Socijalistièki realizam kao represivna

estetika

Šta je socijalistièki realizam? U traganju za odgovorom na pre-doèeno pitanje mo`da je najpogodnije, za poèetak, osloniti se na izu-zetno svedoèanstvo uglednog slikara Nedeljka Gvozdenoviæa:

„Da li mo`ete da zamislite tu, da ka`em, bedu: pred otvaranjesvake izlo`be našeg udru`enja najpre svi posetioci koji su malo pora-nili – napolje! A, onda svaki umetnik mora da stane ispred svoje veæaran`irane skulpture ili slike. A onda, kroz glavni ulaz, ide grupa na-ših malih ‘@danova’, zastaje pred svakim autorom i poèinje da delipacke, bubotke, leve i desne krošee – ‘zašto si ovo, pa zašto si ono,pa zašto nisi vodio raèuna, pa to ti je dekadencija, to je bur`oaski na-èin razmišljanja, to je formalizam...’ I jadni umetnik saginje glavukao onaj èinovnik kod Dostojevskog, èupka peševe kaputa, propadau zemlju od sopstvenog stida i nemoæi.“1

Umetnik se, naravno, priseæa vremena vladavine socijalistièkogrealizma. Svakako osnovno oseæanje umetnika jeste poni`enost iuvreðenost u susretu sa operativnom, „terenskom“ marksistièkomestetikom. Šta je pravi uzrok takvih oseæanja? Malo je verovatno daizrazi „dekadencija“ ili „bur`oaski naèin razmišljanja“ sami po sebi

nose uvredljiv ton (jer ima umetnika koji se sami proglašavaju deka-dentima, kao što ima bezbroj intelektualaca koji ne vide ništa loše u

63

1 Razgovor Stevana Staniæa sa Nedeljkom Gvozdenoviæem, „Subotom kodGvozdenoviæa“, Knji`evnost, 1988, br. 4–5, str. 782.

„bur`oaskom naèinu razmišljanja“). Meðutim, u odreðenom kontek-stu, oni izra`avaju jedan bazièan odnos, relaciju potèinjavanja i zavi-

snosti. Umetnika boli gruba demonstracija njegove ljudske iprofesionalne potèinjenosti, i zna da je zavisan ako `eli javno da izla-

`e svoja dela. Ali se ta demonstracija bahatosti prote`e i prema „svimposetiocima koji su malo poranili“: u tom se detalju pregnantno moguuoèiti dva sasvim razlièita sveta. U jednom od njih, ne postoji nika-kva predstava o liènom, graðanskom i profesionalnom dostojanstvu,misao o ma kakvoj autonomiji nije moguæa u tom svetu, u tom siste-mu koji je inaèe veoma koherentan u svojoj nakaznosti.

Norma za slikarstvo nije u slikarstvu samom; pre nego što slikadospe pred ljubitelje umetnosti, tu je ideolog da proceni njenu po-dobnost. Socijalistièki realizam predstavlja u prvom redu jedansklop društvenih odnosa, pa tek onda neku sadr`inski odreðenudoktrinu. U ovu interpretaciju dobro se uklapa uvid Svete Lukiæa osocijalistièkom estetizmu. Drugim reèima, sadr`aj doktrine od dru-gorazrednog je znaèaja, najva`niji je sklop društvenih odnosa.

Socijalistièki realizam se, dakle, javlja u dve osnovne funkcije –u vidu kulturne politike, tj. kao politika partije u kulturi, i u oblikuestetièke doktrine. U prvome, on je u veæoj meri definisan (sklopdruštvenih odnosa); u drugome, kanonski je izlo`en mahom u rado-vima sovjetskih autora. Nasuprot tome, koliko znam, ne postoji nekaslièna formulacija socrealizma iz pera jugoslovenskih autora. Meðu-tim, napisano je nekoliko ambicioznijih radova na te teme u drugojpolovini èetrdesetih godina. Razume se po sebi da su takvi pokušajisasvim zamrli kad je postalo ideološki i politièki neprivlaèno poziva-ti se na takve ideje.

1

Da bismo stekli jasniji uvid kako u sadr`aj tako i u sudbinusocrealizma, izlaganje i razmatranje delim na tri nivoa: (1) slu`benipartijski stavovi (referati i rezolucije na partijskim kongresima, ple-numima, sednicama CK, odluke Politbiroa); (2) stavovi slu`benihideologa (èlanovi Politbiroa, pripadnici Agitpropa); (3) gledišta ko-munistièkih intelektualaca.

64

Nema nikakve sumnje da je Agitprop, èim je formiran sredinom1945. godine2, preduzeo energiène korake u svom domenu. „Agit-prop je imao presudan uticaj na kulturni `ivot u zemlji“, piše RatkoPekoviæ.3 Trogodišnji bilans rada izlo`en je u izveštaju o agitacio-no-propagandnom radu, koji je Petom kongresu KPJ (1948) podneonjegov rukovodilac Milovan Ðilas.

Za tako kratko vreme, rezultati su impresivni. Na primer: „U na-šoj zemlji je likvidirana privatna izdavaèka djelatnost“4; meðu 248listova koji su izlazili 1948. godine u Jugoslaviji, „postoji samo ne-znatan broj (crkveni i neki drugi) koji nijesu pod rukovodstvom Par-tije“5; na svim frontovima vodi se „borba za zdravu ideološkumarksistièko-lenjinistièku osnovu kulture i umjetnosti“6, a sammarksizam-lenjinizam postao je, istièe izveštaè, „vladajuæa ideolo-gija u našoj zemlji“7. Uprkos tome, postoji neprijateljski ideološki ipolitièki uticaj: „Od budnosti i ideološke snage Partije zavisi da li æeneprijatelji marksizma uspijevati da stvaraju ideološku zbrku i da –na ovaj ili onaj naèin – koèe idejni razvitak masa“, upozorava Ðilas.8

Èesto je isticana uloga Partije kao vaspitaèa masa, pa u tom kon-tekstu opredeljenje za socrealizam izgleda sasvim prirodno. Naime,pošto se i dr`ava shvata ne kao javno dobro nego kao instrument par-tijske linije, kulturi je pripala uloga realizatora njene pedagogije. Tose, na primer, jasno vidi u formulaciji ciljeva izdavaštva: „Rukovo-deæa naèela naše izdavaèke djelatnosti bila su, uglavnom, i ostaju:

65

2 Odeljenje za agitaciju i propagandu formirano je Odlukom o organizacionimpitanjima, koju je doneo CK KPJ 3. jula 1945. Odlukom CK KPJ od 10. januara1948, izmeðu ostalog, Odeljenje agitacije i propagande reorganizovano je u Upravuza propagandu i agitaciju (vid. A. Rankoviæ, „Izveštaj o organizacionom radu“, V

kongres Komunistièke partije Jugoslavije, Kultura, Beograd, 1948, str. 218).3 R. Pekoviæ, Ni rat ni mir. Panorama knji`evnih polemika 1945–1965, „Filip

Višnjiæ“, Beograd, 1986, str. 17; vid. i knjigu Lj. Dimiæa, Agitprop kultura, Rad,Beograd, 1988.

4 V kongres Komunistièke partije Jugoslavije. Izveštaji i referati, Kultura, Beograd,1948, str. 280.

5 Isto, str. 278–279.6 Isto, str. 281.7 Isto, str. 287.8 Isto, str. 286–287.

1. izdavanje klasika marksizma-lenjinizma u što veæoj mjeri, osigu-ravajuæi što pravilnije prevode; 2. izdavanje marksistièke publicisti-ke; 3. izdavanje solidnih djela iz posebnih nauka; 4. izdavanjeklasiènih knji`evnih domaæih i stranih djela, domaæe i strane reali-stièke i savremene revolucionarne knji`evnosti, pri èemu savremenasovjetska knji`evnost zauzima prvo mjesto; 5. izdavanje klasiènihdjela iz drugih oblasti umjetnosti; 6. izdavanje što ispravnijih ud`be-nika za osnovne, srednje i više škole.“9 A vaspitno-represivni karak-ter ideološke borbe lepo se vidi u sledeæim reèima: „Naš je zadatakda onemoguæimo svako djelovanje otvorenih i prikrivenih neprijate-lja marksizma-lenjinizma, da likvidiramo takozvanu ‘srednju’ liniju– liniju ideoloških kompromisa, i da pomognemo inteligenciji danam iskreno prilazi da se ideološki što prije preobrazi i što br`e uz-digne“.10 Posebno mesto su dobili knji`evnici: „Polazeæi od gledištada je proces razvitka socijalistièke knji`evnosti i umjetnosti vrlo slo-

`en i dugotrajan proces, Partija je radila na okupljanju, aktiviziranju ipomaganju svih knji`evnika i umjetnika koji idejno-politièki stojena stanovištu tekovina Narodnooslobodilaèke borbe, nastojeæi pu-tem idejnog uticanja da unese naprednu, socijalistièku idejnost u nji-hovo stvaralaštvo. Partija je, u raznim oblicima, vodila oštru borbuprotiv ideoloških neprijateljskih shvatanja umjetnosti i protiv deka-dentskih tendencija u umjetnièkom stvaranju“.11

Kultura je, dakle, domen ideološke borbe par excellence; ideo-loška borba, pak, „odraz je i sastavni dio“ klasne borbe koja je utoku. Idejnost je operativni termin kojim se vrši provera i kontrolaostvarenja u kulturi: govori se o idejnosti u štampi12, o socijalistièkojidejnosti kulture13, o idejnosti umetnosti, itd. Izbor tog izraza, a neklasnosti14 na primer, ne znaèi i to da je umetnosti ostavljena nekaveæa sloboda. Kao i svaka druga aktivnost, knji`evnost/umetnost je

66

9 Isto, str. 280–281.10 Isto, str. 287.11 Isto, str. 283.12 Isto, str. 279.13 Isto, str. 283.14 Karakteristièno za proletkultovska stanovišta.

instrumentalizovana i stavljena pod kontrolu. Marksistièka estetikaili marksistièko shvatanje umetnosti u tim uslovima igra ulogu ideo-loškog kontrolora umetnosti. Ona jasno upuæuje na to šta je „ideološ-ka reakcija“ protiv koje se treba boriti. Citiraæu ovde poznato, štavišeantologijsko mesto iz Ðilasovog Izvještaja: „Savremena bur`oaskaestetika i savremena bur`oaska knji`evnost i umjetnost zastupaju an-tihumanizam, individualizam, nacionalizam, pesimizam itd. One senalaze u potpunom rasulu. Kroz savremenu bur`oasku umjetnostorgijaju svakojaki kubisti, nadrealisti, egzistencijalisti, ‘umjetnici’ i‘knji`evnici’ tipa Pikasa i Sartra. (...) Ova duboka ideološka krizakoju danas pre`ivljava kapitalizam nije samo karakteristika njegovepropasti i njegovog raspadanja, nego i njegovih pokušaja da razara-njem ljudske svijesti zaustavi kretanje `ivota naprijed, odgodi svojupropast.“15

2

Lepo se vidi iz prethodnog citata kontinuitet linije koju je Partijautvrdila Knji`evnim sveskama pred Drugi svetski rat, ali bez izrièitihpolemièkih tonova u sporu sa Krle`om. Sledeæi obrazac kulturnog`ivota koji su jugoslovenski komunisti prihvatili od sovjetskih bolj-ševika pre rata, socrealizam kao vid marksistièkog shvatanja umet-nosti ili marksistièke estetike mo`e se tumaèiti funkcionalno – kaodoktrina podesna da se u podruèju umetnosti realizuje partijska kon-trola, pri èemu tu kontrolu treba pojmiti samo kao deo sveobuhvatni-jeg delanja nad dr`avom i celokupnim društvom.

Ako bi se tra`io kljuèni pojam prema kojem se modeluju prilikeu kulturi, onda bi se s najviše razloga takva uloga mogla pripisati ide-

ološkoj borbi. Videli smo da je to kljuèni izraz kojim se operiše naPetom kongresu KPJ kad je reè o kulturi; takoðe smo se uverili da jeon shvatan doslovno, što æe reæi represivno. Meðutim, kasnije pro-mene partijske „linije“ u kulturi, mogu se dosta jasno pratiti upravokroz razlièito tumaèenje tog pojma.

67

15 Isto, str. 292.

Èetvrti plenum CK KPJ (juni 1951) upamæen po tome što je pro-klamovao slobodnu borbu mišljenja u KPJ16, tako da je Šesti kongresKPJ (SKJ) 1952. godine tu formulu do kraja iskristalisao.17 Akobismo je formulisali u kontinuitetu sa starom, ona bi mogla glasiti:Ideološka borba – da, ali bez administrativnih metoda! Ali ta svoje-vrsna proklamacija slobode dijaloga nije bez unutarnjih protivreèno-sti.18 Dovoljno je, naime, dvosmislena da se, prema potrebi, mo`etumaèiti u prvobitnom, represivnom smislu.

Ono što je na Petom kongresu izgledalo kao neosporna pobedajedne struje u komunistièkom pokretu kad je reè o kulturi, preciznijeumetnosti, izbledelo je veoma brzo. Mo`da nijedan partijski kongresjugoslovenskih komunista nije napravio takav i toliki zaokret kaoŠesti kongres u odnosu na Peti. Stil polemike sa Sovjetima znatno sepromenio: dok Peti kongres nije dovodio u sumnju sovjetski marksi-zam, Šesti je radikalno osporio „ideološku èistoæu“ Staljinovogmarksizma; prirodno je, ništa bolja sudbina nije èekala ni socreali-stièku doktrinu; što se njenih protagonista tièe, sudbine su im nejed-nake: neki su išèezli iz javnog `ivota (Zogoviæ), drugi su seprilagoðavali promenama (Šinko, Bihalji-Merin), a deo pristalicaformirao je tabor tzv. realista u polemikama koje su usledile.

Potpuno je nesporno da je Peti kongres KPJ potvrdio prihvatanjesocijalistièkog realizma19, iako u Ðilasovom Izvještaju ne postoji izri-èito priznanje u tom smislu. Meðutim, kontekst u kojem govori o „so-cijalistièkoj umjetnosti“, „revolucionarnoj knji`evnosti“, „idejnosti“,„marksistièkom shvatanju estetike“ – ne ostavlja nikakvih nedoumica.„Partija je tek u periodu pred rat poèela sistematski da izgraðuje svojuliniju po pitanjima kulture i da svoju politiku u oblasti kulture posta-vlja kao nerazdvojni dio borbe za osloboðenje narodnih masa“, piše

68

16 Vid. Rezoluciju o teorijskom radu u KPJ, u: Izvori za istoriju SKJ. Sednice

Centralnog komiteta KPJ 1948–1952, Izdavaèki centar Komunist, Beograd,1985, str. 639.

17 VI kongres Komunistièke partije Jugoslavije (Saveza komunista Jugoslavije), 2–7novembra 1952, Stenografske beleške, „Kultura“, Beograd, sine anno.

18 Pisao sam o tome kao o paradoksu slobode u mojoj knjizi Stanovišta u sporu,Izdavaèko-istra`ivaèki centar SSO Srbije, Beograd, 1981, str. 5.

19 R. Pekoviæ, naved. delo, str. 56.

rukovodilac Agitpropa.20 Sukob na levici pred rat tumaèi kao pobedupartijske linije: „Ideološki obraèun s grupom oko ‘Peèata’ znaèio je,ustvari, završni udarac u borbi za idejno-politièko jedinstvo Partije iradnièkog pokreta. (...) Partija je u toj borbi pobijedila zbog toga štoje njeno rukovodeæe jezgro bilo naoru`ano naukom marksizma-le-njinizma i što je toj nauci bilo duboko odano. Partija je imala takverukovodeæe kadrove koji su bili sposobni da po svim pitanjima branei odbrane marksizam-lenjinizam od njegovih neprijatelja.“21

3

Jedan od takvih kadrova koji je branio partijsko shvatanje knji-`evnosti i u sukobu na knji`evnoj levici i nekoliko godina posle Dru-gog svetskog rata, kao èlan Agitpropa, bio je Radovan Zogoviæ. Onzaslu`uje, najpre, priznanje za besprimernu doslednost svojim shva-tanjima od kojih nije odstupao ni pod najte`im egzistencijalnim iza-zovima, ni pre ni posle Drugog svetskog rata. Njegovi zvezdanitrenuci kao ideologa umetnosti i knji`evnosti vezani su za godine odosloboðenja do sukoba sa Informbiroom. U isti mah, to su i vremenakad je kod mnogih njegovo ime postalo – i ostalo – sinonim za krutu irepresivnu kulturnu politiku, premda je èinjenica da je sprovodiosamo „partijsku liniju“. Istra`ivaèu bi mogao biti otvoren lak i jedno-stavan put da to stanovište svrsta meðu staljinistièka i `danovistièka.Meðutim, ne bih da tako postupam: bila bi to obièna ideološko-poli-tièka diskvalifikacija. Upravo je karakteristièan za staljinizam i `da-novizam takav postupak s oponentima ili intelektualcima koji mislerazlièito.

Treba biti naèisto da fenomen Zogoviæ ne bi bio moguæ bez par-tijske potpore. Sami po sebi, ne predstavljaju poteškoæu njegovi sta-vovi – o njima se naravno mo`e raspravljati – nego ono što im jedavalo snagu slu`benog, obavezujuæeg, neprikosnovenog stava. Zato snosi odgovornost Agitprop, odnosno Politbiro. I pre nego što se

69

20 M. Ðilas, „Izvještaj...“, V kongres KPJ, str. 256.21 Isto, str. 247.

našao u ulozi slu`benog ideologa za umetnièka i knji`evna pitanja,javno je naravno izlagao svoja gledišta (u predratnoj Jugoslaviji),kao što ih se, bez sumnje, dr`ao i onda kad je bio uklonjen iz politiè-kog `ivota, u poratnoj, postibeovskoj Jugoslaviji, ali sada bez mo-guænosti objavljivanja svojih gledišta za dugi niz godina. Dozvoljenisu mu bili jedino stihovi.

Niz godina se, dakle, tzv. partijska linija poklapala sa Zogoviæe-vim intimnim uverenjima. Otuda je svoje liène stavove mogao inter-pretirati kao „partijsku liniju“. Jedino se takvim stapanjem „partijskelinije“ i liènog uverenja mo`e objasniti njegov izrazito tvrd stav u nizukulturno-ideoloških pitanja. Zato mu je bio veoma su`en manevarskiprostor što ga kod komunista pru`a razlikovanje izmeðu taktike i stra-tegije Partije. Na primer, KP je iz taktièkih razloga – zbog nedostatkavlastitih struènih kadrova – bila upuæena na to da se oslanja na stari,nepartijski kadar (lekari, in`enjeri, profesori univerziteta itd).

U kratkom i vrlo reèitom èlanku „O kritici i o beogradskom ba-letu“, Zogoviæ se, izmeðu ostalog, dotièe pitanja struènosti u sprovo-ðenju partijske linije: „Je li taèno da meðu našim drugovima nemastruènih kritièara za pojedine grane umjetnosti i kulturnog `ivota?Uglavnom jeste. Ali, da li to znaèi da mi, usljed nedovoljne struèno-sti, treba da prepustimo kulturni i umjetnièki `ivot stihijskom razvo-ju, ili da rukovodstvo toga `ivota damo u nevjerne ili nesigurneruke? Ne, ne znaèi.“22 Karakteristièno je da se problem struènosti nepostavlja s obzirom na imanentne kriterijume kulture i umetnostinego, pre svega, kao spoljno, ideološko-politièko pitanje. Partijskistruènjak treba da predupredi „stihijski razvoj“ kulture i umetnosti;zatim, on treba da preuzme u svoje ruke, kao veran i pouzdan kadar,rukovoðenje kulturnim i umetnièkim `ivotom. Ta koncepcija kulturei umetnosti kao procesa kojim se rukovodi u skladu je sa opštom stra-tegijom partije: vaspitaè masâ. Društvo je velika škola, pri èemu jeumetnost samo sredstvo za ostvarenje odreðenih pedagoških ciljeva.Nije teško uoèiti da je tim shvatanjem osporena punoletnost takvomdruštvu u celini, ali i svim njegovim pripadnicima. Zato u njemuimaju kljuèni znaèaj dva pojma – vaspitavanje i prevaspitavanje.

70

22 R. Zogoviæ, Na poprištu, Kultura, Beograd, 1947, str. 169.

Kako se mo`e rešiti problem struènosti? Uobièajeno rešenje –otvaranje škola i školovanje – Zogoviæ ne pominje verovatno zatošto ono podrazumeva rad koji daje prve rezultate posle više godina.Zato nastoji da pru`i rešenje odmah, bez odlaganja. Prema njegovommišljenju, „mi mo`emo imati mnogo više struènih drugova“ ako:

a) „naši drugovi svoju kritièarsku du`nost shvate odgovornije“ iako se „oslobode svog fetišistièkog odnosa prema tzv. nezamjenlji-vim struènjacima“;

b) bi se prihvatila èinjenica da je „dobar broj naših drugova, uoslobodilaèkoj borbi i rekonstruktivnoj djelatnosti, na vojnim i poli-tièkim du`nostima, stekao... zdraviji i viši ukus, sigurnu politiè-ko-kulturno-psihološku osnovu, koja im omoguæava da lakšei pouzdanije razlikuju zdravo zrno od štetnog u svim kulturnim iumjetnièkim pojavama“;

c) bi se struènost postizala i poveæavala kroz „svakodnevno,praktièno, progresivno“ vršenje „du`nosti koja tra`i struènjaka“.23

Drugim reèima, da bi se ta poteškoæa prevazišla, treba, najpre,napustiti sam pojam struènosti, osloniti se na ideološko-politièkupodobnost kadrova i struènost sticati kroz vršenje svakodnevnih po-slova. I to bi va`ilo za domen kulture. Meðutim, u pojedinim oblasti-ma – tehnika, medicina – struènost se nièim ipak ne mo`enadoknaditi. Štete od nestruènosti u kulturi manje su vidljive nepo-sredno, a prioritet pitanja o rukovodstvu u kulturnom i umetnièkom`ivotu ima toliku te`inu da se kriterijum struènosti mo`e i – napusti-ti! Zato kritikuje „naše drugove“ koji fetišizuju „nezamjenljivestruènjake“.

U nekim sluèajevima, u kojima nije postojala eksplicitna odlukana najvišem partijskom nivou, Zogoviæ je kritikovao takvu praksu.24

71

23 Isto, str. 170.24 „Ima opet ljudi koji su se u ratu bili ipak zagrijali i uzljutili i sudovi o izdajnicima

bili su im onda i pravilni i pravedni. Ali sada su se nekako ohladili, obnovili sustare veze i navike, i poèeli su da osjeæaju potrebu da se kazne i presude što br`esmanje, oproste, zabašure, zaborave – bilo pa prošlo! Ima ih opet, meðu njima idobrih drugova, koji `ive u velikom strahopoštovanju prema starim ‘struè-njacima’ i ‘talentima’ i, uzimajuæi stvar više lièno nego odgovorno, shvatajuæidr`avu kao svoju ustanovu, a svoju ustanovu kao svoju radnjicu, – èine sve dakratkim postupkom opravdaju i pomiluju ovog ili onog ‘struènjaka’ ili ‘talenta’,

Polazio je od toga da umetnost i nauka, odnosno umetnici i nauènici,hteli to ili ne, uèestvuju u „društvenoj borbi“, podreðeni su „društve-nim zakonima i mjerilima“; oni ne samo da podle`u „presudama, ka-znama“ nego isto tako i „politièkim kategorijama“. Dosledno stavukoji je formirao pre Drugog svetskog rata, odbija svaku pomisao naautonomiju umetnosti i nauke. Prva i najva`nija ocena nauènika iumetnika jeste politièka, i jedino politièka – to je izvedeni stav Rado-vana Zogoviæa. U tom pogledu nije èinio nikakve ustupke: nezami-sliva je bila kombinacija veliki knji`evnik i reakcionar.

Pisac sa negativnom politièkom ocenom – reakcionar – sasvimsigurno ne mo`e biti povoljnije ocenjen ni u knji`evnom smislu: Me-reškovskog je istorija „veæ davno bacila na smetište zaborava“.25

O Slobodanu Jovanoviæu i Svetislavu Stefanoviæu, uz nekolicinudrugih imena iz srpske knji`evnosti i kulture, ka`e da su „apsolutnenauène i knji`evne ništarije“26, uz uobièajene politièke ocene.O Momèilu Nastasijeviæu, sigurno jednom od najveæih pesnikasrpskoga jezika, ako ne i najveæem, piše da je „mraèna, mucava kli-kuša, profašistièki ‘pjesnik’“.27 Ocene koje je davao o `ivim savre-menicima u zemlji imale su i veliku egzistencijalnu te`inu. Naprimer, odobrio je odluku Saveza knji`evnika Jugoslavije što nije

72

kako bi ga dovukli u svoje preduzeæe, pod svoju ruku. Ima ih opet koji, kada seradi o našim opštedr`avnim kulturnim smotrama, zabašuruju tragove pojedinihrepublikanskih ‘kulturnih radnika’, kako bi na opštem jugoslovenskom spiskubilo što više ‘njihovih’ imena, ‘nacionalnih’ imena, pjesama, slika, skulptura. Itako se doðe dotle, da se u zagrebaèkoj ‘Republici’ iznenadno pojave stjegonošeustaške ‘knji`evnosti’, da o borbi, moralu i knji`evnom znaèaju SvetozaraMarkoviæa sudi (u beogradskoj ‘Našoj knji`evnosti’) èovjek koji je u najte`imdanima naših naroda izdao borbu, iznevjerio svaki moral borca i knji`evnika. Ilise doðe dotle, da Lovro Mataèiæ, ustaški ‘plemiæ’ i ceremonijalmajstor, jednimskokom skoèi iz logora za prisilni rad – u operu zagrebaèkog Narodnogkazališta.“ (R. Zogoviæ, Na poprištu, str. 176.) Iz Zogoviæevog nepomirljivogstava sledi da nema nikakve milosti prema onima koji su jednom osuðeni;pravednost osude je za Zogoviæa izvan svake sumnje. Takoðe sledi i to da se bezstruènjaka – mo`e!

25 Isto, str. 177.26 Isto, str. 180.27 Isto, str. 181. – Treba obratiti pa`nju na okolnost da Zogoviæ reè pesnik

upotrebljava pod znacima navoda kad govori o Nastasijeviæu.

hteo da primi u svoje èlanstvo Tina Ujeviæa, „iz moralno-politièkihrazloga“. Cinièno, odveæ cinièno.

Prireðivaè jednog knji`evnog zbornika (Zaninoviæ) ukoren je,izmeðu ostalog, zato što je u svoj izbor uvrstio stihove Tina Ujevi-æa.28 U Ujeviæevu „izvanrednu darovitost i duboku misaonost“ veru-ju malograðani „po inerciji, pošto je to negdje veæ reèeno“. ImenaMereškovskog, Ranka Mladenoviæa, Momira Veljkoviæa, KosteMilutinoviæa, Slobodana Jovanoviæa, Svetislava Stefanoviæa, KrsteCicvariæa „i sl.“, nije trebalo pominjati èak ni u bibliografiji radova oSvetozaru Markoviæu i Maksimu Gorkom. Jer to, ni manje ni više,znaèi „vrijeðanje uspomena Maksima Gorkog i Svetozara Markovi-æa“, ali i „vrijeðanje našeg novog èitaoca, neumornog i mudrogèovjeka“.29 Da èovek ne poveruje, ali tako je zaista napisano.

4

Neizostavno treba pomenuti Zogoviæev referat „O našoj knji-`evnosti, njenom polo`aju i njenim zadacima danas“ na Prvom kon-gresu knji`evnika Jugoslavije, odr`anom u Beogradu 17. i 18. no-vembra 1946. godine. U svom je govoru, naime, demonstriraomarksistièko-lenjinistièko-staljinistièko shvatanje umetnosti i kultu-re. Ne govori on to samo u svoje ime: grmi zapravo u ime Agitpropai, posledièno, Politbiroa.

Desilo se nešto tektonièno: promenjena je funkcija kulture

i umetnosti. Kljuèni pojmovi u kojima se to vidi jesu zaostajanje inapredovanje: „I zato ka`emo: naša literatura zaostaje za našom sa-vremenom stvarnošæu. Ona zaostaje i vremenski i kvantitativnoi kvalitativno, i po raznolikosti i po patosu. Zaostaje, i to ne što biknji`evnost nazadovala ili stajala na mjestu, nego što nije napredo-vala i ne napreduje, nije se granala i ne grana se onako brzo i bogatokao `ivot. Ona zaostaje za ostalom stvaralaèkom djelatnošæu našeganaroda, za kulturnim potrebama i zahtjevima masa.“30

73

28 Isto, str. 220.29 Isto, str. 181.30 R. Zogoviæ, Na poprištu, str. 197.

Te su reèi prevashodno upuæene knji`evnicima, a ne masi.Kako li su se oseæali pisci slušajuæi tu Zogoviæevu grmljavinu?Poni`eno? Uvreðeno? Postiðeno? Sa oseæanjem brige i straha?Dragoceno svedoèenje Nedeljka Gvozdenoviæa to lapidarno obja-šnjava: došlo je vreme pedagogije, i to autoritarne. Kultura je baèe-na u autoritarnu, pedagošku funkciju; knji`evnost i umetnost su uistoj toj, uz to dominantnoj funkciji: pisac mora biti uèitelj, presvega. U tome je promena.

U èemu se ona sastoji? Ako bi se uopšte mogla izlo`iti u jednojreèenici, odabrao bih ovu: od kulture kao javnog dijaloškog prostorasunovratila se u kulturu sa izrazito autoritarnim pedagoškim nakana-ma; od umetnosti sa dominantnom estetskom funkcijom preobra`a-va se u umetnost sa izrazitom pedagoškom funkcijom. Partija jeuèitelj masa; ona `eli da od nje napravi „novog èoveka“; puk, sveti-na, pak, mora slušati Uèitelja. To znaèi da ne bi trebalo zagorèavati`ivot Uèitelju neugodnim propitivanjem i raspitivanjem. Lekciju jedao, a „uèenici“ to treba samo da ponove. I ne oèekuju se nikakvaznati`eljna pitanja: dakle, monolog.

Sledeæe mesto, kao i mnoga druga u knjizi Na poprištu, antolo-gijsko je. Citat jeste nešto du`i, ali se nadam da æu to nadoknaditi tu-maèenjem.

„Ona je ostala prilièno du`na našim narodima, njihovoj borbi,njihovim poslijeratnim pregnuæima, ljudima tih borbi i pregnuæa.Ona duguje obimnije radove, romane, povijesti, drame i velikepoeme; ona duguje likove naših boraca, likove trudbenika-udarnika,likove naših neprijatelja. Ona je du`na Crvenoj armiji-osloboditelji-ci, du`na je našoj omladini, `enama, djeèacima-bombašima i kuriri-ma, našoj djeci na osloboðenim teritorijama (radosti i ljubavipartizana isto onako, kao što su partizani bili njihova radost i ljubav).Ona duguje umjetnièku sliku agrarne reforme i prodiranja kulture usela, umjetnièki lik novog jugoslovenskog patriote, oplemenjenogsviješæu da je on, radni èovjek, na kraju izvojevao domovinu. (...)I naš narod danas još ne zna šta je sve uradio. To treba da mu do krajaka`e njegova knji`evnost.“31

74

31 Isto, str. 197–198.

Mesto koje interpretiram ima, po mom mišljenju, tri eksplicitnamomenta i jedan implicitni, skriveni:

(a) knji`evnost je du`na narodu/masi;(b) narod ne zna šta je sve uradio;(c) knji`evnost treba da ka`e narodu šta je sve ostvario;(d) ideologija, pak, nareðuje knji`evnosti na šta da obrati pa`nju.Logika veæine marksista/lenjinista/staljinista je doktrinarno

protiv elitizma; no, u isti mah, jedan od najfrekventnijih izraza u nji-hovom reèniku jeste baš masa, u pozitivnom smislu dakako. Takoprosta èinjenica da nema mase bez elite, niti elite bez mase, gubi se izvida, i preobra`ava se u nešto drugo.

Razmotrimo ta èetiri momenta:– u stavu (a) dominira masa;– (b) oznaèava prelaz sa mase na elitu;– u momentu (c) i (d) dominira elita.32

Knji`evnost kao elita postala je zavisna od ideologije kao supere-lite; ona je, drugim reèima, izgubila svoju samostalnost, autonomnost.Postala je zavisna od ideologije, zato slu`i ideološkim ciljevima.

5

Da je literatura otvoreno branila svoju autonomiju, Zogoviæevereèi bi otišle u vetar. Autonomna knji`evnost se ne obazire ni na zah-teve mase niti na zapovesti ideologije. Primenjena knji`evnost33

odgovara, pak, potrebama mase i uslišuje imperative ideologije.„A takvo shvatanje zadataka i smisla knji`evnosti to je veæ, u osnov-nom, rješenje va`nih teoretskih i teoretsko-praktiènih pitanja litera-ture: pitanja istinitosti knji`evne slike, pitanja realizma, pitanjaheroja u literaturi, takozvane distance, takozvane tendenciozne ièiste knji`evnosti, itd.“, piše Zogoviæ i daje sugestiju piscima: „Našasavremena knji`evnost nalazi se, prije svega, pred zadatkom da

75

32 Ovde je neophodno distingvirati: knji`evnost kao elita i ideologija kao superelita.33 Na misao o primenjenoj knji`evnosti došao je Vladan Desnica. To je objavljeno u

zagrebaèkim Krugovima, a usledili su `estoki napadi na Desnicu. Vid. o tome: D.Boškoviæ, Stanovišta u sporu, str. 62–64.

umjetnièki, široko i `ivo, odrazi našu savremenu istoriju, njena teškai slavna poglavlja, naše društvo, savremenog èovjeka“.34

Izraz naša savremena knji`evnost nije neutralan: on hoæe takvuknji`evnost koja „odgovara napretku zemlje i nje same“.

„Iz ovako postavljenih zadataka knji`evnosti, njenog znaèaja ismisla, vidi se i odgovor na pitanje: koja, kakva knji`evnost mo`eznaèiti knji`evno ispunjavanje tih zadataka, istinito slikanje, mije-njanje `ivota; odnosno kakva knji`evnost odgovara napretku zemljei nje same. Nama se èini da je to realistièka knji`evnost, i to – u na-šim uslovima – realistièka knji`evnost s neizbje`nim elementom ro-mantizma ‘kao propovijedanja aktivnog odnosa prema stvarnosti,kao propovijedanja rada i vaspitanja volje za `ivot, kao patosa iz-gradnje njegovih novih formi i kao mr`nje prema starom svijetu’,kao ‘smjelosti volje i razuma’ (M. Gorki)“, piše Zogoviæ35 citirajuæiruskog pisca ali ne pominjuæi socijalistièki realizam. Zašto ga nijenazvao njegovim pravim imenom? Mo`da zbog obzirnosti premagraðanskim intelektualcima – knji`evnicima? Ne verujem u to. Ve-rovatan razlog je Miroslav Krle`a.

Zogoviæ je mišljenja da treba ostvariti do kraja partijski programu kulturi, oblikovan pred Drugi svetski rat, u poznatom sukobu naknji`evnoj levici. U tom kontekstu, problem marksistièke estetikejavlja se pre svega kao pitanje o rukovodstvu u umetnièkom `ivotu.Kad je reè o kritici, to je oèigledno. Ne povlaèi jasnu razliku izmeðumarksistièke estetike i marksistièke kritike. Naèelno obe uèestvuju ubespoštednoj klasnoj borbi, obe su instrumenti rukovoðenja kultur-nim i umetnièkim `ivotom. Upravo zbog te funkcije, kod njega i sliè-nih ideologa ne postoji neka razvijenija koncepcija marksistièkeestetike. Kad je reè o (beogradskom) baletu, on se protivi „praznoj,bezidejnoj, besmislenoj, besciljnoj igri“36, tj. „klasicistièkom forma-lizmu, nastavku malograðanske pretstave koju je prekinulo aprilskobombardovanje Beograda“.37 I potom nastavlja: „Ako bi se postavilo

76

34 R. Zogoviæ, naved. delo, str. 198.35 Isto, str. 203.36 Isto, str. 171.37 Isto, str. 172.

pitanje: je li gori i besmisleniji klasicistièki formalizam, ili formali-zam modernistièki, ekspresionistièki, primitivistièki itd., – moglo bise reæi: gori je, odvratniji je ovaj drugi. Ali, ako se radi o tome koji odta dva formalizma treba da ostane u `ivotu, da slu`i kao nekakva ba-za ili uzor, – onda se mora reæi: ni jedan ni drugi! Raonik naše narod-ne revolucije, dakle i kulturne revolucije, ne mo`e da mimoiðe nijednu stopu naše zemlje i našeg `ivota.“38

U Zogoviæevoj kulturnoj revoluciji odluèuje se o tome šta u njoj„treba da ostane u `ivotu“; pri tom, kad doðe èas odluke, nije neop-hodno da uèestvuju struèni ljudi. Oèigledno je da je sve to vrloozbiljno shvatao. Jedino tako se mo`e objasniti èinjenica da je u se-æanjima svojih savremenika ostao, bez sumnje, nepopularniji39 – dane upotrebim neku te`u reè – èak i od onih koji su, više nego on sam,formulisali partijsku, agitpropovsku „liniju“ u kulturi i umetnosti.

6

Kao estetièka doktrina, socijalistièki realizam je, ma kako to para-doksalno zvuèalo, razlièito tumaèen. Za razliku od Zogoviæa, koji se nijeustezao da preporuèi primenu svih sredstava da bi se ostvarilo „rukovo-ðenjekulturnimiumjetnièkim`ivotom“,nekikomunistièki intelektualci– komunistièki u smislu da prihvataju marksizam i socrealistièku doktri-nu – bili su vrlo rezervisani prema primeni „administrativnih metoda“ u

77

38 Isto, str. 172.39 Verovatno je i to jedan od razloga zašto se u javnosti niko nije posebno uzbuðivao

što godinama nije imao moguænost da ka`e ni jednu jedinu reè. Tek krajem šezde-setih, dobio je skromnu priliku da iznese svoje mišljenje o nekim èinjenicama uvezi s njegovom javnom aktivnošæu do poèetka jeseni 1948. godine. Bio je èlanKomisije za agitaciju i propagandu CK KPJ. Odatle je premešten u èasopisKomunist, a odmah potom i otpušten s posla. (Vid. Zogoviæevo „Pismo uredni-štvu“, Savremenik, 1969, br. 11, str. 390–392.)

umetnosti. Takav stav je, na primer, imao Miroslav Feller.40 Izlo`en uknji`ici u privatnom izdanju, nije imao praktièno nikakav uticaj na for-miranje agitpropovske „linije“.

Slièno sovjetskom marksizmu, i socrealizam je bio osporavanna specifièan naèin – u ime èistote izvornih principa marksizma-le-

njinizma. Tako je sovjetski socijalistièki realizam kritikovan kao re-

vizija izvornih socrealistièkih principa. Autor te kritike je GrgaGamulin.41 Video je reviziju u „dokidanju dijalektiènosti“ teorijesocrealizma42, tj. u „dokidanju njenih bitno realistièkih kvaliteta“,što je onemoguæava da sagleda „stvarne odnose i stanja kakvi doistapostoje u `ivotu“. Teoretièari socrealizma u Sovjetskom Savezu, bašzato što su se ogrešili o princip dijalektiènosti, zataškavaju suprotno-sti i zato im je potrebna teorija koja æe „taj `ivot idealizirati“.43 Stogaje tamo „metodom idealizacije“ umetnost zamenila „realistièki me-tod“: „To su upravo one mnogobrojne slike i kipovi, koji su nam po-znati iz kataloga sovjetskih izlo`aba, tolike pjesme i knjige, koje suugledale svijetlo u toku posljednjih nekoliko godina. Umjesto borbesa prošlosti u nama i oko nas – idila, umjesto uvijek budnog i kritiè-kog poniranja u svijest novog èovjeka i u uvijek promjenljivi razvojnjegovih odnosa – glorifikacija jednog stanja, koje tu glorifikacijutreba upravo zato, što nema opravdanja u sebi samom.“44

78

40 „Nije zadaæa u tomu, da se razvijenija umjetnost vladajuæe klase spušta premapuku, nego u tomu, da se puèka umjetnost di`e prema vladajuæoj. (...) Ovo pakpostizivo je samo na jedan jedini naèin, naime: ekonomskim i socijalnim izjedna-èenjem vladajuæe klase s pukom, razbijanjem njezinog privilegovanog klasnogpolo`aja – a nikako nekim zahvatima u podruèju samog umjetnièkog stvaranja.Jer zahvati te vrste mogu samo da guše umjetnièko stvaranje, nikako da unapre-ðuju njegov razvoj.“ (Miroslav Feller, Bit kulture. Naèelan prikaz, Nakladapišèeva, Zagreb, 1946, str. 31.) Ne znam ni za jednu studiju o delu i `ivotu Miro-slava Fellera. Bilo bi dobro da se neko iz Zagreba poduhvati tog posla, za poèetak.

41 Grga Gamulin, „Opæa teorija umjetnosti kao teorija socijalistièkog realizma“,Zbornik radova 1951, Filozofski fakultet u Zagrebu, str. 155–185; u podnaslovurada naznaèeno je „Odlomak rasprave“.

42 Isto, str. 184.43 Isto, str. 184.44 Isto, str. 184.

Na ovom primeru se vidi da nije uvek lako kritikovati protivnikakoji se rukovodi istim principima. Sovjetski socrealistièki teoretièar –kome je po svom shvatanju Zogoviæ svakako bli`i – mogao bi jedno-stavno odgovoriti: zar romantizam kao aktivistièki moment ne ulaziravnopravno u odredbu socrealizma? Sasvim konsekventno, nije li„metod idealizacije“ nešto što po prirodi stvari pripada socrealistiè-koj doktrini? Gamulin odbacuje „metod idealizacije“ iz socrealizma ipreporuèuje samo realistièku, „dijalektièku“ stranu doktrine. Mo`daje bilo jednostavnije odbaciti socrealizam kao takav. Meðutim, njemuto nije izgledalo (još uvek) opravdano, i on se 1951. zala`e za socijali-stièki realizam kao teoriju savremene umetnosti i marksistièku esteti-ku u isti mah.45

Kao i veæina marksista, Gamulin shvata umetnost pre svega kaospecifièno saznajno sredstvo. Prema njegovom mišljenju, „prijelazod neznanja ka saznanju“ u umetnosti se „poklapa sa sazrijevanjemrealistièkog odnosa umjetnika prema objektivnom svijetu“.46 Meðu-tim, „borba za realistièki metod odvijala se u najrazlièitijim vidovimai ona ni u kom sluèaju ne implicira negaciju i odricanje pozitivne

umjetnièke vrijednosti nerealistièkih umjetnièkih metoda u situacija-

ma kad su ovi, po prirodi stvari, bili jedina moguænost, da se dostignu

i oblikuju izvjesne ljudske kvalitete“.47 Nerealistièkim postupcima sepridaje pozitivna istorijska vrednost utoliko pre što se „tek u novijedoba“ javlja „svijesno usvajanje realistièkog metoda“.

Gamulinovo shvatanje marksistièko-lenjinistièke estetike, kojeukljuèuje socrealizam, istièe u prvi plan ideju o progresivnom razvit-

79

45 Isto, str. 183–184.46 Isto, str. 168.47 Isto, str. 170. Podvukao G. Gamulin.

ku umetnosti.48 Ta ideja – osim što je sporna njena istinitost – sama posebi ne sadr`i ništa represivno; èak ni uverenje autora da je socijali-stièki realizam „u naèelu najviši i najsavršeniji metod umjetnièkogusvajanja svijeta“ ne mora biti samo po sebi pogubno po drugaèijastanovišta. Teškoæe nastaju onda kada takva i slièna shvatanja postajuosnova kulturne politike koja se bezobzirno sprovodi, s jednimciljem: da se obezbedi rukovoðenje kulturnim i umetnièkim `ivotom.Takvi ciljevi kulturne politike svakako su bili poznati i G. Gamulinukada je pisao svoju raspravu o socijalistièkom realizmu.

7

Kao teoretièar socijalistièkog realizma, Marin Franièeviæ jeimao tu èast da njegov tekst „Za idejnost u našoj knji`evnosti“ uvrstiistorièar knji`evnosti Miroslav Šicel u knjigu Programi i manifesti u

hrvatskoj knji`evnosti (Liber, Zagreb, 1972). Stavovi o socijalistiè-kom realizmu isti su ili veoma slièni Zogoviæevim: briga o novom

èoveku, zadaci knji`evnosti, klasna borba, tendencioznost, partij-nost... Imajuæi na umu ono što je rekao beogradski èlan Agitpropa,uporedimo ono šta piše Franièeviæ o zadacima knji`evnosti:

„Njezini zadaci su mnogostruki. Ne samo što treba da umjetniè-ki odrazi dogaðaje, nego i da utjeèe na razvoj. Ne samo što treba dadade tip novoga èovjeka, nego treba da utjeèe na njegovo oblikova-nje, na njegov odgoj, jer knji`evnik je ‘in`injer duša’, ‘uèitelj `ivo-ta’. (...) Na pitanje, da li je naša knji`evnost poslije osloboðenjapotpuno izvršila te zadatke, moramo odgovoriti negativno. To je pri-

80

48 „Ona se mo`e tumaèiti samo tako, što estetika socijalistièkog realizma cio razvojumjetnièkog usvajanja svijeta i historiju njegova tumaèenja posmatra sastanovišta najvišeg i najsavršenijeg stvaralaèkog metoda, to jest sa stanovištasocijalistièkog realizma, i što historiju umjetnosti iz te retrospektive ocjenjuje kao

progresivno kretanje razvoja ljudske sposobnosti predoèivanja i oblikovanja

prema sve realistiènijem odnosu umjetnièkog subjekta i objektivnog svijeta.Samo toènim uoèavanjem spoznajnih i emotivnih kvaliteta današnje realistièkeumjetnosti mo`e se pravilno suditi o minulim metodima i naèinima umjetnièkogspoznavanja, mo`e se provesti vrednovanje i kategorizacija prevaziðenih stadija izato marksistièko-lenjinistièka estetika s pravom postavlja te`ište na izuèavanjesocijalistièkog realizma.“ (Isto, str. 174–175. Podvukao G. Gamulin.)

lièno teška konstatacija, ali istini treba gledati u oèi i biti autokriti-èan, ako se hoæe naprijed. (...) I ne samo što se velika stvarnost uknji`evnim djelima nije do sada dostojno odrazila, nego se u našojknji`evnosti još èesto susreæu razna nenarodna, dekadentna i reakci-onarna gledanja, besprincipijelni i formalistièki sastavci, puni našimtrudbenicima stranih tendencija, tendencija koje se oblaèe u la`noruho ‘bestendencioznosti’ ili èak ‘progresivnosti’.“49

Nije, dakle, teško videti iste ili sliène stavove Franièeviæa i Zogo-viæa. Razlika je, meðutim, u stilu: Zogoviæev je gromovit, arogantan ineposredan; Franièeviæev – miran i posredan. I jedan i drugi se sma-traju borcima revolucije. Stilovi su im, èini se, odredili i `ivotne sudbi-ne. Mrtav je Zogoviæ odavno, a još uvek postoji odioznost na njegovoime. Ne znam da li postoji tako nešto i na Franièeviæevu liènost.

Da zakljuèim: socrealizam nije novina za Jugoslaviju 1945. go-dine – tada je veæ jedna od tradicija na levici; novo je samo to što sudošli na vlast njegovi protagonisti. Autori Knji`evnih sveski doèekalisu 1945. godinu kao trenutak svoje pobede.

Karakteristièna je èinjenica da su prve poratne godine proteklebez pravih polemika; knji`evni `ivot odlikuje „prividno jedin-stvo“.50 I u Politbirou se veæina stavova, zakljuèaka i odluka donosi-la „jednoglasno, bez veæih diskusija ili suprotstavljanja razlièitihmišljenja, a na predlog Josipa Broza Tita“.51

Dok je bio vladajuæi, socrealizam niko nije javno i direktnoosporavao. Meðutim, ne manje je upadljiva i èinjenica koja je s pro-tokom vremena sve uoèljivija: kad ga je postalo moguæe – i politièkipo`eljno – osporavati, niko ga nije otvoreno zastupao. Nije li to znakda je i novi kurs prihvaæen na isti naèin kao i socrealizam? Uostalom,istra`ivaè Predrag Palavestra, koji i sam pripada akterima tih zbiva-nja, istièe: „Prvi obraèuni s dogmatskim shvatanjima vršeni su na

81

49 M. Franièeviæ, Pisci i problemi, Kultura, Zagreb, 1948, str. 254 (èlanak „Zaidejnost u našoj kulturi“).

50 R. Pekoviæ, naved. delo, str. 31, 32.51 M. Obradoviæ, „Funkcija Politbiroa CK KPJ u politièkom sistemu i uloga Josipa

Broza Tita u njegovom radu (1945–1952)“, Vojnoistorijski glasnik, 1987, br. 1,str. 301.

dogmatski naèin...“52

8

Krajem èetrdesetih, Zogoviæ je uklonjen sa javne scene iz poli-tièkih razloga. Sudbina se poigrala s njim: svojevremeno strah i tre-pet za intelektualce, tada je on morao da `ivi u brizi i neizvesnosti.Godine 1990. posmrtno je objavljeno njegovo izuzetno svedoèan-stvo „Bilješke o Andriæu“ u tri nastavka53, pisano februara 1963.godine.

Bio je u potpunoj zabludi u odnosu na Andriæa: i dalje misli da jeponašanje slavnoga pisca nedostojno s obzirom na njegov rang.54

Postupci našeg nobelovca, meðutim, veoma su logièni. Èuo je, sva-kako, o streljanjima intelektualaca još dok je trajao rat. Pred novomvlašæu ne bi mogao da prikrije da je bio ambasador bivše Jugoslavije– ni manje, ni više – kod Hitlera! S druge strane, nije se, kako se go-vorilo, kompromitovao pod okupatorskom vlašæu. Andriæ je, narav-no, znao o èemu je reè: da je nova vlast veoma opasna, preka,okrutna, ponekad i nepredvidljiva. Pa je, tako, i prilagodio svoje po-našanje imajuæi u vidu nove okolnosti: dva suprotna pola – dostojan-

stvo, s jedne strane, i strah, s druge – ušli su u novu ravnote`u, takodrastiènu da je jedva šta i ostalo od kategorije hrabrost. Sve naginjeka – poni`enju.

Zapisana je jedna nezaboravna, upeèatljiva scena èiji su akteriIvo Andriæ, Milovan Ðilas i Radovan Zogoviæ. Poèetkom 1945. go-dine, uva`eni pisac je bio gost na veèeri kod Ðilasa i njegovih, a pri-dru`ili su im se i Zogoviæevi. Posle obroka, buduæi šef Agitpropa

82

52 P. Palavestra, Posleratna srpska knji`evnost 1945–1970, Prosveta, Beograd,1972, str. 81.

53 Letopis Matice srpske, septembar 1990, str. 313-329; oktobar 1990, str. 522–535;novembar 1990, str. 688–704. Upotrebljena je sledeæa konvencija za citiranje:sveska za septembar = I; sveska za oktobar = II; sveska za novembar = III.

54 „...jer ne mogu da se pomirim s tim da ljudi mogu praviti od sebe ono što on[Andriæ – prim. D. B.] pravi“ (III, str. 704).

poveo je Andriæa u svoj stan, a nešto kasnije im se pridru`io i crno-gorski pesnik. Evo te antologijske scene:

„U jednoj takvoj pauzi Andriæ je otvorio korice nekakvih knji`i-ca koje je dosta dugo dr`ao pod šakom, na krilu, i rekao je – obraæa-juæi se Ðilasu i meni i pokazujuæi prstom gdje to treba da uradimo:

– Potpišite mi se. (...)Od nelagodnosti koju sam osjeæao poslije Andriæevog tra`enja

potpisa, ja sam pa`ljivije pogledao knji`ice na koje je trebalo da sepotpišemo. To je bila Ðilasova crtica Mrtvo selo i moja crtica Sestra,izdanje tek osnovane beogradske ‘Prosvete’. Knji`ice su imale naj-više po petnaestak stranica d`epnog formata, korice su im bile bijed-ne, oprema primitivna, papir rðav... (...) I na te uboge knji`ice trebaloje da se mi potpišemo Ivu Andriæu! Mene je veæ obuzimao stid – stidza sebe i za Andriæa: šta æe to njemu, je li moguæe da je te knji`ice do-nio sa sobom, i to radi ovoga? Ali Ðilas je, valjda kao domaæin, uzprethodan pokret rukom i perom koji je znaèio: i gore je bivalo,stavio svoj potpis na potkoricu jedne od brošura. Poslije toga moraosam se potpisati i ja.“55

Da nije prièe o Zogoviæu kao omra`enom funkcioneru Agitpro-pa, moglo bi se i poverovati: Andriæ kao knji`evnik tra`i potpise odpisca Ðilasa i pesnika Zogoviæa. I zbog toga je Zogoviæa stid, bezikakve sumnje. Kao negdanji, vrlo iskusni profesionalni diplomatanajvišega ranga, Andriæ je znao savršeno šta èini: ne tra`i on potpiseod kolega pisaca nego, u stvari, od visokih funkcionera pobednièkepartije, i to za ne daj Bo`e, u sluèaju da mu Udba doðe na vrata u nekigluhi èas. Naprosto se mora poniziti pred pobednièkom trijumfal-nom partijom `eli li opstati `iv, i izvan zatvorskih zidina, kad je veæostao u zemlji.

Opsednut stidom, predomišljao se da li da potpiše knjigu ili ne.Spasao ga je Ðilas. Da nije potpisao, šta bi se desilo? Andriæ bi tadabio svakako do kraja poni`en, a on bi samo potvrdio trijumf: svoj,Agitpropa, Partije, apsolutni i neprikosnoveni. Ne bi, dakle, bilo mi-losti za Andriæa ni u ovoj minijaturnoj igrici koja je lako mogla po-

83

55 I, str. 319.

stati krajnje ozbiljna! Vrlo dobro ga je ocenio Miodrag Popoviæ: patiod bo`anskog kompleksa – mora da bude prvi.56

Zogoviæa nije osvestila ni opaska Isidore Sekuliæ:„Sada on vama daje rukopise na èitanje – rekla je i ja se više ne

sjeæam otkud je znala taj podatak, mo`da sam joj ga èak ja rekao dabih joj objasnio zašto sam upravo vodio Andriæa svojoj kuæi. – Daje– nastavila je, i po licu su joj izbile bjelièaste, nakostriješene malje –jer vas smatra vlašæu, jer mu to mo`e koristiti. A nekad je svoje ruko-pise donosio ovamo – ove su makaze (i tu se ljutito poluokrenula ilupnula šakom po kancelarijskim makazama na stolu) – ove su ma-kaze skraæivale njegove rasplinute pripovijetke. I sad ih više ovamone donosi. Neæe ih, gospodine, donositi ni vama ako jednom ne bu-dete više to što jeste. Neæe, jer on je – jezuit.“57

Strah i hrabrost, strepnja i dostojanstvo ogorèeni su neprijatelji;ako drugo popusti pred prvim, široki su putevi poni`avanja. Nevoljesa Zogoviæem su poèele tokom leta 1948. godine, kada je, vrlo oba-zrivo i deminutivno, Ðilasu rekao da u pismima CK KP(b) ima i taè-no uoèenih naših grešaka koje bi valjalo iskreno priznati. Takva ilislièna mišljenja imali su Boris Ziherl i Stefan Mitroviæ, i svi su, poje-dinaèno, bili na „razgovoru“ u Kardeljevoj vili.58 Ziherl se samokri-

tikovao, a za javnost je imao uspešnu karijeru; Mitroviæ je kasnijeuhapšen (u svedoèenjima nema ni pomena o Golom otoku); pesnik je– kako reèe – ostao pri svojim gledištima, nije se posipao pepelom poglavi. Partija ga je stavila pod bojkot, zauvek je ostao bez zaposlenja,zabranjeno mu je bilo štampanje knji`evnih radova; iskljuèen je izKPJ krajem aprila 1949. godine, više nije dobijao tzv. Crveni biltenTanjuga, a potom su mu rekli iz Diplomatskog magacina da je „ski-nut sa snabdevanja“. U maju iste godine postavljena je javna stra`a...

Kako je uspeo da ne ode u zatvor? Od njega nema podrobnijegobjašnjenja, ali se èini da je dao dovoljno elemenata za tumaèenje.Naime, svojevoljno se i dobrovoljno stavio sam u kuæni pritvor: „Od

84

56 Poznice, Prosveta, Beograd, 1999, str. 183.57 III, str. 690.58 „... pozvan sam i ja u Kardeljevu vilu – tamo su bili Kardelj, Rankoviæ, Ðilas,

Krsto Popivoda i – ako se ne varam – Veljko Vlahoviæ, koji se, valja napomenuti,dotad slagao s mnogim mojim stavovima“ (III, str. 692).

6. septembra 1949. do poèetka jeseni 1950. ja nijedanput nijesam izi-šao iz dvorišta i kuæe u kojoj sam stanovao. Tome je bilo mnogo raz-loga, a jedan od glavnih bio je što nijesam mogao da podnesempraæenje kome sam bio podvrgnut, praæenje od same dvorišne kapijepa kud god krenem – dva sprijeda, dva straga, u stopu, svaki s de-snom rukom u d`epu.“59 Dakle, strah, prosto i jednostavno reèeno.

Kad je zapao u nevolje, dve izuzetne dame su pokazale graðan-sku hrabrost: jedna je bila Isidora Sekuliæ, a druga – Desanka Maksi-moviæ. Isidora je poèela da poseæuje Zogoviæeve tokom leta 1949.godine, ali je morala odustati od poseta:

„Pola èasa pošto je izašla od nas, ona se javila telefonom, uzbu-ðeno, skoro usplahireno.

– Mene su, gospodine – rekla je povišenim glasom – na vašoj ka-piji pretresli, legitimisali, pitali me o cilju posete i o sadr`ini razgo-vora. Na kraju su me upisali u crnu knjigu. I ja sam – `urila je daiska`e sve što mora – odluèila da više k vama ne dolazim. Ja to, bezikakva uvijanja – ne smem. Ali ja imam hrabrosti da vam otvorenoreèem da to ne smem. Zbogom, gospodine!“60 Desanka Maksimoviæje, meðutim, bila istrajna u posetama negdanjem agitpropovcu.

Pri kraju svog svedoèanstva, ka`e da je uvek insistirao da se osu-di sistem koji prinuðava ljude da „griješe, dvolièe, da kade, moljaka-ju – da ne bi bili prega`eni i da ne bi umrli od gladi“.61 Avaj, upravoje stvarao takvu instituciju, i u njoj imao znaèajnog udela bar što sekulture i knji`evnosti tièe. I nije bio u tome jedini. Igrom sudbine,mnogi koji su kreirali takvo ureðenje uskoro su okusili njegove veo-ma gorke plodove, pa tako to nije mimoišlo ni – estetiku.

85

59 III, str. 698.60 III, str. 697.61 III, str. 703.