Srbija u Evropskom i Globalnom Kontekstu

1

SRBIJA U EVROPSKOM I GLOBALNOM KONTEKSTU

Priredili : Radmila Nakarada, Dragan ivojinovi

NAPOMENA: OVO NIJE KONANA VERZIJA ZBORNIKA KOJA JE IZALA IZ TAMPE VE RADNA VERZIJA, KOJA MOE DA SE KORISTI ZA POTREBE PRIJEMNOG ISPITA NA DIPLOMSKIM AKADEMSKIM STUDIJAMA

MEUNARODNE POLITIKE NA UNIVERZITETU U BEOGRADU FAKULTETU POLITIKIH NAUKA

Izdava: Fakultet politikih nauka, Beograd, 2012.

ISBN: 978-86-84031-59-6

Ovaj zbornik je publikovan u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beogradu Fakulteta politikih nauka, Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu, (evidencioni broj: 179076), koji finansira Ministarstvo

prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.

2

Sadraj:

Predgovor

I Globalni kontekst

- Dragan Simi, Dragan ivojinovi: Razliita vienja rasporeda moi u meunarodnim odnosima posle Hladnog rata str. - Predrag Simi: Kriza globalizacije i meunarodni odnosi str. - Jelica Stefanovi tambuk: Globalna partnerstva i identiteti str. Tanja Mievi: Sveobuhvatni pristup pitanjima bezbednosti koncept i sadrina str.

II Evropski kontekst

- Slobodan Samardi, Bojan Kovaevi:

Evropska unija pred promenama imperija ili diferencirana integracija sa posebnim osvrtom na sluaj Srbije str.

- Vesna Kneevi Predi: Evropski Savet: izazovi institucionalizacije str.

III Iskuenja Srbije, iskustva regiona - Radmila Nakarada:

Svoenje rauna: dve decenije posle raspada Jugoslavije - - Milo Hrnjaz: Odnos prava na samoopredeljenje i teritorijalnog integriteta drava: podnesci povodom Savetodavnog miljenja o Kosovu str. - Goran Tepi: Nacionalni mitovi i etniki stereotipi kao prepreke pomirenju: srpsko-albanski odnosi, str. -Filip Ejdus:

Kontrola konvencionalnog naoruanja na Zapadnom Balkanu str.

3

PREDGOVOR

Jaz izmeu optimistikih oekivanja, koja su zapljusnula sferu nauke i politike nakon kraja

Hladnog rata, i konkretnih raspleta, realnih uinaka i turbulentnih iznenaenja, ocrtava konture novog

poglavlja istorijskih previranja u kome se svet nenadano naao. Mera neizvesnosti, strukturalne

fluidnosti (fluidna modernost, Z. Bauman), poveala se brzinom nastajanja novih izazova/rizika i

izostankom efikasnih odgovora. Novi izazovi ukljuuju, izmeu ostalog, posledice nastale nakon

zapoete promene kartografije sveta (iscrtavanja novih granica nakon Hladnog rata), globalne

ekonomske krize i naina njenog reavanja, pomeranja teita moi ka Istoku i stvaranju novog

konfliktnog potencijala, nasilnog/nenasilnog demontiranja autoritarnih reima koje je, umesto

demokratske tranzicije, proizvelo unutranje i regionalne nestabilnost (put od arapskog prolea do

arapske zime ili, put od Egipta do Malija, npr.), irenja razoaranja, nepoverenja u demokratiju jer

sve vei broj graana, kako u razvijenim tako i novim demokratijama, uvia da mogu da change the

government but not the policy (I. Krastev), narastanja socijalnih nejednakosti do ekstremnih visina i

nemoi desuverenizovanih drava u sferi redistribucije drutvenog bogatstva, porasta uticaja ne-

dravnih aktera i erozije meunarodnog prava. Izazovi ukljuuju i posledice neoekivanog ubrzanja

klimatskih promena, kao i nove jagme za neobnovljivim resursima.

Na koju obalu e svet isploviti svojim odgovorima na rizike i neizvesnosti je nejasno. Autori,

izvetaja Globalni trendovi do 2030 graani u meupovezanom i policentrinom svetu1 npr.

predviaju da e do 2030. godine nastati bolji svet od dananjeg u kome e doi do konvergencije

vrednosti, gotovo nestanka meudravnih sukoba, ali i upadljivog smanjenja unutranjih sukoba, s tim

to e porasti urbano nasilje. Smanjie se siromatvo, poveati srednja klasa na globalnom nivou,

stabilizovae se demografski rast, uspostavie se instrumenti globalnog upravljanja. Manje

optimistina vienja upozoravaju na nastanak novog feudalizma (R. Kaplan), rasparavanja postojeih

drava novim talasom secesionizma, i to ne samo u Treem svetu, a saglasno tome i na mogunost

poveane anarhije i sukoba, na mogunost dekonstrukcije regionalnih aranmana (poput EU),

zaokretom ka re-suverenizaciji, ili borbom za regionalnu hegemonistiku poziciju, neprimereno

reagovanje na globalnu ekonomsku krizu koja e dovesti do klasnog rata (D. Soro), dalji porast

gubitnika globalizacije koji e uveati nepoverenje u demokratiju i ojaati zastupnike politikih

ekstremizama.

1 lvaro de Vasconcelos (ed), ESPAS Report Global Trends 2030 Citizens in an Interconnected and

Polycentric World, ISS Report, Paris, 27 April, 2012.

4

U trenutku velikih previranja i nejasni/nepredvidivih ishoda,2 parola brzina je mo, (misli se

na brzinu prilagoavanja), moe biti dopunjena ili ak i zamenjena sintagmom dijagnoza je mo.

Dijagnoza u eri neizvesnosti, brzih promena, ne moe podrazumevati samouverene odgovore niti

precizno predvianje ishoda, ali moe doprineti poveanju razumevanja karaktera previranja, prirode

glavnih aktera i njihovog uticaja na postojee zaplete. Dijagnoza moe da umanji apatiju, preputanje

inerciji nad-determinacije neuhvatljivih sila i procesa (nevidljivoj ruci novih struktura moi), da

omogui zasnovanije ekonomske i politike procene i razazna izvesne prostore alternativa.

Usredsreena dijagnoza, analiza, vlastitog drutva, kao i postojeeg globalnog i regionalnog

okruenja je od posebne vanosti za male i slabe drave kao to je Srbija. Ukrtanjem lokalnog,

regionalnog i globalnog nivoa istraivanja je neophodno radi potpunijeg razumevanja ta se dravi

Srbiji desilo i kuda je dalje matica promena moe odneti? Da li je srpska drava potpuno izgubili

kormilo nad vlastitom sudbinom ili jo uvek postoji manevarski prostor, realne pretpostavke za reenja

koji su u veem skladu sa nacionalnim i dravnim interesima? Najzad, da li u krilu drutva postoje

akteri koji povoljnije alternative mogu osmisliti i sprovoditi? Pitanja su tim tea to se traganje za

vlastitom formulom razvoja, prilagoavanja svetu, ukljuivanje u globalne procese odvija u trenutku

velikih unutranjih (politikih i ekonomskih) lomova, uveanog konfliktnog potencijala i suenog

prostora dijaloga.

Sumaran opis stanja sadanjeg trenutka u kome se srpsko drutvo nalazi obuhvata nedefinisane

dravne granice i nerazreen problem secesije Kosova, vrednosnu konfuziju, teret pripisane krivice za

rat i ratne zloine na prostoru bive Jugoslavije van svih realnih proporcija. Ekonomska tranzicija je

oliena u de-industrijalizaciji, u poveanju socijalnih razlika i novom siromatvu, u korumpiranoj

privatizaciji koja je ugrozila i budue mogunosti autonomnog razvoja. Opis stanja obuhvata i

politiku tranziciju koja nije izgradila institucionalne okvire stabilne demokratije i vladavine prava,

kao i podeljenu politike elitu (V. Robinson) koja se, proarana kriminalom i korupcijom, bori za

osvajanje/privatizovanje drave. Jedan deo elite je na pervertiran nain (ucenama, uslovljavanjima, ali

i ueem u finansijskoj dobiti) postao deo transnacionalne klase, dok se drugi krak pretvorio u sve

nemoniju nacionalnu elitu koja ne moe da prui uverljive odgovore na dramatine lokalne izazove i

da mobilie veinu. Ukratko, imajui u vidu sve socijalne, ekonomske, politike zaplete u kojima se

Srbija nalazi, periferizacija dugog trajanja je dobila novo poglavlje u post-miloevievskom

vremenu.

Pored unutranjih, Srbija se suoava sa izazovima na globalnom i regionalnom nivou.

2 O uticaju nepredvidljivosti vidi: Nasim, Nikolas Taleb, Crni labud, Uticaj krajnje neverovatnih

zbivanja, Smederevo, Heliks, 2010.

5

Akutno iskuenje predstavlja prelivanje posledica tekue globalne ekonomske krize, ali najozbiljniji

problem lei u injenici da su globalni procesi temeljno transformisali nacionalnu dravu, redefinisali

sadraj norme suvereniteta. U naem sluaju, spoljna relativizacija norme suvereniteta, umanjenje

kapaciteta za autonomno odluivanje o stratekim pitanjima, odvijala se, izmeu ostalog, jo jednim

projektom vraanja na poetak. To jest, kroz istovremenu razgradnju i izgradnju drave, kao da

Srbija u 21. veku polazi od nulte take. Umesto paljivog filtriranja i osmiljenog nadovezivanja na

vlastita pozitivna iskustva i dostignua, novi poetak predstavlja izgradnju drave na premisama

ekonomske i politike zavisnosti i disciplinovanog inkorporiranje u globalne i regionalne tokove. Na

taj nain, kao to ukazuje andler, spoljno uslovljavanje potire unutranje znaenje

politike/odluivanja.3 Kada se dovede u pitanje teritorijalni suverenitet, a spoljnom rekonstrukcijom

(izgradnjom) drave, autonomno odluivanje, suverenost prestaje da znai nezavisnost u sluaju

malih i slabih drava kao to je Srbija. Iz tih razloga, kada se u stratekim dokumentima SAD, EU

navodi da slabe drave predstavljaju pretnju globalnoj bezbednosti, preciznije tumaenje tog zakljuka

bi glasilo da nedisciplinovane slabe drave predstavljaju pretnju, kako se srazmerno spoljnim

pritiscima oigledno Srbija jo uvek spolja percipira. Disciplinovane slabe drave se upravo stvaraju, u

velikoj meri, nametnutim procesima izgradnje drave. Sve to govori u prilog tome, da priroda

globalnih procesa i njenih aktera doprinose stvaranju ispranjene nezavisnosti, nastanka

fantomskih drava, na kakvu srpska drava sve vie lii.

Ozbiljan globalan izazov sa srpsku dravu predstavlja prisutno podreivanje meunarodnog

prava proizvoljnim tumaenjima najmonijih drava, ili novonastajuih regionalnih lidera. Nakon

zavretka Hladnog rata, intervencionistikim politikama najmonijih drava potpuno jasno je stavljeno

do znanja da suverene drave nisu jednake pred meunarodnim zakonom, da su najmonije drave

same sebi dale u zadatak da ire demokratiju, brane ljudska prava da su sebi pripisale

kosmopolitske misije koje su izvravale, esto mimo UN, primenom prekomernog nasilja,

izuzimanjem sebe iz odgovornosti za sve (ne)nameravane pogubne posledice i rtve. U ostvarenju

svojih legitimnih nacionalnih interesa, Srbija, kao mala, slaba, i jo uvek stigmatizovana drava ne

samo da u ovom trenutku, dakle, ne moe da rauna na znaajne saveznike, ve ni na dosledniju

primenu meunarodno pravnih normi kada su pitanju njeni vitalni interesi. Era desuverenizacije i

pravne proizvoljnosti (pravo sile) zahteva stoga maksimalne napore ka unutranjem institucionalnom

uljuivanju, redefinisanju uloge drave i njenih prioriteta, nadilaenje unutranjih podela, a iznad

svega transpartijsku mobilizaciju postojee pameti (ljudskih resursa).

Kada je re o regionalnom kontekstu on obuhvata iri i ui prostorni krug. U irem,

nesumnjivo dominira EU i njen odnos prema Srbiji. Izazovi se prepliu na vie naina. Delom

3 D. Chandler , Empire in Denial: The Politics of State-building, London, Pluto Press, 2006, p. 7.

6

proizlaze iz samih kretanja unutar EU, ekonomske krize, unutranjih podela meu lanicama po vie

osa (od karaktera unije do njene spoljne politike), kao i protivrenih nagovetaja u pogledu daljeg

proirenja nakon prijema Hrvatske. S druge strane, napetosti proizlaze istovremeno i zbog sudara

prirodne tenje Srbije da postane deo integrativnih evropskih procesa, i zahteva, pritisaka, i

uslovljavanja EU koja su u koliziji sa suverenou i teritorijalnim integritetom Srbije. U poslednjoj

sekvenci ona upuuju na priznavanje nezavisnosti Kosova.

U uem krugu, u neposrednom susedstvu, izazovi obuhvataju uspostavljanje saradnje,

izgradnju stabilnog mira i pomirenje. Iako su se pojavile pojedine konstruktivne regionalne inicijative

naroito u sferi ekonomske saradnje i normalizacije politikih odnosa, ostalo je mnotvo nereenih

problema, od povratka izbeglica, reavanja imovinskih pitanja, doslednog kanjavanja ratnih

zloinaca i istinskog pomirenja.

Imajui u vidu reeno, u okviru projekta Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom

kontekstu4 Fakulteta politikih nauka, saradnici Odeljenja za meunarodne studije su nastojali da

osvetle u prilozima koji se nalaze u Zborniku, jedan krug pitanja koja su relevantna upravo za

razmatranje pretpostavki osvajanja veeg stepena autonomije, boljeg meunarodnog poloaja, tj. za

suoavanja sa sloenim meunarodnim okolnostima unutar kojih Srbija treba da pronae svoju

formulu razvoja i svoje mesto u regionu i svetu.

Prilozi saradnika Odeljenja za meunarodne studije podeljena su u tri tematske celine.

U prvom autori se bave globalnim kontekstom. Polazei od inherentne neizvesnosti svetske politike

(R. Kiohejn), D. Simi i D. ivojinovi ukazuju na teorijske kontroverze u pogledu, sadanjeg i

budueg rasporeda moi u meunarodnim odnosima. Oni prikazuju argumente u prilog nepolarnog,

unipolarnog, bipolarnog, multipolarnog i unimultipolarnog vienja svetske arhitekture moi. Po

njihovom sudu, najrealnije tumaenje je ono prema kome je meuzavisnost uspostavljena na vie

nivoa, (D. Naj). Svet je unipolaran u pogledu vojne moi, multipolaran u pogledu ekonomske, a

raspren u pogledu transnacionalne politike moi.

Predrag Simi osvetljava relevantne aspekte globalne ekonomske krize koja je zapoela 2008.

godine, smatrajui da je ona pokazala granice aktuelnog talasa neoliberalne globalizacije nanosei

veliku tetu svetskoj privredi, a posebno EU. Implikacije krize su tim sloenije jer su se podudarile sa

promenom moi meu najrazvijenijim zemljama, i novo-nastajuim industrijskim silama, sa

4 Projekat Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu (179076), realizuje se u

okviru Fakulteta politikih nauka, Univerziteta u Beogradu, a finansira ga Ministarstvo prosvete i nauke

Republike Srbije.

7

transcendiranjem klasinog shvatanje suvereniteta, i pojavom ne-dravnih aktera. Sve neizvesnosti

novih globalnih pomeranja zahtevaju po autoru, izgradnju mehanizama globalnog upravljanja.

Jelica Stefanovi tambuk se u svom radu zalae za teorijsko prepoznavanje i uvaavanje

globalnog partnerstva u meunarodnim odnosima. Partnerstvo je izraz promene sveta, i pretpostavlja

prepoznavanje pomeranja teita sa grupa ka relacijama, njihovoj rekonstrukciji i dinamici. U

meunarodnim odnosima globalno partnerstvo podrazumeva dobrovoljno koordinisanje odnosa radi

zadovoljenja potreba partnera i ono je najvie dolo do izraaja u strategijama meunarodnog razvoja.

Raspravom o globalnom partnerstvu autorka je istovremeno ispitivala i domaaj socijalno

konstruktivistike teorijske struje.

U fokusu priloga Tanja Mievi na svojevrstan nain takoe je prisutno pitanje partnerstva.

Naime, autorka polazi od nastajue potrebe za sveobuhvatnim pristupom pitanjima bezbednosti u

uslovima globalizovanog sveta. On je ujedno i temelj moderne transformacije NATO kojim se iri

njegovo delovanje van granica drava lanica. Sveobuhvatni pristup pretpostavlja angaovanje

civilnih i vojnih elemenata (meke i tvrde moi), pre svega, u zaustavljanju sukoba i u post-konfliktnoj

obnovi. Njegova okosnica je partnerstvo (ujedinjenje svih resursa, koji bi doveli do smanjenje

trokova ali ne i koristi), i stoga je od znaajan za sve drave koje su u partnerskim odnosima sa

NATO.

U drugom delu Zbornika autori se bave evropskim kontekstom. Rad Slobodana Samardia i

Bojana Kovaevia polazi od pretpostavke da je proces skrivenog federalizma tekao u senci

produbljivanja i irenja evropskih integracija, ali da je proirenjem EU doveo do umanjene efikasnosti

upravljanja. Kada se EU suoila sa ekonomskom krizom 2008. dolo je do transformacije njene

politike prirode. Autori smatraju da je skriveni federalizam ustupio mesto (proto)imperijalnom

modelu odnosa koji poiva na asimetrinom uticaju, nerecipronim meusobnim obavezama centra i

periferije. Upravo odnos EU prema Srbiji potvruje da je imperijalni model u nastajanju, a da je po

miljenju autora, plodotvoran odgovor jedino diferencijalno pridruivanje, tj. funkcionalno, pre svega

ekonomsko povezivanje.

Vesna Kneevi Predi analizira Evropski savet, s obzirom da se smatra da je njegova

institucionalizacija Lisabonskim ugovorom predstavljala korak napred u konstitucionalizaciji EU.

Evolucija ES, u ijem sastavu su danas efovi drava i vlada, predsednici ES i Komisije, je praktino

potvrdilo da je on prerastao u klub izuzetnih u vrhovnog arbitra koji presudno utie na razvoj i

evropske integracije, ali zadobija i kvazi-ustavnu funkciju (odluuje o izmenama i dopunama

osnivakih ugovora). Razumevanje poloaja ES u sistemu EU je vano kako zbog njegove uloge u

reavanju ekonomske krize, koja nije dosledno bila podvrgnuta optem principu vladavine prava, tako

i zbog injenice da on u praksi proirenja donosi kljune odluke.

8

U treem tematskom delu glavnina radova su posveeni iskuenjima sa kojima se suoava

Srbija i pojedinim iskustvima u regionu. U prvom tekstu R. Nakarada sumira uinke tranzicije,

procesa koji je usledio u novostvorenim dravama bive SR Jugoslavije. Iako se prostor bive

Jugoslavije ispunio dravama razliitog nivoa uspenosti, one u mnogome dele sline probleme

tegobne tranzicije. Slini problemi govori o dejstvu strukturalne nad-determinisanost dugog trajanja,

nezavisno od tipa politikog i ekonomskog sistema, kao i o povezanosti unutranjeg i spoljnjeg toka -

istovremenog konstituisanja novih drava i rekonstrukcije globalnog kapitalizma.

Prilozi M. Hrnjaza i G. Tepia, se na posredan nain bave problemom Kosova, goruim

izazovom za teritorijalni integritet srpske drave, osom unutranjih podela i predmetom sistematskih

spoljnih pritisaka. Hrnjaz, se u svom prilogu bavi analizom razlika u odnosu drava prema zahtevu

Generalne skuptine UN da Meunarodno sudu pravde da savetodavno miljenje o Kosovu, o

podnescima koji su se pred MSP pojavili u vezi sa proglaenjem Deklaracije o nezavisnosti Kosova

(2008), kao i o priznanju nezavisnosti Kosova. Smisao analize je u tome to pokazuje prisutno

nesaglasje drava u tumaenju kljunih naela (pravo na samoopredeljenje i teritorijalni integritet) i

to se razlike, vie manje, u sva tri sluaja poklapaju sa podelom Globalni Sever Globalni Jug. Za

Srbiju ostaje izazov da definie svoje odnos prema meunarodnom pravu i da odredi primerenu

politiku u izraenom nesaglasju.

Prilog Gorana Tepia se bave sloenim pitanjem nacionalnog identiteta, tj. ulogom drugog

i neprijatelja u procesu formiranja identiteta, s obzirom na njihovu vanost za razumevanje

(etnikih) sukoba. Teorijske postavke argumentuje uporednom analizom srpskih i albanskih udbenika

koji se koriste u osnovnim i srednjim kolama. Analiza pokazuje da srpski udbenici doprinose

stvaranju nacionalnog identiteta u odnosu na Turke, Muslimane i Albance koji se predstavljaju kao

legitimni neprijatelji. U Albanskim udbenicima Srbi su odreeni kao glavni neprijatelji. Istovremeno,

Kosovo je predstavljeno kao kljuno za razvoj i srpskog i albanskog identiteta. U situaciji potpune

iskljuivosti i dehumanizacije Drugog koja se posredstvom i udbenika prenosi iz generacije u

generaciju, uz pogreno reavanje kosovskog sukoba koje poiva na pobedi jedne strane i porazu

druge, lei i dalje, po miljenju autora, ogroman konfliktni potencijal.

Za razliku od drugih priloga koji se bave vie tekoama i preprekama, Filip Ejdus prikazuje

jedno pozitivno iskustvo u regionu uspenu kontrolu konvencionalnog naoruanja na Zapadnom

Balkanu u okviru primene Aneks 1B Dejtonskog sporazuma. Pozitivno znaenje ovog iskustva, autor

vidi u tome to je uspeno uspostavljen reim o ogranienju u pet kategorija tekog naoruanja,

sveobuhvatnom informisanju i nadzoru. On je preiveo i sva dosadanja iskuenja (rat 1999, raspad

SRJ i proglaenje nezavisnosti Kosova, 2008) i doneo stabilnost regionu. Meutim, on je u mnogome

poivao i na prisustvu trupa NATO u BIH, nadzoru OEBS, ekonomskom i politikom uslovljavanju

9

EU. Uspeh sporazuma nije uzrok miru ve njegova posledica, to po autoru, znai da u meri u kojoj je

mir fragilan na ovim prostorima, to je i sam sporazum ranjiv.

Svesni da Zbornik izlazi u trenutku koji sabira mnotvo dramatinih neizvesnosti od lokalnog

do globalnog nivoa, prireivaima ne preostaje nita drugo osim skromne nade da sakupljeni prilozi

mogu doprineti plodotvornijoj upitnosti i odgovornijem dijalogu.

Radmila Nakarada

10

I GLOBALNI KONTEKST

11

Prof. dr Dragan R. Simi5

Mr Dragan ivojinovi6

Univerzitet u Beogradu - Fakultet politikih nauka

RAZLIITA VIENJA RASPOREDA MOI U MEUNARODNIM ODNOSIMA POSLE HLADNOG RATA

7

Saetak:

U ovom radu autori propituju razliita vienja u vezi sa strukturom i rasporedom moi u meunarodnim odnosima posle Hladnog rata. Naime, iako svaki poredak poiva i na odreenim vrednostima mo je svakako inilac bez koga se poredak ne moe ni zamisliti. Ako je nacionalna bezbednost nesvodivo jezgro nacionalnog interesa, onda je mo svakako nesvodivo jezgro svakog poretka. Glavni zakljuak rada je da meu teoretiarima postoji neslaganje kako u pogledu sadanjeg tako i u pogledu budueg rasporeda moi u meunarodnim odnosima odnosno da postoji jasan pluralizam u tom smislu.

Kljune rei: Meunarodni odnosi; mo; raspored moi; Sjedinjene Amerike Drave; Narodna Republika Kina; nepolarnost; unipolarnost; bipolarnost; multipolarnost;

unimultipolarnost; meuzavisnost na vie nivoa;

UVOD

Iako globalizovani meunarodni poredak u 21. veku ima i moe i u budunosti imati

razliite odlike, mo odnosno raspored moi meu jedinicama poretka ostaje jedna od

njegovih najvanijih karakteristika.8 Po reima, Di Dona Ajkenberija (G. John Ikenberry) sa

Univerziteta Prinston, odnosi izmeu drava su zasnovani na moi. Meunarodni poredak je

imao mnogo oblika tokom vekova, ali je u svakoj instanci oblikovan i ograniavan

rasporedom moi. U stvari, prvo pitanje koje uobiajeno postavljamo o meunarodnom

5 E-mail: [email protected];

6 E-mail: [email protected]

7 Rad je nastao u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beogradu Fakulteta politikih nauka,

Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu, (evidencioni broj: 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.

8 Za termin meunarodni globalni poredak videti: Ian Clark, Globalization and Post-Cold War Order, in:

John Baylis, Steve Smith, Patricia Owens, Eds., The Globalization of World Politics An Introduction to International Relations, Oxford University Press, New York, 2011, Fifth Edition, pp. 544 - 558. U ovoj

kovanici profesor Klark uspeva da pomiri dve glavne odlike meunarodnih odnosa posle Hladnog rata: 1) injenicu da su drave i dalje ako ne jedini onda svakako najvaniji subjekt meunarodnih odnosa i 2) da proces globalizacije predstavlja kljunu determinantu okruenja u kojem subjekti meunarodnih odnosa deluju i koegzistiraju.

12

poretku, tie se moi. Kako je mo raspodeljena? Da li jedna ili vie drava dominira

sistemom? Koji su to materijalni kapaciteti koji su vani u svetskoj politici. Kako se odnosi

meu dravama menjaju sa promeranjem moi?9 Drugim reima, svaki meunarodni

poredak u istoriji odraava verovanja i interese najjae sile i svaki meunarodni poredak se

menjao kako se mo pomerala ka drugima sa razliitim verovanjima i interesima.10 Naime,

ono to je istina jo od doba Rima, ostaje istina i danas: ne moe biti svetskog poretka bez

moi koja bi ga uvala, koja bi oblikovala njegova pravila, odravala njegove institucije,

branila vitalnost ekonomskog sistema, uvala mir.11

Raspored ili raspodela moi odnosi se na nain na koji su materijalna dobra i

kapaciteti razvrstani meu dravama i drugim akterima (svetske politike - prim. aut.).12 Po

Ajkenberiju, raspored moi se definie u terminima sveukupnih materijalnih kapaciteta koje

drave poseduju u odnosu na druge drave.13 On smatra da u pogledu rasporeda, mo moe

biti vie ili manje koncentrisana u rukama jedne, nekoliko ili mnogih drava.

Po reima jednog od koautora ovog teksta, prof. dr Dragana R. Simia, nezavisno od

pravog silestva ocena i predvianja stanja, kako i izgleda kakav bi oblik i raspored moi

mogao da ima svetski poredak u blioj i daljoj budunosti, u kakofoniji glasova i pria koje ne

dolaze samo sa zapadne strane, malo je podudarnosti izmeu strunjaka i predstavnika

razliitih zemalja i regiona globalizovane svetske politike.14

Glavna hipoteza ovog rada je da ne postoji saglasnost meu onima koji se bave ovim

pitanjem, kako u pogledu sadanjeg, tako i u pogledu budueg rasporeda moi u

meunarodnim odnosima. tavie, moe se rei da postoji opravdani pluralizam u pogledu

procene kako sadanje tako i budue raspodele moi. Sve ovo zajedno nas tera na to da pre

zakljuka o tome kakav raspored moi zapravo jeste probamo da izloimo najvanija

razmiljanja na ovu temu, i napravimo klasifikaciju ovih stavova.

9 Videti: G. John Ikenberry, Liberal Leviathan, Princeton University Press, Princeton, New Jersey, 2011,

p. 39.

10 Videti Robert Kagan, The World America Made, Alfred A. Knopf, New York, 2012, p. 5.

11 Isto, op. cit. p. 139.

12 Videti: G. John Ikenberry, Liberal Leviathan,op. cit. p. 39.

13 Isto, op. cit. p. 39. fusnota 1.

14 Videti: Dragan R. Simi, Rasprava o poretku, Zavod za udbenike, Beograd, 2012, Drugo izdanje, str.

316.

13

U tom smislu rei emo neto vie o nepolarnom, unipolarnom, bipolarnom,

multipolarnom, unimultipolarnom rasporedu moi i meuzavisnosti na vie nivoa odnosno

o uenjima razliitih teoretiara i praktiara meunarodne politike o broju centara moi u 21.

veku. U Tabeli 1 pokuali smo da damo skraeni prikaz razliitih pogleda o rasporedu moi u

meunarodnim odnosima posle Hladnog rata.

Tabela 1: Razliita shvatanja rasporeda moi u meunarodnim odnosima posle Hladnog rata

Raspored moi odnosno broj

polova u sistemu

Glavne odlike Glavni zastupnici ove ideje, njihova dela i

godina kad su izneli ideju

Nepolaran

U sistemu nijedna drava pa ak ni jedan poseban subjekt nema odluujuu mo. Pored drava, veliku vanost imaju i mnogobrojni nedravni akteri

mo se sada nalazi u mnogo ruku i na mnogo mesta (Riard Has)

- Riard Has The Age of Non-Polarity (2008)

- arls Kapan No Ones World: The West, The Rising Rest and the Coming

Global Turn (2012)

- Jan Bremer Every Nation for itself: Winners and Losers in a G - Zero World, (2012)

Unipolaran

U sistemu postoji jedan dominantan pol

moi koji u pogledu kapaciteta koje poseduje i zbirne moi nema konkurenciju. Re je Sjedinjenim Amerikim Dravama

- arls Krauthamer The Unipolar Moment (1990-1991)

- Vilijem Karti Volfort; -The Stability of Unipolar World (1999) Vilijem Karti Volfort; Stiven D. Bruks-The World out of Balance, (2008)

Bipolaran

U sistemu postoje dva pola moi; najee se kao ta dva pola pominju SAD i NR Kina

- Zbignjev Beinski The Group of Two that Could Change the World (2009); Strategic Vision: America and the Crisis of Global Power (2012)

Multipolaran

U sistemu postoji tri i vie centara moi; - Henri Kisiner-Diplomacy, (1994)

- Kristofer Lejn The Unipolar Illusion: Why New Great Powers Will Rise (1993); The Unipolar Illusion Revisited (2006); This Time Its Real: The End of Unipolarity and the Pax Americana (2012)

- Parag Kana - Waving Goodbye to American Hegemony, (2008); The Second World (2008)

- Nacionalni obavetajni savet -Global Trends 2025 A Transformed World , (2008)

Unimultipolaran Postoji jedna supersila okruena sa nekoliko drugih velikih sila; supersila ne

- Semjuel Hantington - The Lonely Superpower, (1999)

14

moe da namee svoj odluke jer joj treba podrka (bar institucionalna, npr. u Savetu bezbednosti UN) drugih velikih sila

Meuzavisnost na vie nivoa

Raspored moi podsea na trodimenzionalnu ahovsku tablu. U vojnoj dimenziji svet je unipolaran; u ekonomskoj

multipolaran a u transnacionalnoj mo je rasprena

- Dozef Naj Understanding International Conflicts (vie izdanja knjige); The Future of Power (2011)

I Nepolarni svet - Od uspona ostalih i uspona razliitih ka svetu bez

gospodara15

Iako je jedan od prvih radova na temu nepolarnog sveta zapravo napisao Nijal

Ferguson jo 2006. godine, postoje barem jo tri autora koji se kad je u pitanju ovakva

struktura moi moraju uzeti u obzir.16 Prvi je svakako Riard Has (Richard Haas), predsednik

Saveta za spoljne odnose sa svojim tekstom Doba nepolarnosti; drugi autor je arls Kapan

(Charles Kupchan), profesor meunarodnih odnosa na Univerzitetu Dordtaun u Vaingtonu

sa knjigom Niiji svet i trei, Ijan Bremer (Ian Bremmer), predsednik Evroazija grupe sa

svojom najnovijom knjigom Svaka drava za sebe: dobitnici i gubitnici u G-nula svetu.17

Riard Has, jedno od velikih imena amerike spoljnopolitike scene, je u maju 2008.

godine na stranicama asopisa koji izdaje upravo njegova organizacija, objavio tekst pod

naslovom Doba nepolarnosti18 Po njemu, glavno obeleje meunarodnih odnosa u

dvadeset prvom veku izgleda da e biti nepolarnost: svet kojim nee dominirati ni jedna, ni

dve, ak ni nekoliko drava, ve pre desetine aktera koji poseduju i vre razliite oblike moi.

Ovo predstavlja tektonsku promenu u odnosu na prolost. Dvadeseti vek je poeo kao izrazito

multipolaran (u pogledu rasporeda moi prim. aut), ali posle skoro 50 godina, dva svetska

15

Za pojam uspon ostalih videti Farid Zakarija, Postameriki svet, Heliks, Smederevo, 2009, str. 1; Za

pojam Uspon razliitih videti: Bremmer, Ian, Gordon, David, The Rise of the Different, The New York Times,

19. 06. 2012., izvor: Internet, 19/06/12 http://www.nytimes.com/2012/06/19/opinion/rise-of-the-

different.html?_r=1&ref=global&gwh=15AC6FA101CD8768C333F4FC89B0D2A5; ; Za pojam svet bez gospodara videti: Momilo Pudar, Svet bez gospodara, Slubeni glasnik, Beograd, 2010. 16

Videti: Niall Ferguson, A World Without Power, Foreign Policy, July / August 2004, pp. 32 - 39.

17 Videti: Richard Haas, The Age of Non-Polarity, Foreign Affairs, May/ June 2008, izvor: internet

30/04/08 http://www.foreignaffairs.com/articles/63397/richard-n-haass/the-age-of-nonpolarity; Charles A.

Kupchan, No Ones World: The West, The Rising Rest and the Coming Global Turn, Oxford University Press, New York, 2012.; Ian Bremmer, Every Nation for itself: Winners and Losers in a G- Zero World, Portfolio

Penguin, London, 2012. 18

Videti: Richard N. Haass, The Age of Nonpolarity: What Will Follow U.S. Dominance,

15

rata i mnogih manjih sukoba, pojavio se bipolarni sistem. Onda, sa krajem Hladnog rata i

propau Sovjetskog Saveza, bipolarnost je ustupila mesto unipolarnosti, meunarodnom

sistemu kojim dominira jedna sila, u ovom sluaju Sjedinjene Amerike Drave. Ali danas

mo je rasprena, i poetak nepolarnosti pokree mnoga vana pitanja.19 Da ne bude zabune,

nepolarnost takoe ima svoje mone aktere, jer po Hasu, nasuprot multipolarnosti koja

podrazumeva nekoliko razliitih polova ili koncentracija moi nepolarni meunarodni

sistem obeleava postojanje razliitih centara koji poseduju znaajnu mo.20 Iako se obinom

posmatrau moe uiniti da je multipolarnost svuda oko nas, jer velike sile Kina, Evropska

unija, Indija, Japan, Rusija i Sjedinjene Amerike Drave imaju neto preko polovine

svetskog stanovnitva, 75 procenata globalnog bruto drutvenog proizvoda i 80 posto

globalnih trokova na odbranu, stvarnost je ipak drugaija.21 Has je ubeen da se dananji

svet na sutinski nain razlikuje od onog iz vremena klasine multipolarnosti: postoje mnogi

centri moi i nekolicina ovih polova nisu nacionalne drave. U stvari, jedna od glavnih odlika

savremenog meunarodnog sistema je da su nacionalne drave izgubile monopol na mo i

takoe svoju prevlast u nekim oblastima. Drave su pod izazovom, od gore, od strane

regionalnih i globalnih organizacija; od dole, od milicija; i sa bokova, od razliitih nevladinih

organizacija (NVO) i kompanija. Mo se sada nalazi u mnogo ruku i na mnogo mesta

(podvukli aut.)22 Pored est gore pobrojanih velikih sila, Has navodi i nekoliko regionalnih

sila poput Brazila, Argentine, ilea i Meksika u Latinskoj Americi; Nigerije i June Afrike u

Africi; Egipta, Irana, Izraela i Saudijske Arabije na podruju Srednjeg Istoka; Pakistana u

Junoj Aziji; Australije, Indonezije, June Koreje u Istonoj Aziji i Okeaniji.23 Pored drava,

Has izdvaja i druge vane aktere u dananjoj svetskoj politici. Tako od meunarodnih

organizacija pominje izmeu ostalog i one globalne poput Meunarodnog monetarnog fonda

i Ujedinjenih Nacija; regionalne kao to su Afrika unija ili ASEAN, funkcionalne, gde

izdvaja OPEK, angajsku organizaciju za saradnju i Svetsku zdravstvenu organizaciju.24

19

Isto, op. cit.

20 Isto, op. cit.

21 Isto, op. cit.

22 Isto, op. cit.

23 Isto, op. cit.

24 Isto

16

Spisku vanih aktera, Has pridodaje i kako kae, drave unutar drava poput Kalifornije u

SAD ili Utar Prade u Indiji, ali i gradove kao to su Njujork, Sao Paolo i angaj.25

Potom, Has izdvaja velike kompanije poput onih iz oblasti energetike, finansija i

proizvodnje. Tu su zatim globalni mediji, kao to su Al Dazira, BBC ili ak CNN, milicije

kao to su Hamas, Hezbolah ili Talibani, teroristike organizacije kao to je Al Kaida, te

politike partije, religijske ustanove i pokreti. Svemu ovome, on na kraju pridodaje i narko

kartele, nevladine organizacije poput Fondacije Bila i Melinde Gejts, ili pak Lekare bez

granica.26 Imajui sve ovo u vidu, ini se sasvim loginom njegova reenica da je dananji

svet u sve veoj meri svet podeljene pre nego koncentrisane moi (podvukli aut.)27 Na

pitanje koji su uzroci nastanka nepolarnog sveta, odnosno zato se unipolarni trenutak

okonao, a nije dolo do rivalstva velikih sila, odnosno pojave multipolarne raspodele moi,

Has daje tri odgovora. Kao prvo, on navodi istorijske razloge, kao drugo istie politiku samih

Sjedinjenih Amerikih Drava i, kao trei razlog, Has vidi proces globalizacije.28

to se tie istorijskih razloga, on istie injenicu da se drave razvijaju poveavajui

svoju mo i uticaj, ali na isti nain svoju mo uveavaju i kompanije i druge organizacije. Sve

to po njemu dovodi do procesa uspona ovih novih sila koji se ne moe zaustaviti. Ishod

svega ovoga je da postoji daleko vei broj aktera sposobnih da vre uticaj na regionalnom ili

globalnom nivou.29 Kad su u pitanju razlozi koji se tiu politike Sjedinjenih Amerikih

Drava, Has posebno istie pogrenu energetsku i ekonomsku politiku, i naravno rat u Iraku iz

2003. godine. Kad je u pitanju pogrena energetska politika, jasno je da su Sjedinjene Drave

podstiui ogromnu potronju nafte i naftnih derivata u stvari dovele do pojave proizvoaa

25

Isto. Po reima Paraga Kane (Parag Khanna), iz Nove amerike Fondacije, Dvadeset prvim vekom nee dominirati Amerika ili Kina, Brazil ili Indija, ve grad. U eri koja se ini sve teom za upravljanje, gradovi pre nego drave postaju ostrva upravljanja na kojima e budui svetski poredak biti izgraen Ionako, vie od polovine stanovnitva sveta ivi u gradovima i taj procenat ubrzano raste. Ali samo 100 gradova daje 30 procenata svetske ekonomije i skoro celokupnu inovacijsku industriju. Mnogi od ovih gradova su svetske

prestonice koje su se razvijale i prilagoavale tokom vekova dominacije: London, Njujork, Pariz. Ekonomija Njujorka je 46 puta vea od ekonomije Podsaharske Afrike uzete zajedno. Hong Kong poseti vie turista godinje nego celu Indiju. Ovi gradovi su motori globalizacije, i njihova trajna vibrantnost lei u novcu, znanju i stabilnosti. Danas su to zaista Globalni Gradovi. Videti: Parag Khanna, Beyond City Limits, Foreign Policy, izvor: internet 16/08/10 http://www.foreignpolicy.com/articles/2010/08/16/beyond_city_limits?page=full; O

mestu i ulozi gradova u globalizovanoj svetskoj politici videti asopis Foreign Policy, broj za septembar / oktobar 2012. godine pod naslovom City Issues. 26

Videti: Richard N. Haass, The Age of Nonpolarity: What Will Follow U.S. Dominance,

27 Isto

28 Isto

29 Isto, op. cit.

17

nafte i gasa kao velikih centara moi.30 U pogledu ekonomskih greaka, najvanije pitanje

svakako je ogroman deficit koji je bio rezultat politike smanjenja poreza i istovremeno

ogromne potronje. Svemu ovome treba dodati i rat u Iraku, koji se pokazao kao veoma skup

kako u vojnom, tako i u ekonomskom i diplomatskom smislu, pa i u pogledu broja ljudskih

rtava.31

Ipak, Has posebno mesto meu uzrocima pojave nepolarnog sveta ostavlja za

globalizaciju. Ona je naime imala dvostruki uticaj. Sa jedne strane, mnogi prekogranini

protoci se deavaju izvan kontrole vlada i bez njihovog znanja. Kao rezultat toga globalizacija

slabi uticaj velikih sila.32 Sa druge strane, isti ti tokovi esto jaaju kapacitete nedravnih

aktera kao to su izvoznici energije (koji doivljavaju dramatino uveanje bogatstva

zahvaljujui transferima (novca prim. aut.) od uvoznika), teroristi (koji koriste Internet da

regrutuju i obuavaju, meunarodni bankarski sistem da prebacuju sredstva i globalni

transportni sistem da prebacuju ljudstvo), otpadnike drave (koje mogu da koriste crna i siva

trita) i kompanije sa liste Forjun 500 (koje lako prebacuju ljudstvo i investicije). Sve je

jasnije da to to ste najjaa drava vie ne znai da imate gotovo monopol na mo. Lake je

nego ikada za pojedince i grupe da akumuliraju i projektuju sutinsku mo.33 Sline

argumente o nepolarnom rasporedu moi, Has iznosi i u jednom od novijih tekstova koji je

pod naslovom Doktrina obnove objavljenom u asopisu Ameriki interes (The American

Interest) u broju za januar/februar 2012. godine.34

Po njemu, najire, meunarodne odnose u

21. veku obeleie nepolarnost: svet kojim nee dominirati jedna, dve ili nekoliko drava, ve

pre desetine drava i drugih aktera koji poseduju i vre vojnu, ekonomsku, diplomatsku i

kulturnu mo. To nije svet vaeg oca kojim su dominirali Sjedinjene Drave, Zapadna Evropa

i Japan. Niti je to svet kojim su gospodarile dve supersile, kao to je bilo u tokom Hladnog

rata ili jednom kao to je bilo u vreme kratkog trenutka posle Hladnog rata. Mo se sve vie

moe nai u mnogo ruku i na mnogo mesta. Rezultat toga bie svet u kojem se mo raspruje,

a ne svet u kojem je mo koncentrisana.35

30

Isto, op. cit.

31 Isto

32 Isto, op. cit.

33 Isto, op. cit.

34 Videti: Richard Haas, Restoration Doctrine, The American Interest, January / February, 2012, pp. 48

-56.


18

Drugi autor koga ovom prilikom moramo pomenuti je svakako arls Kapan. U svojoj

najnovijoj knjizi koju je pod naslovom Niiji svet (No Ones World) objavio u martu 2012.

godine, profesor Kapan, za svoju sredinju hipotezu iznosi sledee: svet koji nastaje nee

pripadati nikome. Zapadni nain (ivota i organizacije drutva prim. aut.) nije postao

univerzalan u velikoj meri, jer je nastao iz drutvenih i ekonomskih uslova koji su specifini

za Evropu i Sjedinjene Drave. Ali njega nee zameniti novi centar gravitacije ili dominantan

politiki model. Verovatnije je da e svet koji dolazi biti i multipolaran i politiki razliit; on

e se sastojati od velikih sila koje e prigrliti razliite koncepcije onoga to konstituie

legitiman i pravedan poredak.36 Svet se po profesoru Kapanu nalazi na ivici velikog

preokreta, slinom onima iz prolosti kada se izmeu 1500. i 1800. godine, centar svetske

moi pomerio od Azije i Mediteranskog basena, ka Evropi i do kraja devetnaestog veka,

Severnoj Americi.37 Meutim, istorija ide dalje i sada je Istona Azija taj deo sveta kome

predviaju lidersku ulogu.38 Kapan meutim sumnja da e bilo koja zemlja ili region ili

model dominirati svetom u budunosti. Dvadeset prvi vek nee biti ameriki, kineski,

azijski ili bilo iji drugi; on nee pripadati nikome. (podvukli aut.) U meunarodnom

sistemu u nastajanju postojae brojni centri moi kao i razliite verzije modernosti. Po prvi

put u istoriji, meuzavisan svet e biti bez centra gravitacije ili globalnog uvara. Globalni

predak, ukoliko bude dolo do njegovog nastanka, bie amalgam razliitih politikih kultura i

nadmeuih koncepcija unutranjeg i meunarodnog poretka.39 Drugim reima, konkurencija

u centrima moi proizvee i konkurenciju u vrednostima koje dominiraju svetom, a sve to

zajedno oznaie nadmetanje oko principa, statusa i geopolitikih interesa u nastavku

globalnog preokreta.40 Ovakva konfiguracija moi izazvae i izvesnu dezorijentisanost

samog meunarodnog poretka u budunosti, jer e postojati razliite koncepcije domaeg i

meunarodnog poretka41 koje e se nadmetati i koegzistirati na globalnoj sceni.42 Koliko

e to sve uticati na stabilnost globalizovanog meunarodnog poretka, ostaje da se vidi.

36

Videti: Charles A. Kupchan, No Ones World: The West, The Rising Rest and the Coming Global Turn, p. x


38 Isto, p. 3.

39 isto, p. 3.




19

Nizu knjiga o sadanjem i buduem rasporedu moi u meunarodnim odnosima

pripada i nova knjiga Ijana Bremera. Na samom poetku knjige, Bremer G nula svet

odreuje kao svetski poredak u kojem nijedna zemlja ili trajni savez drava ne moe da

odgovori izazovima globalnog liderstva.43 Logika koju Bremer iznosi veoma je jasna:

izazovi koji stoje pred svetom su ogromni, a nijedna drava ili meunarodna organizacija nije

sposobna da se sa tim uhvati u kotac. Po njegovim reima, ovde nije re o opadanju Zapada,

usponu Kine i ostalih trita u nastajanju, ve o svetu u uzburkanoj tranziciji, svetu koji je

veoma ranjiv na krize koje se pojave iznenada i iz neoekivanih pravaca. Priroda jo uvek

mrzi vakuum i G-nula svet nee trajati veno. Ali tokom sledee decenije i moda due, svet

bez lidera podrivae nau sposobnost da se odri mir, proire mogunosti, da se preokrene

uticaj klimatskih promena i prehrani rastue stanovnitvo. Ovi efekti e se oseati u svakom

regionu sveta i ak i u kiber prostoru.44 Kao uzroke pojave jednog ovakvog sveta, Bremer

navodi probleme koje Sjedinjene Amerike Drave danas imaju u odravanju liderstva, a pre

svega ogromnu cenu kotanja jednog takvog poduhvata, potom, probleme Evrope i Japana,

sila u nastajanju, kao i meunarodnih ustanova koje su postojale nekada. U svakom sluaju,

Bremer tvrdi da ovo nije pria o opadanju Zapada i usponu ostalih. U godinama koje dolaze,

nijedan od ovih igraa nee imati mo da donese promene. G - 20 ne funkcionie, G - 7 je

istorija, G - 3 je matarija, a G - 2 e morati da saeka. Dobrodoli u G - nula.45 Bremer nije

siguran koliko e svet bez lidera trajati, ali predvia da ovakva situacija sa sobom nosi

velike rizike.

II Unipolarni raspored moi u meunarodnim odnosima posle Hladnog rata

U zimu 1990/1991. godine, kolumnista Vaington posta, arls Krauthamer (Charles

Krauthammer) objavio je tekst koji je obeleio itavu jednu epohu, ako ne zbog sadraja,

onda svakako zbog efektnog naslova. Tekst se zvao Unipolarni trenutak i svetlo dana

43

Ian Bremmer, Every Nation for itself: Winners and Losers in a G- Zero World, p.1. Ovo G je skraenica od Group odnosno grupa. Bremer ima u vidu pokuaj da u razdoblju posle izbijanja finansijske krize G-20 postane neka vrsta odgovornog lica za svetske poslove ali da u tome ne uspeva.



20

ugledao je na stranicama uglednog amerikog asopisa Spoljni poslovi (Foreign Affairs).46

Ipak, iako je Krauthamer svojim tekstom svakako obeleio jedno vreme, nauno

najozbiljniji zastupnici ideje o posthladnoratovskom svetu kao dobu unipolarnosti su dvojica

profesora Dartmut koleda u amerikoj saveznoj dravi Nju Hempir, Stiven Bruks (Stephen

Brooks) i Vilijem Karti Volfort (William Curty Wohlforth). Naime, oni su u nizu tekstova,

poevi od teksta (Stabilnost unipolarnog sveta) iz 1999. godine (iji autor je istina samo

profesor Volfort), pa nadalje postali najsnaniji zastupnici ideje o unipolarnom rasporedu

moi u dananjem svetu.47 S obzirom na nedostatak prostora mi emo se u ovom radu

osvrnuti samo na njihova tri rada: ve pominjani tekst iz 1999. godine kao i dva najnovija

rada od prole i ove godine, pisana posle poetka ekonomske krize iz 2008. godine. to se tie

teksta Stabilnost unipolarnog sveta, Volfort tu iznosi tri glavne hipoteze koje se tiu

unipolarnosti: 1) meunarodni sistem je (u pogledu rasporeda moi) nedvosmisleno

unipolaran; 2) trenutna unipolarnost je sklona miru; 3) trenutna unipolarnost ne samo da je

miroljubiva ve je i trajna.48 U ostalom delu teksta, Volfort pokuava da odbrani ove tri svoje

hipoteze koncipirajui rad logino u tri celine koje ih prate.

U prvom delu rada, na samom poetku, on odreuje unipolarnost i kae da je to

struktura (odnosno raspored moi prim. aut.) u kojoj su kapaciteti jedne drave suvie

veliki da bi ih neko mogao uravnoteiti.49 U ovom delu teksta naroito treba istai vanu

razliku koju Volfort pravi izmeu unipolarnosti i globalne imperije budui da tu, (misli se na

46

Videti: Charles Krauthammer, The Unipolar Moment, Foreign Affairs, Winter 1990/ 1991, pp. 23 33.

47 Videti: William C. Wohlforth, The Stability of Unipolar World, International Security, Vol. 24, No.

1, Summer 1999, pp. 5 41; William C. Wohlforth, U. S. Strategy in a Unipolar World, in: G. John Ikenberry, Ed., America Unrivaled The Future of the Balance of Power, Cornell University Press, Ithaca, NY, 2002, pp. 98 -118.; Stephen G. Brooks, William C. Wohlforth, American Primacy in the Perspective, Foreign Affairs, July / August 2002, pp. 20-33.; Brooks, Stephen G., William C. Wohlforth, Hard Times for Soft Balancing, International Security - Volume 30, Number 1, Summer 2005, pp. 72-108; Stephen G. Brooks, William C.

Wohlforth, International Relations Theory and the case against Unilateralism, Perspectives on Politics, September 2005 | Vol. 3/No. 3, pp. 509-524; William Wohlforth, Unipolar Stability The Rules of Power Analysis, Harvard International Review, Spring 2007, pp. 44-48; Stephen G. Brooks, William C. Wohlforth, The World Out of Balance, Princeton University Press, Princeton, NJ, 2008.; ; Stephen G. Brooks, William C.

Wohlforth, Assesing the Balance, Cambridge Review of International Affairs, Volume 24, No. 2, June 2011, pp. 201 219.; Christopher Layne, William Wohlforth and Stephen Brooks, US decline or primacy? A debate, in: Michael Cox & Doug Stokes, Eds., US Foreign Policy, Oxford University Press, New York, 2012, Second

Edition, pp. 409 429.

48 Videti William C. Wohlforth, The Stability of Unipolar World, pp. 7 8.

49 Isto, op. cit. p. 9. Istovremeno, u istom pasusu, Volfort odreuje i konkurentske rasporede moi,

bipolarnost i multipolarnost pri emu je bipolarnost struktura (odnosno raspored moi - prim.aut.) koja nastaje kada dve drave sutinski monije nego sve ostale a multipolarnost struktura (odnosno raspred moi - prim.aut.) koji se sastoji od tri ili vie naroito mone drave. Videti Isto, op. cit. p. 9.

21

unipolarnost), kapaciteti nisu u tolikoj meri koncentrisani.50 Dakle, iako obino ljudi

poistoveuju unipolarnost i globalnu imperiju po Volfortu to nije isto. Pokuavajui da i

kvantitativno odredi polarnost odnosno koja to zemlja moe biti pol u rasporedu moi, Volfort

pie da bi se kvalifikovala kao pol, drava mora stajati dobro po svim iniocima moi:

veliini stanovnitva i teritorije, prirodnom bogatstvu, ekonomskim kapacitetima, vojnoj

snazi, i kompetentnosti. Dve drave su se brojale 1990. godine. Jedna je nestala. Nijedan novi

pol se nije pojavio: 2 - 1 = 1. Sistem je unipolaran.51 Sam rad inae obiluje grafikonima i

tabelama koje su u funkciji dokazivanja na poetku postavljenih hipoteza, kao i kvantitativnog

poreenja moi drava kroz istoriju kao i posle Hladnog rata.52 to se tie kvalitativnih

elemenata moi, Sjedinjene Amerike Drave i tu imaju prednost u odnosu na rivale. Drugi

deo teksta se bavi dokazivanjem hipoteze koja tvrdi da je unipolarnost miroljubiva.53

Po

Volfortu, dva su uzroka miroljubivog karaktera unipolarnog sveta. Kao prvo, to je zbog toga

to prednost u moi vodee drave uklanja iz svetske politike problem rivalstva oko

hegemonije i kao drugo, smanjuje privlanost i rizike politike ravnotee snaga meu

velikim silama.54 Iako Volfort sebe oznaava kao pripadnika realistike teorije

meunarodnih odnosa, ovakvi stavovi se kose sa stavovima nekih od najvanijih predstavnika

ove teorije (poput Keneta Volca), kao i priama o ravnotei snaga kao gotovo gvozdenom

zakonu svetske politike u shvatanju ove teorije. Pokuavajui da opravda svoje stavove i da

istovremeno ne bude tako veliki jeretik u odnosu na druge predstavnike ove teorije, Volfort

navodi Volcov stav da je neuravnoteena mo, ko god da je dri, potencijalna pretnja

ostalima.55 Iz ovoga Volfort izvodi zakljuak da nije u stvari problem unipolarnost moi, ve

njena trajnost odnosno to ona esto vodi multipolarnosti, koja je, kao to znamo, po Volcu

daleko nestabilnija od drugih rasporeda moi.56 Volfort kae da Volc veruje da je bipolarnost

stabilnija, jer smanjuje neizvesnost, a po istoj logici, unipolarnost je najmanje sklona ratu od

svih rasporeda moi. Toliko koliko traje unipolarnost, postoji malo nesigurnosti oko izbora

saveznika ili kalkulacija moi. Jedina opcija koja je dostupna dravama drugog reda je ili da

50

Isto, p. 9.


52 Videti na primer tabele na stranama 12, 14, 15 16, 19 ovog teksta.

53 Isto, pp. 23 -28.


55 Videti: Kenneth N. Waltz, Evaulating Theories, American Political Science Review, Vol. 91, No. 4,

December 1997, pp. 915 916; navedeno prema: Isto, p. 24. 56

Isto, p. 24.

22

se svrstaju uz polarnu silu (bilo eksplicitno ili implicitno), ili, u najmanju ruku da ne

preduzimaju akcije koje na sebe mogu navui fokusirano neprijateljstvo. Toliko dugo koliko

su njihove bezbednosne politike orijentisane oko moi i preferencija jedinog pola (u

meunarodnom sistemu prim. aut.), manje je verovatno da e se drave drugog reda

angaovati u sukobu sklonim nadmetanjima za bezbednost ili presti.57 I na kraju, Volfort

razmatra svoju treu hipotezu, koja je u poslednje vreme, a naroito od 2008. godine i poetka

ekonomske i finansijske krize u Sjedinjenim Amerikim Dravama i svetu, zapravo i pod

najveim znakom pitanja. Radi se naravno o hipotezi da je unipolarnost ne samo miroljubiva,

ve je i trajna. Po njemu, unipolarnost nije trenutak. Ona je duboko utisnuta, u materijalne

uslove svetske politike koja ima potencijal da traje mnogo decenija.58

Iako treba istai da je najozbiljniji pokuaj Stivena Bruksa i Vilijema Volforta da

odbrane svoju tezu o unipolarnom rasporedu moi dat u knjizi Svet van ravnotee, injenica

da je knjiga pisana pre izbijanja ekonomske krize iz 2008. godine, tera nas da se pre svega

pozabavimo tekstovima koje je ovaj dvojac pisao kasnije.59 Prvi tekst od kog emo krenuti

je objavljen u obliku odgovora kritiarima njihove ve pominjane knjige iz 2008. godine.60

Odgovarajui na pitanje zato svet ostaje neuravnoteen, Bruks i Volfort tvrde da se to deava

zbog toga to sveukupni zbirni kapaciteti to je ona vrsta kapaciteta koje trebaju silama da

bi stvorile i odravale globalni poredak ostaju koncentrisane u (rukama prim. aut.)

Sjedinjenih Amerikih Drava do nivoa nezebeleenog u istoriji i nepredvienog teorijom

meunarodnih odnosa.61 Oni vrlo otro kritikuju, kako ih zovu, vesnike multipolarnosti,

jer se usredsreuju na zbirni bruto domai proizvod (BDP). A po tom kriterijumu, Indija je

obila Britaniju sredinom devetnaestog veka to oigledno nije dobra mera njihovih

relativnih kapaciteta.62 Na slian nain je rizino predviati kada e tano kineski zbirni

BDP prei ameriki Meutim, ono u ta moemo biti sigurni je da dostizanje amerikog

57

Isto, op. cit. pp. 24 25.


59 Stephen G. Brooks, William C. Wohlforth, The World Out of Balance,; od drugih tekstova videti:

Stephen G. Brooks, William C. Wohlforth, Assessing the Balance, Cambridge Review of International Relations, Volume 24, No. 2, June 2011, pp. 201 219.; William C. Wohlforth, How Not to Evaluate Theories, International Studies Quarterly, 2012, 56, pp. pp. 219 222.; Christopher Layne, William Wohlforth and Stephen Brooks, US decline or primacy? A debate, in: Michael Cox & Doug Stokes, Eds., US Foreign Policy, Oxford University Press, New York, 2012, Second Edition, pp. 409 429.

60 Videti: Stephen G. Brooks, William C. Wohlforth, Assessing the Balance,

61 isto, op. cit. p. 202.


23

zbirnog BDP nee uiniti Kinu jednakom Sjedinjenim Amerikim Dravama u pogledu

posedovanja sveukupnih kapaciteta.63

Ponavljajui da veina ljudi mea mo i uticaj odnosno

ishode, Bruks i Volfort navode da se u njihovoj hipotezi o unipolarnom karakteru svetske

politike ne radi o uticaju ili ishodima na primer, da li Sjedinjene Drave mogu braniti ovu

ili onu bivu moskovsku pokrajinu ve o tome da li sistem sadri jednu dravu koju njen

udeo u kapacitetima smeta u posebnu klasu u poreenju sa svim drugim dravama.64 Iako

ne spore da se svet posle izbijanja ekonomske krize promenio, odnosno da je dolo do

rasprivanja kapaciteta i da su ekonomska kriza i njene posledice natetile poziciji

Sjedinjenih Amerikih Drava u odnosu na druge, te da je spektakularni uspon Kine

nastavljen i da e se to osetiti na regionalnom i na globalnom nivou,65 ovaj dvojac sumnja da

to znai promenu u pogledu rasporeda moi. Oni upozoravaju da treba razlikovati proces

tokom kog se postaje novi akter sa kapacitetima koji mu omoguavaju globalno delovanje od

stvarnog preuzimanja vostva.66 Bruks i Volfort ne negiraju da iznenaenja nisu mogua

budui da u drutvenim naukama imate posla sa verovatnoama, a ne sigurnim sledom

deavanja, i ravnotea onoga to mi znamo o ekonomskom rastu, tehnolokim promenama,

diplomatskim odnosima, institucionalnoj i politikoj stabilnosti i prilagodljivosti, sve to

sugerie da je brzi kraj sveta sa jednom supersilom ekstremno neverovatan.67

I na kraju, u tekstu kojim Vilijem Karti Volfort odgovara Kristoferu Lejnu na njegovu

tezu o kraju unipolarnog sveta, dominira ideja da zapravo oni koji veruju u multipolarnu

budunost sveta zanemaruju neke osnovne injenice o moi kao iniocu u meunarodnim

odnosima.68

Volfort se pita da li je pametno meriti raspodelu kapaciteta pozivajui se

iskljuivo na ekonomske varijable, odnosno da li ima smisla proglasiti kraj unipolarnosti

bez predstavljanja bilo kakvih podataka o vojnim kapacitetima, bez pominjanja tehnologije,

bez procene inovativnih kapaciteta i bez razmatranja uticaja geografije.69 Uprkos svim

izazovima koji stoje pred Sjedinjenim Amerikim Dravama, Volfort ponovo istie hipotezu

63

isto, op. cit. p. 203.

64 Videti: Stephen G. Brooks, William C. Wohlforth, The World Out of Balance, p. 13. Navedeno prema:

isto, op. cit. p. 203.


66 Isto, o. 217.


68 William C. Wohlforth, How Not to Evaluate Theories, International Studies Quarterly, 2012, 56, pp.

219 222.

69 isto, p. 219.

24

o trajnosti unipolarnog sveta ponavljajui argumente koje je iznosio pre trinaest godina u ve

pominjanom tekstu o stabilnosti sveta sa jednim centrom moi. Unipolarni svet e trajati iz

dva razloga: 1) nema uravnoteivanja moi Sjedinjenih Amerikih Drava na nivou

meunarodnog sistema kao celine, i 2) nema antihegemonistikih nadmetanja.70 Kad se toma

pridoda i inilac koji Volfort naziva geografijom unipolarnosti, pod kojim podrazumeva

ameriki geografski poloaj u smislu izdvojenosti od ostalih izazivaa, a sa druge strane

injenicu da su svi kandidati za status takmaca (peer competitor) smeteni u podruju

Evroazije, onda je jasno zato se njihova sumnja u pogledu mogunosti drutvenih nauka da

predvia uspon i pad velikih sila, ini opravdanom.71

III Bipolarni raspored moi u meunarodnim odnosima posle Hladnog rata: svet

izmeu orla i zmaja72

Analogije su jedna od onih stvari bez kojih se nauka o meunarodnim odnosima ne

moe zamisliti. Upravo sada, jedna od analogija dobija jako veliku podrku kako meu

teoretiarima tako i meu praktiarima svetske politike. Radi se naravno o analogiji koja u

odnosima Sjedinjenih Amerikih Drava i Narodne Republike Kine vidi ponavljanje slinih

deavanja iz prolosti: odnosa Sparte i Atine, Sjedinjenih Amerikih Drava i Sovjetskog

Saveza...73

Nekadanji ameriki savetnik za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika

Dimija Kartera (Jimmy Carter), Zbignjev Beinski (Zbigniew Brzezinski) izneo je u

jednom tekstu u listu Fajnennl tajms (Financial Times) vrlo interesantnu ideju.74 Pitajui

se na poetku teksta kakav je trenutni status ameriko kineskih odnosa, Beinski izvodi

70

Isto, p. 220.

71 Isto, p. 220., 221.

72 Jasno je da je orao simbol Sjedinjenih Amerikih Drava a zmaj simbol Narodne Republike Kine.

73 Videti ire o time u: Henry Kissinger, The Future of U. S. Chinese Relations Conflict is a Choice,

not a Necessity, Foreign Affairs, March / April 2012, pp. 44 55. a naroito teoriju o prelasku moi i radove poput: Douglas Lemke, Great Powers in the Post-Cold War World: A Power Transition Perspective, in: T. V. Paul, James J. Wirtz, and Michel Fortman, Eds., Balance of Power Theory and Practice in the 21st Century, Stanford University Press, Stanford, Ca., 2004, pp. 52-75. 74

Videti: Zbigniew Brzezinski, The Group of Two that Could Change the World, Financial Times, izvor: Internet, 13/01/09 http://www.ft.com/intl/cms/s/0/d99369b8-e178-11dd-afa0-

0000779fd2ac.html#axzz21hmR71In

25

zakljuak da e malo toga biti mogue reiti u svetu bez saradnje ove dve zemlje.75 On ne

porie ulogu drugih multilateralnih foruma poput Grupe 8 ili Grupe 20, ali dri da bi za

ukljuiviji odgovor na ekonomsku krizu bio potreban jedan neformalni skup Sjedinjenih

Amerikih Drava i Narodne Republike Kine, svojevrsni G - 2.76 Svemu ovome treba dodati

da bi ove dve zemlje zajedno imale blizu milijardu i sedam stotina miliona stanovnika,

ogroman udeo u svetskoj proizvodnji, ogromne stope privrednog rasta, a o vojnoj moi da i ne

govorimo.

Na slian nain, u knjizi pod naslovom Strateka vizija: Amerika i kriza globalne

moi koju je objavio poetkom ove godine, Beinski se osvre na hijerarhiju moi u

svetu.77

Po njemu, uspon u globalnoj nadmoi tri azijske sile Japana, Kine i Indije ne

samo da je dramatino promenilo globalno rangiranje sila, ve je stavio u prvi plan rasipanje

geopolitike moi (u svetu prim. aut).78 Iako je trend pomeranja moi sa Zapada na Istok

prisutan ve dugo, on je, kako kae Beinski, postao mnogo vidljiviji sa izbijanjem

finansijske krize 2007. godine.79

Ta, kako je Beinski naziva nova realnost, nastala je sa pristupanjem novih

lanova iz Azije, Afrike i Latinske Amerike u G 8 (grupu osam), dosad ekskluzivni i u

najveoj meri klub zapadnih finansijskih odluilaca, preobraujui je od prethodnog uskog

kruga u mnogo globalniju i reprezentativniju Grupu 20 (G - 20). Simbolika ove promene

ogledala se u injenici da su dve najznaajnije liderske uloge na prvom susretu G - 20 koji je

odran u Sjedinjenim Amerikim Dravama, igrali predsednici dve drave: Sjedinjenih

Amerikih Drava odnosno Narodne Republike Kine.80 Iako za SAD i dalje rezervie

posebno mesto u hijerarhiji svetske moi, on smatra da to nee jo dugo trajati, ali zasad je to

injenica meunarodnog ivota.81 Za mesto broj dva konkuriu Evropska unija i Narodna

Republika Kina, ali Beinski prednost daje Pekingu zbog mnogobrojnih problema koje EU

75

Isto

76 Isto

77 Videti: Zbigniew Brzezinski, Strategic Vision: America and the Crisis of Global Power, Basic Books,

New York, 2012, pp. 16 26.


79 Isto, p. 14.



26

trenutno ima.82

Naime, zapaeni ekonomski uspeh Kine, njen kapacitet za donoenje

kljunih politikih odluka motivisanih jasnim i pro domo suo usmerenim nacionalnim

interesom, njena relativna sloboda od degeneriuih meunarodnih obaveza i njen snano

rastui vojni potencijal zajedno sa oekivanjima sveta da e ona uskoro dovesti u pitanje

ameriki status prvenstva u svetskim poslovima, opravdava rangiranje Kine tik ispod

Amerike u trenutnoj hijerarhiji moi u meunarodnim odnosima (podvukli aut.).83

Beinski je uzdran od daljih rangiranja, ali istie da svaka takva lista treba da ukljuuje

Rusiju, Japan i Indiju, kao i neformalne lidere EU: Veliku Britaniju, Nemaku i Francusku.84

Sve ovo zajedno predstavlja istorijsko pomeranje u globalnoj raspodeli moi od Zapada, a

takoe i rasprenost te moi meu etiri razliita regiona sveta.85

IV Multipolarni raspored moi u meunarodnim odnosima posle Hladnog rata

U vezi sa multipolarnim rasporedom moi, postoji zaista veliki broj teoretiara

meunarodnih odnosa koji smatraju da e svet biti multipolaran. Jedan od dokumenata koji je

u tom smislu izazvao dosta panje jeste Izvetaj Nacionalnog obavetajnog saveta Sjedinjenih

Amerikih Drava koji je pod naslovom Globalni trendovi 2025. godine transformisani

svet objavljen u novembru 2008. godine.86 Iako se sam izvetaj sastoji od sedam celina i

sveukupno 99 strana, zbog nedostatka prostora mi emo se pozabaviti samo najvanijim

hipotezama koje on donosi, a koje se tiu budueg rasporeda moi u meunarodnim

odnosima. U tom smislu, ve u prvoj reenici izvetaja (u delu u kom se sumiraju rezultati

celokupnog istraivanja) kae se sledee: Meunarodni sistem onakav kakav je stvoren

82

Isto, p. 22.



85 Isto, op. cit. p. 24. Pored Beinskog jedan od vanih promotera ideje o poslehladnoratovskom svetu

kao svetu kojim dominiraju Sjedinjene Amerike Drave i Narodna Republika Kina je i poznati harvardski istoriar Nijal Ferguson. Videti ire o tome u: Videti: Niall Ferguson, Uspon novca: financijska povijest svijeta, Ljevak, Zagreb, 2009 (naroito deo knjige pod naslovom Od imperije ka Kimerici)

86 Global Trends 2025 A Transformed World, izvor: 01/12/08 Internet

http://www.dni.gov/nic/PDF_2025/2025_Global_Trends_Final_Report.pdf. Inae, Nacionalni obavetajni savet formiran je 1979. godine i pripada kancelariji direktora obavetajne zajednice Sjedinjenih Amerikih Drava i zadatak mu je da na osnovu podataka koje se skupe ljudi zaposleni o njemu donosi tzv. nacionalne obavetajne procene o buduim trendovima u svetu i stvarima vanim za bezbednost SAD (kako u funcionalnom, u pogledu najvanijih problema sa kojim se SAD i oveanstvo suoavaju tako i u regionalnom smislu). Uobiajeno se izvetaj o buduim trendovima u svetu priprema za novoizabranog (ili reizabranog) predsednika SAD i objavljuje se izmeu dana izbora u novembru i dana inauguracije, 20. januara. Pored predstavnika vlade SAD u njegovom radu uestvuju i predstavnici akademske zajednice kao i privatnog sektora. Videti ire o tome u: The National Intelligence Council, izvor: internet 01/08/12 http://www.dni.gov/index.php/about/organization/national-intelligence-council-who-we-are

27

posle II svetskog rata bie skoro neprepoznatljiv do 2025. godine zahvaljujui usponu sila u

nastajanju, globalizovanoj ekonomiji i istorijskom prelasku bogatstva i ekonomske moi od

Zapada na Istok, rastuem uticaju nedravnih aktera. Do 2025. godine, meunarodni sistem e

biti globalan i multipolaran i pratie ga smanjenje jaza u bogatstvu izmeu razvijenih zemalja

i zemalja u razvoju. Uporedo sa pomeranjem moi meu nacionalnim dravama, relativna

mo razliitih nedravnih aktera poput sveta biznisa, plemena, religijskih organizacija i

kriminalnih mrea se poveava.87 Iako e, nastavlja se dalje u izvetaju sistem biti

multipolaran sa mnogo grozdova kako dravnih tako i nedravnih aktera, ovaj e se sistem

razlikovati od nekih drugih multipolarnih meunarodnih sistema koji su postojali tokom

istorije.88

Specifinost sistema koji nastaje je u tome to je kao prvo globalan, i kao drugo

predstavlja meavinu dravnih i nedravnih aktera koji nee biti grupisani u rivalske

kampove priblino jednake snage.89 Najistaknutija odlika novog poretka bie pomeranje

od unipolarnog sveta kojim su dominirale Sjedinjene Drave, ka relativno nestrukturiranoj

hijerarhiji starih sila i drava u usponu, i rasprenost moi od drave ka nedravnim

akterima.90

Ipak, u naunom smislu, jednu od najozbiljnijih studija u vezi sa posthladnoratovskim

svetom u kom e postojati multipolarni raspored moi, dao je profesor Kristofer Lejn

(Christopher Layne) sa Ej end Em (A & M) Univerziteta u Teksasu, u lanku koji je pod

naslovom Unipolarna iluzija: zato e doi do uspona novih velikih sila 1993. godine

objavljen u asopisu Meunarodna bezbednost.91 Na samom poetku teksta on priznaje da

je u pogledu rasporeda moi, meunarodni sistem doiveo preobraaj iz unipolarnosti u

multipolarnost.92

Lejn prepoznaje pokuaje da odravanje unipolarnosti postane zvanina

strategija Sjedinjenih Amerikih Drava i u tom smislu kao primer navodi kontroverzni nacrt

87

Videti Global Trends 2025 A Transformed World, op. cit. p. vi



90 Isto, op. cit. p. 1. U novembru ove godine oekuje se da objavljivanje najnovijeg izvetaja Nacionalnog

obavetajnog saveta SAD koji iznosi konture sveta 2030. godine. Na osnovu onoga to je dosad procurelo u javnost, jasno je da je teza o postepenoj multipolarizaciji sveta ne samo zadrana nego je i pojaana. Videti ire o tome u: The Global Trends 2030 Alternative Worlds, The National Intelligence Council, izvor: internet 01/08/12 http://gt2030.com/.

91 Videti: Christopher Layne, The Unipolar Illusion: Why New Great Powers Will Rise, International

Security, Vol. 17, No. 4, Spring, 1993, pp. 5 51. Ili: Christopher Layne, The Unipolar Illusion Revisited: The Coming End of the United States Unipolar Moment, International Security, Vol. 31, No. 2, Fall 2006, pp. 7 41. 92

Videti: Christopher Layne, The Unipolar Illusion: Why New Great Powers Will Rise, p. 5.

28

dokumenta naslovljenog kao Defense Planning Guidance iz 1992. godine u kojem je jasno

pisalo da Amerika treba da odri mehanizme koji e odvratiti potencijalne konkurente, ak i

da pokau aspiraciju za irom regionalnom ili globalnom ulogom.93 Iako sam izvetaj nikad

nije stupio na snagu u obliku u kojem je procureo u javnost, Lejn smatra da u njegovoj sutini

stoji pokuaj da se unipolarni trenutak produi i ouva koliko god to bude bilo mogue.

Duboko se ne slaui sa ovakvom jednom politikom, Lejn u svom radu izaziva ovakav stav

tvrdei da je unipolarni trenutak ba to, geopolitiki interludijum koji e prei u

multipolarnost izmeu 2000. i 2010. godine.94 Pozivajui se na neorealistiku teoriju

meunarodnih odnosa i njeno uenje o vanosti uticaja strukture meunarodnog sistema i

uticaja koji od njega dolaze na ponaanje drava i ostalih jedinica u meunarodnim odnosima,

Lejn tvrdi da u ovom sluaju unipolarnost biva pod izazovom, jer u unipolarnom svetu,

ogranienja koja dolaze od strane meunarodnog sistema kao to su uravnoteavanje,

nejednake stope rasta i efekat izjednaavanja jedinica sistema (odnosno da jedinice oponaaju

jedna drugu prim. aut.) tera kvalifikovane drave (to jest one koje poseduju kapacitet da

uine tako neto) da postanu velike sile.95 Zbog nedostatka prostora, neemo izloiti sve

Lejnove argumente, ali je vano naglasiti da on smatra (a vodei se primerima izmeu ostalog

i Luja XIV ili da parafraziramo Pola Kenedija francuskih pokuaja za gospodarenjem) da

postoji snana korelacija izmeu unipolarnosti i stvaranja velikih sila. Engleska i Austrija sa

kraja 17. veka i Nemaka krajem 19. stolea, vodile su politiku ravnotee snaga u odnosu na

dominantni pol u sistemu. tavie, ak i kad pojava velike sile nije iskljuivo voena

potrebom da se uspostavi protivtea moi hegemona, senka premoi biva jedan vaan inilac

u svemu tome. Ovo se moe ilustrovati usponom Sjedinjenih Drava i Japana u rang velikih

sila krajem 19. veka. Oigledno je stoga postojanje opte tendencije tokom unipolarnih

trenutaka: nekoliko novih velikih sila istovremeno postaju deo (meunarodnog - prim. aut.)

sistema. Ovi dogaaji sa kraja devetnaestog veka takoe oslikavaju kako je nadmetanje

izmeu etabliranih velikih sila u kombinaciji sa izazovima koji dolaze od strane sila u usponu

umanjilo britansku relativnu mo i dovelo do erozije njenog prvenstva (u meunarodnim

93

Videti: Excerpts From Pentagon's Plan: 'Prevent the Re-emergence of a New Rival', New York Times, March 8, 1992, p. A14, navedeno prema Isto, op. cit. p. 6. Ovaj izvetaj je puno puta pominjan i kasnije a posebno u kontekstu svega onoga to se u vezi sa spoljnom i bezbednosnom politikom SAD deavalo u vreme prve administracije predsednika Dorda Vokera Bua. Videti ire o tome u: James Mann, Rise of the Vulcans: The History of Bushs War Cabinet, Viking Adult, New York, 2004.

94 Videti: Christopher Layne, The Unipolar Illusion: Why New Great Powers Will Rise, op. cit. p. 7.

95 Isto, op. cit. p. 7. ire o tome videti Isto, pp. 7 - 16.

29

odnosima prim. aut.)96 Poenta je po Lejnu, da ak i ako drava traga za benignom

hegemonijom, na kraju ima previe trokova i obaveza koje preuzima na sebe, tako da dolazi,

ako ne do spoljanjeg, onda svakako do unutranjeg slabljenja.97 Dakle, Lejnov je zakljuak i

glavna poruka da svet i Sjedinjene Amerike Drave eka doba multipolarnosti jer istorija,

kao i uvek ide dalje.98

V Unimultipolarni raspored moi u meunarodnim odnosima posle Hladnog rata

U tekstu Usamljena supersila, Semjuel Hantington, nekadanji profesor

Harvardskog univerziteta i ovek koji je ostao upamen po ideji o poslehladnoratovskom

svetu kao svetu kojim e dominirati sukob civilizacija, iznosi tezu po kojoj se u pogledu

budueg rasporeda moi u svetu u kojem ivimo razlikuje u velikoj meri od drugih teoretiara

meunarodnih odnosa.99 Naime, na samom poetku teksta Hantington kae da se tokom

protekle decenije (misli se na 1990-te, jer je tekst objavljen pre 13. godina prim. aut.)

globalna politika u biti promenila i to na dva naina. Kao prvo, ona je doivela sutinsku

rekonfiguraciju du kulturnih i civilizacijskih linijakao drugo u globalnoj politici se

takoe uvek radi o moi, i borbi za mo i dananji meunarodni odnosi su promenjeni i du te

bitne dimenzije. Globalna struktura moi u vreme Hladnog rata bila je u osnovi bipolarna;

raspored moi u nastajanju je veoma razliit.100

Da bi pokazao kakav to raspored moi danas nije, Hantington prvo opisuje tri

prethodna, kako kae, modela rasporeda moi u meunarodnim odnosima: unipolarni,

bipolarni i multipolarni. Na poetku, u opisu unipolarnog sistema, on kae da je to sistem u

96

Isto, op. cit. p. 31.

97 Isto, p. 34.

98 Christopher Layne, The global Power Shift from West to East, p. 31. Lejnovi se argumenti nisu

menjali tokom vremena a ekonomska kriza iz 2008. godine samo je ojaala njegovu potrebu da pie o stvaranju multipolarnog sveta. Videti ire o tome u: Christopher Layne, The Unipolar Illusion Revisited: The Coming End of the United States Unipolar Moment; Christopher Layne, This Time Its Real: The End of Unipolarity and the Pax Americana, International Studies Quarterly, 2012, 56, pp. 203 213; Christopher Layne, The global Power Shift from West to East, The National Interest, May/ June 2012, pp. 21 -31.; Christopher Layne, After the Fall: International Politics, U.S. Grand Strategy, and the End of the Pax Americana, Yale University

Press, New Haven, 2012.;

99 Videti Samuel P. Huntington, The Lonely Superpower, Foreign Affairs, Vol. 78, No. 2, March /

April 1999, pp. 35 - 49.


30

kojem postoji jedna supersila, nema znaajnih velikih sila, i postoji mnotvo manjih sila.

Kao rezultat toga imamo situaciju u kojoj supersila moe sama delotvorno da reava vane

meunarodne probleme i nijedna kombinacija drugih drava nema mo da ih sprei da urade

tako neto. Tokom nekoliko vekova, klasini svet u vreme prevlasti Rima, i svojevremeno

Istona Azija pod dominacijom Kine pribliavala se ovom modelu.101 Za razliku od ovog

modela, bipolarni sistem kao onaj u vreme Hladnog rata ima dve supersile a odnosi meu

njima su od centralne vanosti za meunarodnu politiku.102Po njemu, multipolarni sistem

sainjava nekoliko velikih sila uporedive snage koje se nadmeu i sarauju meu sobom po

promenjivim obrascima.103 Kao primer ovog rasporeda moi, Hantington naravno navodi

evropsku novovekovnu istoriju.104

O tome kakav je danas raspored moi i po emu se to razlikuje od situacija iz

prolosti, Hantington pie sledee: Savremena meunarodna politika se ne uklapa ni u jedan

od ova tri modela. Umesto toga imamo udan hibrid, unimultipolarni sistem (podvukli aut.)

sa jednom supersilom i nekoliko velikih sila.105 U ovakvom rasporedu moi, Sjedinjene

Amerike Drave su naravno, jedina drava sa prvenstvom u svakoj oblasti moi

ekonomskoj, vojnoj, diplomatskoj, ideolokoj, tehnolokoj i kulturnoj sa bogatstvom i

kapacitetima da unaprede i (tite prim. aut.) svoje interese u svakom delu sveta. Na drugom

nivou su regionalne sile koje su premone u (odreenim prim. aut.) delovima sveta, ali nisu

u stanju da svoje interese i kapacitete proire na globalnom nivou kao to to mogu Sjedinjene

Amerike Drave.106 U samom tekstu Hantington kao regionalne sile eksplicitno nabraja

Francusku i Nemaku u Evropi, Rusiju u Evroaziji, Kinu i kako kae, potencijalno, Japan u

Istonoj Aziji, Indiju u Junoj Aziji, Iran u Jugozapadnoj Aziji, Brazil u Latinskoj Americi i

Nigerija i Juna Afrika u Africi.107 Hantington takoe pominje i regionalne sile drugog reda,

za koje kae da se nalaze na treem nivou (pretpostavljamo po vanosti, iako on to eksplicitno

ne kae) i da su im interesi suprotstavljeni sa monijim regionalnim silama.108 Po njegovim

101




104 Isto, p. 36.



107 Isto, p. 36.

108 Isto, p. 36.

31

reima, tu se radi o Britaniji u Evropi, Ukrajini kad je u pitanju Rusija, Japanu u odnosu na

Kinu, Pakistanu u sluaju Indije, Saudijskoj Arabiji kao kontratei Iranu, Argentini kad je re

o Brazilu.109

Sline stavove o postojanju unimultipolarnog rasporeda moi u meunarodnim

odnosima posle Hladnog rata iznose i pojedini kineski teoretiari. Tako na primer, kako tvrde

Boni Glaser i Lajl Moris najvei broj tamonjih teoretiara meunarodnih odnosa jo uvek

opisuje sadanji raspored moi kao svet u kojem postoji jedna supersila i nekoliko velikih

sila (Yi Chao, Duo Qiang).110

VI Od svega pomalo ili raspored moi u svetu posle Hladnog rata kao meuzavisnost

na vie nivoa

Na kraju, miljenje koje smatramo za najrelevantnije, odnosno najblie realnom stanju

stvari u meunarodnim odnosima je ono koje iznosi poznati harvardski politikolog Dozef

Naj (Joseph Nye). Po njemu, trenutnu raspodelu moi u svetu moemo oznaiti kao

meuzavisnost na vie nivoa. Naime, nijedna pojedinana hijerarhija ne opisuje na

odgovarajui nain dananju svetsku politiku, kao to to ini ona koja je prikazuje kao

trodimenzionalnu ahovsku tablu.111 Iako je tokom devedesetih godina o rasporedu moi

govorio kao troslojnoj torti, negde od kraja te decenije u svim njegovim osvrtima na raspored

moi pominje se trodimenzionalna ahovska tabla (moda i pod uticajem uvene knjige

Zbignjeva Beinskog Velika ahovska tabla koja je u Sjedinjenim Amerikim Dravama

objavljena 1997. godine).112

Po Naju, u globalnom informatikom dobu mo je meu

109

Isto, p. 36.

110 Videti ire o tome u: Bonnie S. Glaser, Lyle Morris, Chinese perceptions of U. S. Decline and

Power, China Brief, The Jamestown Foundation, Volume IX, Issue 14, July 9, 2009, pp. 4-7. izvor: Internet: 10/25/09

http://www.jamestown.org/programs/chinabrief/single/?tx_ttnews%5Btt_news%5D=35241&tx_ttnews%5Bback

Pid%5D=25&cHash=444d48ec32

111 Videti: Dozef Naj, Kako razumevati meunarodne sukobe, Stubovi kulture, Beograd, 2006, str. 336.

112 Na primer u tekstu What New World Order iz 1992. godine Naj pie sledee: Nijedna pojedinana

hijerarhija (misli se na hijerarhiju moi prim. aut.) ne opisuje adekvatnije svetsku politiku koju ini vie struktura. Raspodela moi u svetskoj politici lii na vieslojnu tortu. U najviem sloju koji se odnosi na vojnu mo, imamo u najveoj meri unipolarnost jer ne postoji nijedna druga sila koja bi se mogla porediti sa Sjedinjenim Amerikim Dravama. Ekonomski srednji sloj je tripolaran i takav je ve dve decnije. Najnii sloj tranasnacionalne meuzavisnosti pokazuje rasprenost moi. Videti: Joseph S. Nye, Jr., What New World Order, Foreign Affairs, Spring 1992, pp. 83 -96. (citat je sa strane 88.) Ve u drugom izdanju knjige Kako

32

dravama raspodeljena po obrascu koji podsea na sloenu trodimenzionalnu ahovsku tablu

na kojoj se igra odvija i horizontalno i vertikalno. Na vrhu ahovske table gde su politiko-

vojna pitanja, vojna mo je uglavnom unipolarna sa Sjedinjenim Dravama kao jedinom

supersilom, ali u sredini table, gde su ekonomska pitanja, Sjedinjene Drave nisu hegemon ili

imperija i moraju da se cenjkaju sa Evropom kada Evropa deluje kao ujedinjena celina. Na

primer, povodom antimonopolskih ili pitanja koja se odnose na privredu, one moraju nai

kompromis da bi postigle sporazum. Na dnu table transnacionalnih odnosa koji izlaze izvan

kontrole vlada tako da ukljuuju raznovrsne aktere kao to su bankari i teroristi, mo se

haotino rasprava.113 U najnovijim osvrtima na ovo pitanje, Naj je ostao dosledan

prethodnim stavovima s tim to je u ekonomskoj ahovskoj tabli dodao Aziju, a ne samo

Evropu.114

On upozorava da treba biti oprezan kada se ekstrapolativnim miljenjem izvlae

dugoroni trendovi iz kratkoronih krugova115 Po njemu, posle kolapsa bipolarnog

rasporeda moi iz vremena Hladnog rata, mo je u globalnom informatikom dobu

raspodeljena na nain koji podsea na trodimenzionalnu ahovsku tablu. Na vrhu ahovske

table, vojna mo je u najveoj meri unipolarna, i Sjedinjene Drave e verovatno zadrati svoj

primat za neko odreeno vreme. Ali na srednjoj ahovskoj tabli, ekonomska mo je

multipolarna ve vie od decenije sa Sjedinjenim Dravama, Evropom, Japanom i Kinom

kao velikim igraima i drugim koji dobijaju na znaaju. Donja ahovska tabla je podruje

transnacionalnih odnosa koji prelaze dravne granice i van su kontrole drava. Njega ine

nedravni akteri poput bankarskih fondova koji se prenose elektronskim putem, oruja koje

prenose teroristi, hakeri koji ugroavaju bezbednost kiber prostora, i pretnje kao to su

pandemije i klimatske promene. Na donjoj tabli mo je veoma rasprena i nema smisla

govoriti o unipolarnosti, multipolarnosti ili hegemoniji.116

razumevati meunarodne sukobe Naj koristi termin trodimenzionalna ahovska tabla. Videti ire o tome: Joseph S. Nye, Jr., Understanding International Conflitcs: An Introduction in Theory and History, Longman, New

York, 1997, Second Edition, p. 190. 113

Dozef Naj, Kako razumevati meunarodne sukobe, op. cit. str. 335. ; Gotovo istovetni stav Naj iznosi i u svojoj knjizi Budunost moi (The Future of Power) koja je objavljena poetkom 2011. godine. Videti: Joseph S. Nye, The Future of Power, PublicAffairs, New York, 2011, p. xv (Za srpsko izdanje ove knjige videti

Dozef Naj, Budunost moi, Arhipelag, Beograd, 2012.)

114 Joseph S. Nye, Jr., The Twenty-First Century Will not be a Post American World, International

Studies Quarterly, 2012, 56, pp. 215 217.

115 Isto, op. cit. p. 215.

116 Isto, p. 215.

33

U svakom sluaju, Naj zakljuuje da e globalno informatiko doba Dvadeset prvog

veka bie drugaije od prolog veka i zahtevae bolju strategiju od one koju je Amerika

koristila u proloj deceniji, ali to nee biti postameriki svet.117 Za skraeni prikaz Najevog

shvatanja rasporeda moi u meunarodnim odnosima na poetku 21. veka videti tabelu 2.

Tabela 2: Trodimenzionalna ahovska tabla i raspored moi u meunarodnim odnosima posle Hladnog rata po Dozefu Naju

Zakljuak: ta e biti sutra? Jata Crnih labudova iza horizonta...118

Kad se uzmu u obzir sva ova razliita vienja rasporeda moi u meunarodnim

odnosima posle Hladnog rata o kojima smo govorili na prethodnim stranama, jasno je ve na

prvi pogled da nema saglasnosti meu naunicima ne samo o tome kakav e taj raspored biti,

ve i kakav je taj raspored sada. Iako se ne moe sporiti da je teza o multipolarnosti sveta

dobila na vanosti posle izbijanja svetske ekonomske krize iz 2008. godine, ostaje injenica

da jedna zemlja (re je o Sjedinjenim Amerikim Dravama) i dalje ima prevlast u svetskim

117


118 Videti: Dragan R. Simi, Rasprava o poretku, Zavod za udbenike, Beograd, 2012, str. 316. Za koncept

crnog labuda videti: Nasim Nikolas Taleb, Crni labud: uticaj krajnje neverovatnih zbivanja, Heliks, Smederevo,

2010. Po Talebu, Crni labud je dogaaj koji ima sledee tri odlike: Prvo, vanredan je po tome to ne spada u domen uobiajenih oekivanja, jer nita to se zbilo u prolosti ne moe ubedljivo ukazati na to da je on uopte mogu. Drugo, uticaj mu je ogroman. Tree, i pored toga to je vanredan ljudska priroda nas nagoni da smiljamo naknadna objanjenja za njegovu pojavu usled ega on postaje objanjiv i predvidljiv. Videti: Nasim Nikolas Taleb, Crni labud: uticaj krajnje neverovatnih zbivanja, str. xix xx

34

poslovima, kako u pogledu shvatanja moi kao posedovanja odreenih kvantitativnih i

kvalitativnih kapaciteta, tako i u pogledu onih vienja koji mo vide kao promenu neijeg

ponaanja, odnosno vrenje odreenog uticaja i promene ishoda.119 Ipak, niko sa sigurnou

ne moe da utvrdi koliko e ta prevlast trajati i koliko brzo e do promene rasporeda moi

doi. Te, nepoznate nepoznanice, kako ih je nazivao jedan od najpoznatijih disidenata druge

Jugoslavije, Mihajlo Mihajlov, oblikuju u velikoj meri svet u kojem ivimo. Drugim reima,

mnogo je vie otvorenih pitanja nego jasnih odgovora u pogledu sadanjeg odnosno budueg

rasporeda moi u meunarodnim odnosima. Po reima, Brenta Skoukrofta, jedinog oveka

koji je dva puta obavljao jednu od najodgovornijih funkcija na svetu (funkciju savetnika za

nacionalnu bezbednost predsednika SAD), mi ivimo u svetu koji poznajemo i koji oblikuje

nae miljenje, ali taj svet se nalazi u procesu preobraaja. Mi se rvemo sa ustanovama i

praksom starog poretka u vreme kada se taj stari poredak nalazi u procesu nestajanja. 120 Sa

iskustvom osobe koja je imala priliku da iz prve ruke posmatra i utie na deavanja na

svetskoj sceni u vreme kraja Hladnog rata, Skoukroft priznaje da ni oni (misli se na

spoljnopolitiki tim predsednika Dorda Herberta Vokera Bua) nisu mogli sasvim da

razaznaju ta e uslediti, iako su znali da se da zavretak Hladnog rata oznaava kraj jednog

razdoblja istorije.121 Po njemu, inilac koji je svakako obeleio posthladnoratovski svet jeste

proces globalizacije i svet sada funkcionie na nain koji predstavlja meavinu

tradicionalnog vestfalskog sistema i ovog novog globalizovanog modela to sve za

Documents

Srbija u Evropskom i Globalnom Kontekstu