Šta Su Poremećaji Ličnosti

  • Published on
    20-Dec-2015

  • View
    221

  • Download
    3

Embed Size (px)

DESCRIPTION

jjjjj

Transcript

<p>TA SU POREMEAJI LINOSTI?Poremeaji linosti uzrokuju dugotrajne obrasce unutranjeg doivljavanja i ponaanja koji odstupaju od oekivanja drutva u celini, koji su proimajui, kruti i stabilni tokom vremena i koji vode nelagodnosti ili loijem funkcionisanju.Linost se danas sagledava kao kompleksan obrazac duboko usaenih psiholokih karakteristika koje su najveim delom nesvesne, teko promenljive i koje se automatski ispoljavaju u gotovo svakoj oblasti funkcionisanja. Line karakteristike ili osobine se ispoljavaju na kontinuumu socijalnog funkcionisanja. Poremeaji linosti odraavaju osobine linosti koje se neadekvatno koriste i koje postaju maladaptivne. Do odreene mere ova klasifikacija je proizvoljna.Neka odstupanja mogu biti sasvim blaga, uz veoma mali uticaj na ivot osobe, kod kue ili na poslu; druga mogu prouzrokovati velike posledice kako u porodici, tako i u drutvu. Specifine situacije ili dogaaji predstavljaju okida za ponaanja karakteristina za poremeaje linosti. Uopte uzev, osobe sa poremeajem linosti imaju potekoe u slaganju sa drugim ljudima i mogu biti razdraljive, zahtevne, neprijateljski nastrojene, plaljive ili manipulativne.SIMPTOMI POREMEAJA LINOSTIPotekoe u slaganju sa drugim ljudima. Mogu biti razdraljivi, zahtevni, neprijateljski nastrojeni, plaljivi ili manipulativni.Obrasci ponaanja znaajno odstupaju od drutvenih oekivanja i ostaju postojani tokom vremena.Poremeaj zahvata miljenje, emocije, meuljudske odnose i kontrolu impulsa.Obrazac je nefleksibilan i javlja se u irokom spektru situacija.Obrazac je stabilan ili dugotrajan, sa poetkom u detinjstvu ili adolescenciji.Poremeaji linosti postoje u razliitim oblicima. Klasifikacija poremeaja linosti je proizvoljna (didaktika). Svaka osoba je, meutim, jedinstvena i moe ispoljavati meavine obrazaca.UZROCI POREMEAJA LINOSTIPoremeaji linosti, najverovatnije, proistiu iz kompleksne interakcije ranih ivotnih iskustava, genetskih i sredinskih faktora. U principu, genetski faktori doprinose biolokim osnovama modanog funkcionisanja i osnovnoj strukturi linosti. Ova struktura onda utie na to kako e individua odgovarati na ivotna iskustva i drutveno okruenje. Tokom vremena, svaka osoba razvija specifine obrasce ili naine doivljavanja sopstvenog sveta, kao i oseanja, miljenja, prevazilaenja i ponaanja.Iako se do dananjeg dana malo zna o moguim biolokim korelatima poremeaja linosti, osobe sa poremeajem linosti mogu imati poremeenu regulaciju modanih kola koja kontroliu emocije. Ova potekoa, u kombinaciji sa psiholokim i socijalnim faktorima kao to su zlostavljanje, zanemarivanje ili odvajanje, ini da osoba bude pod veim rizikom od razvijanja poremeaja linosti. Snana privrenost unutar porodice ili mree podrke ljudi van porodice, u koli i u zajednici, pomau individui da razvije snaan oseaj samopotovanja i snane mehanizme odbrane. Prilike za lini razvoj i za razvijanje jedinstvenih sposobnosti mogu ojaati predstavu osobe o sebi samoj. Ovako podravajua okolina moe pruiti izvesnu zatitu od razvijanja poremeaja linosti.Za bioloki predisponirane osobe glavni razvojni izazovi koji su sastavni deo adolescencije i ranog odraslog perioda odvajanje od porodice, identitet i nezavisnost mogu biti faktori koji dovode do pojave poremeaja linosti. Ovo moe objasniti zato poremeaji linosti obino i poinju u tim godinama.VRSTE POREMEAJA LINOSTIGranini poremeaj linosti:nestabilnost meuljudskih odnosa, identiteta i afekta, kao i naznaena impulsivnost.Antisocijalni poremeaj linosti:Zanemarivanje ili krenje prava drugih ljudi.Histrionini poremeaj linosti:prekomerna emocionalnost i traenje panje.Narcistiki poremaj linosti:grandioznost, potreba za divljenjem i nedostatak empatije.Izbegavajui poremeaj linosti:socijalna inhibicija, oseanje neadekvatnosti i preosetljivost na negativno ocenjivanje.Zavisni poremaj linosti:podreeno i zavisno ponaanje povezano sa prekomernom potrebom da o osobi neko brine.Shizoidni poremeaj linosti:otuenost od socijalnih relacija i ogranien raspon emocionalnog ispoljavanja.Paranoidni poremeaj linosti:nepoverenje i sumnjiavost, pri emu se motivi drugih ljudi tumae kao zloudni.Opsesivno-kompulzivni poremeaj linosti:preokupiranost urednou, perfekcionizmom i kontrolom.Shizotipalni poremeaj linosti:akutna nelagodnost u bliskim meuljudskim odnosima, kognitivne ili perceptivne distorzije i ekscentrinosti u ponaanju.KOLIKO SU ESTI POREMEAJI LINOSTI?Procene prevalencije dijagnoze bilo kog poremeaja linosti u SAD (na primer) kreu se od 6 do 9%, zavisno od kriterijuma koji je korien za definisanje. Epidemioloke studije najee ocenjuju i izvetavaju o antisocijalnom poremeaju linosti. Istraivanjem sprovedenim u Ontariju 1991. godine, procenjeno je da je jednogodinja stopa prevalencije antisocijalnog poremeaja linosti u optoj populacijibila 1,7%. Prema Edmontonskoj studiji iz 80-ih godina, 1,8% populacije imalo je antisocijalni poremaj linosti tokom estomesenog perioda pre istraivanja, dok je 3,7% imalo antisocijalni poremeaj linosti u nekom trenutku svog ivota. Procene prevalencije ostalih poremeaja linosti kreu se od 1 do 10% populacije.KOJI SU EFEKTI I POSLEDICE POREMEAJA LINOSTI?Iako se poremeaji linosti obino javljaju u adolescenciji ili ranom odraslom dobu, mogu postati evidentni i u srednjem ivotnom dobu. Do odreenog nivoa, vreme javljanja zavisi od vrste poremeaja linosti i situacije ili dogaaja koji okruuju pojedinca. Na primer, granini poremeaj linosti se najee javlja u adolescenciji i ranom odraslom dobu a postaje manje upadljiv do srednjeg ivotnog doba. Sa druge strane, narcistiki poremeaj linosti moe ostati neotkriven do srednjeg ivotnog doba, kada osoba poinje da razvija "oseaj za onoto je propustila u ivotu" ili se suoava sa linim ogranienjima.S obzirom na to da se poremeaji linosti razvijaju u periodu adolescencije ili ranog odraslog doba, oni se javljaju u vreme kada veina ljudi razvija vetine odraslih, uspostavlja zrele meuljudske odnose, stie obrazovanje, stvara karijeru i kad se uopte "stabilizuje" u svom ivotu. Neprilagoeno ponaanje tokom ovog ivotnog stadijuma ima implikacije koje se proteu na itav ivot. Poremeaje linosti esto prate zloupotreba alkohola, psihoaktivnih supstanci, seksualna disfunkcija, generalizovani anksiozni poremeaj, bipolarni afektivni poremeaj, opsesivnokompulsivni poremeaj, depresivni poremeaj, poremeaj ishrane i suicidalne misli ili pokuaji. ak do jedne polovine zatvorenika ima antisocijalni poremeaj linosti, jer njegove pridruene bihejvioralne karakteristike (zloupotreba psihoaktivnih supstanci, nasilje, skitanje) vode do kriminalnog ponaanja. Ostale drutvene posledice poremeaja linosti ukljuuju:-nasilje u braku-zlostavljanje dece-slabo radno postignue-samoubistvo-kockanjePoremeaji linosti imaju veliki uticaj na osobe koje su bliske obolelom. Kruti obrasci ponaanja obolele osobe oteavaju njihovo prilagoavanje na razliite situacije. Kao posledica, drugi ljudi se prilagoavaju njima. Ovo stvara veliku napetost u svim meuljudskim odnosima, u porodici, meu bliskim prijateljima, na radnom mestu. U isto vreme, kada se drugi ljudi ne prilagoavaju, osoba sa poremeajem linosti moe postati ljuta, frustrirana, depresivna ili povuena. Ovim se uspostavlja zaarani krug interakcija koji uzrokuje da obolele osobe istrajavaju u maladaptivnim obrascima ponaanja dok se njihovim potrebama ne izae u susret.STIGMA POVEZANA SA POREMEAJIMA LINOSTIS obzirom na to da ponaanja koja se javljaju u nekim poremajima linosti ostaju bliska onome to se smatra normalnim, drugi esto smatraju da oboleli lako moe izmeniti svoje ponaanje i reiti interepersonalni problem. A kada takva ponaanja due potraju, drugi to mogu protumaiti nedostatkom volje za promenom. Fiksna priroda ovog poremeaja je neto to drugi ljudi ne razumeju najbolje.LEENJE POREMEAJA LINOSTIPoremeaji linosti su teki za leenje zbog poricanja da problem postoji i zbog pesimizma zdravstvenih radnika usled izostanka uspeha tokom prethodnih pokuaja. Intenzivna individualna i grupna psihoterapija, kombinovana sa antidepresivima i stabilizatorima raspoloenja, moe biti, u najmanju ruku, delimino efikasna kod nekih ljudi. Tekoe se javljaju kako zbog upornosti simptoma, tako i zbog negativnog uticaja koji ovi simptomi imaju na terapijski odnos.Osobe sa graninim poremeajem linosti ee bivaju hospitalizovane, ee su na psihoterapiji vanbolniki i ee poseuju urgentna odeljenja nego one sa drugim poremeajima linosti.</p>