PRIMENA SUNEVE ENERGIJE I ENERGIJE VETRA

- predavanje -

prof. dr Predrag Osmokrovidocent dr Edin Dolianin

mr Bojan Kovai

Dravni univerzitet u Novom Pazarumart 2014.

Pitanje energetskih izvora u budunosti

Jo uvek 1,5 milijardi ljudi u svetu nema pristup elektrinoj energiji, a oko 2,5 milijardi zavisi od biomase kao osnovnog izvora energije (drva za potpalu)

ENERGETSKO PITANJE

potpalu)

Problematika klimatskih promena

Nova mogunost trgovina CO2

Tzv. klasini (konvencionalni): - Fosilna goriva: nafta, ugalj, prirodni gas

Nuklearna energija

Obnovljivi i alternativni (hidroenergija, biomasa,

IZVORI ENERGIJE (1)

Obnovljivi i alternativni (hidroenergija, biomasa, geotermalna energija, energija vetra i sunca, energija plime, oseke i morskih talasa)

SVE VEA POTRANJA ZA ENERGIJOM !

Nedostaci klasinih: - ogranienost rezervi (posebno nafte), neravnomerna zastupljenost (dostupnost), uticaj na ivotnu sredinu (emisija GHG, klimatske promene)

Prednosti obnovljivih:- neiscrpni, svima dostupni, mali negativan uticaj na ivotnu sredinu, niski eksploatacioni trokovi

IZVORI ENERGIJE (2)

niski eksploatacioni trokovi- indirektno: razvoj ruralnih podruja, razvoj domae industrije, poveanje zaposlenosti, nauno-tehnoloki razvoj, energetska bezbednost i nezavisnost

Moderna finansijska teorija: ne stavljajte sva jaja u jednu korpu diverzifikacija energetskih izvora

Suneva energija

POTREBA ZA RAZVOJEM NOVIH TEHNOLOGIJA(1)

POTREBA ZA RAZVOJEM NOVIH TEHNOLOGIJA(2)

Suneva energija

SOLARNI FOTONAPONSKI PANELI (1)

Fotonaponski paneli (solarni fotovoltaini paneli) su ureaji koji sadre solarne elije u kojima se vri direktna transformacija suneve svetlosti u elektrinu energiju. U svetu i kod nas se odomaila upotreba termina PV paneli (Photovoltaic). Energija se dobija kada zrak svetlosti pobudi elektrone u diodama solarnih elija.

Podruje primene solarnih panela je ogranieno, s relativno malom Podruje primene solarnih panela je ogranieno, s relativno malom snagom koja se dobija iz PV panela. Meutim, njihova primena se iri, tako da polako istiskuju manje agregate, a negde su ih potpuno istisnuli.

U pojedinim sluajevima neophodno je i dodatno elektro napajanje, pa se tako prema nainu primene mogu podeliti

na:

1. Primena bez dodatnog elektro napajanja

2. Primena uz dodatno elektro - napajanje

SOLARNI FOTONAPONSKI PANELI (2)

Fotonaponski panel (PV panel) dobija energiju tako to zrak svetlosti pobudi elektrone u diodama solarnih elija. Sa PV panela elektrina energija se dovodi u kontroler (Charge Controller), zatim u akumulator (Battery system) odakle je mogu koristiti potroai jednosmerne struje ili se preko invertora/pretvaraa (Inverter) ta jednosmerna struja pretvara u naizmeninu za potrebe domainstava ili komercijalnu potronju. Ukoliko postoji mogunost isporuke elektrine energije u distributivnu mreu potrebno je ugraditi i odgovarajue brojilo.ugraditi i odgovarajue brojilo.

Pojedine elije se slau i povezuju u vee celine s ciljem osiguranja odgovarajueg napona i struje za razliite aplikacije. Paralelno sloene daju veu elektrinu energiju, dok serijski spojene ostvaruju vii napon.

SOLARNA ELIJA STRUKTURA

Stepen korisnog Stepen korisnog dejstva: 12-21 %

SOLAR

On-grid = prikljueno na mreu

Off-grid = za sopstvene potrebe

PV OFF I ON GRID

PV u Nemakoj: kapacitet i snabdevanje elektrinom energijom 1990.-2009.

Installed capacity and energy supply from photovoltaic installations in Germany 1990 - 2009

4,000

4,500

5,000

5,500

6,000

6,500

6,000

7,000

8,000

9,000

10,000Electricity supply [GWh]

installed capacity [MWp]

11

6,2

00

4,4

20

313

556

1,2

82

2,2

20

3,0

75

1 2 3 6 811 16 26 32

42 6476 162

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

4,000

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

[MW

p ]

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

[GW

h]

Source: BMU-KI III 1 according to Working Group on Renewable Energies-Statistics (AGEE-Stat); Image: BMU / Bernd Mller; all figures provisional

PV moduli trend opadanja cene

PRIMENA U ZGRADARSTVU

aktivna/pasivna

Prirodna ventilacija

+ ventilator po potrebi

aktivna/pasivnasolarna energija

Primena PV:

Zgrade/objekti

SOLARNI FOTONAPONSKI PANELI (3)

Zgrade/objekti

(za sopstvene potrebe) off-grid

Elektrane on-grid

SOLARNI KONCENTRATORI (1)

Tipovi koncentratora solarne enerije:

Cilindrino-parabolini

Heliostati

Tanjirasti

Cilindrino-parabolini

SOLARNI KONCENTRATORI (2)

Heliostati

SOLARNI KONCENTRATORI (3)

Tanjirasti

SOLARNI KONCENTRATORI (4)

TOPLOTNI SOLARNI KOLEKTORI (1)

Ovi sistemi predstavljaju ist, neujan i skoro besplatan nain zagrevanja sanitarne vode. Naime, u ovim sistemima energija sunevih zraka zagreva sanitarnu vodu koja se nalazi u kolektorima. Na ovaj nain se moe pokriti ak i do 70% godinjih potreba za sanitarnom vodom domainstva, pri emu nema isputanja produkata sagorevanja u okolinu, niti zagaivanja okoline, zbog ega ostvaruju znaajnu redukciju emisije CO2.

Koliina energije koju dobije solarni termalni sistem zavisi od njegovog poloaja prema Suncu i godinje suneve iradijacije. Godinja suneva iradijacija se izraava u kWh/(ma) i predstavlja ukupnu koliinu energije koja sa Sunca stigne na neku povrinu. Solarna iradijacija zavisi od geografske irine, trajanja dana, ugla sunevog zraenja, nagiba kolektora i dr. Na naem podruju iradijacija je znatno vea nego u Austriji i Nemakoj, koje prednjae u korienju solarne energije za zagrevanje vode.

Najvaniji deo solarnog termalnog sistema je kolektor.

Kolektori su najvaniji deo solarnog termalnog sistema, i dele se na:

1. Panelne (ploaste) - Radni medijum, najee voda, prolazi kroz bakarne cevi, smetene u aluminijumsko kuite, koje je sa gornje strane pokriveno termoizolacionim staklom. Ispod cevi se nalazi termoizolacija adekvatne debljine.

2. Vakuumske - Kolektori se sastoje od staklenih cevi. U svakoj od njih se nalazi staklena cev znatno manjeg prenika kroz koju protie voda. Zraci prolaze kroz veu cev, kroz

TOPLOTNI SOLARNI KOLEKTORI (2)

kroz koju protie voda. Zraci prolaze kroz veu cev, kroz visoko apsorbujui sloj ue cevi i zagrevaju radni medijum. Ostali dio svetlosti se odbija o refleksnu povrinu poleine cevi i, takoe, zagreva radni medijum. Izmeu spoljne i unutranje cevi je vakuum.

3. Plastine - Izrauju se od plastinih cevica. Ove cevice su tamne boje, sunevi zraci prolaze kroz njih i greju vodu koja se nalazi u njima. Plastini materijali su dobri termoizolatori, a relativno je mala povrina cevice koja odaje toplotu. Elastinost materijala spreava pucanje kolektora, ak i pri temperaturama niim od nule.

TOPLOTNI SOLARNI KOLEKTORI (3)

kolektor

topla voda

TOPLOTNI SOLARNI KOLEKTORI (4)

kontroler

pumpa

ekspanzioni sud

izmenjivatoplote

rezervoar

hladna voda

Ekonomske prednosti ugradnje i korienja solarno termalnih sistema zavise od specifinog sistema, kao i od trokova goriva za prethodno korieni sistem grejanja. U primeru koji je dat u narednoj tabeli pretpostavljeno je da je za grejanje vode prethodno koriena elektrina energija.

Kalkulacija uteda korienjem solarnih termalnih sistema (STS)

Panelni STS Panelni Grejanje bazena

Upotreba Hotel (20 soba) Porodina kua Bazen 120m2

TOPLOTNI SOLARNI KOLEKTORI (5)

Upotreba Hotel (20 soba) Porodina kua Bazen 120m

Povrina kolektora 20 m2 2m2 50 m2

Investicija 12,000 EUR 1,100 EUR 5,000 EUR

Potronja energije bez STS 17,100 kWh/a 1,700 kWh/a 22,500 kWh/a

Energetski trokovi 1710 EUR/a 170 EUR/a 2,250 EUR/a

Proizvodnja solarne energije 12,600 kWh/a 1,120 kWh/a 22,500 kWh/a

Uteda energetskih trokova 1,260 EUR/a 110 EUR/a 2,250 EUR/a

Period povraaja investicije 10 godina 10 godina 2 3 godine

1. Moderna i efikasna tehnologija

2. Tehnologija koja ne teti ivotnoj sredini

3. Manja zavisnost od javne elektromree

Razlozi za primenu:

TOPLOTNI SOLARNI KOLEKTORI (6)

4. Sistem koji radi praktino bez odravanja

5. Laka nadogradnja i proirenje sistema, npr. za zagrevanje prostora

6. U odnosu na klasian bojler, nije potrebno ekati na pripremu tople vode, rezerva je dovoljna

7. Na lokacijama gde je slabija elektromrea, omoguava prikljuenje i dodatnih klima ureaja, usled uteene energije.

Broj sunanih sati u Srbiji: 2000 sati (sever, severozapad) - 2300 sati(jug)

Prosena godinja vrednost globalnog zraenja za horizontalnu povrinu: 1294 (sever) i

SUNEVA ENERGIJA POTENCIJAL U SRBIJI (1)

povrinu: 1294 (sever) i1578 (jug) [kWh/m2]

Prosena dnevna energija globalnog zraenja na horizontalnu povrinu: 1,1-1,4 na severu i 1,6-1,8 na jugu (decembar-januar) i do 3,70 (mart), leti 5,70 na severu i 6,90 na jugu [kWh/m2]

Poreenje sa Nemakom

SUNEVA ENERGIJA POTENCIJAL U SRBIJI (2)

Ukupno godinje zraenje na horizontalnu povrinu [KWh/m2/g]

SUNEVA ENERGIJA POTENCIJAL U SRBIJI (3)

ENERGIJA VETRA (1)

Vetar je jedan od najstarijih izvora energije, besplatan i neiscrpan. Zbog rasta cena energije iz fosilnih goriva, kao i iscrpljivanjem poznatih izvora, energija vetra ponovo dobija na znaaju. Vetar nastaje kao posledica razlika u atmosferskim pritiscima, koje su uzrokovane nejednakim zagrevanjem vazdunih masa.

Za dobijanje elektrine energije koriste se vetroturbine, koje kinetiku energiju vetra pretvaraju u mehaniku energiju. Mehanika energija preko reduktora dolazi do vetrogeneratora, koji zatim vri pretvaranje mehanike reduktora dolazi do vetrogeneratora, koji zatim vri pretvaranje mehanike u elektrinu energiju, koja se zatim preko transformatora povezuje na elektromreu. Transformator je mesto razgranienja nadlenosti vlasnika vetroelektrane i kompanije koja je vlasnik elektromree.

Zbog promenljivosti snage vetra, javlja se neravnomernost u dobijenoj energiji, koja se umanjuje izgradnjom vie elektrana vezanih u sistem sa samo jednim izlaznim transformatorom. Ovakvi sistemi se popularno zovu farme vetroelektrana.

Farme vetroelektrana se mogu graditi u priobalnom plitkom moru (off-shore) ili na kopnu (on-shore). Prostorni raspored vetroagregata u okviru vetroelektrane zavisi od konfiguracije terena i dominantnog pravca duvanja vetra. Iskorienje energije vetra kod turbina koje su sada u

ENERGIJA VETRA (2)

duvanja vetra. Iskorienje energije vetra kod turbina koje su sada u upotrebi kree se u rasponu od 25% do 45%.

Elektrina energija proizvedena u vetroagregatu je oko 0,05 EUR/kW pri srednjoj godinjoj brzini vetra od 6 m/s i neto je via od one dobijene iz fosilnih goriva, pa ipak investicije u vetrogeneratore zauzimaju vie od 20% EU investicija u proizvodnju elektrine energije. Prosean EU vetroagregat proizvodi oko 1000 kWh/m2/god. Inae, na nivou istone Evrope cena vetroelektrane ne prelazi 6000 EUR za kW instalisane snage.

ENERGIJA VETRA (3)

1. Hub controller2. Pitch cylinder3. Main shaft4. Oil cooler5. Gearbox6. VMP-Top control

with converter7. Parking break8. Service crane

V80 - 2.0 MW

ENERGIJA VETRA (4)

8. Service crane9. Transformer

10. Blade hub 11. Blade bearing12. Blade13. Rotor lock system14. Hydraulic unit15. Hydraulic shrink disc16. Yaw ring17. Machine foundation18. Yaw gears

ENERGIJA VETRA (5)

14

16

18

20

22

24

26

28

30

-5

0

5

10

15

20

25

Temperature at 40m

Temperature at 2m

Temperature [oC]

Merenje brzine vetra

ENERGIJA VETRA (6)

0 5 10 15 20 25

0

2

4

6

8

10

12

-30

-25

-20

-15

-10

-5Temperature [oC]

Hot wire anemometerCup anemometer

Wind Speed [m/s]

Problemi u vezi sa smrzavanjem opreme i brzinom vetra manjom od

ENERGIJA VETRA (7)

500

600700

800900

P(V

) -

(k

W)

P=/2*Cp*A*v3 = snaga vetra, = gustina vazduha (kg/m3)Cp = koeficijent snageA = povrina diska rotora, v3 = brzina vetra

ENERGIJA VETRA (8)

0100

200300

400500

0 10 20 30V - wind speed at hub height - (m/s)

P(V

) -

(k

W)

Kriva snage (Vestas V-52 850 kW)

On-shore (na kopnu) Off-shore (u moru)

ENERGIJA VETRA (9)

ENERGIJA VETRA (10)

Ukupni realni tehniki potencijal procenjen je na oko 0,2 Mten

na bazi meteorolokih merenja na visini od 10 m

1300 W; 2300 GWh

ENERGIJA VETRA POTENCIJAL U SRBIJI (1)

1300 W; 2300 GWh

Nizak stepen iskorienja (20-40 %)

Trenutno nema izgraenih kapaciteta (vetroparkovi); privatne inicijative projekti

Male vetrenjae (individualna domainstva, izolovani objekti)

Rue vetrova u Vojvodini

ENERGIJA VETRA POTENCIJAL U SRBIJI (2)

Poreenje sa NemakomENERGIJA VETRA POTENCIJAL U SRBIJI (3)

Novi rekord (preliminarne cifre): 2009. 36 GW novih kapaciteta UKUPNO 157 GW uprkos svetskoj finansijskoj krizi rast od 30 %.

Prednjae Kina i SAD sa 12 GW i 10 GW novoinstalisanih kapaciteta

Vetroelektrane danas pokrivaju 2 % svetske potranje za elektrinom energijom

Male vetroelektrane

ENERGIJA VETRA (11)

Male vetroelektrane- veliki potencijal (na krovu svake kue u Evropi 1 milion W za

elektrinu energiju domainstava); relativno skupo- mogunost korienja hibridnih sistema (vetar, sunce, toplotne

pumpe)- potrebno je usavriti standarde- u 2008. preko 3500 malih vetroelektrana je instalirano u SAD- krajem 2009. 400 000 malih vetroelektrana snabdevalo je 300 000

porodica (oko 1,5 miliona ljudi) u ruralnim krajevima Kine

2000

2500

3000

3500MW

15%

20%

Energija vetra u Danskoj: kapacitet i udeo u snabdevanju elektrinom energijom

42

0

500

1000

1500

2000

1980 '85 '90 '95 '00 '05 '08

0%

5%

10%

Wind Power Capacity [MW]

Wind Power: Share of Domestic Electricity Supply

Razvoj energije vetra u Nemakoj 1990.-2009.

Development of wind energy use in Germany 1990 - 2009

37,8

09

40,5

74

30,7

10

27,

229

25,5

09

39,

713

30,000

35,000

40,000

45,000

EEG: April 2000

EEG:August 2004

EEG:January 2009

4325

,509

18,7

13

15,7

86

10,5

09

7,55

0

5,52

8

4,4

89

2,96

6

2,03

2

1,50

0

909

600

275

100

71

0

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

[GW

h]

StrEG: Act on the Sale of Electricity to the Grid; BauGB: Construction Code; EEG: Renewable Energy Sources Act;Source: BMU-KI III 1 according to Working Group on Renewable Energies-Statistics (AGEE-Stat); Image: H. G. Oed; all figures provisional

April 2000

StrEG: January 1991 - March 2000

Amendment to BauGB: November 1997

Energija vetra globalna rasprostranjenost

44 Izvor: WWEA

Energija vetra: razvoj i prognoza

45Izvor: WWEA

Energija vetra: radna mesta

46Izvor: WWEA

Energija vetra ekonomska korist: primer Navare (panija)

41 kompanija iz ove oblasti radi u Navari

36 kompanija ima sedite u Navari

28 kompanija se preovlaujue bavi OIE

11 kompanija izvozi u druge zemlje

47

Podaci za 2007.

11 kompanija izvozi u druge zemlje

28% EU; 24% Azija; 23% SAD&Kanada

3265 radnih mesta

Energija vetra uticaj na ivotnu sredinu

Vizuelni efekat

Buka (na rastojanju 300 m od vetroturbine snage 1 MW nivo zvuka je oko 45 dB(A))

Ptice, slepi mievi i dr.

48

Ptice, slepi mievi i dr.

Zauzimanje zemljita (1-3%)

Prihvatljivost od strane javnosti

Neophodno struno uraditi studiju uticaja na ivotnu sredinu

bjavljena u Slubenom glasniku EU 5. juna 2009.g.; stupila na snagu 25. juna 2009.g.

Treba da bude transponovana u nacionalna zakonodavstva drava lanica do decembra 2010.g.

Direktiva je deo Zakonodavnog paketa o klimi i energiji

DIREKTIVA O OIE 2009/28/ (1)

Direktiva je deo Zakonodavnog paketa o klimi i energiji usvojenog od Saveta EU 6. aprila 2009.g. Paket sadri:

- Uredbu o smanjenju emisije 2 iz lakih vozila- Direktivu o OIE- Direktivu emi trgovine emisijom- Direktivu kvalitetu goriva- Direktivu prikupljanju i skladitenju ugljenika- Odluku o zajednikim naporima

Direktiva zahteva od drava lanica da objasne kakonameravaju da postignu OIE 2020 ciljeve

Nacionalni akcioni planovi za OIE (formular objavljen 30. juna 2009.g.) rok za drave lanice da ga dostaveEvropskoj komisiji bio je jun 2010.g.

DIREKTIVA O OIE 2009/28/ (2)

Predstavljanje mera za savladavanje administrativnih barijera, obuke, prikljuenja na mreu, zajednikih projekata, unapreenja svesti svesti, razvoja politike i dr.

Drave lanice e postaviti sektorske ciljeve: elektrina energija, grejanje i hlaenje, transport

20%

25%

30%

35%

40%

45%

UDEO OIE U POTRONJI FINALNE ENERGIJE 2006.

13%

0%

5%

10%

15%

20%

Zakon o energetici Povlaeni proizvoai elektrine energije Povlaeni proizvoai toplotne energije Razrada/definisati drugim aktima

Strategija razvoja energetike do 2015.g. (nova u izradi)

ENERGETSKA POLITIKA SRBIJE (1)

izradi) Unapreenje energetske efikasnosti i ire korienje

obnovljivih izvora energije (OIE) prioriteti

Program ostvarivanja Strategije (do 2012.g.) 15 modula, ukljuujui energetsku efikasnost i OIE

Podzakonska akta (uredbe, pravilnici, uputstva i dr.)

SOLAR - Uredba

Veliina solarne elektrane

(MW)

Feed In tarifa

(c/kWh)

Ukupan kapacitet

(MW)

4a objektima do 0,03 20,66 2

4a objektima od 0,03 do 20,941-9,383*P 2

Uredba o uslovima za sticanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova:

Definicije obnovljivih izvora; Kogeneracija je ukljuena

ENERGETSKA POLITIKA SRBIJE (2)

4a objektima od 0,03 do

0,520,941-9,383*P 2

4a zemlji preko 0,5 16,25 6

P - kapacitet elektrane izraen u MW

Ugovor sa EPS-om na 12 godina Povratak investicije od 5 do 7 godina Podsticanje postavljenja solarnih elektrana na krovovima Maksimalno 10 MW: 2 + 2 MW na objektu + 6 MW na tlu -

Garancija da e energija za tu snagu moi da bude otkupljena

Vetar: 9,5 c/kWh

ENERGETSKA POLITIKA SRBIJE (3)

Procena potencijala trita termosolarne opreme po sektorima

Sektor Priprema tople vode

(miliona litara godinje)

Povrina kolektora

(m2)

Procenat (%)

Turizam 302,24 12.739,25 0,56

Zdravstvo 666,84 28.106,85 1,24

Postojei objekti 48.632,45 2.049.840,00 90,5

Novi objekti (2009.-2018.) 4.138,37 174.430,86 7,70

Ukupno 53.739,90 2.265.116,96 100%

ENERGETSKA POLITIKA SRBIJE (4)

Projekcija upotrebe solarne energije u elektroprivredi

intenzivni scenario umereni scenario

Institucije:

Ministarstvo zadueno za oblast energetike Ministarstva zaduena za oblast ivotne sredine, prostornog planiranja i graevinarstva

Ministarstvo zadueno za oblast nauke i tehnolokog

ENERGETSKA POLITIKA SRBIJE (5)

Ministarstvo zadueno za oblast nauke i tehnolokog razvoja

gencija za energetiku Lokalne samouprave Privredne komore Inenjerska komora Srbije Regionalni centri za

Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice jugoistone Evrope, jul 2006.g. prihvaena je obaveza primene direktiva koje za cilj imaju poveanje korienja OIE, i to:- Direktive 2001/77/EZ o promovisanju proizvodnje elektrine energije iz obnovljivih izvora energije na unutranjem tritu energije i- Direktive 2003/30/EZ o promovisanju korienja biogoriva i drugih goriva iz obnovljivih izvora energije u sektoru transport

UNARODNE OBAVEZE SRBIJE

goriva iz obnovljivih izvora energije u sektoru transport

Zakon o potvrivanju Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, septembar 2007.g.- Srbija pripada ne-Aneks 1 zemljama; mogunost korienja mehanizama istog razvoja (CDM)

Preispitivanja posledica havarije u Fukuimi i Arapskog prolea 2011 na energetsku politiku iri aspekti

Globalna potronja primarne energije porasla je 2010. za 6 % u odnosu na 2008., a emisija CO2 za 5 % (IEA)

Proizvodnja elektrine energije iz fotonaponskih elija (PV) ima stopu rasta 50-60 % na godinjem nivou; kada je u pitanju

POLITIKA OIE U SVETU (1)

stopu rasta 50-60 % na godinjem nivou; kada je u pitanju rezidencijalni sektor, ona moe postati najjeftinija tehnologija u narednim godinama

Razvoj OIE u ne-aneks 1 zemljama (zemljama u razvoju) moe biti bri nego to danas predviaju razni scenariji

Trokovi predstavljaju samo jedan parametar da li je triterazvijeno i kako funkcioniu poslovni modeli jeste od znaaja za veu primenu OIE

POLITIKA OIE U SVETU (2)

U izvetaju IPCC (2011.) se navodi da bi 2050. 77 % svetske potranje za energijom moglo da se zadovolji iz OIE

U cilju privlaenja investicija, nacionalne i meunarodne politike u ovoj oblasti treba da budu odlune, ali i fleksibilne

U periodu 2008.-2009. od 300 GW novih kapaciteta za proizvodnju elektrine energije, 140 GW bilo je iz sunca i vetra

U 2008. 12,9 % globalne energetske proizvodnje iz OIE

Distributivna infrastruktura treba da se proiri

OIE mogu da pomognu u socijalnom i ekonomskom razvoju, posebno zemljama u razvoju (npr. primenom solarne energije za grejanje tople vode i u suarama)

Oekuje se dalje poveanje konkurentnosti OIE i kada je cena kotanja u pitanju

U 2010. udeo OIE u globalnoj potronji finalne energije 16 %, a u predatoj elektrinoj energiji 20 %

U 2010. u Nemakoj instalirano vie PV kapaciteta, nego u itavom svetu 2009. godine; trite PV u Japanu i SAD skoro duplirano u odnosu na 2009.

Ukupno uzevi, najvie novih kapaciteta u energiji vetra, zatim slede

POLITIKA OIE U SVETU (3)

Ukupno uzevi, najvie novih kapaciteta u energiji vetra, zatim slede hidroelektrane i PV; ipak, u Evropi je prvi put instalirano vie PV kapaciteta nego vetroelektrana

Glavni pokreta veeg korienja OIE je politika u sektoru; zakljuno sa poetkom 2011. 119 drava je usvojilo neki oblik cilja ili podsticaja za OIE na nacionalnom nivou; vie nego duplo u poreenju sa 2005. (55 drava); vie od pola tog broja su drave u razvoju

Sistem podsticajnih otkupnih cena (feed-in tariff) najzastupljenijioblik podsticaja proizvodnji elektrine energije iz OIE

Investicije u OIE u 2010. dostigle 211 milijardi USD, to je za oko treinu vie nego u 2009. (160 milijardi USD) i vie od 5 puta vie nego to je investirano 2004. godine

POLITIKA OIE U SVETU (4)

Kina je privukla 48,5 milijardi USD, odnosno vie od treine ukupnog iznosa; investicije, unapreenje politike, trendovi na tritu i proizvodnja su u usponu i u drugim zemljama u razvoju

Razvijene zemlje jo uvek prednjae u investicijama u male projekte proizvodnje elektrine energije i u istraivanju i razvoju Nemaka, Italija i SAD lideri

Oko etvrtina globalnih kapaciteta za proizvodnju el. Energije je iz OIE, najvie je hidroelektrana; u zemljama u razvoju je vie od pola; 2010. su PV kapaciteti instalirani u preko 100 zemalja

Pet vodeih zemalja u pogledu kapaciteta za proizvodnju el. energije iz OIE (bez hidroelektrana) u 2010. su SAD, Kina, Nemaka, panija i Indija

POLITIKA OIE U SVETU (5)

Kina je svetski lider u instaliranim vetroelektranama i toplotnim solarnim kolektorima (za PTV) i vodei svetski proizvoa el. energije iz hidroelektrana u 2010.; 2010. u Kini je prikljueno na mreu oko 29 od 152 postojea GW kapaciteta OIE (za 13 % vie u odnosu na 2009.)

OIE u Kini 2010.: 26 % ukupno instaliranih kapaciteta za proizvodnju el. energije, 18 % od proizvedene el. energije, vie od 9 % predate finalne energije

U prvom polugoditu 2011. u Nemakoj su postrojenja zaproizvodnju elektrine energije iz vetra i sunca (PV) proizvela 57,3 milijarde kWh ili oko 20,8 % ukupnepotronje elektrine energije; cilj Nemake je da do 2020. zadovolji 35 % ukupne potronje elektrine energije iz OIE

POLITIKA OIE U SVETU (6)

Nemake fotonaponske (PV) elektrane proizvele su 22 GWh (svetski rekord) elektrine energije ekvivalent 20 nuklearnih elektrana u punom kapacitetu u podnevnimsatima 25. i 26. maja 2012., to je bilo oko 50 % nacionalnih potreba za elektrinom energijom

Broj drava koje koriste energiju vetra za proizvodnju elektrine energije se u prvoj polovini 2011. poveao na 86. U tom trenutku ukupan instalisani kapacitet vetrogeneratora u svetu preao je 200 GW i proizvodio je 430 TWh godinje, to je odgovaralo 2,5 % svetske potronje elektrine energije.

POLITIKA OIE U SVETU (7)

potronje elektrine energije.

Na svetskim energetskim forumima iznesena su miljenja da je, ve sa tehnologijama raspoloivim danas, mogue u 100% iznosu obezbediti snabdevanje energijom irom sveta.

30. maja 2012. u indijskoj dravi Tamil Nadu 36% elektrine energije dobijeno je iz vetra, kao i 30% vrnog optereenja(peak load). To pokazuje da vetroenergija moe imati znaajan udeo u mrenom balansiranju. Vrno optereenje bilo je 9475 MW, od toga iz vetra 3469 MW.

Poinjui od nule, Saudijska Arabija planira da u sledeih

POLITIKA OIE U SVETU (8)

Poinjui od nule, Saudijska Arabija planira da u sledeih dve decenije instalira neverovatnih 54000 MW za proizvodnju elektrine energije iz OIE. Takoe, cilj je da jednu etvrtinu svojih potreba za elektrinom energijom zadovoljavaju iz suneve energije, razvijajui, pritom, svoju industriju OIE. Inicijalni programski ciljevi su: CSP (Concentrating Solar Power) 25000 MW, Solar PV 16000 MW i vetar 9000 MW.

Nemake PV elektrane proizvele su svetski rekordna 22 GWh, u podnevnim asovima petka i subote. Ta 22 GWh isporuenih nacionalnoj elektromrei u subotu (26. maj 2012.) predstavlja skoro 50% podnevnih nacionalnih potreba za elektrinom energijom.

Globalne investicije u elektrinu energiju i goriva iz OIE poveane su 17% do novog rekorda od 257 milijardi USD u 2011. Od toga u zemljama u razvoju investirano je 35%, a u razvijenim dravama 65% od ukupnih investicija.

POLITIKA OIE U SVETU (9)

investicija.

Jedna od dominantnih karakteristika OIE slike u 2011. bio je pad trokova vezanih za tehnologiju. Tako je cena PV modula pala oko50%, a cena vetroturbina za kopnene (on-shore) vetroelektrane oko10%. Te promene pribliavaju ove dve vodee OIE tehnologije konkurentnosti sa fosilnim gorivima, kao to su ugalj i gas.

Druga karakteristika bilo je slabljenje podrke obnovljivim izvorima energije u politici u mnogim razvijenim dravama. To je uzrokovano veim pritiskom, posebno u Evropi, i zakonodavnim zastojem u Kongresu SAD.

Prema izvetaju iz 2012. amerike Nacionalne laboratorije za obnovljivu energiju (NREL), proizvodnjom elektrine energije iz OIE uz pomo tehnologija komercijalno raspoloivih danas, zajedno sa vie fleksibilnim elektroenergetskim sistemima, moe se zadovoljiti 80% amerikih potreba za elektrinom energijom u 2050. Izvetaj pokazuje da e 80% cilja zahtevati instaliranje od 439 GW

POLITIKA OIE U SVETU (10)

pokazuje da e 80% cilja zahtevati instaliranje od 439 GWvetroenergetskih kapaciteta u 2050., u poreenju sa samo 50 GW instaliranih danas.

U sredu 5. septembra 2012. 55 % elektrine energije u junoj Australiji dolo je iz vetroelektrana. Rekord od 85,5 % vrnog optereenja postignutog iz vetroenergije dogodio se u ranim asovima u ponedeljak 3. septembra 2012.

SOLARNA PV ELEKTRANA (1)

AEE: Beograd (E Rade Konar), Kula, Varvarin fotonaponski (PV) paneli;Srednja tehnika kola u Varvarinu prvasolarna elektrana u Srbiji prikljuena na mreu (18. mart 2011.) !

Donacija panije Varvarin, Kula, Beograd

SOLARNA PV ELEKTRANA (2)

Srednja tehnika kola u Varvarinu prva solarna elektrana u Srbiji prikljuena na mreu (18. mart 2011.) !

SOLARNA PV ELEKTRANA (3)

Zima 2012. (februar), Tehnika kola u Kuli,Solarna elektrana

Posveenost ljudi

Razliite optine u Pomoravlju

SOLARNI TOPLOTNI KOLEKTORI PRIMERI

Stambeno-poslovni objekat u Novom Sadu projektovano 2011.

PRIMERI IZ PRAKSE (1)

FOTONAPONSKI PANELI

Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu, solarni PV paneli 10 kW, instalirano25. oktobra 2011.

PRIMERI IZ PRAKSE (2)

Dravni univerzitet u Novom Pazaru, solarna PV elektrana, 10 kWe, instalirano 2013.

PRIMERI IZ PRAKSE (3)

Opta bolnica u Zrenjaninu, toplotni solarni kolektori

- Neto korisna energija(minimalno):

267740 kWh godinje

PRIMERI IZ PRAKSE (4)

267740 kWh godinje

- Smanjenje emisije CO2:67335,4 kg godinje

INOVATIVNOST NOVI PRISTUP (1)

Javni solarni punja za mobilne telefone, studentska inicijativa

Projekat Buenje Lida, Veliko ratno ostrvo, studenti Fakulteta primenjenih umetnosti iz Beograda

INOVATIVNOST NOVI PRISTUP (2)

Beograda

Plasman meu10 najboljih u Evropi (Lafarge Invention Awards 2010)

INOVATIVNOST NOVI PRISTUP (3)

Awards 2010)

Gradska biblioteka u Tulunagunu (Indonezija), mlade arhitekte iz Beograda

INOVATIVNOST NOVI PRISTUP (4)

ZasenenjeKrov i fasada

RefleksijaBoje na fasadi

Regulisanje temperatureHVAC i podzemne vode

ProvetrenostPrirodno i vetako provetravanje

OsvetljenostPrirodna i vetaka osvetljenost

MobilnostLift i stepenice

Materijali

Elektrina energijaPV moduli

Solarna energana u Badnjevcu patentno reenje

- Zapreminski kapacitet akumulatora: 450 kWh/m3- maksimalna do koje se

INOVATIVNOST NOVI PRISTUP (5)

- maksimalna do koje se zagreva akumulaciona masa: 800 oC- Toplotni gubici manji od 6 % na godinjem nivou- novembar: 156,7 MWh; januar: 390,8 MWh

PRIMERI IZ PRAKSE (5)

Poslovni objekat u KuevuKliniki centar Vojvodine, Novi Sad

Stambeni objekat vila Jelena, Zlatibor

Hotel u Austriji

PRIMERI IZ PRAKSE (6)

Hurcal Overa, Almerija, panija (1,2 MW)Stouk, Engleska

Krov hotela, G. de Bergued (Barselona)

Ruralna elektrifikacija, Benin

PRIMERI IZ PRAKSE (7)

Bazna stanica za mobilnu telefoniju Podkraj, Slovenija

Jagodina, zagrevanje tople vode i bazena

Solarni rotilj

I...

STOKHOLM EVROPSKA ZELENAPRESTONICA 2010.

Poetak 1960-tih godina

Poboljanje energetske efikasnosti

Od 188 do 88 kwh/m2,god

Energetski sistem i snabdevanje

PV paneli PV paneli

Bolje korienje sistema daljinskog grejanja

Smanjenje potreba za energijom

Energija iz otpada (biogas)

POVELJA GRADONAELNIKA

:

() :

() : :

:

()

() :

Nemaka eleznica:

- planira da do 2050. smanji emisiju 2 na nulu- uloila je 1,3 milijarde evra u 14 hidroelektrana- upravlja sa 2 vetroelektrane- Berlinska glavna stanica 2 % svojih potreba za energijom zadovoljava iz solarnih panela na krovu bie

PRIMER USPENE PRAKSE NEMAKA

zadovoljava iz solarnih panela na krovu bie primenjeno i na ostalih 5700 stanica

Audi plaa dodatnu taksu kako bi se tokom eleznikog prevoza njegovih proizvoda koristila zelena energija (CSR)

Lufthanza upotreba biokerozina (let Frankfurt Vaington)

PREPREKE

Nedovoljan broj adekvatnih podsticajnih mera

Nedostatak standarda opreme i postupaka zaeksploataciju

Slab investicioni potencijal domaih preduzea

Komplikovane administrativne procedure

Nedovoljan administrativno-struni kapacitet

Nedovoljna informisanost i znanje

Nedovoljna svest o znaaju OIE

Obrazovanje institucionalno (kole, fakulteti); struno usavravanje

Informisanje (podrka medija)

Motivacija (podsticaji i inicijative, zakonske obaveze,

BITNO (1)

Motivacija (podsticaji i inicijative, zakonske obaveze, cena E, naplata prema potronji)

Uvoenje sistema energetskog menadmenta (optine, industrija, zgrade) obaveznost

Saradnja sa NVO sektorom

Multisektorska koordinirana podrka (energetika, infrastruktura, zatita ivotne sredine, nauka, ekonomija, finansije)

Unapreenje sistema Statistike

BITNO (2)

Afirmacija primera dobre prakse

Usaglaavanje sa propisima i standardima EU

Meunarodno, posebno regionalno, partnerstvo

EDUKACIJA PODIZANJE SVESTI

Uvoenje u kolski program energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije srednje strune elektrotehnike kole u Srbiji POETAK

Uvoenje lekcija iz EE i OIE u nastavni program fizike u osnovnim kolama

Univerziteti (DUNP i dr.) Univerziteti (DUNP i dr.)

EDUKACIJA PODIZANJE SVESTI

Bog je skov`o SunceOd suvoga zlata,Kovnicu golemuNebesnih dukata.

Laza Kosti