Spec. Predmeta Komparativna OAS

8/17/2019 Spec. Predmeta Komparativna OAS

1/102

Појмови компаративне књижевности 1

Статус предмета: обавезни

Број ЕСПБ: 6

Услов:

Циљ предмета Упознавање студената са основним појмовима традиционалне компаратистике,

као и са најзначајнијим студијама и ауторима/ауторкама из ове области.

Исход предмета Овладавање основним појмовима компаративне књижевности и културе.

Садржај предмета

Теоријска настава. Увод у компаративну књижевност као жанр. Школе у компаратистици.

Генетско-контактна компаратистика. Место компаративне књижевности у подели науке о

књижевности. Компаративна књижевност и теорија књижевности. Компаративно проучавање

националне књижевности. Компаративна књижевност и историја књижевности. Општа

књижевност. Гетеов Weltliteratur. Концепције светске књижевности (адитивна, селективна,

развојна). Позитивизам и настанак компаративне књижевности као дисциплине. Историјаткомпаратистике. Позитивистичко порекло термина „утицај“. Превладавање термина утицак у

компаратистици 20. века (интертекстуалност). Разумевање и начини превладавања кризе у

компаративној књижевности. Превладавање позитивизма и духовно-историјска метода.

Проблематика периодизације. Феноменологија и проучавање књижевности.

Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад

Читање и анализа текстова из литературе у складу са темема обрађеним током теоријске

наставе.

Литература

Прегледни речник компаратистичке терминологије у књижевности и култури, ур. Б.

Стојановић Пантовић, М. Радовић, В. Гвозден, Нови Сад, 2011.

Речник књижевних термина, уредник Д. Живковић (више издања).

Зоран Константиновић, Увод у упоредно проучавање књижевности, Београд, 1984.

З. Константиновић, Компаративно виђење српске књижевности, Н. Сад, 1992.

З. Константивовић, Полазишта, Н. Сад, 2000 (погл. „Ново виђење света“, „Ингарденова

феноменолошка теорија“, „Проблематика периодизације“).

Гвозден Ерор, "La littérature comparée у схватањима њених утемељивача“, Филолошји преглед,

књ. 17, св. 1-4, стр. 115-124.

Дионис Ђуришин, Шта је светска књижевност?, Н. Сад, 1997 (погл. „Колико има концепција

светске књижевности“).

Светозар Петровић, „Појам опште књижевности“, Летопис Матице српске, књ. 418, св. 1-2, 1-11.

Пол ван Тигем, Упоредна књижевност, Београд, 1955.

C. Pishois, A. M. Rousseau, Komparativna knji ž evnost, Zagreb, 1973.

Р. Велек и О. Ворен, Теорија књижевности, Београд, 1985 (погл. о компаратистици).

М. Радовић, „Утицај као категорија транстекстуалности“, Домети, бр. 82-83, 1995, стр. 24-32.


2/102

Средњовековна књижевност



Услов:

Циљ предмета

Овладавање знањем о жанровском систему, почецима и општим особинама ове епохе.

Упознавање са главним писцима и делима српске средњовековне књижевности.

Исход предмета

Познавање поетике, жанрова и најзначајнијих писаца и дела српске средњовековне

књижевности. Смештање српске средњовековне књижевности у византијски културни и

књижевни контекст.


Теоријска настава: Византијска цивилизација–опште одлике. Српска култура као део

византијског комонвелта. Оригинални и преводилачки рад Ћирила и Методија. Основи поетике

средњовековних књижевности. Систем књижевних жанрова. Однос према ауторству. Општа

места. Постанак и опште особине српске средњовековне књижевности. Значајни писци и дела.

Развој и главни мотиви косовске легенде. Узајамне везе и прожимања старе и народне

књижевности. Српске штампарије XV-XVI века.

Практична настава: Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад: Рад на

текстовима: Свети Сава, Житије светог Симеона; Стефан Првовенчани, Хиландарска повеља,

Житије светог Симеона; Доментијан, Житије светог Саве; Теодосије, Житије светог Саве;

Данилов зборник; Григорије Цамблак, Житије Стефана Дечанског; Констанин Филозоф, Житије

деспота Стефана Лазаревића; Деспот Стефан Лазаревић , Слово љубве; Списи о кнезу Лазару и

Косовском боју ; Патријарх Пајсије, Житије цара Уроша. Роман о Троји. Роман о Александру

Великом.


Đ. Sp. Radojičić, Antologija stare srpske književnosti ( XI-XVIII veka), Beograd, 1960 ; Ђ. Сп. Радојичић,

Књижевна збивања и стварања код Срба у средњем веку и у турско доба, Нови Сад, 1967; Ђ.

Трифуновић, Кратак преглед југословенских књижевности средњег века, Београд 1976; Деспот

Стефан Лазаревић, Књижевни радови, приредио Ђ. Трифуновић, Београд, 1979; Д. Богдановић,

Историја старе српске књижевности, Београд, 1980; С. С. Аверинцев, Поетика

рановизантијске књижевности, Београд, 1982; Ђ. Трифуновић, Азбучник српских

средњовековних књижевних појмова, Београд, 1990; Ђ. Трифуновић, Стара српска књижевност.

Основе, Београд, 1994; Ј. Ређеп, Косовска легенда, Нови Сад, 1995; Р. Маринковић, Светородна

господа српска, Београд 1998; Х. Георг Бек, Византијски миленијум, Београд-Бања Лука, 1998; Т.

Јовановић, Стара српска књижевност. Хрестоматија, Београд-Крагујевац, 2000; Р. Радић,

Страх у позној Византији, I-II, Београд, 2000; Ј. Ређеп, Старе српске биографије, Нови Сад, 2008;

Б. Маринковић, Огледи о старом српском штампарству , Нови Сад, 2006.


3/102

Књижевност старог Дубровника



Услов:


Овладавањe знањима о поетици, писцима, жанровима и делима у епохама ренесансе и барока.


Познавање основних одлика ренесансне и барокне епохе; способност уочавања основних

поетичких одлика ренесансне и барокне књижевности и најзначајнијих дела и стваралаца у

историјском редоследу с компаративног становишта.


Теоријска настава: Књижевност хуманизма, ренесансе и барока у Дубровачкој Републици.

Хуманизам и ренесанса. Илија Цријевић: De Epidauro и избор из поезије. Петраркизам. Шишко

Менчетић: избор из поезије; Џоре Држић: избор из поезије, еклога Радмио и Љубмир.

Хришћанска ренесанса. Мавро Ветрановић: избор из поезије, еклога по избору, Посветилиште

Абрамово. Ренесансна комедија. Марин Држић: Дундо Мароје, Новела од Станца, Скуп, Тирена.

Маскерате. Микша Пелегриновић: Јеђупка; Андрија Чубрановић: Јеђупка – песма Шестој

госпођи. Маниризам. Барок. Опште одлике, маниризам, „словинство“, барокни стил, родови и

врсте. Џиво Гундулић: Сузе сина разметнога, Осман; Игњат Ђурђевић: Уздаси Мандалијене

покорнице.


З. Бојовић: Књижевност Дубровника. Ренесанса и барок, Београд-Крагујевац, 2006; М.

Ветрановић: Поезија и драме, Београд, 1994; М. Држић: Дундо Мароје, Београд, 1996. (или неко

друго издање по избору); И. Гундулић: Осман- Дубравка-Сузе сина разметнога, Београд, 2001.(или неко друго издање по избору); П. Поповић: Дубровачке студије, Београд, 2000; Д.

Павловић: Старија југословенска књижевност, Београд, 1971; М. Пантић: Песништво ренесансе

и барока, Београд, 1968; Поетика хуманизма и ренесансе, прир. М. Пантић, Београд, 1963; З.

Бојовић: Дундо Мароје Марина Држића, Београд, 1982; С. Проспер Новак: Планета Држић и

рукопис власти, Загреб,1984; З. Бојовић: Осман Џива Гундулића, Београд, 1986; З. Бојовић:

Дубровачки писци, Београд, 2001; З. Бојовић: Ренесанса и барок, Београд, 2003; Ј. Буркхарт:

Култура ренесансе у Италији, Београд, 1991; Марин Држић 1508-1958, Београд, 1958; Д.

Павловић: Дубровачка поезија, Београд, 1956; М. Аполонио: Повијест Комедије дел Арте,

Загреб, 1985; Ж. Базен: Барок и рококо, 1966.


4/102

Европска књижевност средњег века и ренесансе



Услов: положени испити из предмета Античка трагедија и Књижевност старог Дубровника


Упознавање студената са главним токовима европске књижевности од позног средњовековља

до XVII столећа; упућивање у избор и начин коришћења секундарне литературе; оспособљавање

за самосталну анализу, тумачење и вредновање књижевног текста.


Прочитана обавезна дела; умеће примењивања периодизацијског, жанровског и тематског

начела њихове класификације; познавање релевантне секундарне литературе; оспособљеност за

самосталну анализу и даљу надградњу стеченог знања у каснијим епохама светске књижевности.


Теоријска настава. Предавања на којима се тумаче следећа дела: Данте: Божанствена

комедија; Ф. Петрарка: Канцонијер; Ђ. Бокачо: Декамерон; Ф. Рабле: Гаргантуа и Пантагруел; В.

Шекспир: Хамлет, Бура, Магбет, Краљ Лир.


Данте Алигијери - Дјела, књ. II, Божанствена комедија, прир. Ф. Чале и М. Зорић, Загреб, 1976;

Е. Р. Курцијус: Европска књижевност и латински средњи век (поглавља о Дантеу), Београд, 1996;

Т. С. Елиот, Изабрани текстови (поглавље о Дантеу), Београд, 1963; Е. Ауербах: Мимезис

(поглавља о Дантеу, Бокачу и Раблеу), Београд, 1978; Ф. Де Санктис, Критички есеји (поглавља о

Дантеу и Петрарки), Београд, 1960; Ф. Петрарка – Канцонијер, прир. Франо Чале, Загреб-

Дубровник, 1974; Ф. Чале: Петрарка и петраркизам, Загреб, 1971; E.Секви: Франческо

Петрарка и његово дело, Београд, 1968; Е. Гарен, Италијански хуманизам, Нови Сад, 1988;Ђовани Бокачо – Дјела, књ. II, Декамерон, прир. Ф. Чале и М. Зорић, Загреб, 1981; Ф. Рабле:

Гаргантуа и Пантагруел, Београд, 1950; М. Бахтин: Стваралаштво Франсоа Раблеа и народна

култура средњег века и ренесансе, Београд, 1978; В. Шекспир: Целокупна дела, (у преводу

Ангјелиновића, Ђукића, Клајна, Недића, Пандуровића, Петровића, Ж. Симића, Б. Живојиновића

и В. Живојиновића, Београд, 1963; В. Костић: Стваралаштво Виљема Шекспира, I-II, Београд,

1994; Ј. Кот: Шекспир наш савременик, Београд, 2000; Ј. Кот: И даље Шекспир, Нови Сад, 1994; М.

Павловић: Читање замишљеног, есеји из светске књижевности (поглавља о Магбету и

Хамлету ), Нови Сад, 1990; А. С. Бредли: Суштаство Шекспирове трагедије, у књизи: Теорија

трагедије, прир. Зоран Стојановић, Београд, 1984.


5/102

Књижевност и образовање у рано модерно доба



Услов: положен испит из предмета Античка трагедија


Упознавање студената са токовима самообликовања модерног човека у раздобљу ренесансе

(универзални човек, људско достојанство, хуманизам, индивидуализам, учено незнање, хумор и

медицинска теорија хумора). Упознавање са идејама мудре лудости и ученог незнања у водећим

ренесансним текстовима.


Способност примене знања везаних за формирање модерне субјективности и препознавање

њених елемената у потоњим раздобљима. Усвајање темељних особина модерног романа;

оспособљеност за самостално тумачење и вредновање књижевног текста.


Теоријска настава. Дубине људске душе: Петраркино писмо о успону на Венту. Тумачење

Сократових идеја везаних за однос знања и незнања и њихово повезивање са хришћанском

традицијом мудре лудости утемељеном у Првој посланици Коринћанима апостола Павла.

Анализа Еразмове Похвале лудости као арехтипског текста „лудачке књижевности“. Брод лудака

Себастијана Бранта. Анализа Треће књиге Гаргантуе и Пантагруела у светлости Еразмовог дела

и идеје мудре лудости. Дон Кихот као компендиј ренесансног хумора. Модерни роман, модерна

субјективност и проблем приповедача. Макијавелијев алеаторни материјализам између

политичке мудрости и лудости. Монтењев идеал самообликовања човека. Љубав и патња: Ромео

и Јулија и идеја о љубави у рано модерно доба. Дон Жуан као неуспех племићког модела

образовања.


Примарна: Платон, Одбрана Сократова, прев. М. Ђурић, Београд, 1982; Коринћанима посланица

прва св. апостола Павла, Нови завјет, прев. В. Караџић, Београд, 1991, 171-184; Вијон: Велико

завештање (прев. К. Мићевић, С. Винавер или В. Рабадан); Еразмо, Похвала лудости, прев. Д.

Невенић Грабовац, Београд, 2000; Монтењ: Огледи, превод М. Ђорђевић, Београд, 1999;

Макијавели, Владалац, прев. Ј. Стојановић, Београд, 1989; Рабле: Гаргантуа и Пантагруел,

превод С. Винавера, Београд, 1989 (III књига); Сервантес: Дон Кихот I и II, превод Ђ. Поповића, Д.

Вртунског или А. Манчић; В. Шекспир, Ромео и Јулија , прев. Ж, Симић, С. Пандуровић, Београд,

2012 (или неко друго издање); Молијер, Дон Жуан, прев. Младен Лесковац, Београд, 1960.

Секундарна: Леон Алкен, Еразмо међу нама, Н. Сад, 1994; Ерих Ауербах, Мимесис, Београд, 1978

(погл. XI о Раблеу, XII o о Монтењу, XIV o Сервантесу); Сретен Марић, «Франсоа Вијон»,Владимир Гвозден, «Школарац и луда Франсоа Вијон», О Вијону и Хелдерлину, Београд, 2009;

Огледи I, (погл. «Монтењ»), Н. Сад, 1998; Протејска свест критике, (погл. «Трагична луда» о

Дон Кихоту); ; Н. Милошевић, Антрополошки есеји, Београд, 1964 (погл. « Дон Кихот и

нихилизам»). Љиљана Павловић-Самуровић, Књига о Сервантесу, Београд, 2002; В. Гвозден,

«Љубав и патња», поговор у В. Шекспир, Ромео и Јулија, Београд, 2012; Ж. Русе, Мит о Дон

Жуану, Н. Сад, 1995.


6/102

Нормативне поетике



Услов:


Циљ предмета је да студенти овладају појмовима нормативних поетика и проуче њихов

дијахронијски развој од Платона до просветитељства и предромантизма, као и да науче да их

примењују у књижевној и интерпретативној пракси.


Усвајање појмова надахнућа, мимезиса, катарзе, генолошке проблематике, принципа хармоније

и јединства, узвишеног, књижевне критике, сагледавање односа између различитих уметности.

Уочавање разлика између античких нормативних и модерних поетика.


Теоријска настава

Теоријска настава подразумева обраду кључних појмова нормативних поетика у следећим

делима: Платон (Ијон, Држава); Аристотел (Поетика); Хорације (Посланица Пизонима); Псеудо-

Лонгин (О узвишеном); Одломци из ренесансних поетика (Ђ. Фракасторо, Ј. Скалиђеро, Л.

Кастелветро, Ф. Петрић, Ђ. Бруно); Никола Боало (О песничкој уметности); Дени Дидро (О лепом,

Редовница); Лесинг (Лаоокон или О границама сликарства и поезије).



Повијест књижевних теорија (прир. М. Бекер), Загреб, 1979; Увод у књижевност (прир. З.

Шкреб и А. Стамаћ), Загреб, 1986; Речник књижевних термина (прир. Д. Живковић), Београд,

1987; Поетика хуманизма и ренесансе (прир. М. Пантић), Београд, 1963; Д. Грлић, Естетика 1 и

2, Загреб, 1983; Теоријска мисао о књижевности (прир. П. Милосављевић), Нови Сад, 1991; Ж.

Женет, Фигуре, Београд, 1985; Поетика: теорија и историја појма, прир. Г. Тешић, Београд,

2000; Прегледни речник компаратистичке терминологије у књижевности и култури (прир. Б.

Стојановић Пантовић, М. Радовић, В. Гвозден), Нови Сад, 2011. Додатна литература је

предвиђена силабусом.


7/102

Општа реторика



Услов:


Стицање општег теоријског знања из класичне и модерне реторике и стилистике и практично

овладавање реторичком вештином у домену писане и усмене речи (ораторство, говорништо).


Студент је овладао општетеоријским основама реторичке и беседничке вештине и стекао

способност да научену вештину примењује у пракси.


Теоријска настава:

Појам реторике и ораторства; преглед развоја реторике . Елементи општре реторике (говорник,

беседа, аудиторијум). Мateria artis: врсте беседништва према садржини говора. Partes artis:

inventio; dispositio; elocutio; memoria; actio: vox (говорна радња, говорна геста), corpus (мимика,

геста, покрет тела). Теорија говорних чинова у пракси. Функције говора у реторици: docere;

delectare; movere; уверавање / на(д)говарање. Реторика- стил- стилистика. Врсте реторичких

стилова: genus subtile, genus medium, genus grande. Стил и partes artis, посебно: стил- dispositio;

стил-elocutio. Стара и нова реторика. Принципи public speaking-а.

Пактична настава:

Импровизација, говор: еx tempore , improptu. Реторске вежбе ( progymnasmata).


Аристотел: Реторика 1/2/3, (превео Марко Вишић), «Независна издања» 40, Београд 1987. М. Ф. Квинтилијан: Образовање говорника, «Веселин Маслеша», Сарајево, 1985.

Бранислав Нушић: Реторика, «Зограф» Ниш, 2004, (репринт из 1934)

Обрад Станојевић, Сима Аврамовић, Ars rhetorica - вештина беседништва, Службени лист СЦГ,

Београд, 2003.

Џ. Л. Остин, Како деловати речима, Матица српска, Нови Сад, 1994.

Пјер Гиро: Стилистика, «Веселин Маслеша», Сарајево, 1964.

Lucas, E, S, The Art of Public Speaking, New York, 1986.


8/102

Традиционална култура Срба у словенском контексту



Услов:


Познавање основних обележја традиционалне културе Срба.


Студенти треба да се упознају с појмом традиционална култура, као и категоријама и облицима

те културе, односно системом знакова који чине „језик“ традиционалне културе Срба.



Порекло и историја Словена (Словени и Срби у дијахронијској перспективи). Значење и садржај

појма традиционална култура (народна култура, етнокултура); традиционална култура као израз

јединствене слике света; однос културе и природног језика као система знакова; семантичке

јединице језика традиционалне културе: вербалне манифестације (песнички облици), радње,

предмети и појаве; реконструисање садржаја традиционалне културе и њене слике света,

функционалност; бинарне опозиције; традиционална култура као систем знакова (циклично

поимање времена; просторни односи – горе/ доле, лево/ десно...; свој/ туђи, елементи природе

(вода, земља, небо, небеска тела); бића – богови, демони, хероји, свеци, људи, њихове

номинације и атрибуције; биљке; животиње, предмети, појаве; социјални односи и сродство.

Практична настава:Вежбе

Анализа текстова у којима се рефлектују поменуте представе.


Ј. Деретић , Културна историја Срба, Бг. 2005; Х. Ловмјањски, Религија Словена, Бг. 1996; В. С.

Караџић, Етнографски списи, Бг. 1972; Т. Ђорђевић, Природа у веровању српског народа I-II, Бг.

1958; В. Чајкановић, Сабрана дела, Бг. 1994 (одабрана поглавља); М. Недељковић, Годишњи

обичаји у Срба, «Вук Караџић», Бг. 1990; Љ. Раденковић, Симболика света у народној магији

Јужних Словена, Ниш 1996; Српски митолошки речник, Бг. 1998; Словенска митологија:

енциклопедијски речник, Бг. 2001; А. Гура, Симболика животиња у словенској народној

традицији, Бг. 2005; М. Елијаде, Свето и профано (неко од изд.); Зоја Карановић, Небеска

невеста, Бг. 2010.


9/102

Српска књижевност 18. века у компаративном кључу



Услов:


Овладавање комплексним и интерлитерарним особинама нове српске књижевности у контексту

јужнословенске и европске књижевности.


Усвојен појам просветитељства, система жанрова и најзначајнијих писаца српског

просветитељства у јужнословенском и европском књижевном контексту.



Теоријска настава: Књижевна традиција у 17. столећу. Појам књиге, школе, штампа, периодика.

Жанрови (еп, роман, лирика, сатира, комедија, аутобиографија, путопис, мемоари, есеј).

Просветитељство и сентиментализам. Четири генерације писаца; Д.Обрадовић, З. Орфелин, М.

Максимовић, С. Пишчевић, Ј. Рачанин, Ј. Рајић, П. Јулинац, Е. Јанковић, грађанска поезија


1. Ј. Скерлић, Српска књижевност у 18. веку /

2. Ј. Деретић, Поетика српске књижевности /

3. И. Кант, Шта је просвећеност /

4. Љ. Монев, Жан-Жак Русо код Срба /

5. М. Бошков, Захарија Орфелин и књижевност руског просветитељства /

6. Б. Маринковић, радови о Е. Јанковићу; радови М. Д. Стефановић о појединачним жанровима


10/102


11/102

Европски роман сентиментализма и предромантизма



Услов: Положен испит из предмета Европска књижевност средњег века и ренесансе


Упознавање са најзначајнијим тековинама европске књижевности XVIII столећа – са развојем

романа, као и његовом жанровском комплексношћу; упућивање у избор и начин коришћења

секундарне литературе; оспособљавање за самосталну анализу и вредновање романескног

текста.


Прочитана обавезна дела; познавање релевантне секундарне литературе; оспособљеност за

самостално тумачење и вредновање романа, као и начинима њиховог класификовања.


Теоријска настава. Предавања на којима се тумаче следећа дела: Д. Дефо: Робинзон Крусо; Ј. В.

Гете: Патње младог Вертера; Ж. Ж. Русо: Нова Елоиза; Д. Дидро: Рамоов нећак; Ш. Лаклоа:

Опасне везе; Опат Прево: Манон Леско; Х. Филдинг: Том Џонс.


З. Константиновић: Немачка књижевност I, (поглавље о Вертеру), Сарајево, Београд, 1979; Ф.

Мартини: Историја немачке књижевности (поглавља о Гетеу), Београд, 1971; Т. Ман:

Ствараоци и дела (поглавља о Гетеу), Нови Сад, 1952; М. Винавер-Ковић: Наративни поступци

у Дидроовим романима, Нови Сад, 1997; Ж. Русе: Облик и значење (поглавље о Новој Елоизи и

Опасним везама), Нови Сад, 1993; Ж. Пуле: Метаморфоза круга ( поглавља о XVIII веку и Русоу),

Нови Сад, 1993; Петар Абелар: Писма Абелара и Елоизе, Загреб, 1970; В. Жмегач: Повијесна

поетика романа, Загреб, 1987; И. И. Анисимова, С. С. Макуљскова, А. А. Смирнова: Историјафранцуске књижевности, I, Од најстаријих времена до Револуције 1789. године (поглавља о –

Превоу: Развитак комедије и романа пре Дидроа; Дидроу: Дидро и енциклопедисти; Русоу: Русо

и русоизам; Лаклоа: Књижевност уочи револуције), превод Милан Кашанин, Београд (без год.

издања); Е. Ауербах: Мимезис (поглавље о Манон Леско), Београд, 1978; М. Бекер: „Славна

револуција“ и прва половина 18. стољећа –проза, у Повјест свјетске књижевности, књ. V,

Загреб, 1974; С. Кољевић: Хирови романа (поглавља о Дефоу и Филдингу), Сарајево, 1988; А.

Кетл: Енглески роман (поглавља о Дефоу и Филдингу), Сарајево, 1962.


12/102

Сатирични роман у 18. веку



Услов: положен испит из предмета Књижевност и образовање у рано модерно доба


Упознавање са најзначајнијом тековинама сатиричног романа европске књижевности XVIII века,

као и са основним идејама везаним за природу и функцију сатире и њену улогу од антике до

просвећености.


Познавање главних током развоја романескног жанра у 18. веку у компаративном контексту.

Оспособљеност за самостално тумачење и вредновање романа и за приступ сатиричним

текстовима из различитих периода.


Развој сатире до 18. столећа. Врсте романа у 18. столећу. Анализа сатиричних елемената у

романима Гуливерова путовања и Кандид. Указивање на сличности и разлике. Елементи

реализма и фантастике у Гуливеровим путовањима. Посматрање Свифтовог дела у

компаративном контексту (римска књижевност, везе са филозофијом стоицизма и са

хришћанством). Волтер и просвећеност. Волтер и Лајбниц. Волтеријанство. Пародијски поступци

у сатири. Ми и други: Персијска писма као пример критичког дискурса. Роман у писмима као

жанр. Тристрам Шенди: линије, везе, нити. Природа приповедања у Тристраму Шендију.

Литература и филм: Michael Winterbottom, Тристрам Шенди: прича о бику и петлу (2005).

Фаталиста Жак – приповедање и прекид. Метафикција.


Примарна. Свифт: Гуливерова путовања, превод С. Марића, Нови Сад, 2002; Волтер, Кандид,прев. Молан Предић, Београд, 1994; Монтескје, Персијска писма, прев. М. Видојковић, Београд,

2004 (одабрани одломци); Лоренс Стерн, Тристрам Шенди, прев. Станислав Винавер, Београд,

1955; Дени Дидро, Фаталиста Жак, прев. Рашко Димитријевић, Београд, 1975.

Секундарна. М. Бекер, Роман XVIII стољећа, Загреб, 2002; А. Кетл: Енглески роман, поглавље о

Стерну; С. Кољевић, Хирови романа, поглавља о Дефоу, Филдингу и Стерну; С. Марић, Огледи I,

«Џонатан Свифт»; Ф. Штанцл, Типичне форме романа. М. Винавер-Ковић, Наративни поступци у

Дидроовим романима; Лорен Милеси, «Да ниси заборавио да навијеш сат? Тристрам Шенди и

Фаталиста Жак на (пост)модерном психаналитичком каучу», Реч, бр. 46, 1998, стр. 137-145;

Патриша Во, «Метапроза», Реч, март 1996, бр. 19, стр. 77-84.


13/102

Модерне поетике



Услов: Положен испит из предмета Нормативне поетике


Тумачење и експликација модерних поетика од (пред)романтизма до савремених поетика.


Студенти треба да овладају основним принципима антинормативнх поетика у дијахронијском и

компаративном контексту, као и њиховом теоријском и интерпретативном применом. Морају

самостално сагледавати и тумачити везе између аутопоетичких текстова, манифеста и песничких,

прозних или драмских остварења. Свест о сродним појавама у различитим уметностима.



Анализа текстова, утврђивање њихових тежишта, основних појмова, иновација и ревизија: Ф.

Шилер (О наивном и сентименталном песништву); Ј. В. Гете (Природни облици поезије); В. Иго

(Предговор Кромвелу); Е. А. По (Филозофија композиције); Оноре де Балзак (Предговор Људској

комедији); Емил Зола (Експериментални роман); Шарл Бодлер (О песничкој уметности); Артур

Рембо (Писмо видовитог); С. Маларме (Криза стиха); Ф. Маринети (Манифест футуризма);

Казимир Едшмид (Манифест експресионизма); Андре Бретон (Први манифест надреализма); Т. С.

Елиот (Традиција и индивидуални таленат); В. Вулф (Модерна проза); Т. Ман (Уметност романа).



Рађање модерне књижевности. Поезија; Рађање модерне књижевности; Рађање модерне

књижевности. Драма, Београд, 1975; Теоријска мисао о књижевности, прир. П. Милосављевић,

Нови Сад, 1991; Повијест књижевних теорија, ур. М. Бекер, Загреб, 1979; Сувремене књижевне

теорије, ур. М. Бекер, Загреб, 1986; А. Флакер, Стилске формације, Загреб, 1976 (1986); Т.

Иглтон, Књижевна теорија, Загреб, 1987; В. Жмегач, Тежишта модернизма, Загреб, Загреб,

1986; Натурализам, прир. Р. Јосимовић, Цетиње, 1967; Експресионизам, прир. З.

Константиновић, Цетиње, 1967; Х. Фридрих, Структура модерне лирике, Нови Сад, 2003; Л.

Хачион, Поетика постмодернизма, Нови Сад, 1996; Б. Стојановић Пантовић, Морфологија

експресионистичке прозе (увод), Београд, 2003; Књижевне теорије XX века, Београд, 2004;

Прегледни речник компаратистичке терминологије у књижевности и култури, Нови Сад,

2011. Додатна литература је предвиђена силабусом.


14/102

Реторика текста



Услов: Положен испит из предмета Општа реторика


Стицање теоријског и практичног знања из области реторике текста у различитим медијима;

практично овладавање вештимама везаним за реторичко-стилску обраду текста


Студент је овладао теоријским и практичним знањем из области реторике текста обликованим у

различитим медијима; овладао је вештимама реторичко-стилске обраде текста и оспособљен је

да научену вештину примењује у пракси.


Теоријска настава: Реторика у систему уметности, посебно у: књижевности, ликовним и

сценским уметностима. Реторичко-наратолошке карактеристике текста: нарација, фабула, сиже;

типови нарације; наратолошке функције текста (функције садржаја: језгро-функције, каталитичке

функције; функције квалитета: индиције и информанти). Адаптација, карактеристике и врсте.

Инваријантни и варијантни параметри адаптације конгенијалног типа. Нарација и аспекти

хронотопа; типови временске нарације и композиционо-монтажни поступци (линеарни,

нелинеарни); нарација с доминантом у времену, нарација с доминантом у простору; визуелни

планови и ракурси. Реторичко-стилска средства и поступци као општа парадигла уметничког

текста. Инваријантни и варијантни аспекти реторичко-стилских средстава и поступака у

различитим уметничким текстовима.

Практична настава: вежбе из домена реторике текста и адаптације конгенијалног типа


Софија Кошничар, „Ресемантизација актуалних теоријски појмова у светлу комуникологије и

семиотике уметности“ , Зборник МСЦ за сценске уметности и музику , бр. 46, 2012, 149-157

Софија Кошничар, Иперборео међу женама - интервјуи Милоша Црњанског Где живи најсрећнија

жена Југославије? Текст-контекст-интертекст, Нови Сад, Фељтон, 2013; Софија Кошничар,

„Интертекстуални аспекти предања у Wicked – роману фантазији Грегори Мегваједа“, у зборнику

Belief Narrative Genres, уредили Зоја Карановић и Willem de Blecourt, Филозофски факултет,

2013, стр. 239-246; Пластички знак – зборник текстова из теорије визуелних уметности,

приредили Милан Зинаић, Ненад Мишчевић, Издавачки центар Ријека, Ријека, 1982 ; Критички

термини историје уметности, приредили Р. Нелсон, Р. Шиф, Светови, Нови Сад, 2004.


15/102

Српска књижевност 19. века



Услов: Положен испит из предмета Српска књижевност 18. века у компаративном кључу


Преглед основних стилских формација и праваца српског класицизма, предромантизма,

романтизма и реализма. Жанровске структуре и иновација, јужнословенски и европски контекст.

Рецепција класичних поетика, немачке, мађарске, енглеске, руске, француске традиције. Однос

према усменом наслеђу. Програми и стваралачка пракса. Периодика и критика.


Студенти треба да овладају компаративним аспектима модерне српске књижевности 19. века, са

нагласком на националним специфичностима. Проучавају српску књижевност у њеном

дијахронијском луку, али и уочавају рецепцију поетичких парадигми, идеја, поступака, дела

европске књижевности.



Предромантизам и романтизам у јужнословенском и европском контексту (националне

специфичности, жанрови, стих и строфа, представници): Б. Радичевић; Ј.Јовановић Змај; Ђ.

Јакшић; Ђ.Марковић Кодер; Лаза Костић (избор из поезије и драме). Песништво В. Илића. Роман,

приповетка, новела, кратка прича, мемоари, путопис, песма у прози.


Рад на тексту: Избор из класицистичког песништва (антички узори, жанрови, стих и строфа, језик);

Ј. С. Поповић (Даворје, Драме, Роман); П. П. Његош (Луча микрокозма, Горски вијенац); М.

Ненадовић (Мемоари); Љ. Ненадовић (Путопис); Св. Марковић (Певање и мишљење);Ј.Игњатовић (Вечити младожења); Л. Лазаревић (Приповетке); С. Матавуљ (избор); С.Сремац

(избор); С. Ранковић (Роман).


Ј. Скерлић, Историја нове српске књижевности, Београд, 1967; Ј. Деретић, Историја српске

књижевности, Београд, 2002; М. Павић, Војислав Илић и европско песништво, Нови Сад, 1971,

Историја српске књижевности класицизма и предромантизма. Класицизам, Београд, 1979,

Предромантизам, Београд, 1991; М. Поповић, Романтизам, Београд, 1975; М. Павловић, Есеји о

српским песницима, Београд, 1981; Д. Живковић, Европски оквири српске књижевности 1-6,

Београд, 1997; Д. Иванић, Српски реализам, Нови Сад, 1996; М. Радовић, Лаза Костић и светска

књижевност, 1983; Б. Стојановић Пантовић, Линија додира, 1995; Побуна против средишта,2006, Распони модернизма, 2011. Остала литература предвиђена силабусом.


16/102

Култура комуникације и медија



Услов:


Упознавање суштине комуникације, информације и масмедија. Упознавање основних

новинарских жанрова, њихових модалитета и медијских специфичности. Овладавање вештином

стварања основних облика новинарског изражавања.


Студент зна битне особености комуникације, информације и масмедија; овладао је вештином

обликовања основних новинарских жанрова



Појмови и историјски преглед развоја комуникације, информације и масовних медија.

Новинарски жанр – појам. Типологизација новинарских жанрова. Облици и врсте новинарског

изражавања. Принципи и правила обликовања. Основни монолошки и дијалошки облици

новинарског изражавања у фактографским, аналитичким и публицистичким жанровима (вест ,

извештај...; коментар, чланак, рецензија, критика.; интервју : подврсте: изјава, анкета,

конференција за штампу, округли сто, разговор пред микрофоном, дебата...; путорис,

репортажа, фељтон); наслов у штампи; радио и ТВ најава. Одлике новинарског стила;

новинарски жанр и стил обликовања. Професија новинар. Организација редакције.

Практична настава

Вежбе практиковања новинарског рада: препознавање и анализа основних информативних,

аналитичкох и публицистичких жанрова. Обликовање одговарајућих жанрова.


Рајнвајн, Љубомир, Стваралаштво новинара, Научна књига, Београд, 1988.

Ђурић, Душан, Новинарска енциклопедија, БМГ, Београд, 1997.

Кошничар, Софија, Иперборео међу женама - женски интервјуи Милоша Црњанског „Где живи

најсрећнија жена Југославије“ , Филозофски факултет, Нови Сад, 2013.

Френсис, Бал, Моћ медија, Clio, Београд, 1996.

Богданић, Александар, Комуникологија – водећа парадигма, Чигоја, Београд, 1996.

Тирел, Роберт, Телевизијско новинарство, ФДУ, Београд, 1989.


17/102

Европски роман и драма у 19. веку



Услов: Положен испит из предмета Европски роман сентиментализма и предромантизма


Упознавање студената са значајем, токовима, карактеристикама и књижевним делима

назначеног књижевног раздобља; њихово упућивање у избор и начин коришћења критичке

литературе, као и у самостална тумачења књижевних дела.


Стицање способности студената да самостално препознају и вреднују сложену литерарност и

различите уметничке поступке својствене европској књижевности деветнаестог столећа.


Теоријска настава: Предмет курса чине уметничке тенденције канонских деветнаестовековних

романâ и драмâ (А. С. Пушкин: Евгеније Оњегин, Стендал: Црвено и црно, Н. В. Гогољ: Ревизор,

Приповетке, Мртве душе, Ф. М. Достојевски: Злочин и казна, Л. Н. Толстој: Ана Карењина, Г.

Флобер: Госпођа Бовари, Бувар и Пекише).

Практична настава (вежбе): Преглед романтичарског песништва (националне специфичности

немачког, енглеског, француског, руског романтизма, жанрови, доминантни мотиви, стих).

Преглед романтичарске драме и прозе (Ј. В. Гете, Ф. Шилер, В. Иго). Модернистичка драма (Х.

Ибзен и А. П. Чехов). Практикум подразумева релационо читање и коментарисање књижевних

текстова одређених лектиром и додатном литературом, уз подношење усмених реферата.


Песништво европског романтизма, ур. М. Павловић, Београд, 1968, 1978, 1982; Уметност

тумачења поезије, прир. Д. Недељковић, М. Радовић, Београд, 1979; М. Тривунац: О Гетеу ,

Вршац, 2002; З. Пауновић, Историја, фикција, мит, Београд, 2006; М. Сибиновић: Евгеније

Оњегин Александра Пушкина, Београд, 1982; Е. Ауербах: Мимесис, Београд, 1978; В. Вулетић:

Ревизор Николаја Гогоља, Београд, 1983; Д. Недељковић: Гогољеве Мртве душе, В. бања, 1974;

М. Бахтин: Проблеми поетике Достојевског, Београд, 1967; Џ. Стејнер: Толстој или

Достојевски, Н. Сад 1989; М. Рифатер: „Флоберова предодређења”, ЛМС , 164, 442, 1988, стр.

638-650; В. Елез: „Шта је писац хтео да каже? Питање интелигенције и глупости у Бувару и

Пекишеу Гистава Флобера”, Поља, 53, бр. 453, 2008, стр. 113-124; Р. Вилијамс: Драма од Ибзена

до Брехта, Београд, 1979; М. Прац, Агонија романтизма, Београд, 1974; Р. Велек, Критички

појмови, Београд, 1966; А. Флакер, Стилске формације, Загреб, 1976; Д. Пухало, Историја

енглеске књижевности, Београд, 1977; Немачка књижевност, ур. З. Константиновић и др,

Сарајево, Београд, 1979; В. Жмегач, Повијесна поетика романа, Загреб, 1991; Прегледни речник

компаратистичке терминологије у књижевности и култури, Н. Сад, 2011; М. Фридман,

Проблематични побуњеник: Мелвил, Достојевски, Кафка, Ками, Београд, 2012; И. Берлин,

Корени романтизма, Београд, 2012.


18/102

Српска књижевност 20. века



Услов: Положен испит из предмета Српска књижевност 19. века


Упознавање са основним поетичким линијама српске књижевности од модерне до

постмодернизма. Статус поезије, прозе, драме и критике. Књижевни правци и покрети. Главни

представници. Родна перспектива модерне српске књижевности. Рецепција француске, енглеске,

америчке, немачке, руске, пољске и других страних књижевности.


Студенти морају овладати компаративним, теоријским и критичким аспектима кључних појава и

дела српске књижевности 20. века, посебно у јужнословенском, балканском и европском

контексту.


Теоријска настава: Стилско-поетичка хетерогеност српске модерне (импресионизам,

натурализам, декаденција, симболизам, авангардни импулси). Поезија (Дучић, Ракић,

Пандуровић, Дис, Д. Марковић); Критика (Б. Поповић, Љ. Недић, Скерлић). Међуратна

књижевност (експресионизам и авангарда: Црњански, Винавер, Р. Петровић, Токин, Васиљев,

Богдановић, Манојловић, Васић, Краков, Настасијевић; дадаизам; зенитизам; надреализам).

Жанровски синкретизам, програми и манифести. Послератна поезија (Раичковић, Попа,

Павловић, Миљковић, Лалић, Христић, Симовић). Проза (Пекић, Киш, Павић, Д. Михаиловић,

Селенић). Драма: Симовић, А. Поповић, Д. Ковачевић. Критика и есејистика (И. Секулић, М.

Павловић, Ј. Христић, Љ. Симовић, И.В. Лалић), антологије (З. Мишић, М. Павловић, Л. Којен, Г.

Тешић, Р. Лазић).

Практична настава: Проза модерне, жанровске и стилске особености (Станковић,Ускоковић,

Милићевић, Секулић, Андрић). Међуратна проза и драма (Црњански, Петровић, Настасијевић,

Ристић). Проза Иве Андрића, Меше Селимовића.


Ј. Деретић, Пут српске књижевности, Београд, 1996, Поетика српске књижевности, Београд,

1997, Историја српске књижевности, Београд, 2002; Н. Милошевић, Роман М. Црњанског,

Београд, 1970; З. Константиновић, Увод у упоредно проучавање српске књижевности, Нови Сад,

1984; П. Палавестра, Историја модерне српске књижевности, Београд, 1986; Р. Вучковић,

Поетика хрватског и српског експресионизма, Сарајево, 1979, Модерни роман 20. века,

Сарајево, 2005; С. Пековић, Српска проза почетком 20. века, Београд, 1987; Б. Стојановић

Пантовић, Српски експресионизам, Нови Сад, 1998, Побуна против средишта, Панчево, 2006,

Распони модернизма, Нови Сад, 2011. Остала литература предвиђена силабусом.


19/102

Библијска књижевност



Услов:

Циљ предмета: Упознавање студената са књижевним и духовним аспектима Библије као Светог

Писма Старог и Новог Завета. То треба да омогући компетентније тумачење и разумевање

библијских текстова као темеља релационог читања књижевних дела, чији су аутори надахнути

библијском тематиком и мотивиком.

Исход предмета: Стицање способности студената да самостално вреднују литерарност и

заветност Библије и идентификују њено присуство у канонским књижевним делима светске и

српске (писане и народне) књижевности.

Садржај предмета: Теоријска настава: Подела старозаветних списа: Мојсијево Петокњижје;

историјске књиге, мудроносне књиге, пророчке књиге. Псалми Давидови, Књига о Јову , Књига

проповједникова, Пјесма над пјесмама; Књига пророка Исаије, Књига пророка Језекиља. Стари

Завет као икона Новога Завета. Господ Исус Христос Спаситељ као Логос и друга ипостас

Светотројичног Бога; подвижништво, Тајна покајања, тајна крштења, Свети Јован Претеча и

Крститељ; Христос и ученици, Христова Беседа на гори, Блаженства, Црква Христова;

фактографија, догма и тајна Светог Христовог Васкрсења, предања и откривења; домострој

спасења у савезу Бога и човека; новозаветни символи, параболе, алегорије, антитезе, метафоре,

антиметаболе, антономазије, перифразе. Посланице апостола Павла и њихова мисија. Библија у

делу Дантеа, Милтона, Гогоља, Достојевског, Т. Мана, М. Турнијеа, У. Ека. Логосност Светога

Писма у канону српске књижевности од равноапостолних светитеља Кирила, Методија и Светога

Саве до И. В. Лалића и Г. Петровића.

Практична настава: Вежбе, читање, истраживачки рад студената, усмени извештаји.

Литература:

1. Свето Писмо Старог Завета, прев. Ђ. Даничић, Београд, 1998.

2. Свето Писмо Новог Завета, прев. комисије Синода СПЦ, Београд, 1998.


1. Амфилохије Радовић: Историјски пресјек тумачења Старог Завјета, Никшић, 1996.

2. Н. Фрај: Велики кодекс. Библија и књижевност, прев. Н. Милић, Д. Кујунџић, Београд, 1985.

3. М. Радовић: „Време и мудрост у Књизи проповедниковој ”, Поља, Нови Сад, фебруар, 1979, бр.

240, стр. 22-26.

4. М. Миодраговић: „Проблем страдања по Књизи о Јову ”, Теолошки погледи, Београд, 1985, бр.

1-3, стр. 133-141.5. З. Косидовски: Библијске легенде, прев. Д. Перовић, Београд, 1965.

6. Јустин Поповић: Тумачење Светог Еванђеља по Матеју , Ваљево, 1979.

7. Господ говори: Свети оци тумаче Јеванђеље, Београд, 2004.


20/102

Стандардни српски језик 1



Услов:

Циљ предмета: Стицање основних знања из морфосинтаксе стандардног српског језика

Исход предмета: Овладавање граматичким устројством стандардног српског језика ради

успешнијег писменог и усменог изражавања.


Теоријска настава: Увод у морфосинтаксу: општа обележја граматичког система и типолошке

особености српског језика. Преглед и систематизација врста речи: класификациони критерији

(морфолошки и функционално-семантички); променљиве и непроменљиве врсте речи; прелазне

категорије – проблеми и недоумице. Именице – категоријална и функционална обележја;

специфичности и одступања у области падежних облика; предлошке конструкције. Систем

заменичких речи и употреба заменица, деиктичка/форичка функција облика то/ово/оно.Категоријална обележја придева; атрибутске именичке синтагме; одређени/неодређени вид

придева. Бројеви и бројне конструкције; проблем конгруенције на синтагматском и реченичном

нивоу. Категоријална обележја глагола; глаголски вид (секундарна перфектизација глагола);

глаголски род; глаголски облици за време и начин. Непроменљиве врсте речи: прилози,

реченични прилози, модалне партикуле. Системи падежа са прилошким значењем; Падежи са

објекатским значењем; Рекција глагола, именица и придева.

Практична настава: На часовима вежбања проверава се код полазника курса усвајање

програмског садржаја и упућује на релевантну литературу. Рад на различитим типовима текста са

примерима који илуструју поједине сегменте теоријске наставе.


Антонић, Ивана. Синтакса и семантика падежа у: Синтакса савременога српског језика. Проста

реченица. 2005.

Ивић, Милка. Лингвистички огледи. Београд: Просвета. 1983 (један рад из падежн

проблематике).

Ивић, Милка. О зеленом коњу . Нови лингвистички огледи. Београд: Словограф. 1985.

Клајн, Иван. Граматика српског језика. Београд: Завод за издавање уџбеника (2. део –

морфологија и синтакса). 2005.

Кликовац, Душка. О употреби показних речи у српском језику. Когнитивнолингвистичка

проучавања српског језика. Зборник радова. 2006: 125-141.

Mrazović, Pavica. Gramatika srpskog jezika za strance. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačkaknjižarnica Zorana Stojanovića. 2009.

Петровић, Владислава и Коста Дудић. Речник глагола са граматичким и лексичким допунама.

Нови Сад – Сарајево: Завод за издавање уџбеника – Свјетлост. 1989.

Поповић, Љубомир. Предлошки изрази у савременом српскохрватском језику. Наш језик, књ. I,

св. 3-4, 159-220.

Радовановић, Милорад и др. Српски језик на крају века. Београд: Институт за српски језик САНУ –

Службени гласник. 1996, 143–159.

Станојчић, Живојин. Морфологија, синтакса и фразеологија. Београд: Институт за српски језик

САНУ – Службени гласник. 1996.


21/102

Историја уметности од праисторије до рађања егејске цивилизације

Статус предмета: изборни


Услов:


Стицање основних знања о рађању цивилизације и уметности и развоју раних култура и

уметност као израз друштвеног устројства, култова и веровања.


Способност препознавања и временско-просторног лоцирања уметничких дела насталих у

различитим културама и њихово разумевање у контексту епоха и околности у којима су

настајала.


Теоријска настава: Преглед историје уметности од палеолита и неолита, преко примитивне

уметности, цивилизације старог Египта, месопотамских култура, Сумера, Акада, Асирије иВавилона, персијске државе, затим првих култура у егејском свету, претходница грчке уметности,

Крита и Микене, и рађање грчке цивилизације након дорске сеобе и њен одјек у сликарству ваза

и архајској скулптури и архитектури.


Општа дела/обавезна литература:

1. H. W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd (различита издања), 18-102;

2. Egipatska umetnost, ed. Kako prepoznati umetnost (=KPU), Beograd 1980;

3. Mesopotamska umetnost, KPU, Beograd 1980;

4.

B. Gavela, Istorija umetnosti antičke Grčke, Beograd 1982, 11-156.Проширена литература:

1.

W. Torbrugge, M. Backes, R. Dolling, Nastajanje Evrope, ed. Umetnost u slici (=UUSL), Rijeka

1978 (први део, о праисторији, посебно је објављен и књизи W. Torbrugge, Pradavna

Evropa, UUSL, Rijeka 1969);

2. T. G. E. Powell, Umetnost praistorije, ed. Svet umetnosti (=SU), Beograd 1970;

3. W. Westendorf, C. J. Du Ry, Visoke kulture starog svijeta, UUSL, Rijeka 1978 (први део, о

Египту, објављен је у књизи W. Westendorf, Drevni Egipat, UUSL, Rijeka 1969);

4. A. Godar, Umetnost Irana, Beograd 1965.


22/102

Ранохришћанска и средњовековна уметност Ислама и западне Европе



Услов:


Стицање основних сазнања о рађању ранохришћанске уметности у крилу Римског царства,уобличавању исламске културе и вишевековном развоју хришћанске уметности у западнојЕвропи посматрано кроз призму културе, политике и вере.


Способност препознавања и временско-просторног лоцирања уметничких дела насталих усредњовековним друштвима и њихово разумевање у контексту епоха и околности у којима сустварана.


Теоријска настава: Рађање хришћанске уметности, стварање исламске културе и стваралаштва иразвој хришћанске културе и уметности у западној Европи, почев од сеобе народа и такозваног«мрачног доба», преко епохе Каролинга, Салијевско-саксонске династије и отонскецивилизације, романике и готике и њихових израза у архитектури, скулптури и сликарству.


Општа дела/обавезна литература:

1. H. W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd (различита издања), 157-169, 184-282;

2. Islamska umetnost, ed. Kako prepoznati umetnost (=KPU), Beograd 1980;

3. Ž. Dibi, Umetnost i društvo u srednjem veku, ed. Clio, Beograd 2001;

4.

Romanika, KPU, Beograd 1980;5. M. Milani, E. Bakeski, Đoto, ed. Veliki majstori umetnosti, Beograd 1979.

Проширена литература:

1. K. Oto-Dorn, Islamska umetnost, ed. Umetnost u svetu (=UUSV), Novi Sad 1971, уводни део;

2.

E. Kubah, V. H. Elbern, Karolinška umetnost, UUSV, Novi Sad 1973, уводни део;

3. E. Kubah, P. Bloh, Romanička umetnost, UUSV, Novi Sad 1974, уводни део.

Погледати због добрих илустрација:

1. F. Gerke, Kasna antika i rano hrišćanstvo, UUSV, Novi Sad 1973;

2. D. Talbot-Rice, Islamska umetnost, ed. Svet umetnosti (=SU), Beograd 1968;

3. Ch. Schug-Wille, C. J. De Ry, Bizant i svijet Islama, Umetnost u slici (=UUSL), Rijeka 1978;4. P. Vercone, Od Teodoriha do Karla Velikog, UUSV, Novi Sad 1974;

5. M. Backes, R. Dolling, Rađanje Evrope, UUSL, Rijeka 1970;

6. B. Rupreht, Romanička skulptura u Francuskoj, Beograd 1975;

7. F. Souchal, H: H. Hofstatter, Evropski srednji vek, UUSL, Rijeka 1978;

8. A . Martindale, Gothic Art, ed. Thames and Hudson, London 1988.


23/102

Уметност ренесансе и маниризма



Услов:


Циљ предмета је упознавање студената са кретањима, различитостима и специфичностима упољу сликарства, скулптуре и архитектуре на територији Европе током 15. и 16. века


Способност препознавања и временско-просторног лоцирања једног уметничког дела, опуса једног уметника или групе уметника; разумевање дела у контексту времена у коме је настало;препознавање и интерпретирање основних карактеристика времена кроз анализу формално -стилских елемената; стицање способности мапирања и интерпретирања значења уметничкогдела.


Теоријска настава: Курс разматра уметност ренесансе и маниризма током 15. и 16. в. на тлуЕвропе. Тематизује обнављање интересовања за класичну античку уметност: људску фигуру, акт,портрет; представљање простора на слици: ваздушна и научна перспектива; теоријске поставкео сликарству Л. Б. Албертија и формирање перспективног модела као доминантног моделапредстављања у западноевропској уметности; мењање позиције уметника у складу са променомстатуса уметности од уметности као механичке вештине ка уметности као слободне вештине;појмове као што су висока ренесанса, геније, ремек-дело; ренесансу у северној Европи:сличности и разлике у односу на италијанску ренесансу; појам маниризма, дефинисањеманиризма у италијанској уметности и на северу Европе; проблематизује тумачења заснована наинтерпретативном моделу италијанске уметности, а у вези са уметношћу на северу Европе 15. и

16. в.


Општа дела/обавезна литература::

1. Janson, H.W; Istorija umetnosti, Beograd, 2005; (поглавља о ренесанси и маниризму)

2. Hartt, F.; History of Italian Renaissance Art, Painting, Sculpture

Documents

Spec. Predmeta Komparativna OAS