K u ć n i X P

Vlada Ćalić

Windows XP Home Edition je naslednik

Windows 9x serije operativnih sistema.

Kakve prednosti za kućne korisnike donosi

i kakve su razlike u odnosu na Pro verziju?

indows 98 Second Edition je bio maksimum koji semogao postići sa hibridnom 16/32-bitnim osnovom,a Windows Me je bio (polu)uspešan pokušaj da se uzmalo šminke napravi prelaz između dve generacijeMicrosoft Windows-a. XP Home, barem ako je vero-

vati najavama, predstavlja konačan prelazak na 32-bita, dakle ne-što o čemu slušamo još od kasnih osamdese-tih godina prošlog veka.

Nakon višegodišnjeg korišćenja Win-dows-a 2000 Professional kao osnovnogokruženja i višemesečnog testiranja Profes-sional verzije XP-a, bili smo prilično skepti-čni kako će Microsoft prilagoditi WindowsNT onome što nazivamo „kućnim prime-nama“, a da to zapravo ne bude NT zapa-kovan u šareniju kutiju. Microsoft nas jeprijatno iznenadio – XP Home zadržava sveono zbog čega su ambiciozniji korisnici ba-talili razne „devedesetosmice“, a pritom ne žrtvuje prijateljsku ori-jentaciju prema korisniku ko-jom su se odlikovale kućne ver-zije Windows-a.

Pošto smo XP (a naročito Profes-sional verziju) već detaljno prikazali,koncentrisaćemo se na ono što će za prosečnog korisnika Win-dows-a 9x biti najinteresantnije kada se odluči na upgrade. Prvi ko-rak koji treba „preskočiti“ jesu hardverski zahtevi: XP sam po sebine zahteva naročito brz procesor, pa će sve brže od 300 MHz bitidovoljno. Novi Windows je, s druge strane, „gladan“ memorije iprostora na disku – bez 128 MB RAM-a i diska od 20 GB nemojtese upuštati u XP avanturu. Zahtevniji poslovi traže brže procesore,više memorije i veće diskove, s tim što će operativni sistem koris-titi sve hardverske resurse koje ste spremni da mu ponudite – kodWindows-a 9x/Me nikada niste bili sigurni koja se memorija realnokoristi. Sporna je Microsoft-ova odluka da XP Home ne podržava vi-šeprocesorske mašine, jer ovakve konfiguracije već neko vreme ni-su specijalitet vrhunskih radnih stanica.

Glavne razl ikeO razlikama između dva izdanja XP-a dosta se pisalo i govorilo.Ako umesto Professional verzije instalirate XP Home, ostaćete beznekih korisnih stvari koje u kućnim uslovima ipak nisu od prete-ranog značaja: najviše nas je pogodio nedostatak udaljenog pristu-pa i Internet Information Server-a (nije da ga obožavamo, ali SMTPserver iz tog paketa ima jednu za autora ovog teksta vrlo korisnu

osobinu). Sigurnosni mehanizmi su znatno pojednostavljeni, ne-ma enkripcije fajlova i podešavanja prava pristupa pojedinačnimdatotekama, izostavljene su čak i grupe korisnika. Veće mreže ni-su podržane – ne postoji mogućnost logovanja na domen ili Active-Directory, nema grupnih polisa, a sa hardverske strane nema ni po-drške za dinamičke diskove. Ono što se ređe pominje, a u šta smose uverili nakon instalacije Home-a, jeste da smo ponešto i dobili.

Vratimo se na trenutak u blisku prošlost i pomenimo jednusimpatičnu prednost Windows-a 98 u odnosu na verziju 2000:Explorer se neuporedivo brže odaziva. Kliknete na ikonu diska ilifoldera i lista fajlova se pojavljuje gotovo trenutno. Ili kliknete naikonu mrežnog kompjutera i njegovi resursi se u momentu poja-vljuju pred vama. Pošto je Windows 2000 koristio razne naprednemogućnosti, ove akcije su uvek bile malo (do znatno) sporije. Nijemali broj korisnika koji su stekli utisak da je Windows 2000 gene-

ralno sporiji, iako je to daleko od istine.Kako smo sa Windows-a 2000 prešli na

Windows XP Professional stvari su ostale iste,pa smo nekako usvojili da je usporenje Explo-rer-a danak napretku. XP Home nas je u tomedemantovao – odziv njegovog Explorer-a nijeprimetno sporiji nego kod Windows-a 98. Ni-smo ni sumnjali da je Microsoft-ov razvojnitim uložio ogroman trud da Windows XP Ho-me prikaže kao evolutivni korak u odnosu naWindows 98, ali priznajemo da nismo očeki-vali ovakve detalje.

Manje bitne razlike između XP Home i XPProfessional mogu se uočiti i u samom interfej-su. XP Professional, recimo, tretira samo Win-dows direktorijum kao sistemski, dok Homeinicijalno tretira čitav disk kao sistemski, paobičan korisnik ima direktan pristup samoMy Documents folderu. Iako se lako isključu-

je, ovo predstavlja dobar način da sprečite neiskusnog korisnikada „čačka gde ne treba“.

Instalaci ja i upgrade„Čista“ instalacija paketa Windows XP Home Edition odvija se napotpuno isti način kao i kod Professional verzije. Što se upgrade-a ti-če, stvari stoje malo drugačije: nadogradnja se može izvršiti samosa Windows-a 98 i Windows-a Me, dok Windows 95 nije podržan,kao ni bilo koja verzija NT-a ili Windows-a 2000. Prilikom nadogra-dnje nijedan drajver neće biti zadržan, mada neka podešavanjamogu da budu preneta, što znači da pre instalacije treba pripremi-ti XP drajvere za sve uređaje u slučaju da ih sam Windows XP nepodržava. Znajući suštinske razlike u temeljima novog i starogWindows-a, ovakvo ponašanje je potpuno očekivano.

Što se instaliranih programa tiče, situacija je značajno bolja –podešavanja se uglavnom kompletno prenose, pa kasnija ponovnakonfiguracija uglavnom nije potrebna. Mali izuzetak je, naravno,Internet Explorer – prelaskom na Windows XP dobijate verziju 6.0koja ne podržava standardne plug-in dodatke, pa ako vam je nekiod njih baš potreban, potražite ActiveX verziju. Slično je i sa podr-škom za Javu.

S O F T V E R� � � � � � �

W

� �PC # 7 3 / d e c e m b a r 2 0 0 1

Ako se posle nadogradnje pre-domislite ili zaključite da XP nije zavas, možete vratiti prethodni opera-tivni sistem. Iskustvo nas uči da ova-kve akcije obično ne funkcionišuonako kako bi trebalo, ali smo u pro-cesu testiranja uspeli da Windows 98nadogradimo na Windows XP, radi-mo u njemu regularno dva dana i za-tim ga deinstaliramo i (prilično uspe-šno) vratimo računar u polazno sta-nje. Jedina razlika bila je u tome štosu neki fajlovi premešteni u Docu-ments and Settings hijerarhiju foldera.Naravno, da bi deinstalacija funkci-onisala korektno, ne sme da se me-nja konfiguracija diskova, tj. particija na nji-ma. Na primer, konverzijom fajl sistema izFAT32 u NTFS gubite mogućnost deinstala-cije. Sve u svemu, ponovićemo zaključak dasu čista instalacija i nadogradnja postojećegoperativnog sistema prilično jednostavne ida predstavljaju rešenje koje bi se moglo na-zvati pravolinijskim.

U odnosu na stari WindowsNajvažnija novina je znatno drugačiji kori-snički interfejs. Pošto je o novom interfejsuveć bilo dosta reči u prethodnim brojevima„PC“-ja, ponovićemo samo da je novi inter-fejs grafički daleko bogatiji i zasnovan natemama pomoću kojih se može promenitiizgled kompletnog okruženja. Sa ciljem da

olakša obavljanje konkretnih poslova, Mi-crosoft je akcenat stavio na Start meni kojisada ima dve kolone; u levoj su smešteneprečice ka najčešće korišćenim programi-ma, dok su u desnoj prečice ka najvažnijimfolderima i uslugama sistema. Desktop jeinicijalno „očišćen“ od ikona koje Microsoftsmatra suvišnim, dok taskbar omogućavagrupisanje raznih prozora istog programa„pod“ jedan taster. Ako vam navikavanje napromene teško pada, sve nove osobine kori-sničkog interfejsa mogu se isključiti.

Neke od najvažnijih promena su „na-sleđene“ od NT-a, druge su poznate korisni-cima Windows-a 2000, a neke su specijalitetXP-a. Već je poznato da NT kernel nudidrastično stabilniji rad – osim u slučaju pro-

blema sa drajverima ili hardverom, „smrza-vanje“ ili padove sistema nećete iskusiti go-tovo nikad. Ako imate veliki disk i radite saogromnim fajlovima, NTFS vas oslobađa ra-zmišljanja o limitu od 4 GB po fajlu.

Korišćenjem sistemskih panela Servicesi Event Viewer kao i Task Manager-a korisnikima pun uvid u ono što sistem radi u poza-dini mimo njegovog znanja. Windows 9x ni-je omogućavao ni uvid, a još manje kontro-lu onoga što se dešava „iza pozornice“.Administracija je uglavnom centralizovanakroz System aplet Control Panel-a, te Compu-ter Management konzolu. Ovde se nalaze„zamene“ za ScanDisk, ali i ekvivalenti mno-gih programa nezavisnih proizvođača prav-ljenih za Windows 9x.

Za razliku od svih pretho-dnih verzija Windows-a, XP je ustanju da se „stara sam o sebi“. Ukućnim uslovima je to posebnovažno – naime u poslovnim okru-ženjima obično postoje adminis-tratori ili drugo stručno osobljekoje je u stanju da pomogne kori-sniku koji je „nešto zabrljao“, doksu kućni korisnici često prepušte-ni sami sebi. Njima će najviše ko-ristiti System Restore ili File andSettings Transfer Wizard.

System Restore je poznat i ko-risnicima Millenium edicije Win-

dows-a, ali je tamošnja implementacija bilapuna problema i prilično je usporavala rad,pa je od nje često bilo više štete nego koris-ti. Kod XP-a stvari stoje bitno drugačije. Ka-da god instalirate novi drajver koji nije pot-pisan digitalnim sertifikatom, sistem pos-tavlja „tačku prekida“ pa ako nešto „krenepo zlu“, sistem možete vratiti u prethodnostanje. Ne morate se, naravno, držati samoonog što računar smatra sistemskom pro-menom: ako želite da isprobate program zakoji niste sigurni da će raditi kako treba, ilida isprobate novu verziju drajvera kako bis-te utvrdili da li ona otklanja problem kojivas muči, pre instalacije možete ručno pos-taviti restore point i, ako kasnije poželite dase vratite na staro stanje, treba samo izabra-

� � � � � � �

Upravljačka konzola – stari alati za nove korisnike

Uz System Restore mehanizam ne morate brinuti ološim drajverima i „prljavim“ programima

ti tu tačku u ponuđenoj listi. Posle dostatestiranja, nemamo nijednu zamerku nafunkcionisanje ove osobine XP-a.

Jedna od korisnih osobina kojoj u pret-hodnim prikazima nismo posvetili dovoljnopažnje jeste File and Settings Transfer Wizard,koji omogućava da podatke i podešavanjaprenesete sa jednog kompjutera na drugi,bez potrebe da prolazite kroz proces konfi-gurisanja. Ovaj alat omogućava i da preba-cite željene foldere. Čarobnjak zatim dajelistu programa koje treba da instalirate naciljnom kompjuteru da biste imali jednakookruženje. Iako ne zamenjuje backup siste-ma, ovaj alat može da pomogne i prilikomreinstaliranja kompletnog Windows-a.

Od interesantnih novina pominjemo iautomatsko prepoznavanje mrežnih štam-pača, a ako je mrežni štampač povezan naWindows 2000 server ili drugi XP, nije po-trebna čak ni ručna instalacija drajvera.Ugrađena je i podrška za faks koja funkci-oniše korektno, ali je vredno napomenutida sadrži mali OCR program.

„Nostalgični“ XPPodešavanje dial-up konekcija nikada nijebilo jednostavnije, a poboljšan je i InternetConnection Sharing. Bazični firewall sprečavapristup vašoj mašini, mada ne može da kon-troliše kojim programima je dozvoljeno dapristupaju mreži.

Kad smo već kod povezi-vanja na Internet, vreme je dapomenemo i jednu problema-tičnu „novina“ – sklonost XP-ada kontaktira Microsoft-ovWeb sajt za sve i svašta. Naj-pre će, nakon instalacije, po-kušati da vas „namami“ da ak-tivirate svoj Windows. Zatimće stalno proveravati Windows-Update sajt, navodno u potraziza ažuriranim verzijama sis-temskih komponenti. Tu je inaš omiljeni Windows Messen-ger koga je teško ućutkati, akoji uporno insistira na tome da se registru-jete na MSN, Hotmail i Microsoft Passportservis. I na kraju, svaki krah nekog progra-ma ili sistemske komponente za rezultat

ima dijalog koji vam ljubazno nudi da svepodatke o stanju programa i sistema u tre-nutku pada prosledi Microsoft-u. Nije ni ču-do što je sistem već odavno dobio nadimakXP Phone Home.

Da stvari budu još gore, XP podrazume-va da imate stalnu Internet vezu, a ako jenemate, tu je inicijalno aktivan AutoDialservis da vam je obezbedi, želeli vi to ili ne.Autoru ovog teksta dogodilo se da je tokomnoći neoprezno ostavio računar sa mode-mom povezanim na telefonsku liniju. Prvastvar sa kojom sam se ujutru susreo bilo jetreperenje lampice na telefonu koje je zlo-slutno ukazivalo na to da je telefonska lini-ja aktivna. Pogled na monitor je odagnaosumnju – nostalgični XP je u međuvremenubezbrižno čavrljao sa svojim Tvorcem!

Pre nego što odgovorni u Telekomu iInternet provajderi počnu da trljaju ruke,uputićemo vas u efikasan način da ovu izu-zetno korisnu osobinu jednom za svagda is-ključite. U Control Panel / Administrative To-ols pronađite aplet Services a zatim i stavkuRemote Access Auto Connection Manager. Za-ustavite proces izborom opcije Stop, a zatimkliknite na Properties i inicijalno stanje pos-tavite na Disabled.

Maksimalna mult imedi jaXP Home je, ako verujete Microsoft-u, raj zaljubitelje multimedije, i to kako za konzu-mente tako i za kreatore sadržaja. Iskustvonam nije dalo osnova da osporimo ovetvrdnje. Ključna komponenta, DirectX v8.1,nudi zaista impresivne mogućnosti.

Ponovićemo da je, iz ugla konzumenta,centralna multimedijalna tačka WindowsMedia Player 8, koji je od malog omotača zafunkcije DirectShow sistema postao ozbiljan„džuboks“. Osim što može da „vrti“ najvećibroj multimedijalnih formata, uključujućiaudio CD i DVD, WMP8 može i da kopiramuziku sa CD-a ili da je snima na CD uko-liko imate CD-R(W) pisač. Već sada se mo-

gu naći razni dodaci kojibogatoj ponudi dodajunove mogućnosti, počevšiod trivijalnih kao što jeuvoz „skinova“ za Win-Amp do dodataka kojiomogućavaju gledanje TVprograma. Trenutno sunajtraženiji dodaci kojiomogućavaju snimanjemuzike u MP3 formatu(WMP snima samo uWMA) te filteri koji omo-gućavaju reprodukcijuDVD-ova. Isprobali smoCyberlink Power Pack koji

osim MP3 enkodera nudi i mini verziju pro-grama PowerDVD, a drugi je proizvod firmeRavisent koji nudi MP3 enkoder vrlo sličanCyberlink-ovom, te Cinemaster DVD dekoder.

� � � � � � �

DirectX 8.1 kao osnovna multimedijalnaplatforma svih verzija Windows-a

Audio diskovi se konvertujuu MP3 format uz pomoćdodataka za WMP

MP3 enkoderi su bazirani na istom en-gine-u koji proizvodi Fraunhofer. Iako mnogiMP3 audiofili smatraju da open-source enko-der LAME daje MP3 fajlove boljeg kvaliteta,razlike su minorne, a zgodno je što će se naovaj način mnogo korisnika odučiti od upo-trebe katastrofalnog Xing-ra. Kod DVDkomponenti blagu prednost dajemo Cyber-link-ovom proizvodu. Oba ova dodatka mo-gu se kupiti od proizvođača ili od Microsoft-ai koštaju dvadesetak dolara. Kada smo većkod reprodukcije DVD diskova, primetimoda nijedan od plejera ne dozvoljava više oddva tonska kanala, što znači da ćete za punsurround ugođaj morati da nabaviteneki od „velikih“ programa – trenu-tno se vodi „mrtva trka“ izmeđuPowerDVD-a 4 i WinDVD-a 3.1.

DirectX 8.1 nudi izvanrednu po-dršku za amatersku i poluprofesio-nalnu video montažu. Ugrađeni DVkodek omogućava da preko FireWireporta prenesete video zapis u raču-nar, gde ga pregledate u punoj rezo-luciji i frame-rate-u, montirate i naj-zad vraćate na traku ili CD u nekomod digitalnih formata. Čak i ako nis-te prešli na digitalnu tehnologiju, Di-rectX 8.1 je itekako zanimljiv – uz ma-lo petljanja sa kodecima, XP nam je omogu-ćio da na prilično zastarelom Celeron-u kojiradi na 525 MHz, pomoću Miro PCTV karti-ce, „uhvatimo“ punu rezoluciju u punomframe rate-u, sa vrhunskim kvalitetom slike.

Pokušaj da za analogno grebovanje ko-ristimo softverski MJPEG kodek koji je sa-stavni deo DirectX-a 8 nije uspeo jer Micro-soft-ov kodek zahteva jači procesor, pa smoga zamenili jeftinim Pegasus MJPEG kode-kom. Biće vam potrebni i WDM drajveri zacapture karticu – Pinnacle ih ne pravi, pa smose poslužili drajverima sa www.iulab.com.Sve u svemu, pomoću XP-a, malo softvera ijeftine kartice, termin Home video može dapoprimi novu dimenziju. Za one koji nema-ju iskustva sa montiranjem video segmena-ta, tu je Windows Movie Maker, koji je mo-žda „igračka“ u poređenju sa ozbiljnim pro-gramima, ali zato odgovara početnicima.

IgreImajući u vidu sistemske prednosti XP-a uodnosu na Windows 9x, za očekivati je da ćeXP doneti i novi kvalitet za ljubitelje igara.Buduće igre će maksimalno koristiti XP, štosa Windows-om 9x nikada nije mogao dabude slučaj. Stabilnija platforma, boljeupravljanje memorijom i bolje korišćenjeresursa omogućiće promociju novih tehno-logija, zahvaljujući kojima će igre biti jošbrže i još „luđe“, sa realističnijom grafikomi zvukom. No, Microsoft-u se mora odati pri-znanje i na trudu uloženom da postojećeigre, pravljene uglavnom za Windows 98,pouzdano i brzo rade na XP-u.

Uspeli smo da pokrenemo sve igre čijisu nam CD-ovi bili pri ruci – lista uključujenajvažnije, Quake 3, Deus Ex i Unreal Tourna-ment. Brzinske testove smo ostavili za drugupriliku, ali zaključak je da sa kompatibilno-šću ni sa performansama nema problema.Pri tom veliku ulogu igraju i drajveri za gra-fičke i zvučne kartice. Problem ostaju DOSigre koje uglavnom ne funkcionišu. Ključniproblem je zvuk – XP ne omogućava emula-ciju ISA zvučne karte u DOS prozoru, iakoje ta mogućnost postojala u Windows-u 98kada su korišćeni WDM drajveri. Ta podr-ška je iz nekog razloga u XP-u izostala. Do-

duše, XP omogućava kreiranje tzv. WindowsMe diskete pomoću koje se sistem može po-krenuti u čistom DOS-u, ali time problemnije rešen jer PCI zvučne kartice i AC97 ni-su dostupni iz DOS-a bez softverske emula-cije. Možda je najbolje rešenje za stare igreodvojiti neki Pentium sa ISA zvučnom karti-com – jednom se mora odustati od kompa-tibilnosti sa prastarim softverom.

Kućni i l i kancelari jski?Da li izabrati Home ili Pro? Paralelni rad saobe verzije i sagledavanje razlika jasno po-kazuju da nema razloga da izbegavate Homeverziju, osim ako su vam potrebne konkret-ne mogućnosti Pro XP-a. Razlika u ceniopravdava i razmišljanje o nabavci progra-ma nezavisnih proizvođača koji bi obavljalifunkcije koje nedostaju Home verziji. Dakle,ako imate jednoprocesorsku mašinu i ne-mate potrebu da se logujete na domen iliActive Directory, sve što nedostaje zameni-ćete posebnim programima i tako uštedetinovac. S druge strane, Pro verzija nudi sveto u paketu i sa pristojnim stepenom inte-gracije (npr. remote administracija preko e-mail-a ili Messenger-a), a upravo tu integraci-ju posebni programi teško ostvaruju.

Ostaje nam da konstatujemo da su obaizdanja XP-a ispunila očekivanja koja je ujavnosti proizvela Microsoft-ova žestoka me-dijska kampanja. MS-DOS i druge 16-bitnetehnologije sada su i zvanično smeštene umuzej, što će ubrzati razvoj računarskihtehnologija i u godinama koje dolaze olak-šati (a možda i ulepšati) naše živote. P

� � � � � � �

Ako vam XP ne odgovara, možete ga deinstalirati