Srpska arhitektura

Eklekticizam:

Klasicizam

Dva najznacajnija dela: Saborna crkva I kuca Realka

-to su I prva dela srpskog kalsicizma, kao I srpske arhitekture

Saborna crkva: kombinacija klasicistickog broda I baroknog tornja

Realka: fasada sa kaneliranim stubovima, pilastrima I ravan friz- izraz

klasicizma

Najreprezentativniji objekti ovog doba su: Hotel Jelena(nepoznat autor) I

zgrada stare Vojne akademije ( Jan Nevola)

Romantizam:

Jan Nevol- Kapetan Miino zdanje u Beogradu I Kosta repovic- Staro zdanje u Arandjelovcu

Jan Nevol

- Prvi graditelj koji se u srpskoj sredini nasao I u cije sposobnosti se ne moze sumnjati

- Dosao u Srbiju 1845. godine, posle izgradnje pozorista u Pragu - Najznacajnija dela su pomenuta zgrada Vojne akademije I Kapetan

Misino zdanje

Kapetan Miino zdanje: - Nisi u sebi elemente prvog romanticarkog pokreta u Srbiji, predstavlja

prvu podlogu progresa

- Slozeni integritet I dinamika kompozicije fasadne strukture oponeti su klasicisticki vertikalnim I horizontalnim deobama strogo geometrizovane

kubicne mase

- Na fasadi zdanja dinamicnost je simbolizovana postavljanjem novih, do tada retko upotrebljavanih motiva( Bliski istok I srednji vek zamenjuju

antiku), tekucim prepletima sacinjenim od niza jednakih kruzica,

raznovrsnim sredstvima za pocrtavanje kontinualne, talasaste ritmizacije

- Prva palata u srpskoj arhitekturi izgradjena na akademskim osnovama

Kosta repovic - Nevolin saradnik - Studirao arhitekturu u Minhenu I odmah po zavrsetku ucestvovao u

izgradnji dvorca kneza Mihajla

Staro zdanje:

-Arandjelovac

- Radjeno po ugleud na Kapetamn Misino zdanje - Karakteristican izbacen srednji rizalit, priblizava se akademizmu

Akademizam:

- Pocinje oslanjanje na srpske arhitekte, tj. Srbe iz Vojvodine- Aleksandar Bugarski i Svetozar Ivanovic; Kosta Jovanovic i Vladimir Nikolic

Bugarski i Jovanovic

Aleksandar Bugarski dela: Narodno pozoriste ( rizalit, timpanon, istureni trem-

naznake akademizma), Stari dvor 1882. ( cetvorougaoni blok, karijatide)

Kosta Jovanovic dela: palata Nikole Spasica ( prozor kao zaseban element, te

fasadna polja bez dekoracije), zgrada Narodne banke ( najznacajniji primer

akademizma- naglaseni prozori, cetvorougaoni blok, prncip stepenovanja

ornamentacije po visini)

Prelazni period izmedju dva veka:

- Srbi iz Srbije zamenjuju Srbe iz Vojvodine - Jedni su tezili akademizmu, jedni romantizmu; jedni opste evropskim

tendencijama, a drugi nacionalnoj umetnosti

Ostali (eklekticari, drze se akademizma): Dragutin Djordjevic, Danilo

Vladislavljevic, Milorad Ruvidic, Milan Kapetanovic, Petar Popovic

(srpskovizantijski stil)

Arhitekte najznacajnije (zacetnici modernizma): Branko Tenezic (izmedu

akademizma I secesije) Andrea Stevanovic, Nikola Nestorovic(obojica

pripadaju secesiji), Dimitrije T. Leko ( razlicite stilske tendencije)

Dragutin Djordjevic:

- Drzi se epoznatih metoda - Dela: Druga I Treca beogradska gimnazija

Danilo Vladisavljevic:

- drzi se romanticarskih metoda

- dela: Inzinjerska kasarna u Nisu I Vojna bolnica u Beogradu

Srpsko vizantijski stil:

- Teznja da se srpska arhitektonska kultura oslobodi prenosenja tudjih likovnih motiva izrazena je najpotpunije u zelji za stvaranjem sosptvenog

srpskog graditeljstva

- Ove teznje su se najpre pojavile u izgradnji crkvenih objekata - Primer Dom Svetog Save u Beogradu, arhitekte Jovan Ilkic

- Nacionalni stil u gradjenju vila I stambenih objekata proistice iz dva izvora: odvajanje od dotadasnje austrofilske politike I opsti potsticaj da se

u savremenoj likovnoj umetnosti da se iznadju novi metodi

- 1900. godine izgradjen je jedan od znaajnijih primera arhitekture srpsko-vizantijskog stila. Bio je to Srpski paviljon na Medjunarodnoj izlobi

odranoj u Parizu, koji je zamiljen i izgradjen u obliku crkvenog objekta. Autori paviljona su bili Milan Kapetanovi (1859-1934), koji

je inae bio pobornik akademskog oblikovanja, a na ovom projektu je jedini put u svojoj praksi primenio srpsko-vizantijski stil, i Milorad

Ruvidi. Paviljon je projektovan po ugledu na srpske pravoslavne hramove s kraja XIII veka, ime je dobio siluetu koja je podseala na istorijski sakralni objekat. Kapetanovi je izradio idejni projekat, a Ruvidiu pripadaju zasluge za izradu glavnog projekta i detalja.

- Najznacajniji primer zgrada Okruznog nacelstva arhitekte Petra Popovica

Jovan Ilkic

- U Srbiju je doao na poziv kralja Milana Obrenovia nakon zavrenih studija u Beu iako je tamo ve imao ponudu za posao. Svojim radom stekao je epitet jednog od najdarovitijih i najplodnijih stvaralaca srpske

arhitekture s kraja 19. i poetkom 20. veka. - Rodio se 1857. godine u Zemunu, gde je zavrio osnovnu kolu i niu

gimnaziju. U Beu je zavrio realku i Odsek za arhitekturu na Umetnikoj akademiji. Diplomirao je 1883. godine kao jedan od najzapaenijih studenata. Uz diplomu je dobio pismenu pohvalu od Akademije, kao i

ponudu svog profesora Teofila Hanzena da ostane i radi s njim. U Srbiju

je doao na poziv kralja Milana da uestvuje u izradi unutranjosti Starog dvora i sarauje sa arhitektom Aleksandrom Bugarskim, to je zapravo znailo dobijanje poloaja dvorskog arhitekte kraljevskog graevinskog savetnika. Radio je i u arhitektonskom odeljenju Ministarstva graevina, gde je i penzionisan 1910. godine. Naredne dve godine proveo je radei na izgradnji fabrike "Pelman" u Budimpeti. Pored dravne slube imao je i privatni biro u svojoj kui u Ulici Miloa Pocerca broj 32, koja i danas postoji. Bio je oenjen Paulinom-Paulom Kneper iz Bea s kojom je imao petoro dece. Za vreme Prvog svetskog rata odveden je u logor

Neider u Maarskoj, gde je i umro 1917. godine u ezdesetoj godini - Poznavalac stilova - Krajem 19. i poetkom 20. veka na arhitektonskoj sceni Srbije bilo je

mnogo arhitektonskih stilova. U Srbiju su ih donele arhitekte koje su,

poput Ilkia, studirale u Srednjoj Evropi i koje su se trudile da steena znanja prenesu u domovinu. Pod arhitektonskim stilom obino podrazumevamo nain svrstavanja graevine u odreenu grupu sa slinim oblikovnim osobinama. Ilki je vaio za velikog poznavaoca

arhitektonskih stilova. Kue je projektovao u duhu gotovo svih stilova koji su u to vreme bili zastupljeni u Srbiji, znalaki ih primenjujui na svojim graevinama.

- Dela arhitekte Ilkia - Ukrasne elemente baroka primenio je u obradi fasade Krsmanovieve

kue na Terazijama broj 34, izgraene 1895. godine. Oblikujui fasadu, Ilki je iznad prozora postavio barokne timpanone s bogatim ukrasima, a izmeu prozora pilastre s jonskim kapitelima. Stil baroka je stil raskoi sazdan od obilja i bogatstva arhitektonskih ukrasa koji najee postoje samo sebe radi. Ova kua je u jednom razdoblju posle Prvog svetskog rata, za vreme radova na opravci dvora, koriena i kao rezidencija regenta Aleksandra Karaorevia.

- U njoj je 1918. godine proglaeno ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu dravu, a posle rata zgrada je ureena za protokol Sekretarijata inostranih poslova. U duhu romantizma projektovao je objekat za smetaj srpskih deaka s podruja van Srbije Dom svetog Save u Ulici cara Duana broj 13, kao i Oficirski dom u Ulici kralja Milana 48(danasnji SKC). Izgradnja Doma svetog Save poela je 1889. godine i trajala je godinu dana. Sagraen je uz pomo novanih priloga brojnih darodavaca koje je sakupilo Drutvo svetog Save, osnovano 1886. godine s ciljem da prosveuje i pomae Srbe van Srbije. Ilki je besplatno uradio projekat i predraun za objekat i time dao doprinos ovoj humanitarnoj akciji.

- Fasadu je zamislio po akademskim pravilima na svakom spratu drugaije je reio prozore. Uradio je u stilu romantizma s detaljima rane renesanse, ali i s primesom vizantijskih motiva, to se posebno ogleda na ulazu. Naroito je snaan romaniki zavretak s lunim frizom iznad srednjeg rizalita. Po njegovom projektu zgrada je imala jedan sprat

manje. Poslednji je dograen 1923. godine. U zgradu Doma svetog Save preseljena je Prva beogradska gimnazija koja je bila u Kapetan-Miinom zdanju i tu je ostala do 1938. godine.

- Oficirski dom u Ulici kralja Milana broj 48, na uglu s Resavskom, danas je poznat kao Studentski kulturni centar, ili popularnije SKC. Izgraen je na zahtev kralja Aleksandra Obrenovia koji je uvideo da je oficirima srpske vojske potrebno mesto za okupljanje, gde bi se zabavili i

razonodili. Pravo da projektuje Oficirski dom Ilki je stekao pobedivi na konkursu koji je raspisan 1891. godine, na kome je uestvovao zajedno sa arhitektom Miloradom Ruvidiem. Nakon etvorogodinje izgradnje zgrada je sveano otvorena na kraljev roendan, u avgustu 1895. godine. U kompoziciji masa i obradi detalja vidljivi su uticaji srednjovekovne

arhitekture i romantiarske epohe. Pored elemenata klasike i renesanse u izboru detalja i njihovoj obradi veto su koristili i elemente baroka.

- Glavna prostorija ovog doma je velika dvorana za zabave. U vreme kad je izgraena u njoj su se odravali razni balovi. Do privremenog prekida u

njihovom odravanju dolo je za vreme balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Obnovljeni su po zavretku ratova. U razdoblju izmeu dva svetska rata omiljena vrsta zabave kod omladine bili su takozvani matinei

koji su poinjali u 16 i 17 asova i trajali najdue do 21 as. Najvelianstveniji je bio, naravno, u Oficirskom domu. Zgrada Narodne skuptine jedna je od najreprezentativnijih graevina u Beogradu i svakako najvelianstvenije delo koje je Ilki projektovao. Podignuta je na prostoru uz Carigradski drum (danas Bulevar kralja Aleksandra) gde je

ranije bila marvena pijaca i Batal damija. Pripreme za izgradnju zdanja Narodne skuptine Kraljevine Srbije praene su eljom za stvaranjem ustanova nezavisne drave poetkom poslednje decenije 19. veka. Prva izrada projekta poverena je 1892. godine takoe poznatom i priznatom arhitekti Konstantinu Jovanoviu. On je uradio projekat jednodomnog parlamenta. Donoenjem Novog ustava 1901. godine Kraljevina Srbija dobila je dvodomni parlament pa postojei projekat vie nije odgovarao njenom ustrojstvu. Potreba za novim projektom dovela je do raspisivanja

konkursa za izgradnju dvodomnog parlamenta. Na konkursu je pobedio

Jovan Ilki s projektom koji je umnogome podseao na nekadanji Jovanoviev projekat. Meutim, u skladu s tadanjim potrebama parlamenta, Ilki je skuptinske dvorane smestio u bona krila, levo i desno od sredinjeg hola. Sredinji deo zamislio je s velikom renesansnom kupolom nad vestibilom na ijem je vrhu trebalo da se nalazi kraljevska kruna od pozlaene bronze. Izgradnja objekta poela je tek u avgustu 1907. godine. U meuvremenu je dolo do jo jedne smene na srpskom prestolu, promene ustava i ponovnog uspostavljanja

jednodomnog parlamenta, ali se to nije odrazilo na izgradnju zgrade po

Ilkievom projektu. U oktobru 1936. godine, tano trideset etiri godine od raspisivanja konkursa, odnosno dvadeset devet godina od poetka izgradnje, odrana je prva sednica u novoj zgradi Doma narodnog predstavnitva. Kad je 1902. godine pobedio na konkursu za idejno reenje zgrade Narodne skuptine i tako stekao pravo da se ova graevina radi po njegovom projektu, arhitekta Jovan Ilki nije ni slutio da nikada nee videti svoje najvee delo. Do Ilkievog odlaska u logor u Maarskoj bili su zavreni samo grubi graevinski radovi do glavnog venca i za njih potroeno blizu dva miliona ondanjih dinara u zlatu. Prvi svetski rat odneo je Ilkiev ivot, ali i planove i detalje za izgradnju zgrade. Tek posle rata Ministarstvo graevina ustupilo je izradu novih planova za zavravanje zgrade Pavlu Ilkiu, koje je on uradio prema zaostalim skicama svog oca, unosei izvesne izmene.

- Jo jedan objekat bez koga je danas gotovo nemogue zamisliti Beograd svakako je hotel "Moskva" u Balkanskoj ulici broj 1. Pravo da projektuje

ovaj objekat Ilki je takoe dobio na osnovu konkursa iako je na njemu osvojio drugu nagradu. Prvu nagradu za projekat zgrade drutva "Rosija

Fonsier" iz Petrograda, tek kasnije nazvane hotel "Moskva", sredinom

1906. godine, dobio je zagrebaki arhitekta Viktor Kovai. - Meutim, direkcija drutva "Rosija Fonsier" usvojila je za realizaciju

Ilkievu skicu i njemu, u saradnji s ruskim arhitektama iz Petrograda, poverila izradu projekta u stilu secesije. Secesija je stil koji se pojavio

krajem 19. i poetkom 20. veka. U razliitim zemljama nastupao je pod razliitim imenima. Za glavne znakove secesije smatra se ukraavanje. Za ukrase se koriste oblici iz prirode kao to su list, cvet, telo oveka i ivotinje. Pored upotrebe ornamenta daje se prednost povrini, primenjuju se neobine boje koje se slau po zakonima harmonije i kontrasta i koriste se razliiti materijali. Uoljiva je i upotreba kovanog gvoa. Reavajui fasadu u duhu secesije, Ilki je, potpomognut ruskim arhitektama, na ovoj zgradi u potpunosti prekinuo s klasinim ukraavanjem fasada. U skladu sa secesijskim postavkama o upotrebi novih, plemenitih i trajnih

materijala, na fasadi je upotrebio granit i keramike ploice. Objekat hotela "Moskva", podignut na istaknutom mestu, graen u skladu s najsavremenijim tokovima evropske arhitekture, bio je znak napretka

ondanjeg Beograda i njegovog stremljenja ka savremenom. Pored nabrojanih zgrada Ilki je, primenjujui razne stilove, projektovao jo stotinak stambenih objekata u Beogradu i Zemunu. U njegova znaajnija dela u Srbiji spadaju i crkva Svete trojice u Parainu (1894), zgrade Naelstva i Suda u Valjevu, na slici (poetak 20. veka), zvonik i priprata stare crkve Svetog duha u Kragujevcu (1907) i druge

-

Petar Popovic

- Zalaze se za nacionalni stil ( dobar poznavalac srpske srednjevekovne arhitekture

- Clan Srpske akademije nauka I umetnosti - Najznacajnije delo: zgrada Okruznog nacelstva u Vranju

Branko Tenezic:

-gradi svoj izraz zasnovan na: akademizmu u dispoziciji osnovnih masa I

secesijske I srpskovizantijske ornamentacije

Dela: Telefonska centrala, Ministarstvo prosvete, stambena zgrada u Njegosevoj

uliici

Secesija:

- Pojavljuje se pocetkom XX veka I odmah se prvi dekorativni elementi uocavaju na objektima

- U srpskoj arhitekturi secesija nije znacila prekid sa akademizmom u koncipiranju arhitektonskih masa, vec je razbila akademski sklop

elevacija

- Secesijska dekoracija, pocela je da povezuje spratove koje je akademizam odvojio teskim podeonim vencima

- Unela je duh novotarija, sa njom su se pojavila ispitivanja armiranog betona, ispitivanja velikih staklenih povrsina, profili od kovanog

gvozdja - Prvi takav objekat je Apoteka na uglu Nusiceve ulice, ciji je autor Joca

Smederevac

- Dom drustva za ulepsavanje I zgrada u Hilandarskoj 11, autora Milana Antovica

- Milorad Ruvidic: Sreska zgrada u Velikom Gradistu I Smederevska banka;

Nikola Nestorovic I Andrea Stevanovic

- Grade u duhu secesije - Najvise se udaljili od akademskih metoda u svojim delima, I to upravo u

onima koje su potpisali zajedno

- Dela: zgrada Upave fondovima 1902. godina (povecan osecaj za

strukturalnost objekata), palata Beogradske zadruge ( eksperiment sa

velikim staklenim povrsinama u procelju, zgarad trgovca Stamenkovica

(,, Kuca sa zelenim plocicama)- secesijski metod je najizrazeniji u ovom objektu

- Sam Nikola Nestorovic: Hotel Bristol I zgrada Sanatorijuma na Vracaru

Arhitektura XX veka do 1970. godine

Akademizam posle 1919. Godine:

(Period posle I Sv. Rata)

- U prvim posleratnim godinama ponovo se pojavljuju strani arhitekti, bila je to druga po redu navala stranaca na srpsku sredinu; pocetkom

dvadesetih godina pojavljuju se ruski emigranti medju kojima su

najznacajniji Baumgarten I Krasnov; tako su ruski arhitekti veoma brzo

postali ,,drzavni arhitekti; grupa K.R.U.G. - Od srpskih arhitekata I dalje se bave arhitekturom: Nikola Nestorovic I

Dragutin Djordjevic ( zajedno su potpisali projekta zgrade

Univerzitetske biblioteke, a od znacaja je I zgrada Tehnickog Fakulteta)

- Nesto kasnije na scenu stupaju i Jovanovic, Borisavljevic i Leko

Baumgarten Viljem:

- Sagradio je palatu Generalstaba, Oficirski dom u Skoplju, Ruski dom

Nikola Krasnov:

- Veoma disciplinovan akademski crtac - Dela: Ministarstvo suma I ruda I Ministarstvo poljoprivrede

K.R.U.G.

- nesto mladja grupa ruskih arhitekata

- dela: Hotel na Avali I noza zgrada Patrijarsije

Jovanovic, Borisavljevic i Leko:

- Domaci arhitekti mladje generacije koji se razvijaju nezavisno od ruskog akademizma

Svetozar Jovanovic:

- Ne toliko trvrd akademizam, veliki uticaj romantizma - Razapet izmedju skole I prakse , u sustini vise pedagog neko graditelj - Delo: izgradnja Oficirske zadruge, zgrada Ministarstva saobracaja (

njegovo zivotno delo)

Borisavljevic Milutin:

- Konzervativni akademik

- Insistira na fizioloskom zakonu estetike,, nauka koja stvara opste zakone

- Nije pristalica ,,slobodne improvizacije u umetnosti - Njegov burni temperament, njegovo nastojanje da se po svaku cenu

udovolji prevrtljivom ukusu investitora stvorili su potrbu za bezbrojnim

varijantama u kojima se nesumljivo rasplinulo Borisavljevicemo

poznavanje akademskih metoda

- Najznacajnije delo: Kuca Flaser, na Koe Neimaru

Dimitrije T. Leko:

- Rodjeni akademicar, tokom citavog veka tako je ziveo, tako se ponasao, tako je projektovao, sve do pred samu smrt, sve do kasnih pedesetih

godina XX veka

- Njegovi akademski ideali bili su najsusastvenije zastupljeni: ne preko dekorativnih detalja ili dobro naucenih lekcija vec u izjednacenom

odnosu otvora I zidne mase, u kvadraticnim prozorima, cvrstoj

kompoziciji osnovnih masa, jasno naznacenom regulacionom linijom

- Odbacuje klasicisticki ornament, ali su sve bitne odlike akademicnih metoda

- Dela: Ministarstvo socijalne politike ( najznacajnije)

Srpskovizantijski stil kao ,, Drzavna umetnost - Drugi veliki stilski tok koji zivi posle I SV. Rata - S obizom da nema kuda da se razvija proglasavaju ga za ,,drzavni stil,

kako bi se odrzao

- Izgradjen na apsurdu razdvajanja osnove I elevacije; zivi do sredine tridesetih godina

- Najznacajniji predstavik Milica Krstic- Druga zenska gimnazija

Momir Korunovic:

- Nepravedno se vezuje za srpskovizantijski stil - Korunovicev stil bio je duboko lican, podjednako udanjen I od

srpskovizantijskog stila I od folklorizma; u njemu su se prelitali uticaju

modernog ekspresionizma, iz koga su vec bili iscezli suvisni detalji,

podjednako kao I uticaji tradicionalne romanicke osnove na kojoj je

srpska arhitektura sazdana

- Dela: Posta Beograda2 I kule na Zagrebnjaku ( znacajan ekspresionisticki karakter)

Folklorizam:

- Drugi oblik trazenja nacionalnog stila, inspiracija u folklornom

arhitektonskom nasledju, bez vece javne afirmacije

- Teoretski ovaj stil tezi sintezi romanticne povezanosti sa tradicionalnim oblicima srpskog neimarstva I povezivanju sa osnovnim postulatima

ranog modernizma ( bezornamentalnom fasadom I slobodnim

aranzmanom osnove)

- Najznacajniji predstavnik Branislav Kojic ( cije se teze slazu I radjene su po ugledu na le Korbizjea)

- (Kada je mladi arl-Eduard anre, koji je kasnije pod imenom Le Korbizije postao najuticajniji arhitekta XX veka, tokom svojih putovanja

po Evropi stigao 1911. u Beograd, nije krio svoje razoaranje "ovom besmislenom prestonicom, nepotenom, prljavom i neorganizovanom". Na mapi svojih putovanja on je oznaavao mesta koja je posetio sa I (industrija), K(kultura) ili F (folklor). I dok su gradovi u zapadnoj i

centralnoj Evropi obeleeni sa I ili K, od Beograda pa dublje u Balkan, sva mesta su obeleena samo sa F. anre je smatrao lokalnu folklornu tradiciju jedino relevantnom u ovom delu Evrope i tako odredio ovaj

prostor kao pred-moderan. Kasnije e njegovi kontakti sa Beogradom biti takoe obeleeni ovim prvim utiskom: u jednoj svojoj knjizi iz 1946. on e bez reference preuzeti jedno reenje beogradskog arhitekte Branka Maksimovia kao primer povrnog shvatanja modernog urbanog planiranja, a kada su mu devet godina kasnije pokazane neke fotografije

najprominentnijih zgrada u Beogradu, prokomentarisae: "Boe blagi, kako je runo.")

Branislav Kojic

- Dela: konkursni rad za Umetnicki paviljon, sopstvena kuca u Zadarskoj ulici Beograd, zrela dela: uredjenje centra Skoplja, vila u ulici

Internacionalnih brigada

Grupa arhitekata modernog pravca:

- Branislav Kojic pred kraj 1928. Godine organizator grupe arhitekata modernog pravca

- Bila je to jedina poznata arhitektonska asocijacija u citavoj istoriji novije srpske arhitektruew koja je smogla sna ge da javno iznese svoje teorijske

stavove

- Grupa se jasno distancirala od tradicionalnog modernizma I opredelila za modernizaciju arhitekture, za principe internacionalnog stila

- Osnivaci Grupe su: Branislav Kojic, Milan Zlokovic, Babic I Dubovi - Ubrzo se grupi prikljucuju: Svetomir Lazic, Vojislav Simic, braca Krstic - Grupa maladjih arhitekata: Marinkovic, Gudovic, Prljevic - Grupi su pripadali svi moderni arhitekti toga vremena izuzev Nikole

Dobrovica

- Grupa je trajala 1929-1934. Godine, I za to vreme su organizovane tri

znacajne izlozbe:

o Prva izlozba je Salon arhitekture- ima pripremni karakter, izlazu se samo akademski izvedeni objekti I skice modernistickih vizija

o 1931. Godine Prva izlozba savremene jugoslovenske arhitekture, oznacila pobedu modernizma u Srbiji

o 1933. Godine pocinje da jenjava modernisticki duh, modernisticki pokret stagnira

- Grupa se 1934. Godine gasi

Klasici srpskog modernizma: Dragisa Brasovan I Milan Zlokovic

Dragisa Brasovan:

- U Velikom Bekereku (dananjem Zrenjaninu) je radio kao gradski arhitekta, tako da u ovom gradu i okolini moete naii na njegova dela iz rane faze npr. Sokolski dom, 1927, vila naBegeju, adaptacija Pozorita, kao i Crkva u Orlovatu(1924-1927).

- Poetkom dvadesetih godina 20. veka, Braovan je svoju afirmaciju vezao za Beograd. Tu je sa arhitektom Milanom Sekuliem osnovao firmu Arhitekt, gde je radio kao glavni projektant. Bavili su i izvoakim radovima.

- Od 1925. god. svoju praksu nastavlja samostalno, pod firmom Arhitekta

Dragia Braovan, iskljuivo za projektantske usluge.

- Mada formalno ne pripada modernistima, bar ne u najznacajnijim danima modernistickog pokreta, Brasovan ih u stvari predvodi. Svojom velikom

triologijom koju je ostvario: palata RV u Zemunu, Banovinom u

Novom Sadu I Drzavnom stamparijom u Beogradu ( sada BIGZ),

postaju u ocima siroke javnosti simbol srpskog modernizma

- Uspeo da pridoda elemente licnog osecanja za dopadljive proporcije I zanimljive oblike

- Zahvaljujuci njemu, sredina navikla na romanticno bogatstvo oblika prihvatila je ravne linije I jednostavne ritmicne izmene maltera I stakla

- Svrstan je u deset najznaajnijih arhitekata moderne izmeu dva rata i

izabran 1953. za poasnog lana RIBE Kraljevskog instituta britanskih

arhitekata, tek je 1961. uvren meu besmrtnike SANU, kao dopisni

lan. -

Milan Zlokovic:

- Njegov rad podeljen je u vide faza: -U prvoj fazi od 1927- 1931, godine on projektuje u prociscenom akademskom

maniru, ali istovremeno postaje pobornik I jedan od organizatora

modernistickog pokreta; Godina 1926. u karijeri Milana Zlokovia, mogla bi se u celini obeleiti kao godina intenzivnog eksperimentisanja. Iz tog perioda poznata su dva konkursna elaborata iz oblasti sakralne arhitekture: ''Spomenik

palim ratnicima na Zejtinliku'' i ''Hram sv. Save na Vraaru''. Svojim projektima Zlokovi pokazuje odsustno elje da se nastavi tradicija graenja sakralnih objekata u srpskovizantijskom stilu.

- Zlokovieva produktivnost nakon Prve jugoslovenske izlobe je fantastina uestvovao je na osam konkursa i izgradio osam objekata. Meu njima su projekti za Berzu, Dom Aerokluba, Osnovna kola i Narodni dom u Zemunu i Privredni dom u Skolju. Projekti nastali neposredno pre projekta Zlokovievog remek dela, Univerzitetske deje klinike, uglavnom pripadaju stambenoj

arhitekturi, u kojima se prepoznaje veliki uticaj arhitekture Adolfa Losa.

-Druga faza zopocinje konkursnim radom za Kolumbovu kulu; Poetkom 1934. godine pokret modernista bio je umrtvljen i Grupa arhitekata modernog pravca

bila je uskoro i formalno rasturena. Graditeljska delatnost, naprotiv, cveta u

razdoblju izmeu 1931. i 1933. godine, zavravajui se, kad je o Zlokoviu re, fantastinim, ve pomenutim, projektom Univerzitetske deje klinike. Prvi projekat nastao je u leto 1933. godine. Poredei fotografije makete ovog projekta i konaan projekat, izveden u periodu od 1936. do 1940. godine, primeuju se razlike u detaljima od kojih su neki vrlo znaajni. Perforacija fasade u visini treeg sprata ujednaena je sa perforacijom u ostalim spratovima. Detalj ulazne partije iz Tirove ulice prvi projekat nije imao. Trei detalj je deo potkrovlja iz Pasterove ulice, sa ekspresivnim ramovskim konstrukcijama, koje

su nesumnjivo doprinele dinaminosti dugog ''broda'' graevine.

-Period ranog modernizma u srpskoj arhitekturi zavrava se Zlokovievim projektima za stambenu zgradu ''Opel'' u Ulici Narodnog fronta u Beogradu i

hotelom ''ia'' u Matarukoj banji. U meuvremenu, izmeu 1935. i 1938. godine, pruila mu se prilika da uradi nekoliko projekata za urbanistiko i arhitektonsko ureenje svog starog zaviaja. Izradio je predlog ''sistematizacije'' zapadne obale Kotorskog zaliva, izradio je projekat za Narodni dom u Bijeloj,

dve vile i zgradu Carinarnice u Kotoru, kao i Bolnicu u Risnu.

- Pred sam Drugi svetski rad, uporedo sa dovravanjem velikih objekata (Univerzitetska deja klinika i zgrada FIAT-a) Zlokovi poinje da se intenzivno bavi teorijskim problemima. Tokom rata, se kao veina arhitekata nije bavio graenjem, te je imao vie vremena da se posveti teoriji arhitekture i proporcijskim sistemima. Dolazi do uverenja da je arhitektura prevashodno

srazmera, brojani odnos delova, geometrija oblika. Za razliku od zgrade ''Opel''-a, na kojoj se prvi put pojavljuje slovna dekoracija, hotel ''ia'' je objekat bez ikakvog istoricizma, manirizma i dekorativizma.

- U periodu od 1947. do 1948. godine Milan Zlokovi radi na konkursnom projektu za Radniko naselje Kvarnerskih brodogradilita na Rijeci. Naslje je planirano kao mikro oblast, odnosno stambeni kompleks namenjen za

populaciju od 6000 do 8000 stanovnika, sa potrebnim socijalnim i

komercijalnim uslugama. Stambene jednice smatrane su za najneophodnije u

ovom naselju, u sklopu kojih bi se pored stambenih zgrada nalazili i javni,

poslovni i socijalni sadraji. U skladu sa tim, Zlokovi predlae projekat koji sadri i kulturni centar sa vienamenskom dvoranom sa kapacitetom od 350 sedeih mesta, bioskop sa 200 sedeih mesta, osnovnu kolu i zabavite, gradsku upravu, prodavnice, zadruge, natkrivenu pijacu, riblju pijacu, apoteke,

zdravstvene ustanove, kantine i restorane, i to sve uz rezidencijalni kompleks od

1000 jednospratnih stanova sa batama, 500 stanova u viespratnicama i smetaj za oko 1000 samaca u ''hotelu za samce''.

- Nakon ovog urbanistikog poduhvata, tokom naredne dve decenije, sve do smrti, Zlokovi se preteno bavio proporcijskim dijagramima, modularnim mreama i modularnom koordinacijom. Brojnim publikacijama, predstavljanjem Srbije na meunarodnim kongresima, ueem na mnogim predavanjima, Milan Zlokovi zauzeo je izuzetno bitno mesto u ovoj nauci. Smatrao se sledbenikom ideja Nojferta i Le Korbizjea, meutim, uspeo je da da lini doprinos u oblasti kompozicijskih metoda u projektovanju i dizajnu. -Svoja teorijska istraivanja primenio je na Turistikom kompleksu u Ulcinju, projektovanom u porodinoj atmosferi. Upravo ovaj projekat trebalo je da predstavlja uvod u novu seriju graevina koje bi razreile tajne koje su ga muile u mladosti i potvrdile ispravnost njegovih uverenja. Iste Milan Zlokovi nije uspeo za ivota da otkrije jer umire iznenada, u svojoj ezdestsedmoj godini.

Nikola Dobrovic:

- Pocetku slikar, I skulptor, izlaze sa svojim bratom slikarem - Nikola Dobrovic rodjen je 12. februara 1897. godine u Pecuju u brojnoj

srpskoj trgovackoj porodici. Osnovno i srednje obrazovanje stekao je u

svom rodnom gradu da bi 1915. godine upisao studije arhitekture na

Univerzitetu kralja Franca Jozefa u Budimpesti. Mobilizacija prekida

njegove studije i Dobrovic ih nastavlja tek 1919. godine ali ovog puta na

Odeljenju za arhitekturu Tehnicke velike skole u Pragu. U ovom gradu

Dobrovic studira sve do 1923. godine kada, pred komisijom sastavljenom

od veoma uglednih profesora, uspesno brani svoj diplomski rad. Od tog

trenutka pa sve do Dobroviceve smrti njegov zivotni put i stvaralacki

opus mogu se podeliti u 3 jasno izdvojene celine na PRASKI, DUBROVACKI i BEOGRADSKI period;

u pocetku svog stvaralastva na srpskoj sceni se pojavljuje kao ortodoksni

modernista evropskog obrazovanja, nesposoban da shvati I prihvati

zahteve sredine ; njegovu arhitekturu karakterisu snazni sukobi kubicnih

masa I jarkih boja; njegov modernizam bio je suvise evropski obojen,

isuvise anacionalan; njegovi predratni projekti za Terazijsku terasu,

projekat Zeleznicke stanice Dunav ostaju nerealizovani

- za to vreme Dobrovic radi u Dubrovniku niz vila I hotel na Lapudu;

Opcinjen Dubrovnikom Dobrovic se 1934. godine stalno nastanjuje u ovom gradu. U njemu Dobrovic skoro u trenutku formulise svoj lako

prepoznatljivi likovni izraz kome ostaje veran do kraja zivota. U

Dubrovniku i okolini nastaje i prva serija njegovih remek-dela,

letnjikovac u Srebrenom, vile Vesna, Rusalka, Adonis i Dom ferijalnog

saveza, serija koju zaokruzuje monumentalni hotel Grand na Lopudu. U ovom periodu svoga stvaralastva Dobrovic pocinje da pise kratke

nadahnute eseje o dve teme koje ga posve zaokupljaju o modernizmu i modernoj arhitekturi i o Dubrovniku, njegovim zidinama, palatama,

dvorcima i njegovoj urbanoj strukturi. Godine 1943, posle kapitulacije

Italije, Dobrovic bezi iz okupiranog Dubrovnika u Bari, a zatim se odatle

prebacuje na slobodnu teritoriju na ostrvu Vis i prikljucuje se

oslobodilackom pokretu. Po oslobodjenju Beograda, Nikola Dobrovic,

medju prvima, jos uvek u vojnickoj uniformi, stize u razrusenu prestonicu

- Tu zapocinje nova etapa njegovog zivota i stvaralastva sva obelezena uspesima i ogromnim nesporazumima. U prvih nekoliko godina Dobrovic

zauzima najvise polozaje u urbanistickim sluzbama Republike i Grada.

Ulaze ogromne napore da ih, prema sopstvenim merilima, privede struci i

osposobi za slozene zadatke obnove i izgradnje Beograda. Potpuno

neprilagodljiv i bez osecaja za realnost trenutka ubrzo biva razresen

duznosti. Veliko ime i stvarno veliki covek nije ni u tim revolucionarnim,

nestabilnim vremenima mogao tek tako da skonca. Sile koje su ga

smenile sa duznosti u urbanistickim sluzbama imenovale su ga direktno

za redovnog profesora Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Tu, u skladu sa velikom tradicijom ovakvih institucija Srednje Evrope, u

toku 20 godina rada na Univerzitetu on objavljuje knjigu za knjigom ukupno 16 dela uz dva prosirena i dopunjena izdanja prethodno

objavljenih radova, kao i veliki broj clanaka u strucnoj i naucnoj

periodici. Tada nastaje i najznacajniji Dobrovicev objekat grandiozna zgrada Drzavnog sekretarijata za narodnu odbranu (danas Saveznog

ministarstva odbrane) kao i objekti u Igalu i Herceg Novom. Milos R.

Perovic Iz knjige: NIKOLA DOBROVIC eseji, projekti, kritike

ore Tabakovic:

U isto vreme, u Novom Sadu, Djordje Tabakovi (1897-1971) gradi kuu Klajn (1932) i palatu Tanurdi (1934), obe remek-dela srpskog modernog pokreta. Tanurdieva palata jedan je od najznaajnijih arhitektonskih motiva Novog Sada. Zgrada Sokolskog drutva (1936) vai za jedno od njegovih najlepih dela, a kua doktora Klajna ula je u udbenike arhitekture. Tabakovi je jedan od najveih srpskih arhitekata modernizma, izmeu dva rata. Za razliku od ostalih, on je projektovao skoro iskljuivo u modernistikom stilu. Presudni uticaj na njegov rad imala je Le Korbizijevoa izloba koju je video u Parizu. Tabakovi je, taj novi, bezornamentalni stil prepoznao je kao simbol bliske budunosti i odluio se da ga prihvati. S druge strane, investitori su ga oberuke prihvatili jer je bilo jeftinije tako graditi, a stanovi su bili kvalitetniji, sa vie svetla, dok su krovovi esto korieni kao peta fasada. (Vladimir Mitrovi, istoriar umetnosti).

Joze Plecnik

Tokom godina 1929-32. najvei slovenaki arhitekta Joe Plenik (1872-1957) gradi u Beogradu crkvu Sv. Antuna padovanskog, rotondu sa krivim tornjem,

koja se nalazi izmedju Liona i Crvenog krsta. O Plenikovoj crkvi, odmah po njezinoj izgradnji, pisao je u Srpskom knjievnom glasniku Aleksandar Deroko: Za osnovni oblik gradjevine uzeta je starohrianska rotonda, za kakvu se pria da je bila Konstantinova crkva iznad Hristova groba. Time je Plenik naslonio ovaj spomenik i na narodnu tradiciju, jer su najznaajnije starohrvatske katolike crkve, kao ona sv. Trojice u Poljudu kod Splita, a naroito crkva sv. Donata u Zadru, rotondnoga oblika. (...) Svejedno, ovakva kakva je, gradjevina je nesumnjivo monumentalna, a to je glavno. Ona ima one

dve osnovne stvari koje uslovljavaju tu monumentalnost, a to je, s jedne strane,

impozantnost siluete spoljanosti, postignuta saetim, krupnim i mirnim modelisanjem proste nerazbijene mase - i jedinstveni prostor unutranjosti, koji

obrazuje skladna i prostrana, pregledna i dobro osvetljena upljina (Cit. prema: Franjevaki vijesnik, 1933, str. 28-29). Plenik se kao autor svrstava medju arhitekte za koje je karakteristino traenje sopstvenog stila i naina arhitektonskog izraavanja, uz posebno obraanje panje prema tehnikim dostignuima novih gradjevinskih materijala i konstrukcija. U strunom pogledu, Plenik se formirao unutar Vagnerove kole, a bio mu je stran kruti akademizam. Lepota njegove arhitekture zasniva se na

osobitostima gradjevinskih materijala i specifinostima arhitektonske strukture i kompozicije.

Godine 1920. Plenik je izabran za profesora arhitektonske kompozicije na Umetnikoj akademiji u Pragu, a u isto vreme se odazvao pozivu mladog slovenakog univerziteta u Ljubljani da preuzme mesto redovnog profesora za arhitektonsko crtanje i kompoziciju. Medjutim, Plenik je mnogo ranije, 1912-13, od strane vea beke akademije, tri puta uzastopno bio jednoglasno predlagan i izabran za Vagnerovog naslednika, ali je ministarstvo svaki put

odbilo da imenovanje potvrdi iz nacionalno-ovinistikih razloga. Delimino je na ovo uticao i poziv tadanjeg ministarstva prosvete Srbije, da, kao najvei jugoslovenski arhitekt, preuzme vodee mesto prilikom organizovanja jugoslovenske umetnike kulture u Beogradu. Njegovo imenovanje u poasno predsednitvo organizacionog odbora izazvalo je reakciju u Beu i Berlinu. Ideja za poziv Plenika da dodje u Srbiju potekla je od Ivana Metrovia i Jovana Cvijia, dok je njihov tuma i posrednik bio K. Strajni. Plenik je ipak odluio da ostane u Pragu. U periodu 1930-33 podignuta je velelepna zgrada Francuske ambasade u

Beogradu u Pariskoj ulici. Projekat je u duhu modernizma izradio francuski

arhitekta Anri Roe. Fasada je izradjena od mermera sa Venaca, a na vrhu su postavljene enske figure koje simbolizuju slobodu, bratstvo i jedinstvo.

Jan Dubovi je projektovao i gradio tokom 30-tih i poetkom 40-tih godina kompleks opservatorije na Zvezdari, koji se sastoji od kompozicije tehnoloki naprednih arhitektonskih objekata.

Duan Babi gradi niz stambenih zgrada, medju kojima je znaajna zgrada Lektres u ulici Marala Birjuzova br. 21 u Beogradu, sa elementima modernistikog dekorativizma, kojim pokuava da pomiri dva razliita stilska perioda u arhitekturi i na taj nain da ublai sirovu snagu modernog pokreta i prilagodi ga uslovima sredine u kojoj gradi.

Braa Petar i Branko Krsti u svom radu nalaze put kompromisa koji uspostavljaju izmedju stilova modernizma, eklekticizma i akademizma.

Eklekticizam se vidi u projektu crkve Sv. Marka u Beogradu, akademizam u

oblikovanju fasade Agrarne banke u Beogradu, a zakasneli srpsko-vizantijski

stil u oblikovanju Igumanove palate. Avangardne forme predstavljene su

njihovim projektima vila u Profesorskoj koloniji i na Senjaku u Beogradu. Vile

su izgradjene u kubinim formama uz izvedenu kompoziciju po modernistikim uzorima. Takodje, stambena zgrada za Josifa ojata u Brankovoj ulici u Beogradu, iz 40-tih, pripada ovom poslednjem stilu, jer sadri fasadu iste, perforirane povrine

Kasni modernizam :

- Siroko izrazena teznja ka standardizaciji likovnih oblika, kao I standardizaciji osnove. Neki oblici postaju simbol novog manirizma:

horizontalne pruge izvedene u malteru, okrugli prozoripri vrhu objekta,

koplje koje nosi drzavnu zastavu; fasade dobija sve jednostavnije odnose

masa I otvora I istovremeno postaje sve tvrdja

Krajem 30-tih godina, sa formiranjem novog odnosa snaga na evropskoj

politikoj areni, koji sobom nosi i novu estetiku, dolazi ponovo do stilskih i drugih kvalitativnih promena i u srpskoj arhitekturi. Jednostavnost, koja je

postala prisutna u arhitekturi pod uticajem modernog pokreta, polako se povlai sa arhitektonske scene, a nju zamenjuje novi pristup u projektovanju monumentalnost. Monumentalnost u oblikovanju je na pojedinim

arhitektonskim objektima iz tog vremena izraena gotovo do brutalnosti. Takav je primer i zgrada Prizad-a (danas zgrada Tanjuga), iz 1937. godine, Bogdana Nestorovia (1901-1975).

Uz domae autore, u ovom periodu u Srbiji grade i italijanski i nemaki arhitekti. Berlinski arhitekta Verner Marh, projektant Olimpijskog stadiona u

Berlinu, izradio je projekt za Stadion na Kalemegdanu, koji je medjutim

odbijen. Marh je takodje pripremio urbanistike planove za izgradnju Novog Beograda na levoj obali reke Save, koji e biti jedna od osnova za kasniju urbanistiku ekspanziju, koju e da pone da sprovodi Nikola Dobrovi. Prelazak Beograda na levu obalu reke Save definitivno e da promeni urbanistiku sliku i gradski karakter Beograda neposredno nakon Drugog svetskog rata.

1939-40-te je raspisan konkurs za idejno reenje zgrade beogradske Opere. Lokacija je bila kod zgrade Manje, izmedju ulica Nemanjine, Kralja Milutina i Kralja Milana. Izmedju oko 70 prispelih projekata, iri je dodelio dve ravnopravne prve nagrade, a za realizaciju je bio predloen rad koji su uradili italijanski arhitekti: Nino Marboto, Luidji Orestano, Dante Tasoti i Luidji

Vanjeti, svi iz Rima. Nagradu su sa njima podelili zagrebaki arhitekti Vladimir Turina i Hinko Gotvald. Konkursni projekat italijanskih arhitekata za novu

beogradsku Operu iz 1939-40. godine, bez obzira to je dobio nagradu, zbog svoje monumentalnosti i neprimerene snage arhitektonskog izraza, koji nisu bili

bliski beogradskoj strunoj javnosti, izazvao je negodovanje u domaoj arhitektonskoj sredini, a nagradjeni projekat nije nikada realizovan.

Socijalisticki realizam:

-Socijalistiki realizam, stilski izraz koji dominira u likovnim umetnostima u tadanjoj Jugoslaviji, u vreme neposredno posle Drugog svetskog rata, sastojao se u nekritikom, sveoptem, neselektivnom divljenju prema svemu onom to je dolazilo iz SSSR-a. Medjutim, nakon duboke politike krize, koja se odvijala tokom 1948. godine, a koja je dovela do raskidanja bliskih veza

tadanje Jugoslavije sa istonim centrom moi i zemljama Varavskog pakta, dolo je i do slinog zaokreta na polju umetnosti, a socijalistiki realizam je potisnut sa velike scene kao dominirajui likovni izraz. Jedan Od znacajnh prestavnika je I Dragisa Brasovan: fabricka naselja u

Tuzli Sapcu, Zvorniku

Godina 1947. je veoma plodna u izgradnji znaajnih javnih objekata. Sagradjena je palata Saveznog izvrnog vea, koju su projektovali hrvatske arhitekte Anton Ulrih (1902-1998), Vladimir Potonjak (1904-1952), Zlatko Najman i Dragica Perak. Projekte adaptacije izvrio je Mihajlo Jankovi (1911-1976). Nekadanji neoklasicistiki monumentalni koncept prvobitnog reenja izmenjen je novim arhitektonskim pristupom. U periodu od 1947-61. arhitekta

Lavoslav Horvat (1901-1989) projektovao je hotel Jugoslavija na Novom Beogradu. Deo enterijera oblikovali su Vladeta Maksimovi (1910-1994), Nikola Radanovi, Ivan Anti (1923-2005) i Milorad Pantovi (1910-1986). Lavoslav Horvat je projektovao i zgradu Savezne privredne komore na

Terazijama (1959), dok je Milica teri (1914-1998) projektovala (1957) poslovnu zgradu Energoprojekta u Beogradu, u Brankovoj ulici Tokom 50-tih u potpunosti nestaju uticaji socijalistikog realizma u arhitekturi. Poslednji znaajan primer ovog stila olien je u zgradi Doma sindikata na tadanjem Trgu Marksa i Engelsa (danas Nikole Paia), u Beogradu, koju je projektovao nekadanji Le Korbizjeov saradnik Branko Petrii (1911-1984), koristei elemente arhitekture socijalistikog realizma. Na mikrourbanistikom planu to se ogleda u formiranju manifestacionog trga, dok se na planu arhitektonskog oblikovanja objekta istie smireni, bezlini ritam prozorskih povrina. 1950. godine odrano je Prvo savetovanje arhitekata i urbanista FNR Jugoslavije u Dubrovniku, na kojem su iskristalisane ideje o raskidu arhitekture i urbanizma sa socijalistikim realizmom. Na ovom Savetovanju, znaajan uticaj na promene u domenu arhitektonske misli i estetike uinili su svojim nadahnutim izlaganjima novinar Vladislav Ribnikar (1900-1955) i

arhitekta Milorad Macura (1914-1989). Njih dvojica su uspeli da fokusiraju

interesovanje arhitektonske strune javnosti na pitanje stila u arhitekturi i njeno posmatranje kao umetnikog dela, a ne samo kao sredstva za puko zadovoljenje drutvenih i linih ljudskih potreba.

Socijalisticki esteticizam

-Osnovne karakteristike socijalistikog estetizma su sadrane u naputanju obrazaca realistike naracije u umetnikom delu, prihvatanju govora metafore, kao i govora alegorije, te podrazumevanju konteksta umetnikog dela. Ove karakteristike nisu proisticale iz optih politikih i drugih zbivanja u drutvu, ve su se odnosile iskljuivo na samo umetniko delo, u naem sluaju, na arhitektonski objekat ili urbanistiku celinu. U arhitekturi, kao delu likovnih umetnosti, koja pored estetske, likovne, ima i pragmatinu i utilitarnu drutvenu funkciju, u okviru stila socijalistikog estetizma, koji je bio primenjivan, nije, medjutim, bilo pojave dominirajuih elemenata, koji bi bili u suprotnosti sa ideolokom supremacijom vladajueg reima, kao to je to bio sluaj sa drugim likovnim umetnostima, kao i knjievnou. Istovremeno, ovako koncipiran i prezentovan socijalistiki estetizam na polju arhitekture i urbanizma vrio je dodatnu znaajnu funkciju u smislu sredstva pomou koga je vladajua struktura mogla da izgradi sliku o Jugoslaviji kao modernom i naprednom

drutvu, jer se napredak zemlje, osim kroz stepen zadovoljavanja optih potreba drutva, najjasnije i najvidljivije sagledavao ba kroz dela arhitekture i izgradnje uopte. U tom smislu, u vreme bujanja socijalistikog estetizma nije bilo mnogo prostora za proboj avangardnih ideja i tendencija na polju arhitekture u Srbiji,

koje su se u to vreme razvijale u zapadnoj Evropi i svetu

-Novonastalu estetiku u arhitekturi karakterie upotreba ralanjenih arhitektonskih formi i odredjene vrste svedenih arhitektonskih ornamenata.

Tako, na primer, stambeni objekti dobijaju komplikovane fasade, obilate

razliitim arhitektonskim elementima, koji dominiraju njihovom spoljanjosti. Arhitektonski jezik, iako prenaglaen detaljima na fasadama, i dalje koristi materijale i detalje preuzete iz arhitektonskog vokabulara internacionalne

moderne, medju kojima su najprisutniji natur beton, neprekinuti nizovi prozora,

ravni krovovi. Iako prilagodjena novom ukusu stvaralaca i okrenuta istorijskim uzorima, ova arhitektura sadri i karakteristine osobine arhitektonskog brutalizma koji je u to vreme bio prisutan na evropskoj sceni.

Medju novobeogradskim blokovima karakteristini su oni koje su projektovali Boidar Jankovi, Branislav Karadi i Aleksandar Stjepanovi (blokovi 22, 23) sredinom 1970-tih, ili Uro Martinovi (blok 30), u istom periodu.

Obnova posle drugog svetskog rata

Period 1960-1970-tih karakterie veliki broj arhitektonsko urbanistikih konkursa za projektovanje i i zgradnju stambenih blokova u Beogradu. Pratei narastanje potreba, arhitekte su se okrenule stvaranju novih stambenih

kompleksa, smetenih u tzv. novobeogradske blokove ili druge stambene celine koje su pokrivale znaajne povrine grada. Pristup projektovanju nove stambene arhitekture nosio je u sebi nekoliko stilskih elemenata i uticaja.

Osnovni uticaj koji je vidljiv na arhitekturi novobeogradskih blokova je onaj

koji je nainila predratna moderna arhitektura a kasnije i internacionalni stil modernistike arhitekture. Prvi novobeogradski blokovi gradjeni su po uzorima internacionalne moderne, Le Korbizjeovih i Gropijusovih projekata iz perioda

kraja 1920-tih, pa ak projekata Verkbunda na polju kolektivnog stanovanja, kao to je kolektivna stambena zgrada u Vajsenhofu, tutgart, 1927. godine. Principi projektovanja stambenih zgrada u Novom Beogradu ukljuuju kubine kompozicije objekata koji imaju ravne krovove, belu istu fasadu, oslobodjenu suvinih arhitektonskih elemenata i neprekinute nizove prozora. Milorad Macura gradi stambenu zgradu u ulici Kralja Petra krajem 1950-tih, pod

snanim uticajem Le Korbizjeove stambene zgrade Unite dAbitasion u Marseju, a krajem 1960-tih i poetkom 1970-th Milosav Miti i Mihajlo anak projektuju stambene zgrade u bloku 29, koje sadre sve karakteristike evropskog internacionalnog stila. Macurin projekat za zgradu tamparskog izdavakog preduzea Srbija u Beogradu (1950-53), oslanja se na iskustva preuzeta iz Le Korbizjeovih i Nimajerovih objekata koji su gradjeni u to vreme.

Uticaj Mendelsonove zgrade Kolumbus, u Berlinu, iz 1931-32. godine vidljiv je

na poslovnoj zgradi Srbijaprojekta Slobodana Mihailovia (1958) i zgradi Savezne privredne komore Lavoslava Horvata (1959). Internacionalna moderna

je prisutna na Zgradi drutveno politikih organizacija Mihajla Jankovia (1961-65), a njen pandan predstavlja deset godina ranije podignuta poslovna

zgrada za Lever Braders Kompaniju u Nju Jorku, Skidmora, Ovingsa i Merila.

Zgrada Investicione banke (1958) Vladete Maksimovia predstavlja izvanredan primer primene principa internacionalne moderne na arhitekturu domaeg podneblja.

Sve ovo je dovelo do snane reakcije, pre svega strune javnosti, a potom i drutva u celini u periodu 70-tih, kada je stvorena takozvana Beogradska kola stanovanja. Nastala na temelju brojnih arhitektonsko-urbanistikih konkursa za projektovanje novobeogradskih blokova, Beogradska kola stanovanja je prerasla u stil projektovanja, a potom u tipologiju reavanja stambenih jedinica, koje su u to vreme predstavljale vrhunac standarda u

projektovanju kolektivnih stambenih objekata. Putem projektovanja i gradnje

novih urbanistikih stambenih celina u Beogradu, ova kola je davala odgovore na zahteve za projektovanjem i izgradnjom humanijih stambenih jedinica i

ovekomernih gradskih prostora, po uzoru na istorijske primere i onovremene

primere stambene izgradnje u razvijenijim drutvima, narorito skandinavskih zemalja.

Tehnicki poduhvati

Sredinom 50-tih godina Vladeta Maksimovi je zajedno sa Miloradom Pantoviem (1910-1986) i inenjerom Brankom eeljem (1910-1995) pobedio na konkursu za novi Beogradski sajam. Pobednikim projektom je tada predvidjena izgradnja kompleksa modernih poluloptastih hala pokrivenih

ljuskastom konstrukcijom. U autorskom timu, kasnije, na mestu Vladete

Maksimovia pojavljuje se Milan Krsti, konstruktor, koji e biti zapaen po kasnijem projektu Avalskog televizijskog tornja, kojeg je projektovao

zajedno sa Ugljeom Bogunoviem (1922-1994) i Slobodanom Janjiem (1928-2003). Projekat novog Beogradskog sajma je primer tenje i pokuaja ukljuivanja srpske arhitekture u savremene evropske tokove. Izmenjeni tim, u kojem su, pored Milorada Pantovia i Branka eelja, bili jo i Milan Krsti i Boko Petrovi, promenio je likovni koncept kompleksa i projektovao sajamske hale po principima sportskih i izlobenih gradjevina u Italiji iz perioda sredine XX veka, posebno po uzoru na hale Pjer Luidjija Nervija (1891-1979).

Nakon realizacije Beogradskog sajma, kao inicijacije i inspiracije, srpska

arhitektonska scena je obogaena novim pogledima i pristupima u reavanju inenjerskih konstrukcija, poput onih koje su u to vreme pokrivale ogromne raspone hala kao i drugih konstruktivnih sklopova zahtevnijih gradjevina

gradjenih prevashodno upotrebom elika, kao konstruktivnog, i stakla, kao fasadnog materijala. Medju objekte izgradjene u novom stilu, uz upotrebu

savremenih tehnologija i gradjevinskih materijala, ubraja se zgrada hotela

Slavija Bodana Ignjatovia (1912-2004).

Neto kasnije, sagradjene su zgrade Mihajla Jankovia (1911-1976): zgrada Ljubljanske banke u ika Ljubinoj ulici i zgrada Modne kue u Knez Mihajlovoj ulici, obe u Beogradu. Vrhunac stila bila je gradnja zgrade

Drutvenih organizacija na Novom Beogradu (prvobitno zgrada CK SKJ-e), koja je podignuta kao oblakoder sa fasadom u vidu staklene zid-zavese

(1961-65). Autor zgrade je takodje Mihajlo Jankovi, koji je u tom periodu

sagradio i stadion JNA, izvrio adaptaciju palate SIV-a sa saradnicima, gradio vie stambenih objekata, kao i stadion na Tamajdanu.

Branko eelj (Benkovac 1910. Beograd 1995.) inenjer, konstruktor i pronalaza svjetskog glasa, akademik, profesor univerziteta. Dao je 30-tak originalnih

patentiranih rjeenja i projektovao preko 60 objekata. Na kongresu Svjetskog udruenja za prednaprezanje, u Rimu 1960. godine, njegovi 'luni mostovi bez skela' i tzv. 'prednaprezanje zemljita' na oporcima lukova proglaeni su za

izuzetne novine u graenju mostova. uven je njegov, 'eeljev most' u Novom Sadu, koji je NATO sruio, 1999. godine

Stanje 1960-1970. godine

Krajem 60-tih i poetkom 70-tih godina na srpskoj arhitektonskoj sceni prisutno je etiri generacije arhitekata. Onu najstariju, predvodio je Nikola Dobrovi (1897-1967) svojim kompleksom zgrada Dravnog sekretarijata narodne

odbrane (DSNO) u Beogradu, koji je izgradjen u periodu 1954-63. Kada je

pobedio na arhitektonskom konkursu, Dobrovi je imao skoro 70 godina i dvadeset godina ve nije radio. Tokom gradnje objekta, Dobrovi je ogoren napustio realizaciju posla u nemoi da se izbori sa ambicijama neukih investitora, sa kojima se nije slagao. Ve sasvim star i bolestan, Dobrovi je projektovao zgradu Elektrotehnikog fakulteta i instituta Nikola Tesla u Beogradu, a u tom projektu, on se okree svojim prvim koracima - ekom kubizmu.

Dragia Braovan (1887-1965) u tom periodu gradi monumentalne objekte:

Potu u Novom Sadu i Robnu kuu u aku, u duhu kasnog modernizma. Jo su aktivni i Milan Zlokovi, Dimitrije M. Leko (1887-1964), Stanko Kliska (1896-1969), braa Krsti: Branko i Petar, Branislav Koji (1899-1987), Milivoje Trikovi (1895-1981), Aleksandar Deroko, koji se stilski okreu novim vremenima, medjutim, sa relativno malim uticajem na razvoj srpske

arhitekture.

Poetkom 60-tih, na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu je osnovan struni asopis Arhitektura-urbanizam. Sredinom 60-tih, grupa arhitekata: Mihajlo Mitrovi (rodj. 1922), Aleksej Brki (1922-1999), Mihailo Jankovi (1911-1976) i Ljubia Dragi (1922-1998) pokuali su da osnuju autorsku grupu unutar Drutva arhitekata, medjutim bez uspeha.

70-tih godina, na srpskoj arhitektonskoj sceni su prisutne trea i etvrta generacija arhitekata.Stojan Maksimovi (rodj. 1934) gradi restoran na Uu u Beogradu, pod velikim, ali zakasnelim uticajem Ludviga Misa Van Der Roja

(1886-1969). Petar Vulovi (rodj. 1931) gradi zgradu Banke u Makarskoj. Oba objekta predstavljaju pokuaj evropeizacije srpske arhitekture.

Individualisticke struje

Nasuprot ovoj grupi, ija je arhitektura imala elemente internacionalizma, bila je aktivna druga grupa arhitekata, prepoznatljiva po projektima najznaajnijih predstavnika: Bogdana Bogdanovia, Ivana Antia i Alekseja Brkia. Ovi arhitekti su bili predstavnici individualistike struje u arhitekturi i, svaki ponaosob, predstavljao je jedinstvenog autora koji je tragao za linim arhitektonskim izrazom, koji je postojao nezavisno od svetskih tokova i

tendencija u arhitekturi.

Bogdan Bogdanovic

Pojava Bogdan Bogdanovia (rodj. 1922) na arhitektonskoj sceni Srbije je podjednako znaajna koliko za arhitekturu toliko i za skulpturu. Tokom perioda 50-tih on unosi u skulpturu arhitekturalnost, koja zamenjuje preovladjujuu figurativnost. Takodje, kompozicija urbanistiko-arhitektonskog kompleksa kod njega postaje znaajnija od kompozicije samog spomenika. Najznaajniji spomenici Bogdana Bogdanovia nalaze se u Beogradu (1952), Prilepu (1961), Mostaru (1965), Kruevcu (1965), Jasenovcu (1966)...Njegovi spomenici izviru iz samog pejzaa i predstavljaju arhitektonsko-skulptoralnu celinu zajedno sa prirodom i okruenjem u kojem se nalaze.

Bogdan Bogdanovi je bio pre antimodernista nego postmodernista, jer je delovao mnogo pre nastanka postmodernizma. Bio je individualista, okrenut

vanvremenskim istorijskim uzorima. Neki autori u Bogdanovievom delu vide duh velikog Joeta Plenika, jednog od predvodnika i bastiona bekog modernizma, ali i skulptoralno-arhitektonske elemente Ivana Metrovia. Mnogi autori smatraju da Bogdanovi svoj znaajan arhitektonski opus treba pre svega da zahvali bliskosti sa politikom elitom koja je u vreme njegovih najplodnijih stvaralakih godina bila na vlasti, a koja je takodje bila i glavni inicijator i naruilac njegovih spomenika. Medjutim, ono to je nesumnjivo i nesporno je da je Bogdanovi jedan od najkolosalnijih autora sa ovih prostora, da su njegova dela bezvremena, odnosno, svevremena, da su

nastala ne pod uticajem trenda ili stila, ve iz dubine autorove kreativne linosti.

Bogdanovi je takodje veoma znaajan kao pisac. Njegovo delo na tom polju predstavlja ga kao izuzetnog esejistu, analitiara ali i kao pripovedaa. Njegove knjige su stilski i anrovski veoma razliite, ali imaju jedno zajedniko u sebi: ogroman naboj duha, koncentraciju energije koju nose sobom i prenose je

na itaoce. U periodu 90-tih godina, Bogdanovi je intenzivno pisao, ali je svoje knjige izdavao izvan granica Srbije, u Austriji, Madjarskoj, Hrvatskoj, ekoj.

Iako je bio kulturni stoer srpske arhitekture i kulture uopte, Bogdanovi je, kao i njegovi veliki prethodnici, u svojoj karijeri imao neprestane uspone i

padove. Iako je sagradio velianstven opus spomenika i napisao veliki broj izvanrednih dela, on je tokom 60-tih i 70-tih bio bojkotovan od strane svojih

kolega profesora na fakultetu, ak je bio i iskljuen sa mesta predavaa na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, na kojem je takodje ostao bez kabineta.

U revoltu je sam napustio lanstvo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. U periodu ratnih previranja 90-tih godina, drava mu je oduzela ono to mu je ranije ustupila: objekte u kojima je vodio Letnju kolu arhitekture u Malom Popoviu, Bogdanovi je morao da napusti. Nedugo zatim bio je primoran i da napusti zemlju, nakon ega se, rezigniran, nastanio u Beu kao politiki emigrant.

Ivan Antic

Ivan Anti (1923-2005) je jednako izraajan arhitekta. Iako Anti koristi geometrizovane arhitektonske forme, njegova arhitektura je visoko estetizovana,

kompoziciono proiena i oslobodjena od stilskih uticaja i ogranienja koje u sebi sadre skoro svi arhitektonski projekti.

Najznaajniji Antievi objekti su: Muzej savremene umetnosti u Beogradu (1961-196) i Muzej u umaricama u Kragujevcu (zavren 1975. godine), oba projektovana zajedno sa Ivankom Raspopovi (rodj. 1930). To su dela izuzetne snage i arhitektonskog izraza. Nakon realizacije ova dva dela

Raspopovieva neopravdano pada u zaborav, a Anti nastavlja uspenu karijeru. Slede zgrade Doma pionira u Beogradu (196.), hotel Breza u Vrnjakoj banji (1977), Olimpijski bazen na Poljudu u Splitu (1979), hotel Narvik, Kikinda (1981), zgrada Republikog sekretarijata unutranjih poslova, Beograd (1983.), hangar na aerodromu Beograd (1986), poslovna zgrada Jugopetrola i hotela Hajat (Novi Beograd, 1990).

Aleksej Brkic

a jo jedanog znaajnog predstavnika srpske arhitekture, Alekseja Brkia (1922-1999),Mihajlo Mitrovi kae:. Njegova zgrada Socijalnog osiguranja gradjena je u vreme velikog lutanja i slabo izraene spremnosti da se arhitektura odvoji od zahteva socijalistikog realizma, folklorizma i modernizovanog neoakademizma. Zbog toga je ovo u trenutku gradjenja bio okantan objekat, avangardna demonstracija koja je nagonila na razmiljanje i podsticala ka novim putevima arhitektonskih stvaralatva (Mihajlo Mitrovi, Novija arhitektura Beograda, 1975).

etvrtu generaciju predvode krajem 60.-tih godina Milan Lojanica (rodj. 1939), Borivoje Jovanovi (rodj. 1938) i Predrag Cagi (rodj. 1941), prvenstveno sa svojim projektom stambenog kompleksa Julino Brdo, u Beogradu. Ova

generacija je projektovala utilitarnu arhitekturu, po principima zadovoljenja

ovekovih potreba na racionalan nain. Pri tom, oni su u svom profesionalnom radu teili kako postizanju visokih zadatih standarda u projektovanju i izvodjenju, tako i uspostavljanju novih, jo viih standarda u arhitekturi Srbije.

Arhitektura 1970. Godine do danas

Novi brutalizam;

Uticaj brutalizma na stambenu arhitekturu Beograda dolazi posredno, preko

sklopa nekoliko tendencija koje su bile prisutne u svetu i nisu pripadale

izvornim predstavnicima ovog stila.

Blokovi 61 i 62 Milenije i Darka Maruia sa poetka 1970-tih predstavljaju odraz tih karakteristinih pokreta koji su se dogodili na svetskoj arhitektonskoj sceni. Po stavu autora ovih stambenih blokova prema reavanju prostora i upotrebi sirovog betona kao arhitektonskog materijala, ovaj projekat pripada

pokretu brutalizma koji se dogodio par dekada ranije u Engleskoj, odakle je

prenet u SAD. Medjutim, prema nainu na koji su arhitekti reavali strukturnu celinu kompleksa, pronalazimo uticaje i tragove metabolzima, ali i osnovnih

principa urbanistike kompozicije koji su sadrani u Habitatu 67 Moe Safdija (1966-67).

Vanserijski spoj metabolizma i brutalizma sadri arhitektura Mihajla Mitrovia. Njegov Poslovno-stambeni kompleks Geneks (1970) predstavlja arhitekturu metabolistiku po kompozicionom karakteru, ali i brutalistiku, po upotrebi natur betona koji je liven na mestu. Zgrada je modelovana od betona,

poput skulpture, monolitna je i snana. Mitroviev hotel Putnik u Beogradu takodje predstavlja spoj konstruktivistiko-metabolistikih traganja za konstruktivnom strukturom objekta; brutalizam je prisutan po karakteristinoj upotrebi natur betona, ali je objekat umekan uvodjenjem arhitektonske plastike ornamentacija na fasadi. Branislav Jovin je 1970. godine izgradio zgradu Urbanistikog zavoda u Beogradu upotrebivi stilske elemente brutalizma i metabolizma. Osnovni volumen zgrade postavljen je u sistem

krupnog rastera u kome su glavni nosei stubovi postavljeni izvan gabarita objekta. U tom snano datom okviru, o monumentalne stubove okaene su prostrane rampe i prilazna stepenita ispod kojih se nalazi nedodirnut teren.

Ekspresionizam

U grupi arhitektonskih stilova i uticaja koji su bili prisutni na podruju Srbije u periodu druge polovne XX veka, znaajan je i stil novi ekspresionizam. Bez obzira to je ovaj period prisutan na svetskom planu od 1960-tih pa sve do

1990-tih godina, nije mogue pouzdano pronai direktnu vezu novog ekspresionizma u srpskoj arhitekturi i njegovih pandana u svetu. Medjutim,

srpska arhitektura sadri objekte koji mogu da ponesu karakteristike ovog stila. Medju najznaajnijim predstavnicima stila je Ivan Anti, svojim projektom Muzeja revolucije u Kragujevcu, gde je vidljiv uticaj Dadoka, Alta i Kana.

Snaan ekspresionistiki izraz sadri palata sportova Pionir Ljiljane i Dragoljuba Bakia (1972-73), na kojoj je konstruktivna struktura objekta data

velikom izraajnom snagom, koju posebno naglaava upotrebljena polihromija. Izraziti primer novog ekspresionizma u srpskoj arhitekturi predstavlja

stambena zgrada Mijahla Mitrovia u ulici Brae Jugovia br. 10, koja dominira na srpskoj arhitektonskoj sceni sveinom svoje kompozicije.

Racionalisticki pristup:

Racionalistiki pristup u srpskoj arhitekturi perioda kraja XX veka karakteriu projektovanje visoko razradjenih funkcionalnih osnova, upotreba malog broja

jednostavnih i likovno samodovoljnih gradjevinskih materijala, odsustvo

ornamenta na fasadi i upotreba svedenih i jasnih kompozicionih formi.

Racionalizam je nastao na evropskom tlu, a njegovi predstavnici bili su takodje

i protagonisti postmodernog pokreta u arhitekturi, medju kojima su

najznaajniji: Aldo Rosi, Rob Krir, Mario Bota, Jozef Paul Klajhus. Racionalizam u Srbiji nikada nije bio izraen u onoj meri u kojoj je to bilo u zemljama Zapadne Evrope; medjutim, mogue je pronai elemente racionalistikog pristupa u srpskoj arhitekturi. Prvi znaajan primer arhitekture racionalizma, u onom smislu u kojem je ovaj stil prepoznat u Evropi,

predstavlja projekat stambenog bloka19a na Novom Beogradu (1982), autora

Milana Lojanice, Borivoja Jovanovia i Predraga Cagia. Stambeni blok karakteriu svedene, jednostavne forme, upotreba jednostavnih materijala i povrinska obrada koja je izvedena tako da odraava strukturu materijala od kojeg je blok sagradjen. Zgrada Fakulteta likovnih umetnosti Branislava

Mitrovia i Slobodana Lazarevia (1986-1988) predstavlja objekat koji je izgradjen upotrebom tradicionalnih arhitektonskih formi kosog krova i materijala fasadne opeke na savremen nain. Arhitektonska kompozicija je svedena, pojednostavljena, a objekt je uklopljen u sredinu u kojoj se nalazi.

Zgrada osnovne kole Milo Crnjanski Zorana Jovanovia i Borisava Popovia predstavlja u osnovi ralanjenu shemu koju ine dva kubusa i jedna polukruna forma. Fasada je svedena na samo dva osnovna oblika prozora.

Postmoderna:

Postmoderna arhitektura je imala izuzetan znaaj za razvoj srpske arhitektonske misli. Tendencije novog pokreta, koje su se pojavile na svetskoj sceni, bile su

predstavljene radovima Roberta Venturija, arlsa Mura, Majkla Grejvsa ali i Filipa Donsona, Dejmsa Stirlinga, Hansa Holajna i drugih. U Srbiji, postmodernizam su prvi prihvatili mladi arhitekti, medju kojima su najznaajniji

bili oni okupljeni oko grupe ME 1980-tih, koju su inili: Mustafa Musi, Dejan Eimovi, Marjan ehovin, Slobodan Maldini i Stevan uti. Njihova arhitektura, koja je u svoj izraz ukljuila arhitektonske elemente i sredstva istorijskih stilova, predstavljala je novinu i osveenje na mirnoj srpskoj sceni, ali je takodje izazvala brojne polemike i kritike. Medju najjaim kritiarima bili su predstavnici komunistikog establimenta, koji su ovim mladim protagonistima zamerali na injenici da njihova arhitektura nije okrenuta socijalni strukturama i potrebama drutva, ve je apstraktna i pro-zapadno orijentisana, a to drutvo toga doba nije smelo da tolerie. Iako u ovako nastaloj klimi lina grupa nije realizovala znaajne objekte, ona je ipak ostavila trag u srpskoj arhitekturi svojim neizvedenim projektima i teorijskim radom.

Sredinom 80-tih postmodernizam je sveprisutan u srpskoj arhitekturi, medjutim,

njegov izraz vie nije autentian i internacionalan, ve je prilagodjen ukusu srpske kulturne sredine. Niu se objekti koji koriste elemente preuzete iz tadanjih zapadnih arhitektonskih uzora, medjutim, njihov kvalitet nalazi se na ivici dobrog ukusa. Medju znaajnijim objektima srpskog postmodernizma ipak je mogue pronai dobre i autentine primere: Poslovna zgrada Zepter u Beogradu (1989-1992) arhitekata Vasilija Milunovia i Branislava Mitrovia predstavlja otvoren renik postmodernizma Majkla Grejvsa, koji je smeten unutar jedne beogradske zgrade. Josip Pilasanovi projektuje (1992-93) zgradu poslovnog centra SteCo u Beogradu, koja se oslanja na internacionalne

uzore, posebno arhitekturu Frenka O. Gerija.

Vernakularna ArhitekturaL

Vernakularna arhitektura ima dugu tradiciju u srpskoj arhitekturi, budui da je povezana sa folklornom arhitekturom. Savremena vernakularna arhitektura u

Srbiji je uvek imala svoje predstavnike i karakteristine objekte. Tokom druge polovine XX veka, bilo je vie pokuaja unoenja elemenata vernakularne arhitekture u savremeni arhitektonski izraz. Medju najznaajnijim predstavnicima ovog stila, posebno se izdvaja Boidar Petrovi, koji tokom 1960-1990-tih gradi stambene kue po principima i prema uzoru na srpsku folklornu kuu i kuu balkanskog tipa. Njegove kue sadre sve karakteristike istorijske tradicionalne folklorne arhitekture: upotrebu prirodnih materijala,

korienje tradicionalnih konstrukcija, uglavnom drvenih i upotrebu arhitektonskih detalja preuzetih iz srpskog folklora. Jo jedan znaajan predstavnik savremene vernakularne arhitekture je Predrag Pedja Risti, koji primenjuje tradicionalne istorijske forme srpske arhitekture na svoje sakralne

gradjevine. Risti koristi ove principe do te mere da sam izvodi svoje objekte, upotrebom tradicionalnih gradjevinskih alata i sredstava. Zoran Petrovi takodje

primenjuje tradicionalne stilske karakteristike na svojim arhitektonskim

objektima, a posebno se izdvaja Borivoje Jovanovi, svojim hotelom Selters u Mladenovcu (1990) u kojem predstavlja objekat folklorne arhitekture kojem

daje sve neophodne savremene atribute.

Savremena vernakularna arhitektura u nekim sluajevima dobija karakteristine elemente populistike arhitekture. Objekti ove arhitekture imaju za cilj da skrenu panju na neke svoje posebne funkcionalne ili prostorne karakteristike i na taj nain da ostave trag u prostoru. Kua srpsko-norvekog prijateljstva Aleksandra Djokia (1987) podignuta u Gornjem Milanovcu projektovana je u obliku vikinkog broda. Mada u Srbiji ne postoji niti jedna arhitektonska asocijacija koja bi ukazala na moguu inspiraciju za ovu formu, ona je preuzeta iz vikinke prolosti Norveke i smetena na padinu iznad Gornjeg Milanovca, gde je ubrzo postala zatitni znak grada.

Menorijalna arhitektura:

Memorijalna arhitektura predstavlja jo jednu stilski karakteristinu grupu srpske arhitekture koja se razvijala u periodu druge polovine XX veka. Nakon

Drugog svetskog rata, novo drutvo je trailo i nove naine umetnikog izraza. Taj izraz bio je okrenut bliskoj istoriji i onovremenom drutvenom sistemu. Budui da je umetniki skulpturni izraz bio nedovoljan, jer je prostorno ogranien, u ovo polje je pristupila arhitektura, koja je bila kompleksnija i sadravala vee mogunosti prostorne ekspresije. Medju protagonistima memorijalne arhitekture u Srbiji nije bilo mnogo arhitekata, ali, oni koji su bili

na sceni, ostavili su za sobom znaajan umetniki opus, kako u Srbiji, tako i van nje. U grupi najznaajnijih predstavnika memorijalne arhitekture svakako vodeu ulogu ima Bogdan Bogdanovi. Iako je po obrazovanju prvenstveno arhitekta, on je i pisac, teoretiar, filozof, jednom reju umetnik u punom smislu te rei. Iza Bogdanovia ostao je vredan opus realizovanih memorijalnih kompleksa, medju kojima su najznaajniji u Srbiji: u Beogradu, na Jevrejskom groblju, u Sremskoj Mitrovici, u Kruevcu, Leskovcu, aku. Vajar Ivan Stamboli je izgradio Spomen park na Bubnju u Niu, a Miodrag ivkovi Spomenik streljanim djacima u umaricama u Kragujevcu. Memorijalna arhitektura u Srbiji prestala je da postoji pred poetak raspada Jugoslavije, a neki znaajni predstavnici memorijalne arhitekture u Srbiji, kao spomenici u Klini, Istoku i Kaaniku na Kosovu Slobodana Maldinija, srueni su neposredno pred rat, poetkom 1990-tih. Nakon raspada Jugoslavije, memorijalna arhitektura u Srbiji dobija novi oblik razvoja; spomeniki kompleksi se vie ne grade, niti se arhitektura okree vajarskim izraajnim sredstvima. Godine 1998. Spasoje Kruni projektuje Memorijalni dom na Ravnoj gori, horizontalnu rajtovsku strukturu, koja je izgradjena prirodnim

materijalima kamenom i drvetom i koja je povezana sa okruenjem planine na kojoj se nalazi.

Novi modernizam:

Nova moderna arhitektura je u Srbiji nastala pod neposrednim uticajem svojih

zapadnih uzora. U periodu 1960-1980-tih godina ovaj stil u arhitekturi je bio

est u arhitekturi Zapada. Riard Majer, Majkl Grejvs, Dejms Stirling, Ieo Ming Pei, gradili su svoje zgrade na osnovama modernizma kojeg su

transponovali u svoje objekte, svako na svoj nain. U kasnijoj fazi novog modernizma, pridruuju im se Rem Kolhas, Jo Koenen, Stiven Hol, Rafael Vinjoli. Bez obzira na medjunarodne uzore koji su dolazili sa Zapada, u srpskoj

arhitekturi je nova moderna mogla da zaivi na sopstvenim osnovama. Moderan pokret, koji se nastao u periodu pre Drugog svetskog rata, a nastavio se i nakon

njega, predsatvljao je osnovu za razvoj posleratne arhitekture u Srbiji. Kao

takav, on je uticao na generacije srpskih arhitekata, koje su mu se vraale nekoliko puta tokom druge polovine XX veka. Karakteristini objekti nove moderne arhitekture, medjutim, vezuju se za objekte luksuznih vila, koje su

projektovane po uzoru na elegantne bele gradjevine Riarda Majera. Miodrag Mirkovi je projektovao svoju belu Vilu Latinovi u Beogradu 1999, a Ruica Boovi i Dragan Stamenovi Dvojnu vilu Zari, takodje u Beogradu, 1998. godine. Mustafa Musi se, projektujui svoje vile na Dedinju, medjutim, ne okree amerikim uzorima, ve izvore za svoju arhitekturu pronalazi u delima Adolfa Losa i Milana Zlokovia. Na polju projektovanja javnih zgrada, znaajan je objekat Slube drutvenog knjigovodstva na Novom Beogradu Petra Vulovia (1986). U srpskoj arhitekturi druge polovine XX veka prisutno je nekoliko

tendencija koje se odnose na primenu savremenih tehnilokih i konstruktivnih reenja, kao i na upotrebu savremenih materijala. Ove pojave mogu da se podvedu pod nekoliko termina, medju kojima su

najkarakteristiniji: novi konstruktivizam, haj teh, dekonstruktivizam.

Novi konstruktivizam

je pojava koju moemo da posmatramo na nekolicini projekata, ali koja nije obuhvatila sve slojeve arhitektonskog drutva i kao takva ne predstavlja pokret niti sveopti trend u srpskoj arhitekturi. Ova vrsta konstruktivizma nije bila vezana za neposredne uzore u arhitekturi izvan Srbije, ve predstavlja direktan odgovor na potrebe, odnosno projektantske zahteve pojedinih objekata.

Najraniji ali i najznaajniji primer ove arhitekture jeste projekat kompleksa Beogradskog sajma (1954) Milorada Pantovia i saradnika, medju kojima je znaajno pomenuti imena konstruktora Milana Krstia i Branka eelja. Bilo je ovo konstruktivno dostignua vredno svetske panje. Ugljea Bogunovi i Slobodan Janji projektovali su 1965. TV toranj na Avali, koji je predstavljao konstruktivnu novinu: stub tornja nije uronio u zemlju, ve je sa svoje tri noge bio elegantno oslonjen na temeljnu podlogu. Upotreba

konstrukcije kao osnovnog izraajnog elementa u arhitekturi bila je proizvod specifinih potreba i karakteristika projektovanog objekta. Godine 1984. Spasoje Kruni je projektovao konstrukciju Komandno operativnog centra Sekretarijata unutranjih poslova Beograda upotrebom prostorne reetkaste konstrukcije koja formira celokupnu strukturu arhitektonskog objekta. Godine

1990. Vlada Slavica projektuje Sportsku halu Beogradska arena, koja predstavlja svetsko dostignue u projektovanju sportskih hala. Uporedo sa uvodjenjem novih konstruktivnih tehnologija u arhitekturu, postojala je takodje

tendencija projektovanja arhitektonskih objekata kod kojih je njihova

konstruktivna karakteristika u sutini predstavljala ornament ukras, koji je trebalo da predstavlja reminescenciju na davni period ruskog konstruktivizma, a

da to nije bio stvaran, funkcionalan konstruktivni element zgrade. Medju

ovakvim objektima, izdvajamo one koje je projektovao Mario Jobst, a kod kojih

je upotreba konstrukcije isto dekorativnog karaktera. Znaajna je njegova Benzinska stanica Novi Beograd Jugopetrol, na kojoj su zatalasane krovne forme dale osnovni karakter novog konstruktivizma.

Dekonstruktivizam- konceptualizam:

Nasuprot novom konstruktivizmu, u srpskoj arhitekturi prisutan je arhitektonski

stil dekonstruktivizma. Medjutim, dekonstruktivizam u Srbiji nije razvijen u

onoj formi u kakvoj ga pronalazimo u svetu, u arhitekturi Pitera Ajzenmana,

grupe Kop Himelblau, Bernarda Tumija, Zahe Hadid, Ben van Berkela ili Gintera Benia. Dekonstruktivizam u srpskoj arhitekturi je nastao kao pokuaj eksperimentisanja, koji je najee zavravao kompromisom izmedju arhitekte i investitora, na taj nain da od ideje arhitekte dekonstruktiviste nije ostalo mnogo toga. Ipak, mogue je pronai neke tragove dekonstruktivistike arhitekture u Srbiji. Medju znaajnim primerima su Zgrada jugoslovenskog dramskog pozorita Zorana Radojiia (1997-2002), koja prvenstveno predstavlja konceptualnu arhitekturu, ali ima znaajne dekonstruktivistike elemente na fasadi. Meavinu konstruktivizma i dekonstruktvizma u dosta sirovom, nerafiniranom obliku, pronalazimo u zgradi RTV Pink, u Beogradu

Aleksandra Spajia (1999). Konceptualizam u arhitekturi Srbije u periodu druge polovine XX veka

pronalazimo na nekoliko planova. Prvi i najznaajniji plan je memorijalna arhitektura Bogdana Bogdanovia. Njegovi memorijalni kompleksi, odnosno, arhitektonski spomenici, predstavljaju predmet konceptualnog pristupa

arhitekturi. Ovakvo shvatanje ukljuuje i obilje spoznajnih elemenata koji najee i nisu sastavni deo arhitekture, ve su sadrani unutar teorije likovnih umetnosti, istorije umetnosti, filozofije, pa ak i same knjievnosti. Svaki Bogdanoviev objekat je nabijen znaenjima, koji se nalaze unutar nekoliko suptilno postavljenih nivoa spoznaje. Objekat predstavlja koncept, on govori ili njega posetilac ita. Konceptualna arhitektura prisutna je u radovima nekoliko znaajnih srpskih arhitekata, medju kojima je Dejan Eimovi, ija je

arhitektura gotovo pretrpana znaenjima i citatima. Eimovievi projekti sadre filozofsku konotaciju, oni komuniciraju sa drugim objektima, bez obzira na

prostornu i vremensku distancu. Ova karakteristika njegovih projekat je i bio

razlog zbog kojeg Eimovi nije realizovao ni jedno svoje delo.

Haj teh (high tech)

je stav u arhitekturi, po kojem jedan objekat predstavlja realizaciju

najsavremenijih dostignua na ovom polju. Ti arhitektonski objekti sadre visoka tehnoloka reenja, kako na planu konstrukcije i arhitektonske forme, tako i na planu opreme i unutranjosti. U svetskoj arhitekturi, haj teh je imao svoje predstavnike, poev od industrijske revolucije i uvodjenja stakla i eljeza kao konstruktivnih elemenata arhitekture, pa do savremenih objekata Riarda Rodersa, Renca Piana, Normana Fostera, Majkla Hopkinsa, Riarda Hordena, Nikolasa Grimoa, grupe Future systems, ana Nuvela i drugih. Za pokuaj kreiranja haj teh zgrade moe se smatrati projekat Aleksandra Spajia za zgradu TV Pink (1999) ili Milana Dimitrijevia, prethodno Milana Miodragovia, za zgradu Comtrade u Beogradu (1986, 2004).

Minimalizam u svetskoj arhitekturi ne predstavlja samo stil ili tendenciju, ve je to i estetska kategorija, kulturno opredeljenje jednog stvaraoca. Ovaj stil

moe da bude doveden u vezu sa mnogim drugim pogledima i stilovima, pre svega jer nije vezan za odredjeni vremenski period razvoja, ve je prisutan svuda i u svakom trenutku u arhitekturi. Najznaajniji predstavnici minimalizma u svetu su: Tadao Ando, Alberto Kampo Baeza, Antoan Predok, iro Kuramata, David iperfild, Dominik Pero, Alvaro Siza, Herzog i De Mojron i drugi. U Srbiji, minimalizam nije mogue pratiti u razvojnom obliku, ve ga je mogue pronai samo u tragovima, kod pojedinih stvaralaca. Ovaj pravac nikada u Srbiji nije bio predmetom prouavanja niti ga je prihvatila neka struktura ili grupa arhitekata. Ipak, moemo istai neke znaajne predstavnike, medju kojima su: Jovan Mitrovi i Dejan Miljkovi, svojim stambenim blokom na Dedinju (2003) ili Svetislav Martinovi i Bogdan Slavica, enterijerom hotela Samotlor u Ninjevartovsku (1993-94). Na planu arhitektonske teorije i pisane rei, u srpskoj arhitekturi se izdvaja nekoliko arhitekata teoretiara i teoretiara arhitekture, medju kojima sunajznaajniji: Zoran Manevi, Milo R. Perovi, Ranko Radovi, Slobodan Mai i Slobodan Maldini.