SMERNICE ZA POSLOVANJE SA EVROPSKOM UNIJOM

SMERNICE ZA POSLOVANJE

SA EVROPSKOM UNIJOM

TRGOVINA

Fond za evropske integracijeProjekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju i u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji


SMERNICE ZA POSLOVANJE

SA EVROPSKOM UNIJOM

TRGOVINA

Beograd, 2006.


�

Projekat «Smernice za poslovanje sa Evropskom unijom» nastao je kao rezultat aktivnosti Privredne komore Beograda na upoznavanju i eduka-ciji o standardima i direktivama Evropske unije.

Projekat je realizovan uz podršku Evropske unije, donacijom Fonda za evropske integracije i uz podršku Evropske agencije za rekonstrukciju i Evropskog pokreta u Srbiji, u periodu jul 2005. godine - april 2006. go-dine. Publikovanjem referentnih dokumenata olakšava se pristup jedin-stvenim normama i standardima EU, čija je primena neophodna pri po-slovanju na tržištu EU. Publikacije su namenjene velikom broju korisnika, prvenstveno privrednim društvima i preduzetnicima, školama, univerzi-tetima, profesionalnim i poslovnim udruženjima, NVO, medijima, a sva-kako i svim zainteresovanim gradjanima SCG.

Ovaj projekat je prva faza šireg koncepta poslovne edukacije koji će se u narednom periodu kontinuirano sprovoditi u Privrednoj komori Beogra-da putem seminara, kurseva, obuka i izdavanjem prikladnih publikaci-ja.

UVOD

Osnovna karakteristika svetske privrede poslednje decenije je dinamič-ni razvoj međunarodne trgovine. Učešće nacionalnog izvoza u ukupnom svetskom izvozu jeste upravo jedan od najvažnijih pokazatelja privredne ekspanzije jedne ekonomije. Favorizacija procesa globalizacije svetske pri-vrede u drugoj polovini XX veka i liberalizacija međunarodne trgovine do-vele su do brojnih regionalnih (ekonomskih i političkih) integracija. Tako su i države, osnivači Evropske unije (Francuska, Nemačka, Italija, Belgija i Luksemburg i Holandija), uvidevši prednost međusobnog udruživanja i prepoznavši put svog privrednog napretka upravo kroz razvoj trgovine, osnovale 1951. god Evropsku zajednicu za ugalj i čelik, današnju Evrop-sku uniju. Regionalne ekonomske integracije doprinose razvoju trgovine izmedju zemalja u regionu i intenziviranju njihove međusobne (unutraš-nje) trgovine. Imajući u vidu ovaj proces, kao i trend globalizacije u svetu, postavlja se pitanje da li će spoljna trgovina izgubiti svoj smisao i celoku-pna prerasti u unutrašnju trgovinu. Iako u Evropskoj uniji živi, danas, sve-ga 7% svetskog stanovništva, ona je najveća trgovinska sila u svetu pošto u ukupnom svetskom izvozu učestvuje sa više od 24%.

Zemlje članice EU imaju zajedničku trgovinsku politiku. To znači da Evropska komisija predstavlja interese svih 25 zamalja članica i u njihovo ime pregovara sa drugim zemljama. Na isti način ih zastupa i u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO) u kojoj je istovremeno i vodeća snaga i po-kretač značajnih reformi. Pravni osnov trgovinske politike EU je član 133. Ugovora o Evropskoj zajednici po kome Komisija pregovara u ime svih ze-malja članica u dogovoru sa specijalnim komitetom, tzv. “komitetom iz člana 133”. Ovaj komitet čine predstavnici svih zemalja članica i Evropske komisije. Sastaje se jednom nedeljno i razmatra sva pitanja u vezi sa trgo-vinskom politikom, od strateških, pa do problema sa izvozom i uvozom pojedinačnih proizvoda. Važnije odluke komiteta, kao što su početak ili okončanje pregovora, mora da potvrdi Savet ministara.

�

U uslovima globalizacije koja može da poveća svetski ekonomski razvoj, ali i da još više produbi razliku između bogatih i siromašnih zemalja i ko-načno eliminiše iz konkurencije najmanje razvijene ekonomije, EU se inte-zivno zalaže za unapređenje i unifikaciju međunarodnih trgovinskih pro-pisa po principu “pravila važe za sve, i velike i male” kako bi se osigurala fer konkurencija i obuzdala globalizacija, pre svega kroz Svetsku trgovin-sku organizaciju u koju su uključene 146 zemlje. EU sa svoje strane praktič-no implementira ovakav stav kroz Sporazume o ekonomskom partnerstvu (EPA) sa zemljama u razvoju. Sporazumi su kombinacija regulisanja trgo-vinske saradnje i pomoći tim zemljama, radi poboljšanja njihovog društve-no-ekonomskog razvoja. Takođe, intezivno radi na uklanjanju preostalih prepreka u svojoj trgovinskoj politici i otvaranju tržišta ka manje razvije-nim zemljama kroz prošireni sistem preferencijala. Što se tiče razvijenih zemalja, strateški cilj EU jeste otvaranje tržišta, ali obostrano.

Evropska unija insistira na uvođenju nekih vrednosti koje nisu čisto eko-nomske prirode, ali koje, implementirane u trgovinsku politiku, vode ka ekonomskom napretku svih zemalja. Najkraće rečeno, insistira na održi-vom razvoju pod kojim se podrazumeva ravnoteža u ekonomskom ra-zvoju na globalnom nivou, u jednom utvrđenom pravnom okviru koji nudi predvidljivost, stabilnost i transparentnost, uz poštovanje zaštite životne sredine, zaštite potrošača i njihovog zdravlja i bezbednosti.

oznakaSvetska trgovinska organizacija

(World trade organisation)


1. UNUTRAŠNJE TRŽIŠTE1

1.1. Razvoj

Jedinstveno ili unutrašnje tržište je srž današnje Evropske unije. Carinske tarife i kvote u unutrašnjoj trgovini su ukinute još 1968. godine, ali osta-le su mnoge administrativne i tehničke barijere koje su onemogućavale slobodnu trgovinu. Posle prilično dugog perioda stagnacije, 1985. god je započet naporan, ali uspešano okončan proces usvajanja više stotina di-rektiva radi uklanjanja izraženog protekcionizma, brojnih zakonskih, bi-rokratskih, kulturnih, administrativnih i drugih prepreka, koje su ome-tale slobodnu trgovinu u okviru Unije. Tek 31. decembra 1992. godine rad na uspostavljanju jedinstvenog tržišta proglašen je završenim.

Nacionalna tržišta su se otvorila, konkurencija je postala veća, time se po-većao i izbor proizvoda i usluga, a to je dovelo i do sniženja cena. Statistič-ki podaci pokazuju da je od formiranja zajedničkog unutrašnjeg tržišta do 2003. god otvoreno 2,5 miliona novih radnih mesta i bogatsvo Unije uve-ćano za 800 milijardi evra. Uz ove, nesumnjivo uspešne pokazatelje, poka-zali su se i nedostaci. Sektor usluga se otvarao sporije, naročito finansijski, a u sektoru transporta, naročito železničkog i avio, još uvek postoje zaseb-na nacionalna tržišta. Nisu otklonjeni ni svi administrativni problemi – međusobno priznavanje standarda i normi ili profesionalnih kvalifikaci-ja, nacionalni poreski sistemi itd. i dalje ponekad predstavljaju prepreke. Slobodno kretanje ljudi unutar Unije omogućeno je Šengenskim sporazu-mom2, ali to je postala prednost i za “osobe s druge strane zakona”, koji sada mogu nesmetano da se kreću po mnogo većoj teritoriji.

� Način uređenja i funkcionisanja unutrašnjeg tržišta u smislu slobodnog kretanja robe, detaljnije je opisan u komplementarnoj publikaciji “Smernice za poslovanje sa Evrop-skom unijom – Opšte odredbe”.

2 Velika Britanija i Irska nisu potpisnice, a još uvek se ne odnosi na članice koje su pri-stupile 2004. godine

�

1.2. Evropski ekonomski prostor (EEA - European Economic Area)

U maju 1992. godine, potpisan je sporazum o formiranju Evropskog eko-nomskog prostora, ali je stupio na snagu tek 01. januara 1994.god. Potpisni-ce sporazuma o formiranju EEA bile su tadašnjih 12 članica Evropske zajed-nice, s jedne strane, i 7 zemalja Evropske slobodne trgovinske zone (EFTA), s druge strane. Današnji sastav EEA se prilično razlikuje od početnog. Naime EEA sačinjavaju zemlje EU i tri od preostale četiri zemlje EFTE - Norveška, Lihtenštajn i Island (Švajcarska, iako članica EFTE, nije ratifikovala spora-zum na referendumu, već sa EU ima sklopljene bilateralne sporazume).

Svrha ovog sporazuma jeste da se omogući zemljama EFTE uključivanje u unutrašnje tržište pod istim uslovima koji važe za zemlje članice (osim u oblasti poljoprivrede i ribarstva), a da ove zemlje, ne preuzimaju sve od-govornosti koje članstvo u EU nosi. Osnove sporazuma su postizanje slo-bodnog protoka dobara, usluga, ljudi i kapitala izmedju dve integracije, uz odricanje od svih prava na bilo koje protekcionističke mere – na čemu se, u stvari, unutrašnje tržište EU i zasniva. Danas EEA predstavlja najve-ći segment svetske trgovine.

1.3. Princip fer konkurencije

Uspešno funkcionisanje ovako velikog tržišta ne bi bilo moguće bez po-štovanja principa fer konkurencije. Za sprovođenje mera nadzora kojima se osigurava prostor za rad svih firmi na teritoriji EU, bez obzira na njiho-vu veličinu, zadužena je Evropska komisija.

Princip fer konkurencije podrazumeva da je udruživanje kompanija, kao i pojedinaca u okviru iste profesije, odnosno stvaranje trustova i kartela, radi fiksiranja cena ili podele tržišta nezakonito. Ako je jedna firma do-minantna u određenom segmentu tržišta, nije dozvoljeno da koristi ta-kav položaj kako bi se potisla konkurencija. Takođe, velika firma ne sme da iskoristi svoje prednosti u odnosu na manje firme i nameće neke, po njih, nepovoljne uslove, ili da im onemogući poslovanje sa drugim firma-ma. Svi ovi postupci mogu dovesti do mera kažnjavanja od strane Komi-

sije. Dozvoljena su određena odstupanja, ali samo ako je to u korist po-trošača. Za neke vrste aktivnosti koje bi se mogle smatrati odstupanjima, potrebna je i prethodna saglasnost Komisije.

Takođe, Komisija može da zabrani spajanje dve velike kompanije ili preu-zimanje jedne kompanije od strane druge ako oceni da će novonastala ili uvećana kompanija postati dominantna na tržištu i da bi time potiskiva-nje konkurentskih firmi bilo olakšano, ili konkurentnost cena i izbor po-trošača postali ograničeni. U načelu, ovo se odnosi na sjedinjavanje/ pre-uzimanje u koje su uključene velike firme iz različitih država članica ili međunarodne korporacije.

Monopol u nekom segmentu tržišta mora biti krajnje opravdan jer je u su-protnosti sa načelima otvorenog tržišta, tj. obično rezultira u višim cena-ma i slabijem kvalitetu proizvoda/usluga. Ako postoji mogućnost selekci-je, na primer u sektoru javnih usluga, izbor firme koja će dobiti monopol mora biti transparentan.

Pomoć koju države članice daju svojim firmama takođe je pod nadzorom Komisije i to ne samo ona očigledna, kao što su krediti i donacije, već i ona kroz poreske olakšice, subvencije, robu i usluge dobijene po preferencijal-nim cenama, itd. Komisija ne dozvoljava davanje pomoći firmama koje nemaju realnih izgleda da opstanu, ali dozvoljava privremenu pomoć fir-mama koje zapadnu u teškoće, a realno je očekivati da će postati konku-rentne. Glavni uslov za dodelu pomoći jeste da se ona koristi za nešto što je od koristi za čitavu Evropsku uniju (regionalni razvoj, ulaganje u istra-živanje i inovacije, konkurentnost malih i srednjih preduzeća i slično). Fi-nansiranje nekih javnih usluga (npr. državnih TV i radio stanica) je do-zvoljeno, ali se tada prati da li je pomoć srazmerna potrebama.

1.4. Porez na dodatu vrednost (VAT - Value Added Tax)

1.4.1. Obaveza plaćanja PDV-a

Porez na dodatu vrednost se plaća na sve komercijalne aktivnosti, odno-sno isporuku proizvoda ili usluga, uvoz robe iz trećih zemalja i transakcije

�

unutar jedinstvenog tržišta, između zemalja članica. Osnovni pravni akt je direktiva 77/388/EEC kojom se između ostalog utvrđuje opšti okvir za određivanje PDV-a, dok svaka država članica ima pravo da na nacional-nom nivou precizira iznos PDV-a, tako da on u zemljama EU iznosi od 5% do 17%. Neke teritorije su izuzete od primene PDV-a, u nekima je ta stopa smanjena, a u prilogu napred pomenute direktive data je lista kategorija proizvoda/usluga gde se može primeniti niža stopa PDV-a. U svakom slu-čaju, plaćanje PDV-a je obaveza uvoznika, odnosno kupca, ali za potenci-jalne izvoznike iz SCG uputno je znati da se PDV pri uvozu obračunava na osnovicu koja iznosi: vrednost za carinjenje (navedena u carinskoj de-klaraciji) + carina i druge uvozne dažbine + dodatni troškovi, do trenutka dok roba ne stigne do odredišta (transport, pakovanje, osiguranje, itd.)

1.4.2. Oslobađanja od obaveze plaćanja PDV-a

Izvoz u treće zemlje - Svaki oporezivi promet podleže obavezi plaćanja PDV-a, ukoliko ne postoji činjenično stanje koje uslovljava oslobađanje od te obaveze. To je npr. slučaj kod izvoza robe u treću zemlju, u kojim sluča-jevima se faktura može izdati bez obračunavanja PDV-a. Međutim, takva faktura treba da sadrži odgovarajuću napomenu o primeni oslobađanja od plaćanja poreza. Isto važi i za fakture i oslobađanja od plaćanja PDV-a za preduzeća iz Evropske unije, kao i za fakture srpskih preduzeća.

Uvoz iz trećih zemalja - Porez na dodatu vrednost pri uvozu ne napla-ćuje se za robe koje se podvode ili koje treba podvesti pod sledeće regu-lative:

slobodna zona ili slobodno skladište (čl. 166 – 181 Carinskog zakona EU)

privremeno čuvanje (čl. 37 – 53 Carinskog zakona EU)

carinsko skladištenje (čl. 98 – 113 Carinskog zakona EU)

aktivna prerada u postupku nenaplate (čl. 114 – 129 Carinskog zako-na EU)


Porez na dodatu vrednost pri uvozu dospeva za plaćanje u trenutku kada roba ne podleže jednoj od gore navedenih carinsko-pravnih namena, kada se roba doprema u EU van napred pomenute regulative, kada je iz nekog drugog razloga nastalo ili bi nastalo carinsko dugovanje, kada bi roba pod-legala uvoznim taksama.

1.5. Akcize

Iako se u zemljama - članicama Evropske unije akcizama oporezuju razli-čiti proizvodi, zajednička je i obavezna za sve zemlje utvrđena harmoni-zovana lista akciznih proizvoda, koja obuhvata naftne derivate, duvanske proizvode, alkohol i alkoholna pića, sve u skladu sa odgovarajućim direk-tivama (92/79/EEC, 92/81/EEC i 92/83/EEC). Zemlje-članice mogu, dakle, da uvode akcize i na neke druge proizvode, pod uslovom da one ne ugroža-vaju funkcionisanje unutrašnjeg tržišta Unije.

11

2. SPOLJNA TRGOVINA

2.1. Mesto EU u svetu

Politika liberalizacije tržišta koju Evropska unija sprovodi u okviru svo-jih granica, u isto vreme je i princip na kome se bazira njena aktivnost na međunarodnom planu, pre svega kroz Svetsku trgovinsku organiza-ciju (WTO - World Trade Organisation). U toku je četvrta, tzv. “Doha run-da pregovora” oko liberalizacije tržišta (nazvana po gradu Doha u državi Katar gde su započeti pregovori 2001. godine), koja ima za cilj smanjenje carinskih stopa i otklanjanje prepreka u trgovinskom poslovanju na glo-balnom nivou.

Prosečna carinska stopa na uvoz industrijskih proizvoda u EU je oko 4%, što je među najnižima u svetu. Stav Evropske unije je da otvaranje trži-šta donosi prosperitet i bogatim i siromašnim zemljama, s tim što se za-laže (pre svega sopstvenim primerom) da se zemljama u razvoju dozvole određene povlastice u smislu sporijeg otvaranja tržišta i pružanje prak-tične pomoći pri integraciji u svetski trgovinski sistem. Evropska unija na globalnom planu deluje pre svega kroz Svetsku trgovinsku organizaciju, zalažući se za uspostavljanje sistema zasnovanog na zajednički ustanov-ljenim pravilima, čime se dobija pravna sigurnost i transparentnost.

Pored multilateralnih ugovora preko Svetske trgovinske organizacije, Evropska unija ima niz sklopljenih bilateralnih sporazuma sa pojedinač-nim zemljama i regionima širom sveta. Zanimljivo je da sa svojim najve-ćim trgovinskim partnerima među razvijenim zemljama, SAD i Japanom, EU nema bilateralne sporazume već se saradnja odvija kroz WTO meha-nizme, mada sa obe zemlje ima mnogobrojne sporazume u raznim sek-torima.

Evropska unija je prva koja je 1971. god primenila u praksi koncept op-šte šeme preferencijala (GSP) po kome je uvoz proizvoda iz zemalja u ra-zvoju ili tranziciji oslobođen plaćanja carine ili je carinska stopa znatno

manja nego za druge zemlje. Na taj način se stimuliše uvoz iz manje ra-zvijenih zemalja, što pomaže njihovom razvoju, povećanju zarade i uklju-čivanju u međunarodne tokove. EU je najveći trgovinski partner ovih ze-malja - oko 40% uvoza u EU je iz zemalja u razvoju (2004. god uvoz je bio najveći iz Indije - 17%, zatim Kine - 11% i Brazila - 6%). Pedeset najsiromaš-nijih zemalja sveta korisnici su GSP aranžmana “sve osim oružja”, što po-drazumeva uvoz svih proizvoda iz ovih zemalja (osim oružja) bez plaća-nja carine i bez ograničenja kvotama. U 2003. godine dve trećine izvoza iz najmanje razvijenih zemalja bilo je upravo u EU, od čega su 70% činili po-ljoprivredni proizvodi.

2.2. Carinska unija

Svih dvadeset pet zemalja EU čine jedinstvenu teritoriju s aspekta carin-skih propisa i carinske tarife tj. čine carinsku uniju. Carinska unija je kom-pletirana 1968. godine, a kontrolne carinske ispostave između zemalja čla-nica nestale su 1993. godine.

Pored EU članica, carinsku uniju čine i neke bivše francuske, britanske i portugalske kolonije, tako da je sastav sledeći:

Belgija

Danska, osim Farskih ostrva i Grenlanda

Nemačka, osim ostrva Helgoland i teritorije Büsingen

Grčka

Španija, osim Seute i Melilje (Afrika)

Francuska, osim prekomorskih teritorija i Sain-Pierre i Miquelon i Mayotter

Monako (iako nije deo EU) i prekomorske teritorije Gvadelupe, Francuska Gvajana, Martinik i Riunion ostrva

Irska

Italija, osim Livigno, Campione d’Italia i dela oko jezera Lugano

1�

Luksemburg

Holandija

Austrija

Portugalija

Finska

Švedska

Velika Britanija i Severna Irska, Kanalska ostrva i ostrvo Man

Češka Republika

Estonija

Kipar

Letonija

Litva

Mađarska

Malta

Poljska

Slovenija

Slovačka

Najvažniji dokumenti u vezi sa carinskom unijom su tzv. Rimiski ugo-vor o osnivanju EEZ kojim se predviđa stvaranje: carinske unije, uslova slobodne trgovine na unutrašnjem tržištu i trgovine sa trećim državama, kao i Carinski zakon. Od suštinskog značaja za stvaranje carinske uni-je jeste uvođenje zajedničke carinske tarife u odnosu na treće zemlje, kao i zabrana naplate carina između država članica i zabrana uvođenja taksi jednakog dejstva. Zajedničku carinsku tarifu utvrđuje Savet na predlog Komisije, pri čemu je za donošenje odluka dovoljna kvalifikovana većina glasova, čime se postiže da pojedinačna država članica ne može sprečiti

usvajanje zajedničke carinske tarife. U vezi s tim, Ugovor o osnivanju EEZ predviđa stvaranje sopstvenih sredstava EU, posebno na osnovu prihoda od zajedničke carinske tarife (čl. 269 Ugovora o osnivanju EEZ).

Carinski zakon EU (Customs Code) je osnovni pravni akt kojim se ostvaru-je carinska politika Evropske unije. Carinski zakon sadrži osnovne odred-be o tome kako se mora postupati sa robama koje se uvoze na područje Unije iz trećih država ili koje se izvoze sa područja Unije na područja tre-ćih država. Carinski zakon dalje uređuje ko, kada i na koji način plaća uvo-zne ili izvozne carinske dažbine. Primena ovog zakona započela je 1. janu-ara 1994. godine.

Prečišćena verzija Carinskog zakona (sa unetim izmenama i dopunama): http://europa.eu.int/eur-lex/en/consleg/main/1992/en_1992R2913_index.html

2.3. Carinski preferencijali

Carinski preferencijali imaju veliki značaj kako za uvoznu, tako i izvoznu ekonomiju. Pri uvozu velikog broj roba, ukoliko podležu carinskim prefe-rencijalima, mogu se odobriti manje carinske stope ili se robe mogu oslo-boditi plaćanja carina. Preferencijali su od posebnog značaja pri izvozu robe, pošto smanjuju troškove ulaska u treću zemlju, čime roba postaje konkurentnija na stranom tržištu. Carinski preferencijali mogu biti takvog karaktera da carinska stopa u odnosu na normalnu carinsku stopu za treće zemlje iznosi nula. Preferencijalni tretman se dobija na osnovu sporazuma o saradnji, koji je EU zaključila sa: (1) pojedinim zemljama (npr. sa zemlja-ma Srednje i Jugoistočne Evrope) ili (2) sa grupama država (npr. Evropski ekonomski prostor, države Afrike, Kariba i Pacifika), ili (3) na osnovu au-tonomnih pravila koje EU donosi za uvoz robe iz određenih zemalja (npr. uvoz iz zemalja u razvoju).

2.4. Zabrane i ograničenja

Unos robe u carinsko područje EU i iznošenje robe iz carinskog područ-ja EU može se ograničiti merama trgovinsko-političkog karaktera, koje se označavaju i kao zabrane ili ograničenja. Takve mere trgovinsko - poli-

1�

tičkog karaktera predstavljaju necarinske mere koje su donete u okviru zajedničke trgovinske politike putem propisa EU o regulativi za uvoz i izvoz robe. U tom kontekstu mogu biti pomenuta ograničenja koja se od-nose na količinu, kao i zabrane uvoza i izvoza. Tako prevođenje neke robe u slobodan carinsko-pravni promet može biti isključeno ukoliko za tu robu ne postoji potrebna dozvola uvoza.

2.5. Tarifna oznaka

Da bi se obezbedile sve potrebne informacije u vezi izvoza i uvoza robe u EU, potrebno je pre svega pravilno odrediti tarifnu oznaku proizvoda.

Svetska carinska organizacija (WCO - World Customs Organisation) razvi-la je Harmonizovani sistem nomenklature (HS - Harmonised System) po kome je oko 5000 grupa proizvoda označeno šestocifrenom tarifnom oznakom. Evropska Unija primenjuje Kombinovanu nomenklaturu (CN - Combined Nomenclature) u čijoj je osnovi HS nomenklatura, s tim što su proizvodi dodatno razvrstani u podgrupe tako da su označeni osmoci-frenim tarifnim oznakama. Sva roba koja se uvozi u EU po pravilu treba da ima tarifne oznake prema Kombinovanoj nomenklaturi.

EU je razvila višejezičnu on-line bazu podataka TARIC koja, pored toga što daje mogućnost pretraživanja carinskih tarifa prema tarifnoj ozna-ci proizvoda ili nazivu proizvoda, daje pregled svih trgovinskih i carin-skih propisa i mera koje se moraju ispoštovati pri uvozu robe u EU, kao i statističke podatke. TARIC oznaka ima 10 cifara (osmocifrena CN tarifna oznaka plus dva dodatna broja).

TARIC web site: http://europa.eu.int/comm/taxation_customs/dds/en/tarhome.htm

Novi Zakon o carinskoj tarifi u Srbiji je usvojen je i stupio je na snagu jula 2005. godine i značajan je korak u harmonizaciji našeg zakonodavstva sa Harmonizovanim sistemom naziva i šifarskih oznaka roba WCO (HS 200/2002 - na nivou 6 cifara) i sa aspekta usklađivanja sa Kombinovanom tarifom Evropske unije 2005. ( na nivou 8 cifara), pre svega u pogledu no-menklature. Postignuta je kompatibilnost naše nacionalne carinske tari-


fe sa tarifama zemalja WCO i sa Kombinovanom tarifom Evropske uni-je. To je izuzetno važno zbog spoljnotrgovinske razmene pošto se na taj način omogućava: elektronska obrada podataka o robi, osavremenjavanje carinskog sistema, ubrzavanje carinskog postupka i brži protok robe. Ra-ščlanjivanjem tarifnih brojeva povećan je broj tarifnih stavova sa 8.554 na 10.228 koliko ima sadašnja Carinska tarifa. Sa stanovišta privređivanja, ovo je bolje rešenje jer se radi o preciziranju i utvrdjivanju carinskih stopa za nove proizvode ili za prozvode za koje postoji potreba da se statistički podrobnije prati uvoz, izvoz i sl. Promene nomenklature su bile velike, ali je postignuta potpuna usaglašenost sa tarifom WCO i Kombinovanom ta-rifom EU čime je ubrzan proces integrisanja u evropske i svetske okvire.

Važno je znati da WCO usklađuje nomenklaturu svakih pet godina, a Evropska unija to čini svake godine.

2.6. Monetarna unija

Početkom 1987. god usvojen je Jedinstveni evropski akt (Single Europe-an Act) koji je trasirao put daljoj integraciji, a Mastrihtski sporazum iz de-cembra 1991. godine doprineo je jačanju političkog jedinstva, kao i stva-ranju Evropske monetarne unije (EMU – European Monetary Union). Tri ključna aspekta EMU su: jedinstvena evropska valuta (EUR), Evropska centralna banka (ECB) sa sistemom evropskih centralnih banaka i centra-lizovana monetarna politika.

1�

3. UVOZ ROBE U CARINSKO PODRUČJE EU

3.1. Carinsko-pravni status

Carinsko-pravni status robe je presudan za obradu robe u prekogranič-nom prometu. Treba razlikovati pojmove: roba EU i roba koja nije iz EU (čl. 4, br. 6 Carinskog zakona EU).

Carinsko-pravni status se ne sme mešati sa poreklom neke robe.

Roba koja je uvezena u carinsko područje EU nalaziće se, od momenta prelaska carinske linije, pod carinskim nadzorom. Ona može biti pred-met kontrole koju vrše carinski organi u skladu sa važećim propisima.

Roba ostaje pod carinskim nadzorom sve dok se ne odredi njen carin-ski status i, kada je u pitanju roba koja nije iz EU, a bez obzira na odred-be člana 82. stav (1), (Carinskog zakona EU - UREDBA SAVETA (EEZ) br. 2913/92, od 12. oktobra 1992); sve dok joj se ne promeni carinski sta-tus, dok se ne dopremi u slobodnu zonu ili u slobodno skladište, ili dok se ponovo ne izveze ili uništi u skladu sa članom 182.(Carinskog zakona Evropske unije)

Lice koje ju je uvezlo, odnosno unelo robu u carinsko područje EU otpre-miće je odmah koristeći pravac koji odrede carinski organi i u skladu sa njihovim uputstvima: do carinarnice koju odrede carinski organi ili do bilo kog drugog me-

sta koje odrede ili odobre ovi organi; do slobodne zone, ako roba treba direktno da se otpremi u tu zonu:

• morem ili vazdušnim putem, ili• kopnom, bez prelaska preko drugog dela carinskog područja EU,

kada se slobodna zona nalazi na kopnenoj granici države članice i neke treće zemlje.

Nad robom koja se još nalazi izvan carinskog područja EU, a može, na osnovu važećih propisa, da bude predmet kontrole carinskih organa

države članice, između ostalog, na osnovu sporazuma koji je zaključen između te države članice i neke treće zemlje, sprovodiće se isti postupak kao da je ušla u carinsko područje EU.

3.2. Stavljanje robe u slobodan promet – definitivno carinjenje robe

Stavljanjem robe u slobodan promet (definitivnim carinjenjem), roba koja nije iz EU dobija carinski status kao da je proizvedena u EU.

Pod tim se podrazumeva primena mera komercijalne politike, obavljanje drugih određenih formalnosti u vezi sa uvozom robe, kao i naplata svih propisanih dažbina.

Ako pošiljka sadrži robu koja se različito tarifno svrstava i kada bi, prili-kom podnošenja deklaracije, postupak tarifnog svrstavanja svake od tih roba zahtevao veliki rad i doveo do troškova koji ne bi bili u srazmeri sa iznosom uvoznih dažbina koje se naplaćuju, tada carinski organi mogu, na zahtev podnosioca deklaracije, da dozvole da se uvozne dažbine obra-čunaju na celokupnu pošiljku, a prema robi za koju je, na osnovu tarifnog svrstavanja, određena najviša stopa uvozne dažbine.

3.3. Prerada pod carinskom kontrolom

Postupkom prerade pod carinskom kontrolom dozvoljava se da se roba koja nije iz EU upotrebi, u carinskom području EU, u procesima proiz-vodnje kojima se menja njena priroda ili stanje, a da se na nju ne naplaću-ju uvozne dažbine, niti je predmet mera komercijalne politike, i na osnovu kog će proizvodi koji su dobijeni u toku procesa proizvodnje biti stavlje-ni u slobodan promet (definitivno ocarinjeni), uz primenu odgovarajućih stopa uvoznih dažbina. Ovi proizvodi se nazivaju prerađeni proizvodi.

Odobrenje za postupak prerade pod carinskom kontrolom izdaje se na zahtev lica koje je obavlja ili koje organizuje da se ona obavi.

1�

Odobrenje će se dati samo: licima koja su osnovana ili su sa prebivalištem u nekoj od zemalja EU; ako uvozna roba može da se identifikuje u prerađenim proizvodima; ako se priroda ili stanje robe u trenutku sprovođenja postupka prerade

ne može više ekonomski povratiti posle izvršene prerade; ako zbog primene postupka ne dolazi do izigravanja propisa koji se od-

nose na pravila o poreklu i na pravila o kvantitativnim ograničenjima koja se primenjuju na uvoznu robu i

u slučajevima kada su ispunjeni neophodni uslovi pod kojima postu-pak može da doprinese stvaranju ili održavanju procesa prerade robe u EU, a da se ne povrede osnovni interesi proizvođača slične robe u EU (ekonomski uslovi).

U slučaju da je carinski dug nastao u vezi sa robom u nepromenjenom stanju ili u vezi sa proizvodima koji su, u odnosu na proizvode koji se navode u odobrenju, u prelaznoj fazi prerade, iznos duga utvrđuje se na osnovu propisanih iznosa dažbina za uvoznu robu u trenutku pri-jema deklaracije za sprovođenje postupka prerade pod carinskom kon-trolom.

3.4. Privremeni uvoz

Postupkom privremenog uvoza dozvoljava se da se roba koja nije iz EU, a namenjena je ponovnom izvozu, u nepromenjenom stanju, osim uobiča-jenog smanjenja vrednosti zbog upotrebe, može upotrebiti u carinskom području EU, uz potpuno ili delimično oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina i bez primene mera komercijalne politike.

Odobrenje za privremeni uvoz daje se na zahtev lica koje upotrebljava robu ili koje organizuje da se ona upotrebi.

Carinski organi neće odobriti postupak privremenog uvoza ukoliko uvoz-na roba ne može da se identifikuje. Međutim, carinski organi mogu da odobre postupak privremenog uvoza i pored toga što roba ne može da

se identifikuje, ukoliko se, zbog toga, s obzirom na vrstu robe ili na vrstu radnji koje bi trebalo obaviti, neće zloupotrebiti postupak.

Carinski organi određuju rok do koga uvezena roba mora ponovo da se izveze ili da joj se odobri drugi carinski postupak ili upotreba. Ovaj rok bi trebalo da bude dovoljno dug da bi se postigao cilj za koji je dato odo-brenje.

Iznos uvoznih dažbina koje se naplaćuju za robu koja je privremeno uve-zena uz delimično oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina biće, za sva-ki mesec ili deo meseca u toku kog je roba bila privremeno uvezena uz delimično oslobođenje, 3% od iznosa dažbina koje bi se naplatile za nave-denu robu, kada bi se ona stavila u slobodan promet (definitivno ocarini-la), na dan kada je nad njom sproveden postupak privremenog uvoza.

Iznos uvoznih dažbina, koji treba da se naplati, ne bi trebalo da bude veći od iznosa koji bi se naplatio u slučaju da je predmetna roba stavljena u slobodan promet (definitivno ocarinjena), na dan kada je nad njom spro-veden postupak privremenog uvoza, bez obzira kakav je interes u pita-nju.

3.5. Smeštaj robe u slobodne zone ili u slobodna skladišta

Roba iz EU, kao i roba koja nije iz EU, može da se smesti u slobodnu zonu ili u slobodno skladište. Međutim, carinski organi mogu da zahtevaju da se opasna roba ili roba zbog koje može da se pokvari druga roba ili za koju je, iz nekih drugih ra-zloga, potrebno obezbediti posebne uslove, smesti u prostorije koje su po-sebno opremljene za njen smeštaj.Bez obzira na odredbe člana 166. Carinskog zakona EU, roba koja ulazi u slobodnu zonu ili u slobodno skladište ne mora da se prijavi carinskim organima, niti je potrebno da se za nju podnese carinska deklaracija.

21

Roba će se prijaviti carinskim organima i podleže propisanim carin-skim formalnostima samo u slučaju:1. da je nad njom sproveden carinski postupak koji se okončava kada roba

ulazi u slobodnu zonu ili u slobodno skladište; međutim, kada navede-ni carinski postupak dozvoljava izuzeće od obaveze prijavljivanja robe, takvo prijavljivanje se neće zahtevati;

2. da je smeštena u slobodnu zonu ili u slobodno skladište na osnovu od-luke organa da se dozvoli povraćaj ili otpis iznosa uvoznih dažbina;

3. da ispunjava uslove za primenu mera navedenih u članu 166. stav (b) Carinskog zakona EU.

Na zahtev zainteresovane strane, carinski organi će potvrditi carinski status robe, odnosno da li je roba koja je smeštena u slobodnu zonu ili u slobodno skladište, roba iz EU ili roba koja nije iz EU.


4. REŽIM UVOZAUnutrašnje tržište EU funkcioniše po principu slobodnog kretanja roba. To praktično znači da ne postoji granična kontrola i plaćanje carine pri prelasku robe koja je proizvedena u EU iz jedne u drugu zemlju članicu. Kada se roba uvozi iz tzv. “trećih zemalja” (zemlje koje nisu članice EU i zemlje kandidati), gde znači spada i SCG, ako su ispunjeni svi zakonski uslovi za puštanje te robe u slobodan promet, uvezeni proizvodi imaju isti tretman kao i roba proizvedena u EU. To znači, kada se jednom obave sve carinske formalnosti i roba odobri za puštanje u slobodan promet u jednoj od zemalja EU, roba dalje može slobodno da se kreće i u svim osta-lim zemljama EU.

Postoje određene mere kojima se na neki način kontroliše uvoz. To su:1. uvozne dozvole, uglavnom za poljoprivredne, tekstilne i proizvode od

čelika, radi praćenja uvoza;2. kvote za neke vrste proizvoda koji potiču iz pojedinih zemalja, radi za-

štite evropskih proizvođača od masovnog uvoza određene robe po vrlo niskim cenama;

3. zaštitne mere u vidu privremene zabrane uvoza određenih proizvoda koji ugrožavaju ili prete da ugroze EU industriju.

4.1. Uvoz proizvoda životinjskog porekla

Uvoz proizvoda životinjskog porekla namenjen za ljudsku upotrebu, podleže: opštim merama za zaštitu zdravlja, preventivnim merama zašti-te od bolesti i propisima.

4.1.1. Opšte mere za zaštitu zdravlja

1. Treća zemlja (ili njen deo) iz koje se vrši uvoz mora imati odobrenje za izvoz datih proizvoda u EU.

Spisak trećih zemalja i spisak proizvoda životinjskog porekla koji se iz njih može uvoziti u EU, dat je na http://forum.europa.eu.int/irc/sanco/vets/info/data/listes/list_all.html.

2�

2. Proizvodi moraju da potiču iz sertifikovanog objekta za proizvodnju/preradu.

Spisak ovih objekata u trećim zemljama, može se naći nahttp://forum.europa.eu.int/irc/sanco/vets/info/data/listes/list_prod.html.

3. Proizvode mora da prate veterinarski sertifikati izdati od zvanične ve-terinarske službe ili nadležnog organa u zemlji izvoza. Postoji nekoli-ko modela sertifikata u zavisnosti od vrste životinja, sanitarne grupe u koju je svrstana zemlja iz koje se uvozi i posebnih zahteva koji mogu da postoje za datu vrstu proizvoda.

4. Proizvodi moraju da zadovolje obaveznu veterinarsku kontrolu u na-značenoj graničnoj kontrolnoj ispostavi EU zemlje.

Usaglašenost sa jednim ili svim ovim zahtevima ocenjuje se od slučaja do slučaja u zavisnosti od samog proizvoda, njegove namene, zemlje iz koje se uvozi, itd.

4.1.2. Preventivne mere zaštite od bolesti

Te mere se odnose na slučajeve kada se u nekoj trećoj zemlji ili njenom delu pojavi bolest koja može ozbiljno da ugrozi zdravlje životinja ili ljudi. EU tada može ili privremeno zabraniti uvoz iz tih zemalja ili područja, ili doneti posebne mere tretmana takvih proizvoda.

4.1.3. Propisi

Da bi mogli da se nađu na EU tržištu, životinje i proizvodi životinjskog porekla moraju da zadovolje EU standarde kojima su obuhvaćeni kvali-tet i tip izvorne vrste za proizvodnju proizvoda životinjskog porekla, de-lovi životinja zabranjeni za upotrebu od strane ljudi, proizvodni proces, zdravlje potrošača, pakovanje, obeležavanje, skladištenje i transport.

4.2. Uvoz biljaka i biljnih proizvoda

Uvoz biljaka i proizvoda biljnog porekla, kao i drugog materijala koji može sadržati biljne štetočine (npr. zemlja, drvena ambalaža i sl.), podle-že fitosanitarnim merama i merama u slučaju opasnosti.

4.2.1. Fitosanitarne mere (direktiva 2000/29/EC)

1. Zabrana uvoza određenih proizvoda:

a) Izuzetno štetni organizmi: http://export-help.cec.eu.int/requirements/eu/auxi/eu_heaplant_annex1a_d2000_29.pdf

b) Proizvodi zaraženi gore navedenim štetnim organizmima: http://export-help.cec.eu.int/requirements/eu/auxi/eu_heaplant_annex2a_d2000_29.pdf

c) Određeni proizvodi, prema zemlji porekla: http://export-help.cec.eu.int/requirements/eu/auxi/eu_heaplant_annex3a_d2000_29.pdf

d) Biljke, proizvodi od biljaka i drugi materijali koji ne ispunjavaju uslove navedene u prilogu na ovoj adresi:

http://export-help.cec.eu.int/requirements/eu/auxi/eu_heaplant_annex4a_d2000_29.pdf

U određene zemlje ili teritorije EU koje se smatraju “zaštićenim zonama” (ne postoje vrste biljnih štetočina koje se mogu naći u nekim drugim EU zemljama), zabranjen je uvoz određenih proizvoda ili su uspostavljeni posebni zahtevi:http://export-help.cec.eu.int/requirements/eu/auxi/eu_heaplant_annex1b_d2000_29.pdfhttp://export-help.cec.eu.int/requirements/eu/auxi/eu_heaplant_annex2b_d2000_29.pdf http://export-help.cec.eu.int/requirements/eu/auxi/eu_heaplant_annex3b_d2000_29.pdf http://export-help.cec.eu.int/requirements/eu/auxi/eu_heaplant_annex4b_d2000_29.pdf

2. Potvrda o fitosanitarnoj ispravnosti koju izdaje nadležni organ u zemlji iz koje se roba uvozi. Serifikat ne sme biti stariji od 14 dana od datuma kada je roba napustila zemlju iz koje se uvozi. Lista proizvoda koje tre-ba da prati ovaj sertifikat, nalazi se na:

http://export-help.cec.eu.int/requirements/eu/auxi/eu_heaplant_annex5b_d2000_29.pdf

3. Carinska provera i provera ispravnosti robe pri ulasku u EU u granič-noj kontrolnoj ispostavi, koja se u nekim slučajevima može delimično obaviti i u mestu odredišta robe.

4. Uvoz može da vrši samo uvoznik registrovan u zvaničnom registru ze-mlje članice EU.

2�

5. Carinska ispostava kroz koju roba ulazi u EU mora biti obaveštena o uvozu pre dolaska robe.

Ako je ambalaža od drveta u bilo kom obliku (sanduci, kutije, burad, pa-lete, itd.), podleže zahtevima Direktive 2004/102/EC, tj. mora proći kroz je-dan od odobrenih tretmana navedenih u Prilogu 1 FAO Međunarodnog standarda za fotosanitarne mere br.15 i mora biti označena u skladu sa Prilogom 2 istog standarda (http://www.ewpi.com/News/ISPM15.pdf).

4.2.2. Mere u slučaju opasnosti

Kada proizvodi koji se uvoze iz treće zemlje mogu predstavljati opasnost po EU teritoriju, zemlje članice ili EU mogu uvesti privremene mere za-brane uvoza.

4.3. Uvoz prehrambenih proizvoda

Cilj mera koje se sprovode pri uvozu prehrambenih proizvoda jeste zašti-ta zdravlja i interesa potrošača, a kada se radi o uvozu hrane za životinje, cilj je zaštita zdravlja i životinja i ljudi, a u određenoj meri i životne sre-dine. Opšti principi i zahtevi Zakona o hrani sadržani su u propisu (EC) 178/2002 i odnose se na sve faze razvoja proizvoda i njihove distribucije.

Pri uvozu prehrambenih proizvoda, moraju se ispoštovati određene op-šte mere, mere u slučaju opasnosti i mere puštanja proizvoda u promet.

4.3.1. Opšte mere

a) Poštovanje opštih pravila u pogledu higijene.

Ova pravila kao i procedure za utvrđivanje usaglašenosti sa njima, dati su u direktivi 93/43/EEC. Odnose se na proces pripreme, prerade, proi-zvodnje, skladištenja, transporta, distribucije, rukovanja, prodaje i snab-devanja, sa ciljem da se potrošači zaštite od mikrobioloških opasnosti.

b) Poštovanje pravila u vezi prisustva određenih hemijskih supstanci u hrani (aditivi, pesticidi, radioaktivni elementi, itd.).

c) Propisi u vezi sa genetski modifikovanom hranom, bioproteinima i no-vim vrstama hrane.

d) Posebna pravila koja se odnose na određene vrste proizvoda (npr. mi-neralna voda, kakao, itd.) i proizvode specifične u pogledu hranljivosti, namenjene određenoj grupi potrašača (npr. hrana za bebe).

e) Posebna pravila u vezi sa obeležavanjem proizvoda.

f) Pravila u vezi sa materijalima koji mogu doći u dodir sa pregrambenim proizvodima.

g) Obavezno odobrenje i registracija fabrika za proizvodnju hrane i po-srednika.

h) Zvanična kontrola usaglašenosti sa propisima EU koja se vrši prilikom ulaska robe u EU.

4.3.2. Mere u slučaju opasnosti

Kada proizvodi koji se uvoze iz treće zemlje mogu predstavljati opasnost po EU teritoriju, zemlje članice ili EU mogu uvesti privremene mere za-brane uvoza iz treće zemlje.

4.3.3. Puštanje proizvoda u promet

Sveži proizvodi, uglavnom poljoprivredni i riba, podležu određenim standardima koji variraju od proizvoda do proizvoda, a koji se tiču sveži-ne, veličine, kvaliteta, označavanja, itd.

4.4. Zaštita od zaraznih bolesti

U cilju zaštite zdravlja svojih građana, EU sprovodi mere zaštite od zaraz-nih bolesti, kakva je na primer SARS, putem dezinfekcije proizvoda koji se uvoze iz zaraženih oblasti.

2�

4.5. Zaštita životne sredine

4.5.1. Restrikcija uvoza supstanci sa štetnim dejstvom na ozonski omotač

Uvoz ovih proizvoda je dozvoljen samo pod određenim uslovima: ako je to od suštinskog značaja, ako je treća zemlja iz koje se uvozi potpisnica Montrealskog protokola iz 1987. god o upotrebi ovih supstanci i ako je do-bijena uvozna dozvola od Generalnog direktorata za zaštitu životne sre-dine u skladu sa godišnjim kvotama.

4.5.2. Zaštita ugroženih životinjskih i biljnih vrsta

Pre uvoza ugroženih životinjskih i biljnih vrsta, moraju se dobiti određe-ne dozvole i sertifikati, prema propisu 338/97/EC.

4.5.3. Trgovina opasnim hemikalijama

Uvoz opasnih hemikalija i pesticida u EU podlaže merama kontrole da-tim u propisu (EC) 304/2003.

4.5.4. Trajni organski zagađivači životne sredine

Mere kojima se eliminiše ili maksimalno smanjuje korišćenje ovakvih proizvoda, date su u propisu (EC) 850/2004.

4.5.5. Ambalažni otpad

Osnovni zahtevi u pogledu sastava i mogućnosti ponovnog korišćenja ambalaže, dati su u direktivi 94/62/EC:

pakovanje mora biti minimalne vrednosti i težine, a da se može održati potreban nivo bezbednosti, higijene i prihvatljivosti za potrošača,

sadržaj opasnih supstanci u materijalu od koga je ambalaža napravlje-na mora biti sveden na najmanju meru, a nivo teških metala ne sme da prelazi određenu vrednost,

ambalaža mora biti pogodna za ponovno korišćenje ili recikliranje.


Na pakovanju se mora navesti vrsta materijala i staviti odgovarajuća oznaka.

4.6. Pakovanje

Pakovanje ili ambalaža proizvoda je omotač oko proizvoda, koji osim zaš-titne funkcije proizvoda ima i operacionalnu, marketinšku i informativ-nu funkciju. Pored zahteva datih u direktivi 94/62/EC koja daje osnovne zahteve za ambalažu i ambalažni otpad, obavezno je i usaglašavanje sa zahtevima prema direktivi 75/106/EEC koja tretira veličinu pakovanja kao i propisom (EC) 1935/2004 u pogledu materijala i proizvoda koji dolaze u dodir sa hranom.

Ukoliko je ambalaža od drveta i drugih materijala biljnog porekla, prime-njuje se i direktiva 2000/29/EC o obaveznoj primeni fitosanitarnih mera.

4.7. Obeležavanje

Obeležavanje pojedinih vrsta proizvoda posebnim oznakama može biti obavezno. Pod obeležavanjem proizvoda se podrazumeva ispisivanje tek-sta, stavljanje trgovačkog žiga, marke proizvoda, slike ili simbola koji se odnosi na proizvod. Obeležavanje se može odnositi na obeležavanje po-rekla proizvoda, sastava proizvoda, davanje uputstva za korišćenje pro-izvoda, nutritivno označavanje proizvoda, označavanje o ispunjavanju odredjenih standarda, u vidu oznake za elektronsko očitavanje, bezbedo-nosno označavanje, ekološko označavanje, u vidu preporuke o postupa-nju i sl. Više informacija o vrsti proizvoda i oznakama dostupno je na web sajtu (http://www.ewpi.com/News/ISPM15.pdf).

2�

5. POTREBNA DOKUMENTACIJA ZA IZVOZ U EU

5.1. Uvozna carinska deklaracija

Obavezna je pri uvozu bilo koje robe i daje se u obliku jedinstvenog administrativnog dokumenta - SAD (Single Administrative Document). SAD formular se popunjava na jednom od zvaničnih jezika EU koji je prihvatljiv carinskim organima u zemlji u kojoj se obavljaju carinske formalnosti.

5.2. Deklaracija o carinskoj vrednosti

Uz SAD formular, obavezno je priključiti deklaraciju o carinskoj vredno-sti, ako je vrednost uvoza veća od 10.000 EUR. Koristi se za utvrđivanje vrednosti za carinjenje, kako bi se odredio konkretan iznos carine.

Vrednost za carinjenje predstavlja zbir cene proizvoda i svih relevantnih troškova (transport, osiguranje itd.) do prve tačke ulaska na teritoriju EU. Obično je to vrednost transakcije, odnosno cena koja se plaća za uveze-nu robu. U nekim slučajevima, vrednost transakcije može se umanjiti za troškove transporta do konačnog odredišta na teritoriji EU, ili se pak može uvećati za visinu provizije.

Deklaracija o carinskoj vrednosti se daje u obliku formulara DV1 (primer formulara dat u aneksu 28 propisa (EEC) 2454/93).

Ovaj dokument nije potreban u sledećim slučajevima:

a) ako je vrednost uvoza manja od 10.000 EUR, pod uslovom da to nije deo isporuke istog pošiljaoca istom primaocu,

b) ako uvezena roba nije namenjena u komercijalne svrhe,

c) ako detalji koji se ovde navode nisu potrebni za primenu carinske tarife ili ako se na tu robu ne plaća carina zbog posebnih carinskih odredbi.

5.3. Dokaz o domaćem poreklu robe

Srbija i Crna Gora (kao i Bosna i Hercegovina, Hrvatska, BJR Makedoni-ja i Albanija) spada u grupu zemalja koja se obično naziva “zemlje Za-padnog Balkana”. SCG je uključena u proces stabilizacije i pridruživanja što znači da joj je data mogućnost dobijanja statusa kandidata za ulazak u EU kada i ako ispuni određene uslove (kao što je bio slučaj sa Hrvat-skom i BJR Makedonijom). U cilju pospešivanja tog procesa, SCG uživa (do 31.12.2010.) status preferencijalnog uvoza u Evropsku uniju, tj. skoro svi proizvodi koji se uvezu iz SCG oslobođeni su plaćanja carine ili je ca-rinska stopa znatno umanjena.

Da bi neki izvoznik iz SCG iskoristio ovo pravo, potrebno je da obezbedi dokaz (sertifikat) o domaćem poreklu robe, koji može imati 2 oblika:

Uverenje o domaćem poreklu robe EUR 1 (u Srbiji ga izdaje carin-ska ispostava gde se roba izvozno carini, pod uslovom da roba koja se izvozi ispunjava propisane uslove i na pismeni zahtev izvoznika ili lica koje on ovlasti). Uverenje o domaćem poreklu robe EUR 1 izdato u Sr-biji važi četiri meseca od dana izdavanja i u tom roku se može koristi-ti u državi članici EU. Na zahtev nadležnog carinskog organa Srbije podnosilac zahteva dužan je da priloži dodatne dokaze radi utvrdjiva-nja porekla robe. Ako carinski organ u državi članici EU ili carinski or-gan u Srbiji osnovano posumnjaju u verodostojnost dokumenata ili tač-nost podataka o pravom poreklu robe, Uprava carina će samostalno ili u saradnji sa nadležnim organima EU izvršiti naknadnu kontrolu i nak-nadne provere izdatih Uverenja o domaćem poreklu robe EUR 1. Zah-tev za izdavanje Uverenja EUR 1 sa svim priloženim ispravama nadlež-na carinska ispostava mora da čuva najmanje tri godine, ili

Deklaracija izvoznika, pismena izjava izvoznika, na fakturi, dostavni-ci, ili na drugom komercijalnom dokumentu je dokument koji treba da sadrži dovoljno podatka o robi, na osnovu kojih se ona može identifiko-vati. Deklaraciju izvoznika može da sačini: a) ovlašćeni izvoznik iz člana 36. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, pu-

�1

štanju carinske robe i naplati carinskog duga (“Sl. glasnik RS” 20/2004) ili b) izvoznik, za pošiljku koja sadrži jedan ili više paketa sa «proizvo-dom sa poreklom» čija ukupna vrednost ne prelazi 6.000 evra.

5.4. Komercijalna (trgovačka) faktura

Obavezna je za postupak carinjenja jer sadrži osnovne informacije o tran-sakciji između izvoznika i uvoznika. Nema nekog određenog formulara koji se koristi u ovu svrhu, već je izvoznik priprema u skladu sa uobiča-jenom praksom poslovanja. Faktura se ispisuje na memorandumu firme, nosi svoj evidencioni broj i datum izdavanja i poželjno je da detaljno opi-suje robu koja je predmet međunarodne isporuke. Za carinjenje se pre-daje jedan original i bar jedna kopija. Može biti na bilo kom jeziku, mada je preporučljivo da bude na jeziku kupca, odnosno zemlje u kojoj se vrši uvozno carinjenje ili na engleskom jeziku.

Minimum podataka koje treba da sadrži komercijalna faktura:

ime i adresa izvoznika i uvoznika

datum izdavanja fakture

broj fakture

opis proizvoda (naziv, kvalitet, itd.)

jedinica mere

količina

jedinična cena

ukupna vrednost po određenom proizvodu

ukupna vrednost fakture i valuta plaćanja (u valuti koja se lako može preračunati u evre) sa naznakom pariteta (INCOTERMS)

uslovi plaćanja (način i datum plaćanja, popust, itd.)

uslovi isporuke

način transporta

Komercijalna (trgovačka) faktura za izvoznika predstavlja dokaz o vla-sništvu nad robom i osnovni je dokument kod dokumentarne naplate robe.Uvozniku je trgovačka faktura potrebna radi realizacije uvoznih formal-nosti.

5.5. Transportna dokumentaU zavisnosti od načina transporta, pri ulasku robe na teritoriju EU carin-skim organima se podnose sledeća dokumenta: tovarni list (B/L) FIATA tovarni list drumski tovarni list (CMR) avionski tovarni list (AWB) železnički tovarni list (CIM) ATA karnet TIR karnet

5.6. Paking listaUz komercijalnu fakturu i transportna dokumenta prilaže se i paking lista koja sadrži sledeće informacije: informacije o izvozniku, uvozniku i transportnoj kompaniji datum izdavanja i broj paking liste broj izvoznog zaključka broj fakture za troškove transporta vrsta pakovanja (bure, kutija, vreća, drveni sanduk, itd.) broj koleta sadržaj svakog koleta (opis proizvoda i količina) oznake i brojevi neto težina, bruto težina i dimenzije koleta registarski broj prevoznog sredstva

ATA karnet

��

Nema nekog određenog formulara koji se koristi u ovu svrhu, već je izvoz-nik priprema u skladu sa uobičajenom praksom poslovanja. U paking li-sti nisu naznačene cene robe. Ovaj dokumenat se stavlja u svako kole-to, tako da pri pregledu robe bude lako dostupan. Kopija liste pakovanja stavlja se sa spoljne strane koleta, upakovana u vodootporan koverat. Pa-king lista je značajna za špeditera i prevoznika koji na bazi ovih podata-ka kombinuju prevoz.

Za carinjenje se predaje jedan original i bar jedna kopija i mada se ne za-hteva da su potpisani, praksa pokazuje da je to poželjno. Prilikom kvan-titativnog prijema robe, kupcu su ovi dokumenti od velike pomoći. Može biti na bilo kom jeziku, mada je preporučljivo da bude na jeziku kupca, odnosno zemlje u kojoj se vrši uvozno carinjenje ili engleskom jeziku.

5.7. Transportno osiguranje

Ovaj dokument je potreban za carinjenje samo ako komercijalna faktura ne sadrži informacije o tome kolika se premija plaća za osiguranje robe. Odnosi se na obaveze prevoznika, a nadoknada štete se obračunava na osnovu težine i vrednosti robe.

Zgrada Lojd osiguranja u Londonu


6. USLOVI I NAČIN NAPLATE ISPORUČENE ROBE

Ugovorena naplata isporučene robe moguća je kao:

gotovinsko plaćanje, podrazumeva sve naplate izvezene robe koje se izvrše u roku od 60 dana od momenta izvoznog carinjenja. Naplata se vrši pre izvršene isporuke, u toku isporuke (dokumentarnim akrediti-vom), kombinovanjem naplate pre isporuke i naplate u toku isporuke (avansno i dokumentarnim akreditivom), po izvršenoj isporuci (ovo je za izvoznika najnepovoljniji vid naplate praćen velikim rizikom).

U međunarodnoj praksi najčešće korišćen instrument plaćanja je doku-mentarni akreditiv, za koji važi da obebeđuje najveći stepen sigurnosti za obe strane u spoljnotrgovinskom poslu. Čak i u tom slučaju važno je da izvoznik insistira na: a) dokumentarnom, neopozivom, potvrđenom, de-ljivom i po mogućstvu prenosivom akreditivu koji će otvoriti kupac kod svoje poslovne banke u korist izvoznika sa zadovoljavajućim rokom važ-nosti (prosečno 21 dan od datuma sa tovarnog lista), b) konfirmaciona banka mora biti prvoklasna, solventna, c) standardnom setu dokumenata kojim se uslovljava naplata. Važno je znati da nedostatak bilo kog od ovih dokumenta može osporiti naplatu.

plaćanje na kredit, podrazumeva sve naplate izvezene robe koje se re-alizuju u periodu koji je duži od 60 dana od momenta izvoznog cari-njenja i po definiciji vrši se po izvršenoj isporuci robe. Izvoznik će se od izbegavanja obaveze otplate kredita osigurati otvaranjem neopozi-vog meničnog depozita, domiciliranog u njegovom sedištu. Najbolje je da menice budu avalirane ili garantovane od neke prvoklasne banke iz treće zemlje.

��

7. DOBIJANJE UVERENJA U SCG

Uprava carina izdaje sledeća uverenja i to:

Uverenje o domaćem poreklu robe Form-A (u slučajevima kada je to predviđeno zaključenim i ratifikovanim međunarodnim ugovorom ili kada to zahteva – država davalac preferencijala);

Uverenje o domaćem poreklu robe EUR 1;

Uverenje o direktnoj pošiljci.

Privredna komora Srbije izdaje sledeće vrste uverenja:

Uverenje o domaćem poreklu robe, izuzev uverenja koje izdaje nadlež-na carinarnica;

Uverenje o činjenicima o kojima komora vodi evidenciju;

Uverenje o višoj sili;

Uverenje o poreklu robe iz treće zemlje;

Uverenje o robi koja se uvozi radi izvoza u okviru posla posredovanja u spoljnotrgovinskom prometu;

Uverenje o krajnjem korisniku za robu koja se uvozi.

Ministarstvo poljoprivrede izdaje sledeća uverenja:

Sertifikat o poreklu (sertifikat o autentičnosti) – ovaj sertifikat može da izda i organ koji dobije notifikaciju od nadležnog organa Evropske uni-je;

Uverenje o zdravstvenoj ispravnosti životinja, mesa, proizvoda i sirovi-na životinjskog porekla;

Uverenje o bezbednosti, nutritivnim i senzornim svojstvima mesa, pro-izvoda i sirovina životinjskog porekla.


8. LINKOVI

Generalni direktorat EU za trgovinu:http://europa.eu.int/comm/trade/whatwedo/index_en.htm

Svetska trgovinska organizacija: http://www.wto.org

Eurokomerc: http://www.eurocommerce.be/index.jsp?ptp=tDetail.jsp&MenuID=null&pci=2&pti=2&psk=02&pww=OK

TARIC:http://europa.eu.int/comm/taxation_customs/dds/en/tarhome.htm

Spisak proizvoda životinjskog porekla koji se može uvoziti u EU: http://forum.europa.eu.int/irc/sanco/vets/info/data/listes/list_all.html.

Spisak sertifikovanog objekta za proizvodnju/preradu u trećim zemljama: http://forum.europa.eu.int/irc/sanco/vets/info/data/listes/list_prod.html.

Zabrana uvoza izuzetno štetnih organizama:http://export-help.cec.eu.int/requirements/eu/auxi/eu_heaplant_annex1a_d2000_29.pdf

Zabrana uvoza proizvoda zaraženih štetnim organizmima:http://export-help.cec.eu.int/requirements/eu/auxi/eu_heaplant_annex2a_d2000_29.pdf

Zabrana uvoza određenih proizvoda, prema zemlji porekla: http://export-help.cec.eu.int/requirements/eu/auxi/eu_heaplant_annex3a_d2000_29.pdf

Zabrana uvoza biljaka, proizvoda od biljaka i drugih materijala koji ne is-punjavaju uslove:http://export-help.cec.eu.int/requirements/eu/auxi/eu_heaplant_annex4a_d2000_29.pdf

Zabrana uvoza u određene zemlje ili teritorije EU koje se smatraju “zašti-ćenim zonama”: http://export-help.cec.eu.int/requirements/eu/auxi/eu_heaplant_annex1b_d2000_29.pdfhttp://export-help.cec.eu.int/requirements/eu/auxi/eu_heaplant_annex2b_d2000_29.pdf

��

http://export-help.cec.eu.int/requirements/eu/auxi/eu_heaplant_annex3b_d2000_29.pdf http://export-help.cec.eu.int/requirements/eu/auxi/eu_heaplant_annex4b_d2000_29.pdf

Lista proizvoda koje prati potvrda o fitosanitarnoj ispravnosti:http://export-help.cec.eu.int/requirements/eu/auxi/eu_heaplant_annex5b_d2000_29.pdf

Drvena ambalaža: http://www.ewpi.com/News/ISPM15.pdf

Obeležavanje proizvoda: http://www.ewpi.com/News/ISPM15.pdf

SADRŽAJ

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

1. UNUTRAŠNJE TRŽIŠTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61.1. Razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61.2. Evropski ekonomski prostor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71.3. Princip fer konkurencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71.4. Porez na dodatu vrednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

1.4.1. Obaveza plaćanja PDV-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81.4.2. Oslobadjanje od obaveze plaćanja PDV-a . . . . . . . . . . . . . . . 9

1.5. Akcize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

2. SPOLJNA TRGOVINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ��2.1. Mesto EU u svetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ��2.2. Carinska unija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122.3. Carinski preferencijali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142.4. Zabrane i ograničenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142.5. Tarifna oznaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152.6. Monetarna unija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

3. UVOZ ROBE U CARINSKO PODRUČJE EU . . . . . . . . . . . . . . . . �7 3.1. Carinsko-pravni status . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �73.2. Stavljanje robe u slobodan promet (definitivno carinjenje robe) . . . 183.3. Prerada pod carinskom kontrolom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183.4. Privremeni uvoz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �93.5. Smeštaj robe u slobodne zone ili u slobodna skladišta . . . . . . . 20

4. REŽIM UVOZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224.1. Uvoz proizvoda životinjskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

4.1.1. Opšte mere za zaštitu zdravlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224.1.2. Preventivne mere zaštite od bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234.1.3. Propisi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

4.2. Uvoz biljaka i biljnih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

��

4.2.1. Fitosanitarne mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244.2.2. Mere u slučaju opasnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

4.3. Uvoz prehrambenih proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254.3.1. Opšte mere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254.3.2. Mere u slučaju opasnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264.3.3. Puštanje proizvoda u promet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

4.4. Zaštita od zaraznih bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264.5. Zaštita životne sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274.5.1. Restrikcija uvoza supstanci sa štetnim dejstvomna ozonski omotač . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274.5.2. Zaštita ugroženih životinjskih i biljnih vrsta . . . . . . . . . . . . . . 274.5.3. Trgovina opasnim hemikalijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274.5.4. Trajni organski zagađivači životne sredine . . . . . . . . . . . . . . . . 274.5.5. Ambalažni otpad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274.6. Pakovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284.7. Obeležavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

5. POTREBNA DOKUMENTACIJA ZA IZVOZ U EU . . . . . . . . . . . 295.1. Uvozna carinska deklaracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295.2. Deklaracija o carinskoj vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295.3. Dokaz o domaćem poreklu robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305.4. Komercijalna faktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315.5. Transportna dokumenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325.6. Paking lista . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325.7. Transportno osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

6. USLOVI I NAČININ NAPLATE ISPORUČENE ROBE . . . . . . . . 34

7. DOBIJANJE UVERENJA U SCG . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

8. LINKOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

Kneza Miloša 12, 11000 BeogradTel: 011/2641 355,

Fax: 011/2642 029www.kombeg.org.yu

Beograd, 2006.

REALIZACIJA PROJEKTA:

Grupa autora

Neke od fotografija publikovane u brošuri preuzete su sa zvaničnog sajta Evropske unije http://europa.eu.int

Izdavač: Privredna komora Beograda • Tehnička obrada: Skener Studio Lazić • Štampa: Standard 2 • Tiraž: 2000 primeraka

Kneza Miloša 12, 11000 BeogradTel: 011/2641 355,

Fax: 011/2642 029www.kombeg.org.yu

Documents

SMERNICE ZA POSLOVANJE SA EVROPSKOM UNIJOM