Srp.knjiz.posle Velike Seobe

7/21/2019 Srp.knjiz.posle Velike Seobe

1/167

1. SRPSKA KNJIEVNOST POSLE VELIKE SEOBEJovan Dereti,Istorija srpske knjievnosti

KNJIEVNOST 18. VEKA: BAROK I PROSVEENOSTVe! "reo#ra$a%aOsamnaesti vek je vek sa najvie radikalnih promena i preokreta u politikom,

drutvenom i kulturnom ivotu Srba. Osamnaesti vek karakteriu diskontinuitet i etapnirazvoj. Dva prekretnika dogaaja u srpskoj istoriji omeavaju kulturno-istorijski !.vek" Ve&i!a 'eo#a (1)*+iPrvi -'tana! (18+/1810. # $elikoj seobi, Srbi naseljavajuugarske teritorije %panonski basen&, koje su pod vla'u (absburga. Srbi su u habsburkezemlje doli kao organizovan narod, na elu sa duhovnim i svetovnim voom, a naizriiti poziv tadanjeg austrijskog )ara. *o srpskog naroda dolo je na ovo podrujedrugom seobom, +. godine, koju je predvodio rsenije /$ *ovanovi' 0akabenta. #opustele krajeve Srbije poela su se naseljavati albanska plemena %na 1osovo i2etohiju& i Srbi iz (er)egovine, 3rne 4ore i 5osne %u 0umadiju i zapadnu Srbiju&.6ako se glavni )entri srpskog kulturnog i politikog ivota pomeraju na sever i sve to

je u narednim razdobljima dala srpska knjievnost i kultura nastalo je u novoj sredini idrugaijim istorijskim prilikama. 7ajvaniji srpski )entar u vreme posle $elike seobe jeSent/Anre%a, grad koji su osnovali Srbi i u njemu podigli sedam )rkava, ouvanih dodanas. 1asnije se srpsko sredite pomerilo u 2ana'tir Kr-3eo&, a potom se trajnosmestilo u Sre2'!e Kar&ov4e, koji 'e postati glavni )entar austrijskih Srba. # srpskomkulturnom ivotu znaajnu ulogu ima i )arska prestoni)a, Be5, koji 'e i u . veku bitiznaajan )entar. 7a putu $elike seobe 8 od 9rizrena do 5eograda i od 5eograda do5udima, odravani su sabori narodnih prvaka. # politikom ivotu pojavio sesamozvani despot i pretendent na svetovnu vlast, gro: ;ore 5rankovi'. 7ajpre je bio

nepoznat u narodu, ali je ubrzo prihva'en kao stvarni voa. 1ao vojniki narod, Srbi sustekli poseban poloaj u (absburkoj monarhiji, regulisan


2/167

izdvajaju va "erioa" do pojave ruskih kola, @. godina i posle njih. # prvom periodunastavlja se rad u okvirima tradi)ije stare knjievnosti i nasrpskoslovenskom jeziku. #drugom periodu, usled dominantnog kulturnog i knjievnog uticaja Rusije, te tradi)ijese naputaju i knjievni i jeziki kontinuitet se prekida, a knjige se poinju pisati naruskoslovenskom jeziku. /pak, izmeu ova dva perioda postoje i izvesne slinosti, odkojih su najvanije" diglosija 8 paralelna upotreba srpskoslovenskog, odnosnoruskoslovenskog jezika i narodnog jezika u :unk)iji knjievnog jezika i barokni stil, kojise u prvom periodu oblikuje na srednjevekovnoj poetikoj osnovi, a u drugom naosnovama nove poetike koja je, zajedno sa barokom, dola posredstvom ?usije.Sren%eve!ovno na'&ee i #aro!ne tenen4i%e

9osle $elike seobe, u poslednjoj de)eniji +. i prvim de)enijama !. veka, staraknjievnost doivljava svoj poslednji pro)vat, nakon kojega 'e se nepovratno ugasiti./pak, to je bila preobraena tradi)ionalna knjievnost. 7astavljene su tradi)ije 9e'ke

patrijarije. 7egovani su stari anrovi" itija, )rkvena himnogra:ija, besede, hronike,opisi putovanja u Svetu zemlju itd. 9oetika je bila tradi)ionalna, vizantijska,

)rkvenoslovenska, ali sa izvesnim modi:ika)ijama koje su vodile promenama. 9romenesu poele jo pre seobe, a u novim uslovima one su se produbile i proirile. #ti)ajrusko-ukrajinske barokne knjievnosti +. veka posta'e jedna od najvanijih odredni)au knjievnom stvaranju posle $elike seobe, tako da se kod najvanijih tadanjih pisa)a

pojavljuju izvesna barokna obeleja. Obnovljena je diglosija, ali narodni jezik sada imamnogo iru upotrebu %u odnosu na srednjevekovnu knjievnost&. # knjievnosti i daljedominira tradi)ionalni, srednjevekovni tip knjievnog radnika, koji je u prvom redu

prepisiva starih knjiga, zatim kompilator, a pomalo i orginalan stvarala).6akav je bio i 1iprijan ?aanin, najosobeniji predstavnik nae knjievnost na

prelazu iz +. u !. vek. 9oetkom !. veka u manastiru 1ruedol nastaju )rkvenepesme posve'ene sremskom despotu koje su takoe ule u sastavSrbljaka. # njima sepobone misli spajaju sa rodoljubivim ose'anjima. Sveti despot dobija ratnike atributei kao zatitnik naroda priziva se u pomo'. 2eu novonastalim tekstovima panju

privlaiStihosloviz ++. 8 meavina stihova i proze. Stihovi su silabiki, nepravilni sadosledno sprovedenim parnim rimovanjem, a njihov autor je7ikanor 2elentijevi'. Svie metrike pravilnosti napisana je pastirska poslani)a u stihu Ritmi ili pesni

pohvalnija, koju je Sarajlijama uputio $isarion 9avlovi', bivi uitelj u manastiru(ilandar, a tadanji episkop u 7ovom Sadu. On je bio znaajan i kao prosvetni radnik,osniva latino-slovenske kole. 9is)i ovog doba pisali su razliite stihove 8

tradi)ionalne u vizantijskom dvanaester)u, novije u poljskom trinaester)u, osmer)e itd.ARSENIJE III ;ARNOJEVI%oko A-+@A& 5io je patrijarh srpski. Od njega jeostao jedan kratak putopis u svetu zemlju, u pismu ruskom )arskom savetniku $. 2.4olovninu, koji upeatljivo svedoi o tragediji srpskog naroda, koji, napustiviotadbinu, ne nalazi nigde utoite%Poslanica T. V. Golovinu&. Srbi su postradali od6uraka, od kojih su prebegli u #garsku, ali ni tamo nisu nali mira.KIPRIJAN RA;ANIN%druga polovina +. v i poetak !. veka&

B


3/167

1njievni rad poeo je u manastiru Ra5i, koji je bio jedan od najznaajnijihrasadnika nae pismenosti u periodu pre $elike seobe. Ca vreme 5ekog rata preao je

preko Save, zadrao se izvesno vreme u Sremu, a zatim se nastanio u Sent-ndreji.7ajvaniji ?aani pored 1iprijana bili su *erotej i 4avril Ste:anovi' $en)lovi'. ?aaninje najvie prepisivao obredne knjige, mineje, triode, psaltire, eslav)e, trebnike itd. #njegovim zborni)ima znaajno mesto zauzimaju pohvale i )rkvene pesme posve'enesrpskim svetiteljima, Simeonu, Savi, Deanskom, knezu >azaru, 2aksimu 5rankovi'u.Dva puta je prepisao *e:imijinu pohvalu knezu >azaru. / sam je pisao )rkvene pesme,npr.Stihira knezu Lazaru, koja je ula u sastav Srbljaka. ?aanin slavi spomen nakosovskog muenika. 7a knjigama je ostavio vie zapisa, u kojima, osim podataka odatoj knjizi i svom radu na njoj, sre'emo i poetske i autobiogra:ske stavove, ak istihove. 7jegov jezik je srpskoslovenski s izvesnim primesama narodnog. Otvaranje

prema govornom jeziku vidi se u njegovom pravopisu 8 izostavlja slova koja nisu imalaglasovnu vrednost, a uvodi druga da oznai glasove koji su postojali u srpskomnarodnom jeziku, ali ne i u srpskoslovenskom. 1iprijanu se pripisuje Bukvar

slovenskih pismen iz ++, raen za potrebe kole prema jednom ruskom bukvaru spoetka veka. Ova knjiga spada u najznaajnije knjige iz tog vremena. Osim uegbukvarskog dela, u njoj su i drugi tekstovi raznovrsne sadrine, moralne izrekerasporeene po azbunom redu, pohvalne pesme, bogoslovski lan)i, a ima i nekolikonapomena koje se tiu slovenske prozodije. 9ogovor knjizi zavrava poetskim iskazomkoji je u osnovi drevna meta:ora o kladen)u mudrosti.V starosti lbocej- Capis, sastoji se iz dva dela 8 prvi je u prozi, a drugi se sastoji odetiri stiha. 4ovori o neizbenosti smrti, prolaznosti, starosti.ATANASIJE DASKAL SRBIN

Ca vreme $elike Seobe dospeo je na sever #garske i u novim krajevima nastavio jesvoju uiteljsku dunost. $ie puta odlazio je u ?usiju, a za vreme jednog od tih

boravaka, tanasije pie So:iji, sestri 9etra $elikog neveliko delo sa paradigmatskimnaslovom !t letopisa serpskih carej i o vojne carja tureckoo s cesarem hristijanskimi o zapustjeniji zemlji serbskoj%I6 &eto"i'a 'r"'!i9 4areva i o vo%evan%- 4ara t-r'!o7'a 4e'aro2 9ri3an'!i2 i o "-'to3en%- 'r"'!e 6e2&%e&. 9o svom karakteru to jememorijalni akt napisan meavinom srpskoslovenskog i ruskog jezika s )iljem da)arevu sestru, tada monahinju, upozna sa patnjama srpskog naroda. tanasije smatra da'e svoj knjievni zadatak najbolje obaviti ako povee prolost sa sadanjo'u, tj. akoletopisu srpskih )areva suprotstavi sliku pustoenja srpske zemlje i stradanja naroda

kojima je sam bio svedok. O tome govori s biblijskim patosom u kojem se ose'aprizvuk plaa proroka *eremije nad razorenim *erusalimom. 4rani)e Srbije 8 zemljekoje je okruuju. Srbijom su ranije vladali rimski )arevi. Ste:an 7emanja 8 rodom odsestre 1onstantina $elikog. 2ilutin, Ste:an Deanski 8 sv. 7ikola mu vra'a vid, bitkakod $elbuda. Duan donosi telo proroka /saije iz *erusalima u Srbiju. Srpski manastiri"Studeni)a, 2ileeva, Deani, Osogovo, (opovo, 6rojiki manastir %odakle je itanasije&, ?avani)a, 1ruedol, 9e'ka patrijarija, ?aa, >jubostinja, Sopo'ani,2oraa, 5anja, 2anasija. 6ur)i su potom osvojili i razorili svu srpsku zemlju. 4odine


4/167

A!. pojavila se kometa koja najavljuje pravrat 8 pad turskog )arstva. 6urke je porazioaustrijski )ar >eopold. Catim sledi jo nekoliko turskih poraza %5eograd, 2orava, 7i&.Srpske zemlje su opustoeme i mnogo je poginulih. Oni koji su preiveli izbegli su u#garsku.

Pla" o pusto#enju crkve boije $ 9oredi se sa prorokom *eremijom koji plae zarazorenim *erusalimom 8 tako i on plae za razorenim srpskim )rkvama. 3rkva je

prikazana kao alegorija 8 nevesta 5oija. 2oli se gospodu da osveti prolivenu krv ivrati )rkvi staru slavu.

%olitva i blao&arenje bou pisca ove knjiice- Cahvaljuje se bogu za sve to ima imoli ga da uvek bude uz njega da ga sauva.! mo#tima i ostacima 'onstantina Veliko( koje &onese sin njeov iz )ikomi&ije* Sin1onstantina $elikog, 1onstantin, preneo je moti svoga o)a iz 7ikomidije u1onstantinopolj i tu ga je uz velike poasti sahranio u )rkvi svetih apostola. Sveti o)i

pisali su na njegovom grobu


5/167

glomazno, rasplinuto i nepregledno delo. 4lavne su im slabosti u jeziku i stilu. *ezik usauvanim kon)eptima za ovo delo je blii narodnom i bolji je od jezika de:initivneredak)ije pisane srpskoslovenskim. ?azlog tome je to je 5rankovi' morao da uisrpskoslovenski i pravio je najneobinije sintaksike konstruk)ije, a muio se i sareima i gramatikom. 9osebnu teko'u za njega su predstavljale latinske :raze zapadnihistoriara koje je teko prevodio na srpski. #z srpskoslovenski, 5rankovi' je prihvatio iretoriku nae stare knjievnosti, njen zapleteni, tamni stil, kome je pridodao baroknishematizam, ornamentalnost i )eremonijalnost. 7jegov izraz je svean, visokoparan,hiperbolian, sa mnogo sloenih epiteta i superlativa. /pak, uHronikamaima i lepih isnanih mesta. Sa ose'anjem za pompu i )eremonijal, govori se o sveanostima nadvoru )ara Duana. 9onekada nailazimo na bizarne situa)ije koje su odgovarale

baroknom ukusu epohe %npr. kada knez 9avle 5rankovi' prireuje gozbu na bojnompolju meu leevima pobijenih 6uraka, knez 9avle jedan le dri u zubima i tako igrakolo&. # zavrnoj knjizi,Hronikeprelaze u autobiogra:iju, ali 5rankovi' o sebi govori u. li)u. 5rankovi'eveHronikepredstavljaju prvu )elovitu, prostrano razvijenu istoriju

srpskog naroda. $e'a je njihova literarna nego istorijska vrednost.(Jovan Skerli) 5rankovi'eve Hronike nisu objavljene.7jegova porodi)a se jo pre$elike seobe iz (er)egovine preselila u #garsku. On se rodio u *enopolju, AE.

7jegov brat Sava bio je vladika u Grdelju. Sava je bio uen i sposoban, vaspitavao je;ora i uti)ao na njega. 5rankovi' odlazi u *edrene u svojstvu tumaa i sekretara.1asnije je izjavio da se tada susreo sa pe'kim patrijarhom 2aksimom koji ga je tajnomiropomazao za srpskog despota. # periodu AA-A+B. boravi u 3arigradu, kaoerdeljski tuma. #plitao se u razne pijunske zavere. 4odine AA!. odlazi u 2oskvu savladikom Savom da trai pomo' za srpski narod i pravoslavnu )rkvu. Oko A+A. boravisa bratom Savom u Grdelju. 9oto su bili umeani u zaveru protiv erdeljskog kneza2ihaila pa:ija bili su zatvoreni i jedva su se spasili. Catim ;ore odlazi u slubuvlakom vojvodi 0erbanu 1antakuzenu. A!. je od austrijskog )ara >eopolda dobiotitulu barona, a A!!. titulu gro:a kraljevine #garske. #z pomo' :alsi:ikovanih poveljau 5eu se proglasio potomkom despota ;ura 5rankovi'a i dobio je titulu ;ora // idiplomu kojom mu je priznato pravo na nasledstvo zemalja (er)egovine, Srema,*enopolja, 5anata i 5ake. 9odneo je u 5eu projekat o vaspostavljanju srpskedespotovine na ijem elu bi bio on i ovaj projekat je usvojen. 1ada je ustrija krenulau rat protiv 6uraka, 5rankovi' pozove srpski narod u oslobodilaki rat pod njegovimvostvom %A!&. ustrijan)i ga meutim na prevaru uhapse, sprovedu u 5e, a zatim u

(eb, gde je i umro u zatoenitvu. # petoj knjiziHronikaopisuje se njegovo hapenje u1ladovu i sve to je potom sledilo. # zatoenju 5rankovi' je proveo BB godine, piu'iistoriju srpskog naroda, kao i razne molbe i albe namenjene ruskom i austrijskomdvoru, trae'i svoju slobodu. #mro je +. u (ebu, a +. prenesen je u 1arlov)e.$remenom je stekao oreol muenika koji se brinuo za srpski narod.Opis osovske bitkeSrpski )ar >azar i njegova vojska prelaze reku Strimon koja deli6rakiju od 2akedonije. 2ilo 1obili' odlazi u 6urski tabor i tamo ubija )ara 2urata.9ogibija >azareva. 7jegovo telo poiva u ?avani)i. 2urat je sahranjen u $itiniji, a

E


6/167

iznad njegovog groba je ruka 2iloa 1obili'a, okovana srebrom. 9osle 1osovskog bojasrpske zemlje su podeljene u dva dela 8 jednim delom vladao je $uk 5rankovi', adrugim, >azareva udovi)a, 2ili)a sa sinovima Ste:anom i $ukom.

Pred zastavom carstva3ar Ste:an %Duan& je podigao mnoge hramove. Sveanosti nadvoru )ara Duana, za praznik arhistratiga 2ihaila, )arevu krsnu slavu. 9oslevelelepnog )rkvenog obreda )ar se gosti sa dostojanstveni)ima, podstiu'i ih na veselje.3arska zastava je sa )arskim belegom 8 dvoglavim orlom. 7a njoj je izvezen i likarhangela 2ihaila kako stoji pred /susom 7avinom, nose'i obnaen ma.JEROTEJ RA;ANIN%druga polovina +. veka 8 posle +B+.&

*edan od anrova s praktinom i prosvetiteljskom namenom u kome je bilo mnogonarodnog jezika je iputopis, tanije opis putovanja u svetu zemlju. # srednjem veku,ovakvi opisi javljaju se u okviru itija ili samostalno. # njima je teite kazivanja viena duhovnim iskustvima i simbolikim znaenjima, nego na putnikim izvetajima.1asnije se karakter tog anra menja 8 opisi putovanja dobijaju praktinu namenu, tj.slue kao vodii mnogobrojnim hodoasni)ima. 6aj novi tip knjievnosti razvio se

najpre u 4rkoj, a zatim se proirio po pravoslavnom /stoku. 1od nas ih je najvienaeno s kraja +. i iz prve polovine !. veka. 9o poreklu i nameni dele se u dve grupe"prva grupakao osnovu ima hodoasni vodi po Svetim mestima %proskinitarionima&, ar-7a se zasniva na popisima konaka na putu od mesta polaska do *erusalima i natrag.*ezik i jednih i drugih je narodni ili vrlo blizak narodnom, to je povezano sa njihovom

praktinom namenom. 6ime su uslovljene i neke druge osobenosti ovog anra, kao tosu"sekularizacija! konkretizacija! pojava "olklornih elemenataitd.

*edan od najboljih putopisa prve grupe, proskinitariona, je Poklonik, pisan u*erusalimu ABB, iji je autor 4avrilo 6adi', monah iz Sarajeva. # drugu grupu spada

putopis *eroteja ?aanina, koji se uzima kao stvarni poetak srpskog putopisa. *erotej?aanin je jedan od raanskih kaluera koji su posle $elike seobe svoj rad nastavili naseveru. 4odine +B+, kada je pisao svoj putopis, iveo je u :rukogorskom manastiru$elika ?emeta. 9utovanje o kome govori zbilo se od jula +@. do jula +@E. godine.

7aslov dela glasi"Puta#astvije k ra&u +erusalimu +eroteja jeromonaha ra"anskao,a nastalo je na osnovu dnevnikih beleaka voenih za vreme putovanja. 6o je obian

putniki izvetaj, na nekim mestima prosto reanje konaka. 1ratke beleke opreno'itima proirene su opisima znamenitosti iz naih krajeva i stranih zemalja iliprianjima o zanimljivim doivljajima sa putovanja. 9ominje 2arka 1raljevi'a i drugeepske junake, belei mesne legende, tako da ovaj spis sadri i zanimljivu :olklornu

grau. # ovom putopisu sre'emo i line *erotejeve doivljaje i iskustva, npr. veomarazvijen opis bure na moru ili epizoda o gusarskom napadu na brod s hodoasni)ima.%vebe& $reme u Svetoj zemlji imenuje se prazni)ima. Sati su vezani za manastirskoraunanje vremena. Odlazak na hodoa'e u *erusalim simbolino znai uestvovanje u(ristovim mukama. 3ilj ovog dela je ponovno preivljavanje vrhun)a svog ivota kroz

pisanje.Putovanje ka ra&u +erusalimu 7abrajanje konaka" manastir ?akovi)a, 4ro)ka,(asanpaina palanka, 5atoina, 'uprija *agodinska na 2oravi, 9andure kod leksin)a,

A


7/167

7iava, na bugarskoj 2oravi %1urvin grad&, >eskovaka klisura, manastir ?eitski,$ranje, 1otune, 4robni)e, $eles na $ardaru, 6ikve, 4rite, 9senska varo, Solun,ukr)avanje na galiju u putovajnje po moru dana, zatim Cagorje naspram Svete 4ore,1asandra, 6iron, ton, planina *ur, grad >ivno %tu su se sklonili od bure&, izmirski zaliv,ostrvo 2itilina, Sakaz, Samsonovo borite, (ristanos, ?odos, ukr)avanje na Ggejskommoru, ponovo ih zadesi bura, ba)aju u more sve stvari, dva dana nisu jeli ni govorili,zaliv ?eetski na re)i 7il, Ggipat %2isir $eliki&, Stari Ggipat, ka Sinaju, rud, Suveizgrad na 3rvenom moru, dvanaest izvora 2ojsijevih, Sveti Sinaj, Sveti vrh na kome je2ojsije primio zapovesti i gde je )rkva *ovana >estvinika, $isoka 4ora, 4aza, >ida%)rkva gde je sv. 4eorgije porazio zmaja kopljem&, ?evnja, *erusalim,obilazak(ristovog groba, >azarev grob u $itaniji, *ordan, reka ispod *erihona, povratak u*erusalim. 9oseta $itlejemu. 9oseta 3arigradu i obilazak Svete So:ije.

?. BAROK @ SRPSKOJ KNJIEVNOSTIRene Ve&e!,Pojam baroka u knjievnom znalstvuter2in

9rema 1arlu 5orinskom i 5eneditu 1roeu pojam


8/167

# Po&%'!o% se termin barok upotrebljava za jezuitsku knievnost, a u ;e3!o% zaknjievnost protivre:orma)ije.9rva upotreba termina barok pripada tipologiji, a druga istoriji knjievnosti. /storiaraknjievnosti daleko vie zanima barok kao termin za odreeno razdoblje. ?azdoblje jevremenski odeljak kojim vlada neki sistem knjievnih normi.

6ermin barok najprihvatljiviji je ako imamo na umu jedan opti evropski pokretkoji u nekoliko zemalja traje od poslednjih de)enija A. do polovine !. veka.

#aro!Danas se u istoriji knjievnosti priznaje da barok predstavlja slede'i stupanj

evropske umetnosti posle renesanse %barokni slikari" 6intoreto, Gl 4reko, ?ubens,?embrant&. 5arok se sada upotrebljava u optoj kulturnoj istoriji za gotovo svaispoljenja )iviliza)ije +. veka.

5arok se moe opisati s obzirom na stil ili s obzirom na ideoloke kategorije iemo)ionalne stavove. 2oe se re'i da su antiteza, asindet, antimetabola, oksimoron,

paradoks i hiperbola omiljene :igure barokne knjievnosti.

Sva stilska sredstva mogu se javiti gotovo u svako doba. 7jihovo prisustvo vanoje jedino ako se moe smatrati simptomatinim za posebno stanje duha.5arok je najpre dovoen u vezu sa protestantstvom, a mnogi znal)i prosto

izjednauju barok i jezuitizam. 5arok je ipak predstavljao opteevropsku pojavu koja senije ograniavala na jednu veroispovest. 5arok je oito nastao u najrazliitijimzemljama, gotovo istovremeno, kao reak)ija na prethodne umetnike oblike. /zvetaenii retki stil baroknih umetnika jeste izraz agresije, uzvien oblik nezavisnosti, sukobaizmeu pojedin)a i nesigurnog sveta.

0pi)er pokazuje da su barokni umetni)i bili svesni


9/167

- pojaavanje bizarnosti koja ponekad vodi ka grotesknom- spiritualnost i misti)izam- artizam %insistiranje na detalju

# vreme baroka prvi put se javlja ideja pesnika kao demijurga.# 0paniji" gongorizam %po >uisu de 4ongori, koga su otkrili pesni)i >orkine

genera)ije&. 4ongorin odnos prema ivotu je pun jeze, bizarnosti. Kenu shvata kaoukleto bi'e s onoga sveta, a pogubnost njene due belei ogledalo. 4ongora pravineverovatne leksike obrteH kod njega su zastupljeni jeziki artizam i meta:ore %npr.uasan zev zemlje L pe'ina&.

Ca barok su karakteristini spoj nespojivog i kontrasti.# Jran)uskoj"precioznost%9re)ioze su dame iz salona gospoe de ?ambuje&.Ca barok je kljuna :igura kruga koja je izduena u elipsu. Omiljeni arhitektonski

oblik u baroku je lavirint. $oda se tematizuje u periodu baroka. Simbolika vode %tok,proti)anje, prolaznost& je kljuna u baroku. 6ema mehura od sapuni)e naje'a jepesnika slika u baroku. Svet se doivljava kao pozorni)a %barokni topos&.

#aro! - 'r"'!o% !n%i$evno'tiBaro! !o na' tra%e 1?+/18+. Baro! %e "rvi 6a"anoevro"'!i 'ti& !o na' . Ovodoba naziva se i ruskoslovensko &oba. ?uski uitelji, 2aksim Suvorov i Gmanuel1ozainskidoneli su barok kod nas. # vreme baroka javljaju se prve pesme u srpskojknjievnosti. 1od nas se barok mea sa manirizmom, rokokoom i klasi)izmom.*ovan Dereti','arok i rana prosveenost6ridesetih i etrdesetih godina !. veka u srpskoj knjievnosti dolo je do velikogzaokreta" naputen je srpskoslovenski jezik i umesto njega u )rkvenu slubu i koleuveden je ruskoslovenski jezik. 1ao vid borbe protiv unija'enja, srpski mitropolitiobra'aju se za pomo' ?usiji %mitropolit 2ojsej 9etrovi' pie 9etru /&. 9rve naeregularne kole osnovali su ruski uitelji 2aksim Suvorov %+B+& i Gmanuel 1ozainskis grupom uitelja iz 1ijevske duhovne akademije, koji osnivaju sholastiku gimnaziju.# njima 'e se uiti iz ruskih udbenika %od kojih 'e najve'i uti)aj imati bukvar 6eo:ana9rokopovia i slovenska gramatika 2eletija Smotri)kog& na ruskoslovenskom jeziku.

Sholastika gimnazija Gmanuela 1ozainskog bila je dvojezina" slovensko-latinska. Srbi u ovom periodu ulaze u kulturnu s:eru latinskog jezika, to je bio velikizaokret u istoriji naeg obrazovanja, s obzirom na to da su se oni, zajedno sa ostalimnarodima pravoslavnog /stoka, razvijali pod iskljuivim uti)ajem grkog jezika. 0kola

je u kulturnom ivotu !. veka dobila ono mesto koje su sve do tada imali manastiri.

0kola Gmanuela 1ozainskog bila je prvo arite nove, barokne knjievnosti.Dve na%va$ni%e "ro2ene u dotadanjoj knjievnoj mor:ologiji i anrovskomsistemu su"

%& promena uloge stiha, njegovo pomeranje od peri:erne, sporedne pojave kasreditu knjievnog sistema

%B& stvaralako prihvatanje alegorijekao prelazne :orme izmeu uene i umetnikeknjievnosti.


10/167

Cbog toga Trae&okome&ija Gmanuela 1ozainskogima prekretniki znaaj, netoliko zbog svoje knjievne vrednosti, koliko kao prvo opseno knjievno delo napisanou stihovima i kao prva orginalna knjievna :ik)ija alegorijskog tipa u srpskojknjievnosti. R-'!o'&oven'!a e"o9adonela je nov jezik, nov stil, novu obrazovanost,novu knjievnu kulturu, nove knjievne oblike. # tradi)ionalne :orme %npr. istorijskespise& unela je bitne izmene. ?uskoslovenski ili, kako se tada nazivao kod nas


11/167

9oljske proirio se na ?usiju i druge pravoslavne zemlje. 9o verskim obelejimarazlikuje se katoliki, protestantski i pravoslavni barok, a s obzirom na drutveneslojeve govori se o dvorskom i graanskom baroku. 9o religijama, barok se deli na juni%delovao je u Dubrovakoj republi)i i 5oki 1otorskojH dolazi iz /talije& i severni barok%kod nasH dolazi iz nemakih zemalja i ?usije&.

9ravoslavne zemlje istone Gvrope nisu imale renesansu i kod njih se barok javljakao moderniza)ija srednjeg veka s jedne strane, i kao prvo otvaranje prema zapadu, sdruge strane. 6emeljita


12/167

kolske drame. # svom izvornom obliku, kolska drama je delo religiozno-moralnogkaraktera, s vaspitnim )iljem, pisana u stihu i na latinskom jeziku %u ?usiji na)rkvenoslovenskom&. Ove drame nastale su na tradi)iji izvan aristotelovske drame inajvie lie na srednjevekovne moralitete. lgorijska li)a, personi:ika)ije poroka ivrlina, javljaju se uporedo sa istorijskim linostima. 2eaju se paganski i hri'anskilikovi sa likovima iz antike tradi)ije. /zmeu s)ena ozbiljne sadrine esto su radizabave umetani komini prizori, zvani intermediji ili meuinovi.

Ca temu svoje drame 1ozainski uzima smrt poslednjeg 7emanji'a i stvaranjekarlovakih kola posle seobe Srba. Ovo delo iz istorijske drame prerasta u apstraktni,

prigodni moralitet. 9ersoni:ika)ija Srbije je u drugom delu drame glavni lik. 9orukadrame je da samo kola, a ne ratni uspesi, mogu Srbima povratiti izgubljenu slavu. Ovodelo je pred kraj !. veka obradio *ovan ?aji'.

7eke od najznaajnijih umetnikih tvorevina baroknog doba nastale su simbiozomknjievnosti i slikarstva %Sveti Sava meu svetiteljima doma *emanjina (risti:oraKe:arovi'aH likovno-verbalna, dvomedijalna, gra:iko-pesnika kompozi)ija&.

Ke:arovi'evaStematora,ijaje takoe multimedijalno delo, zbornik grbova, portreta istihova. Svaki grb je objanjen pesmom od etiri stiha. 6aj heraldiki deo je prevodistoimenog dela hrvatskog pis)a 9avla ?itera $itezovi'a.

Dva vode'a pis)a epohe baroka su Jovan Ra%i i Ca9ari%a Ore&in.0. PROSVEENOST @ SRPSKOJ KNJIEVNOSTIJovan Dereti,-ta je srpska prosveenost/"ro'veeno't - evro"i (ra4iona&i6a2

9rosve'enost u razvijenim knjievnostima zapada primarno je pojava prvepolovine !. veka, dok je kod nas zavladala od +@. godina !. veka. /shodite ovog

prav)a primarno je :ilozo:sko, a ne knjievno u uem smislu. 9rosve'enost je kulturni iintelektualni pokret, a ne stilska :orma)ija. 7e moemo govoriti o prosve'enosti kao ostilskom, umetnikom prav)u, kao to u tom smislu moemo govoriti o baroku iliklasi)izmu. 4lavni rodonaelnik pokreta je engleski :ilozo: Don >ok, a u pripadnike seubrajaju $olter, 2onteskje, Didro, >omonosovi dr. 6enja da se nauna i :ilozo:skamisao to vie priblii praktinim pitanjima ivota, uslovila je knjievni, a ne nauni stil

prosvetiteljskih :ilozo:a. /z simbioze :ilozo:ije i literature nastala je spe)i:inaknjievnost ideja, koja daje peat itavom ovom periodu. 9rosve'enost je primarnovelika epoha u istoriji ideja, ali ona je i knjievno %to ne znai" stilsko& razdoblje, jer jeknjievnost bila glavno sredstvo u irenju ideja. 6a literatura odlikuje se kritino'u,

poleminim duhom, sklono'u prema satiri i intelektualnoj ironiji, ali u njoj nalazimo iizvesnu suvo'u, didaktinost, nepoetinost. # anrovskom sistemu glavno mestozauzimaju obli)i na grani)i :ilozo:ije i knjievnosti" "o"-&arna ra'"rava, i%a&o7,2ora&ni e'e%, i&o6o'!o "i'2o, i&o6o'!a "ri"ovet!a, i&o6o'!i ro2an. Od istoknjievnih vrsta, najve'i polet doiveo je ro2an, donekle ra2a, naroito komedija,dok je poezija bila u velikom zaostajanju. # srpskoj prosve'enosti nema :ilozo:skihromana ili pripovedaka, ali ima moralnih eseja %Dositej&.

B


13/167

1ao reak)ija na ra)ionalni duh prosve'enosti i na dogmatsku poetiku klasi)izmajavlja se suprotni knjievni prava) 8 sentimentalizam, koji je preovladao u drugojpolovini !. veka. 7aziv sentimentalizam potie iz naslova uvenog putopisa >orensaSterna Sentimentalno putovanje. #smeren je na intimni, pre svega emo)ionalni svetoveka. 7a tim osnovama stvara se knjievnost ose'anja, ije su glavne odlike" kultose'anja, kult prirode, idealiza)ija jednostavnog ivota u krilu prirode, suprotnost sela igrada, prikazivanje porodinog ivota, intimni, ispovedni ton kazivanja, koji se kre'eizmeu patetinog i lirskog. Omiljeni anrovi bili su" e"i'to&arni "oroi5ni ro2an,"&a5evna !o2ei%a, i'"ove'ti, o"i'ne "e'2e, e&e7i%e, "-to"i', "oet'!a "ro6a."ro'veeno't !o na'

9rosve'enost !. veka bio je prvi zapadni kulturni pokret koji su nai pis)iprihvatili i u njega se ukljuili s punom sve'u o njegovom znaenju i imenu. Svi naziviza prosve'enost, u stranim jezi)ima, pa i kod nas, izvedeni su iz pojma 'vet&o'ti,shva'enog u njegovom posebnom, meta:orikom znaenju. Svetlost kao duhovnaosnova tog pokreta podrazumeva pre svega svetlost kulture, znanja i nauke.

9rosvetiteljima su nazivani Mirilo i 2etodije, kao i sveti Sava. Srednjevekovnaprosve'enost je primarno teoloka. /deje prosve'enosti javljaju se kod $en)lovi'a,1ozainskog, Ke:arovi'a, ?aji'a. Sve do +@. godina N$/// veka prosveta i knjievnostzadrale su preteno )rkveni karakter. 7a svim podrujima kulturnog ivota vladao jeruski uti)aj. # toku +@. godina izvrene su znaajne re:orme u srpskom drutvu" umesto)rkvenih stvorene su graanske kole, zatvoreni su neki manastiri, )rkveni prazni)isvedeni su na minimum, u 5eu je otvorene tamparija za srpske potrebe. 3arskere:orme %2arija 6erezija i *osi: //


14/167

Senti2enta&i6a2 je nazivan


15/167

. KLASIICA @ SRPSKOJ KNJIEVNOSTIRene Ve&e!, Termin i pojam 1klasicizam2 u knjievnoj istoriji6ermin


16/167

poetaka ovog razdoblja. #temeljiva te osnovne norme klasi)istikog sitila je >ukijan2ui)iki.

Voei "i'4i e"o9e !&a'i4i62a i "rero2anti62a su Sterija, $uk, 2ilutinovi' i7jego. Oni se odupiru pokuajima svrstavanja u odreenu epohu. Sterijaje vezan zatradi)ije prethodnih razdoblja, ali on je i na prvi knjievnik u modernom smislu.Osnovni peat njegovom stvaralatvu daje klasi)izam, iako se kod njega proimaju sviosnovni stilovi ove heterogene epohe. $uk 1aradi'je kao re:ormator narodnog jezika ikodi:ikator narodne poezije otvorio put romantizmu, iako u njegovom stilu i nainumiljenja ima malo toga romantiarskog. 2ilutinovi' i 7jego spojili su ustanikuheroiku i duh narodne poezije s mitskim i meta:izikim preokupa)ijama, klasi)izam saromantizmom. 7jego i 2ilutinovi' su predstavni)i herojsko-patrijarhalnog ili:olklornog romantizma.Jovan Dereti,3i&akti"ko$sentimentalna literatura# srpskoj knjievnosti poetkom druge de)enije . veka postoje dva izdi:eren)irana imeusobno oprena stila" ukijana2ui)kog, ali i pre njega nalazimo zaetke klasi)izma u poeziji slede'ih pisa)a"

a& leksije $ezili', autor prve tampane zbirke pesama u srpskoj knjievnostib& tanasije Stojkovi', autor .isike i prvog srpskog romana, /ristid i *atalija.utor je pesme u heksametrima*a smert besmrtnago Jovana Rajia5& Sentimentalizam i klasi)istika poezija"

a& 4rigorije 6rlaji', domina)ija sentimentalizma u poeziji.b&2ihailo $itkovi', maarski i srpski pisa)

)& >uka 2ilovanov, teoretiar srpskog stiha3& Orijenta)ija prema italijanskoj poeziji %sonet, oktava, ter)ina&

A


17/167

a& Sava 2rkalj b& 9avle Solari', najve'i deo ivota proveo je u /taliji )& *ovan Doenovi', autor prve nae zbirke lirske poezije

d& *ovan 9ai', austrijski o:i)ir, uesnik u 7apoleonovom pohodu u 2oskvuD& 9esni)i prostonarodne orijenta)ije"a& $ikentije ?aki', osniva bogoslovske kole u 5eogradu

b& 4avrilo 1ovaevi', istorijski spevovi)& 2ilovan $idakovi', religiozni spevovi

1lasino obrazovanje koje se sti)alo u kolama bilo je presudno u :ormiranjuklasi)izma. 9esni)i klasi)izma pisali su za obrazovanu


18/167

najliniji pesnik meu klasi)istima. #eni)i >ukijana 2ui)kog su prihvatili poetikusvog uitelja, ali su u nju uneli i nove elemente. 7a pesnike ovog prav)a takoe suuti)ali nemaki klasi)isti i predromantiari, 4ete i 0iler. 9esni)i kole objektivne liriketeili su, za razliku od 2ui)kog, da i narodnu pesmu ukljue u svoj pesnikiprogram,naporedo sa (ora)ijem i 4eteom. # najznaajnijem teorijskom traktatu klasi)izma,

predgovoru (ora)ijevojPoetici, *ovan (adi' je nastojao da teorijski opravda uvoenjenarodne pesme u poetiku klasi)izma. $e'ina pripadnika kole >ukijana 2u)kog, usvojoj kasnijoj :azi, sasvim je napustila klasi)istiki manir, nastoje'i da se prilagodizahtevima romantiarske poetike. 9redstavni)i kole objektivne lirike su" *ovan (adi'%pseudonim" 2ilo Sveti'&, 9avle 5eri', *ovan Sterija 9opovi' %na poetku svogstvaralatva& i Ste:an Ste:anovi'%napisao je ode u slavu $uka i Dositeja&.

1rajem @. godina . veka klasi)istikoj struji u poeziji prikljuuju se" ;ore2aleti', 7ikanor 4ruji', *ovan Suboti', $asa Kivkovi'i dr. 7jihovo stvaralatvo stojina prelazu klasi)izma u romantizam. 9osle revolu)ije !!. klasi)izam je ponovonakratko obnovljen u srpskoj knjievnosti, da bi E@. godina . veka bio sasvim

naputen. # to pozno razdoblje klasi)izma spada i Sterijino pesnitvo.1ritika u doba klasi)izma postaje strogi sudija umesto dotadanjeg skromnogoboavao)a.


19/167

nauke i pravila. /ako je isti)ao objektivnost i naunost svoje kritike, njegova kritikazapravo vrvi od linih obrauna i uvreda.

9redstavni)i klasi)istike kritike uneli su u nau literaturu teorijske pojmove iestetike kriterijume. 6o im je prva i najvanija zasluga. # metodolokom smisluklasi)istika kritika je veliki korak u odnosu na $ukovu empirijsku, zdravorazumskukritiku. /pak, u o)eni pojedinanih dela i pisa)a, klasi)istika kritika je sasvim omaila.

# ovom razdoblju nainjeni su i prvi kora)i u oblasti istorije knjievnosti" >azar5oji' %Pamjatnik mu0em u slavenoserbskom knji0estvu slavnim& i 4eorgije2agaraevi'.

F. PREDROANTICA @ SRPSKOJ KNJIEVNOSTIJovan Dereti,'lasicizam i pre&romantizamOsnovna stilska odredni)a dinaminog razdoblja prve polovine . veka je binarna"!&a'i4i'ti5!o/"rero2anti5ar'!a .

Sentimentalizam dositejevsko-vidakovi'evskog tipa s poetka . veka najvie jeodgovarao prosenom ukusu tadanje italake publike, mada su se njegovi knjievni

proizvodi nali pod estokim udarom kritike i nisu uivali ve'i ugled meuobrazovanim itao)ima. 2nogo je dinaminiji, konkretnim dostignu'ima bogatiji i)enjeniji u knjievnim krugovima bio klasi)izam. Standardiza)ija klasi)izmauvoenjem tzv. rimskog razmera !@!. oznaava jedan od poetaka ovog razdoblja.#temeljiva te osnovne norme klasi)istikog stila je L-!i%an -3i4i!i.

$ode'i pis)i epohe klasi)izma i predromantizma su Steri%a, V-!, i&-tinovi iN%e7o3. Oni se odupiru pokuajima svrstavanja u odreenu epohu. Steri%aje vezan zatradi)ije prethodnih razdoblja, ali on je i na prvi knjievnik u modernom smislu.Osnovni peat njegovom stvaralatvu daje klasi)izam, iako se kod njega proimaju svi

osnovni stilovi ove heterogene epohe. V-! Kara$ije kao re:ormator narodnog jezikai kodi:ikator narodne poezije otvorio put romantizmu, iako u njegovom stilu i nainumiljenja ima malo toga romantiarskog. i&-tinovi i N%e7o3 spojili su ustanikuheroiku i duh narodne poezije s mitskim i meta:izikim preokupa)ijama, klasi)izam saromantizmom. 7jego i 2ilutinovi' su predstavni)i herojsko-patrijarhalnog ili:olklornog romantizma.Jovan Dereti,3i&akti"ko$sentimentalna literatura# srpskoj knjievnosti poetkom druge de)enije . veka postoje dva izdi:eren)irana imeusobno oprena stila"


20/167

ljubavnog romana i baroknog vitekog romana, sa elementima sentimentalnog ipedagokog romana !. veka. 9repoznavenja je obavezan deo svakog romana i iznosi sesloenom, shematizovanom tehnikom. 6ipske i esto pozajmljene :abule prenosio je usrpsku istoriju. 1omina tenden)ija najvie je izraena u romanuasija carica, gde se

prepoznavanje i raspleti ostvaruju sredstvima komedije zablude.Osim romana, u ovom razdoblju objavljuju se i pripovetke, uglavnom prevedene,

koje izlaze u asopisima. #glavnom su moralnog sadraja.Didaktiko-esejistike radove pisao je osim Sterijei *ovan Steji'.utobiogra:iju su pisali srpski prosvetni dobrotvor, Sava 6ekelija, kaluer 4erasimCeli', 2ilovan $idakovi' i *oakim $uji'. 7ajbolje autobiogra:ije napisali su ustani)i,9rota 2ateja 7enadovi'i7i'i:or 7inkovi'.

). ROANTICA @ SRPSKOJ KNJIEVNOSTIRene Ve&e!,Pojam romantizma u knjievnoj istorijiTer2in Gro2anti5!oH i n%e7ovi i6ve4i

# uvenom spisu avdoj je upeatljivo obrazlagao da jere


21/167

/talijaje prva zemlja sa romantikim pokretom koji je svestan svoje romantike prirode.# ?usiji, 9ukin je o svomavkaskom zato%enikugovorio !B. kao o romantikoj

pesmi.# Gngleskojse razlika izmeu klasikog i romantikog prvi put javlja u u 1olridovim

predavanjima, !, gde se jasno izvodi iz 0legela. 7ijedan engleski pesnik nijemeutim sebe video kao romantiara.# raznim zemljama pesni)i i pis)i vrlo su neujednaeno sebe nazivali kao romantike.# )elini uzev, romantina poezija svugde se odnosila na poeziju koja se protivilaneoklasi)izmu i koja je svoje izvore nalazila u srednjem veku i renesansi.Jein'tvo evro"'!o7a ro2anti62a?omantizam se od neoklasi)izma razlikuje upotrebom slikovitosti, simbolike i mita.?omantizam odlikuje subjektivnost, srednjevekovstvo, :olklor. #obrazilja jekarakteristina za shvatanje pesnitva, priroda za pogled na svet, a simbol i mit za

pesniki stil.# nemakoj romantiarskoj knjievnosti pesnitvo se shvata kao znanje o

najdubljoj stvarnosti, priroda kao iva )elina a poezija prvenstveno kao mit i simbolika.# 7emakoj se +@. godina !. veka javlja pokret Sturm und Drang, koji je potpunoslian onome to se drugde naziva romantizmom. 4ete je prvi povukao jasnu razlikuizmeu simbola i alegorije, pokuavao je da stvara nove mitove i da vidi 5oga u prirodii prirodu u 5ogu. 6ime se 4ete savreno uklapa u evropski romantiki pokret. #nemakom pokretu postojao je izraziti stupanj helenstva %0iler, (erderlin&. (elenstvo jei u Gngleskoj %5ajron, 0eli, 1its& nalo vrlo snaan pesniki izraz. # 7emakoj je od

polovine !. veka zavladalo novo gledite koje istie ukupnost ovekovih snaga, a nesamo razum ili samo ose'anjeH ono zatim istie intui)iju, neposredno intelektualnosaznanje, uobrazilju. Ono predstavlja obnovu neoplatonstva, jedan panteizam, monizamkoji poistove'uje 5oga sa svetom, duu sa telom, subjekat sa objektom. 9ristali)e tihideja bili su svesni nepouzdanosti svojih ideja i teko'a u vezi sa njima, te su im tagledita esto izgledala kao daleki ideali. Otud amartin prirodu shvata kao jezik, kao neko harmonijsko sazvuje. Fitav svemirzamilja kao sistem simbola, saobraznosti, znamenja, sistem koji je u isti mah iv i

B


22/167

ritmiki ku)a. Cadatak je pesnika ne samo da proita tu azbuku nego i da ritmikipodrhtava s njom, da oseti i ponovi njen ritam. $inji ne prihvata romantiko shvatanjeprirode, ali prigrljuje dualizam oveka i prirode, jedno pesimistiko titanstvo, kojepredstavlja stalno opiranje poretku prirode. 9riroda je mrtva, nema, pa ak ineprijateljska prema oveku. $iktor /go je bio najve'i mitolog i simboliar, prorok novereligije. /go izlae panpsihizam prirode, uverenje u sveose'aj. 7a pesnitvo gleda kaona prorotvo, a mit i simbol shvata kao pesnika orua. 5alzak nije romantiar ali setakoe zanimao za magijsko i okultno. 5alzaka su zanimali svi obli)i magnetizma,mesmerizma i :renologije. 7erval je najvie mistiki, natprirodan, najblii 'udljivim

7em)ima. Simbolisti su u njemu videli svoga preteu. $erovao je, kao i 1its u doslovnuistinitost svega to je uobrazilja izmislila. 7ervalovo delo je svet mitova i simbola sna.

# Gngleskojje uobrazilja shvatana kao stvaralaka mo' kojom se dolazi do uvida ustvarnost. Ona je osnova estetike i opravdanje umetnosti uopte. Ca $ordsvorta,uobrazilja je sredstvo saznavanja koje preoblikuje objekte i vidi kroz njih. 1olriduobrazilju odreuje kao sve to moemo zamisliti kao stvaranje. 0eli je u svojoj

Odbrani poezije izloio neoplatonovsku teoriju. #obrazilja je tu


23/167

Gngleska romantiarska teorija predstavlja udan spoj senza)ionalizma iaso)ija)ionizma. 1olrid je bio jedini znaajan pisa) koji je izrazio neki dosledanidealistiki sistem, a taj je sistem bio uglavnom pozajmi)a iz 7emake.

?uski romantizamoslanja se na 7em)e. 9oljska romantika knjievnostponajvieje romantika od svih manjih knjienosti. 2i)kijevi, npr. se u potpunosti driromantikog shvatanja prirode i pojma uobrazilje i obilno se slui simbolom imitologijom.# izvesnom smislu, romantizam je obnova neega starog, ali obnova sa promenama.Prei'"itivan%e ro2anti62aSuprotnost izmeu klasike i romantiarske umetnosti neki prouavao)i vezuju saovekovom udnjom za neprestano'u ili veno'u. Savrenstvo trai mir, beskonanostkretanje i promenu. Savrenstvo je zatvoreno, beskonanost otvorena. Savrenstvo je

jasno, beskonanost tamna. Savrenstvo traga za slikom a beskonanost za simbolom.?omantizam je pre dinamike negoli statike prirode. 7ered pretpostavlja poretku,neprekidnost prekidnosti. ?omantizam je vie sklon unutranjem nego spoljanjem, a

onaj svet pretpostavlja ovome.7emaki romantizam karakterie ni9i&i'ti5!a '2e&o't, 'oton'tvo, e!aentno't i!ra%n%i e'teti4i6a2.

?azlikuju se tri romanti%arska mita" o -3i, o ne've'no2 i o "oe6i%i. 9oezija jejedini odgovor na iskonsku strepnju bi'a ogranienog na prolazno postojanje.?omantike pesme zamu'uju razliku izmeu doslovnog i :igurativnog, jer pesnik elida odreenom predelu da neko znaenje, a istovremeno eli da nae neko znaenje utom predelu. #loga uobrazilje sadri se u eksplikovanju impli)itnog jedinstva svihstvari. /zmirenje umetnosti i prirode, jezika i stvarnosti jeste romantiarska tenja.Jovan Dereti,Romantizam?omantizam 5ranka ?adievi'a i njegovih sledbenika javio se u razvijenoj graanskojsredini ugarskih Srba, kao suprotnost klasi)izmu, koji pesni)i odba)uju kao uvezeni,oponaateljski prava). Oni se nadovezuju na drugu znaajnu struju ranije knjievnosti,na lirski, poetski obojeni sentimentalizam.Jovan Dereti,3inamika srpsko romantizmaRo2anti6a2 "re'tav&%a ne7a4i%- !&a'i4i62a, njegov ra)ionalizam, normativnuestetiku, dogmatizam pravila, podraavalaki odnos prema anti)i. ?omantiari istiuose'anja i matu kao presudne u umetnikom stvaralatvu, pravilima suprotstavljajuslobodu, univerzalizmu 8 individualizam, kosmopolitizmu 8 na)ionalizam. Stvaralake

podsti)aje trae u vitekom svetu srednjeg veka i u narodnoj kulturi. ?omantizam jemanje koherentan od klasi)izma. 7ajpre se javlja na severu. # 7emakoj se pojavljujekrajem !. veka. 7emaki romantizam i predromantizam %Sturm und drang 8 pokretdivljih i burnih genija& najmisaoniji i najproduktivniji u knjievnoj teoriji %bra'a 0'egeli (erder&. (erder je stvorio novu misaonu :ilozo:iju" u jeziku, narodnoj poeziji i dr.mani:esta)ijama kulture on je video izraz kolektivnog narodnog duha. On je napustiotradi)ionalno, normativno shvatanje kultura, za razliku od bra'e 0legel koji su isti)alilepotu kulture srednjeg veka i renesanse u Gvropi.

B


24/167

Srpskoj knjievnosti bila je blia (erderova kon)ep)ija. # otvorenosti premaGvropi prednjaili su samo Cmaj i 1osti'. 7ajve'i uti)aj kod nas imao je pozni nemakiromantiar (ajne. 0ekspirov uti)aj bio je konstantan u predromantiarskoj iromantiarskoj drami. 5ajronizam takoe predstavlja jednu od bitnih odredni)a srpskogromantizma. 5ajronovska herojska poema zauzima znaajno mesto kod 5ranka, *aki'ai 1osti'a. *una)i tih poema su obino gorski hajdu)i u kojima se meaju osobine epskihi romantiarskih junaka. *aki' je najvie dovoen u vezu sa 5ajronom, ali i kod1osti'a %Spomen na Ruvarca& imamo bajronovsku ironiju. $eliki uti)aj na nae pis)eima i maarski romantiar 0andor 9ete:i.

# temati)i srpskog romantizma su dva osnovna toposa" ra7a i narono't,'r"'tvo. Otuda sentimentalnost i heroika u naem romantizmu, i dve glavne vrste

poezije" &%-#avnairoo&%-#iva. 4lavni subjekt romantiarskog teksta je romantiarskipesnik, junak.Slovenske literature bile su pogodno tle za bujanje ideje narodnosti koja potie od(erdera, zbog nepovoljnih istorijskih okolnosti u kojima su se nalazile. ?omantiarski

pesnik je izraz kolektivnog duha naroda, glasnogovornik njegovih ideala, duhovni vona)ije. ?azoarani politikim zbivanjima, romantiari menjaju svoj odnos premana)ionalnoj istoriji, a rezultat toga je politika i satirina poezija.

9rometejstvo kao herojski ideal uspeo je da ostvari jedino 1osti', iako je blizak i*aki'u. ?omantizam je doneo i lik ene koja je prikazana kao idealna Srpkinja iliidealna draga. Kena postaje istinsko sredite pesnikog kosmosa kod 5ranka i 1osti'a.Kena je generator ose'anja koja doivljava subjekat poezije. Ona je predmet njegoveljubavi, njegova idealna draga, liena svake samostalne aktivnosti. Kena samostalnoaktivna postaje opasno, demonsko bi'e, ije je delovanje ubitano %*elisaveta, Delila&./dealna draga javlja se najpre kao uzorna Srpkinja, olienje na)ionalnih vrlina i to njenosvojstvo je naje'e prenaglaeno %Cmaj, *aki'&. /za likova idealne drage uglavnom sekriju konkretne linosti iz ivota %Cmaj 8 ?ua, *aki' 8 6ina, *ovan 4ri' 8 2ilena%2ilenko&, 1osti' 8 >enka Dunerski&. / kod srpskih romantiara draga se pojavljuje udve odvojene stvarnosti" ovostranoj i onostranoj, kao i kod 9etrarke %4ulii 5 4uliiuveoci! 6uga i opomena! Samta ,aria777&. Kiva draga je predmet pesnikove ljubavi injen lik neposredno je povezan sa prirodom. >jubavno ose'anje i ose'anje prirode samosu dve strane jednog istog ose'anja, iji je glavni pokreta idealna draga. 2rtva draga je

posrednik izmeu pesnika i apsoluta i tako lirska erotika prelazi u lirsku meta:iziku.Spe)i:inost lirske meta:izike srpskog romantizma je u tome to njenu osnovu ini

doivljaj ene i ljubavi. >jubav prema dragoj uzdie pesnika do najvieg duhovnogiskustva, do suoavanja sa boanskom sutinom bi'a.7ajznaajniji poetilari romantizma su Cmaj i 1osti'. 7jihova shvatanja poezije

obino se uzimaju kao suprotna" Cmajeva kao izraz na)ionalno-prosvetiteljskogutilitarizma i 1osti'eva kao izraz larpurlartizma. Osnovno naelo impli)itne poetikeromantizma je lirizam. Ono dominira u svim anrovima. #metnik o sebi govori

posredstvom ose'anja to je izraz romantiarske subjektivnosti i individualizma. 9esnikna dublji nain ose'a ono to ose'aju svi ljudi. 7a planu esteti)izma koji su evropski

B


25/167

romantiari posebno isti)ali, kod nas se ostvario jedino >aza 1osti' i to u poslednjoj:azi svog rada. Osnovno obeleje romantiarskog pejzaa je u tome to je on sasvim

podreen izraavanju pesnikovih ose'anja. Strastvenost kao osnovno stanjeromantiarske ose'ajnosti ispoljila se u planinskim gudurama i morskim puinama u*aki'evoj poeziji.

7a jeziko-stilskom planu romantizam odlikuje 2etaori!a, 9i"er#o&i6a4i%a,anta'ti!a, 6v-5na e!'"re'i%a. Osobine strukture knjievnih dela su" ra72entarno't,ne4e&ovito't, ne"ove6ano't e&ova. 1ratka lirska pesma je )entralni anr. (erojska

poema je sinteza epskog i lirskog, a poetska drama sinteza dramskog i lirskog. 9roza jena margini stvaranja i ima poetska obeleja. ?omantiari neguju osmera), epski i lirskidesetera) i druge stihove. >irski desetera) je osnovni stih nae romantiarske drame, a snjim je povezana najve'a inova)ija u srpskom stihu"%a2"'!i 'ti9. *amb ne odgovaratrohejskoj prirodi srpskog jezika i nema ga u narodnoj poeziji. ?omantiari ga grade navetaki nain i time izazivaju revolu)iju u srpskom stihu. 9rvi put do njega dolazi5ranko preko jedanaester)a prihva'enog iz nemake poezije, a nezavisno od njega i

>aza 1osti', na silabikoj osnovi epskog deseter)a.

. RACVOJ DRAE @ SRPSKOJ KNJIEVNOSTI DO J. STERIJEPOPOVIAJovan Dereti,Pionirsko &oba nove knjievnostiVa'o i&in5evi,Po"eci srpske &ramske knjievnostiPrvo na3e "o6ori3te nastalo je u sholastikoj gimnaziji Gmanuela 1ozainskog.

6ragedokomedija Gmanuela 1ozainskog %izvedena 10& je "rva "o6nata ra2a -'r"'!o% !n%i$evno'tii prvo doma'e delo koje spada u :ik)ijsku literaturu. 7ju su izvelikarlovaki a)i +. i to je prva pozorina predstava kod nas, od koje poinje istorijasrpskog teatra. Ovo delo napisano je u poljskom trinaester)u na ruskoslovenskom

jeziku, po ugledu na jezuitske kolske drame. 1ozainski ne potuje jedinstvo mesta ivremena a ova drama ubraja se u opteevropske istorijske moralitete. 7apisana je pouzoru na 8ladimira 6eo:ana 9rokopovia. Ovo delo je rodoljubivo-prosvetiteljskogkaraktera.

6ragedokomediju1ozainskog obradio je *ovan ?aji', ija je dopuna doprinelaistorijskoj i idejnoj ali ne i umetnikoj vrednosti dela.

# isto vreme nastao je jo jedan dramski tekst 9voenje /rhanela -avriladevojci ,ariji4. S. $en)lovi'a%1+&. On je u svojim propovedima ostavio podatke o

prisustvu pozorinih priredbi u srpskim naseobinama u #garskoj. Svoje sugraane jeodvra'ao od pozorita %zurni)a&, kao tetnog jer odvra'a od )rkve. Cbog toga je odluioda sam, kao besednik i propovednik, koristi neke vidove pozorine umetnosti. 6ako jenastala pomenuta sakralna blegovetanska drama, neka vrsta sakralnog oratorijuma u

prozi koji je izvoen u )rkvi. Delo je sastavljeno od tekstova komentatora %besednika&,

BE


26/167

dijaloga i hora. $erovatno je sam pisa) tumaio sve likove, glume'i njihove uloge uzpomo' hora. Ovaj tekst nije bio sklopljen kao drama, mada :ormalno ima sva obelejadrame %prolog, inovi, epilog&. 6o su u stvari dramski monolozi i dijalozi, besednika

pripovedna proza, pisana na narodnom jeziku. /ako ovo delo nije drama u klasinomsmislu, nije lieno dramske napetosti koja proizilazi iz sukoba duhobnog i materijalnog,ljudskog i boanskog, izmeu ljudske sumnjiavosti i nepoverenja i boanskog prin)ipaneprikosnovenosti boanske sile i mo'i koja je izvan svake sumnje.

9ri tadanjim kolama izvoene su drame verskog sadraja. 1ada su se +@. godinakole odvojile od )rkve, i pozorite je postalo svetovno. 9ozorine predstave izvoenesu na sveanostima na kraju kolske godine u 6emivaru, $r)u, Segedinu, Crenjaninu.?editelji su bili uitelji, a glum)i ueni)i. Svenski tekstovi bili su razliitog sadraja,drame religioznog i istorijskog sadraja, prigodni aki dijalozi


27/167

Sterijina dela, posebno3a0a i parala0a iPokondirena tikvastvaralaki se proimaju sa$uji'evim posrbama, naroito, :najderskim kal"om i ;nejemnim vampirom. Slinostizmeu $uji'a i Sterije je u metodi kori'enja jezika %slavjanskog, :ran)uskog inarodnog& u komine svrhe.Jovan Dereti,Sterija i ra4anje srpske &rameOd sredine B@. godina . veka nastaju prva orginalna dramska dela. 9is)i kojima

pripada uloga utemeljivaa srpske drame su Ste:an Ste:anovi', >azar >azarevi'i *ovanSterija 9opovi'. # njima je srpska knjievnost dobila pis)e orginalnih tragedija ikomedija. Sasvim nezavisno od njih, na potpuno drugaijim poetikom osnovama

pojavile su se drame Sime 2ilutinovi'a Sarajlije, koje su izvrile ogroman uti)aj na7jegoeve dramske spevove.

# tra7ei%isu najvie obraivane teme iz srpskog srednjeg veka, za koje su pis)inalazili grau u ?aji'evoj+storijii narodnim pesmama. # obradi karaktera i dramskihsitua)ija glavni uzor im je bio 0ekspir. Ko2ei%ase razvijala postepeno 8 od prevoda i

posrbljavanja, preko ugledanja na strane pis)e do orginalnih dela. 6re'a dramska vrsta u

koju spadaju 2ilutinovi'eva i 7jegoeva dela, kao i Sterijine istorijsko-dramskealegorije moe se odrediti kao ra2'!i '"evovi ili hronike, dramske istorije ilialegorije. Oni govore o dogaajima iz srpske istorije, ali se razlikuju od istorijskihtragedija. 9isane su u nesimetrinom deseter)u i oslanjaju se na junaku epiku, tematskii po :ormalnim obelejima. # njima nema ljubavnih :abula i melodramskih zapleta, usreditu panje je kolektivna istorija naroda, a ne sudbina pojedinanih linosti.Dramski spevovi S. 2ilutinovi'a i 9. 9. 7jegoa nastali su izvan neposrednog uti)aja

pozorita. 6o nisu s)enska nego pesnika dela u dramskom obliku, ili drame za itanje.7ova srpska knjievnost prve velike umetnike domete dala je upravo u drami, tj.

:ormi koja uopte nije postojala u staroj knjievnosti i koja 'e, u daljim tokovima srpskeknjievnosti, sve do danas, zaostajati za drugim rodovima i vrstama.

tanasije 7ikoli'je osniva prvog beogradskog pozorita, tzv. 6eatra na Mumruku%181&, na kojem su prve izvedene drame bile Smrt Ste"ana 2e%anskog*. S. 9opovi'a i

,arko raljevi i /rapintanasija 7ikoli'a.

Va'o i&in5evi,Po"eci srpske &ramske knjievnosti

9rvi poe)i dramske knjievnosti i pozorinog ivota u srpskoj kulturi javili su se usrednjem veku. 9o nekim poda)ima ve' u . veku kod Srba je postojala neka vrstaprimitivnog narodnog pozorita, ali teko je utvrditi da li je bilo i kakvih )rkvenih igarai predstava. # $izantiji je bilo )rkvenih igara, pa se moe pretpostaviti da su sline

predstave negovane i u Srbiji.$ertepska drama se kod Srba javlja poetkom !. vaka, ali vertep se kod nas

pominje jo u srednjem veku. 6o je vrsta )rkvene drame koja je izvoena za 5oi', anjena sadrina se odnosi na boi'ne obi'aje i gotovo u )elini se poklapa sa sadrinom

B+


28/167

boi'nih pesama. 1od nas je dola ili iz #krajine ili iz 4rke. >inosti koje sepojavljuju su /sus, 2arija, *osi:, )ar /rod , tri sveta kralja %4apar, $altazar i 2elhior&itd. # poetku je vertep bio isto )rkvena drama, a kasnije je dobio i svetovne sadraje.Obino se izvodio u ve'im seoskim ku'ama. $ertepska drama sastojala se iz dva ina"

prvi je bio pobonog a drugi aljivog karaktera. Drugi in je kasnije dodat. $ertepskepredstave prikazivane su i u . veku u dananjoj $ojvodini i Srbiji.

1od 1onstantina Jilozo:a pominju se nekakve esaov itd. 6o jebio prvi izbor romana preporuen srpskim itao)ima i prevodio)ima. 9rvi prevedeniroman kod nas je kvaziistorijski roman :ran)uskog pis)a !. veka 2armontela, koji jeizaao u srpskom prevodu 9avla *ulin)a, pod naslovom 8elizarij %1)&. Ovo delosadralo je jedno poglavlje u kome je otro kritikovana verska netrpeljivost i

proganjanje i stoga je )rkva zabranila roman, to je samo doprinelo popularnosti dela.Srpski prevodila) je izostavio to problematino poglavlje. Drugi prevedeni roman je

B!


29/167

Robinson rusoDanijela De:oa, koji je preveo uitelj 7ikola >azerevi', shvataju'i ga,ne kao roman, nego kao autobiogra:iju glavnog junaka.9rvi srpski roman,/ristid i *atalija, napisao je tanasije Stojkovi', 18+1. 6o je tipiansentimentalistiki roman ili, tanije, idiliko-didaktiki roman. # njemu sre'emovelianje prirode, poljskog rada i jednostavnog ivota na selu, kontrast selo-grad,velianje prijateljstva, braka, porodi)e i moralne pouke. 2udrost romana je volterovska"obrauj svoj vrt. 9ria obuhvata ivot glavnog junaka od roenje do zrelosti, sa teitemna ljubavnoj povesti 8 od prvog susreta do venanja. 7osila) negativnog u romanu je

pokvareni lkid, koji ristida zavodi na put ko)ke i pijanstva. ristid je prosean,upu'en na dobro ali i podloan negativnim uti)ajima koji ga povremenu guraju nastranputi)u. On meutim ima i dva snana ivotna oslon)a, ljubav i rad, koji mu

pomau da se vrati na pravi put. # ovom romanu nema vremensko-prostornihodredni)a. 9riroda nije realna ve' apstrahovana, idealizovana, u skladu sa moralnim i:ilozo:skim idejama romana. # ovom romanu ima i primene epistolarne :orme,karakteristine za sentimentalni roman !. veka. Stojkovi' je tvora) pounog

romanesknog spisaandor, koji podse'a na $olterovogandida. 6a pria predstavljavarijantu lutaju'eg motiva o anelu 8 pustinjaku. Ca razliku od $olterovog anela-arobnjaka iz romana ;adig, Stojkovi'ev arobnjak se ponaa kao pro:esor, koji

pouava 1andora u nau)i i :ilozo:iji. Ovo delo je prelazna :orma izmeu retosrsko-esejistike imaginativnij prozi.*ovan Dereti',2idakti%ko1sentimentalna literatura,'arokno1sentimentalisti%ki roman2ilovan $idakovi'je sinonim za rani srpski roman. 7apisao je ro2ana %3jubomir u

Jelisiumuu dela&. 7jegovi romani su kompila)ija poznoantikog ljubavnog romana ibaroknog vitekog romana, sa elementima sentimentalnog i pedagokog romana !.veka. 9repoznavenja je obavezan deo svakog romana i iznosi se sloenom,shematizovanom tehnikom. 6ipske i esto pozajmljene :abule prenosio je u srpskuistoriju. 1omina tenden)ija najvie je izraena u romanu asija carica, gde se

prepoznavanje i raspleti ostvaruju sredstvima komedije zablude. $idakovi' je )entralnapojava u najranijem razdoblju istorije srpskog romana. 5io je popularan u irojitalakoj publi)i a naroito kod ena. 9oslednje izdanje njegovih romana bilo jeizmau dva svetska rata. # prvoj polovini . veka on je dobio ve'i broj podraavala)a,zbog ega se moe govoriti o koli $idakovi'evog romana. $idakovi'ev uti)aj ose'a sei kod pisa)a koji su srpski roman podigli na vii knjievni i umetniki nivo" Sterija,tana)kovi', /gnjatovi'. ?omaneskna :abula skoro je istovetna u svim $idakovi'evim

romanima" dvoje mladih koji se vole su nasilno rastavljeni. Oni lutaju po svetu dok ihsre'ni sluaj ponovo ne sastavi. 7a svojim lutanjima juna)i sre'u pustinjake-:ilozo:ekoji ih pouavaju. 3jubomir u Jelisiumu ima i posredni naslov Svetozar i 2raginja.>jubomir u *elisiumu znai >jubomir u raju, ali taj raj nije nebeski, nego zemaljski, a to

je zabaeno selo u 6esaliji, u koje je >jubomir pobegao iz svetskog metea.$idakovi'evi juna)i uprkos nedoslednosti deluju kao ivi ljudi od krvi i mesa, to jeglavni razlog njegove popularnosti kod itala)a. Stojkovi' je pisao psiholoko-moralistiki roman, a $idakovi' avanturistiko-moralistike romane.

B


30/167

*. RACVOJ KRITIKE @ SRPSKOJ KNJIEVNOSTI DO REALICA*ovan Dereti',lasicizam1ritika u doba klasi)izma postaje strogi sudija umesto dotadanjeg skromnog

oboavao)a. jubomira 7enadovi'a, on razlikuje dve pesnike kole,stariju, koja je negovala


31/167

uka Cima, dao je priloge iz metrike i stilistike naihnaronih pesama i uporedno je prouavao nau narodnu poeziju prema anti)i i *ovanKivanovi', najdalje je otiao u :ilolokim preterivanjima, pa ga je /larion ?uvara)nazvao


32/167

7jegovim narodnim jezikom uspevao je da izrazi konkretnu zbilju i apstraktne sadraje./ u besedama i u narativnim spisima, $en)lovi' je pre svega prevodila) i kompilator. Onnije stvarao nova dela, ve' je dao novu jeziku redak)iju i svoju orginalnu stiliza)ijutekstova koje je birao iz postoje'e knjievne rizni)e.

7arativni tekstovi 4. S. $en)lovi'a pripadaju raznim srednjevekovnim vrstama.On obrauje istonjake prie i legende, biblijske povesti, apokri:e, itija sveta)a, prieiz .iziologa, srednjevekovne legende, dogaaje iz vizantijske istorije, a ima i srpskihtema. $en)lovi' se oslobaa srednjevekovnog stilskog shematizma, retorike, stila


33/167

7jegove besede, a naroito oni delovi u kojima se govori o stvarima izsvakodnevnog ivota, odlikuje prisan, drueljubiv ton, u kojem, osim ozbiljnihupozorenja i dobronamerne kritike ima uvek mesta i za sran razgovor sa sluao)ima, zauiteljske grdnje i preba)ivanja i za veselo, ponekad lakrdijako poigravanje sa temom.

7eke besede 4. S. $en)lovi'a napisane su u dijalokom obliku. # vie navratadijaloki je obraivao blagovetensku temu u kojo su glavne linosti" 5og, arhangel4avrilo, 2arija i njen mu *osi:. 5eseda je kon)ipirana kao drama sumnje. Svisumnjaju u natprirodnu mogu'nost da ena bez sudelovanja mukar)a moe roditi dete.>ikovi su realistiki o)rtani, dogaaj je sputen sa neba na zemlju, desakralizovan, aosnovne situa)ije date su sa diskretnim humorom. # poslednjom, *osi: optuuje 2arijuda ga je prevarila, da mu je nala zamenu dok je on bio na putu, beseda se pretvara ugraansku dramu na temu branog trougla.

2eutim, kod $en)lovi'a otkrivamo i sasvim suprotne tenje" uzlete u spirituelno,meta:oriko, tajanstveno, opise prirodnih pojava, istorijske i kosmike vizije, obilje

pesnikih slika, meta:ora, emblematskih i simbolinih izraza.

$en)lovi' je pisao i 'ti9ove. # njegovim zborni)ima nalazimo pesme utradi)ionalnom, vizantijskom dvanaester)u, osmer)u, zatim poljskom trinaester)u kojije u njegovo vreme postajao osnovni stih srpskog pesnitva. Stvarne pesnike vrednostinisu u njegovim pesmama ve' u pesnikim stavovima njegovih beseda i narativnihtekstova. Svojim meta:orikim izrazom i osobenom ritmikom organiza)ijom, ti stavovilie na pesme u prozi ili ak slobodne stihove, to je neke prouavao)e navelo da ihobjavljuju kao zasebne pesme, tako da je stvorena pogrena predstava o $en)lovi'u kao

pesniku. 9oetsko je kod njega jedan od glavnih sastojaka proznog teksta.# delo 4. S. $en)lovi'a slilo se nekoliko duhovnih i stilskih tokova. Osim

vizantijsko-slovenske duhovne knjievnosti i usmene narodne tradi)ije, treba posebnoista'i uti)aj barokne omilitike, kakva je negovana u ruskoj i ukrajinskoj knjievnosti +.veka. 5arokni stil teio je spajanju nespojivih krajnosti 8 povezivanje sakralnog i

pro:anog, duhovnog i telesnog, nebeskog i zemaljskog. Stilistiki oblik tog postupka jetzv. o#%ein%-%-i !ontra't (i'4oria 4onor', jedna od naje'ih i najosobenijih:igura baroknog stila. $en)lovi' se takoe slui i postupkom akumula)ije, takoesvojstvenim baroku. 5arokni pisa) gomila sline pojave da bi doarao utisak obilnosti,mnotva, ili pak pojavu razlae na sastavne delove da pokae koliko je ona sloena,slojevita, viestrana. 9ostupak akumula)ije kombinuje se sa postupkom kontrasta.

5arok je prvi zapadni umetniki stil koji je doao kod nas. $en)lovi' je posle

5rankovi'a prvi na pisa) u ijem delu nalazimo izrazite re:lekse tog stila.vebeSvoja dela $en)lovi' nije objavljivao. 7eki od rukopisa su iluminisani, sa

ini)ijalima. 6ekstovi na srpskoslovenskom pisani su ustavnim pismom, a tekstovi nanarodnom jeziku brzopisom. *o pre $uka koristio je 0, F, DK. 9ubliku kojoj se obra'a

posmatra kao telesna bi'a, bi'a elje. 7jegova argumenta)ija je praktina i prizemna.dela! crkvama i soka"kim kuama


34/167

3rkve su postale gore i ravije od ku'etina 8 u njima je graja, buka, mete. 3rkvuporedi sa mehanom, a trebalo bi da bude judi se ale da ne razumeju nita to se govori u )rkvi, a pri tom ne sluaju slubuniti kod ku'e itaju knjige ve' uzalud sede ili judi su skloni da misle da je5iblija namenjena samo kaluerima, a ne i obinom svetu. 9redlae obilazak Svete4ore i drugih svetih mesta.! sebi"nosti

7isu nam isti svi ljudi. Sa siromanima se vie egaimo nego to ih potujemo.

3vokolica prav&e i reha4rena dvokoli)a pretie pravi)u od brze jaine, a ne od snage. legorija" vie smogreni nego pravini.! enama i &evojkama

Kena je smerna dok se ne vena, a


35/167

! lakr&ijama( maskarama i va#ari#timaSokake ale i lakrdije odvra'aju ljudske ui i um. 9oziva ljude da ne odlaze tamo

jer to nije ugodno 5ogu, iako ljudi imaju razne izgovore za odlazak.'aranje visokoumnim sve#tenicima

9ostoje sveteni)i koji se ne boje boga niti za njega mare.! crkvi i kr"mi

>judi se ne ponaaju primereno u )rkvi 8 odsutni su, spavaju, razgovaraju o raznimposlovima.Blu&nicima

2ladi'i pohotno gledaju devojke ne misle'i da je to greh, a zbog toga i na liturgijukasne. Oenjeni ljudi su takoe tome skloni a onda su nezadovoljni i besne na svojeene i uku'ane.

Bese&a na &an blaovesti%dijaloka :orma&rhangel 4avrilo dolazi u 7azaret da obavesti bogorodi)u da je u blagoslovenom

stanju. Ona mu ne veruje jer je jo uvek devojka 8 ne zna za mua. 9lai se da joj *osi:

ne'e poverovati da je zatrudnela sa duhom svetim ve' 'e misliti da ga je prevarila.R 5eseda na dan blagovesti na )rkvenoslovenskom.

11. CAARIJA OR=ELIN (1?)/18F*ovan Dereti',2ositej i njegovo doba

Slaveno$serbski maazin, objavljen u $ene)iji 1)8. uiva glas prvog asopisa naslovenskom jugu. /pak, to je samo pokuaj asopisa, jer su opseni planovi izdavaa,izloeni u predgovoru, zaustavljeni na prvom broju. li i kao takav, on je znaajan u

naim tadanjim kulturnim prilikama. 6o je literarno-nauni asopis sa tako irokorazvijenim programom da je preuranjen i neprirastao za nae tadanje prilike. 5ilo je

potrebno da proe E+ godina da ,agazin dobije svog naslednika %3etopis maticesrpske&. Festo se istie da je Dositejevo Pismo Haralampiju programski nastavakPredislovija,agazina. # oba ova spisa slavi se duh !. veka i zahteva se od srpskognaroda da poe putem nauke i prosve'enja, po ugledu na druge evropske narode. #

Pre&islovijupreporodni program nije dovoljno odreen niti je poverenje u vlastitesnage veliko, dok je uPismu Haralampijujasno i razgovetno kazuje koji su prvi zada)inae kulture, ta i kako treba raditi da se oni to pre ostvare. Ovakav odnos izmeu dva

mani:esta najoitiji je na pitanju narodnog jezika. Or:elinu se pripisuje zasluga da jeprvi istakao potrebu da se pie na narodnom jeziku, ali on sam nije pisao narodnimjezikom ve'inu svojih dela. Or:elin meutim nigde izriito ne pominje narodni jezik 8on kae da su svi evropski narodi osim 9oljaka i 2aara poeli upotrebljavati svojenarodne jezike umesto latinskog, kako bi nauka bila svima dostupna. # delu predgovorau kome se govori o srpskim kulturno-prosvetnim prilikama i zada)ima neposredno,Or:elin se uopte ne dotie pitanja jezika. 6ek u onom delu koji se odnosi na programsamoga asopisa obe'ava da 'e asopis donosti stihotvorenija na ruskom i na naem

E


36/167

jeziku. 9od


37/167

rokokou, od silabikog besednitva, ka ak)enatsko-silabikoj versi:ika)iji. #spehilustrovanog pozdrava 2ojseju 9utniku koji je obuhvatio pesniki, likovni, s)enski imuziki izraz, doprineo je da Or:elin te godine napusti posao u novosadskoj koli i da

pree u 1arlov)e u slubu mitropolita 9avla 7enadovi'a kao kan)elista. 6u se nijebavio samo administrativnim sekretarskim poslovima ve' je izraivao i raskonoopremljene gramate i sinelije. 7akon boravka u 5eu poeo je izdavati razne knjige u

bakroreznoj tehni)i. Or:elin je u bakru izrezao jednu mitropolitsku okruni)u i izdao jeu obliku knjige ukraene mitropolitskim grbom s anelima. 6ako je poeo njegov rad na

bakroreznom publikovanju knjiga, to je zamenjivalo tampariju. # 1arlov)ima +E!.godine Or:elin je dao bakrorezno izdanje !rto&oksos omoloije 9etra 2ogile

pridodavi na kraju neto svojih stihova posve'enih mitropolitu. *ula +A. izradio jena)rt za mali i veliki toranj saborne )rkve u 1arlov)ima. /ste godine poslao je rukopisesvojih pesama u tampariju Dimitrija 6eodosija u $ene)iju. 7ajpre je izaao =>?@ABCD789: ;?9 @AC;D;, lament Srbije porobljene i naputene od svih, pisan u rokajnojverski:ika)iji, na ruskoslovenskom i bez potpisa autora. 9otom se +AB. pojavija

Treno&ija sa imenom Or:elin u akrostihu i najzad 9la Serbiji, varijanta =>?@ABC>EFGIna narodnom jeziku i u silabikoj versi:ika)iji, takoe bez potpisa autora. #prkosanonimnosti ovih izdanja, za Or:elinovo autorstvo se saznalo. luzije na )rkvenevelikodostojnike, nepovoljan sud o austrijskoj imperiji i o otomanskom )arstvu donelisu Or:elinu premetaj iz mitropolitskog dvora.

6ako je Or:elin +AB. morao napustiti 1arlov)e, ondanji duhovni i politiki )entarsrpskog naroda u ustriji. Otiao je u 6emivar, tamonjem vladiki $ikentiju*ovanovi'u $idaku, kod koga 'e kasnije stupiti u slubu Dositej Obradovi'. 7akon toga

boravi u $ene)iji, gde se umetniki usavrio i razvio svoj ukus pod uti)ajem 6ijepola,najve'eg tadanjeg vene)ijanskog baroknog majstora.

6eodosije je i dalje izdavao Or:elinovu poeziju. 4odine +A. tampan je 5ukvarmali i dve knjige pesama pod naslovima Setovanije i %elo&ija k proleu. 7arednegodine izala je knjiga 9esn istorieskaja, a Caharija postaje suizdava 6eodosijev.Or:elin je +AE. izdao *ulinevu istoriju Srba u dve varijante od kojih jedna nosinjegove umetke %)enzorska interven)ija pripisivala se kasnije Or:elinu iako je u istomtom tekstu napadnut sam Or:elin zbog svojih stihova o nesre'i Srbije& i dodao*ulinevom tekstu privilegije Srba u ustriji a takoe je rezao i :rontispis zavene)ijansko izdanje Srbljaka.

4odine +AA. Or:elin je u $ene)iji tampao svoj prvi kalendar-almanah, koji je

danas poznat samo po kasnijem $ukovom opisu i napomeni da je sadrao i narodne idruge pripovetke na lepom jeziku. /ste godine izaao je i latinski bukvar. # 5eu postajelan akademije uvenog bakrores)a *akoba 0mu)era. 4odine +A+. izdaje latinskugramatiku Pervije na"atki latinskao jezika. Or:elin postaje revizor u 6eodosijevojtampariji. 7ajavio je da 'e izdati asopis Srpska p%ela! ali umesto toga pojavio se

Slaveno$serbski maazin, prvi asopis u srpskoj knjievnosti. $e' u predgovoruprisutan je novi anr u srpskoj knjievnosti,e'e%, a sadraj prvog i jedinog broja zahvatau mnoge oblasti, od problema jezika knjievnog dela do geogra:ije, antropologije,

+


38/167

pedagogije, istorije, prava kao i pregled novoizalih knjiga. /dejno, Or:elinov asopis jepotpuno u vodama nove, prosvetiteljske epohe i s razlogom je nazvan mani:estomprosvetiteljstva u srpskoj knjievnosti. 9oziv itao)ima da opisuju svoje snove i alju ihurednitvu asopisa koje 'e ih rado objaviti, predstavljalo je veoma zanimljiv i neobinomoderan predlog. 9o povratku u 7ovi Sad i 6emivar nastavio je sa bakroreznimizdanjima ikona i u istoj tehni)i izradio je portret 9avla 7anadovi'a.

Odmah nakon ++. Or:elin je bio izabran za lana #metnike akademije u 5eu, ajo ++@. dobio je dozvolu za tampanje najvanijeg svog dela, obimne monogra:ije o9etru $elikom, koja je iz tampe izala ++B, u dve knjige. Kitije se pojavilo u vie

potpisanih i nepotpisanih varijanti sa predgovorima autora i izdavaa 6eodosija. 6abakeje Or:elin dopunjavao likovnim prilozima i raskonim posvetnim strani)ama koje suzasebno gravirani i naknadno uvezivani sa tampanim tekstom sve do ++. Delo je bilo

posve'eno ruskoj )ari)i 1atarini $elikoj, nosilo je vidne tragove


39/167

Kara!teri'ti!e" karmina :igurata 8 spoj likovne umetnosti i knjievnosti, koneto 8spoj nespojivog %iz ital. baroka&, kontrast, groteska, alegorija, poljski trinaestera), uti)ajruskog i ukrajinskog baroka stih: poljski trinaesterac. 14 strofa. Poslednji ipretposlednji stih su isti. Jezik: ruski knjievni (blii negoruskoslovenski. !elo je nepotpisano izdato u "eneciji ali je napisano uakrostihu: #aharia $rfelin. (%& strofa i Pla Serbiji (%&strofa katrena pri'er za diglosiju. $be pes'e su nepotpisane."rsta plaa potie iz )iblije. *e'a obe ove pes'e je personi+kovani'onolog ,rbija je predstavljena kao 'ajka (antropo'or+za' kojaplae za oni' -to je nekada bilo. ri-/anski i antiki 'otivi se 'e-ajua prisutni su i ele'enti iz bliske istorije. 0e postoji autentinoreligiozni duh iako se bog apostro+ra u poslednjoj stro+.

,tilske +gure: alegorija (cela pes'a je alegorija ,rbija je oja2ena i

iz'uena ena koja trpi 'noge 'uke i tuguje za slavno' i bogato'pro-lo-/u kontrast (suprotstavljanje sada-njosti i pro-lostipersoni+kacija (,rbija 3plae nad svojo' sudbino'

,tih: poljski trinaesterac do'inantan stih barokne knjievnosti.,astoji se od 15 slogova sa cezuro' posle 6 sloga a esto se javlja i urazlo'ljeno' obliku 67& (kao u pes'i . Poljskitrinaesterac i'a ensku klauzulu (8zavr-atak pes'e -to znai da sestih zavr-ava nenagla-eni' slogo'. *o je vano zbog ri'e iintonacije. 9 poljsku knjievnost ovaj stih je do-ao iz latinske

srednjevekovne poezije. z poljske knjievnosti do-ao je u rusku a izruske kod nas gde se pojavio u 16. veku a u 1;. veku je bio glavnistih.Pla Serbiji stih poljski trinaesterac. ,trofa: %& katrena. . strofa uzroci propasti 3i svi 'oji proroci slavu vozljubili?s

ad'i 'oji u ropstvu 'ene ostavili 3sa'o o to' pekut da slavunaslede. 0ekada su se svi pla-ili slavne ,rbije a 3sad sedi' alosna uropstvu tue/i?i za 'ojo' hrabro-/u pregorko plau/i. rabrost,rbije pala je na @osovu. njeni 3sinovi su nesnalaljivi 3jogunastisvirepi ne'aju svog vo2u. ,rbija vi-e ne'a nade i uzda se jedino u)oga.Mel!ija " #rle$% ova pes'a je potpisana. "rsta: prole/na pes'a(tradicionalnaA najstarija varijanta postoji u Erlangenskom rko!is.


40/167

*radicionalni toposi provlae se kroz celu pes'u. Pes'a se sastoji iztri dela: uvodni kos'iki ('esec sunce zvezde zavr-ni deo u ko'ese po'inje bog. 3!evica iz druge strofe je i paganska boginja "esna ibogorodica (ukr-taj paganskog i hri-/anskog ele'enta. Pes'a i'a irefren: 3o zlatnoje prole/e.Stih" osmera) i sedmera). BE Stro:a" ARre:ren. *ezik" narodni.

5ivot i &ela Petra Veliko8 pisano je na ruskom jeziku.ukaev preruen u monaha odlazi da se tobo pokloni)rnogorskim svetinjama. 9omae mu trgova) 2ihailo 2iloradovi' koji 'e dobiti zbogtoga in pukovnika od )ara.

- 6adanji mitropolit )rnogorski, Danilo Slijepevi', ima duhovnu i svetovnu vlast.Dvoumi se da li da prihvati )arsku ponudu, jer 'e u sluaju hri'anske pobede ?usizavladati 3rnom 4orom, a mitropoliti 'e izgubiti vlast.

- 6adanji serdar %guverner& Sava 9etrovi', roak mitropolitov, oduevljenoprihvata )arsku ponudu. 3rnogorski narod je takoe oduevljen.

- 9rigodna pesma %stih" osmera)&- 3rnogorska vojska izlazi na grani)e i bori se protiv 6uraka. 9oraz turske vojske

kod Ostroga. 9orta narauje da se s 3rnogor)ima zakljui primirje +, ali 3rnogor)ina to ne pristaju. Sultan alje veliku vojsku pod vostvom Duman-pae Muprili'a, koji

pokuava da s njima sklopi mir ali ih prevari i zatvori pregovarae. 9otom ih napadne iodvede u ropstvo dve hiljade ljudi a zatvorenike pogubi.

- 3rnogor)i alju izaslanika Danila u ?usiju da obavesti )ara o skoranjim

dogaanjima a )ar im odgovara pismom.- 9ismo )ara 9etra" hvali podvige i saose'a sa stradalim za koje se moli. 0alje

zlatne medalje i novanu pomo'. Savetuje 3rnogor)e da sklope mir s 6ur)ima jer je i onsklopio mir i nastoji da ga ouva.

- 2itropoliti )rnogorski nisu podelili medalje po zaslugama nego meu sobom, a$asilije 9etrovi' ih je ak pretvorio u zlato i zamenio za nova).

- 3rna 4ora je od tada pod patronatom ?usije od koje je dobijala i novanu pomo'.


41/167

- beogradski arhiepiskop 2ojsej 9etrovi' bio je poslao u ?usiju +B. da u imesvetenstva i )elog srpskog naroda estita pobedu )ara 9etra nad 0veanima. # pismutrai pomo' za zidanje kola i dva uitelja latinskog i slovenskog jezika i ali se nastanje u Srbiji.

- 3ar 9etar alje 2aksima Suvorova i knjige.- 3ar 9etar je umro u E. godiniH Or:elin nabraja njegove zasluge. Opravdao je

epitet $eliki. #krotio je ruski narod, to mnogi pre njega nisu uspeli. Jiziki izgled" lepi krupanH vesele naravi, trudoljubiv, bodar. /mao je puno vrlina, narod ga je voleo.

- !. glava se zavrava )itatom sa statue 9etra $elikog@89EA9;


42/167

iznositi svoja miljenja i primedbe, mogu


43/167

1?. JOVAN RAJI (1?)/18+1*ovan Skerli', Srpska knji0evnost u K7veku*ovan ?aji' je paradigma uenog Srbina !. veka. ?odio se u 1arlov)ima. Ota) mu sezvao ?aja %?adoslav& 8 po njemu i prezime ?aji'. Sa godina postao je pomo'nik

uitelja. 5io je uenik Gmanuela 1ozainskog u latinsko-slovenskoj koli. Catim je biouenik latinske gimnazije gde su pro:esori bili jezuiti, a potom je pohaao protestantskugimnaziju u 0opronu, gde je izuavao drutvene nauke. 4odine +E. doao je u 1ijev,gde je izuavao teologiju do +EA. 9osle toga boravi u 2oskvi i Smolensku, a zatim sevra'a u 1arlov)e. 7ije dobio posao u ukijan 2ui)ki,tanasije Stojkovi', mitropolit Stratimirovi'.

?aji' je bio neobino vredan i plodan. 9o tvrenju savremenika, radio je A-+ satidnevno, B- sata se molio bogu, a -E sati je spavao. 7eka od dela koja je tampao su"1. 9;;F;F' H98! DGD @=9(A


44/167

Ra na &e"o% !n%i$evno'ti9ored teologije, ?aji' se bavio i istorijom knjievnosti, ali i lepom knjievno'u. Odnjega je ostao jedan prigodni patriotski spev, jedna preraena drama u stihovima, jednazbirka prevedenih prii)a i prilian broj prigodnih i pobonih manjih pesama, orginalnihi prevedenih. ?aji' je jedan od prvih srpskih pisa)a koji su pisali stihove. 7aa poezija+. veka postala je ugledanjem na rusku pobonu poeziju s kraja +. i poetka !. veka.# rukopisnim pesmari)ama toga doba nalaze se prosto prepisane pesme iz tampanihruskih pesmari)a. 9rvi srpski umetniki stihovi nalaze se u bukvaru 1iprijana ?aaninaiz ++, a ti ravi aleksandrin)i pobono-poune sadrine nemaju niega zajednikog sa

pravom poezijom. Stihovi u poljskom trinaester)u koje je pisao (risti:or Ke:arovi'neto su bolji, a Or:elinovPla% Serbijive' poinje da lii na poeziju. 1ao ruski ak,?aji' zna )elu rusku pobonu poeziju, koju revnosno podraava. On zna i za uenu

pseudoklasinu poeziju. Od njega je u rukopisu ostao prilian broj pesama. 7jegove@;; = E=F7=H;audona, pobede kodOdakova i 5eograda, mudrost i slavu 1atarine // i *osi:a //, turski poraz i sloboduSrbima i hri'anskom svetu 8 sve to u poreenju i s)enama u kojima se stalno pominju*upiter, 2ars, $ulkan, 9lutom, 2erkur i sva ostala dekora)ija pseudoklasine poezije. #spevu ima detaljnih, ak sasvim tehnikih pojedinosti o bojevima, o rasporedu vojske na

juriima, o broju pukova i baterija, ali to u usiljenim alegorijama, koje nisu uvek jasne ikoje zapli'u radnju u spevu. /pak ovaj spev ide u red boljih dela nae oskudne poezije!. veka. Stihovi su dosta laki i teni. 9risutno je iskreno ose'anje hri'anina i srpskogrodoljuba zbog pobede nad neverni)ima i sre'no zapoetog oslobaanja srpskog narodaod turskog jarma. 1arakteristina je metrika kojom se ?aji' slui u ovom spevu. 6o je

redovni metar nae poezije !. veka 8 poljski trinaestera). Ovaj spev je ispevan dostadobrim narodnim jezikom, to je izuzetak u knjievnom radu *ovana ?aji'a. 4odine1*8. ?aji' je u 5udimu tampao


45/167

prilino razvijena u ruskoj knjievnosti. # njoj se nije pazilo na obavezna tri jedinstvaklasine i pseudoklasine drame 8 li)a su sasvim apstraktna, oliavaju pojedine mane ivrline. 3ela ova moralna i alegorijska drama predstavlja udnu meavinu hri'anskereligije i antike mitologije.Ra na narono% i'tori%i1ada je boravio u (ilandaru prepisivao je podatke iz srpskih letopisa i povelja. 1oristio

je i delove iz 5rankovi'evih Slavenoserbskih hronika.?aji'evaIstorija zavrena je 1)8. 4odine +. Ste:an 7ovakovi', upravnik srpsketamparije u 5eu trai od mitropolita Stratimirovi'a ?aji'evu +storiju za tampanje.#kupno je imala B@@@ strana. Ca prvu svesku prijavilo se AB prenumeranata, a to je i

prvi spisak prenumeranata u srpskoj knjievnosti. # prvoj knjizi bila je i slika *ovana?aji'a koju je izradio ivopisa) rsa 6eodorovi'. 9rvim izdanjem ?aji' nije biozadovoljan 8 bilo je mnogo umetaka koji nisu njegovi, zatim mnogo tamparskihgreaka.4lavni izvor ?aji'eve+storijesuHronike;ora 5rankovi'a %nisu mu poznata dela sv.

Save, Ste:ana 9rvovenanog, Domentijana, 6eodosija, 1onstantina Jilozo:a, 4rigorija3amblaka, znao je samo za arhiepiskopa Danila&. Od stranih pisa)a pominje"1onstantina 9or:irogenita, *ovana Conaru, 1edrina, Simokato, Orbinija %misli da suOrbin i Orbini dve linost i nije siguran na kom jeziku pie 8 da li je to italijanski,latinski ili slovenski&, 9rokopovia, >omonosova itd. Strani istoriari koji su ?aji'usluili kao izvor pisali su neprijateljski o Srbima, a 5rankovi' ih je samo hvalio. 7anekim mestima ?aji' ostavlja itao)ima da odlue kome 'e verovati.?aji'eva +storija je znaajna zbog svoje sveobuhvatnosti. /ako ima nekih zaostalihsrednjevekovnih ideja %npr. pria kako je sv. Sava vaskrsao iz mrtvih Ste:ana9rvovenanog&, ima i modernih istorijskih shvatanja" dogaaji su uzrono-posledino

povezani i objanjeni, tj. nisu rezultat provienja. 9ored svih nepotpunosti inekritinosti ?aji'eva +storija je veliko sistematsko delo kojem je obuhva'ena )ela

prolost ne samo srpskog naroda nego i susednih slovenskih naroda. 6o je za ono vremebio smeo, gotovo naizvodljiv posao.Srpsku istoriju treba da piu sami Srbi, a ne oni koji ih pobede. ?aji'eva +storijatrebalo

je da bude


46/167

Sti9" poljski trinestera) 8 razlomljeni. Je6i!" ruskoslovenski. Vr'ta" kontemplativnapesma. Te2ati!a" moralno-religiozna. 7iko ne moe da izbegne smrt, ona 'e sti'isvakoga. 7e treba da se plai smrti onaj kome je ista savest. 6ema prolaznosti svegazemaljskog i neizbenosti smrti karakteristina je za barokni pogled na svet. >at. kant L

pesma namenjena pevanju. 1ra'i i dui stihovi se smenjuju.Serblija isho&ja#"i v 'esarju pojet pjesn siju%LSrbija koja odlazi u )arstvo peva ovupesmu&, 1*8.Sti9" poljski trinaestera) %razlomljeni&. Ova pesma nastala je po ugledu na pesmuGmanuela 1ozainskog, a posve'ena je mitropolitu $i'entiji *ovanovi'u. /stie se da sukola i prosveta veoma vane. 9esma je alegorijska, ali ne postoji klju. 4rli)aLSrbija,koba) i jastrebL6urska, oraoLustrija. 9esma je izvedena u dijalokoj :ormi. /ma ire:rensku apostro:u NDI#E?#D @AF>B#! D #GQ$@E> AGNC%$?aji' opisuje 5rankovi'a kao muenika 8 u detinjstvu je bolovao od tekih bolesti, umladosti se izlagao strahu i opasnostima zbog Grdelja, u zrelom dobu morao je da seseli i da bei a u starosti je bio zatoenik i tu je doekao smrt. #prkos tome bio je

potovan od austrijskog dvora i uinio je mnogo znamenitih dela u ivotu. ?odio se

A


47/167

AE. godine u *enopolju. Ota) mu se zvao *ovan 5rankovi', a majka %u monatvu&2arija. 7jegov brat Simeon postao je mitropolit pod imenom Sava. On ga je obrazovao.9atrijarh 2aksim ga je u *edrenu proglasio srpskim despotom, naslednikom5rankovi'a. ?aji' se u /storiji u velikoj meri oslanja na legende. # ovom delu javljajuse neke prosetiteljske ideje 8 drutvo pokuava da objasni analogijom sa prirodom.

7avode se i primeri iz biblije %to je u vezi sa njegovim teolokim obrazovanjem&.(ri'anska istorija veruje u provienje dok prosvetiteljska istorija podrazumeva pokuajduha da doe do istine. ?aji' smatra da srpski vladari ne bi pravili greke da su

poznavali istorijske i biblijske prie.*ovan Dereti','arok i rana prosveenostJovan Ra%i i #aro!na i'torio7rai%a*edna od velikih tekovina knjievnosti !. veka je na)ionalna istoriogra:ija. 9oetak !.veka obeleavaju 5rankovi'eve Hronike, a kraj ?aji'eva +storija. /zmeu ta dvakapitalna dela, napisano je nekoliko manjih, npr. +storija o ernoj -ori $asilija9etrovi'a,ratkoe vvedenije istoriju slavenosrbskago naroda, 9avla *ulin)a, austrijskog

o:i)ira i ruskog diplomate.Osnovno obeleje svih ovih spisa je prelaz od srednjevekovne ka modernojistoriogra:iji. Svaka od njih poinje iroko, sveobuhvatno, da bi se na kraju suzila naregionalnu istoriju, koja obuhvata prolost odreene pokrajine./storiogra:ski spisi !. veka nastali su na osnovu srpskih i slovenskih, ree i stranihizvora, ali i na osnovu usmene narodne tradi)ije.2eu ?aji'evim bogoslovskim radovima izdvaja se netampano 6eologi%esko telo, u

pet tomova, u kojem je izloen )eo sistem pravoslavne teologije.Od ?aji'evih narativnih dela najvaniji je posthumno objavljeni vetnik, zbirka pria ianegdota prevedenih s nemakog jezika. ?aji' je uz anegdote davao naravouenija, koja

je nazivao


48/167

*ovan Dereti',2ositej i njegovo dobaStav "re2a Ra%i- i n%e7ovo%Istoriji " 7a kraju prvog toma ?aji'eve+storije %5e,+& nalazi se spisak pretplatnika na to delo meu kojima je i Dositej Obradovi'. # tovreme Dositej je teko iveo, a njegova pretplata na ovu knjigu pokazuje da je +storija

bila veoma znaajno delo za Dositeja.Do'ite%ev i Ra%iev ono' "re2a 'r"'!o% "ro3&o'ti i narono% "oe6i%i9re pojave ?aji'eve +storijeDositej, kao ni ve'ina tadanje srpske inteligen)ije imaveoma mutnu predstavu o srpskoj prolosti, a ogromne 5rankovi'eve Hronikeostale sunetampane i nepristupane itao)ima. 6ek 'e ?aji'evo delo, bogato istorijskom graomi objavljeno u vreme :ormiranja graanskog na)ionalizma ugarskih Srba, irom otvoritivrata u minule vekove srpske prolosti.+storijaje uz narodnu poeziju bila najvanijiizvor iz koga su srpski pis)i )rpli motive, teme i ideje za svoja knjievna dela satematikom iz srpske, makedonske i bugarske prolosti. Dela nastala pod tim dvostrukimknjievnim uti)ajem, iako male knjievne vrednosti, znaajna su sa kulturno-istorijskoggledita jer pokazuju meusobno preplitanje i ukrtanje dva gledita na nau narodnu

prolost. 6a dva gledanja predstavljaju poseban izraz dveju kultura istog naroda"graanske kulture ugarskih Srba i patrijarhalne kulture srpskog seljatva pod 6ur)ima.6aj odnos komplikovao se ve' u samoj ?aji'evoj +storiji. On veoma ustro i sa

prezirom istupa protiv narodne tradi)ije kao istorijskog izvora. li, ako boljepogledamo u njegovo prikazivanje dogaaja i linosti, vide'emo da on ne odstupa bitnood narodnog predanja, tako da su pojedini delovi njegove /storije u stvari samostilizovano predanje.9oslednja knjiga koju je Dositej objavio za ivota, ;9 DGD Yi8=F=Zi


49/167

prikljue prosve'enoj Gvropi. $reme koje je proteklo Dositej je osetio kao tekonadoknadivi gubitak. 1ulturni rad ugarskih Srba u tekim okolnostima u kojima su seoni nalazili, treba da poslui za prosve'ivanje svih Srba kada nastanu sre'nije okolnosti.Dositej je prvi snano podvukao potrebu takve povezanosti izmeu svih delova naegrazjedinjenog naroda.

O G"o'&en%e2 ve&i!o2 "reo!ret-H - Do'ite%evo2 $ivot- : 5oravak u >ondonu uzimu +!I!E. je vrhuna) u Dositejevim stranstvovanjima radi obrazovanja. 6ri godinekasnije objavio jeBasne i drugi deo svoje biogra:ije napisane u duhu joze:inistikog

prosvetiteljstva. 4odine +!, kada izbija :ran)uska revolu)ija, Dositej se po tre'i putnastanjuje u 5eu, gde ostaje sve do !@B, kada odlazi u 6rst na poziv srpske optine itu ostaje do !@A, kada odlazi u Srbiju. 5oravak u 5eu i 6rstu je period njegovihlaganih priprema za


50/167

serbski magazin. $rhuna) tog pokreta predstavlja desetogodinja vladavina *osi:a //, aDositej Obradovi' je njegov glavni nosila) i propagator. Osnovni sadraj tog prav)a

predstavlja otra kritika verskog dogmatizma i )rkvenih ustanova, naroito manastira ikaluerstva, koje su koile drutveni i kulturni napredak srpskog naroda.Sukob izmeu ?aji'a i Dositeja doao je naroito do izraaja krajem !. veka za vrememitropolita Stratimirovi'a. 7a njegov zahtev ?aji' je +. preveo sa nemakog zbirkumoralistikih prii)aTN#BCDM$. #z ove prie ?aji' je dodao naravouenija koja je urukopisu nazvao


51/167

2eutim pored svog potovanja i skoro zaljubljenosti u ?aji'evu linost, Dositej odnjegovih brojnih dela pominje i daje kratku i povoljnu o)enu samo o jednom" U>V?C&@

?WCQ$ C@#GCQ$ D F?WCDICQ$ C?N>XIDB@GCQ$ F>XI@C777kTU jeizalo u 5eu +, u tampariji Ste:ana 7ovakovi'a, kad i Dositejevo Sobranije. ?aji'ga je preveo sa ruskog na zahtev Sinoda i namenio prostom narodu i sveteni)ima da iznjega itaju i propovedaju u )rkvi. Dositej je ovo delo toplo preporuio svojim

prijateljima sveteni)ima iz Dalma)ije, istie da je ovo delo prevedeno na


52/167

razmatra u svom poznatom mani:estuPismoXaralampiju. 6u on zahteva naputanje)rkvenoslovenskog i prelazak na narodni jezik u knjievnosti. ?azlozi koje navodi sunerazumljivost )rkvenoslovenskog ve'ini naroda, a drugi razlog je to se srpski jezik,izuzev manjih razlika, govori isto svuda gde ivi na narod, te je njegovo uvoenje uknjievnost put da se ostvari na)ionalno jedinstvo uprkos verskoj i politikojrazjedinjenosti. Osnov Dositejeve teorije knjievnog jezika, koju je dovrio i zaokruiou pomenutom lanku, ini primena narodnog jezika u knjievnosti.OSobranija o%ezimca" a!t-a&i6a4i%a Do'ite%eve te2ati!e9rvi i drugi deo DositejevogSobranijane razdvaja samo de)enija i po, nego i itav nizstilskih i sadrinskih osobenosti koje ova dva rada ine posebnim knjievno-idejnim)elinama i posebnim etapama u njegovom knjievnom razvitku, tako da naslovom

%ezimac koji je dao 9avle Solari' s pravom zamenjujemo prvobitni Dositejev naslov]ast vtora Sobranija raznihnaravou"iteljnih ve#"ej v polzu i uveseljenije. # obimnojstudiji o ovom delu 9avle 9opovi' je pokazao kako je poslednji Dositejev knjievni

proizvod proet aktuelnim zbivanjima kod nas i u svetu. /ako je raspravljao uglavnom o

optim temama kao to su" istina, potovanje, nauka, la, podozrenje, ljubav premaivotu, zadovoljstvo, prouavanje istorije itd. Dositej je uspeo da ih ispuni aktuelnomdrutvenom i kulturnom problematikom. / u ovim delima Dositej raspravlja

Documents

Srp.knjiz.posle Velike Seobe