Softverski Paketi Za Upravljanje Projektima

  • View
    49

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Softverski Paketi Za Upravljanje Projektima

Text of Softverski Paketi Za Upravljanje Projektima

  • 1

    SOFTVERSKI PAKETI ZA UPRAVLJANJE PROJEKTIMA

    PRIMAVERA PROJECT PLANNER MS PROJECT

  • 2

    NAJNOVIJE VERZIJE

    Microsoft Project ProfessionalMicrosoft Office Project

    Novi Microsoft Office softver za upravljanje projektima predvien da se koristi, sa Microsoft Project Server om za upravljanje projektima u preduzeu.

    Microsoft Project Server centralno smeta informacije o projektima i resursima koje obrauje Microsoft Project Professional (u daljem izlaganju Project).

  • 3

    NAJNOVIJE VERZIJE

    Primavera Project Planner for the Enterprise(u daljem izlaganju Primavera)

    Viekorisniki softver, koji radi ravnopravno u jednoprojektnom i vieprojektnom okruenju.

    Zasniva se na centralnoj relacionoj bazi podataka i sistemu zatite pojedinanih zapisa u njoj, tokom punog viekorisnikog reima rada na nivou projekta.

  • 4

    HIJERARHIJSKE STRUKTURE

    Ve na samom poetku rada (prilikom pokretanja programa) u Projectu i Primaveri postoje odreene razlike u primeni.

    Iako za oba programa vai da je jo pre poetka rada na novom projektu potrebno imati definisanu hijerarhijsku strukturu projekata ili grupa projekata, kojima e novi projekat biti dodeljen, ipak, postoji razlika u poetnim postupcima.

    U Projectu su oni uglavnom slini onima koji se sreu u ostalim Microsoft Office softverima.

  • 5

    HIJERARHIJSKE STRUKTURE

    Poetak rada u Primaveri je sloeniji.

    Pri pokretanju Primavere neophodno je smestiti projekat u odgovarajue EPS vorite, definisati ifru projekta, ime projekta, planirani start, zavretak i odgovornog menadera (direktora projekta).

    EPS (Enterprise Project Structure) Projektna struktura preduzea je hijerarhijsko ustrojstvo projekata u bazi podataka.

  • 6

    HIJERARHIJSKE STRUKTURE

    EPS je sastavljen od korena i vorita. Svaki koren u EPS-u moe biti ralanjen na mnogo

    vorita. vorita su razliiti nivoi unutar EPS-a. vorita mogu predstavljati organizacione celine u

    preduzeu, faze projekta ili pojedina gradilita. Svaki projekat mora biti ukljuen u neko od vorita. Svakom voritu se moe dodati neogranien broj

    projekata.

  • 7

    HIJERARHIJSKE STRUKTURE

  • 8

    HIJERARHIJSKE STRUKTURE

    Nakon izvravanja poetnih procedura, u cilju uspenog upravljanja projektom, potrebno je definisati WBS

    U Projectu se do WBS a dolazi, prethodnim formiranjem niza sumarnih ili zbirnih aktivnosti, unutar kojih se nalaze nizovi podaktivnosti, korienjem opcija Indent (uvlaenje) i Outdent (isturanje).

    Pomou ove dve opcije se jednostavno dolazi do organizovanja aktivnosti po razliitim nivoima, odnosno do stvaranja sumarnih aktivnosti i podaktivnosti.

    Project zatim automatski stvara WBS strukturu, ija je hijerarhija, kao podrazumevana vrednost u programu, numeriki oznaena

  • 9

    HIJERARHIJSKE STRUKTURE

    Rad u Primaveri poinje formiranjem WBS-a.

    Podrazumeva se da je pre unoenja prve aktivnosti, ve formiran WBS (sa strogom i planiranom hijerarhijskom strukturom), i u tom sluaju se svaka novo uneta aktivnost dodaje izabranom nivou WBS a.

    Primavera grupie aktivnosti, vodi trokove i prati proraun mree vodei se WBS-om.

  • 10

    WBS (Work Breakdown Structure) TEHNIKA

    WBS (radna struktura projekta) je tehnoloko, hijerarhijsko ustrojstvo proizvoda i usluga koje nastaju tokom realizacije projekta.

    To je nain da se projekat podeli na smislene i logine celine.

    Sam projekat predstavlja najvii nivo WBS a, dok su pojedinane aktivnosti, potrebne da bi se kreirao proizvod ili usluga, najnii nivo.

  • 11

    WBS (Work Breakdown Structure) TEHNIKA

    Svaki sloen sistem (projekat) se sastoji iz vie podsistema.

    Unutar podsistema (odreenih nivoa WBS a) javlja se niz aktivnosti koje sadre resurse i trokove i koje su meusobno funkcionalno i tehnoloki povezane.

    Podsistemi (podprojekti) su takoe funkcionalno i tehnoloki povezani i mogu biti sastavljeni od velikog broja podsistema (nivoi WBS a)

  • 12

    WBS (Work Breakdown Structure) TEHNIKA

  • 13

    OBS (Organization Breakdown Structure)

    TEHNIKA

    OBS (organizaciona struktura projekta) je organizaciono ustrojstvo projekta, odnosno globalna hijerarhija, koja predstavlja odgovorne menadere projekata i delova projekata u preduzeu.

    Cilj formiranja OBS a je determinisanje odgovornosti, ovlaenja i obaveza svih uesnika u projektu i njihovih odnosa tokom realizacije projekta.

  • 14

    OBS (Organization Breakdown Structure)

    TEHNIKA

    OBS daje potpuno jasan odgovor na pitanje ko ta radi u projektu ili delovima projekta, odnosno pojedinim fazama projekta.

    Svrha OBS a je da se utvrdi: Ko je ovlaeno lice koje e obaviti posao Koje odgovornosti i ovlaenja ima to lice Kakav je odnos njegovih odgovornosti i ovlaenja

    prema drugima u organizaciji i prema rukovodstvu.

  • 15

    HIJERARHIJSKE STRUKTURE

    Jo jedna tehnika u upravljanju projektima, u kojoj se uoava razlika u primeni Projecta i Primavere, je OBS (Organization Breakdown Structure).

    OBS (organizaciona struktura projekta) je organizaciono ustrojstvo projekta, odnosno globalna hijerarhija, koja predstavlja odgovorne menadere projekata i delova projekata u preduzeu.

  • 16

    HIJERARHIJSKE STRUKTURE

    Pre poetka definisanja OBS a potrebno je imati WBS i spisak pojedinaca ili organizacionih jedinica koje mogu izvriti zadatke prikazane WBS om.

    Nakon formiranja OBS a poznate su sve faze projekta, tehnoloka struktura, svi uesnici u projektu, konkretne odgovornosti i ovlaenja.

    Primavera podrava OBS strukturu, za razliku

    od Project a kod koga ova opcija ne postoji.

  • 17

    MRENO PLANIRANJE U mrenom dijagramu aktivnosti, pored meusobnih

    veza, imaju svoja trajanja, resurse i cenu, odnosno trokove

    Veze izmeu aktivnosti koje oba programa podravaju su:

    Finish-to-Start (FS) Start-to-Start (SS) Finish-to-Finish (FF) Start-to-Finish (SF)

    Sva etiri tipa veza mogu se iskazati sa ili bez vremenskog zaostajanja, koje je sutinski vano za proces upravljanja projektom

  • 18

    MRENO PLANIRANJE

    Project i Primavera na razliit nain iskazuju vremensko zaostajanje

    Primavera ga iskazuje u danima, a Project u danima i procentima

    Preporuuje se korienje procenata za iskazivanje vremenskog zaostajanja u vezama u odnosu na iskazivanje u danima, jer sistem, u tom sluaju, ranije signalizira kanjenje narednih aktivnosti, a i takva situacija vie odgovara tehnolokim procesima (npr. u graevinarstvu, kada proe 50 % od betoniranja zidova tipskog sprata, moe da se pone sa montaom tavanica)

  • 19

    MRENO PLANIRANJE

    U Projectu se dodavanjem slova e iza vrednosti zaostajanja dobija opcija elapsed i u tom sluaju se zaostajanje odnosi na kalendarske dane, bez obzira na vaei kalendar

    I trajanje aktivnosti, u Projectu, ima opciju elapsed duration (oznaka ed) i podrazumeva koliinu vremena potrebnu da se aktivnost zavri, zasnovanu na 24 asovnom radnom vremenu, sedam dana u nedelji, bez obzira na nedelje i praznike i ostale neradne dane

    U Primaveri se opcija za proraun zaostajanja na osnovu 24 asovnog radnog vremena, sedam dana u nedelji, pokree izborom kalendara 24 hours calendar

  • 20

    MRENO PLANIRANJE

    Pored vremenskog zaostajanja, vanu ulogu ima i korienje razliitih tipova veza izmeu aktivnosti

    Za izradu baznog plana sasvim je dovoljno svakoj aktivnosti dodeliti po jednu prethodnu i jednu narednu aktivnost

    Kasnije u toku upravljanja projektom, a posebno u procesu replaniranja i auriranja mrenog dijagrama, jednostruke, proste veze nisu dovoljne, ve je potrebno usloviti i poetke i krajeve aktivnosti

    est sluaj u realizaciji projekata je da neke aktivnosti ne ponu na vreme, neke ponu pre vremena, nekima se trajanje skrauje, a nekima poveava

  • 21

    MRENO PLANIRANJE

    Primavera podrava duple veze izmeu aktivnosti, za razliku od Projecta

    Taj problem se u Projectu, ipak, reava uvoenjem fiktivne aktivnosti, koja traje nula dana i zove se milestone aktivnost

    Fiktivna aktivnosti se postavlja izmeu aktivnosti koje je potrebno duplo (dvostruko) vezati, a zatim ona obezbeuje drugu vezu, koju je nemogue drugaije uspostaviti

  • 22

    MRENO PLANIRANJE I Project i Primavera automatski proraunavaju mreni plan, a na

    osnovu njega i ostale dinamike parametre, primenom metode kritinog puta CPM (Critical Path Method)

    Project prua mogunost PERT prorauna

    Primavera nema opciju PERT

    U prethodnim verzijama Primavere prikaz mrenog dijagrama (plana) se zvao PERT to je tada znailo pure logic, non timescaled

    Ipak u ovoj verziji Primavere prikaz mree se zove Activity Network (u Project u se zove Network Diagram).

    Gantogramski prikaz u oba programa se zove isto Gantt Chart.

  • 23

    MRENO PLANIRANJE

    Ulazni podaci za program su: spisak aktivnosti sa trajanjem veze izmeu aktivnosti kalendari resursi trokovi

  • 24

    MRENO PLANIRANJE

    Kao izlaz se dobijaju sledei izvetaji: mreni plan svih radova gantogram svih radova histogram radne snage histogram finansijskih ulaganja kumulativna kriva finansijskih ulaganja

  • 25

    Mreni dijagram na raunaru

    A k t i v n o s t 1 5 d 0 d 2 1 . 1 0 . 9 6 . 2 5 . 1 0 . 9 6 .

    A k t i v n o s t 3

    3 d 0 d 2 8 . 1 0 . 9 6 . 3 0 . 1 0 . 9 6 .

    A k t i v n o s t 4

    5 d 4 d 3 0 . 1 0 . 9 6 . 5 . 1 1 . 9 6 .

    A k t i v n o s t 5

    8 d 0 d 3 1 . 1 0 . 9 6 . 1 1 . 1 1 . 9 6 .