Sredstva Za Gašenje Požara - Skripta

7/26/2019 Sredstva Za Gaenje Poara - Skripta

1/35

- ovako ti otprilike izgleda prozor

- stanes na neki slajd sto stoji sa leve stran - pogledaj plavu strelicu

- onda kliknes na New slide opciju gore u Meniju (pogledaj sliku dole i crvenu strelicu) i on ti automatski

doda novi slajd

- novi slajd uvek dodaje ispod slajda sa leve strane na koji si prvobitno kliknuo => zato uvek biraj onaj

slajd ispod koga hoces da ti se doda novi

SREDSTVA ZA GAENJE POARA


2/35

dipl.in. Mile Bodroi

1.SAGORAVANJE I S!IVI SAGOREVANJA

Da bi se odigrao proces sagorevanja, neophodno je da budu ispunjena triosnovna uslova:

- prisustvo gorive materije- prisustvo kiseonika, koji se nalazi u gasnoj smei vazduhu- prisustvo toplotnog izvora koji omoguava da se smea goriva i kiseonikadovede do temperature za odvijanje sagorevanja.

Samo ako su ispunjena ova tri uslova moe doi do sagorevanja, i proces seprekida ukoliko se ukloni jedan od navedenih elemenata.

1.". GORIVE MATERIJE

!edan od osnovnih uslova odvijanja procesa sagorevanja je prisustvosagorive materije.

Sve materije u pogledu sagorivosti mogu se podeliti u dve grupe, i to:- nesagorive materije i- sagorive materije" grupu nesagorivih materija ubrajaju se one koje ne mogu da sagorevaju na

vazduhu normalnog sastava, #ak i ako su zagrejane na temperaturi do $%%&'.(eke od ovih materija smatraju se poarno opasnim, kao to je slu#aj sa

oksidantima koji sa vodom reaguju eksplozivno ili uz osloba)anje velikih koli#inatoplote *kalcijum-oksid, hlorsul+onasna kiselina,

Sagorive materije predstavljaju grupu materija koje mogu da sagorevaju navazduhu normalnog sastava.

ne se mogu podeliti na vie na#ina, a prema agregatnom stanju razlikujemo:- gasovite- te#ne i


3/35

- #vrste gorive materije.

1.#. $ISEONI$!edan od osnovnih uslova neophodnih za odvijanje procesa sagorevanja je

prisustvo kiseonika. a veinu procesa sagorevanja izvor kiseonika je vazduh./azduhu sadri 012 kiseonika, 342 azota i 12 drugih gasova *ugljen-dioksid,

plemeniti ili inertni gasovi.Smanjivanjem koncetracije kiseonika brzina reakcije sagorevanja bitno

opada, a proces sagorevanja kod veine gorivih materija se prekida kadakoncetracija opadne ispod 152kiseonika.

1.#.TOP!OTNI IZVOR

" nekim slu#ajevima goriva materija, pod odre)enim uslovima, moe da seupali bez prisustva spoljnjeg izvora paljenja. 6otrebna aktivaciona energija sestvara unutar same materije usled odigravanja razli#itih hemijskih i biolokihreakcija. va pojava poznata je kao proces samozagrevanja, samopaljenja, akarakteristi#na je za ugalj, suiva ulja, itarice, detelinu, travu i sl.

1.%. ME&ANIZAM SAGOREVANJA GORIVI& MATERIJA

7ehanizam sagorevanja gorivih materija u velikoj meri zavisi od agregatnogstanja gorive materije.

S'(ore)'n*e ('+o)i,i- ',eri*' je relativno jednostavan proces kojizapo#inje aktiviranjm molekula zapaljivog gasa i kiseonika dovo)enjem toplotespolja u smeu.

(a proces sagorevanja gasovitih mateija uti#e:- koncetracija zapaljivog gasa u smei sa vazduhom- temperatura smee,- pritisak itd.

8arakteristi#ne koncetracije gasa u gasnoj smei su:- D9 donja granica zapaljivosti ili D9- 99 gornja granica zapaljivosti ili 99


4/35

%2 goriv.gasa siromana D9 eksplozivna 99 prebogata 1%%2 goriv. gasa/00000000000000000000000000000000000 0/00000000000000000000/00000000000000000000000000000000000000/1%%2 vazduha smea D9 smea 99 smea %2 vazduha

6roces sagorevanja smee odvija se u koncetracijama izme)u ove dvegranice, ispod D9 i iznad 99 nema sagorevanja odnosno eksplozivnosti.

9ranice zapaljivosti - eksplozivnosti pojedinih gasova su veoma razli#ite.- vodonika D9 je ;2, a 99 je 3;,02- metana D9 je 52, a 99 je 152- acetilen D9 je 1,52, a 99 je 402

- etan D9 je


5/35

a svaku zapaljivu te#nost postoji odre)ena:- temperatura zapaljivosti,- temperatura paljenja i- temperatura samopaljenja.

Teper',r' 4'p'l*i)o+,ipredstavlja najniu temperaturu na kojoj se iznadte#nosti stvara dovoljna koli#ina para koje sa vazduhom obrazuju zapaljivu smeu.

Teper',r' p'l*en*' je najnia temperatura na kojoj smea vazduha izapaljive te#nosti nastavlja da sagoreva kad se inicijalno upali u otvorenom sudu.

Teper',r' +'op'l*en*'zapaljive te#nosti je ona temperaturana na kojojse zapaljiva te#nost pali sama od sebe, bez varnice ili plamena, pri #emu nastavljada sagoreva.

1.5. SAGOREVANJE 3VRSTI& MATERIJA

Sagorevanje #vrstih materija je sloen proces, koji zavisi od sastava #vrstematerije, njenog oblika i veli#ine.

=azlikujemo tri na#ina sagorevanja #vrstih gorivih materija:- direktno sagorevanje,- sagorevanje uz promenu agregatnog stanja i

- sagorevanje uz raspadanje.Direktno sagorevanje karakteristi#no je za hemijske elemente,-7g>1?00@7gA '>0@'0$od +'(ore)'n*' 4 proen '(re(',no( +,'n*', #vrsta materija u prvoj

+azi zagrevanja prelazi u te#no stanje, a zatim u parno, pri #emu se sagorevanjeodvija u parnoj +azi *para+in, vosak, mast, itd.

S'(ore)'n*e 4 r'+p'd'n*e se javlja kod velikog broja #vrstih materija,tako to usled zagrevanja dolazi do raspadanja #vrste materije i stvaranja zapaljivih

proizvoda, koji mogu biti gasoviti, te#ni ili #vrsti. 8oli#ina stvorenih produkatazavisi od temperature, na#ina zagrevanja, prisustva vazduha itd.

6rocesi sagorevanja #vrstih materija karakteriu se:- temperaturom samopaljenja,- temperturom paljenja i- temperaturom tinjanja.


6/35

Teper',r' +'op'l*en*' je ona temperatura na kojoj se materija *ilinjena optimalna smea sa vazduhom pali sama od sebe, bez varnice ili plamena,

pri #emu nastavlja da sagorevaTeper',r' ,in*'n*' *temperatura gorenja bez plamena predstavlja onu

temperaturu na kojoj se jako ubrzavaju egzotermne reakcije oksidacije #vrste

materije, tako da dolazi do pojave sagorevanja bez plamena.1.6. BRZINA SAGOREVANJA

8oli#ina materije koja sagori u jedinici vremena po jedinici povrine gorenjapredstavlja brzinu sagorevanja. Brzina sagorevanja zavisi od prirode i agregatnogstanja goriva, od uslova prenosa toplote i mase u zoni sagorevanja.

6oseban na#in sagorevanja predstavlja eksplozivno sagorevanje.

E7+plo4i)no +'(ore)'n*e je veoma brza hemijska reakcija oksidacijepraena zna#ajnim osloba)anjem energije u veoma kratkom vremenu, koja izazivaudarni talas u okolnom prostoru.

6rema na#inu i brzini irenja eksplozije kroz reakcioni materijal, razlikuje sede+lagracija i detonacija.

E7+plo4i*o se naziva svaka brza trans+ormacija neke materije kojaosloba)a visoku teperaturu i obi#no veliku koli#inu gasova u vrlo kratkomvremenu.

De8l'(r'9i*'je tip hemijske eksplozije pri kojoj se zona hemijske reakcijeprostire zvu#nom brzinom kroz po#etnu sredinu. a po#etak de+lagracije nijeneophodno prisustvo kiseonika iz vazduha. De+lagracija prizvodi udarni talas i

buku. De,on'9i*' je tip hemijske eksplozije pri kojoj se zona hemijske reakcije

odsidacije prostire nadzvu#nom brzinom. " +rontu detonacijskog talasa se stvarajuvrlo visoke temperature i pritisak.


7/35

". SREDSTVA ZA GAENJE

".1.POJAM SREDSTAVA ZA GAENJE POARA

6od sredstvima za gaenje poara podrazumevamo materije koje su u stanjuda potpuno prekinu proces sagorevanja.

6rekidanje procesa sagorevanja se ostvaruje tako to se iz reakcijeodstranjuje jedan od uslova neophodnih za odvijanje procesa

".".PODE!A SREDSTAVA ZA GAENJE PREMA NA3IN DE!OVANJA

6rema na#inu delovanja, sredstva za gaenje se dele na sredstva koja deluju: - sniavanjem temperature gorive materije hla)enjem

- menjanjem kvantitativnog odnosa goriva i kiseonika -uguivanje-smanjivanjem brzine reakcije sagorevanja, antikataliti#kim delovanjem.

".#.GAENJE POARA SNIAVANJEM TEMPERATRE : &!A;ENJEM

6roces sagorevanja moe nastati i trajati samo ako u zoni sagorevanja postojiodre)ena temperatura koja zavisi od prirode materija.

6orastom temperature bitno se poveava brzina hemijske reakcije i obrnuto.a reakciju sagorevanja, kao i za sve ostale hemijske reakcije vai */an

Co+ovo pravilo da se poveanjem temperature za svakih 1%&' brzina reakcijeudvostru#ava, poveanjem temperature za 1%%&' brzina reakcije se poveava zaoko 1%%% puta, poveanjem temperature za 0%%&' brzina reakcije se poveava zaoko 1.%%%.%%% puta.


8/35

/ai i obrnuto, sniavanjem temperature za samo 1%&' brzina reakcije sesmanjuje na polovinu, a smanjenjem temperature za 1%%&' brzina reakcije sesmanjuje 1%%% puta.

8od gaenja poara hla)enjem smanjuje se temperatura u zoni reakcijeispod kriti#ne ta#ke, kada prestaje reakcija sagorevanja.

Sredstvo za gaenje moe uspeno da snizi temperaturu samo ako je u stanjuda iz zone saagorevanja vee to veu koli#inu oslobo)ene toplote za to kraevreme.

8oli#ina toplote koju sredstvo za gaenje vezuje za sebe naziva se+pe9i8i


9/35

".2. GAENJE POARA ANTI$ATA!ITI3$IM DE!OVANJEM

=eakcija sagorevanj, u odre)enim okolnostima zavisi i od prisustva materijakoje svojim delovanjem mogu ubrzati ili usporiti reakciju. Fe materije su poznate

pod zajedni#kim imenom 7','li4',ori. 6rimenom ovih materija moemo uticati na

promenu brzine hemijske reakcije sagorevanja i samim tim je prekinuti.7aterije koje usporavaju brzinu reakcije nazivaju se 'n,i7','li4',ori, a sam

proces se naziva 'n,i7','li,ii9i*' se sastoji u vezivanju radikala nastalih u procesugorenja sa radikalima koji su nastali termi#kim razlaganjem sredstava za gaenje

poara, #ime se prekida lan#ani proces sagorevanja.&e,ero(en' in-i>i9i*'se sastoji u prekidanju procesa gorenja na taj na#in

to radikali stvoreni u procesu gorenja predaju deo svoje energije sredstvu zagaenje, tako da dolazi do povratne reakcije *rekombinacije radikala i prekidanjareakcije.


10/35

#. VODA $AO SREDSTVO ZA GAENJE POARA

Dugo godina voda je predstavljala jedino sredstvo za gaenje poara, a idanas ima najveu primenu u gaenju poara razli#itih materija.

7oe se koristiti direktno ili u smei sa razli#itim hemijskim jedinjenjimakoja poveavaju njuenu sposobnost gaenja.

Gzvori snabdevanja vodom mogu biti:o povrinski *reke, jezera, kanali itd.,o podzemni *bunari.

#.1. ?IZI3$E OSOBINE VODE

(a normalnoj temperaturi #ista voda je te#nost bez ukusa i mirisa, bezbojnau tanjim slojevima dok je u debljim zelenkasto-plava.

-/oda je neznatno stiljiva. Hko se 1%%%cmI vode podvrgne pritisku od 0 atzapremina e se smanjiti za %,%5cmI. Hko bi voda bila potpuno nestiljiva, prose#annivo mora bio bi za


11/35

#.". &EMIJS$E OSOBINE VODE

-Sjedinjavanjem vodonika i kiseonika pri kome nastaje voda osloba)a sevelika koli#ina toplote

0C0 > 0 @0C0>11J,0'al-Fehni#kim razlaganjem vode nastaju eksplozivne gasne smee vodonika i

kiseonika.-Hlkalni metali *natrijum, kalijum lako reaguju sa vodom na obi#noj

temperaturi.-emnoalkalni metali *kalcijum, stroncijum se sli#no ponaaju.-6ojedini metali *magnezijum, cink i gvo)e reaguju sa vodenom parom, a

Hl u prahu reaguje sa vodom, pri #emu ga oslobo)ena toplota pali.

-"sijane metalne povrine tako)e reaguju sa vodom, pri #emu dolazi doizdvajanja znatnih koli#ina toplote. Ke > C0 @ Ke > C0

-(emetali uglavnom ne reaguju sa vodom. Gzuzetak je ugljenik koji zagrejando belog usijanja razlae vodenu paru gradei vodeni gas *eksplozivna smea. ' > C0 @ ' > C0

-/oda reaguje sa karbidima gradei acetilen.'a'0 >0C0 @ ' 0C0>'a*C0

=eakcija je egzotermnog karaktera, a izdvojena toplota dovodi do paljenjaacetilena.

#.#. NA3IN DE!OVANJA VODE PRI GAENJ POARA

snovni na#in delovanj pri gaenju patra se ogleda u njenoj sposobnosti daapsorbovanjem toplote, oslobo)ene u procesu gorenja, sniava temperaturu gorivematerije do ispod temperature paljenja, pri #emu se prekida proces gorenja.

Sposobnost sniavanja temperature gorive materije je u direktnoj vezi saspeci+i#nim toplotnim kapacitetom i toplotom isparavanja.

0Spe9i8i


12/35

-Toplo,' i+p'r')''n*'je koli#ina topotre potrebna za isparavanje 1kg vodena ta#ki klju#anja i ona iznosi 0053k!.

-6ri gaenju poara vodom javlja se i e8e7', @(i)'n*'E usled stvorenevodene pare. 6otpunim isparavanjem 1kg vode stvora se oko 13%% litara vodene

pare.

-6ri gaenju zapaljivih te#nosti koje se meaju sa vodom ili pri gaenju#vrstih zapaljivih materija koje se rastvaraju u vodi, javlja se e8e7',@r'4>l'i)'n*'.

E8e7', r'+lo*')'n*' Cr'4d)'*'n*'javlja se kada se dejstvom kompaktnogvodenog mlaza vri odvajanje gorive materije od izvora paljenja.

#.%. ?A$TORI $OJI TI3 NA SPOSOBNOST GAENJA POARA

VODOM

0(a sposobnost gaenja vodom najvie uti#u sledei +aktori:0veli#ina kapi vode-utroak vode-uticaj razli#itih dodataka-karakter zapaljive sredine

Veli


13/35

Sredstva za sniavanje temperature mrnjenja na bazi alkalnih soli uti#u naveli#inu kapi vode ali istovremeno poveavaju njeno koroziono dejstvo.

8oroziono dejstvo vode se moe spre#iti prevla#enjem sudova plasti#nimmaterijalima ili dodavanjem inhibitora korozije.

" upotrebi su tri grupe inhibitora :

-neor('n+7i 'nodni *+os+ati, karbonati i silikati alkalnih metala,0neor('n+7i 7',odni *kalcijum bikarbonat,-or('n+7i*smee tanina, natrijumbenzenat.

#.2.OB!AST PRIMENE VODE $AO SREDSTVA ZA GAENJE POARA

/oda se koristi za gaenje poara sledeih klasa:

0$l'+e A, naje+ikasnija je za gaenje poara #vrstih materija, zbog najveege+ekta hla)enja. 6oari klase H se naj#ee gase punim ili rsprenim mlazom.

0$l'+e B, za gaenje poara zapaljivih te#nosti sa temperaturom klju#anjapreko 4%&' i to rasprenim mlazom, a zapaljive te#nosti koje se meaju sa vodom*alkoholi, acetoni, organske kiseline mogu se gasiti i punim mlazom pri #emudolazi do izraaja e+ekat razblaivanja.

0$l'9e , poari zapaljivih gasova *vodonik, acetilen, prirodni gas pri #emudolazi do izraaja, e+ekat razdvajanjaE i odnoenjaE plamena.

0$l'+e DFpoari zapaljivih metala *aluminijum, magnezijum, alkalni metaline mogu se gasiti vodom, zbog opasnosti od termi#kog razlaganja vode i stvaranjapraskavog gasa.

Vod' +e ne +e 7ori+,i,i 4' ('en*e-belousijanih metala i uarenog uglja zbog opasnosti od stvaranja praskavoggasa i ugljen- monoksida,-lakih metala *aluminijuma i magnezijuma zbog stavaranja praskavog gasa.-lakih metala *aluminijuma i magnezijuma zbog stavaranja praskavog gasa-metaloorganskih jedinjenja, metalnih-hlorida-alkalnih metala *natrijuma, kalijuma, litijuma zbog hemijske reakcije prikojoj dolazi do osloba)anja i paljenja vodonika-organske i neorganske materije koje u dodiru sa vodom osloba)aju velikekoli#ine toplote

0Nedo+,',9i )ode 7'o +red+,)' 4' ('en*e


14/35

-ne gasi poare zapaljivih te#nosti #ija je temperatu ra klju#anja ispod 4%&',-moe prouzrokovati velike tete na objektima, bibliotekama itd.-mnoge materije u kontaktu naglo bubre *itarice i dr. Lime se poveavazapremina i teina tih materija pa se javlja opasnost od obruavanja objekata-nije e+ikasna za gaenje prakastih materija i gumenih proizvoda zbog male

sposobnosti prodiranja, pa se dodaju sredstva za kvaenje,-na temperaturi ispod %&' voda prelazi u #vrsto stanje.

#.2.SREDSTVA ZA $VAENJE

a gaenje poara materijala u koje voda slabo prodire koriste se sredstva zakvaenje. va sredstva sopadaju u grupu povrinski- aktivnih materija koje svojim

delovanjem smanjuju povrinski napon, a samim tim i veli#inu kapi vode.

Po)rin+7i '7,i)ne ',eri*e +e dele n'- anjon-aktivne *sapuni, dterdenti,- katjon-aktivne *soli organskih jedinjenja koja sadre azot,- nejonogene aktivne *pliamini, poliestri,- am+oterne *alkilbetain, sul+obetain.

Sredstva za kvaenje se obi#no dodaju u koncetra- ciji od %,5 do 5,%2.Dodatkom ovih sredstava znatno se smanjuje utroak sredstava za gaenje i

poveava brzina gaenja.


15/35

%.PRA& $AO SREDSTVO ZA GAENJE

6rakti#na primena prakastih materijala za gaenje poara po#ela je jo

1$10.godine, kada su se pojavili i prvi ru#ni aparati za gaenje.Danas je u /elikoj Britaniji, SHD, (ema#koj vie od 352 svih sredstava za

gaenje u upotrebi ura)eno na bazi razli#itih prakastih materija .Danas se na tritu moe nai irok izbor prakastih materija za genje

poara koja se prema nameni mogu podeliti u tri grupe:0BEF ABE i0+pe9i*'lni pr'- za gaenje poar zapaljivih metal.

%.1.OSNOVNE OSOBINE PRA$ASTI& MATERIJA

Da bi se neka prakasta materija upotrebila kao sredstvo za gaenje poaraona mora ispuniti odre)ene uslove i to:

0neo,ro)no+, - 6rahovi grupe B' koji se uglavnom proizvode na bazinatrijum-bikarbonata, ne ispolja vaju nikakvo tetno dejstvo po zdravlje ljudi i u

pogledu toksi#nosti ispunjavaju sve propisane zahteve.6rahovi za gaenje poara (rpe AB mogu biti razli#itog hemijskog

sastava, ali u pogledu toksi#nosti ni oni ne ispoljavaju nikakvo tetno dejstvo.8od nekih prahova ove grupe postoji mogunost izdvajanja manje koli#ine

amonijaka, koje su ispod dozvoljene granice otrovnosti.0S,'>ilno+, ova sredstva su hemijski stabilna. Stabilnost praha zavisi, pre

svega, od izbora sredstava koja poveavaju njegovu hidro+obnost. 6ravilnimizborom i sadrajem ovih sredstava, prah se se godinama moe #uvati bez promenanjegove hemijske strukture. (edovoljan sadraj ovih sredstava dovodi do toga dase u prahu pojavljuju grudve tako da njegova primena nije mogua.

0Ne7odl*i)o+,bez obzira na hemijski sastav praha za gaenje poara, oni neispoljavaju tetnodejstvo na sudove u kojima se nalaze, kao ni na materije koje bimogle da budu izloene poaru. (ema ni korozivno dejstvo, a zbog +inoe #esticani abrazivno delovanje.

0Ele7,ri


16/35

bezbednosnom rastojanju od ure)aja pod naponom pri gaenju poara. 6rah se nesme koristiti u vlanim prostorijama za gaenje poara na ure)ajima pod visokimnaponom. 6rah se koristi za gaenje poara na ure)ajima pod naponom do 1%%% /.

0?lidno+, :Gzbacivanje praha iz aparata vri se delovanjem pogonskoggasa. 6od uticajem stvorenog pritiska, dolazi do uzburkavanjaE praha, koji u

struji pogonskog gasa izlazi iz aparata.6rah moe da lebdi u struji gasa samo ako je dovoljno sposoban da za

klizanje i ako je rastresit. va osobina praha zavisi od obloka i veli#ine zrna, amoe se poboljati dodavanjem sredstava koja poboljavaju klizanje.

0Spo+o>no+, ('en*' : Sposobnost gaenja nekog praha zavisi od hemijskogsastava, kao i od oblika i veli#ine zrna praha. Sposobnost gaenja se dokazuje

prakti#im probama po propisanim standardima.

%.".NA3IN DE!OVANJA PRA&A PRI GAENJ POARA

+ekat prekidanja procesa gorenja prakastih materija bazira se na e+ektuzidaE. 6roces gorenja prestavlja lan#anu reakciju u kojoj se +ormiraju radikali,aktivni molekuli i atomi, koji potpomau proces gorenja. "noenjem #estica prahau plamen dolazi do staranja prakastog zidaE kome stvoreni radikali, aktivnimolekuli i atomi predaju energiju, to dovodi do prekidanja procesa gorenja.

8od praha grupe HB', koji su proizvedeni na bazi amonijum-+os+ata, poredovog e+ekta, usled razlaganja praha u aritu poara dolazi do prodiranja stvorenihpoli+os+ata u u upljine gorive materije u vidu staklastog sloja, #ime se spre#avapristup kiseonika.

0Spe9i*'lni pr'-o)i za gaenje poara zapaljivih metala imaju prvenstvenopokrivno dejstv. 6rilikom zagrevanja prah nanet na povrinu zapaljivogmetaladolazi do njegovog topljenja i stvaranja tvrde kore male poroznosti.Stvorenakora spre#ava pristup kiseoniku, a istovremeno dolazi i do izvesnog hla)enja

povrine upaljenog metala.

%.#.PRA& ZA GAENJE GRPE B

snovna sirovina za proizvodnju praha ove grupe je natrijum-bikarbonat. Foje beli prah, bez mirisa, hemijske +ormule (aC'


17/35

proizvodnje, ali se najvee koli#ine dobijaju uvo)enjem amonijaka i ugljen-dioksida u zasien rastvor kuhinjske soli.

" prvoj +azi nastaje amonijum-bikarbonat, koji u daljoj reakciji sa (a'lgradi natrijum-bikarbonat. 6ored natrijum-bikarbonata za proizvodnju praha moguse koristiti i kalijum-bikarbonat, kalijum-sul+at. 6rah na bazi kalijumovih soli imaju

veu e+ikasnost od natrijum-bikarbonata ali im je vea higroskopnost.?i4iine09ustina praha se kree u granicama od 0,1 do 1,Jkg?l, dok

se nasipna teina *prestavlja koli#inu praha izraenu u kilogramima koja staje u sudzapremine jednog litra kree se u granicama%,$5 do 1kg?l.

Gr'nloe,ri*+7i +'+,') pr'-' je veoma zna#ajna osobina, sobzirom danjegova e+ikasnost, stabilnost i domet zavise od veli#ine zrna. 6rah predstavljameavinu zrna razli#ite granulacije, koje se kreu u granicana od %.%%0mm do%.0mm.

Podr


18/35

prahovima B'. 6ostojanost ovih prahova na propisanim temperaturama od -0% do>J%&' je u odnosu na prahove B' je manja.

6odru#je primene prah ove grupe smatra se univerzalnim sredstvom zagaenje poara. (ije primenljiv za gaenje poara alkalnih metala kao i za gapenjeure)aja pod visokim naponom. (ajvie se koristi za gaenje poara na motornim

vozilima, u skladitima zapaljivih te#nosti i gasova, u radionicama, insdustrijskimpogonima. (e preporu#uje se za gaenje poara na osetljivim elektri#nimure)ajima.

Spe9i*'lni pr'-o)i 4' ('en*e po'r' 4'p'l*i)i- e,'l'6rahovi ove grupe proizvode se na bazi natrijum hlorida, kalijum-hlorida,

boraksa,melamina, barijum hlorida, gra+ita i natrijum-narbonata.6odru#je primene koriste se za gaenje svih zapaljivh metala i legura. 8od

gaenja ovih poara u zatvorenom prostoru, neophodno je korienje opreme za

zatitu organa za disanje.


19/35

2.G!JENDIO$SID

2.1.G!JENDIO$SID $AO SREDSTVO ZA GAENJE POARA

"gljen-dioksid '0, kao gas ima veliku primenu. 8ao sredstvo za gaenjekoristi se u ru#nim aparatima i specijalnim vatrogasnim vozilima i stabilnim

protivpoarnim ure)aji ma. 6ri gaenju prostorija hemijskih pogona i skladita, gdese gaenje vri prostornim zaguivanjem kao i pri gaenju elektri#nih ure)aja i

poara, gde sredstvo za gaenje ne nanosi tete materiji koja gori, '0 gas jo uvekima najveu primenu.

2.".OPTE OSOBINE G!JEIO$SIDA

6ri normalnom atmos+erskom pritisku od 1 bara i temperaturi od % o' ugljen-dioksid je gas bez boje i mirisa, 1,5 puta tei od vazduha. Gzvire iz zemlje, a moese dobiti razli#itim hemijskim procesima. Speci+i#na teina i speci+i#na zapreminamenjaju mu se sa temperaturom.

"gljen- dioksid se pojavljuje u sva tri agregatna stanja, tj. #vrstom, te#nom igasovitom. 8ao sredstvo za gaenje koristi se u +ormi gasa, snega i aerosola. Fa#kana kojoj se ugljen- dioksid moe nalaziti u sva tri agregatna stanja je odre)ena

temperaturom od -5J o' i pritiskom od 5,< bara. va ta#ka se naziva trojna ta#ka.6ri manjem pritisku i nioj temperaturi nije mogua te#na +aza ugljen- dioksida.

6ri temperaturi od


20/35

koncentracije ugljen- dioksida, to zna#i da se za gaenje zatvorenih prostorijauzima minimalno %,5 kp?m< ugljendioksida.

N'


21/35

5.&A!ONI

6rimena halona kao sredstava za gaenje poara je otpo#ela 143%.godine,kada je prvi put primenjen ugljen-tetrahlorid. 6ored njega ve tada su koriena idruga jedinjenja hlora, kao na primer hloro+orm. njihovom tetnom delovanju naljudski organizam tada se nije znalo.

6osle 1$


22/35

Hko je nula na kraju obi#no se ne pie, tako da halonski broj moe da ima 0do 5 brojeva.

5.".&EMIJS$E I ?IZI3$E OSOBINE &A!ONA

Caloniu normalnim uslovima mogu biti te#ni i gasoviti. 8od nas se naj#eesusreemo sa halonima 1


23/35

5.%.TO$SI3NE OSOBINE &A!ONA

" pogledu toksi#nosti pojedini haloni se me)usobno razlikuju ali imaju nekezajedni#ke karakte ristike i to:

8ada dospeju u organizam putem organa za disanje, koe iligutanjem te#nih

halona dolazi do njihovog rastvaranja ili taloenja u masnim tkivima organizma,to dovodi do razdraljivosti *uznemire nosti, vrtoglavice, mu#nine, gr#a i jakeglavobolje koja prelazi u nesvesticu.

8od nas se najveu primenu imaju haloni 1011 i 1


24/35

-(e mogu se koristiti u zatvorenim prostorijama koje se ne mogu provetritikao i tinjajuih poara.-(e mogu se koristiti za gaenje poara lakih metala *aluminijuma,magnezijuma, natrijuma zbog mogue pojave eksplozije, usled me)usobnehemijske reakcije.

-Caloni se uglavnom koriste preko ru#nih aparata i stabilnih sistema zagaenje.


25/35

6.PENA

6.1.PENA $AO SREDSTVO ZA GAENJE POARA

6ojavom prvih buotina i sve veim korienjem na+te i njenih derivata,javila se potreba za e+ikasnim sredstvima za gaenje poara na istima.

" /elikoj Britaniji objavljen je patent kojim je zatien pronalazak prvogaparata za gaenje poara penom.

Do 1$0%.godine u upotrebi je bila samo hemijska pena. Dobijala se tako tose u rastvor saponina i natrijum bikarbonata dodavao vodeni rastvor aluminijum-sul+ata.Cemijskom reakcijom stvoreni uglje-dioksid dovodio je rastvor saponina do

penuanja.6ena dobijena na taj na#in, odlikovala se dobrom postojanou na

temperaturama koje su se razvijale u poaru." nema#koj je 1$0


26/35

0V'4dno0e-'ni


27/35

pripremljenog rastvora penuavca ili preiprema smee u procesu +ormiranja pene upenogenerato- ru.

S,'>ino+, pen' de+inie se koli#inom vode koja se izdvoji iz pene uodre)enom vremenskom intervalu.

6.2.SREDSTVA ZA PENJAVANJE

Sred+,)' 4' pen*')'n*e0pen')9i + materije koje se dodaju pridobijanju pene radi smanjenja povrinskih napona vode *u sistemu voda-gas.

Sred+,)' 4' pen*')'n*e su:- neke prirodne materije bogate belan#evinam *proteinima

-sinteti#ke povrinskiaktivne materije

Sirovine za dobijanje sredstava na bazi prirodnih belan#evina je kotanobrano rogatih ivotinja

Sredstvima za upenjavanje na bazi prirodnih belan#evina dodaju se dodatciza poveanje stabilnosti pene, postojanosti na alkohole, otpornosti na mrez idodavanje mikroorganizama.

6oveanje stabilnosti se postie dodavanjem +erosul+at, a zatita od

mikroorganizama dodavanjem konzervanasa.a sniavanje ta#ke mrnjenja dodaje se glikol u koli#ini do


28/35

va sredstva su kompatibilna sa proteinskim sredstvima i sa prahom zagaenje poara.

" +luorproteinska sredstva spadaju i sinteti#ki HKKK ekstrati za vazdunupenu.

Sin,i,i


29/35

Sredn*e pene sa brojem upenjavanja 0% do 0%% imaju isto podru#je primenekao i teke pene, stom razlikom to se mogu upotrebiti i za zapreminskogaenje

poara, odnosno za gaenje poara u zatvorenim prostorima.!'7e pene sa brojem upenjavanja od 0%% do 1%%% uspeno se koriste za

gaenje poara:

-u +abrikama boja i lakova-u lakirnicama-u bibliotekama i arhivama-u rudnicima-na elektropostrojenjima-na brodovima i kod-taloenja radioaktivnih zaga)enja iz vazduh

" pore)enju sa tekom i srednjom penom, laka pena ima odre)ene prednosti:

-teta izazvana vodom je minimalna zbog malog sadraja vode,-postupak lake pene je ekonomi#niji, jer se od 1l ekstrakta moe dobitii do 05%%% litara pene,-smanjuje toplotno zra#enje, #ime se obezbe)uje zatita od prenoenja

poara,-brzo ispunjava zapreminu prostorije,-#ienje prostorija od lake pene je jednostavno, usisava seusisiva#om ili razara rasprenom vodom

-spre#ava izdvajanje dima i gasovitih produkata .Nedo+,',9i pene +-lako se oduva vetrom i strujom produkata gorenja,-u odnosu na teku penu, brzo se raspada sa suvim produktima, pa je zbogtoga potrebna vea koli#ina pene,-dimni gasovi i praina stvoreni gorenjem, koje usisava ventilator,

pogoravaju kvalitet pene i pojedini gasovi je razaraju.

K. AEROSO!I


30/35

K.1.AEROSO!I $AO SREDSTVA ZA GAENJE POARA

Aero+olni (ener',ori namenjeni su za prostorno i lokalno gaenje poara,nastali su u =usiji gde imaju iroku primenu naro#ita u armiji i industriji.

" odnosu na postojea sredstva za gaenje poara, odlikuju se:

-veom sposobnou prekidanja plamena,-potpunom nekodljivou po #oveka i okolinu,-odsustvo korozivno-aktivnih produkata,-jednostavnim i bezbednim rukovanjem i skladitenjem i-ne smanjuju sadraj kiseonika pri gaenju poara.-mogu se #uvati i koristiti u irokom temperaturnom intervalu od -J%&' do>J%&'.

K.".ME&ANIZAM GAENJA AEROSO!NI& GENERATOAR

7ehanizam gaenja aerosolnih generatora je anti-kataliti#ko delovanjeinhibirajuih sastojaka, uglavnom alkalnih metala, na proces vezivanja goivihmaterija sa kiseonikeom.

Fo se postie sagorevanjem specijalnih sastava , sli#nih bezplamenimartiljeriskim barutima ili #vrstim rketnim gorivima.

(a tritu se mogu nai dva tipa aerosolnih genera toara: 7H9 i 6"=9H.Aero+olni (ener',ori ,ip' MAG nali su primenu u automatkom i ru#nomgaenju poara u putni#kim i tertnim vozilima, plovnim objektima, elezni#kimvozilima i dr.

Hktiviranje moe biti automatsko, perko ugra)enih toplotnih detektora iliprocesom tapina koji se pali u kontaktu sa otvorenim plamenom ili povienomtemperaturom.

=u#no se aktivira preko prekida#a koji se montira pri postavljanjuaerosolnog generatora.

Herosolni generatori se koriste i za gaenje poara: zapaljivih te#nosti,gasova, plasti#nih masa, drvne mase, uglja, papira, gume i elektri#ne opremeuskladinim i proizvodnim prostorijama.

+ikasni su u spre#avanju de+lagracije i eksplozije gasnih smea.Aero+olni (ener',ori ne prien** +e 4' ('en*e


31/35

-vlaknastih, sipkih, upljikavih i drugih gorivih materija, sklonihsamozapaljenju i tinjanju unutar slojeva *drvna masa, pamuk, brano i dr.

-kablovskih vodova sa vie od jednog sloja,-hemijski supstanci i njihovih smea, polimernih materijala sklonih tinjanju igorenju bez prisustva vazduha,

-hidridi metala i piro+obnih materija,-metalnih prahova *magnezijuma, titana, cirkoniju- ma i dr.,-tehnoloke opreme zatvorenog tipa ili sa skrive nim upljinama,-opreme i cevovoda sa zapaljivim te#nostima koje se nalaze pod pritiskom.-aerosoli se ne preporu#uju za gaenje poara u prostorijama, zgradama iobjektima u kojima se nalaze dragocenosti *slike, knjige, umetni#ki

predmeti, materijali i oprema koji mogu biti oteeni produktima nastalimprilikom gorenja aerosolnih sastava, a i u slu#ajevima kada iz prostora nisu

evakuisani ljudi.

K.#.NA3IN PRORA3NA SISTEMA AEROSO!NOG GAENJA POARA

6rilikom prora#una aerosolnog gaenja poara ode)uje se potrebna masapunjenja aerosolnog generatora, reim napajanja generatora, ema raspore)ivanja,izbor ure)aja za poarnu signaliza- cju upravlja#kog bloka i spoljnih linija.

L.INERTNA SREDSTVA


32/35

L.1.INERTNA SREDSTVA ZA GAENJE POARA

Hzot, argon, ugljen-dioksid kao i njihove smee imaju danas iroku primenukao sredstva za gaenje poara.

Iner,n' +red+,)' 'r(oni, IG022 i 'r(on IG0H1

-argonit G9-55 predstavlja smeu 5%2 argona i 5%2 azota,-argon G9-%1 sadri samo argon.va sredstva se isklju#ivo koriste preko stabilnih sistema za gaenje poara.

L.".NA3IN DE!OVANJA ARGONITA IG022 I ARGONA IG0H1

Hrgonit G9-55 i argon G9-%1 gase poare isklju#ivo postupkom menjanja

kvantitativnog odnosa goriva i kiseonika uguivanjem.Kizi#ko-hemijske osobine argonita G9-55 i argona G9-%1 su identi#ne

osobinama azota i argona.Hzot je glavni sastojak atmos+ere 34,


33/35

-reaktivnih metala * magnezijum, cirkonijum i dr,-metalnih hidrida,-materija bogatih kiseonkom *nitro-celuloza, barut i dr.

L.#.INERGEN

Iner(en *e smea tri prirodna gasa i to: azota *502, argona *;%2 i ugljen-dioksida *42.

8oristi se isklju#ivo preko stabilnih sistema za gaenje poara.

L.%.NA3IN DE!OVANJA

N'


34/35

L.2.?M0"HH

K70%% *hepta+luoropropan, CK'-003ea je jedinjenje ugljenika, vodonika i+luora *'K


35/35

" nekim posebnim uslovima ona mogu predstavljati i osnovna sredstva zagaenje poara , posebno kada se radi o poarima na deponijama otpadnih materija,

poarima niskog rastinja, razlivenih upaljenih te#nosti i sl.8ako sam naziv govori, u ova sredstva spada sve ono to se moe nai pri

ruci, a da se moe koristiti za gaenje poara kao to su: pesak, zemlja, razne vrste

prekriva#a, mineralna ulja, kuhinjska so, strugotina sirovog gvo)a itd.Pe+'7 se koristi za gaenje poara, +os+ora, aluminijuma, magnezijuma, ialkalnih metala pri #emu pesak mora biti potpuno suv. Fako)e se koristi zagaenje poara razlivenih upaljenih te#nosti.Zel*'je pogodna za gaenje poara niskog rastinja, razlivenih upaljenihte#nosti i deponija otpadnih materija.Pre7ri)'

Documents

Sredstva Za Gašenje Požara - Skripta