1.VEBEPOSLOVNI PLAN I NJEGOVA IZRADA

Strategijski menadment je nain da se upravlja preduzeem da bi ostvarilo rast i razvoj. Preduzea se moraju prilagoavati promenama u okruenju (novi koncept upravljanja). Veoma je bitno uspostaviti odnos sa okruenjem.Zadaci strategijskog menadmenta:1. Definisati dugoroni pravac razvoja preduzea ( KUDA II)2. Definisanje ciljeva (kratkoronih, srednjoronih, dugoronih)3. Definisanje strategije4. Primena strategije5. Kontrola i procena strategije

POSLOVNI PLAN je tehnika strategijskog menadmenta za definisanje ciljeva. Sinonimi za poslovni plan su biznis plan, elaborat ili studija izvodljivosti.FUNKCIJE POSLOVNOG PLANA:1. CV preduzea (lina karta)2. Definisanje pravca rasta i razvoja ( planiranje kursa delovanja)3. Predstavljanje zamisli u okviru nove poslovne ideje4. Dokument za privlaenje korisnika5. Dokument za pregovoreIdeja u poslovnom planu mora biti atraktivna, sigurna i profitabilna obostrano.PODRUJA PRIMENE POSLOVNOG PLANA:1. Jaanje baze kapitala preduzea2. Kupovina, prodaja, spajanje3. Finansiranje putem kredita ili lizingaPiu ga preduzea i preduzetnici, za banke i dravne organe koji vre reviziju. Forma je ista, ali postoje razliite metodologije sastavljanja ( elementi su isti). Razlikuju se metodologija Svetske banke i OECD metodologija.PRAVILA ZA SASTAVLJANJE BIZNIS PLANA:1. Pravila u pogledu sadraja ( poslovni plan mora biti: kompletan, realan- da se analize zasnivaju na injenicama i saet- do 20, 25 strana)2. Pravila u pogledu forme ( vezuju se za metod) : Kratak sadraj ( kako funkcionie preduzee, kakvu poslovnu ideju ima, izgledi biznisa u budunosti) Opis preduzea ( poslovna pozadina, trenutna situacija i ostale informacije o finansiranju) Opis proizvoda i usluga (ponuda preduzea) Analiza trita ( pregled trita, poloaj na tritu, kretanja u budunosti. Razlikuje se mikro analiza, tj.analiza segmenta trita i makro analiza, tj.analiza celokupnog trita) Analiza konkurencije (ko su konkurenti, analiza njihove ponude) Plan marketinga (podela trita na segmente, glavne take za obradu tria, glavne take za formiranje usluga, cilj prometa) Plan proizvodanje (sedite posla, proces proizvodnje, administracija) Rukovodea struktura (pregled rukovodeeg tima, biografija lanova rukovodeeg tima) Analiza rizika (bitna je zbog savremenog okruenja, a razlikuju se interni- menadment, proizvodnja i marketing, i eksterni rizici-inflacija, porezi, zakoni) Finansijsko planiranje ( kratkorono, dugorono) Koncept finansiranja

1. PREDAVANJEUVOD U STRATEGIJSKI MENADMENT, PARADIGMA PREDUZEA

Strategijski menadment je nauka o upravljanju rastom i razvojem preduzea, koja ima zadatak donoenje odluka o misiji, ciljevima, pravcima i nainima njegovog ostvarivanja, o alokaciji resursa, na nain da obezbedi vitalnost preduzea.Elementi strategijskog menadmenta su: 1. misija organizacije2. irenje organizacijeMenadment je kritian faktor.Formulisanje i implementacija strategije:1. AGRESIVNA STRATEGIJA (preduzea koja imaju puno ideja, velika preduzea je ne primenjuju)2. DEFANZIVNA STRATEGIJA (imaju je velika preduzea)3. OFANZIVNA STRATEGIJA (preduzea imitatori).PARADIGMA je obrazac, izgled jednog preduzea, njegova slika. Faktori od kojih zavisi paradigma preduzea:1. Okruenje2. Konkurencija3. Inovacija4. Primenjena strategijaCiljevi organizacije su : 1. tehnologija, 2. trite 3. kupci, tj.prisnost sa kupcimaNa njih eksterno utiu: okruenje, konkurencija i privredni sistem. Interni faktori koji utiu na ciljeve organizacije su : stakeholderi, resursi i kompetentnost.LOGISTIKA KRIVA je konceptualni okvir za izuavanje irenja inovacije.Faze ivotnog ciklusa:1. Uvoenje2. Rast3. Zrelost4. OpadanjeLogistika kriva izvuava: proizvod, preduzee i tehnologiju. Prethodi joj istraivanje ! Inovacija podrazumeva i modifikaciju postojeeg proizvoda preduzea.

MENADMENT PREDUZEAPotrebno je razumeti sutinu i cilj menadmenta.MENADMENT PREDUZEA treba da povea vitalitete preduzea, tj.da omogui preivaljavanje i prosperitete preduzea, tj.rast sposobnosti stvaranja prinosa na bazi primenjenih inovacija.Profit je merodavan, prihod ne!Osnovni zadataka menadmenta je izbei preranu smrt preduzea!KONTRALABILNOST je sposobnost organizacije da predvidi odreene dogaaje u okruenju (prva varijabla vitaliteta preduzea). Rast kontralabilnosti je posledia rasta broja faktora koje preduzee kontrolie, dok je smanjenje posledica konkurencije).FLEKSIBILNOST je sposobnost organizacije da brzo i sa minimumom trokova izbegne pretnje i anse.CILJ MENADMENTA je ostvarenje eljenog stanja ili nivoa aktivnosti koje dovodi do zadovoljenja ciljeva interesnih grupa.Drucker- samo je jedna svrha poslovanja (kreiranje kupaca).Sva preduzea se nalaze u istom biznisu- rasplolau sa retkim, ogranienim resursima. Imaju dve vrste ciljeva: standardne i ultimativne, pri emu treba razlikovati cilj i proces ( to nisu sinonimi niti iste stvari).

2.VEBEMETOD ANALIZE JAZA

Metod analize jaza predstavlja tehniku strategijskog menadmenta. To je identifikovanje nivoa aspiracija i sadanjih mogunosti sa ciljem iznalaenja strategije za popunjavanje jaza, kako bi preduzee ostalo u trendu.Jaz je raskorak izmeu planiranih i ostvarenih ciljeva i planova. Stepen nastalog raskoraka ukazuje na kvalitet planske funkcije u preduzeu, stepen moi prognoziranja i realne procene internih mogunosti i njihovih usklaivanja sa novim trendovima ili sa promenama u okruenju.

INTEGRISANJE PLANSKOG I PREDVIENOGPredvianje je aktivnost iji je osnovni zadatak donoenje planskih PRETPOSTAVKI, koje se koriste radi donoenja planskih odluka. Zadatak predvianja jeste da se predvide neizvesnoti i rizik poslovanja.Planovi su ciljevi koje preduzee eli da ostvari u budunosti.Planiranje je aktivnost iji je zadatak utvrivanje CILJEVA i naina njihovog ostvarivanja, sagledavanje budeuih posledica sadanjih odluka. Planiranje i predvianje moraju biti povezani i integrisani, ali predvianje prethodi planiranju.

Podruja primene metode analize jaza:1. Analiza procesa u preduzeu2. Analiza kadrovske strukture3. Analiza proizvodnog programaKoraci u primeni metode analize jaza:1. Utvrditi mesto nastanka jaza ( neusklaeno podruje)2. Utvrditi veliinu i irinu jaza3. Identifikovati vreme koje treba uloiti4. Identifikovati aktivnosti koje treba realizovati5. Identifikovati nerentabilne poslove6. Uvesti nove poslove u poslovni portfolio

VRSTE JAZOVA1. PROIZVODNI: nastaje ukoliko naa ponuda nije prihvaena na tritu, to utie na eliminisanje preduzea. Predlae se strategija razvoja novih proizvoda ili strategija uvoenja nove proizvodne linije. 2. KONKURENTSKI: nastaje ne samo usled naih loih mogunosti u odnosu na aktuelnu konkurentku strukturu ve i zbog neprepoznavanja naih konkurentkih prednosti i njihove neiskorienosti. Strategije za prevazilaenje ovog jaza : strategija trine penetracije-irenja trita, strategija razvoja proizvoda i strategija irenja trita.3. STRATEGIJSKI: nastaje usled razlike izmeu onoga to preduzee treba da radi u odnosu na ono to stvarno radi4. JAZ ZNANJA: nastaje usled razlike onoga to preduzee treba da zna u odnosu na ono to stvarno zna5. UPOTREBNI JAZ: nastaje kao razlika izmeu ukupnog potroakog potencijala na tritu i tekueg obima potroaa nae ponude (naeg proizvoda). Uzroci ovog jaza mogu biti specifina svojstva naeg proizvoda i preferencije potroaa.6. TRINI JAZ: nastaje kao jaz na strani ponude i jaz na strani tranje. Jaz na strani tranje nastaje kada potrai nisu zadovoljni sa aktuelnom trinom ponudom i to je upotrebni jaz, dok je jaz na strani ponude proizvodni jaz.KORACI U PROCESU ANALIZE JAZA: Oceniti sadanju poziciju preduzea Kako e izgledati naa pozicija u budunosti ako nastavimo da se kreemo u istom smeru Kako promene ili okruenja mogu uticati na poslovanje preduzea u budunosti Gde elim da stignemo (definiemo misiju-kako emo stii , i viziju- gde elimo da stignemo) Definisanje ciljeva i prognoza jaza

PLANIRANJE MATERIJALNIH RESURSAPlaniranjem materijalnih resursa se bavi nabavna funkcija, plan nabavke treba da bude usklaen sa planom proizvodnje, ali i planom prodaje (da ne bi imali prevelike zalihe gotovih proizvoda).Faze procesa planiranja nabavke su: Prepoznavanje problema Sagledavanje optih potreba Analiza potrebnih inputa Analiza dobavljaa (istraivanje trita nabavke) Oglaavanje potrebe i poziv na ponudu Selekcija dobavljaa Zakljuivanje ugovora o nabavci Kontrola i revizija poslovanja ( ako smo nezadovoljni postojeim dobavljaima, treba ih promeniti)ZALIHE- transformacija inputa u outpute zahteva skladine kapacitete ( da bi se obezbedio kontinuitet snabdevanja potroaa). Kljuno pitanje adekvatnog upravljanja nivoom zaliha jeste kolike treba da budu zalihe.Vrste zaliha: Minimalne (sigurnosne)- koliina koja je stalno potrebna da bude na skladitu Maksimalne- koliina iznad koje ne treba nabavljati Optimalne- zalihe koje obezbeuju najnie trokove dranja zaliha Signalne- alju signale kada treba nabaviti novu koliinu materijala

NEIZVESNOST PROCESA SNABDEVANJA MATERIJALOMRazlozi neizvesnosti: Promene cena na tritu materijalnih resursa Nestaica pojedinih sirovina (supstituti) Inovacije i potrebe za korienjem novih materijala, sirovina...

JAZ (GAP) IZMEU POTREBNIH I RASPOLOIVIH RESURSAMARKETING MIOPIJA usko definisanje korporativne vizije i neistupanja iz tih okvira, to rezultira kratkovidou (struno- miopija). Konkretno kod plana materijalnih resursa, re kratkovidsto ukazuje da dolazi do neusklaenosti izmeu unapred planiranog obima proizvodnje na dui rok na planu materijalnih resursa koji je kratkorono orjentisan.Naini za prevazilaenje marketing miopije:Upotreba alternativnih materijalaFokus na nove dobavljae (ne treba se vezivati samo za jednog)Izvriti diverzifikaciju, tj.povezati se sa postojeiom i novim dobavljaima (integracija unazad) i povezati se sa kupcima (izvriti integraciju unapred).

DILEMA: PROIZVODITI ILI KUPOVATI ?U prilog PROIZVODNJE ide: Postojanje proizvodnog iskustva Postojanje neiskorienih kapaciteta (hale, oprema...) Efikasnija kontrola, sigurnost kontinuiranog snabdevanja, ouvanje tajne tehnolokog procesa konkretnog proizvoda Olakan transport (ako kupujemo od dobavljaa otean je)

U prilog KUPOVINE ide: Nemogunost obezbeenja prostora Neraspolaganje dovoljnom opremom niti potrebnim iskustvom Uticaj sezonskih oscilacija negativno utice na celokupan proces proizvodnje finalnog proizvoda Kupovinom dela od renomiranog proizvoaa poveava se kvalitet finalnog proizvoda Dobavljac delova moe biti potroa naeg krajnjeg proizvoda

3.VEBETEORIJA KRIVE ISKUSTVAZakonitost krive iskustva je koncept od 1966.godine, a pretea joj je kriva uenja. Definicija krive iskustva obuhvata kumuliranu proizvodnju (proizvodnju iz prethodnog perioda). Svaki put kada se udvostrui kumulirana proizvodanja smanjuju se trokovi po jedini proizvoda 20-30%. Ovo je planski koncept. Sama kriva moe imati razliite nagibe, to zavisi od: vrste proizvoda ( kod standardizovanih proizvoda lake je primeniti ovaj koncept) i od faza ivotnog ciklusa proizvoda (zavisi i od toga da li postoje podsticajni faktori ili ne). Kriva moe vriti fuknciju: trokovne krive (ukazuje na trokove) i cenovne krive (cene formiramo na bazi trokova).

IZAZIVAJUI (PODSTICAJNI) FAKTORI poveavaju efekte krive iskustva: Uenje, iskustvo Podela rada (specijalizacija) Standardizacija procesa (standardizovana proizvodnja) Racionalizacija (racionalnija proizvodanja, pomae da udvostruimo obim proizvodnje) Ekonomija veliine OGRANIAVAJUI FAKTORI KRIVE ISKUSTVA: Potekoe kod eliminisanja inflatornog efekta Zasienost efektima krive iskustva ( sve firme je mogu koristiti) Kompetitivne prednosti nestaju (ako svi koriste istu strategiju) Efekti iskustva nisu konstantni (iskustvo se verzuje za radnika, fluktuacije rue iskustvo) Efekat se menja u zavisnosti od potreba radne snageKoncept krive iskustva i strategije (generike strategije). Razradio ih je Porter. Razlikuju se tri vrste generikih strategija: 1. Strategija vostva u trokovima (na njoj se zasniva kriva iskustva)2. Strategija diferenciranja3. Strategija fokusiranjaPozitivni efekti krive iskustva: iskustvo--- udvostruena proizvodnja - smanjuju se trokovi - smanjuje se cena -- raste obim proizvodnje - poveava se trino uee--- > RASTE TRANJA! Sve dok efikasnost ne ide na utrb efektivnosti, ostvaruju se efekti krive iskustva! (primer: Fordov T model-crne boje)

KRITIKA KRIVE ISKUSTVAFormirana je na bazi ograniavajuih faktora:1. Faktor iskustva ima veliki znaaj kod jednostavnih proizvoda ( standardizovani proizvodi)2. Kod sloenih proizvoda gde se vri proizvodnja u manjim serijama efekat je umereniji (specijalizovni proizvodi)3. Vremensko kretanje cena ne pokazuje karakteristine tendencije4. Ne mogu je sve preduzea koristiti na ist nain ( grafiki prikaz)

PLANIRANJE KADROVAPlaniranje kadrova predstavlja kontinuiran proces predvianja potreba za kadrovima. Ovo je jedan od najznaajnijih planova jer kadrovska struktura omoguava rast i razvoj preduzea!SPECIFINOST UPRAVLJANJA KADROVIMA: Ljudski resurs je jedini misaoni resurs proizvodnje Uinak radnika se ne moe odvojiti od linosti radnika Nisu svi kadrovi isti ( stepen neizvesnosti- mora se upravljati kadrovima) Kadar ne zastareva ( kao maina) Zamena radnika mainamaRazlikuju se 2 naina upravljanja kadrovima: odozgo na dole i odozdo na gore.ELEMENTI KONCEPTUALNOG OKVIRA: Razvojna politika i strategija rasta preduzea Sadanja kvalifikaciona struktura i stepen iskorienosti raspoloivog radnog vremena Ocena produktivnosti postojeih kadrova Nedostajui kadrovi Uzeti u obzir kadrove koje preduzee stipendira ili su na dokolovavanjuAKTIVNOSTI UPRAVLJANJA LJUDSKIM RESURSIMA:1. Regrutacija i selekcija2. Dizajn delokruga rada3. Sistem plaanja4. Obuka i razvoj5. Organizacioni razvoj6. Informacione aktivnosti7. Odnosi sa sindikatom8. Pomo zaposlenimaOvaj plan je srednjoronog karaktera.VRSTE PLANOVA KADROVA:1. Plan potreba za kadrovima2. Plan dinamike zapoljavanja3. Plan obrazovanja kadrova4. Plan razvoja ( unapreenja).

4.VEBEKRIVA IVOTNOG CIKLUSA PROIZVODA

PROCES SELEKCIJE IDEJA I RAZVOJA PROIZVODASelekcija ideja se sprovodi radi: Konkurentske prednosti Uklapanja proizvoda sa potrebama potroaa Maksimiziranja kvaliteta Smanjenja vremena razvoja Poveanja efikasnosti

Da bi se poveala uspenost razvoja novog proizvoda, menaderi treba da primene sledee PRINCIPE:1. Postaviti ulazni fazni razvojni levak2. Postaviti unakrsne funkcionalne timove3. Koristiti zajedniki ininjering4. Ukljuiti kupce i dobavljaeULAZNI FAZNI RAZVOJNI LEVAK1. Iznalaenje ideja2. Istraivanje ideja (izvriti 3 analize: analizu trita, analizu tehnologije i konkurencije; studiju izvodljivosti. U okviru analize trita potrebno je istraiti trini potencijal i zahteve na tritum, zatim moguu ciljnu grupu, raspoloive kanale distribucije itd. Analiza konkurencije odnosi se na analizu postojee i budue konkurencije, a kod tehnike analize se analiziraju raspoloivi resursi, prihvatljivi trokovi, proizvodne mogunosti i nivo rizinih aktivnosti)3. Konkretizacija ideja ( treba rei koje su projektne aktivnosti i raspored njihovog sprovoenje- terminski plan; plan trokova; projektne zadatke; izraditi investiciono-tehniku dokumentaciju; definisati naine finansiranje. Pri tom, semeni kapital se koristi za ispitivanje ponuene ideje i tzv. Start up kapital, za njeno dalje testiranje i ulaganje u istraivako-razvojne aktivnosti bez ostvarenja profita).4. Realizacija ideje ( izrada portfolia, izrada glavnog projekta, revizija glavnog projekta).

POSTAVITI UNAKRSNE FUNKCIONALNE TIMOVEKarakteristike funkcionalnih timova:1. Razliite vetine ( marketing menaderi, prodajni menaderi, inenjeri...)2. Meusobna komunikacija i koordinacija3. Mora da bude voen (moraju postojati lideri).KORIENJE ZAJEDNIKOG ININJERINGA mora da postoji kao princip ( prethodno dizajniran proizvod je i suvie skup za proizvodnju, te zbog toga dolazi do potrebe redizajniranja i produavanja vremena razvoja novog proizvoda).

*grafiki prikaz nauiti iz knjige

UTICAJ TEHNOLOGIJE NA IVOTNI CIKLUSRazlikuju se tri vrste tehnologije:1. STABILNA ( za dati vremenski period sposobna je da proizvede takve proizvode koji zadovoljavaju date potrebe; u toku trajanja ivotnog ciklusa proizvoda ne dolazi do promene u tehnologiji).2. PLODNA (za zadovoljavanje potrebe moe proizvesti raznovorsne proizvode skoro istom tehnologijom, a faktor uspeha je u inovativnosti to se ogleda u menjaju proizvodnog asortimana. U ovom sluaju ivotni ciklus se skrauje, a u vreme promene proizvodnog asortimana mogu se pojaviti periodi gubitaka.3. TURBULENTNA ( pored promene proizvodnog asortimana dolazi i do promene bazne tehnologije, pri emu stare tehnologije i dalje egzistiraju. Takvi tipovi tehnoloke promene dalje skrauju ivotnih ciklus proizvoda, a takoe preti i opasnost opstanka preduzea).

5.VEBEMETOD SCENARIJA

Metod scenaria se pojavio sedamdesetih godina i primenjivao se da bi se generisale sve strategijske mogunosti koje stoje na raspolaganju preduzeu. To je hipotetiki niz dogaaja ( pretpostavke, predvianje).Identifikuju se mogue budunosti i budunosti prihvatljive za trite. Neophodno je znanje ( scenario se zasniva na organizacionom uenju, uenje na bazi greaka). Sastavlja se vie alternativnih reenja.CILJ: doneti strateke odluke u budunosti! Moramo imati strategiju vodilju.Piu se minimum dva scenarija i za svaki se utvruje strategija vodilja.

MEUZAVISNOST SCENARIJA, PLANIRANJA I KONTROLINGAScenario daje odgovor na dve vrste pitanja: 1. Kako se moe precizno doi do neke hipotetike situacije, korak po korak ?2. Koje alternative postoje za svakog uesnika na svakom koraku da sprei, preusmeri ili podri proces?Scenario= mogue budunosti!Preduzee utvruje svoju viziju i misiju, pri dejstvu internih i eksternih faktora. Iz toga proizilaze dugoroni ciljevi, a iz njih strateki planovi za tri i vie godina. Iz njih izvire: scenario A; B; C; ... ( u ovome se ogleda meuzavisnost scenarija, planiranja i kontrolinga).CILJEVI KORIENJA SCENARIO METODE:1. Da se razvoj okruenja ukljui u konceptualni okvir preduzea2. Identifikovanje kritinih faktora uspeha3. Uoiti nedostatke ili diskontinuitet u poslovanju4. Prevoenje promena iz okruenja u ekonomski izraz5. Obezbeenje osnova za analizu moguih ishoda u okruenju i moguih ishoda unutar preduzea6. Testiranje rezultata razliitih strategija preduzea u razliitim situacijamaOsnovni cilj je da minimiziramo nedostatke, a poveamo prednosti!

FAZE TOKA SCENARIO TEHNIKE Utvrivanje podruja koje treba ispitati Razgranienje podruja Pozitivne i negativne strane podruja Podrja uticaja ( deskriptori : projektcija i alternativna projekcija)

Sastavljanje scenarija : Scenario A; scenario B Provera konzistentnosti Ocenjivanje ansi i rizika Strategija vodilja.

3