Socijalno preduzetništvo elektronski bilten o socijalnom preduzetništvu

SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO ELEKTRONSKI BILTEN O SOCIJALNOM PREDUZETNIŠTVU, BROJ 1, JUL 2010

Reč urednikaPred Vama je prvi broj Biltena o socijalnom preduzetništvu koji objavljuje Grupa 484. Ovaj bilten pokrećemo sa namerom da informisanjem javnosti doprinesemo stvaranju pogodne društvene klime, ali i zakonskog okvira, za razvoj socijalne ekonomije i socijalnih preduzeća u Srbiji.

Socijalna preduzeća svojim aktivnostima, usmerenim na rešavanje problema ugroženih kategorija građana, doprinose jačanju inkluzivnosti društva, pospešuju građansku inicijativu, ali su, takođe, i uspešan instrument, prvenstveno lokalnog, ekonomskog razvoja. Srbija još uvek nema adekvatnu zakonsku i podzakonsku regulativu za uspešno funkcionisanje socijalnih preduzeća, pri čemu je i sam koncept socijalne ekonomije relativno nov za naše društvo.

Međutim, začeci socijalnog preduzetništva već se naziru u nekoliko zakona – prvenstveno u Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kojim se, po prvi put, u našu legislativu uvodi termin “socijalno preduzeće”, kao i u nacrtu novog Zakona o socijalnoj zaštiti.

Ovaj bilten je ujedno i poziv svim organizacijama koje rade u ovoj oblasti da zajedno, intenziviramo napore za dalje zagovaranje za uobličavanje potrebne zakonske regulative, za podržavanje rada postojećih socijalnih preduzeća i umrežavanje ovih organizacija radi jedinstvenog istupanja.

U prvom broju biltena imaćete priliku da čitate o međunarodnoj konferenciji o socijalnom preduzetništvu koja je organizovana u Beogradu, kao i o postojećim partnerstvima nevladinih organizacija u ovoj oblasti. Tu je i naš prvi tekst, mali uvod u tematiku socijalnih preduzeća. Takođe, predstavićemo Vam i nekoliko primera dobre prakse kako nekih evropskih socijalnih preduzeća, tako i pionirske socijalno-preduzetničke inicijative u Srbiji. Na kraju, predstavljamo i mali rečnik socijalne ekonomije. Ovaj bilten izlazi zahvaljujući podršci Unidea Fondacije Unikredit Grupe iz Milana.

S’ poštovanjem

Grupa 484

Gordan Velev

SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVOŠta je socijalno preduzećeSocijalna preduzeća (SP) mogu biti različita po organizaciji i strukturi, ali sva imaju vrlo jasnu socijalnu i javnu svrhu, ostvareni profit reinvestiraju u javni interes, neprofitna su, a koriste se preduzetništvom radi ostvarivanja svog socijalnog cilja. strana 3

MOGUĆNOSTI I PERSPEKTIVEIzveštaj sa međunarodne konferencije Socijalno preduzetništvo - mogućnosti i perspektive koja je održana u Beogradu u Palati Srbije 26.04.2010. godine, u organizaciji Grupe 484, Evropskog pokreta u Srbiji i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva strana 5

INICIJATIVE U CIVILNOM SEKTORUKoalicija za promociju socijalnog preduzetništvaBalkanski fond za lokalne inicijative, Evropski pokret u Srbiji, Smart kolektiv, Inicijativa za razvoj i saradnju i Grupa 484 su potpisali protokol o saradnji sa ciljem formulisanja platforme za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji. strana 8

PROFIT KAO SREDSTVO ZA OSTVARIVANJE DRUŠTVENE KORISTIPrimeri socijalnih preduzećaKako funkcionišu socijalna preduzeća u zemljama EU, a kako u Srbiji - prikaz nekoliko socijalnih preduzeća. strana 8

Izdavač: Grupa 484, Pukovnika Bacića 3, Beograd; Za izdavača: Vladimir Petronijević; Urednik: Gordan Velev; Saradnici: Robert Kozma, Miroslava Jelačić; Bilten se izdaje u okviru projekta Forum socijalnih preduzeća.

REČNIK SOCIJALNOG PREDUZETNIŠTVAPredstavljamo osnovne pojmove socijalne ekonomije strana 11

Socijalno preduzetništvoŠta je socijalno preduzeće

Socijalna preduzeća (SP) mogu biti različita po organizaciji i strukturi, ali sva imaju vrlo jasnu socijalnu i javnu svrhu, ostvareni profit reinvestiraju i neprofitna su, a koriste se preduzetništvom radi ostvarivanja svog socijalnog cilja.

U literaturi se za prepoznavanje socijalnih preduzeća najčešće koriste kriterijumi definisani od strane istraživača sa EMES6 instituta. Po EMES-u, da bi se organizacija mogla smatrati socijalnim preduzećem potrebno je da poseduje devet karakteristika7 :

1. postoji konstantana delatnost proizvodnje i prodaje robe ili pružanja usluga;2. preduzeće je autonomno u odnosu na državni i privatni sektor;3. preduzeće svesno preduzima ekonomski rizik kako bi ostvarilo sopstvene prihode;4. preduzeće zapošljava određen, makar minimalni broj plaćenih radnika, mada i volonteri, najčešće, učestvuju u radnim aktivnostima socijalnog preduzeća;5. postoji jasno preduzimanje poslovnih aktivnosti zarad ostvarivanja socijalnog učinka i koristi za društvo ili određenu marginalizovanu grupaciju;6. preduzeća je nastalo i deluje kao posledica organizovane i solidarne akcije;7. upravljanje preduzećem je zasnovano na principu „jedan član – jedan glas“;8. korisnici participiraju u upravljačkoj strukturi socijalnog preduzeća;9. postoje jasna pravila i praksa ograničene distribucije profita.

U okviru globalne prakse socijalnog preduzetništva postoji mnogo različitih shvatanja, iskustava i struja. Od Indije do Južne Amerike primenjuju se različiti modeli kojima je često jedino socijalni učinak zajednički imenitelj, dok se pravne forme, struktura i poslovna filozofija tih preduzeća značajno razlikuju. Nama najbliže su tradicije u okviru anglosaksonskog (SAD i Velika Britanija) i evropsko-kontinentalnog miljea.

Po oblastima delovanja, evropsko-kontinentalna socijalna preduzeća možemo razvrstati u tri grupe8, iako ovu podelu moramo uzeti sa rezervom zbog postojanja različitih preplitanja usluga i poslova koje SP obavljaju.

Socijalna preduzeća koja pružaju socijalne usluge ugroženim kategorijama stanovništva ili usluge od javnog interesa (npr. briga o deci, obuka i briga o osobama sa invaliditetom, centri za dnevne boravke, pomoć u kući, itd). U Italiji ova preduzeća imaju formu socijalne kooperative tipa A.9

Socijalna preduzeća koja se bave radnom integracijom pripadnika teško zapošljivih i marginalizovanih društvenih grupa (takozvana WISEs – work integration social enterprises)10. Socijalna preduzeća ovog tipa nude proizvode i usluge na tržištu, a profit usmeravaju na dodatnu obuku svojih članova i poboljšanje njihovog položaja u društvu.

1.

2.

Termini “socijalno preduzetništvo“, „socijalno preduzeće“ i „socijalna kooperativa“ ključni su teorijski termini u području „socijalne ekonomije“.1 Koncept socijalne ekonomije obuhvata različite ekonomske inicijative koje ne teže prevashodno ostvarivanju profita već su usmerene ka ostvarivanju javnog interesa ili interesa određenih socijalno isključenih grupa stanovništva. Socijalna ekonomija, dakle, podrazumeva primat socijalnih ciljeva u odnosu na ekonomske, ali se socijalni ciljevi ostvaruju ekonomskim načinom delanja.2 U literaturi je trenutno aktuelna teorijska debata o odnosu trećeg sektora i polja socijalne ekonomije, pri čemu znatan broj autora termin „treći sektor“ smatra sinonimom za socijalnu ekonomiju.3

Socijalna preduzeća (SP) mogu biti različita po organizaciji i strukturi, ali sva imaju vrlo jasnu socijalnu i javnu svrhu, ostvareni profit reinvestiraju i neprofitna su, a koriste se preduzetništvom radi ostvarivanja svog socijalnog cilja. Često su socijalna preduzeća usmerena na radnu integraciju i inkluziju neke od ugroženih društvenih grupa, pri čemu ta preduzeća kombinuju poslovni pristup sa obavljanjem funkcije od šireg društvenog značaja. Time savremena socijalna preduzeća predstavljaju odgovor na društvene probleme na koje država nije odgovorila. Oblast delovanja socijalnih preduzeća može biti pružanje socijalnih usluga koje nisu bile adekvatno regulisane od strane javne vlasti ili ponuda određenih proizvoda na tržištu, sa namerom da se ostvareni profit usmeri na postizanje socijalnih ciljeva.

Osnovno obeležje socijalnih preduzeća jeste maksimizacija društvenog i javnog učinka, a ne maksimizacija profita. Upravo zbog toga je sistem demokratske strukture odlučivanja i upravljanja prisutan u većini socijalnih preduzeća. Vlasnička stuktura preduzeća je pluralistički zasnovana i naglašen je demokratski koncept upravljanja organizacijom, što podrazumeva da svi koji učestvuju u vlasničkoj strukturi učestvuju i u donošenju upravljačkih odluka, a vrednost glasa ne zavisi od veličine udela u vlasništvu. Vlasništvo kompanije je regulisano „asset lock“ konceptom, koji onemogućava korišćenje ili transfer svojine i profita preduzeća za aktivnosti koje nisu usmerene ka ostvarivanju socijalnih ciljeva radi kojih je preduzeće osnovano4 .

Socijalna preduzeća zbog koristi koju ostvaruju i vrednosti koje stvaraju u društvu imaju određene fiskalne beneficije. Vremenom se u evropskim zemljama razvila praksa „socijalnog računovodstva.“ Uspešnost preduzeća se ne posmatra isključivo na osnovu ekonomskog aspekta, nego se uzima u obzir društveni i ekološki učinak preduzeća, shodno njegovim osnovnim socijalnim ciljevima.5

�

Zapošljavanje može biti srednjoročno i cilj je da se kroz rad u socijalnom preduzeću korisnik osnaži i/ili prekvalifikuje kako bi bio konkurentan na tržištu rada. Radna integracija može imati i svrhu rehabilitacije i ponovne integracije u društvo (npr: bivši ovisnici, pojedinci sa dugogodišnjim asocijalnim ponašanjem, bivši zatvorenici, i sl). U Italiji ova preduzeća imaju formu socijalne kooperative tipa B.

U pravnoj praksi, uglavnom se, kao kriterijum, određuje minimalan broj ljudi iz marginalizovanih grupacija u ukupnom broju zaposlenih da bi organizacija imala status socijalnog preduzeća i u svom poslovanju uživala pogodnost fiskalnih olakšica. U Italiji je taj prag 30%, kao i u većini drugih evropskih zemalja.12 Međutim, u većini socijalnih preduzeća ovog tipa taj prag je veći od propisanog zakonom.

Socijalna preduzeća koja rade u oblastima netradicionalnim za socijalnu ekonomiju (npr. lokalni razvoj, kulturne usluge, zaštita životne sredine, reciklaža i ekološki menadžment). Trend osnivanja socijalnih preduzeća za radnu integraciju koja rade u oblasti zaštite životne sredine (ECO-WISE13) započeo je devedesetih godina. U Italiji je, pak, 2005. godine donešen Zakon o socijalnim preduzećima, kojim je napravljen otklon od dotadašnjih oblasti delovanja socijalnih kooperativa, i omogućeno je da SP pružaju obrazovne i istraživačke usluge, da obavljaju ekološke delatnosti, itd.14 Takođe, u Velikoj Britaniji je donešen Zakon o preduzećima za zastupanje interesa zajednice. Ovaj tip preduzeća, na nivou lokalne zajednice, pruža širok spektar usluga – od zabavnih i rekreativnih usluga do podrške socijalnom stanovanju.15

Trenutno, socijalna preduzeća na nivou Evropske Unije čine skoro 10% svih preduzeća (oko 2 miliona socijalnih preduzeća) i upošljavaju 6% svih zaposlenih u EU. Pored socijalne funkcije koju ostvaruje, ovo čini socijalnu ekonomiju značajnim delom privrednog razvoja Evrope, uprkos činjenici da se forme i delatnosti socijalnih preduzeća razlikuju od zemlje do zemlje.

FUSNOTE:

1 Report Social Economy Map: Map of European and National Social Economy Institutions and Organisations, Brisel: DIESIS, 2008, str. 7 – 9, www.ekonomiaspoleczna.pl2 Piotr Fraczak i Jan Jakub Wygnanski: The Polish Model of the Social Economy: Recommendations for Growth, Varšava: Foundation for Social and Economic Initiatives, 2008, str. 83 Report Social Economy Map: Map of European and National Social Economy Institutions and Organisations, Brisel: DIESIS, 2008, str. 7, www.ekonomiaspoleczna.pl4 http://www.socialeconomyscotland.info/scvo/content/glossary/glossary.asp#2

3.

5 http://www.socialeconomyscotland.info/scvo/content/glossary/glossary.asp#26 EMES je Evropska istraživačka mreža koja se bavi teorijskim i empirijskim proučavanjem problema koji se svrstavaju u korpus „trećeg sektora“, www.emes.net7 Dorotea Daniele: The legal framework for social enterprises – some European examples, 2007, str. 5-68 Slobodan Cvejić i dr: Mapiranje socijalnih preduzeća u Srbiji, Beograd: Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Srbija, 2008, str. 20 - 229 Marija Parun Kolin: Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomjie u procesima evropskih integracija, Beograd: EPUS, 2008, str. 22 (U Italiji, grubo govoreći, kooperative tipa A podrazumevaju organizacije koje prvenstveno pružaju usluge ugroženim kategorijama dok kooperative tipa B zapošljavaju ugrožene kategorije, tako radeći na integraciji – prim. ur.) 10 Sara Campi, Jacques Defourny, Oliver Gregoire: work integration social enterprises: are they multiple-goal and multi-stakeholder organizations, u Social Enterprise - At the crossroads of market, public policies and civil society, ur. Marthe Nyssens, London: Routledge, 2006, str. 29 11 Marija Parun Kolin: Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomjie u procesima evropskih integracija, Beograd: EPUS, 2008, str. 2212 „Oni čine, najmanje 30% ukupne radne snage. Socijalna kooperativa oslobođena je plaćanja socijalnog doprinosa za zaposlene koji pripadaju ranjivim grupama i uživa niz poreskih i drugih olakšica, uključujući smanjeni porez na dodatu vrednost (svega 4%) i neoporezovanje investicija i dobiti.” Marija Parun Kolin: Socijalna preduzeća i uloga alternativne ekonomjie u procesima evropskih integracija, Beograd: EPUS, 2008, str. 2213 “Work integrating socio-economic eco-enterprises (ECO-WISEs)”, Maria Anastasiadis i Andrea Mayr: ECO-WISEs: Work integration socio-economic eco-enterprises – Their potential and requirments in reaching social, ecological and economical goals, EMES Conferences Selected Papers, 2009, str. 314 Dr Karlo Borzaga u svom izlaganju na konferenciji „Socijalno preduzetništvo – mogućnosti i perspektive“, Beograd, 26.04.2010.15 Slobodan Cvejić i dr: Mapiranje socijalnih preduzeća u Srbiji, Beograd: Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Srbija, 2008, str. 19

�

Međunarodna konferencija „Socijalno preduzetništvo – mogućnosti i perspektive“ održana je u Beogradu u Palati Srbije 26.04.2010. godine, u organizaciji Grupe 484, Evropskog pokreta u Srbiji i Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije, uz podršku „Olaf Palme International Centre“ i „Unidea UniCredit Foundation“.

Preko 130 učesnika konferencije predstavljali su vladin, civilni i privredni sektor kao i akademsku zajednice. Konferenciju je otvorila državna sekretarka Ministarstva rada i socijalne politike, Ljiljana Lučić. Iz domaćih institucija, između ostalih, bili su prisutni predstvanici: Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva rada i socijalne politike, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Kabinetu potpredsednika

Vlade za evropske integracije, kao i lokalnih samouprava. Na konferenciji su bili prisutni i predstavnici akademske zajednice, civilnog sektora, istraživačkih instituta, međunarodnih institucija i socijalnih kooperativa, kao i fondacija za podršku razvoja socijalnih kooperativa, iz Srbije, Hrvatske, Poljske, Austrije, Italije, Makedonije, Slovačke i Velike Britanije. Među istaknutim gostima iz inostranstva, posebno ističemo prof Karla Borzagu sa Univeriziteta u Trentu, najznačajnijeg savremenog teoretičara u ovoj oblasti, kao i prof Sarabadžaju Kumar sa Univerziteta u Oksfordu.

Cilj konferencije je bio da se predstavi potencijal socijalnog preduzetništva, kao i da se iniciraju početni koraci u stvaranju povoljnog društvenog i pravnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji. Strani i domaći eksperti, uz učešće predstavnika državnih institucija, su prikazali potencijal socijalnog preduzetništva za rešavanje problema ekonomski osetljivih i društveno marginalizovanih grupa i pokrenuli proces usaglašavanja preporuka nadležnim državnim organima za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji.

Konferencija „Socijalno preduzetništvo – mogućnosti i perspektive“ organizovana je u četiri tematske celine:

1) Socijalna slika Srbije – između potreba i mogućnosti; 2) Socijalno preduzetništvo – mogućnosti i perspektive; 3) Evropski primeri dobre prakse; 4) Srbija – prvi koraci i dobri primeri.

Socijalno preduzetništvo - evropska iskustva

Dr Karlo Borzaga, predsednik Evropskog istraživačkog instituta kooperativa i socijalnih preduzeća (EMES), Univerzitet u Trentu, je prikazao istorijat razvoja koncepta socijalnih preduzeća u proteklih trideset godina, sa specijalnim osvrtom na situaciju u Italiji. Dr Borzaga je naglasio da su socijalna preduzeća bili novi oblici delovanja kako bi se rešili problemi u društvu na koje država nije adekvatno odgovorila. Takođe, on je predstavio razliku između shvatanja socijalnog preduzetništva u zemljama anglosaksonske i evropsko-kontinentalne tradicije.

Bez obzira na konceptualne razlike, profesor Borzaga je naglasio da su uobičajne aktivnosti socijalnih preduzeća: pružanje socijalnih usluga, radna integracija pripadnika marginalizovanih skupina a, u poslednje vreme, i aktivnosti usmerene ka lokalnom razvoju zajednice i pružanje usluga u kulturi. Po njemu, u 2005. godini je u Italiji bilo pet miliona korisnika socijalnih kooperativa, a predpostavlja se da danas u Italiji deluje oko 10000 do 12000 hiljada socijalnih kooperativa.

Razliku između socijalnog preduzetništva u SAD i evropskim zemljama je predstavila dr Sarabadžaja Kumar, predavačica na Said poslovnoj školi, sa Oksford Univerziteta u Velikoj Britaniji. Po profesorki Kumar, u SAD se koncept socijalnog preduzetništva prevashodno zasniva na delovanju pojedinaca koji preduzimaju preduzetničke aktivnosti, motivisani željom da reše socijalni problem, dok evropski pristup podrazumeva organizaciju kao nosioca kolektivnih, solidarnih aktivnosti.

U Velikoj Britaniji proces stvaranja socijalnih preduzeća je posebno ubrzan za vreme devedestih godina dvadesetog veka, a pogotovo za vreme vladavine “nove” Laburističke partije, iako sve relevantne partije prihvataju ovaj koncept. Dr Sarabadžaja Kumar smatra da danas

u Velikoj Britaniji ima 62000 socijalnih preduzeća koja zapošljavaju 800000 ljudi i stvaraju na godišnjem nivou 8.4 milijarde funti.

Džoni Doti, predsednik „Solidarete“, italijanske fondacije za međunarodni razvoj socijalnih preduzeća, je predočio da koncept socijalnog preduzetništva poboljšava sistem tržišne ekonomije, jer u ovaj sistem integriše suprotstavljen stav da maksimizacija profita nije sama sebi cilj.

MOGUĆNOSTI I PERSPEKTIVEIzveštaj sa međunarodne konferencije Socijalno preduzetništvo - mogućnosti i perspektive

�

Koncept socijanog preduzetništva ne treba da teži da zameni postojeći sistem već da ga učini pluralnijim. Po Dotiju, pretpostavke za razvoj socijalnih preduzeća su: vezanost za određenu regiju tj. utemeljnost u lokalnoj zajednici, jer je prisna veza između socijalnog preduzeća i ljudi koji žive u toj zajednici neophodna; socijalna preduzeća su pogodan instrument za podsticanje lokalnog razvoja; socijalna preduzeća ne smeju da teže da zamene lokalne institucije, niti tržište već da stvore nove načine za ostvarivanje dobrobiti zajednice.

Luka Del Pozo, potpredsednik konzorcijuma socijalnih kooperativa „Đino Matareli“ (CGM), prikazao je funkcionisanje ove “krovne” organizacije. Članovi „CGM“-a su socijalna preduzeća iz Italije, koja rade sa različitim korisnicima. Ove socijalne kooperative se međusobno umrežuju i stvaraju regionalne konzorcijume, dok je „Đino Matareli“ nacionalni, „krovni“ konzorcjium socijalnih kooperativa. Trenutno u svom sastavu ima 1200 kooperativa, zapošljavaju 200000 ljudi, a u ovoj godini su napravili preko milion evra finansijskog obrta.

Koncept socijalnih preduzeća koja deluju u polju ekologije, zaštite životne sredine i reciklaže, u svojoj prezentaciji prikazao je Bertold Šlajh, generalni direktor kooperative „Arge“ iz Graca. Misija socijalnih preduzeća, koje je osnovala „Arge“ kooperativa, jeste pre svega da budu poligon za radnu integraciju osoba bez zaposlenja. Korisnici u toku rada u socijalnim preduzećima dobijaju psihosocijalnu pomoć i neophodnu obuku kako bi naknadno bili uspešno reintegrisani u društvo i konkurentni na tržištu rada. „Arge“ kooperativa je osnivač nekoliko preduzeća, kao što su „OKO – Service“ i „Repanet“.

Barbara Sadovska, potpredsednica fondacije „Barka“ iz Poljske, je prikazala na primeru rada ove fondacije, nastanak normativnog okvira za delovanje socijalnih kooperativa u Poljskoj. „Barka“ fondacija je osnovala male zajednice da bi pomogla ljudima koji su dugi niz godina nezaposleni a, neretko, i beskućnici. Namera osnivača je bila da zajednice vremenom postanu samoodržive. Sa korisnicima je prvo vršena psihološka reintegracija u društvo. Istovremeno uz psihološku terapiju, „Barka“ fondacija je sprovodila edukativnu i radnu integraciju korisnika

sa namerom da se razvije sistem aktivne socijalne politike.

Uporedo se lobiralo za razvoj povoljne legislative za funkcionisanje socijalnih kooperativa. Po Barbari Sadovski, zakonodavni okvir za ovu oblast je počeo da se razvija krajem devedesetih i nastao je za nešto manje od deset godina.

Tako je 1998. godine usvojen Zakon o rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, zatim je 2003. godine usvojen Zakon o delatnostima od javnog značaja i volonterizmu, koji je regulisao odnos između javnog i civilnog sektora, tako da su lokalne vlasti u godišnje planove uvrstile saradnju sa nevladinim organizacijama. Iste godine je usvojen Zakon o edukaciji i socijalnom zapošljavanju, koji je omogućio osnivanje Centara socijalne integracije, u kojima se vrši obuka i radna integracija dugoročno nezaposlenih osoba. Zatim je na snagu stupio Zakon o kooperativama i 2005. godine Zakon o dostupnom stanovanju.

Mogućnost razvoja socijalnog preduzetništva u Srbiji

Žarko Šunderić, mendžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, je opisao ekonomsko-socijalni kontekst Srbije. Usled ekonomske krize, bruto društveni proizvod je smanjen sa 5.4 % na 3%, a broj nezaposlenih u formalnom sektoru se povećao za 4.7 %, a u neformalnom sektoru za 9%. Žarko Šunderić je naglasio da u Srbiji postoji potreba, a evropske integracije stvaraju i obavezu, da se bavimo temom socijalnog preduzetništva.

Ljiljana Lučić, državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike, je naglasila da u Srbiji oblast socijalne zaštite, bez obzira na određena iskustva, pre svega aktivnosti organizacija civilnog sektora i Fonda za socijalne inovacije, nije dovoljno iskorišćena za razvoj socijalnog preduzetništva. Naglasila je da nacrt novog Zakona o socijalnoj zaštiti predviđa mehanizme koji mogu da podstaknu razvoj socijalnog preduzetništva, kao što su mehanizmi za standardizaciju socijalnih usluga i licenciranje pružalaca usluga. Takođe, predviđen je individualni plan aktivacije korisnika socijalne pomoći koji su radno sposobni.

Ljiljana Džuver, pomoćnica ministra u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, je napomenula da Nacionalna strategija zapošljavanja i prateći Nacionalni akcioni plan zapošljavanja predviđaju prioritetno uključivanje i zapošljavanje pripadnika svih kategorija teško zapošljivih lica. Takođe, je prepoznala kao pozitivan korak odredbe Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, koje predviđaju mogućnost osnivanja socijalnih preduzeća zarad zadovoljavanja potreba osoba sa invaliditetom.

�

U okviru debate, Dr Nevena Petrušić je izrazila nadu da će se, usvajanje novog Zakona o socijalnoj zaštiti nastaviti dalji trend decentralizacije socijalne zaštite i u potpunosti omogućiti nevladinim organizacijama da se bave pružanjem socijalnih usluga u lokalnoj zajednici. Željko Ilić, izvršni direktor Foruma mladih sa invaliditetom, je napomenuo da Zakon o zapošljavanju i rehabilitaciji osoba sa invaliditetom predstavlja pomak u razvoju SP koncepta, jer predviđa mogućnost osnivanja socijalnih preduzeća, iako ni zakonom, ni podzakonskim aktom nije bliže uređena ova mogućnost. Miša Babović iz preduzeća „Eko servis“, koje se bavi reciklažnim poslovima, je govorio o potencijalu socijalnih preduzeća u oblasti reciklaže, jer u ovoj sferi poslovanja već sada postoji razvijena mreža sakupljača sekundarnih sirovina, a profesor Radmilo Pešić je ukazao na potencijal socijalnih preduzeća za razvoj “zelene” ekonomije, povećanje energetske efikasnosti, reciklaže i organske poljoprivrede.

U okviru svog izlaganja, Slobodan Cvejić, direktor za istraživanja „SeCons“, Grupe za razvojnu inicijativu, je predstavio nalaze istraživanja „Mapiranje socijalnih preduzeća u Srbiji“, koje je sprovedeno 2008. godine u saradnji sa UNDP-om i čiji je cilj bio da se mapiraju organizacije koje imaju karakteristike socijalnog preduzeća. U Srbiji ima oko 1160 „socijalnih preduzeća“. Među ovim organizacijama najbrojnije su zadruge, i one čine 78% od ukupnog broja. Najveći broj zadruga se bavi poljoprivrednom delatnošću ili posredovanjem pri zapošljavanju mladih osoba. Udruženja građana čine četrnaest procenata ovih organizacija. Među njima dominiraju udruženja koja pružaju podršku ranjivim grupacijama i bave se ekološkim i lokalnim razvojem. Većina „socijalnih preduzeća“ u Srbiji je osnovana u Vojvodini. Po Cvejiću, dva glavna problema sa kojim se suočavaju organizacije, koje poseduju karakteristike socijalnih preduzeća, su nepovoljan zakonski okvir i manjak finansijskih sredstava.

O odnosu privrednog sektora i socijalnih preduzeća govorio je Neven Marinović, izvršni direktor „Smart kolektiva”. On je predložio moguće načine povezivanja društveno odgovornog poslovanja i socijalnog preduzetništva, dva koncepta koja deluju ka ostvarenju istog cilja, a to je javni interes. Po Marinoviću, jedan način umrežavanja ova dva koncepta je da se socijalna preduzeća uključe u lanac nabavke društveno odgovornih kompanija. Zatim, da menadžeri kompanija pružaju biznis mentorstvo mladim socijalnim preduzetnicima, a da banke pružaju povoljnije mikro kredite za socijalna preduzeća.

Na konferenciji su predstavljene neke od socijalno preduzetničkih inicijativa u Srbiji: Vesna Dimitrijević, načelnica Odeljenja za socijalnu zaštitu grada Kragujevca i Jelena Trifunović, direktorka socijalne kooperative „Vivere“ su predstavile primer uspešne kooperative koja pruža usluge socijalne zaštite. „Eko bag“, prvo eko-socijalno preduzeće za radnu integraciju osnovano u Srbiji, prikazao je Miodrag Nedeljković, izvršni direktor Inicijative za razvoj i saradnju iz Beograda. Ovo socijalno preduzeće proizvodi različte vrste torbi od recikliranog pvc materijala.

Sonja Vuković iz osiječkog udruženja „Slap“, je predstavila aktivnosti te organizacije koja se bavi promocijom socijalnog preduzetništva u Hrvatskoj. Ona je naglasila da se u Hrvatskoj sve više oseća pomak u shvatanju i prihvatanju koncepta socijalnog preduzetništva. Po Sonji Vuković, bez obzira što ne postoji zakon o socijalnim preduzećima, pomak u prihvatanju ovog koncepta načinjen je prepoznavanjem koncepta socijalne ekonomije, socijalnog i neprofitnog preduzetništva u tekstu „Nacionalne strategije stvaranja poticajnog okruženja za razvoj civilnog društva“ od 2006. do 2011. godine.

Na konferenciji je uobličeno nekoliko zaključaka i preporuka:

1. Neophodno je u javnosti promovisati socijalno preduzetništvo, kako bi se ovaj koncept bolje razumeo, terminološki uobličio i ukazalo na mogućnosti razvoja socijalnih preduzeća. U ovom procesu treba da budu uključena sva tri sektora: vladin, civilni i biznis sektor.

2. Potrebno je razvijati partnerstva između nevladinih organizacija i socijalnih preduzeća i saradnju na regionalnom i nacionalnom nivou, kako bi se organizovanije delovalo prema relevantnim političkim akterima i zagovaralo normativno prepoznavanje socijalnih preduzeća.

3. Potrebno je institucionalno i zakonodavno urediti ove vrste ekonomskih aktivnosti kako bi se uspešno izgradio celoviti model socijalnog preduzetništva i omogućilo osnivanje i funkcionisanje socijalnih preduzeća.

4. Potrebno je zagovarati za razvoj poreske politike u pravcu koji pogoduje razvoju koncepta socijalnog preduzetništbva. Moguće fiskalno rešenje mogu biti poreske olakšice i subvencije za razvoj socijalnih preduzeća.

5. Treba formirati Nacionalni centar za razvoj socijalnog preduzetništva kao i Fond za razvoj socijalnog preduzetništva koji bi, između ostalog, regulisao materiju obezbeđivanja osnovnog pokretačkog kapitala za razvoj socijalnih preduzeća.

6. Potreban je mnogo ozbiljniji pristup u izgradnji javno-privatnih partnerstava, kao i jačih partnerstava sa poslovnim sektorom.

�

INICIJATIVE U CIVILNOM SEKTORUKoalicija za promociju socijalnog preduzetništva

Balkanski fond za lokalne inicijative, Evropski pokret u Srbiji, Smart kolektiv, Inicijativa za razvoj i saradnju i Grupa 484 su potpisali protokol o saradnji sa ciljem formulisanja platforme za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji.

U aprilu 2010. godine potpisan je Protokol o saradnji na aktivnostima koje imaju za cilj unapređenje i razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji između “Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF)”, “Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS)”, “SMART Kolektiva”, “Grupe 484” i “Inicijative za razvoj i saradnju – Srbija (IDC)”. Ovim protokolom je uspostavljena “Koaliciju za promociju socijalnog preduzetništva”, prva ovog tipa u Srbiji.

Cilj stvaranja Koalicije jeste promocija koncepta socijalnog preduzetništva, od strane ovih organizacija. Namera je da aktivnostima i inicijativama u okviru sopstvenih ili partnerskih projekata se doprinese formulisanju platforme za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji.

Članice koalicije smatraju da koncept socijalnog preduzetništva snažno doprinosi smanjenju siromaštva, socijalnoj inkluziji, održivom razvoju društva i da se primenom ovog koncepta može doprineti rešavanju socio-ekonomskih problema pripadnika najugroženije populacije u Srbiji. Takođe, smatramo da u našem društvu postoji dovoljna zainteresovanost relevantnih aktera, dela privrednog sektora i nevladinih organizacija za razvoj socijalnog preduzetništva. Istovremeno socijalno preduzetništvo nije dovoljno prepoznato u Srbiji i postoji dosta nedoumica i neznanja o mogućnostima i prednostima socijalne ekonomije.

Zbog toga članice koalicije ovom inicijativom žele da doprinesu:

1) stvaranju podsticajnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva;2) definisanju zakonskog okvira za uspešno funkcionisanje socijalnih preduzeća; 3) jačanju kapaciteta postojećih “socijalnih preduzeća” i 4) podizanju svesti ključnih aktera o potencijalu i društvenom značaju socijalnih preduzeća.

Balkanski fond za lokalne inicijative, Evropski pokret u Srbiji, Smart kolektiv, Inicijativa za razvoj i saradnju i Grupa 484 će zajednički raditi na ostvarenju ovih ciljeva i spremni su da u saradnji sa drugim organizacijama i sa državnim akterima, pre svega Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, pri Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije, pokrenu proces izrade “Okvira za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji”, u kojem će biti prikazana teorijska i praktična iskustva o SP konceptu i praktični predlozi za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji.

Primeri socijalnih preduzeća

CAFE FIFTEEN

“Jamie Oliver” fondacija je u Londonu 2002. godine osnovala restoran “Fifteen”, koji je danas u vlasništvu “Fifteen” fondacije. Kako sami zaposleni u restoranu kažu: “da restoran nema socijalni cilj bio bi samo još jedno fensi mesto u Londonu, a bez usluge, bili bi samo još jedan omladinski centar.”1

Ovaj restoran zasniva se na principu davanja “druge šanse”. Osnovan je sa idejom da bude socijalno preduzeće za radnu integraciju mladih ljudi koji su imali probleme pri socijalizaciji i školovanju i neretko završavali na ulici. Naziv restorana potiče od prvobitnih petnaestoro mladih ljudi kojima je pružena mogućnost da radom steknu diplomu kuvara. Celokupni profit restorana fondacija usmerava za finansiranje treninga i edukacije mladih ljudi.

U proteklih šest godina “Fifteen” fondacija proširila je svoje usluge kulinarstva i osnovala restorane u Amsterdamu, Kornvelu i Melburnu. Penny Newman, izvršna direktorica (CEO) “Fifteen”-a je jedna od dvadeset britanskih ambasadora socijalnog preduzetništva.

1 Fifteen – life in the present tense, Social Report 2007, http://www.online-brochures.net/files/3485/#

Café Fifteen, http://www.fifteen.net/mission

PROFIT KAO SREDSTVO ZA OSTVARIVANJE DRUŠTVENE KORISTI

Vlada Velike Britanije je usvojila 2006. godine “Akcioni plan za socijalna preduzeća”. U sklopu primene akcionog plana Kancelarija za civilni sektor pri kancelariji premijera, pokrenula je program “Ambasadori socijalnih preduzeća”. Cilj programa je da se podigne svesnost građana o potrebi delovanja socijalnih preduzeća i ulozi koju obavljaju u društvu. Radi promocije socijalnih preduzeća odabrano je dvadeset ambasadora socijalnog preduzetništva koji imaju dugogodišnje iskustvo u vođenju socijalnih preduzeća.

http://www.cabinetoffice.gov.uk/media/cabinetoffice/third_sector/assets/se_action_plan_2006.pdfhttp://socialenterpriseambassadors.org.uk/about-us

�

�

ÖKO – SERVICE

Asocijacija ARGE (Udruženje za upravljanje otpadom) je 1994. godine osnovala “ÖKO - Service” u Gracu, eko-socijalno preduzeće za radnu integraciju dugoročno nezaposlenih osoba.

Nezaposleni pojedinci, kroz rad u ovom preduzeću, dobijaju neophodne obuke kako bi mogli da budu konkurentni na tržištu rada. “ÖKO - Service” posluje u oblastima koje nisu prvobitno bile privlačne poslovnom sektoru. To su oblasti upotrebe iskorišćenog jestivog ulja za proizvodnju energije, iznajmljivanje čaša za velike manifestacije, usluge pranja posuđa i usluge malih popravki i baštovanstva.

Možda najzanimljivije polje poslovanja jeste proizvodnja bio-dizela od recikliranog jestivog ulja. “ÖKO - Service” je u Gracu uspostavio mrežu ljudi za sakupljanje iz restorana upotrebljenog jestivog ulja, koje se zatim pretvara u bio-dizel.

Zanimljiv način poslovanja je primenjen i za iznajmljivanje čaša za proslave, koncertne i sportske manifestacije. Ovo preduzeće prodaje plastične čaše na ovim manifestacijama, s time da korisnik istu posle događaja može da vrati i time ostvari povraćaj dela novca. Na ovaj način “ÖKO – Service” podstiče sve građane da aktivno učestvuju u zaštiti životne sredine.

http://www.oekoservice.at/www_index.phphttp://www.arge.at/www_index.php

LICEULICE

Nedavno se na ulicima Beograda pojavio magazin “Liceulice”, koji izlazi jedanput mesečno, a prodaje se širom Beograda.

Magazin je rezultat zajedničkog rada nekoliko organizacija civilnog društva i pojedinaca, to su Smart kolektiv, Centar za integraciju mladih, Radna organizacija, YUSTAT Centar i istaknuti glumac Branislav Trifunović.

Magazin prodaju “nevidljivi” pripadnici našeg društva, mladi sa ulice. Ovi mladi ljudi retko dobijaju šansu da se zaposle zbog predrasuda poslodavaca i većine društva prema njima, ali i zbog manjka radnih kvalfikacija budući da im školovanje nije bilo omogućeno.

Cena magazina je sto dinara, a polovina te sume pripada prodavcima. Na ovaj način je njima omogućeno da steknu određeni nivo prihoda. Osnivači magazina planiraju da ostatak profita od prodaje časopisa upotrebljavaju za dodatnu obuku samih prodavaca i razvijanje novih projekata za integraciju pripadnika ovih marginalizovanih grupa u društvo.

http://www.smartkolektiv.org/cms/item/communications/sr/LICEULICE.html

SOCIJALNA KOOPERATIVA “SERVIRE”

Socijalna kooperativa “Servire” registrovana je po italijanskom zakonu kao socijalna kooperativa tip A. Nastanak ove kooperative vezuje se za 1979. godinu kada je grupa entuzijasta iz Bergama samoinicijativno osnovala udruženje za pomoć starijim građanima. Udruženje je nastalo kao reakcija na smanjene mogućnosti države da pruža usluge zbrinjavanja i lečenja starijih i bolesnih građana. Sada je udruženje validno registrovan i akreditovan centar za pružanje socijalnih usluga koji sarađuje sa lokalnim vlastima. Centar pruža usluge: pomoć u kući i usluge zbrinjavanja u gerontološkom centru starijih i bolesnih osoba kojima je potrebna stalna nega i pomoć. Usluge kooperative “Servire” mogu da koriste svi građani sa državnim osiguranjem, bez obzira na sopstvene prihode.

http://www.servirecoop.it/index.htm

Zaštitni znak socijalne kooperative “Servire” je malo magare koje se koristi u terapeutskom radu sa osobama obolelih od Alchajmerove bolesti. Naime, svakodnevna briga o magarcu ostavlja veoma dobar efekat po osobe obolele od ove bolesti.

�

SALON ZA NEGU TELA “HIGIJA”

U julu 2009. godine Savez slepih Vojvodine je u svojim prostorijama u Novom Sadu osnovao salon za masažu i negu tela. U okviru prostorija saveza nameštene su kabine u kojima se pružaju usluge masaže.

Većina članova Saveza slepih Vojvodine su nezaposlena i izdržavana lica, i Savez je dugi niz godina pokušavao da bude posrednik u pronalaženju poslovnih ponuda, kako bi se slepim i slabovidim osobama omogućilo da sami ostvaruju egzistencijalne prihode. Osnivanje salona u okviru svojih prostorija je novi pokušaj da se smanji nezaposlenost slepih i slabovidih osoba i da se radnom integracijom doprinese poboljšanju njihovog položaja u društvu. Sličan salon funkcioniše i u Beogradu.

ECO BAG

U septembru 2009. godine nevladina organizacija Inicijativa za razvoj i saradnju (IDC) je pokrenula osnivanje socijalne ekološke kooperative „Eco bag“, za proizvodnju torbica, novčanika i ostalih praktičnih proizvoda od recikliranog pvc materijala, prvenstveno od iskorišćenih reklamnih bilborda. Kupci ovih proizvoda su vrlo često upravo firme čiji su reklamni slogani nekada „krasili“ bilborde. „Eco bag“ pripada kategoriji eko-socijalnih preduzeća za radnu integraciju. Ovaj tip socijalnih preduzeća, pored naglašenog socijalnog cilja reintegracije dugoročno nezaposlenih osoba, karakteriše i ekološka dimenzija poslovanja. Između ostalog, svojim radom, eko-socijalna preduzeća doprinose očuvanju životne sredine i doprinose razvoju ekološke svesti društva.

U prvoj fazi formiranja preduzeća, uz saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, izabrano je trideset žena koje su ostale bez zaposlenja nakon privatizacije firmi iz tekstilnog sektora. Budući da su imale više od četrdeset godina, kao i radne kvalifikacije za kojima nema velike potražnje na tržištu rada, bilo je izuzetno teško da nađu novi posao. Svih trideset žena je prošlo obuku da bi svoja znanja iz tekstilnog sektora prilagodili radu sa pvc folijom. Pored toga dodatno su edukovane o socijalnom preduzetništvu, poslovanju i marketingu. Nakon završene obuke formirao se tim od četrnaest žena.

„Eko bag“ svojim poslovnim konceptom promoviše socijalno preduzetništvo u Srbiji, doprinosi razvoju reciklažne industrije i brige društva za životnu okolinu i istovremeno podstiče društveno odgovorno poslovanje biznis sektora.

BIZIAN GRUPA

U oktobru 2009. godine dve nevladine organizacije Međunarodna mreža pomoći (IAN) i Grupa 484, uz podršku Unidea fondacije, su osnovale socijalno preduzeće Bizian grupu, sa namerom da svojim delovanjem na tržištu usluga doprinesu smanjenju nezaposlenosti pripadnika marginalizovanih skupina, pre svega izbeglih i raseljenih lica i osoba sa invaliditetom.

Bizian grupa je u okviru svoje organizacije pokrenula „Green and Clean“ paket usluga kroz koji pruža usluge čišćenja i održavanje enterijera i zelenih površina i vrši sitne popravke. Bizian grupa brine o menadžmentu, marketingu, poslovanju i finansijama „Green and Clean“ brenda usluga, dok su zaposleni pripadnici izbegličke i raseljeničke populacije, ali i iz drugih ugroženih kategorija.

Ideja osnivača je da se, sa osamostaljivanjem „Green and Clean“-a, vlasništvo nad firmom prenese i na zaposlene. Trenutno je „Grean and Clean“ malo preduzeće u kojem je zaposleno petoro osoba, a svi radnici su pripadnici izbegličke populacije. Profit Bizian grupe se ne raspoređuje osnivačima preduzeća nego se usmerava na pokretanje novih poslovnih aktivnosti i dodatno obrazovanje zaposlenih kako bi se unapredile njihove profesionalne kvalifikacije i tako postali konkurentniji na tržištu rada.

www.greenandclean.rswww.biziangrupa.rs

SOCIJALNA KOOPERATIVA „VIVERE“

Socijalna kooperativa „Vivere“ je osnovana 2005. godine u Kragujevcu, od strane nekoliko nezaposlenih žena i roditelja dece sa posebnim potrebama, koje su u Italiji prošle obuku iz pružanja socijalnih usluga. Oblast delovanja kooperative je pružanje socijalnih usluga i socijalne zaštite odraslim osobama sa posebnim potrebama. Ova oblast socijalne zaštite do tada, nije bila adekvatno regulisana od strane lokalne vlasti. Preduzeće je registrovano kao zadruga i koristi se zadružni princip glasanja prilikom donošenja upravljačkih odluka.

U saradnji sa lokalnim vlastima, socijalna kooperativa „Vivere“ je pokrenula i dnevni boravak u kojem se pružaju usluge socijalne zaštite osobama sa posebnim potrebama. Saradnja je kasnije ostvarena i sa Centrom za socijalni rad. U radu dnevnog boravka, pored zaposlenog stručnog medicinskog osoblja, učestvuju i volonteri. Socijalna kooperativa „Vivere“ u dnevnom boravku, pored dnevne brige, svojim korisnicima pruža usluge radne terapije, pomoć u ličnoj higijeni i zdravstvenoj negi, rekreativnu nastavu, a takođe, članovi ove kooperative teže da doprinesu inkluziji osoba sa posebnim potrebama u lokalnu zajednicu.

10

10

U ovom malom rečniku predstavljamo osnovne pojmove socijalne ekonomije

Dodata vrednost

Poseban ili specijalan doprinos koji je rezultat izvođenja neke aktivnosti. Na primer, socijalna preduzeća mogu dodati vrednost kvalitetu javnih usluga ili boljem zadovoljavanju potreba svoje korisničke grupe budući da su dobro upoznata sa problemima svojih korisnika. Takođe, obavljajući svoju primarnu funkciju, socijalna preduzeća mogu uticati na povećanje socijalne kohezije u društvu (što je takođe dodata vrednost).

Asset Lock

Asset Lock ili zabrana transfera svojine je opšti termin koji se odnosi ne sve finansijske odredbe koje osiguravaju da se svojina kompanija usmerenih interesu zajednice (uključujući i profit koji proizlazi iz njenih aktivnosti) koristi isključivo za dobrobit zajednice.

Klauzule od društvenog značaja

Klauzule koje mogu biti uključene u postupak javnih nabavki ili tendera, a koje daju prednost socijalno i ekološki odgovornim kompanijama ili pak socijalnim preduzećima. Ove klauzule se primenjuju u procesu selekcije i odabira najpovoljnije ponude. Klauzule od društvenog značaja su vrlo često podržane i strateškim dokumentima o razvoju zajednice, a najčešće se primenjuju u procedurama lokalnih samouprava.

Kompanija usmerena interesu zajednice

Kompanija usmerena interesu zajednice je novi tip kompanije. Stvorena je radi socijalnih preduzeća koja žele da koriste njihove resurse i profit zarad ostvarivanja javnog dobra. Iako je veoma lako osnovati kompaniju usmerenu interesu zajednice, one ipak moraju dokazati da rade u korist zajednice u kojoj deluju. Kompanija usmerena interesu zajednice u obavezi je da podnosi izveštaj nezavisnom regulatornom telu o svom doprinosu zajednici i načinu uključivanja interesnih grupa u njihove aktivnosti. Asset lock (zabrana transfera svojine) i izveštavanje o doprinosu zajednici omogućava da ova vrsta kompanije bude idealno sredstvo za organizacije koje žele da se pomaknu ka tržištu pružanja javnih usluga.

Korporativna društvena odgovornost

Vlade posmatraju korporativnu društvenu odgovornost kao doprinos poslovnog sektora postizanju ciljeva održivog razvoja. Suštinski radi se o načinu na koji poslovni sektor uzima u obzir svoj ekonomski, socijalni i ekološki uticaj prilikom svog delovanja – maksimalizovanje profita i minimalizovanje loših posledica.

Etička kupovina

Etička kupovina je zahtev javnom sektoru da obavlja sopstvene aktivnosti na etički način. Sve aktivnosti treba da budu zasnovane na principu podržavanja (neposredno ili posredno) osnovnih ljudskih prava ili da aktivnosti imaju najmanji mogući negativni uticaj po okruženje. Javni sektor tako mora da uzme u obzir mesto ponuđača, postupke po kojima su roba i usluge ostvarene, uslove koje ponuđač nudi svojim radnicima. Službenici i dobavljači javnog sektora zaduženi za nabavke sve više uzimaju u obzir etička pitanja (pogotovo ekološka) povezana sa kupovinom robe i usluga. Dobra praksa dovodi postepeno do promene postojećeg procesa javnih nabavki da bi se osiguralo da proces javnih nabavki robe i usluga ne bude povezan sa postupcima zanemarivanja ljudskih prava, nekorektnom trgovinom, zagađenjem, nepoštenim i korumpiranim poslovanjem i degradacijom okruženja.

Jednakosti

Šire značenje jednakosti, obuhvata jednakost bez obzira na rod, rasu, invaliditet, seksualnu orijentaciju. Jednakost se odnosi i na pojedince i grupe koje su suočene sa diskriminatornim ponašanjem na osnovu starosne dobi, jezika i socijalnog porekla, ili ostalih ličnih atributa, uključujući uverenja ili mišljenja, kao što je versko uverenje ili političko mišljenje. Sve mogućnosti moraju biti jednako dostupne i pristupačne svim potencijalnim učesnicima i postojeće inicijative ne smeju da imaju negativan uticaj na bilo koju ugroženu grupu.

Neprofitno

Termin se upotrebljava za opis organizacija koje su osnovane sa ciljem reinvestiranja bilo kojeg novčanog viška radi ostvarivanja ciljeva organizacije. “Neprofitno” se odnosi na motiv osnivanja organizacije, a ne na sposobnost da stvara novčanu zaradu. Termin se često koristi kao sinonim za volonterski rad.

REČNIK SOCIJALNOG PREDUZETNIŠTVA

11

Patient Capital - Dugoročni kapital (socijalna ekonomija)

Dugoročni kapital je relativno nov koncept u socijalnoj ekonomiji. Tradicionalno povezan sa - equity-type (pravednim ili akcijskim) - investiranjem u okviru privatnog sektora, ovaj termin se u oviru socijalne ekonomije interpretira kao - ‘mezzanine-type’ finance – kao nešto između subvencije i zajma.

Javno – privatno partnerstvo (JPP)

Javno-privatno partnerstvo (Public Private Partnership ili P3) predstavlja saradnju državnog i privatnog sektora u oblasti proizvodnje javnih dobara ili pružanja javnih usluga. Javni sektor je strana koja nudi takvu saradnju i ugovorom definiše vrstu i obim poslova koji se prenosi na privatni sektor. Saradnja je najčešće dugoročna, od 20 do 25 godina. Ovakav način kapitalnog investiranja je nastao kao rešenje za rastući nivo javnog duga tokom 70-ih i 80-ih, kada su države dozvolile privatnom sektoru da ulaže u infrastrukturu. Zagovornici ovakvog načina investiranja smatraju da su privatne kompanije često efikasnije od birokratskih javnih tela dok se kritika zasniva na ideji da privatni sektor ne treba da se proširi u oblasti kao što su školstvo i zdravstvo, a koje su tradicionalno u nadležnosti države.

Javno–socijalno–privatno partnerstvo (JSPP)

JSPP je razvoj ideje javno-privatnog partnerstva. Drugačije rečeno, javno-socijalno-privatno partnerstvo nije samo nastavak ideje javno-privatnog partnerstva, nego preduslov za ostvarivanje javno-privatnog partnerstva usmerenog na:

• Ostvarivanje i sprovođenje društvenih ciljeva, namera i zadataka radi koristi zajednice, blagostanja, itd.;

• Podržavanje srednjoročnih i dugoročnih planova i ciljeva organizacija;

• Planiranje i pogodnu primenu neophodnih uslova i resursa (npr. finansiranjem) za održivi razvoj.

Socijalno računovodstvo i revizija

Metoda merenja socijalnog i ekološkog učinka organizacije (kroz upoređivanje postignutih rezultata u odnosu na postavljene ciljeve), a uzimajući u obzir stavove svih zainteresovanih grupa. Ova metoda se koristi da bi se utvrdilo kako organizacija ostvaruje svoje ciljeve kao i ostale usluge koje pruža. Socijalna revizija podrazumeva i nezavisno proveren izveštaj koji pokazuje koliko je uspešna organizacija u ispunjavanju društvenih ciljeva, vrednosti i obaveza. Cilj postupka je da se pomogne ostvarivanje boljeg učinka.

Društveno dodata vrednost

Društveno dodata vrednost se odnosi na korist koju privatni sektor ili organizacija ostvaruje u smislu svog društvenog učinka i učinka na okruženje.

Socijalno preduzetništvo i socijalna preduzeća

Socijalno preduzetništvo podrazumeva poslovne poduhvate koji se realizuju na tržištu sa jasnim socijalnim ciljem. Socijalna preduzeća imaju tri jasna obeležja: imaju jasan socijalni cilj; demokratsku sktrukturu i nisu usmereni prevashodno na sticanje profita već na ostvarivanje društvene funkcije.

Socijalni preduzetnik Socijalni preduzetnik je osoba koja prepoznaje socijalni problem i koristi inovativne, preduzetničke metode za stvaranje i upravljanje poduhvatom radi društvene promene.

Socijalna kooperativa (zadruga)

Cilj socijalne kooperative (zadruge) nije sprovođenje zajedničke komercijalne aktivnosti jedino zbog finansijske koristi članova, što je cilj obične kooperative (zadruge), nego se zajednički poduhvat, koji obavljaju članovi kooperative (zadruge), pokreće radi društvene koristi i socijalne integracije ugroženih grupa.

Posrednici socijalnog preduzetništva

Organizacije koje rade sa socijalnim preduzećima u nastanku sa namerom da im pomognu da se ostvare kao socijalna preduzeća.

Socijalna investicija

Socijalna investicija se koristi za opisivanje investicije u organizaciju čiji cilj nije prevashodno finansijska zarada nego društveni učinak. Ovo je relativno novi pojam, ali se sve više vezuje za tip investicije u organizacije koje se postepeno odvajaju od donatorske pomoći ka ekonomskoj samoodrživosti. Pojam se koristi i kao naziv za investicije koje teže ostvarivanju ljudskog ili društvenog kapitala.

Održivi razvoj

Održivost je način na koji su ekonomski, socijalni i ekološki delovi našeg života društveno povezani. Održivim razvojem se smatra razvoj koji ostvaruje potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da ostvare njihove buduće potrebe.

12

Ugrožene kategorije stanovništva

Grupa ljudi koja je socijalno-ekonomski ugrožena zbog različitih društvenih okolnosti i urođenih ili stečenih karakteristika.

Volonterske organizacije

Organizacije zasnovane na volonterskom radu nisu usmerene na profit, nisu obavezne, autonomne su i vode ih pojedinci koji nisu plaćeni.

Izvori koji su korišćenji u definisanju ili preuzimanju

termina iz rečnika:

• www.emes.net and definitions related to EMES• www.socialeconomyscotland.info • CESS Magazine

Preporučujemo sledeće veb sajtove:

www.socialeconomy.eu.orgwww.ekonomiaspoleczna.pl www.socialeconomyscotland.infowww.emes.netwww.euricse.euwww.socialenterprise.org.uk

••••••

Televizijski prilozi o socijalnoj ekonomiji

„Socijalno preduzetništvo“ 03.05.2010.

„Prvo ekološko-socijalno preduzeće“ 01.04.2010.

„Socijalna preduzeća“ 25.02.2010.

Videti na:http://www.mreza.rs/evronet_frejmovi.html

1�

Realizaciju projekta Forum socijalnih preduzeća omogućila je Unidea UniCredit Fondacija

Više informacija o socijalnom preduzetništvu možete saznati od članica Koalicije za promociju socijalnog preduzetništva:

Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) www.bcif.orgEvropski pokret u Srbiji (EPuS) www.emins.orgSMART Kolektiv www.smartkolektiv.orgGrupa 484 www.grupa484.org.rsInicijativa za razvoj i saradnju - Srbija (IDC) www.idcserbia.org

•

•

•

•

•