- ,

AUTOMATSKI STABILNI SISTEMI ZA GAENJE POARA GASOMOsnovni efekat gaenja kod ovih sistema je uguu-jui, odnosno smanjenje koliine kiseonika u vazduhu ispod minimuma koji je neophodan za sagorevanje (cea 15%). U zavisnosti od vrste gasa koji se koristi za gaenje, postoje dve vrste ovih automatskih stabilnih sistema (Slika broj 2):1. automatski stabilni sistemi za gaenje poara ug-Ijen-dioksidom i2. automatski stabilni sistemi za gaenje poara ha-lonom.Automatski stabilni sistemi za gaenje poara gasom, u zavisnosti od naina gaenja, mogu biti dvojaki: namenjeni za gaenje celog tienog prostora

potpuna zatita i namenjeni za zatitu opreme ili ureaja u prostoriji delimina zatita.Automatski sistemi za potpunu zatitu primenjuju se za gaenje poara u prostorijama ija je povrina otvora koji se ne mogu zatvoriti najvie 3% zapremine prostorije. Sredstvo za gaenje, dovodi se u tienu prostoriju pomou cevovoda i mlaznica. Pre aktiviranja instalacije za gaenje, moraju se automatski iskljuiti tehnoloki proces proizvodnje i svako prinudno strujanje vazduha (ventilacija, klimatizacija) i automatski zatvore svi otvori u tienoj prostoriji (vrata, prozori, klapne) preko pobu-dnog signala na dojavnoj centrali, da bi se mogla postii potrebna koncentracija gasa za gaenje. Za otvore koji se ne mogu zatvoriti moraju se predvideli gasne zaveseAutomatski sistemi za deliminu zatitu primenjuju se za gaenje poara opreme i ureaja u sluajevima kada je primena sistema za potpunu zatitu tehniki ili ekonomski neopravdana. Proraunska zapremina za dclimino gaenje poara odreuje se prema tlocrtnoj povrini opreme ili ureaja i njihove visine. Tom prilikom se sve raunske gabaritne mere (duina, irina i visina) poveavaju za 1 metar.Ukoliko kod delimine zatite koliina gasa iznosi vie od 5% ukupne zapremine tiene prostorije, potrebno je predvideti sve mere zatite za ljude kao kod potpune zatite.Radi brzog postizanja potrebne koncentracije gasa za gaenje, kod delimine zatite potrebna koliina gasa za istu zapreminu u odnosu na potpunu zatitu je znatno vea, dole je vreme zasiivanja prostora mnogo manje i ne srne da proe 30 sekundi

Slika broj 26. ema automatskog stabilnog sistema za gaenje poara gasom1. Pilot boca10. Elektromagnetni ventil

1 A. Boca sa gasom11. Mlaznica

2. Runi aktivator12. Mera pritiska

3. Ventil13. Automatski javlja poara

4. Pneumatski aktivator14. Sirena

5. Nepovratni ventil15. Sirena

6. Cevovod za pilot boce16. Runi javlja poara

7. Sabirna cev17. Sabirna kutija

8. Priguni ventil18. Reducir pritiska

9. Zonski ventil

MESTO POSTAVLJANJA BOCA ILI REZERVOARA ZA GASBaterije boca ili rezervoar sa gasom sa pripadajuom opremom (ventil, mehanizmi za aktiviranje i dr.) ne smeju biti ugroeni poarom. Zato se moraju smestiti u posebnu prostoriju minimalne otpornosti na poar 90 minuta, koja se zove protivpoarna stanica. Ova prostorija se mora dobro provetravati (dve izmene vazduha na as) i mora biti u blizini prostorije ili opreme koja se titi. U ovoj prostoriji se ne smeju nalaziti drugi ureaji koji mogu uticati na rad automatske instalacije. Dozvoljena temperatura u prostoriji je od 263 K do 313 K (-10C do 40 C). Izlaz iz ove prostorije treba predvideti direktno sa spoljanje strane, ili na stepenite i hodnike koji vode direktno van objekta.. Iz jedne baterije boca ili iz rezervoara moe se tititi vie prostorija, najvie pet, s tim da svaka prostorija koja se titi predstavlja poseban poarni sektor. Tada se u svaku prostoriju ugrauje poseban cevovod sa mlaznicom i razdelnim ventilom. Koliina gasa i dimen-zionisanje sistema proraunava se prema zapremini najvee prostorije koja se titi.UREAJI ZA VIZUELNU KONTROLU STEPENA PUNJENJA BOCA I REZERVOARA ZA GASSvaki sistem mora da ima sopstvenu kontrolu napu-njenosti boca i rezervoara sa gasom. Za ovu kontrolu se najee koriste kontaktni manometri, koji se postavljaju u telo ventila boce ili rezervoara. Kod pada pritiska - isputanja gasa iz boce ili rezervoara, dolazi do zatvaranja radnog kontakta manometra i slanja signala do dojavne centrale.Slina informacija se moe dobiti i postavljanjem krajnjih prekidaa na bateriji sa bocama, tako da svaka boca ispadanjem iz ravnotenog poloaja usled gubitka teine za vie od 5% oslobaa kontakte krajnjeg prekidaa.Osim preko dojavne centrale, kontrola napunjenosti boca moe se vriti i vizuelno, na samoj bateriji boca.SNABDEVANJE ELEKTRINOM ENERGIJOM AUTOMATSKIH STABILNIH SISTEMA ZA GAENJE POARA GASOMSvi delovi sistema koji troe elektrinu energiju moraju se napajati iz dva nezavisna izvora elektrine struje, od kojih jedan mora biti akumulatorska baterija predviena za najmanje 48 asova rada, smetena u odvojenu prostoriju - lako pristupanu, koja nije ugroena poarom i koja je odvojena u poseban poarni sektor otporan na poar 90 minuta. Napajanje elektrinom energijom mora biti pouzdano. Provodnici koji slue za snabdevanje elektrinom energijom ne smeju da se koriste za napajanje drugih potroaa. Oni se moraju potpuno zatititi. To se obezbeuje njihovim voenjem kroz posebne kanale, kroz koje ne prolaze drugi elektrini provodnici, pri emu njihova trasa ne treba da prolazi kroz i pored prostorija sa visokim poarnim optereenjem.Ukoliko se ovi provodnici vode kroz kanale sa ostalim provodnicima, treba ih itavom duinom preprskati zatitnom poarnom masom, koja e omoguiti zadravanje njihovih elektrinih karakteristika za vreme poara.Napojni provodnici koji se kroz objekat vode nezatieni, van kanala, moraju se itavom duinom od izvora elektrine energije do instalacije tititi od poara zatitnim premazimaAUTOMATSKI STABILNI SISTEM ZA GAENJE POARA UGLJEN-DIOKSIDOMAutomatski stabilni sistemi za gaenje poara ug-Ijen-dioksidom je sistem za zapreminsko-trodimenzionalno gaenje. Ugljen-dioksid se preko ce-vovoda i mlaznica dovodi na mesto poara, u prostoriju ili do opreme i ureaja koji se nalaze u prostoriji (slika broj 27).

Osnovni delovi sistemaAutomatski stabilni sistem za gaenje poara ug-Ijen-dioksidom sastoji se od sledeih delova (slika broj 28):1. baterije boca (ili rezervoara) napunjenih ugljendioksidom;2. instalacije za ukljuivanje automatskog sistema za gaenje poara (automatska instalacija za dojavu poara);3. cevovod za razvod ugljen-dioksida od boca do mlaznica i4. ureaja za uzbunu koji se sastoji od alarmnih sirena.Aktiviranje sistema vezano je na signal poara iz centrale za dojavu poara (poz. 2). U tom trenutku, elektromehaniki okida (poz. 5) preko mehanizma utega otvara dve boce sa ugljen-dioksidom (poz. 6), koje imaju mehanike ventile. To su tzv. pilot boce, iz kojih ugljen-dioksid struji cevovodom do pneumatskih ventila na preostalim bocama sa ugljen-dioksidom ubateriji i otvara ih. U trenutku pre aktiviranja elektromehanikog okidaa (poz. 7), otvara se razdelni ventil (poz.. 8) na cevovodu koji vodi u prostor iz kojeg je dobijen signal za poar.Podela automatskih stabilnih sistema za gaenje poara ugljen-dioksidomPodela ovih sistema vri se u odnosu na nain aktiviranja i prenos komandi za aktiviranje i upuivanje ug-Ijen-dioksidima u tieni prostor na:A - runi sistem;B - mehaniki sistem;C - mehaniko-pneumatski sistem;D - mehaniko-elektrini sistem iE - elektrino-elektrini sistem.Prvi sistem je runi, a ostala etiri automatska. Pojam mehanikog i elektrinog kod sistema pod B, C, D i E (prvi deo izraza) odnosi se na nain aktiviranja osnovnog elementa za aktiviranje (npr. temperaturnog topljenog elementa), a pojam-pneumatskog i elektrinog jeste nain prenoenja komandi. Tako bi, kod automatskog sistema B, C i D, osnovni elementi za aktiviranje bili temperaturni (topljivi ili ampule), a kod sistema E bili bi javljai poara.Ova podela nije stroga, pa se pojedini sistemi mogu i kombinovati. To je, na primer, sluaj kad imamo vie prostorija koje se zatiuju istom baterijom, ali je indikacija poara razliita. Tako bi kod jednog poara najbolja indikacija mogla biti temperatura, a kod drugog dim, to bi znailo da osnovni aktivirajui elementi ne bi bili isti.Princip rada sistema sa mehanikim aktiviranjemKada se u prostoriji gde se pojavio poar postigne odreena temperatura, dolazi do topljenja oksidnog elementa od lako topljive legure ili prskanja staklene ampule na temperaturnom rastavljivom lanku, koji se nalaze na elinom zategnutom uetu i prekidanja elinog ueta za oko 400 mm. Tada se oslobaa teg, koji oslobaa poluge komandnog ormana. Posle vremenskog usporenja, oslobaaju se tegovi na bateriji boca ugljen-dioksida, koji povlae poluge i istovremeno otvaraju sve ventile na bocama, ugljen-dioksid iz boca preko sabirnih cevi i kolektora odlazi u cevni razvod i kroz mlaznice izlazi i vri gaenje.Ako postoji vie zona gaenja, prethodno se, takoe automatski, pomou osloboenog tega, otvori preko mehanikog razvodnika odgovarajui ventil - da bi ugljen-dioksid bio upuen u odgovarajuu zonu gaenja.Runo aktiviranje se moe izvriti povlaenjem poluge na komandnom ormaru, ili oslobaanjem elinog ueta. Pre toga je potrebno runo otvoriti ventil za odgovarajuu zonu gaenja.Princip rada sistema sa mehaniko-pneumatskim aktiviranjemOsnovni princip rada ovog sistema je sledei (slika broj 29):Pri povienoj temperaturi, koja se javlja pri poaru, topivi elementi (poz. 10) kidaju vezu elinog ueta. Na taj nain se oslobaa teg (poz. 12), koji svojom teinom probija membranu komandne boce (poz. 3) za automatsko aktiviranje. Sada mehaniko aktiviranje prelazi u pneumatsko. Pogonska energija ugljen-dioksida iz pogonske boce otvara na razvodniku zonski ventil (poz. 8), koji vodi u prostoriju gde je poar izbio i aktivira ba teriju boca (poz. 1) i na taj nain upuuje ugljen-dioksid cevovodima (poz. 11) u odgovarajuu prostoriju. Istovremeno se ukljuivanjem zonskog ventila, preko mikro-prekidaa ukljuuje elektrini prekida, koji ukljuuje elektrinu sirenu pre isticanja ugljen-dioksida. Aktiviranje boca sa ugljen-dioksidom vri se posle izvesnog vremena - na koje je sistem regulisan (vreme zadravanja aktiviranja). Pored elektrine, mora da postoji i pneumatska sirena (poz. 9).Runo aktiviranje se vri otvaranjem ventila komandne boce za runo aktiviranje.-

Slika broj 29. Mehaniko-pneumatski sistem aktiviranja1 Baterija boce 8.Zonski ventil2.Vaga 9.Pneumatska sirena3.Komandna boca 10.Topljivi element4.Signalno-elektrini orman 11 .Cevovod sa mlaznicama 5. Elektrino zvono 12.Teg 6.Vremenski zadriva 13.Kotur 7. Sklopka 14.Brzootvarajui ventilPrincip rada sistema sa mehaniko-elektrinim aktiviranjemKod ove instalacije aktiviranje je mehaniko, preko topivog elementa do razvodnika. Dalja komanda aktiviranja baterije boca je preko elektromagneta koji otputa teg. Uloga elektromagneta je ista kao uloga pneumatskog okidaa kod mehaniko-pneumatskog sistema.Princip rada sistema sa elektrino-elektrinim aktiviranjemKod ovog sistema, sve komande su elektrine (slika broj 30). Automatski javljai poara (temperaturni, joni-zacioni i dr.) kod ovog tipa sistema imaju onu funkciju koju su imali topivi elementi kod mehanikog aktiviranja. U sluaju poara, dolazi do aktiviranja automatskih jav-Ijaa (poz. 10), elektrini impuls se prenosi, pojaava i pretvara u elektrinu komandu u centrali za dojavu poara (poz. 4), i dalje prenosi i aktivira komandnu bocu (poz. 3) i zonski ventil (poz. 8). Gas iz pilot boce prolazi kroz "vremenski zadriva", a nakon toga dolazi do aktiviranja baterija boca, iz kojih ugljen-dioksid kree ka tienom prostoru. Pri aktiviranju automatskih javljaa, istovremeno se vri i ukljuivanje alarmnih ureaja (zvunih i svetlosnih).Runo aktiviranje se vri pomou runog javljaa poarat

Slika broj 30. Elektrino-elektrini sistem aktiviranja1. Baterija boca2Vaga3.Komandna boca4.Centrala za dojavupoara5.Elektrino zvono 6Vremenski zadriva 7.Sklopka8.Zonski ventil9Elektrina sirena10.avlja poara11 .Cevovod sa mlaznicama12.Brzootvarajui ventil13.Ventil komandne boc

14.Elektromagnetski okidaCO2 stanicaSastavni delovi CO2 stanice su: baterija boca ili rezervoar, pneumatski i mehaniki ventili za boce, sabirna i izduvna cev, gumena creva visokog pritiska sa nepovratnim ventilima, vaga, elektromehaniki okida, vodica tega sa mikrosklopkom i blokadom, teg, poluga mehanizma za aktiviranje, okvir baterije sa zatitnom mreom i kutija runog aktiviranja.CO2 stanice se izvode najee sa jednim, odnosno s dva reda boca, pa se prema tome i dele na jednoredne i dvoredne. Ugrauju se boce zapremine 40 i 67 litara, a punjenje boca zavisi od klimatskih uslova.Svi delovi CO2 stanice moraju biti zatieni od svih izvora toplote (sunce, grejna tela i dr.).Rezervoari i baterija boca za skladitenje ugljen-dioksidaUgljen-dioksid koji slui za gaenje poara skladiti se u bocama pod visokim pritiskom, ili u elinim rezervoarima pod niskim pritiskom. Kada je uskladiten u bocama koje su povezane u bateriju, ne moe se koristiti za druge namene osim gaenja, a ako je uskladiten u rezervoarima, moe se koristiti i za tehnoloke potrebe, s tim da koliina ugljen-dioksida potrebna za gaenje mora biti uvek obezbeena i. ne srne se troiti za druge potrebe. Kod automatskih.stabilnih instalacija za gaenje poara mnogo veu primenu;ima baterija boca.Boce i rezervoari moraju se podvrgavati redovnim i vanrednim pregledima i ispitivanjima pritiskom koji se vri pod nadzorom nadlenog organa inspekcije u skladu sa Pravilnikom o tehnikjm normativima za stabilne posude pod pritiskom (Slubeni list SFRJ", broj 16/83) i Pravilnikom o. tehnikim normativima za pokretne zatvorene sudove, za. komprimirane, tene.i pod pritiskom rastvorene gasove (Slubeni list SFRJ", broj 25/80).Obezbeenje od natpritiska prostora u kome se gasi poarKod prostora gde postoji mogunost izlaska kroz vrata, prozore i druge otvore koji dobro ne dihtuju, obe-zbeeno je dovoljno rastereenja, tako da u tim prostorima nije potrebno obezbeivati posebne sigurnosne oduke.Kod zatvorenih, zaptivnih prostora, isticanje ugljen-dioksida moe da uzrokuje opasno poveanje pritiska, pa se moraju predvideti odgovarajui sigumosni oduci

Mlaznice su krajnji elementi instalacije za gaenje poara, na kojima se vri rasprivanje ugljen-dioksida i njegovo usmeravanje na objekat zahvaen poarom.Poloaj mlaznice na cevnoj mrei treba da je takav da ravnomerno ispuni tieni prostor. Ako su neka mesta posebno izloena opasnosti od poara, o tome semora voditi rauna pri rasporedu mlaznica, a njihov broj odreuje se prema koliini ugljen-dioksida. Koliina ugljen-dioksida po jednoj mlaznici iznosi 45-75 kg. Kod potpune zatite, jednom mlaznicom se moe pokriti najvie 30 m tiene povrine

Maksimalno vreme isticanja ugljen-dioksidaDa bi mogla da se postigne potrebna koncentracija ugljendioksida za gaenje poara, maksimalno vreme isticanja ugljen-dioksida kod automatskih stabilnih instalacija za gaenje poara je tano definisano i dato u tabeli broj 21.Tabela broj 21. Vreme isticanja ugljen-dioksida iz instalacijeVrsta instalacijeMaksimalno vreme isticanja ugljen-dioksida u sekundama

potpuna zatitadelimina zatita

sa bocama6030

sa rezervoarom12030

AUTOMATSKI STABILNI SISTEMI ZA GAENJE POARA HALONOMHALONI su halogenizirani ugljo-vodonici (hlor, fluor, brom..)Automatski stabilni sistemi za gaenje poara halo-nom su u principu tehniki identini sa automatskim stabilnim sistemima za gaenje poara ugljen-dioksidas tim to je razlika u ventilu, punjenju i u pritisku punjenja.Danas se za gaenje najvie koriste dve vrste halo-na, s tim to se halon 1211 najvie koristi za deliminu zatitu, a halon 1301 za potpunu zatitu.Ovim sistemima vri se gaenje poara s trodimenzionalnim efektom gaenja. To znai da su aktivirajui elementi i mlaznice ovog sistema postavljeni neposredno na mestu gde e doi do eventualnog poara, a kod zatite opreme i ureaja, iznad ili na samoj opremi, odnosno ureaju. Halon se iz boca preko cevovoda mlaznica dovodi do ugroene prostorije, ili iznad opreme, odnosno ureaja. Posle postizanja potrebne zapremin-ske koncentracije poar e biti ugaen.Najjednostavniji automatski stabilni sistem za gaenje poara halonom sastoji se od jedne boce, jednog cevovoda i jedne mlaznice (slika broj 31.) Takav sistem je u principu mogu, jer su potrebe za malim koliinama halona este, postoje koliina proseno tri puta manja od koliine ugljen-dioksida za istu zapreminu koja se titi.Ako je za gaenje potrebna koliina halona koja premauje i najveu bocu, onda treba postaviti vie boca povezanih za jednu zajedniku sabirnu cev. Skup vie boca povezanih na ovaj nain naziva se baterija boca. Primena rezervoara sa halonom skoro je potpuno izbaena iz upotrebe.Svaki hatonski sistem trebalo bi da se moe aktivirati na sledee naine: automatski, poluautomatski i runo na samom ventilu. Automatsko aktiviranje je omogueno preko centrale za dojavu poara, kada se na pojavu poara elektrinim ili pneumatskim putem automatski otvaraju ventili na bocama i halon izlazi cevovodom i mlaznicama u tieni prostor

1. Dimni javljai2. Centrala za dojavu poara alarmiranja, runo i automatsko aktiviranja gaenja3. Boca sa halonom4. Elektrini aktuator5. Staklena ampula6. Elektrini kablovi7. Cev8. Unutranjost tienog prostoraSlika broj 32. Najjednostavniji automatski stabilni sistem za gaenje poara halonomPoluautomatsko aktiviranje primenjuje se u sluajevima kada nije uspelo ili ne postoji automatsko aktiviranje. Tada je mogue pritiskom na dugme smeteno izvan tienog prostora aktivirati instalaciju.Runo aktiviranje omoguava da se povlaenjem osiguraa na halonskom ventilu aktivira instalacijaOpis rada sistemaU sluaju pojave poara, prvo reaguju automatski javljai poara, obino elektrini (poz. 4. na slici broj 32). Oni prenose indikaciju poara do upravljako-komandnog dela automatske instalacije (poz. 5) - iji je zadatak da aktivira instalaciju za gaenje, da da alarm (poz. 8), iskljui ventilaciju i tehnoloki proces i zatvori vrata i klapne. Trideset sekundi posle prijema impulsa i pojave zvunog alarma, otvara se ventil zone gde je dolo do poara i ventil na bocama (poz. 1), pa pogonski gas potiskuje halon iz boca kroz cevovod i mlaznice (poz. 3) do tienog prostora

Slika broj 33: Automatski stabilni sistem za gaenje poara halonom1.Baterija boca1. Zonski ventil2. Mlaznica3. Javlja poara5.Central6.Akumulatorska baterija7.Zvono8.Alarm9.SklopkaOsnovni delovi sistema utomatski stabilni sistemi za gaenje poara halonom sastoje se od sledeih delova:1. baterija boca napunjenih halonom (poz. 1);2. instalacija za ukljuivanje automatske instalacijeza gaenje poara - automatska instalacija za dojavupoara (poz. 4.5 i 6);3. cevovod za razvod halona od boca do mlaznica (poz. 3);4. ureaja za uzbunu koji se sastoji od zvona i alarmnih sirena (poz. 7 i 8) izonskih ventila sa mogunou daljinskog i runog aktiviranjaPodela automatskih stabilnih sistema za gaenje poara halonomPodela automatskih stabilnih sistema za gaenje poara halonom vri se prema nainu aktiviranja i prenoenja komandi za aktiviranje sistema za gaenje. Svi naini aktiviranja i prenoenja komandi mogu se svesti na tri osnovna naina: mehaniko, pneumatske i elektrino. Razlika izmeu ovih osnovnih naina aktiviranja i prenoenja komandi za aktiviranje sistema za gaenje su male, ali je zato sluaj kombinovanja ova tri naina, pa i primene sva tri naina na jednom automatskom sistemuMehaniko aktiviranjeMehaniko aktiviranje se obavlja pod uticajem temperature, a sile aktiviranja su teine tegova. ematski prikaz mehanikog aktiviranja automatskog stabilnog sistema za gaenje poara halonom dat je na slici broj 33.Dostizanjem odreene temperature pri pojavi poara dolazi do prskanja staklene ampule ili top linija lakotopljive legure (poz. 1) na lancima koji ostvaruju vezu ueta. Prekidom elinog ueta (poz. 2) oslobaa se teg (poz. 6) koji svojom teinom, preko razvodnog mehanizma (poz. 7), oslobaa elino ue baterije (poz. 5). Na taj nain, otvara se odgovarajui zonski ventil i oslobaa teg (poz. 8) na bateriji. Ovaj teg svojom teinom otvara boce sa halonom (poz. 9) i halon, preko sabirne cevi, cevovoda, razvodnika i mlaznica, dolazi u prostoriju, ili iznad opreme ili ureaja gde je izbio poar. Cevovodi i mlaznice nisu prikazani na slici

Slika broj 34. ematski prikaz mehanikog aktiviranja automatskog stabilnog sistema za gaenje poara halonomRuno aktiviranje moe se izvriti preko mehanizma (poz. 4), ime se oslobaa teg na kraju ueta, kao i kod automatskog aktiviranja, pa se ceo postupak aktiviranja dalje obavlja na isti nain. Pri aktiviranju instalacije mora se dati signal o pojavi poara. Ovaj se alarm ostvaruje preko elektrine sirene i mikroprekidaa. Na ovaj kontakt moe se iskljuiti ventilacija, tehnoloki proces, a signal se moe preneti na daljinuMehaniko aktiviranje je potrebno ponekad preneti na daljinu, jer je baterija udaljena. Kako prenoenje aktiviranja preko elinih uadi, duih od pedeset metara, nije preporuljivo, prenoenje komande se obavlja pneumatski ili elektrino. U tom sluaju imamo kombi-novano aktiviranje. Pneumatska ili elektrina komanda se, opet, preko tegova ili pneumatskih cilindara pretvara u mehaniku silu koja otvara boce sa balonom i ventile na razvodniku. Ako je prenoenje komande elektrino, onda se preko elektromagneta otputaju tegovi na bateriji i razvodniku.Mehaniko-pneumatsko aktiviranjeMehaniko-pneumatsko aktiviranje automatskog stabilnog sistema za gaenje poara balonom prikazano je na slici broj 34. Pri porastu temperature ponovie se isti proces kao i kod mehanikog aktiviranja. Teg komandne boce (poz. 5) otvorie komandnu bocu (poz. 6.) a preko komandnih cevovoda, nepovratnih ventila (poz. 7) i pneumatskih cilindara (poz. 8) otvorie se odgovarajui razvodni ventili i osloboditi tegovi na bateriji. Tegovi e, svojom teinom, otvoriti ventile na bocama halona (poz. 9) i halon e, preko sabirnog i magistralnog cevovoda, razvodnog ventila i mlaznica, dospeti u prostoriju gde je izbio poar. Runo aktiviranje je isto kao i kod mehanikog, s tim da se ono moe vriti aktiviranjem komandne boce. Po pravilu, runo aktiviranje moe se vriti i na bateriji, uz prethodno ostvarenje razvodnog ventila (ukoliko ima vie zona gaenja). Dobijanje signala i njegovo dalje prenoenje, iskljuivanje ventilacije i tehnolokog procesa je isto kao i kod mehanikog aktiviranjaElektrino aktiviranjeElektrino aktiviranje automatskog stabilnog sistema za gaenje poara halonom (slika broj 32) je najee korien nain aktiviranja ovog sistema i vri se preko automatskih ureaja za dojavu poara. Ureaji za dojavu poara, pored svoje osnovne funkcije da izveste o pojavi poara, imaju zadatak i da aktiviraju sistem za gaenjeAutomatski aparati sa halonomZa zatitu opreme ili ureaja u prostoriji i za zatitu manjih prostorija vrlo esto se primenjuju automatski aparati napunjeni halonom 1211 ili 1301. Ovi aparati su tako konstruisani da u potpunosti obezbeuju automatsku zatitu tokom svih 24 asa. Jednostavne su konstrukcije, vrlo su efikasni, ekonomini i pouzdani.Automatskih halon-aparata ima vie vrsta, kako po veliini tako i po nainu aktiviranja. Najee je u pri-meni aparat sa temperaturnim aktivirajuim elementom (staklena ampula), postavljenim na donjem delu aparata (slika broj 35). Njihovo aktiviranje vri se na projektnoj temperaturi, u zavisnosti od izbora, staklene ampu-le. Pri dostizanju projektovane temperature, ampula prska i halon, raspren od mlaznice, izlazi iz aparata. Svaki aparat ovog tipa je nezavisan u radu. Primena oviti aparata je naroito esta za zatitu ureaja i opreme. U ovim aparatima nalazi se halon 1211.Kod potpune zatite neke prostorije ovim aparatima, ne garantuje se njihovo jednovremeno aktiviranje, tako da je gaenje poara dovedeno u pitanje. Gaenje moe biti uspeno jedino ako se svi aparati istovremeno aktiviraju. Jednovremeno aktiviranje vie aparata moe se ostvariti samo onda kad je aktiviranje povezano sa dojavom poara (slika broj 36)

Slika broj 36. Automatski aparat sa halonomKod potpune zatite koriste se automatski aparati sa halonom 1301. U ovom sluaju se pri pojavi poara aktiviranje obavlja preko automatskih javljaa poara (poz. 1). Elektrini impuls sa centrale (poz 2.) aktivira detektor eksplozivnog punjenja,koji otvara istovremeno sve ventile na aparatima i halon ispunjava prostoriju (poz. 3). Kod ovog tipa aparata, u donjem delu, u neposrednoj blizini staklene ampule, nalazi se elektrini ak-tuator. Svi aktuatori su meusobno elektrino povezani, tako da se posle dobijanja impulsa sa centrale svi aparati (poz. 4) istovremeno aktiviraju. Elektrini aktuator (slika broj 37) se sastoji od malog barutnog punjenja i klipa, koji su smeteni u kuitu. Barutno punjenje se aktivira elektrinim putem, preko struje koju daje centrala u stanju alarma. Eksplozija barutnih gasova potiskuje klip, a ovaj velikom silom udara u staklenu ampulu, razbija je - ime se omoguuje isticanje halona iz aparata

Slika broj 37. Potpuna zatita automatskim aparatima sa halonom

Slika broj 38. Automatski aparat sa elektrinim aktuatoromVreme pranjenja halonaAutomatske stabilne instalacije za gaenje poara balonom planiraju se i projektuju tamo gde se trai velika brzina gaenja. Kod njih mora postojati veoma brzo aktiviranje i pranjenje. Ukoliko bi postojalo zakanjenje u aktiviranju instalacije, odnosno gaenja, poar bi se proirio, gaenje bi bilo oteano, poveala bi se koncentracija toksinih proizvoda raspadanja.Pranjenje instalacije posle aktiviranja zbog toga mora biti kratko, najvie 10 sekundi.U zavisnosti od planirane koncentracije i vremena pranjenja instalacije, koja ne srne biti vea od 10 sekundi, dobija se protok u jedinici vremena. Cevovodi i mlaz-nice moraju biti tako dimenzionisani da omogue planirani protok Primarni uslov gaenja poara halonom je stvaranje predviene zapreminske koncentracije od min 5% halona za vreme od 10 sekundi u cilju to breg gaenja poara kako bi se spreilo razlaganje halona pod dejstvom visoke temperature iznad 482C.U boci je halon u tenom stanju s obzirom da je pritisak u boci 42,4 bar. Za stvaranje pritiska u bocama, odnosno kao pogonski gas koristi se azot zbog svoje manje rastvorljivosti u tenom halonu u odnosu na ugljen-dioksid.Ako se u prostoriji koja se titi stalno nalaze ljudi moraju se projektom predvideti ureaji koji od momenta aktiviranja daju alarmne signale i odlau izlaenje halona 1301 tako da ljudi mogu bezbedno da napuste prostoriju, ali ne manje od 10 ni vise od 30 sekundi. Svaka prostorija mora imati svetlei pano sa natpisom GAS - NAPUSTI PROSTORIJU". Ovaj pano se aktivira istovremeno sa sirenom u trenutku kad protivpoarna centrala primi dojavu poara od dva nezavisna javljaa poara.Projektom se mora predvideti mogunost blokiranja ureaja u zateznom vremenu (10 do 30 sekundi).ora predvideti mogunost runog aktiviranja stabilnog ureaja pomou runog tasteraPri izlasku iz mlaznica halon stvara pritisak u zatvorenom prostoru. U najveem broju sluajeva ovaj stvoreni pritisak ne zahteva postavljanje posebnih oduaka. Poro-znost, nezaptivenost prozora i vrata pruaju mogunost oduka, pa nema potrebe za ugradnjom posebnih otvora za ventilaciju - oduaka. Ali, ako se halon ubacuje u prostorije koje su potpuno zaptivene, potrebno je napraviti otvore - oduke za ventilacijuUputstvo za sluaj poaraUputstvo za sluaj poara je sastavni deo projekta. U njemu treba da stoji sledee: Nakon aktiviranja stabilnog ureaja za gaenje potrebno je da obuena lica, sa izolujuim aparatima za zatitu organa za disanje izvre pregled prostorija, utvrde da li je poar ugaen i provere da li ima onesveenih lica u prostorijama. Ako je lice pretrpelo toksiko dejstvo halona treba ga izneti na sve vazduh. Pri tom izbegavati davanje aponefrina (adrenalina) i slinih lekova.Nakon izvrenog gaenja poara (ne ranije od 30 minuta) izvriti otvaranje protivpoamih klapni u ventila cionim kanalima i ukljuiti ureaj za odsisavanje vazduha zajedno sa halonom, dimom i otrovnim produktima razlaganja halona na visokim temperaturama. Ponovni ulazak u prostorije dozvoljen je tek nakon 1 sata rada ureaja za odsisavanje, odnosno kada se izvri 12-15 izmena vazduha u prostorijama u kojima je dolo do aktiviranja sta bilnog ureaja za gaenje (s obzirom da je halon pet puta tei od vazduha, reetke za odsisavanje moraju biti pri podu).

INERTNA SREDSTVA ARGONITIG-55 I ARGON IG-01 MOGUNOSTPROIZVODNJE I PRIMENEAzot, argon, ugljen-dioksid kao i njihove smee nalaze danas iroku primenu kao sredstva za gaenje poara i preventivnu zatitu od poara i eksplozije. Standardom NFPA-National Firc Protection Asociatin 2001 (Primena istih sredstava za gaenje poara) verifikovano je 11 sredstava meu kojima su i inertna sredstva gasovi IG-01 i IG-55.Tabela 1 - Kvalitet istih inertnih sredstava (NFPA 2001)NAZIV INERTNIH SREDSTAVAIG-01IG-55

Sadraj u % (po zapremini)Ar99,9Ar505 N2 505

Sadraj vode, u % (po masi)maksimum 0,005maksimum 0,005

Inertni gasovi poare gase fizikim putem, zaguiva-njem. Pri tome zapreminska koncentracija inertnih gasova mora smanjiti zapreminsku koncentraciju kiseonika u vazduhu na 15 % ili nie. Pojam istog sredstva za gaenje podrazumeva: da sredstvo ima sposobnost gaenja poara, prvenstveno poara sa plamenom da ne provodi elektrinu struju

da posle isparavanja nema nikakvog ostatka

da ima ekoloka svojstva je najrasprostranjeniji gas i glavni sastojak atmosfere (78,3% zapreminskih, odnosno 75,5 teinskih delova). To je gas bez boje, ukusa i mirisa, ne gori niti potpomae gorenje i nije toksian. Teko stupa u hemij-ske reakcije sa drugim elementima i jedinjenjima. Lo je provodnik toplote i elektriciteta. Slabo se rastvara u vodi i drugim rastvaraima. Kao gas laki je od vazduhaArgon spada u retke inertne atmosferske gasove. Sadraj argona u atmosferi je 0,93% zapreminskih delova. To je gas bez boje, ukusa i mirisa, ne gori niti potpomae gorenje i nije toksian. Argon je veoma inertan i ne stupa ni u kakve hemijske reakcije, odnosno ne gradi nikakva jedinjenja. Slabo se rastvara u vodi.Proraun koliine Ar za gaenje poaraPotrebna koliina Ar za gaenje poara odreenog poara izraava se zapreminskom koncentracijom (u %) po jedinici zapremine.Teorijska zapreminska koncentracija Ar za gaenje izraunava se na zapreminske koncentracije kiseonika u vazduhu od 21% na 15% kada se prekida proces sago-revanja, odnosno gasi poar (min. zapreminska koncentracija Ar).Ova teorijska zapreminska koncentracija odnosi se na sve gasove koji imaju zaguujui efekat (npr CO2, iner-gen i dr.) odnosno koji smanjuju zapreminsku koncentraciju kiseonika. Ovo ne vai za gasove koji hemijskim efektom gase poar (haloni,).Minimalnu zapreminsku koncentraciju Ar treba poveati faktorom sigurnosti od 20%, tako da se dobija praktino minimalna koncentracija od 34% (28,5 x 1,2 = 34,2).Minimalna praktina koncentracija od 34% izraava se u masi Ar po jedinici zapremine (kg/m3), je 1 kg.Ar, pri normalnim uslovima, zauzima oko 0,561 (m3) zapremine, pa za koncentraciju od 34% sledi:Ar kg 34% = 0,61 (kg/m3)Gas u bocama jedinine zapremine 10,7; 20; 40; 67,5 ili 80 lit ili baterijama nalazi se na visokom pritisku od 160 bar.Opis funkcionisanjaKao to je ve reeno, sredstvo za gaenje poara (Ar) se skladiti u gasovitom stanju u boce pod pritiskom od 160 bar-a. Zavisno od potrebe za gasom vie boca se povezuju u jednu bateriju. Iskljuivanje baterija boca vri se elektrinim PAE ili pneumatskom deblokadom mehanike iskljuenja u ormanu.Jedan mehaniki ureaj za pomeranje doputa da istie argon tek nakon odreenog vremena upozorenja, koje je unapred regulisano. Isticanje argona iz boce se oitava preko jednog mehaniko-optikog pokazivaa (manometar), koji se nalazi na svakoj pojedinanoj boci.Preko prekidaa na ormanu iskljuenja, mogue je iskljuenje svih elektro pogona i aparata kao i dalje eksterno elektrino zadavanje signala u zatitnom podrujuINERGEN

Najbolje efekte, do sada, u procesu gaenja poara u zatvorenim prostorima pokazali su halogenizirani ugljo-vodonici, poznati pod nazivom haloni. Ovim gasom, uglavnom, se titi skupa elektronska oprema raunskih centara, vrednosni papiri u bankama, dragoceni predmeti u muzejima i si. Dobra osobina halona je u tome to svojim dejstvom prilikom gaenja ne oteuje tienu opremu. Meutim, pored svojih dobrih osobina, halon ima i nedostatke koji se ogledaju u prvom redu zbog njegove toksinosti, pri razlaganju na povienim temperaturama, i ugroavanju ozonskog omotaa Zemlje. Da bi se smanjilo razaranje ozonskog omotaa, Montrealskim protokolom (1987. god.) zabranjena je proizvodnja i upotreba freona ijoj hemijskoj grupi pripadaju i haloni (fiuor, hlor, uglje-nik).Odmah po zabrani proizvodnje halona, prestalo se i sa projektovanjem novih stabilnih sistema za gaenje poara koji koriste ovaj gas. Posle usvojene inicijative o zabrani korienja halona u stabilnim sistemima za gaenje poara, mnogi postojei tieni objekti ostali su bez zatite. Meutim, istraivanja su usmerena na iznalaenje novog gasa koji bi u potpunosti mogao da zameni halon, a da ne teti ivotnoj sredini. Jedno od reenja naeno je u inertnim gasovima, i to smei azota, argona i ugljen-dioksida, pri emu je ovom gasu dat naziv INERGEN

Inergen je smea tri prirodna gasa: azot 52%, argon 40% i ugljendioksid 8%, sa odlinim karakteristikama za gaenje poara u objektima gde se nalazi skupa elektronska oprema i vrednosni papiri.Poreenje inergena sa vazduhom prikazano je u tabeli 1:Tabela 1 Procentualni sastav vazduha i inergenaVAZDUH INERGEN

78%AZOT(N2)52%

21%KISEONIK(02)

1%ARGON (Ar)40%

0,03%UGLJEN-DIOKSID (CO2)8%

Odmah posle zabrane korienja halona istraivanja su usmerena na iznalaenje alternativnih reenja i novog gasa koji bi u potpunosti zamenio halon namenjen stabilnim sistemima za gaenje poara.Savremena zatita od poara postavila je zahtev, da novi gas bude gas budunosti, koji e da zadovolji tri vana uslova:1. zatitu materijalnih dobara2. zatitu ljudskih ivota 3. da ne zagauje ivotnu sredinu

1. Zatita ljudskih ivotaa. Nema opasnosti od guenjaRevolucionarni aspekt primene INERGENA je u tome to je potpuno eliminisana opasnost od guenja ljudi koji su zarobljeni u prostoriji zahvaenoj poarom. Smanjeni procenat prisustva kiseonika zamenjen je prisustvom ugljen-dioksida tako da su obezbeeni uslovi za normalno disanje ljudi. Osim toga, nema nikakvih otrovnih nuz-produkata.

b.Evakuacioni putevi su bezbedniInergen, prilikom isticanja iz stabilnih instalacija za automatsko gaenje poara stvara maglu tako da su svi evakuacioni putevi u istom stanju kao pre aktiviranja ovog sistema.c.Nema pojave otrovnih nuzproizvoda na visokojtemperaturi poaraInergen je smea prirodnih gasova tako da, prilikom gaenja poara, nema pojave tetnih ili otrovnih nuzproizvoda.Halon, kao i alternative na bazi halogenih elemenata, su hemijski proizvodi koji se na visokim temperaturama u poaru razlazu na supstance tetne po ljudsko zdravlje.Zatita ljudskih ivota odnosi se na sledee injenice. Fizioloki uravnoteena koliina ugljen-dioksida u inerge-nu pospeuje disanje, to znai da je organizam opskrbljen dovoljnom koliinom kiseonika, ak iako je koncentracija kiseonika u prostoriji smanjena na svega 12%.U normnalnoj atmosferi vazduh priblino sadri 21% kiseonika i 0,03 do 1,0% ugljen-dioksida pri ijoj koncentraciji nema prepoznatljivih tetnih efekata po oveka tokom celog ivota. Pri veoj koncentraciji ugljendioksida od 1% pojaava se respiratorna stimulacija i tekoe u disanju, jer se smanjuje sadraj kiseonika. Smanjenjem koliine kiseonika na 15% u atmosferi prestaje proces gorenja zapaljivih materija.Pri gaenju poara inergenom u zatvorenom prostoru sadraj kiseonika se redukuje na 12,5%, a poveava sadraj ugljen-dioksida na 3%

Laboratorijskim ispitivanjem je utvreno da inergen ne utie na disajne organe i kardiovaskularni sistem kod ljudi. Lica koja se nau u atmosferi ovog gasa pri gaenju poara nisu ugroena i mogu izvesno vreme boraviti u prostoriji, to nije sluaj pri gaenju poara halonom ili ugljen-dioksidom.Inergen je ispitan i proveren od strane mnogih svet-skih medicinskih institucija. Ove institucije su odobrile primenu inergena kao beztetnog sredstva za gaenje poara u prostorijama u kojima borave ljudi.Uticaj inergena na ljude je potpuno ispitan. Hiljade ispitanika je izloeno njegovom uticaju tako da je pouzdano zakljueno da korienje inergena nema nikakvih negativnih uticaja na ljudsko zdravlje.2. Zatita ivotne sredinea.Zatita ozonskog sloja u atmosferiInergen je komponovan od prirodnih supstanci koje se nalaze u atmosferi oko nas. Kada inergen obavi svoju funkciju gaenja poara, njegove komponente nastavljaju svoju prirodnu funkciju u vazdunoj atmosferi.b.Nema tetnih uticaja na prirodnu sredinuUgljen-dioksid, koji je prisutan u inergenu, dobijen je kao proizvod prirodnih procesa, tako da ne izaziva efekat globalnog zagaivanja ivotne sredine.Zatita ivotne sredine ogleda se u tome to se ne razara ozonski omota, jer je inergen u potpunosti sastavljen od prirodnih gasova koji se nalaze u atmosferi (azot, argon i ugljendioksid). Kada se inergen ispusti iz sistema za gaenje poara njegovi sastavni elementi samo nastavljaju svoju prirodnu ulogu u atmosferi.3. Zatita materijalnih dobaraa. Brzina korienja prostorije posle gaenja poaraJedna od najveih mana halonskih sistema je potreba izvoenja posebnih ventilacionih sistema za uklanjanje halona iz prostorije posle gaenja poara. Zbog toga, potrebno je dugo vreme do stvaranja bezbednih uslova za nesmetan ulazak i boravak ljudi.Meavina, od koje je sainjen inergen, efikasno rea-va ovaj problem jer se njene komponente, posle gaenja poara, odmah vraaju u svoju prirodnu sredinu - u atmosferu tako da se prostorija moe odmah koristiti, bez ikakve opasnosti po ljude.

b.Nema opasnosti od korozijePrilikom gaenja poara halonom, jedan od produkata koji nastaje jeste i hidrogenfluorid, visoko korozivna kiselina.Inergen, na visokim temperaturama, ne reaguje he-mijski tada nema nikakvih korozivnih nuzproizvoda.c.Neznatan rizik prilikom gaenja elektrinih instalaija i ureajaPrimena inergena kod gaenja zapaljivih elektrinih instalacija i ureaja ne prouzrokuje porast statikog elektriciteta.Inergen smanjuje vlanost tako da to, neposredno, smanjuje elektroprovodljivost lokalne atmosfere u prostoriji.Zatita imovine sastoji se u tome to inergen ne prouzrokuje koroziju materijala i ne oteuje elektronsku i drugu vrednosnu opremu pri gaenju poara

PROCES GAENJA POARA INERGENOMInergen prekida proces gorenja na taj nain to ispunjava zatvoreni prostor, istiskuje vazduh i tako menja kvantitet gasa u zatvorenom prostoru. Smanjuje koliinu kiseonika ispod 15%, do nivoa na kom veina zapaljivih materija nee vie goreti. Istovremeno poveava koliinu ugljen-dioksida izmeu 2 i 4,5% i time stimulie ljudsko disanje.Optimalni rezultati pri gaenju se postiu kad je koncentracija kiseonika u prostoru koji se titi izmeu 12 i 14%, a koncentracija ugljen-dioksida izmeu 3 i 5%.Na slici 3 - prikazani su uporedni procesi gaenja poara (voda, pena, halon).

KARAKTERISTIKE INERGENA

Ovaj gas ima dobre osobine koje se ogledaju u sle-deem: ne kodi ljudima, ne zagauje ivotnu sredinu, nije toksian, ne prouzrokuje koroziju materijala, ne oteuje elektronsku i drugu vrednosnu opremu kod gaenja poara, ne oteuje ozonski omota, ne stvara maglu pri gaenju poara (nevidljiv gas), i ima nisku specifinu pro-vodljivost.

HalonInergenCO2

Produkti raspadanjaOtrovni sporedni proizvodi - kiseline s halogenom (tj. gas fosgen) koje su otrovne i korozivneNema tetnih sporednih proizvodaMogue kondenzacije, kratko kruenje

Vreme zadravanja gasa (koliko e dugo ugu-enje trajati)Brzo e, izai iz propusnog prostora.Integritet prostora je znaajanPotpuno je iste gustine kao i vazduh, znai dugo vreme zadravanja. Integritet prostora nije od posebnog znaajaGui od vazduha. Integritet prostora je veoma vaan iz razloga vanih za ivotnu bezbed.

Proiavanje prostoraGas je otrovan. Otrovni su i sporedni produktiGas nije otrovan. Nema otrovnih sporednih produkataGas je smrtonos.

VidjivostBela magla u prvih trideset sekundiNevidljiv gas. Nema zamagljenja.Formira se bela magla do 10 minuta i zamagljuje izlaze

Statiko irenje i jaa voltaaTenost u cevima -statiko irenjeSmanjeno statiko irenje -gas u cevimaTenost u cevima -statiko irenje

Vreme oputanjaVatra se mora u ranom stadijumu suzbiti zbog otrovnih sporednih proizvodaFleksibilniji. Poeljno kasno izlazno vreme, ali nije neophodno.Automatski sistem ne moe biti upotrebljen u oblastima naseljenim ljudima

Rizinost blizine gasaRizino. Tenost u cevimaNije rizino. ist gas.Rizino. Tenost u cevima.

Konfiguracija rezervoara (boca)Mora biti vertikalan, jedino ako nije u obliku specijalnog sifonaMoe biti postavljen i bono (nema sifona). Gas je manje promenljiv (ispariv) od tenostiIsto kao i kod halona.

CeviProtok u dve faze i potreban veliki prenik (brzo pranjenje).Gas u cevima, tako da nema protoka u dve faze.Potreban protok u dve faze.

Poar A klaseNema efekta kod snanih poara A klase.Vreme zadrke dozvoljava jae uguenje.Ne moe brzo da ugui poar klase A

SKLADITENJE INERGENAInergen se uva u bocama pod pritiskom. Baterija boca sa inergenom data je na slici 4Pritisak u bocama je 150 bara. Boce su napunjene inergenom kao to je prikazano u tabeli 3.Tabela 3 Koliina inergena u bocamaZapremina boce u litrimaKoliina inergena u boci u kgKoliina inergena u boci u m3

8015,513

6715,511

409,26,5

276,24,3

13,43,12,2

Standardne boce koje se najvie koriste su boce od 80 litara. Jedna baterija boca moe-da sadri max. 100 boca. To je broj boca u bateriji koji je ekonomski i tehniki opravdan.Za prostore zapremine manje od 100m3 koriste se boce od 67,40,27 ili 13,4 litara.Instalacija mora da ima boce iste zapremine.Koliina gasa u bocama se kontrolie kontaktnim manometrima

Baterija boca sa inergenom i pripadajuom opremom ne sme biti ugroena poarom izloena sunanim zracima. Zato se mora smestiti u posebnu prostoriju minimalne otpornosti na poar od 90 minuta. Ova prostorija treba da bude u blizini prostora koji se titi. U ovoj prostoriji se ne smeju nalaziti drugi ureaji koji mogu uticati na rad instalacije.Dozvoljena temperatura u ovoj prostoriji je od 0 do 50C.Izlaz iz ove prostorije treba predvideti direktno sa spo-Ijne strane, ili na stepenite i hodnike koji vode direktno van objekta.Iz jedne baterije boca moe se tititi vie prostorija, s tim da svaka prostorija koja se titi predstavlja poseban poarni sektor.

POTREBNE KOLIINE INERGENA ZA GAENJE POARAPotrebna koliina inergena za gaenje poara zavisi od namene prostora koji se titi, tako da je kod zatite raunarskih centara potrebno: 0,51 m3 inergena za 1m3 tienog prostora, ili za distributivne centre i prostorije u kojima se uvaju vrednosni papiri (0,47m3 /m3).Moe se zakljuiti da je za gaenje istog poara znatno potrebna vea zapremina za smetaj inergena nego halona. Ovo bi bio jedan od nedostataka primene inergena za gaenje poara

Instalacija za automatsko gaenje poara inergenom je najslinija instalaciji za automatsko gaenje poara ugljen-dioksidom, s tim to instalaciji sa inergenorn nije potreban zadrziva aktiviranja pa je vreme ispune ovim gasom prostorije koja se titi znatno krae.Prostori koji se tite inergenom ne moraju da imaju sistem havarijske ventilacije.Ovakva instalacija slui za potpunu zatitu (za gaenje celog tienog prostora). Inergen se dovodi u tienu prostoriju pomou cevovoda i mlaznica. Pre aktiviranja instalacije za gaenje, moraju se automatski iskljuiti tehnoloki proces, svako prinudno strujanje vazduha (ventilacija i klimatizacija) i automatski zatvoriti svi otvori u tienoj prostoriji (vrata, prozori, klapne), preko pobud-nog signala na dojavnoj centrali, kako bi se mogla postii potrebna koncentracija gasa za gaenje.Stabilna automatska instalacija za gaenje poara inergenom prikazana je na slici 6, gde je:1 - baterija boca .2 - brzo otvarajui ventili

3 - ruica za aktiviranje cevovoda4-cevovod5 - elektrini pokreta

6 - mlaznica7 -javlja poara8 - tabla za detekciju i kontrolu

9 - runo aktiviranje10-sirena

Jedna mlaznica za inergen pokriva max. 30 m tie-noig prostora kada visina tienog prostora nije vea od 5 metara.

NAIN AKTIVIRANJA INSTALACIJEInstalacija se aktivira preko sistema za automatsku dojavu poara u dvozonskoj zavisnosti, s tim to postoji i mogunost runog aktiviranja.Nain aktiviranja pilot boce je elektrini preko elektro magnetnog ventila dok se boce aktiviraju pneumatski preko pneumatskih ventila, slika 8.

1. ruica za aktiviranje2. nepovratni ventil3. nepovratni ventil pilot boce4. sigurnosni ventil5. ureaj za pneumatske aktiviranje6. crevo DN 87. elektromagnetni ventil SF-1 (24V, 11Q)8. elektromagnetni ventil SF-1 ("EX")9. zvuni signal (220V, 24V)10. svetlosna lampa (220V, 24V)11. kontrolna tabla12. taster za runo aktiviranje13. cevovod za aktiviranje14. pilot boca15. boce napunjene inergenom16. brzootvarajui ventil na bocama svi 12-817. crevo DN 1018. kontaktni manometar19. sabirna cev20. oslonac sabirne cevi21. reducir pritiska22. mlaznica23. oslonac, ram za boce24. oslonac za mlaznicu25. cevovod pilot boceKod instalacije su sve komande elektrine. U sluaju poara, u tienom prostoru dolazi do aktiviranja automatskih javljaa poara. Elektrini impuls se prenosi do centrale za dojavu poara gde se vri njegovo pojaanje, kako bi se omoguilo aktiviranje pilot boce i zonskih ventila. Gas iz komande pilot boce aktivira bateriju boca, iz koje inergen odlazi ka tienom prostoru. Pri aktiviranju automatskih javljaa, istovremeno se vri i ukljuivanje alarmnih ureaja. Pored automatskog postoji mogunost i runog aktiviranja.Svi delovi instalacije koji troe elektrinu energiju moraju se napajati iz dva nezavisna izvora elektrine energije, od kojih jedan mora biti akumulatorska baterija predviena za najmanje 48 asova rada. Napajanje elektrinom energijom mora biti pouzdano. Provodnici koji slue za snabdevanje elektrinom energijom ne smeju da se koriste za napajanje drugih potroaa. Oni se moraju potpuno zatititi. To se obezbeuje njihovim voenjem kroz posebne kanale, kroz koje ne prolaze drugi elektrini provodnici, pri emu njihova trasa ne treba da prolazi kroz i pored prostorija sa visokim poarnim optereenjem.Ukoliko se ovi provodnici vode kroz kanale sa ostalim provodnicima, treba ih itavom duinom preprskati zatitnom poarnom masom, koja e omoguiti zadravanje njihovih elektrinih karakteristika za vreme poara.Napojni provodnici koji se kroz objekat vode nezatieni, van kanala, moraju se itavom duinom od izvora elektrine energije do instalacije titi od poara zatitnim premazom.Na slici 9. prikazan je nain aktiviranja instalacije za gaenje poara inergenom.

ZAKLJUAK

Na osnovu injenica reprezentovanih u radu, moe se konstatovati sledee:1. Primena halona za gaenje poara zabranjena je usvajanjem Montrealskog protokola. Ova zabrana je usledila zbog toga to je dokazano da je halon jedno od jedinjenja koje razara ozonski omota. Razaranjem ozonskog omotaa ugroava se zdravlje oveka, menja klima i biosfera.2. Do potpune primene alternativnog sredstva za ga enje poara, mogu se koristiti postojee stabilne instalacije za gaenje poara. Viak halona za industrijske potrebe bie reciklovan ili uniten sredstvima koja nee tetiti ivotnoj sredini.

3. Inergen je jedno od alternativnih sredstava koje se primenjuje umesto halona u stabilnim sistemima za gaenje poara. Ovo sredstvo je smea tri prirodna gasa (azot 52%, argon 40%, ugljen-dioksid 8%), koji prilikom razgradnje kod gaenja poara nastavljaju svoju prirodnu ulogu u atmosferi. Prednost inergena u odnosu na halon je u tome to se njegovim isputanjem u atmosferu pri gaenju poara ne razgrauje ozonski omota. Prime-nom inergena za gaenje poara zadovoljena su tri vana uslova: tite se materijalna dobra, ljudski ivoti, i ne zagauje se ivotna sredina.AUTOMATSKI STABILNI SISTEMI ZA GAENJE POARA PRAHOMAutomatski stabilni sistemi za gaenje poara prahom upotrebljavaju se u vrlo retkim i specifinim sluajevima, najee kada su za gaenje poara svi drugi automatski stabilni sistemi - neprimenljivi.Prah je univerzalno sredstvo za gaenje poara, koji gasi poare uguujue i antikatalitiki. Prahom se mogu gasiti i elektrini ureaji pod naponom. Potpuno je neot-rovan, nekodljiv i otporan na niske temperature.Veliki mu je nedostatak sklonost ka sleganju i grud-vanju, to je i glavni razlog za vrlo retku primenu automatskih stabilnih sistema za gaenje poara prahom.Sastavni delovi sistemaAutomatski stabilni sistem se sastoji iz sledeih delo-va (slika broj 38): rezervoara za prah, boce za pogonski gas sa mehanizmom za aktiviranje sistema, cevovoda; mlaznica, elemenata za aktiviranje i upravljanje i ureaja za signalizaciju i alarm.Od elinih boca sa pogonskim gasom, pa dalje, sve do izlaznih mlaznica, sistemi su isti, jedino se elementi za aktiviranje, koji e na neku od indikacija poara otvoriti boce, meusobno razlikuju. Ako je temperatura indikacija poara, onda je mehaniki sistem sa topljivim elementima ili ampulama ili temperaturi javljai poara. Ako je dim indikacija poara, postavljaju se jonizacioni javljai.Automatski stabilni sistem za gaenje poara prahom koji se koristi za zapreminsko gaenje prostora gde se nalaze ljudi mora imati pouzdan sistem zvune signalizacije, a gaenje se moe zapoeti tek posle datog zvunog signala, tako da sva lica mogu napustiti prostor koji se titi. Vreme od poetnog zvunog signala za uzbunu do gaenja ne treba da bude vee od 30 sekundi

Opis rada sistemaPrah za gaenje se nalazi u posebnom rezervoaru u koji se uvodi pogonski gas (ugljendioksid, azot ili vaz-duh), koji svojom pogonskom energijom nataloeni prah iz sistema dovodi na mesto poaraAktiviranje sistema se vri automatski (preko automatskih javljaa poara), a moe biti mehaniko, pneu-matsko i elektrino - ili kombinacija navedenih naina. Sistem mora da ima i mogunosti poluautomatskog aktiviranja (pritiskom tastera) i runo, na samom sistemu.Ako prostori koji se tite imaju otvore (vrata, prozori i si.), ovi treba automatski da se zatvaraju pri gaenju. Isto tako, svi pogonski ureaji treba da se automatski iskljue iz rada (ventilacija, klimatizacija, elektropogoni i dr.).Otvori koji se ne mogu zatvoriti ne smeju po svojoj ukupnoj povrini biti vei od 3% zapremine tienog prostora. Ako otvori premauju ovu povrinu, mora se i koliina praha poveati. Otvori koji se ne mogu zatvoriti moraju biti opremljeni dopunskim mlaznicama za prah.Kod dobro zaptivenih prostora, kod kojih se pri gaenju moe stvoriti vei pritisak (dozvoljeni pritisak je 350 mm VS), moraju se na najviem mestu prostorije postaviti automatski ureaji za rastereenje pritiska.Potrebna koliina praha za gaenjeMinimalna potrebna koliina praha za gaenje iznosi 1kg/m3 zapremine tienog prostora prema DIN-u 14492.Automatskim stabilnim sistemom moe se vriti zatita vie odvojenih prostora ili objekata, s tim to se potrebna koliina praha odreuje prema najveem prostoru, odnosno objektu. Ovakav sistem mora za svaki prostor da ima poseban zonski ventil.Vreme isticanja prahaOd najvee vanosti za efikasnost gaenja je da potrebna koliina praha bude dovedena na mesto poara za vreme koje ne srne da bude vee od 30 sekundiMlazniceMlaznice slue da raspre prah po tienom prostoru. Raspored treba da im je takav da oblak praha ispuni brzo prostor koji se titi. Njihov izbor se vri prema veliini protoka i prema povrini koju mogu pokriti.AUTOMATSKI STABILNI SISTEMI ZA GAENJE POARA VODENOM PAROMAutomatski stabilni sistem za gaenje poara vodenom parom preporuuje se u onim industrijskim pogonima koji za svoje tehnoloke potrebe stalno koriste velike koliine vodene pare i gde se vodena para moe koristiti za gaenje kada se pojavi poar.Gaenje vodenom parom se zasniva na principu smanjivanja procenta kiseonika u vazduhu, do take kad prestaje gorenje, na nain koji je slian gaenju poara ugljen-dioksidom ili drugim internim gasovima.Automatski stabilni sistem za gaenje poara vodenom parom najvie se primenjuje za gaenje poara u suarama drveta i tekstila, kanalima i dimnjacima gde se mogu pojaviti i taloiti gorivi sastojci garei, cevnim i kablovskim kanalima, kompresorskim gasnim stanicama i slino.Opis rada sistemaNa slici broj 39. prikazana je ema rada stabilnog sistema za gaenje poara vodenom parom.Pri pojavi poara u tienom prostoru, automatski jav-Ija poara (poz. 7) alje impuls do protivpoarne centrale (poz. 5), posredstvom koje se otvara elektromotorni ventil (poz. 1.), ime se omoguava prolaz vodenoj pari prema perforiranim cevovodima (poz. 3.), koji se postavljaju na visini 200-300 mm od poda prostorije i imaju zadatak da pravilno raspodele vodenu paru po tienom prostoru. Otvori na cevovodima se postavljaju tako da struja vodene pare bude horizontalno upravljena unutar tienog prostora. Cevovodi se postavljaju pod nagibom, sa ureajima za isputanje sakupljene kondezovane vodene pare. Svaki sistem za zapreminsko gaenje poara treba da bude opremljen sirenom (poz. 6) koja se ukljuuje 30 sekundi pre isticanja vodene pare - da bi se izbe-gle opasnosti od povreda i opekotina osoblja

Pre isticanja vodene pare, komande sa protivpoarne centrale treba da iskljue tehnoloki proces proizvodnje i prinudnu ventilaciju.Razvodni ventili sistema treba da se nalaze izvan prostora koji se titi, na mestu koje je lako pristupano.Potrebna koliina vodene pareZa gaenje poara se u principu koristi suva zasiena vodena para, a dozvoljava se korienje pregrejane i povratne vodene pareDa bi se spreilo dalje gorenje, potreban je vei pro-cenat vodene pare nego to je to sluaj sa internim gasovima koji slue za gaenje poara. Za uspeno gaenje je neophodno stvoriti koncentraciju vodene pare u vazduhu od 35%