Softverski Paketi Za Upravljanje Projektima

1

SOFTVERSKI PAKETI ZA UPRAVLJANJE PROJEKTIMA

PRIMAVERA PROJECT PLANNER MS PROJECT

2

NAJNOVIJE VERZIJE

Microsoft Project ProfessionalMicrosoft Office Project

Novi Microsoft Office softver za upravljanje projektima predvien da se koristi, sa Microsoft Project Server om za upravljanje projektima u preduzeu.

Microsoft Project Server centralno smeta informacije o projektima i resursima koje obrauje Microsoft Project Professional (u daljem izlaganju Project).

3

NAJNOVIJE VERZIJE

Primavera Project Planner for the Enterprise(u daljem izlaganju Primavera)

Viekorisniki softver, koji radi ravnopravno u jednoprojektnom i vieprojektnom okruenju.

Zasniva se na centralnoj relacionoj bazi podataka i sistemu zatite pojedinanih zapisa u njoj, tokom punog viekorisnikog reima rada na nivou projekta.

4

HIJERARHIJSKE STRUKTURE

Ve na samom poetku rada (prilikom pokretanja programa) u Projectu i Primaveri postoje odreene razlike u primeni.

Iako za oba programa vai da je jo pre poetka rada na novom projektu potrebno imati definisanu hijerarhijsku strukturu projekata ili grupa projekata, kojima e novi projekat biti dodeljen, ipak, postoji razlika u poetnim postupcima.

U Projectu su oni uglavnom slini onima koji se sreu u ostalim Microsoft Office softverima.

5

HIJERARHIJSKE STRUKTURE

Poetak rada u Primaveri je sloeniji.

Pri pokretanju Primavere neophodno je smestiti projekat u odgovarajue EPS vorite, definisati ifru projekta, ime projekta, planirani start, zavretak i odgovornog menadera (direktora projekta).

EPS (Enterprise Project Structure) Projektna struktura preduzea je hijerarhijsko ustrojstvo projekata u bazi podataka.

6

HIJERARHIJSKE STRUKTURE

EPS je sastavljen od korena i vorita. Svaki koren u EPS-u moe biti ralanjen na mnogo

vorita. vorita su razliiti nivoi unutar EPS-a. vorita mogu predstavljati organizacione celine u

preduzeu, faze projekta ili pojedina gradilita. Svaki projekat mora biti ukljuen u neko od vorita. Svakom voritu se moe dodati neogranien broj

projekata.

7

HIJERARHIJSKE STRUKTURE

8

HIJERARHIJSKE STRUKTURE

Nakon izvravanja poetnih procedura, u cilju uspenog upravljanja projektom, potrebno je definisati WBS

U Projectu se do WBS a dolazi, prethodnim formiranjem niza sumarnih ili zbirnih aktivnosti, unutar kojih se nalaze nizovi podaktivnosti, korienjem opcija Indent (uvlaenje) i Outdent (isturanje).

Pomou ove dve opcije se jednostavno dolazi do organizovanja aktivnosti po razliitim nivoima, odnosno do stvaranja sumarnih aktivnosti i podaktivnosti.

Project zatim automatski stvara WBS strukturu, ija je hijerarhija, kao podrazumevana vrednost u programu, numeriki oznaena

9

HIJERARHIJSKE STRUKTURE

Rad u Primaveri poinje formiranjem WBS-a.

Podrazumeva se da je pre unoenja prve aktivnosti, ve formiran WBS (sa strogom i planiranom hijerarhijskom strukturom), i u tom sluaju se svaka novo uneta aktivnost dodaje izabranom nivou WBS a.

Primavera grupie aktivnosti, vodi trokove i prati proraun mree vodei se WBS-om.

10

WBS (Work Breakdown Structure) TEHNIKA

WBS (radna struktura projekta) je tehnoloko, hijerarhijsko ustrojstvo proizvoda i usluga koje nastaju tokom realizacije projekta.

To je nain da se projekat podeli na smislene i logine celine.

Sam projekat predstavlja najvii nivo WBS a, dok su pojedinane aktivnosti, potrebne da bi se kreirao proizvod ili usluga, najnii nivo.

11

WBS (Work Breakdown Structure) TEHNIKA

Svaki sloen sistem (projekat) se sastoji iz vie podsistema.

Unutar podsistema (odreenih nivoa WBS a) javlja se niz aktivnosti koje sadre resurse i trokove i koje su meusobno funkcionalno i tehnoloki povezane.

Podsistemi (podprojekti) su takoe funkcionalno i tehnoloki povezani i mogu biti sastavljeni od velikog broja podsistema (nivoi WBS a)

12

WBS (Work Breakdown Structure) TEHNIKA

13

OBS (Organization Breakdown Structure)

TEHNIKA

OBS (organizaciona struktura projekta) je organizaciono ustrojstvo projekta, odnosno globalna hijerarhija, koja predstavlja odgovorne menadere projekata i delova projekata u preduzeu.

Cilj formiranja OBS a je determinisanje odgovornosti, ovlaenja i obaveza svih uesnika u projektu i njihovih odnosa tokom realizacije projekta.

14

OBS (Organization Breakdown Structure)

TEHNIKA

OBS daje potpuno jasan odgovor na pitanje ko ta radi u projektu ili delovima projekta, odnosno pojedinim fazama projekta.

Svrha OBS a je da se utvrdi: Ko je ovlaeno lice koje e obaviti posao Koje odgovornosti i ovlaenja ima to lice Kakav je odnos njegovih odgovornosti i ovlaenja

prema drugima u organizaciji i prema rukovodstvu.

15

HIJERARHIJSKE STRUKTURE

Jo jedna tehnika u upravljanju projektima, u kojoj se uoava razlika u primeni Projecta i Primavere, je OBS (Organization Breakdown Structure).

OBS (organizaciona struktura projekta) je organizaciono ustrojstvo projekta, odnosno globalna hijerarhija, koja predstavlja odgovorne menadere projekata i delova projekata u preduzeu.

16

HIJERARHIJSKE STRUKTURE

Pre poetka definisanja OBS a potrebno je imati WBS i spisak pojedinaca ili organizacionih jedinica koje mogu izvriti zadatke prikazane WBS om.

Nakon formiranja OBS a poznate su sve faze projekta, tehnoloka struktura, svi uesnici u projektu, konkretne odgovornosti i ovlaenja.

Primavera podrava OBS strukturu, za razliku

od Project a kod koga ova opcija ne postoji.

17

MRENO PLANIRANJE U mrenom dijagramu aktivnosti, pored meusobnih

veza, imaju svoja trajanja, resurse i cenu, odnosno trokove

Veze izmeu aktivnosti koje oba programa podravaju su:

Finish-to-Start (FS) Start-to-Start (SS) Finish-to-Finish (FF) Start-to-Finish (SF)

Sva etiri tipa veza mogu se iskazati sa ili bez vremenskog zaostajanja, koje je sutinski vano za proces upravljanja projektom

18

MRENO PLANIRANJE

Project i Primavera na razliit nain iskazuju vremensko zaostajanje

Primavera ga iskazuje u danima, a Project u danima i procentima

Preporuuje se korienje procenata za iskazivanje vremenskog zaostajanja u vezama u odnosu na iskazivanje u danima, jer sistem, u tom sluaju, ranije signalizira kanjenje narednih aktivnosti, a i takva situacija vie odgovara tehnolokim procesima (npr. u graevinarstvu, kada proe 50 % od betoniranja zidova tipskog sprata, moe da se pone sa montaom tavanica)

19

MRENO PLANIRANJE

U Projectu se dodavanjem slova e iza vrednosti zaostajanja dobija opcija elapsed i u tom sluaju se zaostajanje odnosi na kalendarske dane, bez obzira na vaei kalendar

I trajanje aktivnosti, u Projectu, ima opciju elapsed duration (oznaka ed) i podrazumeva koliinu vremena potrebnu da se aktivnost zavri, zasnovanu na 24 asovnom radnom vremenu, sedam dana u nedelji, bez obzira na nedelje i praznike i ostale neradne dane

U Primaveri se opcija za proraun zaostajanja na osnovu 24 asovnog radnog vremena, sedam dana u nedelji, pokree izborom kalendara 24 hours calendar

20

MRENO PLANIRANJE

Pored vremenskog zaostajanja, vanu ulogu ima i korienje razliitih tipova veza izmeu aktivnosti

Za izradu baznog plana sasvim je dovoljno svakoj aktivnosti dodeliti po jednu prethodnu i jednu narednu aktivnost

Kasnije u toku upravljanja projektom, a posebno u procesu replaniranja i auriranja mrenog dijagrama, jednostruke, proste veze nisu dovoljne, ve je potrebno usloviti i poetke i krajeve aktivnosti

est sluaj u realizaciji projekata je da neke aktivnosti ne ponu na vreme, neke ponu pre vremena, nekima se trajanje skrauje, a nekima poveava

21

MRENO PLANIRANJE

Primavera podrava duple veze izmeu aktivnosti, za razliku od Projecta

Taj problem se u Projectu, ipak, reava uvoenjem fiktivne aktivnosti, koja traje nula dana i zove se milestone aktivnost

Fiktivna aktivnosti se postavlja izmeu aktivnosti koje je potrebno duplo (dvostruko) vezati, a zatim ona obezbeuje drugu vezu, koju je nemogue drugaije uspostaviti

22

MRENO PLANIRANJE I Project i Primavera automatski proraunavaju mreni plan, a na

osnovu njega i ostale dinamike parametre, primenom metode kritinog puta CPM (Critical Path Method)

Project prua mogunost PERT prorauna

Primavera nema opciju PERT

U prethodnim verzijama Primavere prikaz mrenog dijagrama (plana) se zvao PERT to je tada znailo pure logic, non timescaled

Ipak u ovoj verziji Primavere prikaz mree se zove Activity Network (u Project u se zove Network Diagram).

Gantogramski prikaz u oba programa se zove isto Gantt Chart.

23

MRENO PLANIRANJE

Ulazni podaci za program su: spisak aktivnosti sa trajanjem veze izmeu aktivnosti kalendari resursi trokovi

24

MRENO PLANIRANJE

Kao izlaz se dobijaju sledei izvetaji: mreni plan svih radova gantogram svih radova histogram radne snage histogram finansijskih ulaganja kumulativna kriva finansijskih ulaganja

25

Mreni dijagram na raunaru

A k t i v n o s t 1 5 d 0 d 2 1 . 1 0 . 9 6 . 2 5 . 1 0 . 9 6 .

A k t i v n o s t 3

3 d 0 d 2 8 . 1 0 . 9 6 . 3 0 . 1 0 . 9 6 .

A k t i v n o s t 4

5 d 4 d 3 0 . 1 0 . 9 6 . 5 . 1 1 . 9 6 .

A k t i v n o s t 5

8 d 0 d 3 1 . 1 0 . 9 6 . 1 1 . 1 1 . 9 6 .