SMERNICEZA ODGOVARAJUĆE

PREDSTAVLJANJENACIONALNIH MANJINA

U PROGRAMIMANASTAVE I UČENJA

I SADRŽAJIMAUDŽBENIKA

U REPUBLICI SRBIJI

prof. dr. Marko ŠuicaMart, 2019. godine

SMERNICE

ZAODGOVARAJUĆEPREDSTAVLJANJENACIONALNIHMANJINA

UPROGRAMIMANASTAVEIUČENJAISADRŽAJIMAUDŽBENIKA

UREPUBLICISRBIJI

prof.dr.MarkoŠuica

vanredniprofesornaOdeljenjuzaistorijuFilozofskogfakultetaUniverzitetauBeogradu

upravnikCentrazaistraživanjenastaveistorijeiistorijskognasleđapriFilozofskomfakultetu

mart2019.godine

2

© 2019 Savet Evrope. Sva prava zadržana. Licencirano Evropskoj uniji pod uslovima.Nijedan deo ove publikacije ne sme biti preveden, reprodukovan ili prenet, ni u jednomvidu i ni na koji način, elektronskim (CD, internet itd.) ilimehaničkim putem, uključujućifotokopiranje, snimanje ili neki drugi vid skladištenja informacija ili njihovog smeštanja usistemezadaljepreuzimanje,bezprethodnepismenedozvoleDirektoratazakomunikacije(F-67075StrasbourgCedexilipublishing@coe.int).

OvajdokumentjepripremljenuokviruzajedničkogprojektaEvropskeunijeiSavetaEvrope„Jačanje zaštite nacionalnih manjina u Srbiji”, koji se sprovodi uz finansijsku pomoćEvropske unije i Saveta Evrope. Stavovi izraženi u ovomdokumentu ni u kom slučaju neodražavajuzvaničnomišljenjeEvropskeunijeiliSavetaEvrope.

3

SADRŽAJ

UVODNIDEO.........................................................................................................................................4

SMERNICE..............................................................................................................................................6

1. ZUOV–ZAVODZAUNAPREĐIVANJEOBRAZOVANJAIVASPITANJA.........................................6

2. ZVKOV–ZAVODZAVREDNOVANJEKVALITETAOBRAZOVANJAIVASPITANJA......................11

3. IZDAVAČKE KUĆE (KOJE SE BAVE IZDAVANJEM UDŽBENIKA I POMOĆNIH NASTAVNIHMATERIJALA)...................................................................................................................................13

4. NACIONALNIPROSVETNISAVET..............................................................................................16

PRILOZI................................................................................................................................................17

4.1 PREDLOG LISTE ODABRANIH KLJUČNIH POJMOVA SADRŽAJA KOJIMA SE POVEĆAVADEMOKRATSKI KAPACITET DRUŠTVA I AFIRMIŠE POLOŽAJ NACIONALNIH MANJINA UPROGRAMIMANASTAVEIUČENJA.................................................................................................17

4.2.PREPORUKE..............................................................................................................................18

4

UVODNIDEO

Zajednička inicijativa Saveta Evrope i Evropske unije „Program podrške Evropske unije i Saveta

Evrope Zapadnom Balkanu i Turskoj“ (Horizontal Facility for the Western Balkans and Turkey)

pokrenuta je sa ciljem da pomogne korisnicima u Jugoistočnoj Evropi i Turskoj u poštovanju

standardaSavetaEvropeizahtevaEvropskeunijeuokviruprocesapristupanja.Aktivnostiuokviru

projekta„JačanjezaštitenacionalnihmanjinauSrbiji“zasnovanesunazaključcimaipreporukama

nadzornih tela Saveta Evrope. Jedan od ciljeva projekta je „podizanje svesti o nacionalnim

manjinamainjihovimpravimaiunapređivanjetolerancije“.1Uskladusaovimciljem,očekujeseda

će inicijativa dovesti do jačanja kapaciteta vlasti da obezbede odgovarajuće predstavljanje

nacionalnihmanjina u obrazovanju i unaprede znanje opšte javnosti o nacionalnimmanjinama u

RepubliciSrbiji.

Smernicezaodgovarajućepredstavljanjenacionalnihmanjinaunastavnimprogramimaisadržajima

udžbenikauRepubliciSrbijisudokumentkojimsekonkretizujeprimenaPreporukakojeproističuiz

Izveštajaozastupljenostinacionalnihmanjinaunastavnimprogramimaiobrazovnimstandardima

Republike Srbije i Izveštaja o zastupljenosti i predstavljanju nacionalnih manjina u školskim

udžbenicimauRepubliciSrbiji,2nastalihuokvirugorenavedenogprojekta.

U međuvremenu, od sastavljanja izveštaja i objavljivanja Preporuka3 do danas, Odbor za

obrazovanje Saveta Evrope (Council of Europe Education Committee) usvojio je dokument

Kvalitetnoobrazovanje iz istorijeu21.veku–principi i smernice4,kojibimogaodapružidodatnu

podršku realizaciji projekta Jačanje zaštite nacionalnihmanjina u Srbiji i olakša operacionalizaciju

navedenih preporuka u okviru referentnih institucija obrazovnog sistema Republike Srbije.

DokumentKvalitetnoobrazovanjeizistorijeu21.veku–principiismerniceSavetaEvropezasnovan

jenaširokopostavljenimiholističkikoncipiranimKompetencijamazademokratskukulturu5,takoda

ova dva dokumenta predstavljaju jednu vrstu obrazovne platforme kao temelja za sticanje

neophodnihznanja,razvojključnihveština,izgradnjustavovaivrednostikaodelakompetencija,koji

vode ka poštovanju i unapređivanju položaja ljudskih (i manjinskih) prava u savremenom1https://rm.coe.int/strengthening-the-protection-of-national-minorities-in-serbia/168071039c2DaljeutekstuPreporuke.3Jun2018.4QualityHistory Education in 21st century – Principles andGuidelines, Council of Europe, Strasbourg 2018.DokumentKvalitetnoobrazovanjeizistorijeu21.veku–principiismernicenamenjenjerazličitimciljnimgrupama,kojeobuhvataju„političare,zvaničnikeidrugeaktereudržavamačlanicama(SavetaEvrope)kojisuodgovornizarazvojškolskognastavnogprograma,kaoinastavnikeiedukatorečijajeulogadasaučenicimarealizujunastavniplaniprogram...Principeismernicespecifično pisane za nastavu i učenje istorije, ipak treba posmatrati u kontekstu širih obrazovnih ciljeva koje su svojimaktivnostima(dokumentima)formulisaliSavetEvrope,EvropskakomisijaiUNESCO.“str.6.5ReferenceFrameworkofCompetencesforDemocraticCulture(RFCDC),CouncilofEurope,Strasbourg2016.

5

demokratskom društvu. U tom smislu, oni predstavljaju dopunu Preporukama i Smernicama

sadržanimuovomdokumentu.

Smernicezaodgovarajućepredstavljanjenacionalnihmanjinaunastavnimprogramimaisadržajima

udžbenika u Republici Srbiji bi trebalo da omoguće rukovodiocima određenih centara i sektora,

savetnicima-koordinatorima,saradnicimaičlanovimastručnihtimovazaizraduškolskihprogramai

evaluaciju udžbenika u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja; koordinatorima i

saradnicima Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (u domenu izrade

obrazovnih standarda), urednicima i autorima u izdavačkim kućama koje se bave izdavanjem

udžbeničkeliterature,kaoičlanovimaNacionalnogprosvetnogsaveta,daprilikomsvojihaktivnosti

idonošenjaodluka imajuuvidukoncepte,pojmove isadržajekojibipoložaj,prava,participaciju i

identitet pripadnika nacionalnih manjina učinili vidljivim i prepoznatljivim svim učesnicima u

obrazovanju, bez obzira na etničku pripadnost, ili ulogu u obrazovnom procesu. Smernice su

koncipiranetakodanavedenimučesnicimaukreiranjuobrazovnihpolitikaidokumenataomoguće

jednostavnijuoperacionalizacijuiprimenuPreporuka.

Dokument Smernice ima nekoliko celina različitih po svojoj strukturi u zavisnosti od ciljne grupe

kojojsusmernicenamenjene.Najvećideodokumentaorganizovanjeipredstavljenuformitabele.

Leva kolona u priloženoj tabeli sadrži konkretne Smernice dok se u desnoj koloni nalaze

odgovarajuće Preporuke na koje se određene smernice odnose. Radi lakšeg snalaženja i

funkcionalnosti dokumenta svaki od ključnih činilaca na koga se odnose Smernice i Preporuke

obuhvaćenjeposebnimodeljkomuokvirutabelarnogprikaza.DokumentSmerniceomogućićesvim

akterima u procesu kreiranja nastavnih programa, standarda, kompetencija, izrade i evaluacije

školskih udžbenika i pomoćnih nastavnih sredstava da na odgovarajući način implementiraju

Preporuke i na taj način podstaknu razvojdruštvenih, demokratskih, građanskih i interkulturalnih

kompetencijakodučenikakojesupreduslovzapunopoštovanjeiintegracijunacionalnihmanjinau

demokratskodruštvoRepublikeSrbije.

6

SMERNICE

1. ZUOV–ZAVODZAUNAPREĐIVANJEOBRAZOVANJAIVASPITANJA

1.1. RUKOVODIOCICENTARA-PRIPREMA,SISTEMATIZACIJA,NADZOR

- RukovodiociCentrazarazvojprogramaiudžbenika,Centrazaprofesionalnirazvojzaposlenihu

obrazovanju i Sektora za specifična pitanja predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja bi

trebalo da se upoznaju sa postojećim zaključcima Izveštaja o zastupljenosti i načinu

predstavljanjanacionalnihmanjinaunastavnimprogramima,standardimaiudžbenicima,6kaoi

Preporukama7.

- Na osnovu stručnih kompetencija i odgovornosti koja proističe iz profesionalne pozicije na

kojima se nalaze, rukovodioci centara i sektora bi, uzimajući u obzir predložene Smernice i

Preporuke, obavljali nadzor (monitoring) primene određenihPreporuka u okviru rada stručnih

komisija u referentnim centrima/sektorima Zavoda.Nadzor bi podrazumevaoprocenuda li su

komisije za izradu nastavnih programa obaveznih, izbornih predmeta i programa (koji su

prepoznati kao ključni u Izveštajima, Preporukama), na odgovarajući način uvažile sugestije za

poboljšanjepoložajanacionalnihmanjina,formulisaneuPreporukamaidodatnouSmernicama.

- U postupku evaluacije i odobravanja rukopisa (udžbenika, priručnika, nastavnih materijala)8,

rukovodioci bi, posredstvom stručnih koordinatora zaduženih za pojedine predmete, obavljali

supervizijusadržaja,odnosnonačinanakojisupredstavljenenacionalnemanjineuudžbenicimai

pomoćnimnastavnimmaterijalimanasrpskomjeziku.9

- U nadležnosti rukovodioca Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju bi bilo

praćenjeakreditacijeseminarazastručnousavršavanjenastavnikakojibirazvijalikompetencije

nastavnikaiprimenurazličitihnastavnihkoncepata,strategija,metodaimaterijalauafirmisanju

manjinskihpravairazvijanjainterkulturalnogdijalogaunastavnomprocesu.

6IzveštajozastupljenostinacionalnihmanjinaunastavnimprogramimaiobrazovnimstandardimaRepublikeSrbije,SavetEvrope,Beograd2018; Izveštajozastupljenosti ipredstavljanjunacionalnihmanjinauškolskimudžbenicimauRepubliciSrbiji,SavetEvrope,Beograd2018.7PreporukesenalazeuprilogudokumentaSmernicezaodgovarajućepredstavljanjenacionalnihmanjinaunastavnimprogramimaisadržajimaudžbenikauRepubliciSrbiji8 Prema Pravilniku o načinu i postupku davanja stručne ocene i stručnog mišljenja o kvalitetu rukopisa udžbenika,priručnika inastavnogmaterijala,dodatnihnastavnihsredstava,nastavnihpomagala,didaktičkihsredstavaididaktičkihigrovnihsredstava,SlužbeniglasnikRS,br.75/2016od07.09.2016.godine9 http://www.mpn.gov.rs/novi-plan-i-program-za-gimnazije/ (pristupljeno 03.02.2019.) Listu izbornih programa zagimnazije čine: Jezik, mediji i kultura, Pojedinac, grupa i društvo, Obrazovanje za održivi razvoj, Osnovi geopolitike,Primenjene nauke, Zdravlje i sport, Umetnost i dizajn, Ekonomija i biznis, Religije i civilizacije, Metodologija naučnogistraživanjaiSavremenetehnologije.

7

1.2. SAVETNICIKOORDINATORI IČLANOVISTRUČNIHPREDMETNIHTIMOVACENTARAI

SEKTORA-ZUOV

SMERNICE

CENTARZARAZVOJPROGRAMAIUDŽBENIKA

PREPORUKE

I. Prilikomizradenovih(reformisanih)nastavnihprogramapredmetne radne grupe bi trebalo da u skladu sapreporukom1.1.:ugrade u ciljeve odgovarajućih predmeta i izbornihprograma10 kao jedan od elemenata prihvatanjekulturne različitosti i ravnopravnosti svih građanaRepublikeSrbije,bezobziranaetničku,kulturnu,versku,rodnu ili drugu pripadnost, kao temeljnih vrednostisavremenog evropskog društva i posebno njihovuafirmaciju posredstvom razvijanja interkulturnogdijaloga.

1.1. Obezbeditidaciljevi i ishodiobrazovanja,obrazovni i programinastave i učenjana svimnivoima obrazovanja podržavaju poštovanjemanjinskihprava,uspostavljanjehumanističkihvrednosti,prihvatanje ipoštovanjesvakevrsterazličitostiirazvijanjeinterkulturalnogdijaloga.

II. Sve ostale elemente nastavnih programa školskihpredmeta i programa (navedenih u smernici I,napomena 8) predviđene zakonskim okvirom, trebalobi definisati rukovodeći se, pored uobičajenihkriterijuma, preporukama 1.2, 1.11 i 1.12, štopodrazumeva:- definisanjetema- izborodgovarajućihključnihpojmovasadržaja11- formulisanjeodgovarajućihishodazakrajrazreda

Tako bi se kroz različite elemente nastavnogprogramaafirmisalaravnopravnostnasvimnivoima(etnička, rodna, konfesionalna, kulturna, jezička,generacijskaidr.),kaoimultikulturnaimultietničkaprirodadruštvaRepublikeSrbije.

III. Savetnik koordinator za predmet Srpski jezik iknjiževnost bi trebalo da stručnim saradnicima,članovima radne grupe za izradu novih nastavnihprogramaukaženapreporuke1.2 i1.11, kojimasesugerišedefinisanjetema,ključnihpojmovasadržajaili obrazovnih ishoda, a koji bi kod učenika razvilisvestopostojanjujezičkeraznovrsnostiuRepubliciSrbiji, pravima pripadnika nacionalnih manjina nakorišćenje maternjeg jezika, zajedničkom(regionalnom)literarnomikulturnomnasleđu,kaoiopštoj društvenoj koristi poznavanja više jezika

1.3. Uprogramenastaveiučenjaistandardeosnovnog i srednjeg obrazovanja uvesti teme,ključne pojmove, ili sadržaje koji podstičupoštovanje različitosti, aktivnu primenutolerancijeizaštituoddiskriminacijeuokvirimaobrazovnogsistema.

1.11.Prilikomizradeprogramanastaveiučenjarazličitihškolskihpredmetaiizbornihprogramaobratiti pažnju na kvantitet (zastupljenost),kontekst i vrednosnu kvalifikaciju (prirodasavremenih i istorijskih odnosa manjinskihzajednica i većinskog stanovništva; načinpredstavljanja kulture i običaja nacionalnihmanjina; ukazivanje na različite nivoeinterakcijeudruštvu)nacionalnihmanjina.1.12.Prilikomizradeprogramanastaveiučenjarazličitihškolskihpredmetaiizbornihprogramaobratiti pažnju na ravnomerniju zastupljenostpolova i ulogu žena u kulturi, istoriji isavremenimdruštvenimzbivanjima.

10 U prvom ciklusu: Srpski jezik i književnost, Svet oko nas/Priroda i društvo, Muzička i Likovna kultura, Građanskovaspitanje. U drugom ciklusu: Srpski jezik i književnost, Muzička i Likovna kultura, Građansko vaspitanje, Istorija,Geografija i strani jezici. U trećem ciklusu pored navedenih predmeta drugog ciklusa osnovnog obrazovanja, u trećemtreba imati u vidu Sociologiju i Ustav i prava građana i pojedine izborne programe (izborne programe gimnazije, presvega:Jezik,medijiikultura,Pojedinac,grupaidruštvo,Umetnostidizajn,Religijeicivilizacije).11OkvirnalistaključnihpojmovasadržajakojibiradnimgrupamazaizradunastavnihprogramaolakšalastrukturisanjeiprilagođavanjenastavnihprogramaPreporukamanalazisekaoprilognakrajudokumentaSmernice.

8

sredine u kojoj se živi, kao elementa ili nadgradnjeinterkulturnerazmene.

IV. U okviru uputstava za didaktičko-metodičkoostvarivanje programa predmeta i izbornihprograma(navedenihusmerniciI,napomena8,aliidrugih predmeta gde postoji opravdanost zaintegracijom nacionalnih manjina u širi društvenikontekst)posebno:

- naglasiti neophodnost realizacije specifičnihaktivnostiuostvarivanjuciljapredmetaiobrazovnihishoda za kraj razreda predviđenih programomnastave i učenja, a specifično formulisanih udnevnim pripremama prilikom planiranja nastave,kojima bi se reflektovale ideje iznesene upreporukama1.2,1.11,1.12.

- napraviti odgovarajući izbor aktivnosti i nastavnihmetodakojebipremapreporukama1.2,1.11,1.12.bileusmerenenapodsticanje i razvijanje svesti kodučenika o etnički, kulturno, verski raznovrsnomdruštvuRepublikeSrbije,uvažavanjusvihrazličitosti,kaoiproaktivnomučešćuurazvijanjuinterkulturnihodnosa u društvu sa ciljem afirmacije položaja iparticipacijenacionalnihmanjina.12

V. Stručni timovi za izradu programa nastave i učenja zapredmetIstorijazavršnihrazredaosnovnogobrazovanjakao i srednjeg obrazovanja, naročito gimnazije (opšteg,društveno-jezičkog i prirodno-matematičkog smera)trebalobiuzmuuobziropštupredmetnukompetenciju,specifičnu predmetnu kompetenciju Razumevanjeistorije i savremenih identiteta, preporuku 1.13. ismernice navedene u dokumentu Saveta EvropeKvalitetno obrazovanje iz istorije u 21. veku13 i njimaprilagode:

- teme,ključnepojmovesadržajaiobrazovneishodezarazred;- u didaktičko-metodičkom uputstvu za realizaciju

1.13. U programima za predmet Istorijaformulisati obrazovne ishode (oslanjajući se naoblastistandarda)natakavnačindanastavanebude dominantno usmerena na političke ikonfliktne situacije iz prošlosti, već i nazajedničko i specifično istorijsko i kulturnonasleđe, periode suživota različitihnaroda/etničkih zajednica u regionalnim ievropskim okvirima sa posebnim osvrtom namirnodopske periode i zajedničke izazove usvakodnevnimsituacijama.

12U uputstvu za didaktičko-metodičko ostvarivanje programabi, gde je tomoguće uputiti nastavnike na odgovarajućestrategijeimetodekojimamogudaserealizujesadržajpreporuka(nekeodkorisnihpublikacija:Nastavaorijentisananaučenje, Centar za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi, Solun 2013; Vodić za unapređivanje interkulturalnogobrazovanja, GrupaMost, Fondacija za otvoreno društvo Srbija, Beograd 2012; D. Pavlović Breneselović, L. Radulović,Interaktivna nastava, Centar za obrazovanje nastavnika, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2014;Kompas, priručnik za obrazovanje mladih o ljudskim pravima, priručnik, Savet Evrope 2006/ http://media.cgo-cce.org/2013/10/KompasMNE.pdfidr.)13QualityHistoryEducation in21stcentury–PrinciplesandGuidelines,CouncilofEurope,Strasbourg2018. (prevodM.Šuica) Tema: IZRADAFLEKSIBILNOGNASTAVNOGPROGRAMAKOJI BIUVAŽAVAOKULTURNERAZLIČITOSTI, smernica2.Nastavniprogramtrebadabudeinkluzivaniuključiiskustvamanjinskihgrupaimigranata,aposebnimtrebadaimajuuvidu 2.1.da nastavni programi koji reflektuju isključivo istoriju i kulturu dominantne (etničke) grupe u društvu odbijajuučenike koji ne pripadaju većini da se uključe u realizaciju programa. Učenici koji pripadaju manjinama mogu takavprogramdadoživekaoličnoirelevantaniupojedinimmomentima,ponjih,uvredljiv.Zbogtoga,trebaukazatiiupozoritinanetransparentnunastavnupraksuimogućeskriveneporukekurikuluma.Odizuzetnevažnostijeismernica2.2.izovogdokumenta:Nastavniprogramkoji favorizujepreovlađujućugrupuudruštvu istovremeno je sprečavadaučiodrugima(manjinama).

9

programa dodatno ukazati nastavnicima naneophodnost ravnopravnog tretmana učenikarazličitih nacionalnih pripadnosti i predstavljanjanjihove istorije i kulture u skladu sa obrazovnimprincipima,dečijim,manjinskimidrugimpravima.Time bi se obezbedila vidljivost nacionalnih manjinaRepublike Srbije u društveno-istorijskom kontekstu iafirmisao koncept multikulturnog društva kako kodučenika koji pripadaju većinskoj etničkoj zajednici,takoikodpripadnikanacionalnihmanjina.

VI. Ukoliko se u projektnim aktivnostima Centra za razvojprogramaiudžbenikabuduizrađivalenove,redefinisalepostojećemeđupredmetne kompetencije, ili izrađivalespecifične vezane za dečija prava, trebalo bi, porednavedenih,imatiuviduipreporuku1.14

1.14.Definisati specifičnekompetencije kojebise odnosile na poštovanje dečijih prava (kaouniverzalnih) i prava nacionalnih manjina (kaoposebnih) i uključiti ih u standardekompetencijazaprofesijunastavnika injihovogprofesionalnograzvoja.

VII. Prema preporuci 1.16 upoznati članove komisija zaocenu rukopisa (udžbenika i pomoćnih nastavnihmaterijalasaizdvojenelistepredmeta,presvegaSrpskijezik i književnost, Svet oko nas, Priroda i društvo,Geografija i Istorija) preko savetnika – koordinatora saosnovnim zaključcima izveštaja o zastupljenosti ipredstavljanju nacionalnih manjina u školskimudžbenicima u Republici Srbiji i Preporukama (čitav setpreporuka iz odeljka 2 Preporuke). U daljem procesuocenjivanja i odobravanja rukopisa udžbenika ipomoćnihnastavnihmaterijalačlanovi radnih grupa zaocenurukopisabi,premapreporukama2.8,2.11,2.13,trebaloda:- obrate pažnju na prisustvo eksplicitnih, ali i

prikrivenih stereotipa, neprimerenih, uvredljivihtekstualnih i vizuelnih sadržaja i didaktičkihdodataka, kojima se gradi negativna slika o„drugome“, pre svega, pripadnicima nacionalnihmanjinaipodstičediskriminacija(nacionalna,rodna,kulturna,verskaidr.)udruštvu.

- u svojim evaluacijama izdvoje problematičnesadržaje, primere, ilustracije, diskriminatornestavove, kao i one sadržaje i literarni stil kojim sepromovišu nekritički autostereotipi (o sopstvenomnarodu), kako bi se izostavili iz predloženogrukopisa, ili uputili na dodatnu preradu izdavačkojkući,uskladusaPreporukama.

- posebno obrate pažnju na literarni diskurs iuopštavanje određenih sadržaja u vezi sakolektivnim identitetom (na primer: upotrebaprisvojnih zamenica umnožini,mi, našnarod, našaistorija, tradicija, vera, naše kulturno nasleđe i sl.)čime se vrši diskriminacija učenika po etničkoj,kulturnoj i drugoj osnovi i ograničava njihov

1.16. Razviti kapaciteteevaluatoraudžbenikada mogu da prepoznaju sadržaje kojima sediskriminišu različite grupe i krše ljudska imanjinska prava širenjem predrasuda inegativnih etničkih, verskih, rodnih i drugihnegativnihstereotipa.2.8. Iz udžbenika ukloniti sve sadržaje kojišire negativne stereotipe o pripadnicimaromske i drugih etničkih zajednica iobezbediti da afirmativni sadržaji i elementiinterkulturalnog obrazovanja budu uključeniuprogramiudžbenikerazličitihpredmeta.2.11 Neupotrebljavatiprisvojnuzamenicu

„naš/a“, „naši/e“ u udžbenicima inastavnomprocesukaozamenuzavlastituimenicukojaoznačavanarod(npr.Srbi).

2.13. Izbegavati etnocentrični diskurszasnovan na isključivim nacionalnimautostereotipima (istorijska pravda,predestinacija, viktimizacija, superiornost,moralnačistota,„mi“nasuprot„njih“ isl.)koji vode ka negaciji, degradaciji ipoimanju „drugog“ (nacionalnih manjina)kao neminovne istorijske suprotnosti iantipoda.

10

individualniidentitet.SMERNICE

SEKTORZAREŠAVANJESPECIFIČNIHPITANJAPREDŠKOLSKOG,OSNOVNOGISREDNJEG

OBRAZOVANJA

PREPORUKE

VIII. UokviruredovnihaktivnostiSektora,kojeseodnosenapraćenje i unapređivanje obrazovanja nacionalnihmanjinaipripremanjestručnihanalizaiprikazatrebalobisprovestidodatnoistraživanje,premapreporuci1.21(izmeniti cilj prema potrebama ZUOV-a) na osnovukojeg bi se planirale dalje aktivnosti u razvijanjudemokratske kulture i poboljšanja statusa nacionalnihmanjina, kao i njihove percepcije među većinskompopulacijomu okviru sistemaobrazovanja i vaspitanjaRepublikeSrbije.

1.21. Sprovesti empirijsko istraživanje (usaradnji sa ZVKOV ili nekom drugomrelevantnom institucijom) o stavovimanastavnikaiučenikauvezisastatusom,pravomi učešćem nacionalnih manjina u širemdruštvenomambijentu, kakobi seustanoviloukolikoj meri su zakonom, odgovarajućimpodzakonskim i normativnim aktima definisaniokviriprimenjeniupraksi.

SMERNICE

CENTARZAPROFESIONALNIRAZVOJZAPOSLENIHU

OBRAZOVANJU

PREPORUKE

IX. Sektor za stručnousavršavanje i napredovanjeuokviruCentrazaprofesionalni razvojzaposlenihuobrazovanjubi trebalo da, po postojećoj ili novoj proceduri, olakšaakreditovanje seminara sa liste Ministarstva prosvetenauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, iliseminara za stručno usavršavanje nastavnika uredovnomciklusuakreditacijeauorganizacijistrukovnihudruženja, ili organizacija civilnog društva, sa ciljempodizanja svesti nastavnika, pre svega, društveno-humanističkih, umetničkih predmeta i građanskogvaspitanja, ali i nastavnika ostalih predmeta i izbornihprogramakojipripadajugrupiprirodno-matematičkih,zapristupobradi tema i sadržaja formulisanihupreporuci1.13.idodatno1.15.i1.18.

1.13 U programima za predmet Istorijaformulisati obrazovne ishode (oslanjajući sena oblasti standarda) na takav način danastava ne bude dominantno usmerena napolitičkeikonfliktnesituacijeizprošlosti,većinazajedničko i specifično istorijsko ikulturnonasleđe, periode suživota različitihnaroda/etničkih zajednica u regionalnim ievropskim okvirima sa posebnim osvrtom namirnodopske periode i zajedničke izazove usvakodnevnimsituacijama.1.15 Obrazovanje nastavnika (inicijalno istručno usavršavanje) bi trebalo da budeprilagođeno okolnostima post-konfliktnogdruštva i usmereno na razvijanje specifičnihkompetencija usmerenih na prihvatanjerazličitosti, izgradnju mira, etničke i versketolerancije i razgradnju stereotipa o„drugom“).1.18 Akreditovati zajedničke seminare zanastavnike i zaposlene u ustanovama kulturezahvaljujući kojima bi se edukatori posebnoobučilizaorganizovanjeprojekata iaktivnostiusmerenih na unapređivanje poštovanjaljudskih/manjinskih prava i zaštitu oddiskriminacije.

11

2. ZVKOV – ZAVOD ZA VREDNOVANJE KVALITETA OBRAZOVANJA IVASPITANJA

SMERNICE

CENTARZAOSIGURANJEKVALITETARADAUSTANOVA–SEKTOR

Razvojiprimenaobrazovnihstandarda

PREPORUKE

I. Prilikom izradenovih ili revizije opštih i specifičnihpredmetnih kompetencija i obrazovnih standardapredmeta analiziranih u izveštajima, predmetnitimovibitrebalodauskladusapreporukom1.2.:

- u standardima postignuća i predmetnimkompetencijama definišu elemente usmerene narazvoj učeničkih znanja, veština i stavova koji vodeka prihvatanju kulturne različitosti i ravnopravnostisvihgrađanaRepublikeSrbije,bezobziranaetničku,kulturnu, versku, rodnu ili drugu pripadnost, kaotemeljnihvrednostisavremenogevropskogdruštvaiposebno njihovu afirmaciju posredstvom razvijanjainterkulturnog dijaloga (primer: deo iz opštekompetencije za predmet Istorija u srednjemobrazovanju „Poseban akcenat je stavljen narazumevanje istorijskih i savremenih promena, ali ina izgradnju demokratskih vrednosti kojepodrazumevajupoštovanjeljudskihprava,razvijanjeinterkulturalnog dijaloga i saradnje, odnosa premaraznovrsnoj kulturno-istorijskoj baštini, tolerantnogodnosapremadrugačijimstavovima ipogledimanasvet.“; deo iz specifične predmetne kompetencijeRazumevanje istorije i savremenih identiteta naosnovnomnivoukaoosnovazaaktivnoučestvovanjeu društvu „...Uočava različite kulturne, društvene,političke i religijskepogledenaprošlostčimegradi iupotpunjuje sopstveni identitet. Razvija vrednosnisistem demokratskog društva utemeljen nahumanističkim postulatima i poštovanju drugačijegstanovišta. Primenjuje osnovne elementeinterkulturalnog dijaloga oslanjajući se na prošlost,identitet i kulturu svog,ali idrugihnarodauSrbiji,regionu, Evropi i svetu. Neguje tolerantan vidkomunikacije,poštovanjeljudskihprava,raznovrsnihkulturnihtradicija.“).

1.2. Uprogramenastaveiučenjaistandardeosnovnog i srednjeg obrazovanja uvestiteme, ključne pojmove, ili sadržaje kojipodstiču poštovanje različitosti, aktivnuprimenutolerancijeizaštituoddiskriminacijeuokvirimaobrazovnogsistema.

II. RukovodiociisavetniciCentrabitrebalodaprilikomeksterne evaluacije škola uzmu u obzir preporuku1.7. i dokument nastao u okviru projekta Jačanjezaštite nacionalnih manjina u Srbiji, Preporuke

1.7. U procesu eksterne i interneevaluacije škola posebnupažnju posvetitivrednovanju razvijenosti građanskih ikompetencija za demokratsku kulturu14,

14Kompetencijezademokratskukulturu,Živjetizajednokaojednakiukulturnoraznolikimdemokratskimdruštvima,SavetEvrope2016.

12

kreatorima obrazovnih politika – Podsticanjedemokratske kulture u školama, koji bi mogao daposlužiikaoinstrumentzakreiranjelistekriterijumanaosnovu kojih bi semogao vrednovati i kapacitetdemokratskekultureškola,kojibiobuhvataostepenpoštovanjadečjih,aliipravanacionalnihmanjina.

kao i mehanizmima prevencijenarušavanja dečijih, ili prava nacionalnihmanjina.

13

3. IZDAVAČKE KUĆE (KOJE SE BAVE IZDAVANJEM UDŽBENIKA I POMOĆNIHNASTAVNIHMATERIJALA)15

SMERNICE

UREDNICIIAUTORSKITIMOVI16

PREPORUKE

I. Uredniciuizdavačkimkućamakojeizdajuudžbenikebi trebalo da se upoznaju sa Izveštajem ozastupljenostiipredstavljanjunacionalnihmanjinauškolskimudžbenicimauRepublici Srbiji inaosnovuzaključaka Izveštaja i preporuka 2.1 i 2.2 dapripremekratkouputstvozaautorsketimove,kakobiautorimoglidanaodgovarajućinačindapristupekoncipiranju udžbenika, priručnika ili pomoćnihnastavnihmaterijala, tj. pisanjunastavnih jedinica,odabiru izvora, dokumenata, ilustracija u skladu saPreporukama.

2.1. Obezbediti da sadržaji (tekstualni ivizuelni) udžbenika podržavaju poštovanjemanjinskih prava, uspostavljanje humanističkihvrednosti, prihvatanje svake vrste različitosti ida budu oslobođeni bilo kakvihdiskriminatorskihporuka.2.2. Načiniti nacionalne manjine vidljivim uudžbenicima različitih školskih predmetaposredstvom sadržaja i didaktički oblikovanihcelina koje učenike edukuju o ravnopravnosti iparticipaciji nacionalnih manjina u istorijskojperspektivi i savremenim okvirima srpskedržave,društvaikulture.

II. Urednici i autoriu izdavačkimkućamabi trebalodase,premapreporukama2.4. 2.6 i2.7,upoznajusaodgovarajućimmetodamaididaktičkimstrategijamakoje bi mogli da primene u koncipiranju nastavnihjedinicaudžbenikaipratećihdidaktičkihcelina,kaoistrukturisanju pomoćnih nastavnih materijala(uključujući i digitalne), a koje se zasnivaju nauključivanju perspektive, stanovišta i pozicijedruštvenih činilaca različite provenijencije(nacionalne, konfesionalne, kulturne, rodne,društvene i dr.). Na taj način bi se posredstvomsadržaja ididaktičkihdelovaudžbenikakodučenikapodsticalo razvijanje različitih kompetencijauključujući i kompetencija demokratske kulture,neophodnih za uspostavljanje kulture dijaloga,uvažavanje različitihstavova,poštovanjepripadnikadrugihetničkihzajednicatj.nacionalnihmanjinaisl.Neki od didaktičkih koncepata i strategija su:pedagogija dekonstrukcije, komparativnost,

2.4. Prilikom izrade udžbenika i nastavnihmaterijala primeniti inovativne didaktičkekoncepte, poput multiperspektivnosti, kako biučenici pripadnici većinske i manjinskihzajednicaučiliopogledima„drugih“,čimebiseuticalo na osnaživanje i održivost socijalnekohezije, razgradnju postojećih stereotipa isprečavanjediskriminacije.2.6. Koncept i sadržaj udžbenika bi trebaloda podstiču i olakšavaju argumentovanerasprave među učenicima, omogućavajupropitivanje različitih fenomena kako bi serazumela kulturna raznolikost,multikulturalnost, zajedničko i posebnokulturnonasleđeisl.2.7. Na odgovarajući način, poštujućiosnovna obrazovna i didaktička pravila,

15Smernicekojeseodnosena izdavačkekuće,njihoveuredničke iautorsketimoveuključujusvePreporuke izoblasti2.Udžbenici. U ovom delu dokumenta pokušali smo da urednicima i autorima, u što većoj meri, olakšamo primenupreporuka u procesu izrade novih udžbenika, trudeći se da ne ograničavamo autorsku kreativnost i ne namećemokonkretnarešenja.16SmerniceseodnoseprvenstvenonaautoreudžbenikaobuhvaćenihIzveštajemnastalimuokviruprojektaJačanjezaštitenacionalnihmanjina u Srbiji, ali i na autore udžbenika svih ostalih školskih predmeta koji nisu bili uključeni u analizu iIzveštaj.

14

multiperspektivnost,Živabiblioteka–SavetEvropeisl.17

uzimajući u obzir različite činjenice, mišljenja,stavove i perspektive, kontekstualizovatiosetljivetemeikontroverzneprimereizistorije,književnosti,svakodnevnihsituacijaukojimasena diskriminatorski način spominju nacionalnemanjine, ili pružaju tendenciozne selektovaneinformacijeonjima

III. Prilikom određivanja koncepta udžbenika urednici iautori udžbenika za određeni predmet, premapreporukama2.5, i2.15,bi trebalo,uzavisnostiodškolskog predmeta, programa nastave i učenja iodgovarajućihsadržaja,dautvrdeprihvatljivenačinepredstavljanja pripadnika nacionalnih, kulturnihmanjina, njihovog učešća u društvu (RepublikeSrbije), poštujući i, koliko je moguće, ravnomernurodnuzastupljenost.

2.5. Izbegavati redukovanje sadržaja opravima,položaju,osobenostima,uloziiznačajupripadnika nacionalnih manjina u RepubliciSrbiji na formalne, statističke ili isključivofolklorneelemente.2.15. Udžbenici istorije, ali i drugih relevantnihpredmeta u svim ciklusima obrazovanja, bitrebalodasadržedidaktički razvijeneelementekoji podstiču razvijanje tolerancije i poštovanjakulturnih različitosti, kao i prava nacionalnihmanjina u skladu sa pojedinim oblastima iiskazima standarda postignuća, ili opštimciljevima obrazovanja i kompetencijamadefinisanih Zakonom o osnovama sistemaobrazovanja i vaspitanja Republike Srbije(„Službeni glasnik RS“, br. 88/2017, 27/18 (I) –dr.zakoni27/18(II)–dr.zakon).

IV. Uredniciiautoriudžbenikabitrebalodauskladusapreporukama2.9,2.10 i2.11voderačunaonačinudefinisanja i predstavljanja društvenih/kulturnihfenomena koji se ubrajaju u domen osetljivih(identitet, verski običaji), kao i da precizno i naneutralan način formulišu ideje, pojave i primerekoji se koriste u sadržajima nastavnih jedinica,koristećiodgovarajućejezičkeforme.Ovasmernicaje primenljiva na udžbenike iz svih školskihpredmeta.

2.9. Razdvojitietničku/nacionalnuodverskekomponentenacionalnogidentiteta.2.10. Autori udžbenika bi trebalo da obratepažnju na formulacije svojih ideja kako bi seizbeglejezičkedvosmislenosti inedoumicekojemogu da dovedu do pogrešne interpretacijeteksta i stvaranja neodgovarajućih predstava o„drugima“,posebnonacionalnimmanjinama.2.11. Ne upotrebljavati prisvojnu zamenicu„naš/a“, „naši/e“ u udžbenicima i nastavnomprocesu kao zamenu za vlastitu imenicu kojaoznačavanarod(npr.Srbi).

V. Urednici i autori udžbenika za predmete iz oblastidruštveno humanističkih nauka (naročito Srpskijezik i književnost, Istorija,Geografija) iumetničkihpredmeta (Likovna kultura), pomoćnih nastavnihmaterijala i priručnika bi trebalo da imaju u vidupreporuke2.7,2.12,2.13,2.14 i 2.15. iu skladu sanjima definišu sadržaje, ilustrativni i didaktičkimaterijaluudžbenicima.

2.5. Izbegavati redukovanje sadržaja opravima,položaju,osobenostima,uloziiznačajupripadnika nacionalnih manjina u RepubliciSrbiji na formalne, statističke ili isključivofolklorneelemente.2.7 Na odgovarajući način, poštujućiosnovna obrazovna i didaktička pravila,

17Primeristrategijaimetodau:R.Stradling,Nastavaevropskeistorije20.veka,MinistarstvoprosveteisportaRepublikeSrbije,Beograd2003;C.Brohy,V.Climent-Ferrando,A.Oszmianska-Pagett,F.Ramallo,EuropeanCharterforRegionalorMinorityLanguages,Classroomactivities,CouncilofEurope,kaoivećpostojećimpriručnicimapojedinihizdavačkihkućauRepubliciSrbiji.

15

VI. Prilikom izrade novih udžbenika autorski timovi usaradnji sa urednikom za određene predmete bitrebalo da osmisle koncept i prikupe dodatnesadržaje (tekstualne, vizuelne, audio-vizuelne) ididaktički oblikovane zadatke, koji bi seodnosili naistoriju, osobenosti, identitet, kao i prava, status iparticipaciju nacionalnih manjina, multikulturnodruštvoiznačaj interkulturnihodnosaiprilagodeihstrukturi digitalnih udžbenika koji, zbog prirodesamogdidaktičkog sredstva, pružaju više prostora imogućnosti za ostvarivanje preporuka 2.12, 2.14 i2.15.

VII. Priručnici sa dnevnim pripremama, kaoneophodnim pratećim materijalom svakogudžbenika, bi trebalo da sadrže primere dnevnihpriprema (planova časa) za određene nastavnejedinice, kojima bi se kontekstualizovali sadržajivezani za nacionalne manjine u skladu sapreporukama2.5,2.7,2.12i2.15.

VIII. Prilikom promotivnih aktivnosti (predstavljanjenove generacije udžbenika, Sajam knjiga, seminariza stručno usavršavanje) izdavačkih kuća koje sebavepublikovanjemudžbenika,pomoćnihnastavnihmaterijala i priručnika, trebalo bi osmislitiprezentacije ili tematske tribine namenjenenastavnicima i ukazati na elemente udžbenika inastavnih materijala/priručnika koji izrađeni uskladu sa preporukama 2.14 i 2.15. Promotivneaktivnosti treba iskoristitida senastavnicimaukažena segment u kome udžbenici predstavljaju važnosredstvo u razvoju međupredmetnih kompetencija(uključujući ikompetencijezademokratskukulturu)i edukovanju učenika većinske (srpske) etničkezajednice i o istoriji, identitetu, položaju, pravima iparticipaciji nacionalnih manjina u društvuRepublikeSrbije.

uzimajući u obzir različite činjenice, mišljenja,stavove i perspektive, kontekstualizovatiosetljivetemeikontroverzneprimereizistorije,književnosti,svakodnevnihsituacijaukojimasena diskriminatorski način spominju nacionalnemanjine, ili pružaju tendenciozne selektovaneinformacijeonjima.2.12 Omogućiti kompleksnije predstavljanjeistorijskih fenomena, u narativnoj i u vizuelnojprezentaciji sadržaja kako bi se izbeglaisključiva, crno-bela slika prošlosti, iliredukovana poimanja sopstvenog i identiteta„drugog“ koja vode ka mitologizaciji,viktimizacijiidiskriminaciji.2.13 Izbegavati etnocentrični diskurszasnovan na isključivim nacionalnimautostereotipima (istorijska pravda,predestinacija, viktimizacija, superiornost,moralna čistota, „mi“ nasuprot „njih“ i sl.) kojivode ka negaciji, degradaciji i poimanju„drugog“ (nacionalnihmanjina)kaoneminovneistorijskesuprotnostiiantipoda.2.14 Uključiti u sadržaje udžbenika trajnevezemeđunarodimanalokalnom,regionalnomi evropskom nivou i izbegavati predstavljanjepojedinih naroda, pripadnika nacionalnihmanjina isključivo u kontekstu konflikta, ilimeđunacionalne-verske netrpeljivosti, čime seučvršćujuiširenegativnietnički,verskiikulturnistereotipio„drugom“.2.15 Udžbenici istorije, ali i drugihrelevantnih predmeta u svim ciklusimaobrazovanja, bi trebalo da sadrže didaktičkirazvijene elemente koji podstiču razvijanjetolerancije i poštovanja kulturnih različitosti,kao i prava nacionalnih manjina u skladu sapojedinim oblastima i iskazima standardapostignuća, ili opštim ciljevima obrazovanja ikompetencijama definisanih Zakonom oosnovama sistema obrazovanja i vaspitanjaRepublike Srbije („Službeni glasnik RS“, br.88/2017,27/18 (I)–dr. zakon i27/18 (II) –dr.zakon)..

16

4. NACIONALNIPROSVETNISAVET

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije bi trebalo da Preporuke i

osnovne zaključke Izveštaja dostavi članovima Nacionalnog prosvetnog saveta, koji bi prilikom

davanja savetodavnogmišljenja o programima nastave i učenja i udžbenicima imali u vidu da su

komisije za izradu programa nastave i učenja i odobravanje rukopisa udžbenika Zavoda za

unapređivanjeobrazovanjaivaspitanjasvojeodlukeupogledustruktureprogramanastaveiučenja,

ili sugestija u sadržajima udžbenika, između ostalog, zasniva i na Preporukama i Izveštajima

nastalimuokviruzajedničkogprojektaEvropskeunije iSavetaEvrope Jačanjezaštitenacionalnih

manjina u Srbiji. ČlanoviNacionalnog prosvetnog saveta bi trebalo da uzmuu obzir da programi

nastaveiučenjatrebadabuduzasnovaninavrednostimakojimasepromovišutolerancija,promena

percepcijenacionalnihmanjinaudruštvuikojimasepodstičeupoznavanjeučeničkepopulacijekoja

pripada većinskoj grupi sa pravima, položajem i participacijom nacionalnih manjina u društvu i

institucijama Republike Srbije. Članovi Nacionalnog prosvetnog saveta ne bi trebalo da uskrate

saglasnost programima (ukoliko zadovoljavaju sve druge kriterijume i standarde) zbog naglašene

afirmacijenacionalnihidrugihmanjinskih,iliposebnihdruštvenihgrupauRepubliciSrbiji.

17

PRILOZI

4.1 PREDLOG LISTE ODABRANIH KLJUČNIH POJMOVA SADRŽAJA KOJIMA SEPOVEĆAVA DEMOKRATSKI KAPACITET DRUŠTVA I AFIRMIŠE POLOŽAJNACIONALNIHMANJINAUPROGRAMIMANASTAVEIUČENJA

§ antidiskriminacija§ antisemitizam§ demokratskakultura§ dečijaprava§ dijalog§ diskriminacija§ društvenainkluzivnost§ društvenaparticipacija/učešće§ empatija§ govormržnje§ građanskaprava§ građanskiduh§ identitet§ interkulturnekompetencije§ interkulturnidijalog§ jezičkaraznovrsnost§ ksenofobija§ kultura

§ kulturnerazličitosti§ kulturniidentitet§ ljudskaprava§ manjinskaprava§ multikulturnodruštvo§ multiperspektivnost§ nacionalnamanjina§ odgovornost§ predrasuda§ ravnopravnost§ rasizam§ rodnajednakost§ slobodagovora§ slobodaveroispovesti§ slobodoumnost§ stereotip§ šovinizam§ tolerancija

18

4.2.PREPORUKE

1. DRŽAVNEIUSTANOVEOBRAZOVANJAIVASPITANJA18

1.1 Obezbediti da ciljevi i ishodi obrazovanja, obrazovni i programi nastave i učenja na svim

nivoimaobrazovanjapodržavajupoštovanjemanjinskihprava,uspostavljanjehumanističkih

vrednosti, prihvatanje i poštovanje svake vrste različitosti i razvijanje interkulturalnog

dijaloga.

1.2 U programe nastave i učenja i standarde osnovnog i srednjeg obrazovanja uvesti teme,

ključne pojmove, ili sadržaje koji podstiču poštovanje različitosti, aktivnu primenu

tolerancijeizaštituoddiskriminacijeuokvirimaobrazovnogsistema.

1.3 Pokrenuti inicijativu za izmenuodgovarajućih zakonskih i podzakonskihakata koji regulišu

statusGrađanskogvaspitanjakaoškolskogpredmeta(obavezniumestoizbornog), kakobi

se obezbedilo da svaki učenik u srednjem obrazovanjumakar dve godine pohađa časove

Građanskogvaspitanja.

1.4 Na najvišem državnom i lokalnom nivou (Ministarstvo PNTR RS, Ministarstvo kulture i

informisanjaRS;OdborzaobrazovanjeNarodneskupštineRS;jedinicelokalnesamouprave)

podržati projekte u oblasti obrazovanja i kulture koji su usmereni na razvijanje svesti o

pravima, participaciji i sveukupnoj društvenoj inkluziji nacionalnih i drugih manjina u

RepubliciSrbiji.

1.5 Jačati demokratski kapacitet škola isticanjem značajne uloge učeničkog parlamenta i

doprinosa roditelja u aktivnom poštovanju ljudskih prava, razvojem tolerancije, etničke i

rodne ravnopravnosti i prevenciji nacionalno, kulturno i rodno zasnovane diskriminacije,

promovisanjaksenofobičnihišovinističkihstavovaigovoramržnje.

1.6 Preporučiti školama da u svoje godišnje planove i školske programe uključe različite

nastavneivannastavneaktivnosti(debate,tribine,okruglestolove,projekte,izložbeidr.)na

temu afirmisanja ravnopravnosti, razvijanja svesti o pravima nacionalnih manjina,

promovisanja njihove participacije u društvu (istorijska i savremena dimenzija) kao i

razgradnjipostojećihnegativnihpredrasudaistereotipa.

1.7 U procesu eksterne i interne evaluacije škola posebnu pažnju posvetiti vrednovanju

razvijenosti građanskih i kompetencija za demokratsku kulturu19, kao i mehanizmima

prevencijenarušavanjadečijih,ilipravanacionalnihmanjina.

18Ministarstvoprosvete,naukeitehnološkograzvojaRepublikeSrbije;Odborzaobrazovanje,nauku,tehnološkirazvoj iinformatičkodruštvoNarodneskupštineRepublikeSrbije;MinistarstvokultureiinformisanjaRepublikeSrbije;Kancelarijaza ljudska i manjinska prava; Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja; Zavod za vrednovanje obrazovanja ivaspitanja;Jedinicelokalnesamouprave;školskeustanove.

19

1.8 U saradnji sa organizacijama civilnogdruštva razvijati programeneformalnogobrazovanja

mladih (letnje škole, kurseve, saradnju sa studentskim organizacijama, univerzitetima)

usmerene na afirmaciju ljudskih, posebno manjinskih prava i kulturne raznolikosti kao

zajedničkevrednosti.

1.9 Pokrenuti inicijativu„Školabezpredrasuda“naosnovukojebiškoledobilesertifikatposle

obuke (kroz saradnju međunarodnih organizacija, organizacija civilnog društva, saveta

nacionalnih manjina i ministarstva) a koje bi obavezivao škole i da kasnije sprovode

aktivnostiiztogprograma.

1.10 Uvišenacionalnimsredinama,omogućitisvimučenicimaučenjesrpskogijezikanacionalnih

manjina,uzpružanjepodrškeškolamaunacionalnomešovitimsredinamazaučenje jezika

društvenesredine.

1.11 Prilikomizradenastavnihprogramarazličitihškolskihpredmetaiizbornihprogramaobratiti

pažnjunakvantitet(zastupljenost),kontekstivrednosnukvalifikaciju(prirodasavremenihi

istorijskihodnosamanjinskihzajednicaivećinskogstanovništva;načinpredstavljanjakulture

i običaja nacionalnih manjina; ukazivanje na različite nivoe interakcije u društvu)

nacionalnihmanjina.

1.12 Prilikomizradeprogramanastave iučenjarazličitihškolskihpredmeta i izbornihprograma

obratiti pažnju na ravnomerniju zastupljenost polova i ulogu žena u kulturi, istoriji i

savremenimdruštvenimzbivanjima.

1.13 U programima za predmet Istorija formulisati obrazovne ishode (oslanjajući se na oblasti

standarda) na takav način da nastava ne bude dominantno usmerena na političke i

konfliktnesituacijeizprošlosti,većinazajedničkoispecifičnoistorijskoikulturnonasleđe,

periodesuživotarazličitihnaroda/etničkihzajednicauregionalnimievropskimokvirimasa

posebnim osvrtom na mirnodopske periode i zajedničke izazove u svakodnevnim

situacijama.

1.14 Definisati specifične kompetencije koje bi se odnosile na poštovanje dečijih (kao

univerzalnih) i prava nacionalnih manjina (kao posebnih) i uključiti ih u standarde

kompetencijazaprofesijunastavnikainjihovogprofesionalnograzvoja.

1.15 Obrazovanje nastavnika (inicijalno i stručno usavršavanje) bi trebalo da bude prilagođeno

okolnostima post-konfliktnog društva i usmereno na razvijanje specifičnih kompetencija

usmerenihnaprihvatanjerazličitosti,izgradnjumira,etničkeiversketolerancijeirazgradnju

stereotipao„drugom“.

19Kompetencijezademokratskukulturu,Živjetizajednokaojednakiukulturnoraznolikimdemokratskimdruštvima,SavetEvrope2016.

20

1.16 Razvijati kapacitete ocenjivača udžbenika da mogu da prepoznaju sadržaje kojima se

diskriminišurazličitegrupeikršeljudskaimanjinskapravaširenjempredrasudainegativnih

etničkih,verskih,rodnihidrugihnegativnihstereotipa.

1.17 Obezbeditiresurseiprostorustanovakulture(muzeji,galerije,kulturno-istorijskispomenici,

lokaliteti od značaja) za izvođenje posebnih obrazovnih aktivnosti definisanih ciljevima

obrazovanja,apredviđenihškolskimplanovimaiprogramimasazadatkomdaseunaprede

poštovanje ljudskih prava, tolerancija i razgradnja stereotipa prema nacionalnim

manjinama.

1.18 Akreditovati zajedničke seminare za nastavnike i zaposlene u ustanovama kulture

zahvaljujućikojimabi seedukatoriposebnoobučili zaorganizovanjeprojekata iaktivnosti

usmerenih na unapređivanje poštovanja ljudskih/manjinskih prava i zaštitu od

diskriminacije.

1.19 Među učenicima srednjih škola promovisati programe kancelarija za mlade usmerene ka

unapređivanju ljudskih i prava nacionalnih manjina, razvijanju solidarnosti, prevenciji i

reagovanju(ukazivanju)nadiskriminaciju.

1.20 Podsticati i podržavati škole i visoko-školske ustanove da se uključe u regionalne i

međunarodne projekte koji doprinose izgradnji međusobnog poštovanja, razgradnji

stereotipa i predrasuda, a koji mogu pozitivno uticati na percepciju položaja, prava i

participacijemanjinauškolskim,aliiširimdruštvenimokvirima.

1.21 Sprovesti empirijsko istraživanje (u saradnji sa ZVKOV ili nekom drugom relevantnom

institucijom) o stavovima nastavnika i učenika u vezi sa statusom, pravima i učešćem

nacionalnihmanjinauširemdruštvenomambijentu,kakobiseustanoviloukolikojmerisu

zakonom,odgovarajućimpodzakonskiminormativnimaktimadefinisaniokviriprimenjeniu

praksi.

2. UDŽBENICI

2.1. Obezbediti da sadržaji (tekstualni i vizuelni) udžbenika podržavaju poštovanje manjinskih

prava,uspostavljanjehumanističkihvrednosti,prihvatanjesvakevrsterazličitosti idabudu

oslobođenibilokakvihdiskriminatorskihporuka.

2.2. Načiniti nacionalne manjine vidljivim u udžbenicima različitih školskih predmeta

posredstvomsadržajaididaktičkioblikovanihcelinakojeučenikeedukujuoravnopravnostii

participaciji nacionalnih manjina u istorijskoj perspektivi i savremenim okvirima srpske

države,društvaikulture.

21

2.3. Iskoristiti postojeći, nedovoljno definisan, prostor u programima nastave i učenja

(identifikovan u izveštajima o zastupljenosti nacionalnih manjina u programima i

standardima i zastupljenosti nacionalnih manjina u udžbenicima) za inkluziju sadržaja o

nacionalnim manjinama u Republici Srbiji (položaj, status, prava, kontekst/npr. latinično

pismo,zajedničkonasleđeisavremeniizazoviidr.).

2.4. Prilikom izradeudžbenika i nastavnihmaterijalaprimeniti inovativnedidaktičke koncepte,

poputmultiperspektivnosti,kakobiučenicipripadnicivećinskeimanjinskihzajednicaučilio

pogledima „drugih“, čime bi se uticalo na osnaživanje i održivost socijalne kohezije,

razgradnjupostojećihstereotipaisprečavanjediskriminacije.

2.5. Izbegavati redukovanje sadržaja o pravima, položaju, osobenostima, ulozi i značaju

pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji na formalne, statističke ili isključivo

folklorneelemente.

2.6. Koncept i sadržaj udžbenika bi trebalo da podstiču i olakšavaju argumentovane rasprave

među učenicima, omogućavaju propitivanje različitih fenomena kako bi se razumela

kulturnaraznolikost,multikulturalnost,zajedničkoiposebnokulturnonasleđeisl.

2.7. Naodgovarajućinačin,poštujućiosnovnaobrazovna ididaktičkapravila,uzimajućiuobzir

različite činjenice, mišljenja, stavove i perspektive, kontekstualizovati osetljive teme i

kontroverzne primere iz istorije, književnosti, svakodnevnih situacija u kojima se na

diskriminatorski način spominju nacionalnemanjine, ili pružaju tendenciozne selektovane

informacijeonjima.20

2.8. Iz udžbenika ukloniti sve sadržaje koji šire negativne stereotipe o pripadnicima romske i

drugih etničkih zajednica i obezbediti da afirmativni sadržaji i elementi interkulturalnog

obrazovanjabuduuključeniuprogramiudžbenikerazličitihpredmeta.

2.9. Razdvojitietničku/nacionalnuodverskekomponentenacionalnogidentiteta.

2.10. Autoriudžbenikabitrebalodaobratepažnjunaformulacijesvojih idejakakobise izbegle

jezičkedvosmislenostiinedoumicekojemogudadovedudopogrešneinterepretacijeteksta

istvaranjaneodgovarajućihpredstavao„drugima“,posebnonacionalnimmanjinama.

2.11. Neupotrebljavatiprisvojnuzamenicu„naš/a“,„naši/e“uudžbenicimainastavnomprocesu

kaozamenuzavlastituimenicukojaoznačavanarod(npr.Srbi).

2.12. Omogućiti kompleksnije predstavljanje istorijskih fenomena, u narativnoj i u vizuelnoj

prezentaciji sadržaja kako bi se izbegla isključiva, crno-bela slika prošlosti, ili redukovana

20 Primeri iz književnosti koji sadrže termin „Ciganin“, statistički pristup prezentaciji nacionalnih manjina ugeografiji/priroda i društvo, ukazivanje na relevantnost samo onihmanjina koje prelaze 1% ukupnog broja stanovnikaRepublikeSrbijeisl.

22

poimanja sopstvenog i identiteta „drugog“ koja vode ka mitologizaciji, viktimizaciji i

diskriminaciji.

2.13. Izbegavati etnocentrični diskurs zasnovan na isključivim nacionalnim autostereotipima

(istorijskapravda,predestinacija,viktimizacija,superiornost,moralnačistota,„mi“nasuprot

„njih“isl.)kojivodekanegaciji,degradacijiipoimanju„drugog“(nacionalnihmanjina)kao

neminovneistorijskesuprotnostiiantipoda.

2.14. Uključiti u sadržaje udžbenika trajne veze među narodima na lokalnom, regionalnom i

evropskom nivou i izbegavati predstavljanje pojedinih naroda, pripadnika nacionalnih

manjina isključivo u kontekstu konflikta, ilimeđunacionalne-verske netrpeljivosti, čime se

učvršćujuiširenegativnietnički,verskiikulturnistereotipio„drugom“.

2.15. UdžbeniciIstorije,aliidrugihrelevantnihpredmetausvimciklusimaobrazovanja,bitrebalo

da sadrže didaktički razvijene elemente koji podstiču razvijanje tolerancije i poštovanja

kulturnih različitosti, kao i prava nacionalnih manjina u skladu sa pojedinim oblastima i

iskazima standarda postignuća, ili opštim ciljevima obrazovanja i kompetencijama

definisanih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije

(„SlužbeniglasnikRS“,br.88/2017,27/18(I)–dr.zakoni27/18(II)–dr.zakon)..

3. OBRAZOVANJENASTAVNIKAIPRAKSA

3.1. U okviru univerzitetskog inicijalnog obrazovanja nastavnika ugraditi u programe kurseva

razvoj profesionalnih kompetencija usmerenih ka afirmaciji humanističkih vrednosti,

tolerancije, poštovanja ljudskih/manjinskih prava i različitosti upotrebom inovativnih

metodakojepodstičurazvojveštinakritičkogianalitičkogmišljenjakodstudenta.

3.2. Sugerisati pohađanje akreditovanih programa stručnog usavršavanja nastavnika kojim se

razvijaju profesionalne kompetencije u vezi sa: unapređivanjem tolerancije,

prepoznavanjem i aktivnom razgradnjom stereotipa o „drugom“ u nastavi i kod učenika,

razvojem veština potrebnih za uspostavljanje otvorenog i produktivnog interkulturalnog

dijaloga.

3.3. Nastavu organizovati tako da se ravnomerno razvijaju i vrednuju predmetne i

međupredmetne kompetencije sa akcentom na kompetencije za odgovorno učešće u

građanskom društvu, komunikaciju, saradnju i posebno kompetencije za demokratsku

kulturu.21

21Kompetencijezademokratskukulturu,Živjetizajednokaojednakiukulturnoraznolikimdemokratskimdruštvima,SavetEvrope2016.

23

3.4. Osnažiti nastavnike u korišćenju pomoćnih nastavnih materijala koji promovišu koncept

multiperspektivnosti, „pedagogiju dekonstrukcije“22, i druge nastavne metode koje

doprinose razgradnji stereotipa o „dugom“ i suzbijanju diskriminacije zasnovane na

etničkim,verskim,rodnimilikulturnimrazlikama.

3.5. Podsticati razmenu iskustava iprimeradobreprakseunutarstručnihudruženjanastavnika

sa ciljem uvažavanja različitosti i afirmacije nacionalnih manjina, podsticanja

slobodoumnosti i otvorenosti za inovativne metode kritičkog mišljenja u okviru sistema

obrazovanjaivaspitanja.

3.6. Nanivounastavničkihudruženja,iliizmeđunjihuvestiprogramrazmeneprofesoraiučenika

iz različitih regija (pripadnika različitih etničkih zajednica) sa ciljem razmene iskustava i

razvijanjainterkulturalnogdijaloga.

3.7. Unastavnomprocesuizbegavatiuopštavanja,pojednostavljenjaipromovisanjestereotipa,

kaoineadekvatnuupotrebuzbirnihvlastitihimenicanarodainacijazatransferpojedinačne

odgovornostinakolektivniplan.

3.8. Ukazivati na pozitivne primere delovanja pojedinaca, pripadnika nacionalnih manjina i

njihovog doprinosa u razvoju ne samo sopstvene etničke zajednice, već srpske države i

društvaucelosti.

3.9. Unastavnomprocesupropitivati, diskutovati i dekonstruisati nedokazanediskriminatorne

pretpostavke i stavove, mitove i dominantne narative vezane za sliku o „drugom“, tj.

pripadnicimanacionalnihmanjina,posredstvomkredibilnihčinjenica,dokazaiargumenata.

3.10. Planirati vannastavne aktivnosti koje imaju za cilj razgradnju stereotipa o

„drugom“/pripadnicima različitih etničkih i verskih zajednica i unapređivanje

interkulturalnog dijaloga (pohađanje specifičnih kulturnih manifestacija u organizaciji

većinskeilizajednicanacionalnihmanjinasainterkulturalnimobeležjima,poseteznačajnim

kulturno-istorijskim,verskimobjektima ispomenicimaznačajnimzazajedničku, ili istoriju i

identitetnacionalnihmanjinaidr.).

22R.Stradling,Nastavaevropskeistorije20.veka,Beograd2003,99.

www.coe.int www.europa.eu

Ovaj dokument izrađen je zahvaljujući sredstvima Zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope. Ovde izraženi stavovi ni na koji način ne mogu se smatrati zvaničnim mišljenjem Evropske unije ili Saveta Evrope.

Savet Evrope je vodeća organizacija za ljudska prava na kontinentu. Ima 47 država članica od kojih su 28 članice Evropske unije. Sve zemlje članice Saveta Evrope potpisale su Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, sačinjenu u cilju zaštite ljudskih prava, demokratije i vladavine prava. Evropski sud za ljudska prava vrši nadzor nad primenom Konvencije u državama članicama.

Zemlje članice Evropske unije su odlučile da udruže svoja znanja, resurse i sudbine. Zajedno su izgradile stabilno okruženje, demokratiju i održivi razvoj zadržavajući kulturnu raznolikost, toleranciju i individualne slobode. Evropska unija je posvećena deljenju svojih dostignuća i vrednosti sa zemljama i narodima van svojih granica.