SOMATSKE ĆELIJE U MLEKU

Prof. dr Snežana Bulajić

KATEDRA ZA HIGIJENU I TEHNOLOGIJU NAMIRNICA ANIMALNOG POREKLA

ZNAČAJ

▪ Indikator prevalencije mastitisa u zapatima-pokazatelj zdravstvenog statusa mlečne žlezde –detekcija subkliničke forme mastitisa

▪ Indikator kvaliteta sirovog mleka

▪ Generalno, indikator higijenskih uslova dobijanja mleka

BROJ SOMATSKIH ĆELIJAengl. SOMATIC CELL COUNT - SCC

POJAM – SOMATSKE ĆELIJE

▪ PODELA PREMA POREKLU

A. ĆELIJE EPITELA VIMENA – ćelije pločastog epitela, ćelije žlezdanog epitela bez sekretorne funkcije, ćelije žlezdanog epitela sa sekretornom funkcijom

B. ĆELIJE KRVI – eritrociti, polimorfonuklearni leukociti, limfociti, monociti

a) merokrina sekrecija-sekretorna zrnca izlazeegzocitozom

b) apokrina sekrecija -sekret se izlučuje zajednos apikalnim delomcitoplazme

c) holokrina sekrecija -pri sekreciji propadačitava ćelija

NAČINI IZLUČIVANJA SEKRETA

MEHANIZAM OSLOBAĐANJA SOMATSKIH ĆELIJA U MLEKO

ĆELIJE EPITELA VIMENA

1) ĆELIJE PLOČASTOG EPITELA – izvodni mlečni kanal i spoljašni slojevi kože papila; najkrupnije ćelije prečnika do 55 µm

2) ĆELIJE ŽLEZDANOG EPITELA BEZ SEKRETORNE FUNKCIJE – mlečna cisterna i veći izvodni mlečni kanali; grupišu se u vidu cveta ili rozete

3) ĆELIJE ŽLEZDANOG EPITELA SA SEKRETORNOM FUNKCIJOM – veličine 10-30 µm; jedro ovalno, veliko, jednako obojene citoplazme gde se nalaze masne kapljice;slični ćelijama krvi sa izraženom hromatinskom strukturom – mogu se zameniti sa makrofagima

ĆELIJE KRVI

▪ POLIMORFONUKLERNI FAGOCITNI SISTEM – MIKROFAGI

▪ MONOJEDARNI FAGOCITNI SISTEM – MAKROFAGI

1) ERITROCITI

2) LEUKOCITI – 5 morfološki različitih tipova; funkcija –fagociti ili uloga u razvoju humoralnog imuniteta

2a) POLIMORFONUKLEARNI GRANULOCITI – veličine 9-12 µm, segmentirano jedro; većinom neutrofili

2b) LIMFOCITI – ćelije veličine 6-9 µm, nesegmentirano jedro intenzivnije obojeno, citoplazma ne sadrži granule

2c) MONOCITI – prečnika 12 µm, sa velikim, ugnutim jedrom

DRUGE FORME ĆELIJA

▪ PSEUDOPOLIMORFNI GRANULOCITI – MASNO DEGENERISANE EPITELNE ĆELIJE

▪ LANGHANSOVE ĆELIJE – VELIČINE PREKO 40 µm; MLEKO IZ VIMENA ZAHVAĆENOG TUBERKULOZNIM ILI BRUCELOZNIM PROCESOM

▪ EPITELOIDNE ĆELIJE – NE RAZLIKUJU SE OD MONOCITA

▪ NISENOVE KUGLE – LOPTASTI KONGLOMERATI RASPADNUTIH ĆELIJA

MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE I PROCENAT RAZLIČITIH LEUKOCITA U MLEKU IZ ZDRAVE I MASTITISOM ZAHVAĆENE MLEČNE ŽLEZDE RAZLIČITIH VRSTA

KARAKTERISTIKE i SASTAV SOMATSKIH ĆELIJA U MLEKU IZ ZDRAVOG VIMENA RAZLIČITIH ŽIVOTINJA

FAKTORI KOJI UTIČU NA PORAST BSĆ

▪ FAKTORI ODGOVORNI ZA MASTITIS – PATOGENI MIKROORGANIZMI, TOKSINI I OŠTEĆENJE TKIVA

▪ FIZIOLOŠKI FAKTORI – STADIJUM LAKTACIJE, RASA

▪ FARMAKOLOŠKI – VETERINARSKI LEKOVI

▪ STRESOGENI FAKTORI – PROMENA ISHRANE, LOŠI USLOVI TRANSPORTA, DRŽANJA, NEPRAVILNA MUŽA i TEHNIČKA NEISPRAVNOST MAŠINA ZA MUŽU

BROJ SOMATSKIH ĆELIJA I KVALITET MLEKA

▪ 100 000/ml - BROJ ĆELIJA U MLEKU IZ ZDRAVIH ČETVRTI VIMENA KRAVA

▪ POVEĆANJE BSĆ (>500 000/ml):smanjenje sadržaja masti, SMBM, κ-kazeina, αs-kazeina, vit B2 i C, a povećanje koncentracije bovinih serum albumina, IG, katalaze, kisele fosfataze, aril-esteraze, sadržaja hlorida i natrijuma, uz povećanje pH vrednosti mleka i električne provodljivosti mleka

VARIJACIJE U SASTAVU KRAVLJEG MLEKA U ODNOSU NA BSĆ

BROJ SOMATSKIH ĆELIJA U OCENI KVALITETA MLEKA

▪ REGULATIVA (EC) 853/ 2004

▪ PRAVILNIK O VETERINARSKO SANITARNIM USLOVIMA, ODNOSNO OPŠTIM I POSEBNIM USLOVIMA ZA HIGIJENU HRANE ŽIVOTINJSKOG POREKLA, KAO I O USLOVIMA ZA HIGIJENU HRANE ŽIVOTINJSKOG POREKLA (Sl. Glasnik RS, br. 25/11 i izmena 27/14)

▪ SIROVO KRAVLJE MLEKO NE SME DA SADRŽI VIŠE OD 400 000/ml* SOMATSKIH ĆELIJA

▪ * - geometrijski prosek tokom 3 meseca, sa bar jednim uzorkom mesečno

ODREĐIVANJE BROJA SOMATSKIH ĆELIJA U MLEKU

▪ SRPS EN ISO 13366-1:2010 Млеко- Одређивање броја соматских ћелија- Део 1: Микроскопска метода (референтна метода)

IZGLED MIKROSKOPSKOGPREPARATA

IZGLED SOMATSKIH ĆELIJA NA OBOJENOM PREPARATU IZ KRAVLJEG MLEKA

OSOBINE MLEKA

▪ SENZORNE OSOBINE – UTISAK O BOJI, UKUSU, MIRISU i KONZISTENCIJI

▪ BOJA – BELA BOJA SA ŽUĆKASTOM NIJANSOM

▪ UKUS – SLATKO SLAN, BEZ PRIMESA GORKOG ili KISELOG UKUSA

▪ MIRIS – KARAKTERISTIČAN ZA ŽIVOTINJSKU VRSTU

▪ KONZISTENCIJA - TEČNA

MANE MLEKA

▪ PRIMARNE MANE

▪ SEKUNDARNE MANE

Add a Slide Title - 5