socijalna skripta

8/11/2019 socijalna skripta

1/31

1

13. Zdravstvena zatita: definicije, mere, aktivnosti

Alma Ata: 1978. Kamen temeljac ZZ

Nepredvidivi dogaaji - ugroavaju esto zdravlje i opstanak pojedinaca, porodice...

Organizovano ljudsko drutvo reava takve dogaaje na naelima solidarnosti i uzajamnosti lanovazajednica organizovanim meramazdravstvena zatita

Mere zdravstvene zatite - standardni medicinski i drugi postupci za identifikaciju (dijagnoza)zdravstvenog stanja (zdravstvenih potreba) i za zdravstvene intervencije (modifikaciju toka bolesti izdravstvenih procesa)

Zdravstvena zatitacelokupnost mera politikog, ekonomskog, pravnog, sociokulturnog, naunog,socijalnomedicinskog, higijensko protivepidemijskog karaktera usmerenih na ouvanje i unapreenjepsihikog, fizikog i socijalnog zdravlja svakog oveka, pojedinca i drutva, radi postizanjadugovcenosti i potrebnog kvaliteta ivota kao i obezbeenje adekvatne medicinske pomoi za sluaj

potrebe.

Skup mera prevencije, leenja,voenja bolesti i povreda koju sprovode lekarski, sestrinski idrugi profesionalci.

Mere

Javni organizovani programi zatite irih zajednica i ugroenog stanovnitva ima prizvuk smiljenog,planiranog dugoronog delovanja (npr. Mere u okviru programa atite okoline, zatite radnika,program mentalnog zdravlja)

- Danas se upotrebljava i za postupke sa pojedincima posebno kada je u pitanju trajna nega (

hronini bolesnici i rehabilitacija )

Naela zdravstvene zatite:

1. Pristupanosti- (fiziki, geografski, ekonomski)2. Pravinosti (zabrana diskriminacije)3. Sveobuhvatnosti (svi graani)4. Kontinuiranisti5. Stalnog unapredjenja kvaliteta6. Efikasnosti (najbolji rezultati u odnosu na finansije )

v Prema cilju:

- preventivne mere ( spreavanje nepovoljnog zdravstvenog stanja )- Kurativne mere ( leenje i nega )- Aktivne mere ( strunjaci mahom preventivno )- Pasivne mere ( mahom na zahtev pacijenta )

Zdravstvena zatita je organizovana i sveobuhvatna delatnost drutva sa osnovnim cljem da seostvari najvii mogui nivo ouvanja zdravlja graana i porodice.

Svako ima pravo na zdravstvenu zatitu u skladu sa zakonom i dunost da uva i unapreuje svoje izdravlje drugih graana kao i uslove ivotne i radne sredine.

U obezbeivanju i sprovoenju zdravstvene zatite uestvuju: graani, porodica, poslodavci,obrazovne i druge ustanove, humanitarne, verske, sportske i druge organizacije, udruenjazdravstvenih slubi, organizacija za zdravstveno osiguranje kao i optine i republika.


2/31


3/31

3

15. Sekundarna prevencija

Ogranienje nesposobnosti---Adekvatna terapija da bi se zaustavili procesi bolesti i spreile dalje

komplikacije i sekvele

Rano otkrivanje i blagovremeno leenje

Rano otkrivanje - ako je uinjeno pre nego to osoba spontano i samoinicijativno potrai pomozdravstvene slube,pa se rano otkrivanje ili skrining ( proputanje krozsito,filter,proveravanje)definie kao otkrivanje do tada nedijagnostikovanih oboljenja ili stanjapomou razliitih metoda(test,pregled, upitnik I dr).Tanije to je primenajednog ili vie testova naveliki broj ljudi sa ciljem da se podele prema verovatnoi da su oboleli od traenog oboljenja.

Kriterijumi (za skrining):- Oni koji opisuju bolest (prirodni tok, presimptomatski period, veliina drutvenog problema

koji prouzrokuje I mogunost leenja)- Zahtevi koji se odnose na test- Drutvena, lina i ekonomska ulaganja i spremnost drutva i zdravstvene slube da prihvati

sve otkrivene obolele i lei ih.Skrining test slui iskljuivo da odredi verovatnou prisustva oboljenja(sve osobe sapozitivnom vrednou testa je neophodno da se podvrgnu iscrpnom dijagnostikompostupku)Valjanost testa ima dve dimenzije:osetljivost I specifinost.

Poseban aspekt ranog otkrivanja jeste efikasnost, odnos izmeu ranog otkrivanja i krajnjih efekatapo zdravlje ljudi, odnosno stepena do koga se ranim otkrivanjem postie bolje leenje i/ili izleenjeobolelog, produenje ivota i poboljanje kvaliteta ivota.

Ova oboljenja treba otkriti rano I masovnim pregledima:TBC, HEP A, sifilis, Ca grlia materice,Down.Kod dece se preporuuje rano otkrivanje:neonatalni hipotireoidizam,Fenilketonurija, uroenoiaenje kuka, karijes, refraktorne anomalije vida i defekti sluha.Test koji se koristi u masovnomotkrivanju ne bi smeo da bude tetan,morao bi da bude prihvatliv,lako izvodljiv u terenskim uslovimaI ne bi smeo dabude skup.

Leenjem se spreava razvoj oboljenja, posledice i komplikacije, invaliditet kao iumiranje(penicilin;citostatici;genetski inenjering) U okviru celokupne zdravstvene zatite najvie separa troi na leenje.

Primena preventivnih mera kao i leenja dovela je do fenomena kompresija morbiditeta. Njegovasutina je u tome da zahvaljujui visokom standardu, zdravom stilu ivota, ranim otkrivanjem iblagovremenim leenjem, ozbiljna i teka oboljenja se pomeraju u kasnije periode ivota.


4/31


5/31

5

Porodicaje ta koja omoguava pravilan rast i razvoj deteta i formiranje ponaanja koje unapreujezdravlje.

Mere zdravstvene zatite ena

1. Opte mere (zadatak zajednice)

- Oslobaanje od neukosti- Stvaranje uslova za ravnopravnost- Potpuna sloboda odluivanja ena2. Specifine mere (zadatak zdravstvene slube)- Razvoj zdravstvene kulture- Obuhvat to veeg broja ena radom savetovalita- Obuhvat to veeg broja ena strunom negom na poroaju- Obuhvat to veeg broja ena merama rane Dg raka

Mere zdravstvene zatite dece

1. Opte mere (zadatak zajednice i porodice)- Uslovi za ivot- Kultura2. Specifine mere (zadatak zdravstvene slube)- Nadzor nad psihofizikim rastom i razvojem- Vakcinacija- Kontrola uslova ivota

Informacioni sistemi i zdr. zatita majke i deteta

- Svrha razvoja procena njihovih potreba, praenje sprovoenja programskih aktivnosti usistemu zdr. zatite.

Korisni podaci za razvoj inf. sistema:

- Poroaji (broj ivoroenih i mrtvoroenih) struna pomo pri poroaju- Mala telesna masa na roenju (mane od 2500g)- Branost majki- Smrtnost (perinatalna, neonatalna, postnatalna) smrtnost 1-4 godine- Uzrok umiranja dece (povrede, malformacije, infekcije, TU)- Maternalna smrtnost- Morbiditet za hronina oboljenja i stanja- Status uhranjenosti dece- Stanje zdravlja njihovih zuba- Korienje zdravstvenih usluga (kontracepcija, abortusi, posete zbog bolesti ili preventivnih

usluga)


6/31

6

Zdravstvene potrebe (hronoloki)

v Prenatalna zdr. zatita- Pre zaea: planiranje porodice; savetovanje u vezi rizika; genetsko savetovanje- Prenetalno ( posebna panja: HIV + hronine bolesti): praenje razvoja ploda; kontrola

zdravstvenog stanja u toku trudnoe; skrining faktora rizika; zdr. vaspitanje; psihofizikapriprema za poroaj; stomatoloka zatita

v Poroaj: struna pomo pri poroaju, struna nega i pomo porodilji i novoroenetu(bolnica prijatelj beba koja podrazumeva primenu tehnika bezbolnog porodjaja,prisustvopartnera na porodjaju I mogunost da beba bude sa majkom sve vreme tokom boravka ubolnici kao I ad se doji na zahtev); ambulantni poroaj, poroaj u kui

v Postpartalna zdr. zatita: savetovanje u vezi nege novoroeneta i porodilje; procenazdravstvenog stanja porodilje; dojenje

v Zdr. zatita novoroeneta i odojeta:- Savetovanje: nega i higijena; ishrana; prevencija nesrea; prepoznavanje patognomoninih

znakova; mogunost za dobijanje pomoi(posebna zatita dece roene pre termina i samalom TM)

- Sistematski pregledi: praenje rasta i razvoja; uhranjenosti i zdr. stanja; rano otkrivanjeporemeaja; uroeni poremeaji metabolizna; iaenje kuka; anemije

- Skrining- Imunizacijav Zdravstvena zatita predkolskog deteta- Praenje rasta i razvoja: sistematski pregledi; kontrola sfinktera; ortopedski problemi;

sluh,govor,vid- Savetovanje: nega deteta; psihosocijalni razvoj;patognomonini znaci- Prevencija povreda

v Zdravstvena zatita kolskog deteta- Praenje rasta i razvoja, imunizacija- Zdr. Vaspitanje: puenje, alkohol, droga, sexualno vaspitanje, higijena- Posebni rizici: zlostavljanje dece

v Zdravstena zatita mladih- Pravilna ishrana, fiz. aktivnost, poremeaji ishrane- Higijenske navike, oralno zdravlje- Sexualno ponaanje, trudnoa tokom adolescencije i abortusi

- Polno prenosive bolesti, HIV/ AIDS- Mentalno zdravlje i poremeaji- Korienje psihoaktivnih supstanci i bolesti zavisnosti

Milenijumski ciljevi razvojaCilj 4: smanjenje smrtnosti dece (smanjiti smrtnost dece mlaih od 5. godina za 50%,obuhvat vakcinacije 99,9%)Cilj 5: unapreenje zdravlja u reproduktivnom periodu (smanjiti smrtnost majki za 1/5)Cilj 6: Borba protiv HIV/AIDS, TBC


7/31

7

18. Zdravstvena zatita starih

Pokazatelji starosti nacije:

- Procentualni udeo populacije >65 godina u ukupnoj populacijijedne teritorije;ako je vei od10% = populacija se smatra starijom

- Index starenja: odnos stanovnistva >60 godina i mladih do 19,ako je index > 0,4= nacija stari

- Prosena starost stanovnitva iznosi> 30 godina znai da stanovnitvo stari

Unutar starije populacije se izdvajaju 2 podsegmenta:

- mladi stari (60-74)- nezavisni u svakodnevnim aktivnostima- Stari (75+) - esto kompletno zavisni od drugih

Vie od 30% starih ivi u najsiromanijim krajevima

Oko 17% starih ive sami.

Shvatanja o zdravstvenim potrebama I zdr.stanju starih ( 3 stanovita):

1. Stariji ljudi su osetljiviji i slabijeg zdravstvenog stanja sa nizom oboljenja (nekad i vie od10)imaju tekoe u obavljanju svakodnevnih aktivnosti

2. Najvei broj starih je u dobrom zdr. stanju i nezavisni su u svakodnevnom funkcionisanju3. Stav o opadajuem zdr. stanju sa godinama

Promene u zdr. stanju starih se posmatraju na 2 nivoa:

1. Na makro nivou - (promene u visini stopa mortaliteta od pojedinih oboljenja koja rastu sagodinama- KVB najvea stopa mortaliteta,CVB,dijabetes,maligne,HOBP)

2. Na mikro nivou - najvie se govori o velikoj uestalosti hron. oboljelja gde dominiraju KVS,resp., kotano-zglobna...

v Samoprocena zdravlja41% proseno zdravlje, 28% loe. 18% dobro, 8% vrlo loe, 4% vrlo loe

v Najee bolesti: hipertenzija, reumatoidna oboljenja zglobova, poviene masnoe, DM,katarakta, oboljenja plua i bubrega, rak,infarkt i log

7 osnovnih dimenzija za procenjivanje potreba starih:

- Aktivnost svakodnevnog ivota (staranje o sebi, ivot u zajednici)- Fiziko zdravlje (korienje lekova, vezanost za postelju)

- Mentalno zdravlje (ouvanost kognitivnih funkcija)- Socijalni resursi- Ekonomski resursi (raspoloivost sredstvima za izdravanje)- Okolinski faktori- Stepen optereenosti onih koji brinu o starima

Korienje zdravstvene zatite:

Stari ljudi koriste ZZ uestalije nego ostali segmenti populacije, vie od 20% starih ima multiple Dg.Karakteristino je prepisivanje velikog broja lekova to dovodi do poveanja trokova ZZ, a nekilekovi mogu i tetno delovati na stare,to ima za posledicu dalji porast korienja ZZ.


8/31

8

Zdravstvena I socijalna politika prema starima se bazira na sledeim principima:

- Preveniranje nepotrebnog gubitka funkcionalnih sposobnosti- Prevencija i leenje zdr. problema koji oteuju kvalitet ivota- Stare treba leiti to due u njihovim kuama,tek kada takva opcija vie ne postoji orijentisati

ih na institucionalne oblike zatite- Svaka zajednica treba da stimulie dobrovoljni rad sa starima

Za obezbedjenje primarne ZZ starih na nivou optine odgovoran je lekar opteprakse,u njegovom timu postoji I patronana sestra(prua usluge u kui stareosobe).;organizuju se I klubovi za stara lica

Sekundarni nivo se obezbedjuje kroz bolniku slubu

Programi za promociju zdravlja obuhvataju-mere zdravstvene zatite:

1. Opte (sprovodi zajednica, porodica)- Stvaranje to boljih uslova za lepu starost2. Specifine (zadatak zdravstvene slube)

- Briga o pravilnoj ishrani,menjanje navika(da prestanu da pue)- Briga o umerenoj fizikoj aktivnosti- Rano otkrivanje bolesti

69,5%-- je bilo kod lekara u poslednjih 12 meseci

83,5%-- su zadovoljni ili vrlo zadovoljni

41,2% starih nemaju svog lekara

Zajednica za zdravlje EU 2008-2013- porast godina zdravog ivota i promovisanje zdravogstarenja

19. Zdravstvena zatita osoba sa invaliditetom

Hendikepiranost- nastaje kao rezultanta oteenja strukture ili funkcije organizma koja traje krae ilidue vremena (nesposobnost ili trajna nesposobnost, invaliditet)

Strunjaci prognoziraju u budunosti blag porast nesposobnosti i invaliditeta iz vie razloga:

1. Produavanje duine ivota2. Porast broja dece sa hroninim neizleivim bolestima (koja preivljavaju zahvaljujui

savremenim sredstvima)3. Vei rizik i sve ea pojava povreda na radu u kui, koli, saobraaju4. Bolja Dg, praenje i registrovanje sluajeva nesposobnosti

SZO je izdala prvu Medjunarodnu klasifikaciju oteenja,nesposobnosti I hendikepa,premanjoj su definisana 3 najvanija stanja:

Nedostatakje svaki gubitak ili abnormalnost neke psihike, fizioloke ili anatomske strukture ilifunkcije.Moe da postoji ali da ne smeta u svakodnevnom funkcionisanju.MOE SE DOKAZATIMEDICINSKIM DIJAGNOSTIKIM POSTUPKOM

Nesposobnost( invalidnost)je svako ogranienje ili nemogunost(zbog nedostaka) obavljanja nekeaktivnosti na nain ili u granicama koje se smatraju normalnim za ljudsko bie.JE RELATIVNA I ZAVISI

OD VETINA KOJE SU U POSLU POTREBNE


9/31

9

Hendikepiranostje nemogunost da se ispunjava normalna drutvena uloga,to nastaje zbognedostatka ili nesposobnosti I ograniava osobu ili je spreava u tome.JE SOCIJALIZACIJANESPOSOBNOSTI I reflektuje se u vidu posledica po individuu u kulturnom,socijalnom,ekonomskom Idrugim domenima.Intenzitet hendikepa zavisi od situacije u drutvu,predrasuda koje vladaju,odnosaZZ I SZ prema hendikepiranima,od posveene panje I izdvajanja ekonomskih sredstava za njihovu

integraciju u drutvenu zajednicu.

Pored zdr. posledica za individuu, hendikepiranost ima i druge socio-ekonomske posledice ( porasttrokova).

Ciljevi zajednice :

- Prevencija hendikepiranosti kroz prevenciju traumatizma- Rano otkrivanje i Dg- Rehabilitacija (medicinska, socijalna)- Edukacija za samozatitu- Obezbeivanje pomagala i drugih tehnikih sredstava

- Postojanje specijalnog obrazovanja- Postojanje drutvenih slubi za davanje saveta, pomoi- Stvaranje to boljih uslova za svakodnevni ivot hendikepiranih

v Radno mesto i osobe sa invaliditetom13% zaposlenih11% osoba sa motornim oteenjem zaposleno33% smatra da im je radno mesto fiziki prilagoeno40% duina radnog vremena, obim posla i pauze,odgovaraju potrebama

Dostupnost obrazovnih, socijalnih i drugih javnih slubi nije zadovoljavajua.

Dostupnost i korienje javnih slubi su izrazito loiji za osobe sa niim nivoom obrazovanja (oko 80%ne koristi javni prevoz, vie od 80% ne koristi pozorite, bioskop)

Nove zakonodavne aktivnosti koje promoviu prava hendikepiranih se odnose na nekoliko vanihoblasti:

- Prava hendikepiranih (ustav zemlje i dravne deklaracije)- Pristup konceptu jednakosti- Eliminacija deskriminacije i postojee drutvene predrasude, podsticanje intregracije i

uestvovanje- Evaluacija progresa u nacionalnom zakonodavstvu kroz preispitivanje uspeha i efikasnosti

promene zakonskih odredbi u svakodnevnim aktivnostima

U sklopu promocije drutvene integracije hendikepiranih,radi se na:

poveanom zapoljavanju, porastu broja hendikepirane dece u kolama, adekvatnoj izgradnjiobjekata, ulica i trotoara;

Udruenja invalida se osnivaju kao odgovor na nedovoljno angaovanje drutvene zajednice dainvalidima omogui ravnopravne mogunosti----najvaniji cilj-ostvarivanje prava svojih lanovada se bore za svoj ravnopravni status u drutvu

Izbegavati institucionalna zbrinjavanje ako su mogua druga reenja.


10/31

10

20. Zdravstvena zatita kolske dece i mladih

Zdr. zatita kolskog deteta

- praenje razvoja ponaanja i intelektualnih sposobnosti i praenje stanjauhranjenosti(gojaznost,pothranjenost)

Odgovornsot za dete snose roditelji i kola (u kojoj se odvija 2. stepen socijalizacije).Sistematskimpregledima (I, III, V, VII razredi O i III razred S)se otkrivaju problemi u razvoju.Psiholoki problemi uovom periodu ne smeju se zanemariti. Razvijaju se programi za prepoznavanje rtvi zlostavljanja kaoI zanemarene dece kao I pomo ovoj deci.u kolama se organizuju diskusione grupe u ciljublagovremenog otkrivanja I pomoi.

Najvei problem je rizino ponaanje mladih adolescenata (puenje, alkohol, droga, rizinosexualno ponaanje).Zdravstveno vaspitanje je veoma bitno u ovom periodu, sprovodi organizovanoI sistematskim radom u cilju razvijanja zdravih stilova ivota.

Zdravstvena zatita studenata

- U velikoj meri pripada zdravstvenoj zatiti odraslih.Najvaniji aspekti su : uhranjenost, krvnipritisak, stanje ula,kompletnost vakcinacije,zatita i unapreenje reproduktivnog zdravlja saspreavanjem neeljenih trudnoa I sexualno prenosivih bolesti, vaspitanje za porodini ivotSistematski pregladi se odravaju u 1. I 3. godini studija,terapijski I rahabilitacioni postupci sepreduzimaju nakon otkrivanja uz obavezu kontinuiranog praenja.

21. Mere/ procena zdravstenog stanja stanovnitva

Multidimenzionalnost koncepta zdravlja, komplexnost njegove primene u praktine svrheodreivanja zdravstvenog stanja stanovnitva dovodi do toga da se govori o procesu procene, a ne

merenja.

Merenje je mnogo egzaktnija i preciznija procedura za koju jo ne raspolaemo odgovarajuiminstrumentom sem, ako ne koristimo sintetike odnosno kompozitne mere zdravlja prikazanenumerikim skalama.

v Merenje/procena zdr. stanja je sloena procedura dobijanja slike zdravlja stanovnitvakorienjem pokazatelja (indikatora)

- Zdr. stanje je opis i/ili merenje zdravlja pojedinca, grupa ili celokupne populacije premaprihvenim standardima uz pomo zdravstvenih indikatora ili preciznije to je stanje zdravljapojedinca ili stanovnitva procenjeno u odnosu na opti morbiditet, morbiditet od odreenihbolesti, invalidnosti, antropometriju,mere mortaliteta, pokazatelje funkcionalnog statusa ikvaliteta ivota

Ciljevi merenja zdr. stanja:

- Ouvanje i unapreenje zdr. stanja stanovnitva- Identifikacija prioritetnih zdr. problema- Praenje promena u zdr. stanju stanovnitva- Uoavanje razlika izmeu razliitih teritorija ili populacionih grupa- Preispitivanje zdr. politike, strategija i tehnologije- Unapreenje menadmenta zdr. sistemom- Procena efektivnosti, efikasnosti I kvaliteta (value for money)


11/31

11

Istorijat: Demografija- druga polovina 17. VekaPodaci o umiranju sa uzrocima- 19. VekPokret za soc. Indokator- 60. Godina prolog veka

Prva faza: do kraja I svetskog rata

Dominiraju zarazne bolesti, visoka suicidnost- Mortalitet (pokazatelji umiranja)

Druga faza: do kraja drugog svetskog rataReavanje osnovnih sanitarnih i komunalnih problema, uspesi imunizacije i vakcinacije, arhivaoboljenja i stanja- Morbiditet (pokazatelji obolevanja: incidenca, prevalenca)pored mortaliteta

Trea faza: do kraja 80-ihStarenje populacije, hronina oboljenja i stanja

- Pokazatelji invalidnosti i nesposobnosti i skale zdravlja (odsustvovanje sa posla ??)

etvrta faza: sadanja

Stilovi ivota i faktori rizika- Pokazatelji kvaliteta ivota se koriste za procenu zdr. stanjav Kvalitet ivotairok koncept koji ukljuuje oseanja ljudi za oblasti kao to su standard

ivota, prihodi, stanovanje, posao i zdravljeSkale za merenje kvaliteta ivota povezanog sa zdravljem- da bi se procenio efekathroninog oboljenja na svakodnevni ivot ili da bi se evaluirale pomene u kvalitetu ivotauzrokovane velikim hirurkim intervencijama, transplantacijom organa ili

v Merenje zdravlja pojedinca i populacijeZdravlje pojedinca se fenomenoloki i konceptualno razlikuje od zdravlja drutvenih grupa ili

celokupnog stanovnitva.Procena zdravlja stanovnitva- kliniki pristup u merenju zdravljaProcena zdravlja populacionih grupa- javnozdravstveni pristup u analizi, proceni i merenjuzdr. stanja.

Proporcije (%) pokazatelji struktureStope- pokazatelji uestalosti ili nivoa neke pojave

Instrumenti za merenje zdr. stanja:

Indikatori tj. pokazatelji odreene situacije ili reflexije te situacije.SZO ih je definisala kao varijablekoje pomau da se izmere promene direktno ili indirektno.pokazatelji u proceni zdr stanja ,nastoji se

da budu kvantitativne prirode(apsolutni br I relativni br)mada ih ima I kvalitativnih(postoji/ne postojiu zdr sistemu ili gradacije-dobro,loe,vrlo loe).

Idealan indikator: validan (meri samo ono to treba)objektivan (rezultat isti ako merenje vre razl. ljudi u razl. okolnostim)senzitivan (osetljiv na promene situacije )specifian (reflektovanje promene samo situacije na koju se odnosi)prediktivna vrednost (informacije)dostupan (lako sakupljanje podataka)univerzalanlak za izraunavanjeprihvatljiv, potpun obuhvat populacije


12/31

12

v Pokazatelji za procenu zdr. stanja majke i deteta Mortalitet, morbiditet,

Maternalna smrtnost: ( pokazatelj zdravlja ene i kvaliteta zdr. zatite ) smrtnost ena u trudnoi,poroaj i 6. Nedelja posle

stopa maternalne smrtnosti- broj umrlih ena / 100 000 ena u reproduktivnom periodu

odnos maternalne smrnosti = broj umrlih ena/ 100 000 ivoroene deceMorbiditet: hipertenzija, pratei pobaaji, prevremeni poroaj, anomalije vezane a trudnou,krvarenje

Smrtnost odojadi: stopa smrtnosti= broj umrle dece/ 1000 ivoroene za 1 godinufetalna smrtnostneonatalna i postneonatalna smrtnostMorbiditet: kongenitale malformacije, mala TM na roenju

22. Izvori podataka za merenje zdravstenog stanja

1. Registri vitalnih dogaaja (matine knjige roenih, umrlih venanih, razvodi,usvajanje)2. Popisi stanovnitva I stanova ( ukupan broj, distribucija po polu I godinama)3. Rutinsko zdravstveno izvetavanje (korienje, efikasnost zdr. slube)4. Istraivanje zdr. stanja stanovnitva (popis ili na osnovu uzoraka)5. Registri bolesti(hroninih masovnih bolesti)6. Epidemioloki nadzor(info o epidemijskim bolestima ili onim molestima koje podleu

kontroli obavezne imunizacije)7. Drugi izvori podataka- drutvena statistika (ekonomski razvoj, obrazovanje, socijalna

zatita)

Uglavnom su relativni brojevi; izraunavaju se iz podataka, neki se dobijaju organizovanimperiodinim prikupljanjem I publikovanjem, a neki se prikupljaju ad hoc prema potrebi

Izvori podataka:

1. Matine knjige- registri vitalnih dogaaja- Stopa nataliteta = broj ivoroenih/stanovnika x hiljadu

Stopa fertilitetaStopa reprodukcije

- Stopa mortaliteta= broj svih umrlih/broj stanovnika x hiljaduSpecifina stopa mortaliteta po polu, obrazovanju, uzrocima

- Stope branosti I razvoda braka

- Stopa prirodnog prirataja = (broj ivoroenih- broj svih umrlih) /broj stanovnika x hiljadu2. Popis stanovnitva: proces sakupljanja obrade I publikovanja demografskih, ekonomskihdrutvenih podataka

- Broj stanovnika, distribucija po polu I starosti- Snabdevenost pijaom vodom, postojanje kanalizacije I dispozicije otpadnih materija- Prosean broj osoba po domainstvu3. Rutinska zdravstvena statistika:

-zapisana u medicinskoj dokumentaciji I evidenciji;-obezbeuje podatke o korienju, efikasnosti, trokovima-podaci o morbiditetu

dg prirode (maternalni mortalitet, specifini morbiditet, mortalitet od bolesti)

O merenjima (TM, visina, obim)Podaci o aktivnostima (imunizacija, leenje)


13/31

13

4. Registri bolesti: za oboljenja socio-medicinskog karaktera odnosno granina masovnanezarazna oboljenja u populaciji. Svi sluajevi se prijavljuju u tzv. Centralni registar, vrloznaajni izvor: morbiditet od odreene bolesti, leenje koje je prueno, preivljavanje,letalitet

5. Epidemioloki nadzor: vodi ka sakupljanju korisnih informacija o epidemijskim bolestima ili

onim koji podleu posebnoj kontroli preko programa obavezne imunizacije6. Ispitivanje zdravlja u populacijimoe biti: deskriptivno/eksplorativno/ tumeee(explanativno)

- vri se pomou upitnika ili intervjua na nacionalnom nivou, za dobijanje podataka ozdravstenim potrebama stanovnitva I zahtevima za uslugama zdravstvene slube kao I oplaanju iz depa korisnika zdravstvene usluge

7. Drugi izvori podataka- Odnose se na drutvenu statistiku I obezbeuju podatke iz sektora povezenih sa zdravljem,

ekonomski razvoj, kultura, ishrana, socijalna zatita

23. Pokazatelji za merenje zdravstvenog stanja

Indikatori za merenje zdravstvenog stanja

Indikatori su varijable koje pomau da se mere promene direktno ili indirektno.

- u praksi indikatori (pokazatelji) su indirektne ili delimine mere komplexnih situacija koje su suviesloene da bi se mogle neposredno meriti.

Idealne osobine: validan, objektivan, senzitivan, specifianVrste pokazatelja:

1. Kvalitativna ocena (atributivno)nominalna/ dihotomna skala (postoji/ne postoji)

ordinalna skala- gradiranje (osnovno, srednje,visoko)2. Kvantitativna ocena broj ( numeriki)

apsolutni broj;relativni broj (odnos 2 apsolutna)

*proporcije-pokazatelji strukture ili uea oznaavaju odnos dela premacelini(procenat,promil)primeri-struktura po polu,godinama starosti,kolskoj spremi;strukturamorbiditeta,struktura mortaliteta

*stopa ili koeficijent oznaava uestalost nekog dogadjaja u okviru odredjene celokupnosti=brdogadjaja/br stanovnika x koeficijent;primeri stopa nataliteta,stopa mortaliteta

*indeksiili pokazatelji dinamike neke promene izraavaju promenu jedne veliine u odnosu naneku drugu uzetu kao osnovnu(bazni I lanani)primer-u ekonomiji za preds dinamike promene cenana malo(inflacije),dohotka

Pokuaj da se proceni zdravlje klasifikacija grupe experata SZO iz 1957.god izdvojene su tri grupepokazatelja za merenje nivoa zdravlja:

1. Pokazatelji povezani sa zdravstvenim stanjem osoba I stanovnitva na odreenoj teritoriji

2. Pokazatelji koji se odnose na uslove sredine, a koji imaju vie ili manje direktan uticaj nazdravlje

3. Pokazatelji koji se odnose na zdravstvenu slubu o njene aktivnosti usmerene ne poboljanjezdravlja (dostupnosti korienja)


14/31


15/31

15

v Pokazatelji negativnog zdravlja- Su pokazatelji smrtnosti u populaciji

Stopa mortaliteta odojadi

Stopa mortaliteta dece 1-4 god

Stopa mortaliteta dece do 5 god

Stopa meternalnog mortaliteta Odnos maternalnog mortaliteta

Oekivano trajanje ivota

v Drugi pokazatelji negativnog zdravlja

Stope mortaliteta (opti,specifini)

Struktura morbiditeta (opta, specifina)

Stope incidencije, prevalencije invalidnosti u populaciji

Pokazatelji zdr.politike

Obezbeenost lekarima: Srbija 264/ 100 000 stanovnika, 2006.

Sintetike mere zdravlja-indexi zdravlja

Indexi-pokazatelji dinamike neke pojave u odnosu na neku drugu uzetu kao osnovnu(bazni/lanani)

poznati indexi zdravlja:

-index ljudskog razvoja

-medjunarodni index ljudske patnje

-index fizikog kvaliteta ivota

24. Sistem zdravstvene zatite

Zdr. zatita predstavlja sveukupne mere I aktivnosti zajednice kao celine, zdravstvene slube kaonjenog integralnog dela I samog oveka na ouvanju I unapreenju zdravlja.

Zdravstvena zatita je iri pojam od zdravstvene slube I osim zdravstvenih usluga obuhvata Ifinansiranje, regulativu, resurse I ostale usluge.

Funkcije I performance sistema: gazdovanje tj. upravljanjeKreiranje resursaObezbeivanje zdr. uslugeFinansiranje

Ciljevi I ishodi sistema: zdravlje, nivo i pravednostOdgovornost za oekivanja ljudiFinansijska zatita prihodaEfikasnost

Zdravsteni sistemiSistem zdravstvene zatite obuhvata infrastrukturu koja obezbeuje spektar programa I usluga Iprua zdr. zatitu pojedincima, porodici I zajednici (SZO)

Svrha sistema zdr. zatite je ouvanje I unapreenje zdravlja ljudi obezbeivanjem zdravstvenih

usluga stanovnitvu kako moderne, tako I tradicionalne medicine na efikasan nain,a koje su u istovreme dostupne I prihvatljive ljudima.


16/31

16

Nain upravljanja zdr. sistemom:

Decentralizovani (slobodno trite I kompeticija)- USA

Prema blagostanju orjentisani sistemi zapadna Evropa

Centralizovani I birokratski zakoni- centralna I istona evropa

Resursi u zdravstvenom sistemu:v Ljudski resursi (kadrovi)Lekari, stomatolozi, farmaceuti, medicinkse sestre, tehniari, saradnici

v UstanoveZgrade, oprema

v SredstvaLekari, sanitetski materialPravina alokacija dostupnih resursa(raspodela sredstava),geografski(razvijena/ nerazvijenapodruja;urbana/ruralna sredina)I medju socijalnim slojevima mora se dostii!

Zdravstveni sistemi se mogu klasifikovati prema razliitim kriterijumima:- Ekonomski (nacionalni dohodak per capita-po glavi stanovnika)

- Drutveno- politiki (ideologija, norme, vrednosni sistem)- Administrativna struktura (drutvena/privatizovana; centralizovana/ decentralizovana;

monistika/ pluralistika)Modeli zdravstvenog sistema prema OECD-u (organizacija za ekonomsku saradnju I razvoj).Kriterijumi za podelu sistema ZZ:

Obuhvat stanovnitva zdravstvenom zatitom I prava iz zdravstvene zatite

Izvori finansiranja zdravstvenih sistema

Vlasnitvo nad zgradama I opremom u zdravstvu

5 osnovnih modela (istorijski) :

1. Bizmarkov 1883- osnovnog socijalnog (zdravstvenog) osiguranja2. Semakov model 1918- nacionalnog zdravstvenog sistema u centralizovano-

planskim ekonomijama (bive socijalistike zemlje, samo dravno vlasnitvo)3. Beveridov model 1948- nacionalnog zdravst. sistema u trinim ekonomijama4. Dobrovoljno/privatno trino orijentisan model osiguranja (60ih I 70ih)5. Obavezno otvaranje medicinskih/zdravstvenih tednih rauna (Singapur 1984)

Modeli(1 od 3) po kojem se mogu grupisati svi sistemi:

Beveridov model (sistem nacionalne zdravstvene slube )- Engleska, irska, Kanada, Skandinavske zemlje- Potpun obuhvat stanovnitva (100% zdravstvanom zatitom)

- Finansiranje putem poreza (iz dravnog budeta)- Dominantno dravno vlasnitvo nad zgradama I opremom- Prvo uvela Velika Britanija, pa Skandinavske zemlje, pa Evropa, raspadom socijalizma ovaj

model je naputenBizmarkov model:

- Obuhvat 60-80% stanovnitva, paketom osnovnih prava iz osiguranja- Nemaka, Holandija, Francuska,Belgija,Austrija- Sistem socijalnog osiguranja- Postojanje obaveznog zdravstvenog osiguranja svih zaposlenih- Finansiranje iz doprinosa koje plaaju zaposleni I njihovi poslodavci- Drutveno i/ili dravno vlasnitvo nad zgradama u zdravstvu

- Zasniva se na naelima uzajamnosti I solidarnosti


17/31

17

Sistem privatnog osiguranja (model suverenog/nezavisnog korisnika)- dominira privatno zdr. Osiguranje (lino ili preko korisnika)- Veliki deo stanovnitva je neosiguran- Finansiranje ZZ preko doprinosa I/ili premija osiguranja- Preteno privatno vlasnitvo nad zgradama I opremom

Medicinski/zdravstveni tedni rauni mogu se definisati kao dobrovoljni (SAD, Juna Afrika) iliobavezni (Singapur, Kina) mogu se koristiti samo za trokove zdravstvene zatite I slue daomogue lake podnoenje tereta (finansijskog) tokom bolesti

- Ne raspodeljuju rizik meu tediama tako da oni nisu zatieni od katastrofalnih trokova- Da bi se reio ovaj problem stvoren je dobrovoljni (Singapur 1990) ili obavezni katastrofini

plan osiguranja sa visokom participacijom kako bi se stvorio zajedniki fond za velike rizike-vrlo skupe zdravstvene usluge

Sistem: skup meusobno povezanih elemenata koji zajedno dovode do dostizanja ciljeva u srediniu kojoj sistem egzistira.

Osnovna podela sistema: 1. Tvrdi (mehaniki )2.Meki (drutveni)

Osnovne karakteristike drutvenih sistema jesu da su oni:

-dinamiki (u stalnom kretanju )- stohastiki (po ponaanju)-sloeni(po strukturi)-hijerarhijski (po organizaciji)

25. Finansiranje zdravstvene zatite

Postoje dva kriterijuma za procenu zdravstvene slube:

- Ekonomski (koliko se izdvaja iz nacionalnog dohotka za ZZ)- Politiki (ko odluije o ZZ)

Izvori finansiranja:

1. Porezi(dravni budzet)- oblik javnog prihoda koje drava naplauje od fizikih Ipravnih lica kao obavezna I nepovratna davanja za pokrie drutvenih potreba.Opti (na line prihode,na ukupni dohodak firme )Specifini (porez na liksuz)

2. Doprinosi I premije(fond osiguranja)- takoe prinudna davanja; razlika je u tome to

su doprinosi naknada za posebne koristi koje pojedinci ili pravna lica stiu na osnovuakcije javnih organa koje oni ine u optem interesu. Doprinosi su srazmerni veliiniplate raspodela sa bogatih na siromane.Doprinosi su obaveznozdr.osiguranje.Premije osiguranja su dobrovoljno/privatno osiguranje.

3. Participacija(plaanje iz dzepa)- lino uee osiguranika u trokovima korienja ZZ.Predstavlja doplaivanje odreene sume u fixnom ili procentualnom iznosu od ceneusluga u momentu njenog korienja.

4. Plaanje pune cene usluga u zdravstvu(plaanje iz dzepa)5. Dobrovoljni prilozi,donacije (pomo zdravstvenih institucija, grupa I pojedinaca)


18/31

18

Da bi se objasnili tokovi kretanja novca u sistemima ZZ u svetu definisane su 3 kljune interesnegrupe:

1) Korisnici (potroai) zdr. usluga2) Davaoci -2 nivoa:

i) -primarna (zdr sluba)ZZ(korisnici stiu slobodno bez ikakvih prepreka)ii) -sekundarna (bolnika)ZZ(regulisan upuivanjem sa primarnog nivoa)

3) Posrednici- osiguravajue agencije I ministarstvo zdravlja

Modeli finansiranja sistema ZZ:1. Model nadoknade trokova korisnicima- korisnici plaaju davaocima pun iznos cene pa im

to potpuno ili delimino nadoknadi zdravstveno osiguranje2. Model ugovora- predvia postojanje ugovornog odnosa izmeu osiguranja I nezavisnih

davaoca usluga. Zdravstvene vlasti plaaju davaoce zdravstbenih usluga putem glavarine iliprema broju pruenih usluga

3. Model integracije osiguranja sa zdravstvenom slubom- integracija onih koji plaaju uslugeu zdravstvu sa onima koji te usluge pruaju. Drava je glavna za osiguranje I davanje usluga Istanovnitvo nema mogunost izbora osiguranja

4. Meoviti modeli mnogo ee zastupljeni nego isti

26. Organizacija zdravstvene zatite po nivoima

ZZ predstavlja kombinaciju line I kolektivne odgovornosti za zdravlje,javne (dravne) odgovornostiza obezbeenje javno-zdravstvenih funkcija, itavog spektra aktivnosti za obezbeenje drugih merakoje ukljuuju sa jedne strane dravni I privatni sektor, a sa druge dobrotvorne I humanitarneorganizacije za preuzimanje akcija u zajednici.

Nivoi organizacije zatite:

- podela je izvrena na osnovu veliine populacije koju pojedini nivo obezbeuje, karakteristikeoboljenja I stanja kojima se pojedini nivoi bave I nekih organizacionih karakteristika.

1. SamozatitaNeprofesionalni, laiki nivo

- Ostvaruje se u porodici- Populaciona grupa obuhvaena 1-10 osoba- Na ovom nivou obezbeuju se mere za:

Unapreenje I ouvanje zdravlja

Prevenciju oboljenja Samodijagnozu

Samoleenje

Podrku obolelom lanu2. Primarna zatita

Primarni, profesionalni nivo zatite koji ukljuuje- Lekara- Zdravstveni tim: med. sestra, babica, patronona sestra, socijalni radnik, fizioterapeut- Administrativna jedinica- lokalna zajednica- Populaciona grupa do 2000 osoba na jednog lekara, 10-15 000 na jedinicu primarne ZZ.

Pored pruanja medicinske zatite (Dg, Th, rehabilitacija) tim primarne zz ostvaruje I niz

aktivnosti iz ouvanja I unapredjenja zdravlja Dom zdravlja, isturene ambulante I zdravstvene stanice,


19/31

19

3. Sekundarna zatitaNivo zatite koji se obezbeuje kroz specijalistiku slubu ili nivo zatite gde je potrebnaspecijalizovana pana za kompleksnija stanja od onih koje moe reiti lekar opte prakse naprimarnom nivou. Specijalitsti koj rade na ovom nivou su tzv. opti specijalisti- optihirurzi, internisti, ginekolozi, psihijatri koji pruaju zatitu u tzv. Optim bolnicama.

Administrativna jedinica je okrug ili srez, a populaciona grupa 100 000 do 500 000stanovnika. U nivo se upuuju iz primarnog nivoa zatite. Dom zdravlja, poliklinike, opte bolnice4. Tercijarna zatita- Visoko specijalizovan nivo, ukljuuje visoko specijalizovane usluge koje se ili mogu pruati

samo u specijalizovanim I za posebne svrhe osnovanim institucijama ili zahtevajusubspecijalistike kadrove kao to su plastini hirurzi, neurohirurzi

- Specijalizovane institucije koje pruaju ovu atitu su istovremeno I kole za zdravstenekadrove (univerzitetske bolnice, klinike)

- Administrativna jedinica za pruanje ove zatite je regiona, a veliina populacije od 500 000do 5 000 000 ljudi

Instituti, kliniki centri27. Zdravstvene ustanove

v Vanbolnike ustanove - njihov razvoj rezultat je zahteva da se rasterete bolnice I ostvarifunkcija jeftiniji uslovi leenja

1. Hitna ili urgentna sluba prua usluge akutno obolelim ili povreenim pacijentima.Ovasluba koristi se I kao najjednostavniji ulazak u bolnicu(bez uputa)Istraivanja pokazuju 5% koji su koristili hitan prijem zaista bili hitni,45% je bilo urgentno a50% ni jedno ni drugo

2. Poliklinika ili ambulantna sluba koja prati pacijenta posle hospitalizacije u toj bolnici, alimoe da bude I referalni nivo sa primarne zatite, kada obezbeuje pregled I dijagnostiku I

donosi odluku o potrebi prijema pacijenta.3. Institucija primarne zatiteObezbeivanje primarne zatite, doprinos ukupnom fizikom, psihikom I socijalnomzdravlju individue, grupacije I populacije.Primarna ZZ ulazna vrata u zdravstveni sistemDom zdravlja: obavlja svoju osnovnu zdravstvenu delatnost za teritoriju jedne optine,primenjuje dispanzerski metod rada- prati I prouava zdravstveno stanje stanovnitva, higijenske navike I uslove ivota I rada- sprovodi mere aktivne I pasivne ZZ- sadri slubu opte medicine, ginekologija, pedijatrija, hitna sluba, sluba medicine rada,

stomatologija, patronana sluba- prua sve mere zatite na sve kategorije ljudi. Zdravstveni radnici rade u timu iji je

koordinator lekar opte prakse

Za udaljena naselja van sredita doma zdravlja otvaraju se posebne organizacione jedinice izokvira doma zdravlja

- Zdravstvene stanice za jedno ili vie naseljenjih mesta sa 3000 stanovnika (lekar + sestra)- Zdravstvene ambulante za jedno ili vie mesta sa preko hiljadu stanovnika (sestra)


20/31

20

v Bolnike ustanoveUstanove koje slue za smetaj, negu I leenje bolesnika, stacionarna ustanova kojaobezbeuje kratkotrajnu I dugotrajnu medicinsku zatitu, Dg, Th, rehabilitaciju

1. Opte bolniceLee sve bolesti I sve kategorije bolesnika, ima najmanje 150 kreveta rasporeenih u

6 odeljenja: interno, opte hirurko, deje, ginekoloko, akuersko, fizikalnamedicina. Ima I slube laboratorijske I RTG Dg, transfuziju krvi, anesteziju,mogunost za izolaciju obolelih od zaraznih bolesti I akutnih psihoza. Uglavnom zakratkotrajnu hospitalizaciju

2. Specijalne bolniceBolnice se specijalizuju ili za jednu vrstu oboljenja ili za jednu starosnu grupupacijenata, ukazuje na predominantni tip usluga koje obezbeuju stanovnitvu

3. Univerzitetske bolnice (klinike)pored zdravstvene obavljaju obrazovnu I nauno-istraivaku delatnostPo spektru usluga mogu biti opte ili specijalne

4. Kliniko-bolniki centar

Institucija koja obavlja poliklinike I bolnike delatnosti iz vie (odreenih ) granamedicine I iz najmanje jedne oblasti zdr. zatite.

5. Kliniki centar

- obavlja polikliniku I bolniku delatnost iz vie grana medicine I ZZ, takoe obavlja obrazovnu Inauno-istraivaku delatnost

6. Ostale

Zavod- Obavlja specijalizovanu delatnost za neke oblasti medicine ili neke kategorije bolesnika,

razvija struno metodoloke kriterijume za rad. Moe da bude stacionarnog tipa. Kadaobavlja naunu delatnost onda je to institut.

Zavod za zdravstvenu zatituObavlja specijalizovanu zdravstvenu,sociomedicinsku I higijensko-epidemiolokudelatnost.Prati I prouava zdravstveno stanje stanovnitva, higijenske uslove I uslove ivota I radaI preduzima mere zatite. Ima slube : socijalna medicina, higijena, epidemiologija,dezinfekciju, dezinskeciju, deratizaciju.

ApotekaZdravstena ustanova u kojoj se obezbeuje snabdevanje stanovnitva iz zdravstvenogsistema lekovima I drugim lekovitim sredstvima,kao I informisanje o pravilnoj upotrebilekova. Obavlja farmaceutsku zdravstvenu delatnost I obezbeuje: snabdevanjelekovima I izradu magistralnih lekova I zdravstveno vaspitanje (lekara o novim lekovimaI pacijenta o nainu upotrebe leka)


21/31

21

28. Kvalitet u zdravstvenoj zatiti

Kvalitet ZZ ukljuuje definisanje atributa zatite I kriterijuma onoga sto ini dobru zdravstvenuzatitu.ine ga 3 medjusobno povezane komponente:

1. tehniki aspekt zz2. interpersonalni aspekt zz3. organizacioni aspekt zz

Kvalitet-ta je to?-kvalitet ja raditi prave stvari (efektivnost) na pravi nain (efikasnost)-skup svih svojstava I karakteristika proizvoda ili usluga koje se odnose na njihovu mogunost dazadovolje utvrdjene ili izraene potrebe korisnika

Kvalitet ZZ- DEFINICIJE:-stepen podudarnosti sa prihvaenim principima I praksom (standardima)-stepen spremnosti za zadovoljavanje ukupnih pacijentovih potreba I stepen dostizanja eljenihishoda (razultat) uz usaglaenost sa sredstvima (resursima)-je stepen u kome zdr.usluge za pojedince I stanovnitvo poveavaju verovatnou eljenih ishoda pozdravlje u skladu sa sadanjim profesionalnim znanjem

Dimenzije kvaliteta:1-efektivnost(delotvornost,uspesnost);2-efikasnost(isplativost);3-dostupnost;4-pravednost;

5-pravovremenost,prihvatljivost;6-usmerenost ka pacijentu;7-bezbednostKvalitet u zdravstvu se moe analizirati sa nekoliko razliitih perspektiva:

1. Perspektiva zdr. profesije- pruiti najbolju moguu zatitu svakom pacijentu- uspostaviti I ouvati poverenje pacijenta

2. Perspektiva medicinske nauke

- upotreba najsavremenijih dijanostikih I terapijskih dostignua- postoje razliiti profesionalni odgovori na iste probleme; kvalitetna zdravstvena zatita mora dautvrdi koji je to max nivo razlika koji se smatra prihvatljivim

3. Perspektiva zdravstvene zatite- kvalitetna zdr. Zatita podrazumeva zatitu pristupanu svakom- teritorijalna distribucija zdr. Ustanova I zdr. Kadrova treba da bude takva da je svima pristupana- irok opseg zatite za promenljive I rastue potrebe korisnika

Kvalitet se moe posmatrati kao:- Kvalitet strukture koja prua zatitu (objektivni preduslovi) gde spadaju: prostorna

podobnost, oprema, materijalna mogunost, programi rada, kvalitet rada- Kvalitet procesa zatite (subjektivni preduslovi) gde spadaju nain rada, organizacija I

koordinacija, kontinuitet zatite- Kvalitet ishoda (zavisi od prethodna dva) odnosno postignutih rezultata u psihofizikom

stanju stnovnitva I zadovoljstvu zatitomEfikasnost-odnos izmedju rezultata rada I efektive(uloenih sredstava)-moe se meriti indiktorima efikasnosti I kvaliteta

v Stalno unapredjenje kvaliteta-kvalitet je centralni prioritet itave organizacije-korisnik ima znaajnu ulogu u unapredjenju kvaliteta,povratna informacija mora stii dozdravstvenog radnika

-radni proces u organizaciji rezultat je klinikog I menadzerskog procesa-poboljanje kvaliteta je stalno poboljanje izvrenja organizacije


22/31

22

v Indikatori kvaliteta

Kontrolni dogaaji-predstavljeni pojedinanim visoko znaajnim dogaajima kao to suiznenadna smrt pacijenta, poar u bolnici, zamena lekara I slino koji zahtevajuneposredno I hitno izraavanje

Indikatori izvreni u vidu stopa:

-stopa intrahospitalnih infekcija, traume koje zarastaju per secundam,stopa carskogreza; istrazuju se detaljno kada odstupaju od standarda ili prosekaNorma - mera uinka (performansi )koja se obino posmatra I prati(procenat prijema ubolnice u odnosu na broj zahteva za njima..)Standard kvaliteta - definie oekivana izvrenja, strukturu ili proces rada a koji morajubiti prisutni u zdr. organizaciji da bi unapredili kvalitet zdr. zatite.Standardi obezbedjuju kvalitet proizvoda ili usluge u svakoj fazi od kreiranja,razvoja,proizvodnje I inspekcije,do prodaje I servisiranja.Ovi standardi su neophodniorganizacijama koje su aktivne na medjunarodnom planu kako bi njihovi proizvodi iliusluge bili prihvaeni na svatskom tritu.Kvalitet zdr.zatite pruene pacijentima-stepen u kome zdr usluge pruene pacijentima

poveavaju verovatnou eljenih ishoda po zdravlje I smanjuju verovatnocu neeljenihishoda imajui u vidu sadanje stanje medicinskog znanja.Model poboljanja kvaliteta

Ciklus uenja I poboljanja kvaliteta:PLANIRAJ(planiranje kvaliteta)-URADI(pruanje usluga)-PROUAVAJ(merenje kvaliteta)-DELUJ(unapredjenje kvaliteta)

Prema SZO-zadovoljstvo korisnikabi trebalo da predstavlja deo procesa evaluacije kvaliteta Iadekvatnosti ZZ-stoga je potencijalni indikator Zdravlja za sve

Svi projekti unapredjenja kvaliteta bi trebalo da u budunosti dovedu do smanjenja operativnihtrokova ustanove.

29. Zdravstvene tehnologije

Tehnologijaje sistematska primena naunog ili drugog organizovanog znanja na praktine zadatke(Galbrajt 1977).analogno tome zdr tehnologija je definisana kao sistematski niz aktivnosti upravljenka reavanju nekog zdr problema.

Medicinska tehnologija predstavlja lekove opremu I internisticke I hiruske procedure koje se koristeu medicini,kao I organizacioni I potporni sistem u okviru koga se ta praksa ostvaruje (office oftechnology asessment 1978)

-lekovi(aspirin,beta blokeri)-aparati I oprema (skener I rukavice)-medicinske i hiruke procedure(angiografija I psihoterapija)-potporni sistemi (kompjuterizovani inf.sistemi I banke krvi)-organizacione I upravljake strukture(npr. programi upravljanja totalnim kvalitetom

Procena zdravstvenih tehnologija-opisuje procenu trokova ,efektivnosti I iri uticaj svih metodakoje koriste zdravstveni profesionalci u unapreenju zdravlja, prevenciji I leenju bolesti,rehabilitaciji I dugotrajnoj nezi.


23/31

23

--- Procena je evaluacija medicinskih tehnologija(procedura,opreme I lekova)Izahteva interdisciplinarni pristup koji obuhvata analizu bezbednosti, trokova,efektivnosti, efikasnosti, etike I mera kvaliteta ivota.

v Zato procenjujemo zdravstvene tehnologije?

- Donoenje odluke o tome da se dozvoli upotreba leka, opreme ili druge tehnologije- Ukljuivanje zdravstvene tehnologije u paket usluga koje su pokrivene zdravstvenimosiguranjem

- Zdr. Radnici I pacijenti treba da budu obaveteni o pravilnom korienju intervencija zaodreene zdr. probleme (npr. vodii dobre prakse)

- Pomo za rukovodioce ustanova u donoenju odluka o tome koje tehnologije nabaviti- Donoenje odluke na nivou vladinih zvaninika o tome koje javnozdravstvene programe

primenjivati- Podrka proizvoaima zdravstvenih tehnologija u donoenju odluke o tome koje

tehnologije razvijati

- Uspostavljanje standarda koji se tiu proizvodnje,korienja, odravanja I drugih aspekatazdravstvenih tehnologija, komponenti I materijala

- pomo dravnim I nacionalnim liderima u odlukama vezanim za tehnoloke inovacije, istraivanjeI razvoj, regulaciju, plaanje I pruanje zdr. usluga

ta procenjujemo? tehnika svojstva,bezbednost,efikasnost,efektivnost,ekonomske atribute,socijalne,pravne, etike ili politike uticaje.

Rasprostranjenost zdr tehnologija

Tehnologije budunosti: experimentalne; tehnologije u fazi ispitivanja; ustanovljene;

zastarele/naputene

Faze procena zdr. tehnologija:

1. identifikacija- identifikovanje moguih predmeta procene, uspostavljanje prioriteta zaprocenu(praenje tehnologija ,izbor onih ija je procena neophodno potrebna I odluka kojutehnologiju prouavati).Sve tehnol. koje bi trebalo da podleu proceni mozemo podeliti na : tehn.budunosti; one koje se tek pojavljuju; nove; rairene; zastarele.

2. testiranje jasno postavljanje problema ili pitanja na koje se trai odgovor u okviru procene zdr.tehnologije,dizajn studije za testiranje tehnologije,eticka pitanja.Kriterijumi za testiranjebezbednosti ili efikasnosti odredjuju 4 faktora:1-indikatori kojima ce se meriti korist koja se oekuje

2-medicinski problem za koji e se koristiti tehnologija 3-populacija na koju se odnosi 4-opis uslovakorienja

3.sinteza-je kritika analiza rezultata testiranja.Nalazi su rezultati ili zakljuci procene.Preporukepredstavljaju sugestije, savete koji slede iz nalaza(Preporuke I nalazi treba da budu povezani sakvalitetom dokaza)

4.diseminacija - privlaenje paznje(sprovodi se putem naunih asopisaseminara,kurseva,distribucija javnih publikacija); pristup diseminaciji (ciljna grupa, mediji, tehnike);plan diseminacije (trokovi, vreme I drugi potrebni resursi); olakavanje dostupnostI

Efikasnost populacija homogena, procedure standardizovane, uslovi testiranja idealni, izvoaiexperti


24/31

24

Efektivnostpopulacija heterogena, procedure varijabilne, uslovi testiranja- uslovi svakodnevneprakse I _______

30. Zdravstvena politika

Politika - vodei princip ili plan akcije oko koga se sloila grupa ljudi sa autoritetom I moi da ihsprovede.

- Kurs akcije usvojen ili predloen od strane vlade, partije, poslovnih partnera ili pojedinaca- Proces usklaivanja interesa razliitih drutvenih grupa I stoga esto sadri raliite definicije

jednog dogaaja- Javna politika = to vlada bira da uradi/ ne uradi sa opaenim problemom

Proces razvoja politike:

1. Razumevanje situacije - problema2. odreivanje vrednosti I ciljeva3. generisanje opcija

4. Izbor I formulisanje politike5. usvajanje politike6. implementacija politike7. evaluacija Trevor Henkok 1982 koncept zdrave javne politike

4 osnovne strategije zdravlja:Promocija zdravljaIntersektorska saradnjaPrimarna ZZTehnologije

Formulisanje ciljeva- SMART pravilo:

S- specific, ogranienM- measurable, merljivA- achievable, dostianR- relevant, relevantanT- time bound, vremenski ogranien

Ciljevi mogu da budu definisani kao eljeni ishod jedne politike ili programa.

Na razvoj politike utiu: vladini slubenici, graani, moni pojedinci, profesionalne grupe

Kljuni akteri: pojedinci (minister zdravlja) ; grupe (nacionalno udruenje lekara); institucije(univerzitet); drave (Srbija)

Najdel navodi 4 izvora koje treba koristiti u izboru najznaajnijih problema:- Autoriteti( osobe, knjige,lanci I drugi izvori info)- Statistike Ili opservacione analize- Dedukcija(izvlaenje zakljuaka na osnovu premisa ustanovljenih od strane

autoriteta,opservacija ili institucija)- Senzitivne analize sa naunim hipotezama

Zdravstvena politika dva koncepta:

iri- politika I praksa unapreenja zdravlja

Ui- politika usmerena na razvoj zdravstva odnosno na razvojzdravstvenogsistema,osiguranja,obrazovanja I medicine


25/31

25

U svojoj ranoj konceptualizaciji podrazumevala je sve ono sto drutvo ima namere da uradi u vezi sasvim uslovima koji vode do zdravlja ili ga oteuju ,uslovljavaju bolest ili je preveniraju.

v Definisanje ciljeva I izbor prioriteta

Opti ciljevi (ne moraju biti u merljivom obliku) npr. ouvanje I unapreenje zdravlja

I kao konani ishod zdravstvene politike (moraju biti merljivi) na primer u sledeih 5 godina trebapostii 100% obuhvat dece imunizacijom

v Izbor prioriteta- ta mora biti obezbeeno pre drugih stvari- ta je to to je prioritetno

Indikatori zdravstvene politike koju zemlja vodi(prema SZO):

1. Politika saglasnost- odluka o dostizanju zdravlja za sve. Pokazatelj je kvalitativne prirode Ipredstavlja postojanje takve odluke I njeno ugraivanje u zakonodavstvo

2. Raspodela sredstava- meri se proporcijom nacionalnog dohotka izraenom u procentima kojase izdvaja za zdr. zatitu, obezbeivanje potrebne opreme, ustanova, kadrova

3. Ravnomerna distribucija resursapokazatelji: trokovi za ZZ po stanovniku u nacionalnoj valuti, broj stanovnika po lekaru, broj

lekara na 10 000 stanovnika, broj postelja na 1000 stanovnika

4. Uee zajednice u dostizanju zdravlja: meri se stepenom njene ukljuenosti u donoenjeodluka o zdravlju I zdr. zatiti I postojanjem mehanizama koji omoguavaju ljudima da izrazesvoje zahteve I potrebe za zdr. zatitom

v Javnozdravstveni problemi: kvalitet vazduha, alkoholizam, zloupotreba droge, zaraznebolesti, okolina I zdravlje, planiranje porodice, kadrovi za zdravlje, ishrana, bezbednosthrane, promocija zdravlja, ruralno zdravlje, mentalno zdravlje, lekovi, zdravlje radnika,socijalna okolina

31. Uesnici u zdr. politici I proces formulacije zdr. politike

Kreatori: svi graani (baza demokratije)specifine ciljne grupe

svi nivoi vladeinstitucije (kole, bolnice preduzea)

Pentagon partnerstva (javnozdravstveni sistem zasnovan na potrebama ljudi):1. Kreatori zdravstvene politike 4.akademske institucije2. zdravstveni radnici 5.lokalne zajednice3. Zdr. menaderi--- Potreba za potovanim I efikasnim liderima

Kljuni akteri u meunarodnoj politici:pojedinci-ministar zdravlja;grupe-nacionalno udruenjesestara;institucije-univerzitet ili svetska banka;drave-SAD;( SZO, svetska banka, UNICEF, Fond zastanovnitvo UN, razvojni program UN, UNESCO)

Proces formulacije zdr. politike sastoji se od niza aktivnosti koje slede jedna za drugom:1. Identifikacija problema (potreba)

2. Predlaganje reenja3. Identifikovanje ciljeva I prioriteta


26/31

26

4. Planovi5. Akcije6. eljene promeneU Velikoj Britaniji su koriena 3 osnovna kriterijuma za definisanje prioriteta:

- Stanje mora da bude glavni uzrok prerane smrti ili oboljenja koje se moglo izbei- Intervencije koje se predlau moraju biti raspoloive I mora postojati jasan dokaz da dovodi

do poboljanja u zdr.stanju- Svaki cilj I prioritet mora biti definisan u merljivom smislu,da se moe pratiti realizacija

Na osnovu toga izabrano je 5 oblasti za prioritetno delovanje (V. Britanija): koronarna bolestI apoplexija; rak; mentalna oboljenja; HIV/AIDS i sexualno zdravlje; povrede

32. Globalno zdravlje

Zdravstveni problemi ne poznaju nacionalne granice

- Globale ekoloke pretnje- Prekomerna upotreba resursa- Mobilnost ljudi- Promet tetnih proizvoda- Trite droga I ljudi- irenje novih tehnologija

Drave sarauju:-Razvoj pregovaranja, konsenzusa, zastupanja

- Meusobno uenje I transfer znanja-Proizvodnja I razmena meunarodnih I javnih dobara

Globalne zdravstvene politike I strategije:

- Milenijumski ciljevi razvoja UN- Zdravlje za sve u 21. Veku- Javnozdravstvene politike EU

U septembru 2000. Godine 189 efova usvojilo jeMilenijumsku deklaraciju:

- Ljudska prava, mir,bezbednost, dobra uprava, pitanja razvoja

Razvojni ciljevi su sumirani u skupu milenijumskih ciljeva razvoja:-- 8 kvantitativnih ciljeva

-- 18 vremenski odreenih zadataka-- 48 numerikih pokazatelja

Globalna agenda milanijumskih ciljeva razvoja

Cilj 1: prepoloviti extremno siromatvo I gladCilj 2: ostvariti univerzalno osnovno obrazovanjeCilj 3: unapreenje rodne ravnopravnostiCIlj 4: smanjiti smrtnost dece mlae od 5 godCilj 5: smanjiti maternalnu smrtnostCilj 6: zaustaviti irenje HIV/AIDS, malarije, TBCCilj 7:obezbediti odrivost ivotne sredineCilj 8: razviti globalno partnerstvo za razvoj


27/31

27

--- SZO Evropski region definie:21 cilj za 21 vek Zdravlje 21

Najvaniji ciljevi:- unaprediti I ouvati zdravlje tokom celog ivota- Smanjiti uestalost vodeih bolesti I povreda

Zdravlje za sve- 6 naela:1. smanjivanje nejednakosti u zdravstvu2. spreavanje bolesti I unapreenje zdravlja3. saradnja razliitih sektora u drutvu4. uee zajednice5. dostupnost primarne zdr. zatite6. meunarodna saradnja

--- Javno zdravstvena geografija EVROPE:- Evropska unija 27. Zemalja- Evropski ekonomski prostor- Evropski region SZO (52 zemlje)

Novi zdr. program EU -2008-2013 Zajedno za zdravlje(publikovan 23.oktobra 2007)

Ciljevi: unapreenje zdr. bezbednosti graana;promocija zdravlja; smanjiti nejednakosti;generisanje I irenje zdr. informacija I znanja

Razmena iskustva I stvaranje koalicija Evropsko udruenje za javno zdavlje-EUPHA

Evropska alijansa za javno zdravlje-EPHA

Evropska asocijacija kolajavnog zdravlja-ASPHER

Evropsko udruenje za zdravstveni menadment-EHMA

33. Meunarodna zdravstvena saradnja

Meunarodna zdr. saradnja podrazumeva jednu ili vie aktivnosti na prevenciji, dijagnozi Itretmanu bolesti koje trae kombinovana razmatranja I akcije vie od jedne zemlje.

Akcije u okviru meunarodne zdr. saradnje su:

- Kontrola epidemije I zaraznih bolesti- Meusobna razmena medicinskih I zdravstvenih informacija- Meusobna standardizacija vitalne statistike, biolokih preparata, opasnih droga- Kombinovana istraivanja, njihova koordinacija I pomo kod zajednikih problema- Pomo zemljama u razvoju- Saveti vladama I ministarstvima zdravlja u vezi sa zdr. pitanjima od med. znaaja- Medicinski aspekti meunarodne kontrole zloupotrebe droga

v neposredno po zavretku WW II su postojale 3 organizacije sa malim brojem zemalja lanicaI uske u delovanju

v danas vladine: SZO


28/31

28

nevladine:medjunarodni crveni krst (jugoslovenski crveni krst 1875), crvenipolumesec (osnovan 1863 u enevi- da u ratnim uslovima pomae zdravstvene slube)

SZO(WHO-world health organisation)

- poinje sa radom 1. 9. 1948.- danas obuhvata preko 190 zemalja lanica udruenih sa ciljem da dostignu najvii mogui

nivo zdravlja za sve ljude I etiri osnovne funkcije:

- Da usmerava I koordinira meunarodne zdr. aktivnosti- Da postavlja globalne standarde za zdravlje- Da ohrabruje tehniku saradnju I pomo medju zemljama lanicama- Da razvija I prenosi zdr.tehnologije,informacije I standarde

Prva skuptina u glavnom seditu u enevi, koja se odrava jednom godinje uz prisustvodelegata iz svih zemalja lanica(odobrava godinji programski budzet I odluuje o najvanijim

pitanjima).izvrni odbor se sastaje dva puta godinje,sprovodi odluke I ine ga strunjaci izoblasti zdravlja uz mandat od 3 godine.sekretarijat ine brojni experti iz oblasti zdravlja Idrugih disciplina koji rade pri glavnom seditu SZO,u regionalnim kancelarijama I u zemljamalanicama.Za SZOje karakteristina decentralizacija organizovana po regionalnomprincipu.regionalne organizecije se sastoje od regionalnih komiteta I regionalnekancelarije.SZO ima 6 regiona:afriki,ameriki,juno-istono azijski,evropski,istono-mediteranski I zapadno-pacifiki.Znaajan izvor sredstava za aktivnosti SZO su nevladine organizacije kojih ima preko180.znaajne su sledee:UNICEF,UNAIDS,UNESCO I Svetska banka.agencije UN povezane sa zdravljem:

1-svetska zdravstvena organizacija(SZO)

2-svetska banka3-UNICEF-medjunarodni fond UN za pomo deci4-fond za stanovnitvo UN(UNFP)5-Razvojni program UN(UNDP)6-UNESCO7-Organizacija za hranu I poljoprivredu(FAO)8-Svetski program za hranu9-visoki komesarijat UN za izbeglice(UNHCR)10-Medjunarodna organizacija za rad(ILO)11-ekoloki program UN12-fond UN za kontrolu zloupotrebe droga

13-svetska trgovinska organizacija(WTO)

WHO se sastoji od:1.skuptine-jednom godinje reava najbitnija pitanja budzet,odabir rukovodstva2.izvrnog odbora-zaseda 2 puta godinje,ini ga tim strunjaka iz zemalja lanica iji mandattraje 3 godine3.sekretarijata-ine ga brojni experti koji rade pri glavnom seditu WHO u regionalnimkancelarijama I zemljama lanicamaTo je regionalna organizacija:(decentralizacija,rad na regionalnom nivou),regionalnikomiteti,kancelarije,direktori

(6 regiona)


29/31

29

Programi WHO:

----(eradikacija velikih boginja,smanjenje malarije,Ebole,STD)

1)proireni program imunizacije za zatitu dece od poliomijelitisa,difterije,tetanusa,TBC,malihboginja2)deklaracija o primarnoj zdravstvenoj zatiti(Alma-Ata)3)globalna strategija za dostizanje zdravlja sve do 2000.(proglaena)4)program za razvoj vakcine5)povelja o unapredjenju zdravlja6)globalni program za AIDS

Strategija Zdravlje za sve do 2000.

-program WHO iz 1981

Ciljevi:1-generalni ciljevi(smanjenje morteliteta odojadi,smanjenje maternalnogmortaliteta,produenje ivotnog veka,smanjenje moratliteta od HIV i raka,smanjenje stopesamoubistava I nesrea)2-ciljevi koji se odnose na zdarvo ponaanje(suzbijanje rizinog ponaanja,reklamiranje zdravihstilova ivota,znanje I motivacija za zdr. ponaanje)3-ciljevi koji se odnose na zdravu okolinu(kontrola rizika u okolini,borba protiv zagadjenja,zdraviuslovi ivota I rada)4-ciljevi koji se odnose na odgovarajuu primarnu zdravstvenu zatitu

5-ciljevi koji se odnose na potrebnu pomo-podrku

34. Zdravstveni menadment

Rukovoenje u sistemu zdr. zatiteje oblast naunog menadmenta

Savremeni menadment- proces stvaranja I odravanja sredine u kojoj ljudi radei u grupama moguda ispune eljene ciljeve.

To je univerzalan I komplexan proces i sastoji se od :

- Planiranja

- Organizovanja- Kadrovkse politike- Voenja (usmeravanja)- Kontrole

Aktivnost dobrog menadera podrazumeva bazine vetine koje e obezbediti ravnoteu ovihmedicinski povezanih komponenti.

v Karakteristike menadmenta u zdr. ustanovama- U teoriji menadmenta kao najkomplexnije organizacije sa najkomplexnijim menadmentom

a na samom vrhu komplexnosti je savremena bolnica.

Postoje 6 osnovnih uloga zdr. slube:1. predstavlja deo nacionalne politike zemlje


30/31

30

2. zapoljava veliki broj ljudi3. obezbeuje ZZ4. obavlja razliite tipove istraivanja5. vri kontinuiranu edukaciju6. vana uloga kao faktor socijalne stabilnosti u zemlji

v Struktura ovlaenja menadmenta (3 centra moi I odgovornosti)

1. Upravni odbor- zakonski odgovoran za celu instituciju ukljuujui I pruanje ZZ, komunikacije sajavnou I pomo pri nabavci sredstava; njega ine zdr. radnici I predstavnici zajednice

2. lekari- koji su u medicinskom kolegijumu ali I ostali imaju snanu ulogu u menadzmentu jer suodgovorni za bolniku delatnost ustanove I uestvuju u bar 3 procesa menadzmenta:pacijentom,lekarskim timom I menadment zdr. ustnovom

3.administracija- ine je direktor, naelnici odeljenja I efovi pomonih slubi. Direktor ima zadatakda planira, donosi odluke, koordinira I kontrolie aktivnost zaposlenih, da bi obezbedio da rad sa

pacijentima bude obavljen efikasno I efektivno.

-merenje I korigovanje efikasnosti preduzea da bi se osiguralo dostizanje ciljeva I ispunjenjeplanova.

------Pri rukovoenju,osim ove trostruke podele moi I odgovornosti treba pomenuti I specifineodgovornosti:

- prema pacijentu (najvea zatita, minimalni trokovi)- prema zaposlenima (uslovi, lini dohodak, unapreenje)- prema finansijeru( donatorima)- prema zajednici(javnosti)

- prema sebi (usavravanje znanja I vetine menadmenta)v Planiranje u menadmentu (Koenova podela)

Ukljuuje donoenje odluka o tome koji su budue aktivnosti I ciljevi I kako se oni mogudostii1. Korporativni planovi (za celo preduzee, za 5- 25god)2. Rukovodei planovi (korekcija propusta I unapredjenje funkcionisanja jednogodinji)3. Strateki planovi (uvoenje promena na specifinim poljima za per 2-5 godina)4. Operativni planovi (manje promene na lokalnom nivou)5. Finansijski planovi (1 godina)

v Organizovanje u menadmentu

- Kada su formirani planovi sledi organizovanje koje ukljuuje interakciju svih resursaustanove (zaposlenih, kapitala, opreme) na nain koji e najefikasnije voditi dostizanjecilja.Organizacija moe biti:

- Formalna- jasno govori ko ta radi I u kojoj meri slobodno radi- Neformalna- mora da se zasniva na odlinim interpesonalnim odnosima, slobodna

U organizovanju se najee javljaju tri greke:1. menaderi ne ostavljaju dovoljno slobode ostalim radnicima u donoenju odluka2. premalo radnika odgovara jednom menaderu3. neprimenjivanje motivacionih metoda (nagrada I kazna)

v Kadrovska politika-odnosi se iskluivo na ljudske resurse


31/31

tehniki aspekti: analiza posla; kandidati za upranjena mesta; njihovo testiranje, selekcija;procena rada zaposlenih

socijalni aspekti: uticaj na ponaanje zaposlenih; usavravanje zaposlenih ; unapreivanja;savetovanja

v Voenje u menadmentu- proces uticaja na zaposlene tako da se oni maximalno zalau da radei zajednodostignu grupne ciljeve.

Stil rukovoenja:- autokratski (velika mo rukovodioca, naredbodavan)- demokratski (permanentne interakcije izmeu nadreenih I podreenih)- stil sve moe ( potpune individualne slobode)

Kakav e biti stil zavisi od vanosti rezultata, prirode posla, karakteristika zaposlenih Ikarakteristika rukovodioca.

35. Specifinost zdravstvenog menadmenta

Izdvaja se 6 osnovnih uloga zdr.slube u svakom drutvu:1. predstavlja deo nacionalne politike zemlje2. zapoljava veliki broj ljudi3, obezbeuje ZZ4. obavlja razliite tipove istraivanja5. vri kontinuiranu edukaciju6. zdr. sluba ima vanu ulogu kao faktor socijalne stabilnosti u zemlji, s obzirom na oekivanjaljudi I poverenje koje imaju u ovu slubuNavedene osnovne uloge odreuju specifinosti menadmenta zdr. ustanovama.

Struktura ovlaenja menadzmenta u zdravstvenoj ustanovi podeljana je izmedju 3 centra moiI odgovornosti:- Upravnog odbora-zakonski je odgovoran za celu instituciju- Lekara-odgovorni za pruanje zdravstvenih usluga I za veinu odluka koje stvaraju

trokove;uestvuju u bar 3 procesa menadzmenta m pacijentom,m lekarskim timom,mzdravstvenom ustanovom

- Administracije-direktor,naelnici odeljanja I afovi pomonih slubi;trei centar moiodgovoran za oprativni menadzment

------Pri analizi rukovoenja zdravstvenim ustanovama,osim ove trostruke podele moi I

odgovornosti treba pomenuti I specifine odgovornosti:- prema pacijentu (najvea zatita, minimalni trokovi)- prema zaposlenima (uslovi, lini dohodak, unapreenje)- prema finansijeru( donatorima)- prema zajednici(javnosti)- prema sebi odnosno sopstvenom razvoju(usavravanje znanja I vetine menadmenta)

klinika autonomija-sloboda lekara da radi sa pacijentom na nain za koji misli da e munajbolje pomoi

Documents

socijalna skripta