje Bistrice je: 78,10 do 78,50 Potrebno je fundirati i projektovati prizemne etae obzirom na uslove minimalnog i maksimalnog nivoa podzemnih voda za ovo podruje Tipski sprat ima funkcionalne karakteristike stambenog objekta, sa stanovima postavljenim oko vertikalnih komunikacija osobnog dizala (lifta) i zajednikog stepenita Mogue je projektovanje nekoliko karakteristinih funkcionalnih tipova sprata, kao to su: Tipski sprat koji sadri dva, tri, etiri ili vie stanova na stepenitu Sprat koji sadri tri ili vie stanova na dva stepenita Sprat koji sadri stanove komponovane u dva nivoa (dupleksi) Sprat sa terasasto postavljenim stambenim jedinicama Sprat sa atrijumskim sistemom dispozicije stambenih jedinica Sprat sa koridorom Sprat bez koridora Sprat sa galerijski reenim koridorom Sprat sa individualnim direktnim ulazima u stanove (mogue je ovo reenje dati na poslednjoj spratnoj etai) Bez obzira to se radi o visini stambenog objekta P+4+Pk, potrebno

36. FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE TIPSKI SPRAT

- Potrebno je te organizaciji spr manjim brojem stambenih jedin - Idealno je ost do tri stambene po jednoj sprat - Takodje, potr izbegavati vei manjih stamben jedinica na jedn spratu

je projektovati lift ili osobnu dizalicu. Pri tom, posebnu panju treba posvetiti dovoljnom dimenzionisanju lifta, koji treba da bude vienamenski: osobni i laki teretni.

37. FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE POTKROVNA I KROVNA ETAA

Stepenite se dimenzionie na taj nain da je mogua njegova upotreba prilikom noenja kabastih gabaritnih predmeta i stvari Prema PDR-e, predvidjena je izrada potkrovne etae koja je zavrena kosom krovnom konstrukcijom sa vertikalnim nadzitkom, ili Kao puna etaa manjeg horizontalnog gabarita, koja je povuena u odnosu na obodne gradjevinske linije i pokrivena kosim krovom - U sluaju kad U potkrovnoj etai moe da postoji o punoj etai m samo jedna etaa, odnosno, nije horizontalnog g dozvoljeno formiranje dve ili vie koja je povuen potkrovnih etaa logino je da je Ovo ne ograniava mogunost mogue u povu formiranja dupleks stambenih jedinica delu formirati k na poslednjoj spratnoj etai, pri emu terasu. potkrovna etaa moe da pripadne - formiranje du povrini stana ispod jedinica nije de Mogue je formirati i tripleks Planom detaljn stambene jedinice regulacije. Mog Postoji mogunost formiranja formirati duple stambenih jedinica sa galerijom ili stambene jedin galerijama iznad na spratnim eta Mogua je kompozicija odvojenih tako i u okviru stambenih jedinica po vertikalnim poslednje sprat ravnima, umesto po horizontalnim s tim da je potk Takodje, mogua je kompozicija etaa gornja sp odvojenih stambenih jedinica u etaa dupleksa kombinovanim vertikalnohorizontalnim kompozicijama Objekte je potrebno projektovati sa kosim krovom nagiba do 30 stepeni Nisu dozvoljeni ravni krovovi na stambenim zgradama Nisu dozvoljeni mansardni krovovi na stambenim zgradama Nije definisana vrsta krovnog pokrivaa, pa je mogue upotrebiti sve vrste krovnih pokrivaa koji odgovaraju standardima Takodje, nije definisana vrsta tip

krovne konstrukcije, pa je mogue primeniti razliite tipove krovnih konstrukcija i konstruktivnih sistema

38. FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE STANOVA GARSONJERE

Predlaem primenu savremenih konstruktivnih sistema konvencionalnih ali i nekonvencionalnih konstruktivnih sistema Garsonjera je stan minimalne povrine funkcionalno organizovan za ivot jedne do dve osobe Sadri jedinstven prostor za boravak: dnevni i noni, kuhinjsku niu i kupatilo Kupatilo sadri WC, tu kadu veliine min. 80/80cm, a dubine 30cm, umivaonik, mainu za pranje rublja i slivnik Prema PDR-e, nije dozvoljeno projektovanje stanova povrine manje od 24 kvm Jednosobni stan ima izdvojene funkcije obedovanja i pripremanja hrane, dok jednoiposobni ima mogunost izdvajanja nonih od dnevnih funkcija. Ovi stanovi sadre: prostorije za komuniciranje u stanu (predsoblje, hodnik), prostoriju za pripremanje hrane (kuhinju), prostor za obedovanje, sobe, kupatilo sa WC-om, tu kadom (min. 80/80cm, dubine 30cm) ili kadu min. duine 140cm, umivaonik, mainu za pranje rublja i slivnik ostavu za hranu koja moe da bude hladna (na lodji) ili u okviru stana, ili kao plakarska ostava za namirnice Broj jednosobnih stanova po PDR-e nije definisan, medjutim, postavljena je preporuka o ostvarenju minimalne prosene neto povrine od 60 kvm. Osnovni sadraji dvosobnih stanova su isti kao kod jednosobnih i jednoiposobnih stanova (prethodna

39. FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE STANOVAJEDNOSOBNI STANOVI, JEDNOIPOSOBNI STANOVI:

40. FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE STANOVA DVOSOBNI STANOVI

taka). Ovaj tip stambenih jedinica ima jednostavnu i loginu shemu komunikacija, preko ulaznog prostora. Obzirom na postojanje dve odvojene sobe, mogue je projektom izdvojiti dnevne i none funkcije u stanu. To ujedno podrazumeva i izdvajanje, zoniranje tihih i bunih funkcija u stanu. Tako ovaj tip stana dobija izdvojen spavai deo u mirnoj, nonoj zoni. Kupatilo se u funkcionalnom pogledu vezuje za noni boravak. Kod luksuznijih varijanti dvosobnih stanova mogue je projektovati i dva odvojena mokra vora: WC i kupatilo sa WC-om. U tom sluaju poeljno je projektovati WC uz javni deo stana ulaz i dnevni boravak. Prostor za pripremanje hrane sa ostavom i prostorom za obedovanje moe biti projektovan kao izdvojena celina ili prostorija za obedovanje moe da se prisajedini dnevnom boravku i sa njim da ini funkcionalnu celinu ili prostorija za obedovanje projektom moe da bude izdvojena kako od kuhinje tako i od dnevnog boravka U funkcionalno organizacionom smislu kod trosobnih i veih stanova projektom se formira jasna segregacija dnevnog i nonog boravka, javnog i intimnog, bunog i tihog. Osnovne funkcionalne celine su: Prostorije za komunikaciju u stanu koje usmeravaju i izdvajaju zone dnevnog i nonog boravka. Prostorije dnevnog, javnog, bunog boravka koje obuhvataju: dnevnu sobu, kuhinju i trpezariju, i koje projektom mogu da se medjusobno povezuju ili razdvajaju u raznim prostornim kombinacijama. Uz ovaj blok prostorija moe da se projektuje i boravak na otvorenom: lodja, balkon ili terasa. Prostorije nonog, intimnog, tihog

41. FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE STANOVA DVOIPOSOBAN, TROSOBAN STAN

boravka koje obuhvataju blok spavaih soba sa prateim (servisnim) sadrajima i, mogue, prostorom za boravak na otvorenom. Prostorije za linu higijenu: kupatilo sa WC-om, tu kadom min. dimenzija 90/90cm i dubine 30cm ili kadom min. duine 160cm, umivaonikom, (mainom za pranje rublja) i slivnikom, koje se projektuje uz zonu spavaih soba i izdvojeni WC sa umivaonikom, (mainom za pranje rublja i slivnikom) u zoni ulaza u stambenu jedinicu. U trosobnim i veim stanovima poeljan je i bide u kupatilu. Servisni prostori u stanu. Izdvojen servisni prostor za mainu za pranje rublja sa slivnikom. Ovaj prostor moe da ima i druge servisne sadraje, a moe da se projektuje i u okviru prostorije izdvojenog WC-a ili u okviru kupatila. Garderoba - garderober Plakar za ostavljanje kunog pribora Ostava za hranu je obavezna, a moe da bude hladna (na lodji) ili u okviru stana Postoje razliite mogunosti dispozicije ovog tipa stanova. Prema orjentaciji: jednostrano, dvostrano i viestrano orjentisan stan Prema dispoziciji prostorija: stan sa centralnim dnevnim boravkom i spavaim sobama grupisanim okolo njega stan sa centralnim dnevnim boravkom i spavaim sobana koncentrisanim u zoni izvan dnevnog boravka stan sa izdvojenim dnevnim boravkom u odnosu na ostali deo stana stan sa dnevnim i nonim boravkom postavljenim oko centralnog koridora stana stan sa dnevnim/javnim funkcijama (kuhinja, trpezarija i dnevni boravak, te servisne funkcije) na jednom nivou, nonim/intimnim funkcijama (spavae sobe sa blokom za higijenu) na drugom nivou

stan sa dnevnim boravkom i kuhinjom u istom nivou, dok su spavae sobe koncentrisane oko galerije iznad dnevne sobe Prema dispoziciji ulazne partije, mogue je formirati sledee kompozicije trosobnog stana: Sa ulaznom partijom u centralnoj stambenoj zoni Sa ulaznom partijom postavljenom u vezi sa koridorom hodnikom koji povezuje stambene prostore Sa ulaznom partijom u nivou dnevnog boravka i kuhinje, na niem (donjem) nivou ili Sa ulaznom partijom postavljenom na gornjem nivou stana U funkcionalno organizacionom smislu projektuje se isto kao i standardan trosoban stan, kojem je dodata soba male kvadrature (610kvm) Sve ostale karakteristike su iste kao i kod trosobnog stana Kod troiposobnog stana obavezna je upotreba dva odvojena mokra vora: WC-a i kupatila, a bolje je reenje projektovanje dva odvojena kupatila. Jedno od dva kupatila ujedno moe da ima i servisnu funkciju sa mainom za pranje rublja. Standard etvorosobnog stana podrazumeva: Potpuno odvojene funkcionalne celine dnevnog i nonog boravka, nonog boravka roditelja od nonog boravka dece, nonog boravka, dnevnog boravka i sobe za rad Odvojene funkcionalne celine kuhinje i trpezarije, kuhinje i ostave, servisa Odvojene funkcionalne celine ulaza za posetioce i servisnog ulaza u stan Odvojene celine kupatila za roditelje (master kupatilo) i kupatila za decu, poseban WC koji je vezan za dnevni boravak ili ulaznu partiju u stan Odvojene celine dnevnog i radnog

42. FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE STANOVA TROIPOSOBNI STAN

43. FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE STANOVA ETVOROSOBAN, ETVOROIPOSOBAN, PETOSOBAN I VEI STAN

prostora

44. FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE STANOVA PENTHAUS

Ovaj tip stana podrazumeva minimalno dve lodje ili veliku terasu koja moe da primi stambene funkcije Predstavlja stan na poslednjoj etai stambene zgrade, u prvobitnom znaenju to je stan na krovnoj terasi, naslonjen na stranu susedne vie zgrade. U savremenom znaenju, to je stan, najee jedini stan na zavrnoj etai, u jednom ili dva nivoa, okruen terasama, visokog kvaliteta stanovanja i sa izuzetno atraktivnim vizurama. Mogue je formiranje penthausa kao jedinog stana na etai ili kao jednog od dva stana na etai. Mogue je formiranje penthaus stana u jednom ili vie nivoa. Ukoliko je penthaus formiran na dva nivoa, prema PDR-e, donja etaa nije potkrovna etaa. Takodje, prema PDR-e, mogue je formirati ovaj tip stana putem povlaenja zavrne etae u odnosu na fasadu objekta. U tom sluaju, mogue je formirati i krovnu terasu na delu krova. Pentahus moe da ima lift koji se zavrava unutar prostora samog stana, odnosno, predstavlja privatan lift na toj etai. U tom sluaju, lift se nalazi u holu stana ili ak u delu stana koji je namenjen dnevnom boravku. Ostali korisnici ne mogu da koriste lift na etai penthausa, osim ukoliko ne poseduju klju. Funkcionalna dispozicija prostora kod penthausa je slobodna i nekonvencionalna. est je sluaj da se penthaus formira okolo sredinjeg prostora dnevnog boravka ili ateljea, koji ima izuzetno veliku visinu i dobro je prosvetljen, jer je, po pravilu, jedan ceo zid projektovan da bude u staklu, ili je zenitalno osvetljen. Mogue je formiranje penthausa u jednom, dva ili vie nivoa. Mogue je formiranje krovne bate,

staklenika, pa ak i atrijuma na krovu. Nije redak sluaj projektovanja bazena za plivanje na krovnoj etai ili krovnoj terasi. Takodje, nije redak sluaj formiranja unutranjeg bazena za plivanje u ovom tipu stana. Penthaus moe da bude projektovan i u formi ateljea. U tom sluaju, projekat i dispozicija funkcionalnih celina je nekonvencionalan i razliit od projekta do projekta. Projektuju se na nekonvencionalan nain, uz primenu principa za projektovanje penthausa U prostore za sport i aktivnu i pasivnu rekreaciju spadaju: Sale za fiziko vebanje: fitnes dvorane, trim sale, teretane i dr. Prostori za fiziki oporavak i pasivnu rekreaciju: prostorije za masau, saune (sa pripadajuim prostorijama), prostorije za fiziki odmor i dr. Prostori za sportove u vodi: bazeni, individualni i zajedniki bazeni Bazeni za masau U ove prostore spadaju : Prostorije za pranje i suenje rublja Prostorije za peglanje rublja Ostali kuni servisni prostori Prostori za bavljenje hobijem i okupljanje stanara Potrebno je obezbediti: Zajedniku prostoriju ili vie zajednikih prostorija za dranje bicikala, mopeda i drugih malih saobraajnih sredstava i sportskih rekvizita Ulazni hol u zgradu treba da bude projektovan kao reprezentativan prostor Posebnu panju treba posvetiti enterijerskoj obradi hola i upotrebljenim materijalima, koji treba da budu atraktivni i kvalitetni Ulazni hol treba da sadri: vetrobran,

45. FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE STANOVA KROVNI ATELJEI

46. FUNKCIJE SPORTA I REKREACIJE U SKLOPU STAMBENE ZGRADE

47. FUNKCIJE ZA ODRAVANJE I KUNE SERVISE U SKLOPU STAMBENE ZGRADE

48. ZAJEDNIKE PROSTORIJE ZA DRANJE BICIKALA, MOPEDA I DR.

49. ULAZNI HOL:

denivelaciju za sluaj vremenskih nepogoda i snenih padavina, dupla ulazna vrata sa tampon zonom, prostor za potanske sanduie, reklamni materijal. U sklopu ulaznog hola mogue je projektovati prostoriju za osobu fiziko-tehnike zatite objekta i video nadzora objekta Takodje, u sklopu hola je mogue projektovati prostoriju za smetaj bicikala, mopeda i drugih mikroprevoznih sredstava Hol treba da sadri opremu namenjenu hendikepiranim i starim osobama, koja im olakava kretanje Osvetljenje hola treba da bude kvalitetno i dovoljne jaine Ulazni hol treba da bude oplemenjen ukrasnim zelenilom Zajedniki hodnici i koridori, kao i liftovski predprostori na spratovima, treba da budu dimenzionisani u skladu sa potrebama prenoenja kabastih predmeta i prolaz hendikepiranih osoba. Bitna je prirodna osvetljenost zajednikih hodnika i njihova prirodna provetrenost. Svi pravci kretanja treba da budu jasni i logini. Ispred ulaznih vrata svakog stana takodje je potrebno je predvideti prostor optimalnih dimenzija koji je namenjen manipulaciji korisnika U projektnoj dokumentaciji je potrebno posebnu panju posvetiti projektima terasa, lodja i krovnih terasa. Terase, odnosno lodje, treba projektovati uz sve tipove stambenih jedinica, ukoliko za to postoje uslovi. Prema standardima, balkone, lodje i terase treba da imaju svi stanovi izuzev garsonjera. Minimalna povrina ovih prostora, zavisno od sobnosti stana, treba da se kree od min. 2,0 do 4,0m2

50. ZAJEDNIKI HODNICI:

51. TERASE:

Minimalna dubina je 140cm Najbolji poloaj ovih prostora je ispred dnevne sobe ili prostorije za obedovanje. Terase, odnosno lodje, treba projektovati kao: terase za boravak i kao servisne lodje. Servisne lodje treba postaviti neposredno uz kuhinjski odnosno trpezarijski blok. Boravine lodje treba postaviti neposredno uz prostor za dnevni boravak ili uz spavae sobe. Za tipove trosobnih i veih stanova treba predvideti najmanje dve lodje. Na zavrnoj potkrovnoj etai mogue je predvideti krovnu terasu u onom delu u kojem je zavrna etaa povuena u odnosu na fasadu objekta. Lodje i terase treba snabdeti opremom, kao to su: nadstrenice, vetrobrani, tranzene, brisoleji, tende i dr. Potrebno je terase i lodje opremiti plakarima, po potrebi. Ograde na terasama treba projektovati u skladu sa standardima, na visini i uz upotrebu standardnih materijala.

52. FASADE:

Potrebno je posebnu panju posvetiti projektu fasade. PDR nije definisao projekte fasada, medjutim, dao je naznake da arhitektura stambenih blokova u naselju Bistrica treba da bude modernog izraza Predlaem da arhitektura fasada,kako u estetskom oblikovanju, tako i u materijalizaciji, bude u skladu sa savremenim tokovima u arhitekturi Fasade treba projektovati na taj nain da u potpunosti zadovolje funkcionalne karakteristike: zatitu od prekomernog sunevog zraenja, zatitu od atmosferskih nepogoda,

zadovoljenje konstruktivnih potreba, zadovoljenje estetskih potreba, omoguenje dobre insolacije stanova, omoguenje dobre provetrenosti stanova i dr. Prilikom projektovanja fasada, mogue je koristiti savremena sredstva arhitektonskog izraza: kompoziciju masa, kompoziciju punih i praznih povrina, boja, tekstura, predvideti upotrebu savremenih materijala... Fasada treba da oblikuje i jasno izrazi arhitektonski izraz jednog objekta i svaki aspekt njegove funkcije

53. JAVNO SKLONITE

Potrebno je predvideti prostor objekat javnog sklonita Prema uslovima koje daje PDR Bistrica, u okviru svakog stambenog objekta predvidjeno je sklonite Takodje, prema istom PDR, predvidjena je izgradnja sklonita u sastavu objekata koji se nalaze u produetku ulice Bate Brkia, u okviru svakog stambenog objekta Sklonite se dimenzionie za korienje 50% stanovnika objekta (ili bloka) Sklonite treba projektovati sa otpornou 100kPa Sklonite treba da sadri minimalno 3 sklonina mesta Sklonite se projektuje kao

dvonamensko sklonite

Drugu namenu sklonita treba prilagoditi potrebama korisnika stambenog bloka stambene zgrade

- mogue je projektovanje o sklonita sa dru namenom kao: - zajednika pr - magacin loka nalazi u prizem - neka druga po namena

54. JAVNE GARAE U STAMBENIM BLOKOVIMA:

Prema PDR-e, predvidjena je izgradnja garaa unutar povrina stambenih blokova Garae su predvidjene kao privatne garae Garae se grade u okviru pojedinih vieporodinih objekata Prema PDR-e, predvidjeno je da na jednu stambenu jedinicu bude obezbedjeno jedno parking mesto, s tim da najmanje 50% vozila treba da bude smeteno u garaama Takodje, prema PDR-e, predvidjena je izgradnja parking prostora na dve etae Izgradnjom dvoetanih parkiralita, prizemna etaa moe da ima funkciju individualnih garaa

55. ELEMENTI KONSTRUKCIJA, MATERIJALI I OBRADA ZGRADE:

Stambena zgrada mora da bude trajnog karaktera Prema Generalnom planu, ne mogu se graditi objekti vii od P+6, odnosno, sedam nadzemnih etaa Prizemljem sa stanovima se smatra etaa ija je kota poda min. 60cm, a

max. 150cm u odnosu na kotu zatitnog trotoara Materijali koji se upotrebljavaju za gradnju u stambenoj izgradnji moraju da imaju dovoljan stepen otpornosti prema svim uticajima kojima mogu da budu izloeni U gradnji mogu da budu korieni svi provereni i atestirani materijali. U izboru materijala prednost imaju po pravilu lokalni materijali i to prvenstveno glineni Kod projektovanja konstrukcije treba se pridravati svih vaeih propisa, pravilnika i standarda U konstruktivnom pogledu stepenita moraju da budu izvedena u skladu sa vaeim tehnikim propisima Stepenite treba da vodi od najnie do najvie etae u zgradi Stepenini prostor od prostorije podruma i tavana mora da bude odvojen vratima sigurnosnim od poara Kod objekata viim od jednog sprata stepenite mora da bude izgradjeno u masivnim zidovima u zasebnom prostoru, sa podestima i tavanicom od armiranog betona ili nekog drugog negorivog materijala Izmedju spratova mora da bude odmorite ako je spratna visina vea od 3,00m Konstruktivni deo ograde stepenita mora da bude izradjen od metala Materijali koji se upotrebljavaju za stepenice moraju da budu otporni na poar Krovovi treba da budu kosi, konstruktivno stabilni, izvedeni od trajnih materijala Ravan krov se moe primeniti samo u izuzetnim sluajevima u skladu sa urbanistiko-tehnikim uslovima Dimnjaci se izvode za prikljuenje loita za centralno grejanje objekta, etano centralno grejanje stanova,

56. KONSTRUKCIJA STEPENITA:

57. KROVOVI:

58. DIMNJACI:

lokalno grejanje peima ili kao sigurnosni dimnjaci Dimnjaci treba da ispunjavaju zahteve vaeih propisa u vezi zatite od poara, buke, zdravlja, higijene, bezbednosti, zatite okoline, kao i zahteve mehanike otpornosti i stabilnosti, zatite od toplote i dimnih gasova Dimnjaci poinju od najnie etae i moraju da budu troslojni i vertikalni Dozvoljava se eventualno skretanje, ali najvie 300 u odnosu na vertikalu Kod krovova sa nagibom do 200 ili ravnih, visina dimnjaka treba da iznosi 1m iznad krovne ravni Ukoliko je ugao nagiba krova vei od 200, visina dimnjaka od krovne ravni odredjuje se u zavisnosti od udaljenosti dimnjaka od slemena, prema podacima iz tehnike literature Na jedan kanal mogu se prikljuiti dve pei na istoj etai, a max. do tri pei Pri tome visinska razlika na istom kanalu mora da bude min 30cm Dimnjaci ne mogu da slue kao nosei elementi Svi prozori i vrata na objektu moraju u svemu da odgovaraju zahtevima vaeih standarda Dimenzije prozora, balkonskih i drugih spoljanjih vrata u stanovima moraju da budu uskladjene sa modularnom koordinacijom mera i konstruktivnim sistemom gradjenja Prozori se izradjuju od kvalitetnih materijala, a mogu da budu drveni, PVC, aluminijumski ili u kombinaciji drvo-aluminijum i sl. Prozori i balkonska vrata moraju da zadovolje vaee standarde za zatitu od buke, vode i gasova, a naroito zatitu od gubitaka toplote Ulazna vrata u stambenu zgradu moraju da budu izradjena od kvalitetnog materijala i da zadovolje sve zakonom propisane standarde Ulazna vrata u zgradu moraju da se

59. SPOLJNI PROZORI I VRATA:

otvaraju u polje (van zgrade)

60. UNUTRANJA VRATA:

Najmanja irina ulaznih vrata je 1,20m Unutranja vrata u stanovima moraju da odgovaraju vaeim standardima U industrijalizovanoj gradnji obavezna je upotreba serijskih proizvoda Dovratnici mogu da budu metalni ili drveni Zavrni radovi se izvode u eksterijeru i enterijeru objekta i to na: Fasadama krovovima Unutranjim zidovima, Plafonima, podovima, kao sanitarna oprema termo oprema elektro oprema... Predvidjena je izgradnja parking mesta du obodnih ulica bloka 15/10 Za svaku stambenu jedinicu potrebno je obezbediti minimalno jedno parking mesto Postoji mogunost izgradnje dvoetanih parkiralita Parkiranje individualnih motornih vozila je predvidjeno du obodnih ulica i unutar bloka, na mestima gde je regulacionim planom to predvidjeno Parkiranje u ulicama se vri postavljanjem motornog vozila upravno na kolovoz Predvidjena je irina parking prostora za parkiranje upravno na saobraajnicu 2,30-2,50m, Duina mesta za parkiranje upravno na saobraajnicu iznosi od 4,60 m. Radi se parking mesto sa prepustom, koji se preporuuje zbog utede prostora, pri tom je duina parking mesta 5,0m U sluaju podunog parkiranja, dimenzije parking mesta su: 5,5x2,0m Parkinzi mogu da se rade, kao i trotoari, od montanih betonskih

61. ZAVRNI RADOVI NA ZGRADI:

62. PARKINZI

elemenata i ploa Ovi gradjevinski elementi mogu da budu u boji Potrebno je obezbediti propisan broj parking mesta za hendikepirane i invalide Za projektovanje parkinga za invalide upotrebljava se standard JUS U.A9.204 Unutar blokova potrebno je projektovati deja igralita Igralita se projektuju za razliiti uzrast dece

63. DEJA IGRALITA:

- Potrebno je U zavisnosti od uzrasta dece, treba projektovati igr predvideti razliitu opremu dejeg decu do 6 godin igralita potom za decu Uz deja igralita treba predvideti prostor za odrasle pratioce za decu 12 godina, kao mlade od 12 do Odvojeno od dejih igralita projektuju se sportski tereni za mlade: godina teren za koarku, odbojku, tenis i sl. Posebnu panju treba posvetiti hendikepiranim osobama, za koje se projektuju posebna igralita, ili se u okviru dejeg igralita projektuju sprave za upotrebu hendikepiranih osoba Posebnu panju treba pokloniti hendikepiranim osobama, starim osobama i invalidima. Za njih treba projektovati sledee prostore: Parking mesta Prilazne rampe ulazima u objekat koje mogu da koriste osobe koje se kreu u invalidskim kolicima Prilazne rampe unutar ulaznog hola objekta Liftove sa irinom vrata prilagodjenom potrebama hendikepiranih osoba koje se kreu u kolicima

64. HENDIKEPIRANE OSOBE, STARE OSOBE I INVALIDI:

65. PROJEKTOVANJE KOLOVOZA:

Unutranje hodnike i koridore dimenzionisane za hendikepirane osobe Terene za igru hendikepirane dece Sportske terene prilagodjene za rekreaciju hendikepiranih osoba Potrebno je posebnu panju posvetiti eventualnih buduim korisnicima stanova, a koji su hendikepirane osobe osobe sa posebnim potrebama. Za takve korisnike je potrebno izvriti izmene u projektu stana, odnosno prilagoditi stan njihovim potrebama Prilikom projektovanja zajednikih i - U tu svrhu individualnih stepenita, posebnu dimenzioniu s panju treba posvetiti njihovom stanu prema ir pravilnom dimenzionisanju, obzirom invalidskih kol na potrebe starih i hendikepiranih - Takodje, osoba dimenzioniu s kuhinskih elem Sve rukohvate na stepenitima treba pulta, visine uti prilagoditi starim i hendikepiranim prekidaa za sv osobama posebno se opr kupatila Najmanja irina kolovoza koju treba projektovati je 5m za izvanblokovske saobraajnice Za unutarblokovske saobraajnice, minimalna irina kolovoza je 3m Radijusi krivina na mestima ukrtanja saobraajnica izvan bloka su min. 6m Radijusi krivina na ukrtanju saobraajnica unutar bloka su min. 4m Privatni kolski prolazi su projektovane minimalne irine 2,5m Pasai kolski prolazi kroz objekte su minimalne irine 3,5m, a njihova minimalna visina je 4m

-Minimalna vis pasaa od 4m predstavlja visi ogranienje za projektovanje p

etae, ija mini visina, u tom sl moe da iznosi

Predvidjeno je projektovanje trotoara ija je minimalna irina 1,5m Mogua je izgradnja trotoara od tipskih ploa i drugih elemenata za poploavanje, koji mogu da budu u boji Predvidjeno je projektovanje biciklistike staze u okviru kompleksa bloka 15/10 Minimalna predvidjena irina biciklistike staze je 2m

66. PROJEKTOVANJE TROTOARA:

67. PROJEKTOVANJE BICIKLISTIKE STAZE:

68. VIZUELNE KOMUNIKACIJE:

69. HORTIKULTURNO REENJE:

Potrebno je izraditi projekt dizajna vizuelnih komunikacija na nivou bloka 15/10 Vizuelne komunikacije obuhvataju sledee: Vizuelne znakove saobraajne kolske znakove, upozorenja, obavetenja i dr. Saobraajne peake znakove Oglasne table i informacione table (punktove) Vizuelna obavetenja i upozorenja (naznaka ulaza u zgradu, izlaza, poarnog puta) Informaciona obavetenja - obavetenja o Vizuelna obavetenja komercijalnog arhitekturi blok sadraja informacije o korienju obje Vizuelna obavetenja trajnog i bloku, informa privremenog karaktera i dr. kunom redu, stanovnicima b informacije o saobraaju, red i dr. Potrebno je izraditi projekat hortikulturnog reenja objekta, odnosno, slobodnih povrina neposredno uz stambeni objekat Hortikulturno reenje treba da

obuhvati: Plan sadnje i odravanja visokog zelenila

Plan sadnje i odravanja niskog zelenila

Plan sejanja i odravanja travnjaka i travnatih povrina Plan postavljanja saksijskog ukrasnog bilja (ispred ulaza i dr.) Plan postavljanja klupa, fontana, gazebo-a, aleja, staza

- Potrebno je pr drvorede - u tom pogledu predvidja sadnj drvoreda du tr parkiralita - potrebno je ob 1 drvo na svaka parking mesta - U planu sadnj odravanja nisk zelenila treba d - Grupe niskog - alpinetume (alpinarijume) - cvetne leje m sadnju cvetnog mesecima cveta

70. PRIKLJUAK NA VODU:

71. ODVODJENJE OTPADNIH I

Plan postavljanja dekorativne spoljne rasvete i dr. Predvidjeno je da se izvede jedan prikljuak na gradsku vodovodnu mreu za jedan ulaz u stambenu zgradu U okviru projekta zgrade potrebno je -Poeljno je da projektovati prostoriju vodovodne projektom pred podstanice ugradnja vodom svaku stambenu jedinicu pojedi u podstanici e da budu smeteni prikljuni uredjaji za gradski vodovod i vodovodne pumpe, kao i uredjaj za regulaciju vodovodnog pritiska u zgradi Projektom je potrebno predvideti

ATMOSFERSKIH VODA:

prikljuak na gradsku mreu odvoda otpadnih i atmosferskih voda Projektnim zadatkom je predvidjen 1 prikljuak na gradsku kanalizacionu mreu za svaki ulaz posebno Prikljuak na mreu za odvodjenje otpadnih i atmosferskih voda treba projektovati unutar propisima definisanog ahta koji treba da se nalazi na udaljenosti najvie 0,5m od regulacione linije objekta Ukoliko postoje suterenske prostorije, potrebno je takodje izvriti njihovo prikljuivanje na mreu za odvodjenje otpadnih voda U sluaju prikljuivanja suterenskih prostorija, potrebno je obezbediti prikljuak sa autonomnim sistemom za prepumpavanje U tom smislu, potrebno je projektovati muljnu jamu Prikljuenje zgrade na elektroenergetsku mreu je potrebno izvriti putem: Povezivanja na distributivnu transformatorsku stanicu, ili Putem ugradnje jo jednog transformatora u postojeu transformatorsku stanicu, to zavisi od broja projektovanih stambenih jedinica Trafo stanice moraju da budu locirane izvan gabarita stambenih zgrada Za zgrade vie od 22m, treba predvideti prostorije za smetaj agregata za napajanje elektrinom energijom Posebno treba uzeti u obzir projekat javne rasvete i u odnosu na ogranienja ovog projekta treba prilagoditi arhitektonski i elektro projekat novog objekta Prilikom projektovanja arhitektonskog objekta, potrebno je obezbediti odgovarajuu prostoriju za potrebe prikljuka zgrade na toplovodnu mreu Prostoriju toplotne podstanice treba

72. PRIKLJUENJE NA ELEKTRO ENERGETSKU MREU:

73. PRIKLJUAK NA TOPLOVODNU MREU :

projektovati u prostoru podruma ili prizemlja objekta Ovim prostorijama treba obezbediti prirodnu ili prinudnu ventilaciju Okolnim stambenim jedinicama treba obezbediti dobru akustinu izolaciju Treba predvideti olju za esmu sa prikljukom u prostoriji i vezu sa kanalizacijom preko slivnika sa kanalizacionom cevi min. Prenika 110mm

74. TEMPERATURE GREJANIH PROSTORIJA:

U stambenim zgradama sa centralnim grejanjem moraju se obezbediti sledee raunske temperature pojedinih prostorija: Dnevna soba: +200C Kupatilo sa izdvojenim WC-om i sa WC-om: +220C Spavae sobe, kuhinje, komunikacije u stanu: +200C WC kao posebna prostorija: +200C Suionica rublja bez provetravanja: +200C Suionica rublja sa provetravanjem: +160C Poslovne prostorije, kancelarije, lokali: +200C Magacinske prostorije u sklopu lokala, hidroforska postrojenja: +100C Garaa: +50C Stepenita, toplotne podstanice i ostave se ne greju Proraun potrebne koliine toplote za grejanje prostorija i zgrada vri se prema priznatim propisima Proraun i izbor koeficijenata prolaza toplote K vri se prema vrsti pregrada i materijala preciziranih u arhitektonsko-gradjevinskom projektu, prema projektu toplotne

zatite objekta i u skladu sa postojeim standardima i propisima (JUS.U.J5.510.) Treba predvideti mogunost merenja utroka toplotne energije za svaki stan posebno Kao grejna tela mogu da se predvide radijatori, registri od glatkih cevi i ostala grejna tela savremene konstrukcije, uz saglasnost investitora Grejna tela se postavljaju po pravilu ispod prozora, izuzetno i na drugom pogodnom mestu u prostoriji

75. PRIKLJUAK NA VRELOVODNU MREU:

Potrebno je obezbediti u projektu prostoriju podstanice za prikljuak na gradsku mreu vrelovoda Prostorije za uredjaje za poveanje pritiska vode (pumpe) predvidjaju se za zgrade kod kojih su neophodni ovi uredjaji u kunoj mrei zbog visine zgrade, velike potronje vode, povremenog pada pritiska, hidrantske mree i sl. Ova prostorija treba da je zvuno izolovana od stambenih i radnih prostorija One moraju da imaju slivnik min. 100 u podu Prostorije za vodomere obavezne su tamo gde pored stanova ima i poslovnih prostorija Takodje, potrebno je obezbediti izgradnju vrelovodnog prikljuka od vrelovoda do podstanice Potrebno je projektom obuhvatiti prikljuivanje zgrade na gradsku gasovodnu mreu Gas se koristi kao energija za pripremu grejnog medijuma za grejanje i za pripremu tople potrone vode

76. PRIKLJUAK NA GASOVODNU MREU:

Gas se moe neposredno koristiti i za tednjake u kuhinjama U sklopu gasnog prikljuka, potrebno je predvideti prostoriju minimalne kvadrature namenjenu za gasnu podstanicu Projekat treba izvesti u svemu prema datim uslovima i standardima za ovu oblast Osobni liftovi u stambenoj zgradi u sluaju spratnosti P+4 i vie Potrebno je uraditi poseban projekat lifta, koji je usaglaen sa gradjevinskim instalacijama Potrebno je ugraditi lift sa sledeim karakteristikama: Nosivost 450gk ili 6 osoba Brzina vonje V/V2=0,8/0,2m/sek Pogon, hidraulini lift ili asinhroni motor sa dve grupe polova Broj ukljuaka na as: 180 Sa elektrinom komandom, sabirnom prema dole Potrebno je na glavnoj stanici predvideti signalizaciju poloaja kabine, kao i smera kretanja kabine Na svim ostalim stanicama treba predvideti samo signal pristajanja Lift mora imati mainsku kuicu Za odvojene prostorije: ostave za hranu, plakarske ostave za hranu i za kuni pribor, kupatila i WC-e, koje nisu prirodno osvetljene i ventilisane, mora se predvideti prirodna ventilacija putem ventilacionih kanala Isto vai i za prostorije za pripremanje hrane kada su osvetljene preko prostorije za obedovanje Prirodnu ventilaciju treba tako izvesti da svaka od pomenutih prostorija ima poseban ventilacioni kanal od te prostorije do krova Ako to nije mogue, ventilaciju izvesti sa jednim sabirnim kanalom po vertikali za prostorije sline namene i

77. INSTALACIJA LIFTOVA:

78. VENTILACIJA:

jednim prikljukom po etai sa dislociranim ukljuenjem u sabirni kanal Predlaem izvodjenje sistema prinudne ventilacije (mehanike) U garaama za putnike automobile mora se obezbediti provetravanje radi uklanjanja tetnih gasova i para zapaljivih tenosti od motora sa unutranjim sagorevanjem Kod nadzemnih zatvorenih garaa se provetravanje moe reiti kao prirodno ili prinudno, dok je kod podzemnih garaa obavezno prinudno provetravanje Prikljuak na telekomunikacionu mreu treba izvriti preko tipskog TT prikljuka Kablovsku instalaciju do ormana, mesto koncentracije instalacionih vodova, vrstu i veliinu prikljunog ormana treba odrediti u saglasnosti sa preduzeem TT saobraaja Od ormana koncentracije do pojedinih stanova vodove instalacije telefona treba polagati iskljuivo u cevi (za sve tehnologije gradjena) u stepeninim i drugim stalno pristupanim prostorijama, vodei rauna o optimizaciji duine vodova U svakom stanu treba predvideti min. jedan prikljuak za direktnu telefonsku liniju i to u ulaznom delu, odnosno, degamanu Za stanove vee od trosobnog, treba predvideti dva prikljuka za istu telefonsku liniju (ulazni deo i spavaa soba)

79. PRIKLJUAK NA TELEKOMUNIKACIONU MREU:

80. RTV ANTENE I/ILI KDS

Za zgradu treba predvideti zajedniku RTV antenu i/ili prikljuak na KDS, za koje po montiranju treba pribaviti atest Antena se postavlja na krovu zgrade, vodei rauna o tehnikim uslovima za prijemna antenska postrojenja, kao i o uticaju izvora smetnji (elektromotora za lift, krovni ventilator i sl.) Prikljuak na KDS moe da bude na krovu ili u prizemlju zgrade, u skladu sa uslovima lokalnog KDS operatera i/ili RTV Nosa RTV antene povezuje se sa gromobranskom instalacijom ili temeljnim uzemljivaem objekta Antensko, odnosno, KDS pojaalo smeta se u suvu prostoriju u potkrovlju, odnosno u prizemlju objekta Antenske vodove treba uvui u instalacione izolacione cevi Antensku prikljunicu treba postaviti u svakoj sobi Za polaganje instalacionih vodova informacionih tehnologija potrebno je predvideti jednu instalacionu izolacionu cev 36 u stepeninom prostoru, od podruma do tavana, sa razvodnim kutijama na svakom spratu Od razvodnih kutija do ulaznog dela svakog stana poloiti po jednu instalacionu izolacionu cev 16 Treba predvideti nuno osvetljenje sa pojedinanim izvorom napajanja U stepeninom prostoru potrebno je predvideti zvunu poarnu signalizaciju sa tasterima za aktiviranje na svakom stepeninom podestu Gromobranska instalacija predvidja se u skladu sa tehnikim propisima, s tim da gromobran bude izveden kao

81. INSTALACIJE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA:

82. INSTALACIJE NUNOG OSVETLJENJA, ZVUNE POARNE SIGNALIZACIJE I REZERVNOG IZVORA NAPAJANJA: 83. GROMOBRANSKA INSTALACIJA I UZEMLJIVA :

-Mogue i poe predvideti razv instalacija i u o pojedinanih st jedinica

jedinstvena i trajna celina sa objektom Za odvode koristi se pocinkovana elina traka Za odvod moe da se koristi i armatura betonskih konstrukcija, koju pre betoniranja treba zavarivanjem povezati tako da se uspostavi neprekidan galvanski spoj od hvataljki do uzemljivaa Uzemljiva treba izvesti kao temeljni uzemljiva objekta Temeljni uzemljiva se ugradjuje u temelje spoljnih zidova zgrade u obliku zatvorenog prstena, a kod veih objekata treba ga izvesti i u temeljima nekih unutranjih zidova Za temeljni uzemljiva treba koristiti armaturu temelja objekta ili ga treba izvesti posebno poloenom pocinkovanom elinom trakom Traku treba na to vie mesta (10m) spojiti varovima ili zavrtnjevima sa armaturom temelja Potrebno je projektom obuhvatiti problem instalacije uredjaja klimatizacije unutar stambenih i poslovnih jedinica Potrebno je predvideti mesta na fasadi za postavljanje spoljnih jedinica uredjaja za klimatizaciju Spoljne jedinice treba postaviti na taj nain da mogu nesmetano da funkcioniu, a da pr tom ne naruavaju estetiku i arhitektonsku vrednost fasada objekta U tom pogledu, potrebno je projektovati posebna mesta na fasadi, ukljuujui i mogue fasadne elemente (tranzene, brisoleje, pregrade i sl.) koji e da sakriju spoljanje jedinice klima uredjaja Projektom je potrebno izraditi plan i tehniku shemu video nadzora nad objektom Posebno se video nadzorom pokriva prostor ispred objekta, a posebno prostor unutar objekta Sistem video nadzora moe da bude

84. PROJEKAT POSTAVLJANJA KLIMA UREDJAJA:

85. VIDEO NADZOR:

centralni i u tom sluaju se nalazi u prostoriji iz koje se upravlja i kontrolie sistemom Takodje, mogue je predvideti individualne sisteme nadzora, pri emu svaka stambena jedinica, pojedinano, ima mogunost vizuelnog nadzora Ovaj sistem je mogue povezati sa sistemom interfona Projektom je potrebno predvideti ugradnju interfonskog sistema, koji povezuje sve stambene jedinice sa audio-vizuelnim uredjajem postavljenim ispred ulinog ulaza u objekat Ovaj sistem sadri mogunost daljinskog otkljuavanja ulaznih vrata iz svakog stana Ovaj sistem moe da bude povezan sa svim ulazima u objekat, ukljuujui i garae Potrebno je projektom predvideti tehniko obezbedjenje stanova Ovo obezbedjenje se vri instalacijom i upotrebom sistema alarma Sistem alarma se primenjuje na taj nain da alarm reaguje na: nedozvoljen kontakt sa vratima ili prozorima, pokuaj provale ili reaguje u trenutku provale Sistem ukljuuje alarm, a takodje, obavetava slubu FTO o provali. Istovremeno, putem mobilnog telefona, obavetava vlasnika stana o provali ili pokuaju provale

86. INTERFON:

87. TEHNIKO OBEZBEDJENJE STANOVA I ULAZA:

88. SAKUPLJANJE OTPADAKA:

Tehniko obezbedjenje stanova se takodje vri ugradnjom blindiranih vrata sa protivprovalnim bravama Projektom treba predvideti sabirni punkt za smetanje sabirnih posuda -U sklopu sudo kontejnera kuhinjama stan mogue predvi Takodje, postavljaju se kontejneri za ugradnju sistem usitnjavanje or sekundarne sirovine: papir, staklo otpada (razliiti po bojama stakla), metal, plastiku i dr.

89. ZATITA OD BUKE:

Najvii nivo dozvoljene buke na prostoru ulice je 55db (A) nou, a 65db (A) danju Unutar stambenog objekta, najvii dozvoljeni nivo buke je 25db (A) nou i 30 db (A) danju Zatita od buke na prostoru izvan objekta se obezbedjuje uspostavljanjem pravilnog sistema saobraaja i reima saobraaja, pravilnom dispozicijom saobraajnica i povlaenjem zgrade od prometnih saobraajnica Zatita od buke unutar objekta se postie upotrebom savremenih materijala i opreme u izgradnji Potrebno je projektom omoguiti zatitu objekta od poplava U tom smislu, potrebno je projektovati podizanje objekta na bezbednu kotu, koja nije ugroena eventualnom poplavom Ne preporuuje se izgradnja podzemnih etaa, zbog vrlo visokog nivoa podzemnih voda Potrebno je projektom obuhvatiti sve elemente seizmike zatite objekta Konstruktivno reenje mora da sadri elemente zatite objekta od zemljotresa Ovi elementi ukljuuju: seizmika ukruenja objekta, izgradnju seizmikih zidova, kao i proraun konstrukcije na dejstvo eventualnih seizmikih sila

90. ZATITA OD ELEMENTARNIH I TEHNIKIH NEPOGODA:

91. SEIZMIKA ZATITA:

92. MERE ZATITE OD POARA:

Podruje naselja Bistrica nalazi se u zoni 8 MCS Postoje pasivne i aktivne mere zatite -Mogue i poe od poara, a u projektu treba primeniti projektom pred sve raspoloive pasivne mere zatite aktivne protivp protiv poara, kao to su: mere u svim Gradnja objekta od vatrootpornih pojedinanim materijala stambenim jedi Obezbedjenje prilaza objektima za razvodom ovih sluaj potrebe gaenja poara instalacija i u o Potrebno je predvideti ulazna vrata u stanova, sa javl stambene jedinice koja sadre sprinklerima u

protivpoarna svojstva, odnosno, ne dozvoljavaju prenoenje poara iz koridora u unutranjost stambene jedinice Takodje, potrebno je projektovati sve instalacione duktove u skladu sa propisima protivpoarne zatite U smislu obezbedjenja prilaza objektu u sluaju poara, potrebno je projektom omoguiti pristup prostorijama protivpoarnom kamionskom vozilu neposredan prilaz fasadama objekta, ukljuujui sve unutranje fasade Treba omoguiti kolske prolaze za pristup protivpoarnom vozilu Duina prilaza mestu gaenja poara definisana je duinom protipoanog creva i duinom protipoarnih lestvi U okviru projekta mogue je primeniti sisteme upravljanja i odravanja pojedinih ili svih stanova po principu inteligentne kue Ovaj sistem je poznat u svetu i odnosi se na automatizaciju upravljanja i kontrole: elektroinstalacija visoke struje, instalacija niske struje, grejanja i klimatizacije, osvetljenja prostora, ukljuivanja i i skljuivanja pojedinih ili svih uredjaja u stanu, upravljanje sistemom protivprovalne zatite, upravljanje sistemom protivpoarne zatite, sistemom sputanja i podizanja roletni, sve do upravljanja audio-vizuelnim sistemom u stanovima Ovaj sistem se takodje primenjuje u sadejstvu sa drugim sistemima, kao to su: Sistem solarnog grejanja vode i prostora, individualni sistem za proizvodnju elektrine energije i dr. Potrebno je predvideti mogunost ugradnje specifinih pojedinih sistema, kao to su: Sistem sputanja i podizalja prozorskih roletni, vezano za stepen osunanosti prozora Sistem blind prozora. Blind prozori se

93. INTELIGENTNA KUA

94. SPECIFINI SISTEMI U STANOVIMA:

koriste posebno na mestima velikih staklenih povrina, balkonskih i terasnih vrata. Ovaj sistem se primenjuje na mestima gde postoji bojazan da, prilikom loma klasinog stakla moe da dodje do povrede stanovnika, posebno dece. Ulazna vrata treba izraditi u sistemu blind stakla (ranije se koristilo armirano staklo), koje je tokom upotrebe izloeno udarima. Ista vrsta stakla se primenjuje na stepeninim, balkonskim i drugim ogradama

95. PODIZANJE ESTETSKOG NIVOA ENTERIJERA ZAJEDNIKIH PROSTORA:

Ulazni hol i zajedniki hodnici i koridori u stambenoj zgradi predstavljaju kako mesta komunikacije samih korisnika, tako i prvi i presudan vizuelni kontakt spoljnih posetilaca sa samim objektom. U tom pogledu, potrebno je te prostore enterijerski obraditi to reprezentativnije, luksuznijim materijalima i opremom. Takodje, zajednike prostore treba oplemeniti,

humanizovati.

-Zidovi mogu d ukraavaju reprodukcijama grafika, mozaic plakatima i dr.) -Unutar prostor mogu da se uno izlau umetnik vajarska dela, t upotrebne vred (mini fontane, dr.) - Uvodi se zele

cvetni aranma drvee i dr. Prema PDR-e, predvidjena je izgradnja lokala sa namenom trgovine, u sklopu gradskog linearnog centra Lokale je mogue projektovati na ulinoj strani stambenog objekta, sa ulazima iz pravca produetka ulice Brae Dronjak Ulaz u svaki lokal treba da bude zatien vetrobranom ili putem trema i sl. Svaki lokal namenjen trgovini treba da sadri svu potrebnu opremu i instalacije koje su neophodne za obavljanje trgovinske delatnosti, a u zavisnosti od vrste i namene lokala Nije dozvoljeno bavljenje bunim uslunim aktivnostima, kao ni aktivnostima koje 96. LOKALI ZA NAMENU TRGOVINE I naruavaju ekoloke standarde (na pr.: USLUGA restorani sa zagadjivaima rotiljem, a bez neophodnih filtera) Uz lokale je projektom predvidjen: Magacinski prostor. Mogue je omoguiti korienje dvonamenskog sklonita u funkciji magacina Sanitarni prostor, koji sadri WC sa tu kabinom, garderobu, mesto za presvlaenje i odmor Magacin prirunog materijala za odravanje higijene Ulazi u lokale namenjene trgovini su locirani direktno sa strane ulice Snabdevanje je poeljno organizovati neovisno od ulaza za posetioce 97. LOKALI ZA NAMENU U prizemlju objekta je predvidjena izgradnja POSLOVANJA lokala i drugih objekata prostora za namene poslovanja Nije dato nikakvo ogranienje u pogledu veliine i dimenzionih karakteristika ovih prostorija, pa je njih mogue projektovati u skladu sa zahtevima i potrebama investitora Uz lokale poslovnog karaktera su predvidjeni: Sanitarni prostor sa WC-om i lavaboom (i tuem) Prostor garderobe Prostor za smetaj prirunih sredstava odravanja Prostor sa mogunou funkcije smetaja arhive Ulaze u lokale namenjene poslovanju je

mogue postaviti na ulinu fasadu zgrade Takodje, mogue je ulaze u pojedine lokale postaviti iz unutranjeg ulaznog hola objekta Ovaj hol treba da bude u potpunosti izdvojen od ulaznog hola u stambeni deo objekta Svaki poslovni prostor treba da ima: Dovoljan broj telefonskih ISDN prikljuaka Dovoljan broj kompjuterskih mrenih i internet prikljuaka (min. 1 za svako radno mesto) Video nadzor sa snimanjem Sluba obezbedjenja moe da bude organizovana na nivou pojedinih lokala, ali je bolje da bude organizovana na nivou cele zgrade, ukljuujui i lokale Svaki lokal treba da ima dovoljan broj parking mesta, kako za zaposlene, tako i za posetioce Mogue je predvideti i druge tipove lokala, sa razliitim funkcionalnim karakteristikama, kao to su: Funkcije obrazovanja (strune kole i kursevi) 98. OSTALI TIPOVI LOKALA: Funkcije usluga i servisa (frizer, hemijsko ienje i sl.) i dr Prostor lokala sa specifinom funkcijom e biti tretiran i projektovan u skladu sa funkcijom 99. POSEBNI PROSTORI ZA U okviru jedne od etaa objekta (prizemna, REKREACIJU; ZATVORENI BAZEN prizeman dvorini prostor bloka ili potkrovna SA PRATEIM FUNKCIJAMA I etaa) mogue je realizovati poseban prostor PRATEIM PROSTORIMA za rekreaciju zatvoreni bazen sa prateim funkcijama i prateim prostorima bazen treba da bude projektovan kao rekreativni bazen, u aneksu zgrade, sa posebnim ulazom iz objekta ili iz vana bazen je zatvorenog tipa, za stanovnike stambene zgrade, a po mogustvu, mogu da ga koriste i korisnici koji ne ive u stambenoj zgradi bazen treba da predstavlja funkcionalnu celinu za sebe, koja je funkcijom i konstruktivno odvojena od ostalog dela zgrade osnovne funkcionalne celine bazena su: bazenska sala, pokrivena, grejana i provetravana klimatizovana, sa prateim prostorima i sadrajima, prilazni hol

garderobe za presvlaenje (muke i enske) tuevi pratee prostorije, medju kojima su: prostor za masau, solarijum, trim sala, teretana, sauna sa posebnim pretprostorom i kabinama soba za smetaj rekvizita bar i dr.

100.

PRIVATNE GARAE:

U prostoru prizemlja objekta ili u proirenom prostoru prizemlja koji se nalazi u dvorinom delu stambenog bloka, mogue je izgraditi sadraje pokrivene zatvorene garae Garau je potrebno projektovati kao zatvoreni prostor, unutar kojeg su sagradjeni medjusobno zatvoreni i odvojeni prostori individualnih garaa Prilaz garai je kontrolisan i ogranien samo na vlasnike individualnih garaa garanih mesta i ovlaene korisnike garaa Svaka individualna garaa je opremljena: vratima sa automatskim daljinskim otvaranjem i zatvaranjem, video nadzorom 24h, jednim toeim mestom lavaboom, sistemom za daljinsko grejanje garaa je povezana sa unutranjosti stambene zgrade pokrivenim i zatvorenim koridorom i vertikalnom stepeninom i liftovskom komunikacijom postoji mogunost daljinskih komandi otkljuavanja, paljenja svetla, grejanja, pa ak i paljenja motornih vozila iz stana zgrade garaa je pokrivena automatskim sistemom video nadzora kao i automatskim sistemom kontrole ulaska i izlaska u nju

PROJEKTNI ZADATAK SA UKLJUENIM FUNKCIONALNIM CELINAMA I NJIHOVOM OKVIRNOM POVRINOM LAMELA 1 REKAPITULACIJA POVRINA PREDVIDJENIH PROJEKTNIM ZADATKOM:

BRUTO POVRINA TIPSKE ETAE DEFINISANA REGULACIONOM GRADJEVINSKOM LINIJOM: 693,00 m2 PREDVIDJENA NETO POVRINA TIPSKE ETAE: 623,70 m2 PREDVIDJENA NETO POVRINA PRIZEMLJA: 623,70 m2 PREDVIDJENA NETO POVRINA POTKROVLJA: 580,00 m2 PREDVIDJENA NETO POVRINA LAMELE 1 (BEZ GARAE I SKLONITA): 3.698,50 m2 NETO POVRINA GARAE: 300,00 m2 NETO POVRINA SKLONITA: 200,00 m2 UKUPNA PREDVIDJENA NETO POVRINA OBJEKTA: 4.198,50 m2

Napomena: Date povrine su okvirne i mogu se promeniti u odnosu na tip i vrstu projektovane konstrukcije, debljine zidova i drugih elemenata koje obuhvata arhitektonski projekat. U datu povrinu nije uao objekat prostora za sport i rekreaciju sa bazenom, koji se nalazi u prizemlju unutarblokovske povrine.

PRIZEMNA ETAA: ZAJEDNIKE PROSTORIJE : FUNKCIONALAN TIP PROSTORA 1. ULAZNI VETROBRAN 2. ULAZNI HOL U STAMBENI DEO ZGRADE 3. LIFTOVSKI PREDPROSTOR 4. STEPENINI PROSTOR 5. OSTAVA ZA BICIKLE, KOLICA I DR. 6. SERVISNI PROSTOR PROSTOR ZA SREDSTVA ODRAVANJA STAMBENE ZGRADE 7. PROSTORIJA ZA SMETAJ UREDJAJA ZA POVEANJE PRITISKA VODE I VODOMERA 8. PROSTORIJA ZA SMETAJ PRIKLJUAKA: RAZVODNE TABLE ELEKTROINSTALACIJA, PRIKLJUKA TELEFONSKE INSTALACIJE, KOMPJUTERSKE INFORMACIONE INSTALACIJE, PRIKLJUKA ANTENSKOG POJAALA KDS INSTALACIJE I RTV PREDVIDJENA POVRINA PROSTORA U m2 NAPOMENA

20 6 12 6

6 8

INSTALACIJE 9. PROSTORIJA ZA SMETAJ OBEZBEDJENJA OBJEKTA, 6 EVENTUALNO PORTIRA I VRENJE VIDEO NADZORA 10. PROSTORIJA TOPLOTNE 6 PODSTANICE 11. PROSTORIJA PODSTANICE 6 GASNE INSTALACIJE 12. SERVISNA PROSTORIJA LIFTA Ukoliko je lift hidraulini, servisna prostorija je u prizemlju. Medjutim, za elektromotorni lift, ova prostorija se nalazi na zavrnoj etai zgrade

6

13. PROSTORIJA ZA SMETAJ APA UREDJAJA 6 AKUMULATORSKOG SISTEMA OSVETLJENJA 14. ZAJEDNIKA PROSTORIJA PROSTORIJA SKUPTINE 12-16 STANARA

Ova prostorija nije obavezujua, ali je poeljno predvideti je

TRGOVAKE I POSLOVNE PROSTORIJE: PREDVIDJENA FUNKCIONALAN TIP PROSTORA POVRINA PROSTORA U m2 15. LOKALI ZA NAMENU TRGOVINE 16. LOKALI ZA NAMENU POSLOVANJA 17. LOKALI ZA OSTALE NAMENE

NAPOMENA Uz lokale projektovati i mokre vorove, kao i magacinski prostor Mogue je korienje u funkciji magacinskog prostora dvonamensko sklonite Obraunava se povrina po potrebi

300

200

PRIVATNE GARAE: FUNKCIONALAN TIP PROSTORA PREDVIDJENA POVRINA

NAPOMENA

PROSTORA U m2 18. PRIVATNI PROSTOR GARAA 19. KOMUNIKACIJE I PRETPROSTOR GARAE 300 100

SKLONITE: PREDVIDJENA FUNKCIONALAN TIP PROSTORA POVRINA PROSTORA U m2 20. PROSTOR SKLONITA 200 NAPOMENA

POSEBNI PROSTORI ZA REKREACIJU: ZATVORENI BAZEN SA PRATEIM FUNKCIJAMA I PRATEIM PROSTORIMA: PREDVIDJENA FUNKCIONALAN TIP PROSTORA POVRINA PROSTORA U m2 21. BAZENSKA SALA 180 22. ULAZNI HOL U SALU SA 25 BAZENOM 23. GARDEROBE 20 24. TUEVI 10 25. BAR 10 26. SOLARIJUM 20 27. FITNES SALA 50 28. TERETANA 50 29. SAUNA 20 30. SOBA ZA MASAU 20 NAPOMENA

TIPSKI SPRAT VARIJANTA 1 : PREDVIDJENA FUNKCIONALAN TIP PROSTORA POVRINA PROSTORA U m2 ETVOROSOBAN STAN 120 TROIPOSOBAN STAN 100 TROSOBAN STAN 80 NAPOMENA

DVOIPOSOBAN STAN DVOSOBAN STAN JEDNOIPOSOBAN STAN JEDNOIPOSOBAN STAN

60 60 40 40

TIPSKI SPRAT VARIJANTA 2 : PREDVIDJENA FUNKCIONALAN TIP PROSTORA POVRINA PROSTORA U m2 TROIPOSOBAN STAN 100 TROIPOSOBAN STAN 100 TROSOBAN STAN 100 DVOIPOSOBAN STAN 60 DVOIPOSOBAN STAN 60 DVOSOBAN STAN 50 JEDNOIPOSOBAN STAN 50 NAPOMENA

TIPSKI SPRAT VARIJANTA 3 : PREDVIDJENA FUNKCIONALAN TIP PROSTORA POVRINA PROSTORA U m2 ETVOROSOBAN STAN 120 ETVOROSOBAN STAN 120 TROSOBAN STAN 100 DVOIPOSOBAN STAN 80 DVOIPOSOBAN STAN 80 JEDNOIPOSOBAN STAN 40 JEDNOSOBAN STAN 40 NAPOMENA

TIPSKI SPRAT VARIJANTA 4 : PREDVIDJENA FUNKCIONALAN TIP PROSTORA POVRINA PROSTORA U m2 PETOSOBAN STAN 160 TROIPOSOBAN STAN 100 TROSOBAN STAN 80 DVOIPOSOBAN STAN 80 DVOIPOSOBAN STAN 80 JEDNOIPOSOBAN STAN 40 JEDNOIPOSOBAN STAN 40 NAPOMENA

POTKROVNA ETAA : PREDVIDJENA FUNKCIONALAN TIP PROSTORA POVRINA NAPOMENA PROSTORA U m2 PENTHAUS 180+80 krovna terasa PENTHAUS 160 PENTHAUS 160