Službeni glasnik BiH [godina 19, broj 38; 12.5.2015]

8/20/2019 Službeni glasnik BiH [godina 19, broj 38; 12.5.2015]

http://slidepdf.com/reader/full/sluzbeni-glasnik-bih-godina-19-broj-38-1252015 1/48

Godina XIXUtorak, 12. svibnja/maja 2015. godine

Broj/Број

38

Година XIXУторак, 12. маја 2015. годинe

ISSN 1512-7494 - hrvatski jezikISSN 1512-7508 - srpski jezikISSN 1512-7486 - bosanski jezik

USTAVNI SUDBOSNE I HERCEGOVINE

313Ustavni sud Bosne i Hercegovine je u plenarnom sazivu, u

predmetu broj U 14/12, rješavajući zahtjev Željka Komšića, uvrijeme podnošenja zahtjeva člana Predsjedništva Bosne iHercegovine, na temelju članka VI/3.(a) Ustava Bosne iHercegovine, članka 57. stavak (2) b), članka 59. st. (1), (2) i(3) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeniglasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14 - Prečišćeni tekst), usastavu:

Valerija Galić, predsjednicaTudor Pantiru, dopredsjednikMiodrag Simović, dopredsjednikSeada Palavrić, dopredsjednicaMato Tadić, sudacConstance Grewe, sutkinjaMirsad Ćeman, sudacMargarita Caca-Nikolovska, sutkinja

Zlatko M. Knežević, sudacna sjednici održanoj 26. ožujka 2015. godine donio

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUDjelomično se usvaja zahtjev Željka Komšića, u vrijeme

podnošenja zahtjeva člana Predsjedništva Bosne iHercegovine.

Utvr đuje se da članak 80. stavak 2. točka 4. (točka 1.stavak 2. Amandmana LXXXIII) i članak 83. stavak 4. (točka 5Amandmana XL dopunjen točkom 4 Amandmana LXXXIII)Ustava Republike Srpske, članak IV.B.1. članak 1. stavak 2.(dopunjen Amandmanom XLI) i članak IV.B. 1. članak 2. st. 1.i 2. (izmijenjen Amandmanom XLII) Ustava Federacije Bosne iHercegovine, te čl. 9.13, 9.14, 9.16. i 12.3. Izbornog zakonaBosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 23/01,7/02,9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05,

77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32 /10, 18/13 i 7/14)nisu sukladni članku II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članku1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Odbija se kao neutemeljen zahtjev Željka Komšića, u

vrijeme podnošenja zahtjeva člana Predsjedništva Bosne iHercegovine, za ocjenu ustavnosti čl. 9.15, 12.1. i 12.2.Izbornog zakona Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 23/01, 7/02,9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05,65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32 /10, 18/13 i7/14).

Utvr đuje se da su čl. 9.15, 12.1. i 12.2. Izbornog zakonaBosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 23/01,7/02,9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05,77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32 /10, 18/13 i 7/14)sukladni članku II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članku 1.Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i

Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i"Službenom glasniku Distrikta Br čko Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJE I. Uvod

1. Željko Komšić, u vrijeme podnošenja zahtjeva članPredsjedništva Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: podnositelj zahtjeva), podnio je 23. studenog 2012. godineUstavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:Ustavni sud) zahtjev za ocjenu ustavnosti odredaba:

- č lanka 80. stavak 2. toč ka 4. (toč ka 1. stavak 2. Amandmana LXXXIII) i č lanka 83. stavak 4. Ustava RepublikeSrpske (toč ka 5 Amandmana XL dopunjena je toč kom 4 Amandmana LXXXIII),

- č lanka IV.B.1. č lanak 1. stavak 2. (dopunjen Amandmanom XLI) i č lanka IV.B. 1. č lanak 2. st. 1. i 2.



Broj 38 - Stranica 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 12. 5. 2015.

(izmijenjen Amandmanom XLII) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, te

- č l. 9.13, 9.14, 9.15, 9.16, 12.1, 12.2. i 12.3. Izbornog zakona Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 23/01,7/02,9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05,

77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32 /10, 18/13 i 7/14 -u daljnjem tekstu: Izborni zakon).

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Na temelju članka 22. stavak 1. Pravila Ustavnog suda("Službeni glasnik BiH" br. 60/05, 64/08 i 51/09, koja su važilau vrijeme poduzimanja navedenih radnji) od Parlamentarneskupštine BiH, Zastupničkog doma i Doma naroda, Narodneskupštine Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Narodnaskupština), Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine,Zastupničkog doma i Doma naroda, zatraženo je 14. siječnja2013. godine i 6. prosinca 2012. godine da dostave odgovor nazahtjev.

3. Na temelju članka 15. stavak 3. Pravila Ustavnog suda,od Ureda visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu (udaljnjem tekstu: Ured visokog predstavnika) zatraženo je 21.veljače 2013. godine da dostavi stručno pisano mišljenje u svezis predmetnim zahtjevom.

4. Ustavnopravno povjerenstvo Zastupničkog domaParlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine (u daljnjemtekstu: Ustavnopravno povjerenstvo) i Narodna skupština su 14.veljače 2013. godine i 21. prosinca 2012. godine dostaviliodgovor na zahtjev.

5. Parlament Federacije Bosne i Hercegovine nijedostavio odgovor na zahtjev.

6. Ured visokog predstavnika je 16. travnja 2013. godinedostavio mišljenje u svezi s predmetnim zahtjevom.

7. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na zahtjev su 10. svibnja 2013. godine dostavljeni podnositelju zahtjeva.

8. Na Plenarnoj sjednici održanoj 5. srpnja 2013. godine

Ustavni sud je odlučio da održi javnu raspravu u ovom predmetu. Javna rasprava je održana 29. studenog 2013. godine.

III. Zahtjev a) Navodi iz zahtjeva

9. Podnositelj zahtjeva smatra da osporene odredbe ustavaentiteta i Izbornog zakona nisu sukladne članku 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju; članku II/4. Ustava BiH usvezi s Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblikarasne diskriminacije i njezinim člankom 5, kao iMeđunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima injegovim čl. 2, 25. i 26; te članku 14. u svezi s člankom 3.Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

10. Podnositelj zahtjeva je istaknuo kako Ustav Bosne iHercegovine razlikuje "konstitutivne narode" (osobe koje se

izjašnjavaju kao Bošnjaci, Hrvati i Srbi) i "ostale" (pripadnicietničkih manjina koji se ne izjašnjavaju kao pripadnici bilo kojegrupe zbog mješovitih brakova, mješovitih brakova roditelja ilizbog drugih razloga). Međutim, samo osobe koje seizjašnjavaju kao pripadnici nekog od "konstitutivnih naroda"mogle su se kandidirati za predsjednika, odnosnodopredsjednike Republike Srpske (u daljnjem tekstu: RS) iFederacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: FBiH).

11. Podnositelj zahtjeva smatra kako osporene ustavneodredbe entiteta prema kojima predsjednici i dopredsjednicimoraju biti iz reda konstitutivnih naroda (izričite odredbe kadase promatraju u svjetlu Izbornog zakona), predstavljaju kršenjeUstava Bosne i Hercegovine i Europske konvencije o zaštitiljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europskakonvencija) u odnosu na pripadnike "ostalih". Osim toga, podnositelj zahtjeva smatra da su osporene odredbe oprečne

odluci Europskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić i Finci (vidi Europski sud, Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, aplikacije br. 27996/06 i 34836/06, presuda od22. prosinca 2009. godine), budući da onemogućavaju da"ostali" ravnopravno participiraju u vršenju ovih javnih

funkcija. S tim u svezi, podnositelj zahtjeva je ukazao da jedržava Bosna i Hercegovina u postupku priprema da postanečlanica Vijeća Europe 2002. godine, kao i pri potpisivanjuSporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Europskoj uniji 2008.godine, preuzela obvezu da preispita izbornu legislativu usvjetlu normi Vijeća Europe i izvrši izmjene tamo gdje je to potrebno (vidjeti Mišljenje 234, 2002), Parlamentarna skupštinaVijeća Europe, od 22. siječnja 2002. godine, točka 15 (iv) (b),odnosno da "izmijeni izborne legislative u pogledu brojačlanova Predsjedništva BiH i broja delegata u Domu narodakako bi se osigurala puna usklađenost s Europskomkonvencijom i post prijemnim obvezama prema Vijeću Europe"(vidjeti Aneks, Odluka Vijeća 2008/211/EZ od 18. veljače2008. godine, o principima, prioritetima i uvjetima sadržanim uEuropskom partnerstvu s BiH i ukidanju Odluke 2006/55/EZ,

"Službene novine Unije" L80/21 (2008).12. Podnositelj zahtjeva je ukazao da je središnji ciljOpćeg okvirnog sporazuma za mir, kao i Ustava Bosne iHercegovine, zabrana diskriminacije. S tim u svezi se pozvaona članak II/4. Ustava Bosne i Hercegovine kojim se svimosobama garantira uživanje bez diskriminacije prava i slobodaiz članka II. kao i iz 15 međunarodnih instrumenata pobrojanihu Aneksu I Ustava Bosne i Hercegovine koji također čine dioUstava Bosne i Hercegovine. Podnositelj zahtjeva smatra daove ustavne odredbe imaju prioritet u odnosu na pravo države ientiteta, a što uključuje sve zakone, ali i ustave entiteta.

13. Podnositelj zahtjeva smatra kako se postojanjerazličitoga tretmana i analogne situacije u osporenimodredbama ustava entiteta i Izbornog zakona ogleda u činjenicida je svakoj osobi garantirano da se može kandidirati na

izborima bez diskriminacije, ali da se, sukladno osporenimodredbama ustava entiteta i Izbornog zakona, na listamakandidata za predsjednika i dopredsjednika ne mogu pojavitiosobe koje ne pripadaju konstitutivnim narodima, odnosnotakvim osobama je onemogućeno kandidirati se na bilo koju odnavedenih funkcija.

14. Podnositelj zahtjeva je dalje naveo kako ovakvarješenja nemaju objektivno i razumno opravdanje. Ne može se prihvatiti argumentacija kako su ovakva rješenja prihvatljiva sobzirom na specifičnosti BiH i njezin etnički sastav, jer jezanemareno postojanje građana koji ne pripadaju niti jednomod "konstitutivnih" naroda. Ovakvo stanje je u multietničkomdruštvu s visokim stupnjem normativne zaštite ljudskih pravanespojivo s ustavnim principima iz članka II. Ustava Bosne iHercegovine, Europskom konvencijom, Aneksom I na UstavBosne i Hercegovine i presudom u predmetu Sejdić i Finci. Stim u svezi, podnositelj zahtjeva je i opširno citirao stavoveEuropskog suda zauzete u predmetu Sejdić i Finci, izmeđuostalog: "U predmetnom slučaju, imajući u vidu aktivnosudjelovanje aplikanata u javnom životu, bilo je potpunoopravdano da su aplikanti razmišljali o kandidiranju za Domnaroda i Predsjedništvo. Stoga aplikanti mogu tvrditi da sužrtve navodne diskriminacije. Činjenica da predmetni slučaj povlači pitanje kompatibilnosti domaćeg ustava s Konvencijom je u tom smislu irelevantna (vidjeti, analogijom, Rekveny protiv Mađ arske (GC), br. 25390/94, ECHR 1999-III). I poredčinjenice da su državljani Bosne i Hercegovine, aplikantima suuskraćena sva prava da se kandidiraju na izborima za Domnaroda i Predsjedništvo temeljem njihovog rasnog/etničkog porijekla (diskriminaciju po etničkom osnovu Sud je smatrao



Utorak, 12. 5. 2015. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 38 - Stranica 3

jednim oblikom rasne diskriminacije u Timishev protiv Rusije, br. 55762/00 i 55974/00, točka 56, ECHR 2005-XII)".

15. Podnositelj zahtjeva smatra kako se osporenimodredbama ustava entiteta i Izbornog zakona suštinskiuspostavlja situacija koja je identična onoj koja je razmatrana u

predmetu Sejdić i Finci i koja postoji na razini BiH. Naime, i u jednom i u drugom slučaju se radi o ostvarivanju pasivnog biračkog prava u odnosu na organe izvršne vlasti, a to je pravouskraćeno svima koji se ne izjašnjavaju kao pripadnici jednogod konstitutivnih naroda. Zbog toga se, po njegovomemišljenju, obrazloženje presude Sejdić i Finci može primijenitii u konkretnoj situaciji, jer su praktični učinci identični zaosobe koje ne pripadaju konstitutivnim narodima. Ovakvim postupanjem, po mišljenju podnositelja zahtjeva, BiH i obanjezina entiteta vrše diskriminaciju svojih građana koji imaju pravo biti birani sukladno članku 3. Protokola broj 1 uzEuropsku konvenciju, što je u opreci s člankom 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju, člankom II/4. Ustava Bosne iHercegovine u svezi s Međunarodnom konvencijom o ukidanjusvih oblika rasne diskriminacije i njezinim člankom 5, kao i s

Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima injegovim čl. 2, 25. i 26. i članku 14. Europske konvencije usvezi s člankom 3. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

b) Odgovori na zahtjev b) 1. Narodna skupština

16. Narodna skupština je ukazala da se u konkretnomslučaju ne radi o ocjeni ustavnosti članaka Ustava RS-a iIzbornog zakona, već o ocjeni usklađenosti tih članaka sčlankom 3. Protokola broj 1, člankom 14. Europske konvencijei člankom 1. Protokola broj 12 tako da će odgovoriti na zahtjevglede primjenjivosti i dopustivosti navedenih članaka Europskekonvencije i njezinih protokola.

17. Narodna skupština je istaknula kako se članak 3.Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju može primijenitisamo u predmetima koji se tiču izbora zakonodavnih tijela, a

pozicije predsjednika i dopredsjednika RS-a niti po svojojfunkciji, niti po ovlastima ne spadaju u krug zakonodavnihtijela. Imajući u vidu da članak 14. Europske konvencije nijesamostalan već se može primijeniti samo u svezi s uživanjem prava i sloboda koje osigurava Europska konvencija, ukonkretnom slučaju nije primjenjiv niti članak 14.

18. Potom, Narodna skupština je navela da je ovaj zahtjevnedopustiv, jer je pitanje nacionalne opredijeljenosti pojedincakao uvjet za kandidiranje na javne funkcije, a to se upravo pokreće ovim zahtjevom, predmet razmatranja u još pet predmeta pred Europskim sudom. Osim toga, presuda u predmetu Sejdić i Finci nije implementirana ni tri godine nakondonošenja i nije izvjesno kada i na koji način će biti provedena.Zbog navedenih okolnosti, Narodna skupština smatra kako biupuštanje Ustavnog suda u meritum zahtjeva predstavljalo

prejudiciranje načina provođenja presude Sejdić i Finci. Narodna skupština je istaknula kako su osporene odredbeustava entiteta i Izbornog zakona sukladne Ustavu BiH koji je još na snazi, tako da bi se, u slučaju da se zahtjevu udovolji,otvorilo pitanje usklađenosti ustava entiteta s Ustavom BiH,čime bi pravni sustav BiH, kao i njezino državnopravnouređenje, u cijelosti bili dovedeni u pitanje. Zbog svihnavedenih razloga Narodna skupština je istaknula kako jezahtjev nedopustiv kao preuranjen.

19. U prilog nedopustivosti zahtjeva, Narodna skupština jeistaknula da je Ustavni sud u predmetu broj AP 2678/06 (vidiUstavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2678/06od 29. rujna 2006. godine, dostupna na web-stranici Ustavnogsuda www.ustavnisud.ba) već odlučivao o pitanju nacionalnostikao uvjetu za kandidiranje na javnu funkciju, pa bi upuštanjem

u meritum ovog zahtjeva Ustavni sud postupao oprečno pravnom principu da ponovno odlučuje o istoj stvari. Ukazano je kako bi ovo moglo rezultirati revidiranjem zauzetih stavova i postupanje oprečno praksi Ustavnog suda. Osim toga, Narodnaskupština je ukazala da su osporene odredbe Ustava RS-a

rezultat implementacije Treće djelomične odluke Ustavnogsuda broj U 5/98 (u daljnjem tekstu: Odluka o konstitutivnosti), pa bi se upuštanjem u njihovu ocjenu, kako to traži podnositeljzahtjeva, Ustavni sud upustio u preispitivanje navedene odluke.Pored toga, Narodna skupština je ukazala i da su osporenaustavna rješenja nametnuta odlukom Visokog predstavnika, pakako podnositelj zahtjeva inzistira na ocjeni osporenih odredbiu svezi s međunarodnim dokumentima, Ustavni sud bi seupustio u ocjenu usuglašenosti odluka Visokog predstavnika smeđunarodnim dokumentima.

20. Dalje, Narodna skupština je navela da je, ukoliko seUstavni sud i pored prigovora o nedopustivosti ipak upusti uodlučivanje o meritumu zahtjeva, primjereno dati odgovorsamo u odnosu na članak 1. Protokola broj 12, te s tim u svezina članak II/4. Ustava Bosne i Hercegovine. Osporene ustavne i

zakonske odredbe izravna su posljedica provođenja Odluke okonstitutivnosti, te amandmana koje je nametnuo Visoki predstavnik. Prije Odluke o konstitutivnosti odredbe UstavaRS-a nisu sadržavale nacionalnu odrednicu, međutim takvostanje je Odlukom o konstitutivnosti ocijenjeno kao"sistematična, dugotrajna, namjerna diskriminacijska praksa javnih organa RS-a". Sukladno toj odluci, a po odluci Visokog predstavnika, došlo je do amandmana na Ustav RS-a kojima jenavođenje pripadnosti jednome od konstitutivnih naroda postaouvjet za kandidiranje na jednu od ovih funkcija. OdredbeUstava RS-a prije amandmana nisu imale nikakvodiskriminacijsko obilježje i zamijenjene su osporenimodredbama koje je neizravno uveo Ustavni sud, a koje podnositelj zahtjeva smatra diskriminacijskim. Ovim sezahtjevom kreira apsurdna situacija, posebice kada se ima u

vidu kako ove odredbe treba ponovno razmatrati Ustavni sud.21. Narodna skupština je dalje podsjetila na stavEuropskog suda da je u razdoblju političkih poremećaja javnimvlastima potrebno određeno vrijeme za preispitivanje mjera potrebnih za očuvanje postignute stabilnosti i procjenu potrebavlastitoga društva (vidi Europski sud, Ždanoka protiv Latvie (GC), no.58278/00, 131, ECHR 2006-IV), te da je stvar državečlanice da odredi pravac svoga demokratskog razvoja, pri čemumoraju biti uvažavane razlike u historijskome razvoju,kulturološke razlike i razlike u političkoj misli (vidi Europskisud , Hirst v. the United Kingdom (no.2) 74025/01, 61, EHCR2005-IX). Narodna skupština je ukazala i na stav Ustavnogsuda da različito postupanje ne znači a priori diskriminaciju,već se o postojanju diskriminacije može govoriti samo u slučajukada za različito postupanje ne postoji objektivno i razumnoopravdanje. S tim u svezi je ukazano da je u Odluci odopustivosti i meritumu broj AP 2678/06 analiziranaopravdanost ustavnih ograničenja prema kojima se apelant zbogsvoje nacionalnosti nije mogao kandidirati za članaPredsjedništva, te da je Ustavni sud zaključio kako je takvoograničenje razumno, opravdano i proporcionalno, odnosno da je ograničenje proporcionalno cilju šire društvene zajednice usmislu očuvanja uspostavljenog mira i nastavka dijaloga.

22. Narodna skupština je navela kako nema osnova zazauzimanje drugačijeg stava i u konkretnom slučaju, utoliko prije što su sva navodna ograničenja rezultat Odluke okonstitutivnosti i Odluke Visokog predstavnika o izmjenama idopunama Ustava RS-a od 25. travnja 2002. godine, a nearbitrarnosti domaćih organa. Osim toga, nacionalne manjine suzastupljene u radu organa zakonodavne vlasti (broj njihovih predstavnika premašuje njihov postotak u brojnosti populacije),




te u okviru tih organa, kao zakonodavnih, mogu utjecati naizmjene propisa koje podnositelj zahtjeva osporava, što i jestesuština i cilj demokratskog procesa odlučivanja. S tim u svezi jeukazano i na stav Europskog suda da država ima pravo primjenjivati mjere kojima osigurava stabilnost poretka u

zemlji čak i kad one predstavljaju ograničenje ili potpunoisključenje učešća u vršenju javnih poslova za određenukategoriju definiranu po nacionalnoj pripadnosti (vidi Europskisud, Sadak i Yumak protiv Turske predmet br. 10226/03 od 8.srpnja 2008. godine).

23. Narodna skupština je predložila da Ustavni sud doneseodluku kojom usvaja prethodne prigovore, te da članak 3.Protokola br. 1 u svezi s člankom 14. Europske konvencije proglasi neprimjenjivim, a da ostatak predmetnoga zahtjeva proglasi nedopustivim. Ukoliko se Ustavni sud odluči upustiti umeritum, Narodna skupština je predložila da se zahtjev odbije,tj. da se utvrdi kako ne postoji diskriminacija u odnosu naodredbe Ustava RS-a i Izbornog zakona.

b) 2. Ustavnopravno povjerenstvo

24. Ustavnopravno povjerenstvo je navelo kako je nakonrasprave s četiri glasa "za", tri glasa "protiv" i bez glasova"suzdržan" podržala zahtjev.

c) Mišljenje dato u svojstvu amicus curiae

25. U Mišljenju je ukazano kako je pojedine odredbe koje podnositelj zahtjeva osporava donio Visoki predstavnik i da ih potom nikada nisu usvojila relevantna zakonodavna tijela, alida se, slijedom prakse Ustavnog suda u Odluci broj 9/00 od 3.studenog 2000. godine, Visoki predstavnik ne protivi načinu nakoji je Ustavni sud ocijenio amandmane na entitetske ustave.

26. Dalje, ukazano je na kronologiju događaja i postupakimplementacije Odluke Ustavnog suda broj U 5/98, te naSporazum o različitim elementima neophodnim za provedbuTreće djelomične odluke broj U 5/98 od 27. ožujka 2002.godine. Navedeni Sporazum je sadržavao i odredbu o

distribuciji funkcija predsjednika i dopredsjednika entitetaizmeđu konstitutivnih naroda: Predsjednik entiteta ima dva potpredsjednika iz različ itih konstitutivnih naroda. Oni sebiraju u skladu s ustavima entiteta. Naglasak je više bio naosiguranju pravične distribucije ovih funkcija izmeđukonstitutivnih naroda s ciljem postizanja održivih rješenja glede podjele vlasti, a ne glede osiguranja sustava koji će svimkandidatima dati podjednake šanse bez obzira na njihovoetničko podrijetlo. Navedena je odredba smatrana zabranom predstavnicima konstitutivnih naroda da obnašaju više od jedneod ove tri funkcije, a ne zabranom i predstavnicima "ostalih" daobnašaju bilo koju od ovih funkcija. Međutim, ukazano je i dastriktno tumačenje citirane odredbe iz Sporazuma ne ostavlja prostor za zaključak kako predstavnici "ostalih" mogu obnašatiove funkcije.

27. Potom, u Mišljenju je ukazano kako je različito postupanje prema osobama koje pripadaju skupini "ostalih" uodnosu na osobe koje pripadaju konstitutivnim narodimaevidentno u pravnim odredbama koje se osporavaju. Stoga se uspecifičnim, te prilično iznimnim uvjetima koji prevladavaju uBiH, ne samo u vrijeme donošenja amandmana, nego što jenajbitnije u sadašnjosti, postavlja pitanje može li takvo različito postupanje biti opravdano. Distribucija mjesta u "entitetskim predsjedništvima" je među konstitutivnim narodima bilasredišnji element provedbe Odluke Ustavnog suda broj 5/98,kojom je od entiteta zahtijevano da izmijene i dopune svojeustave kako bi osigurali punu ravnopravnost konstitutivnihnaroda. Također, ovaj sporazum o podjeli vlasti je bio isredišnje mjesto Općeg okvirnog sporazuma za mir kojim jeomogućen mir u Bosni i Hercegovini. S tim u svezi, ukazano jeda je Venecijansko povjerenstvo u svome mišljenju o ustavnoj

situaciji u Bosni i Hercegovini i ovlastima Visokog predstavnika navelo: (...) U takvom kontekstu teško je negiratilegitimnost normi koje mogu biti problematič ne iz uglanediskriminacije, ali neophodne za postizanje mira i stabilnostii izbjegavanje daljnjeg gubitka ljudskih života. Uključ ivanje

takvih pravila u tekst Ustava u to vrijeme, shodno tome, ne zaslužuje kritiku, mada je opreč no osnovnom duhu Ustava kojiima za cilj da spriječ i diskriminaciju. (...) Međutim, ukazano jei da je Venecijansko povjerenstvo istaknulo i sljedeće: (...) Ovo se opravdanje mora, pak, razmotriti u svjetlu razvoja u BiH od stupanja ustava na snagu. BiH je postala č lanica Vijeća Europei zemlja se, shodno tome, mora promatrati u skladu sa parametrima zajednič kih europskih standarda. Sad jeratificirala Europsku konvenciju o ljudskim pravima i njen Protokol broj 12 kako je ranije reč eno, situacija u BiH serazvija u pozitivnom smislu, ali i dalje postoje okolnosti kojetraže politič ki sustav koji nije jednostavan odraz vladavinevećine, već koji garantira raspodjelu vlasti i položaja međ uetnič kim grupama. Stoga je legitimno pokušati uoblič iti izborna pravila koja će osigurati odgovarajuću zastupljenost različ itih

grupa. (...) 28. Dalje, u Mišljenju je ukazano da se kod donošenjaamandmana pošlo od pretpostavki da se određeno uplitanje u pravo da se bude kandidat na izborima moglo smatratiopravdanim u svjetlu polja slobodne procjene dodijeljenogdržavama. U tom je smislu ukazano na stavove Europskog suda prema kojima je državama ostavljeno posebno široko poljeslobodne procjene u razmatranju područ ja izbornogzakonodavstva (vidi Europski sud, Mathieu-Mohin i Clerfazat protiv Belgije od 2. ožujka 1987. godine i Melnychenko protivUkrajine od 19. listopada 2004. godine). Cilj koji se nastojaoostvariti, konkretno provedba jedne odluke Ustavnog sudakojom se uvažava "ustavni princip kolektivne jednakostikonstitutivnih naroda koji proizlazi iz označavanja Bošnjaka,Hrvata i Srba kao konstitutivnih naroda", koji "zabranjuje bilo

kakve posebne privilegije za jedan ili dva od tih naroda, svakudominaciju u strukturama vlasti i svaku etničku homogenizaciju putem segregacije zasnovane na teritorijalnom razdvajanju"(Ustavni sud, Odluka 5/98), govori u prilog takvome zaključku.

29. Potom je ukazano kako Ured visokog predstavnika nenamjerava utvr đivati je li takvo uplitanje opravdano i u 2013.godini, niti je na njemu da to uradi. S tim u svezi je ukazano nastav Ustavnog suda u Odluci broj U 9/09 da je Ustavni sud tajkoji odlučuje o tome postoji li objektivno i razumno opravdanjeu svakom pojedinačnom predmetu u smislu članka II/4. UstavaBosne i Hercegovine. Najzad, ukazano je i da se pravno stanjeglede pitanja iznesenog pred Ustavni sud promijenilo osobito usvjetlu stupanja na snagu Protokola broj 12, kojim se proširujedjelokrug zaštite na "sva prava određena zakonom", a čime seuvodi opća zabrana diskriminacije.

IV. Javna rasprava 30. Ustavni sud je, sukladno članku 46. Pravila Ustavnogsuda, na Plenarnoj sjednici održanoj 5. srpnja 2013. godine,odlučio održati javnu raspravu na kojoj će se raspravljati oovome zahtjevu. Ustavni sud je, sukladno članku 47. stavak 3.Pravila Ustavnog suda, na Plenarnoj sjednici održanoj 27. rujna2013. godine odlučio na javnu raspravu pozvati podnositeljazahtjeva, predstavnike: Parlamentarne skupštine BiH, Narodneskupštine, Vijeća naroda Republike Srpske (u daljnjem tekstu:Vijeće naroda), Parlamenta FBiH, Ureda visokog predstavnika,Helsinškog komiteta za ljudska prava u BiH, te Pravnogfakulteta Univerziteta u Sarajevu, Pravnog fakulteta Sveučilištau Mostaru, Pravnog fakulteta Univerziteta "Džemal Bijedić" uMostaru i Pravnog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. Ustavnisud je 29. studenog 2013. godine održao javnu raspravi kojoj su




prisustvovali: predstavnici Narodne skupštine (članovi odboraza ustavna pitanja), predstavnik Vijeća naroda (uposlenikSlužbe za pravna pitanja) predstavnici Kluba iz reda bošnjačkog naroda u Vijeću naroda, predstavnik Helsinškogkomiteta za ljudska prava u BiH, te predstavnici Pravnog

fakulteta u Sarajevu i Pravnog fakulteta Sveučilišta u Mostaru.31. Predstavnici Narodne skupštine su iznijeli argumenteuglavnom u okviru odgovora na zahtjev. Predstavnik Vijećanaroda je istaknuo prigovore koji su se odnosili na primjenjivost članka 3. Protokola broj 1, te na preuranjenostzahtjeva s obzirom da nije implementirana odluka Europskogsuda u predmetu Sejdić i Finci. Prema stavu Vijeća naroda,upuštanjem u meritum zahtjeva Ustavni sud bi preispitivaoOdluku U 5/98, odnosno upustio bi se u preispitivanje odlukeVisokog predstavnika, čime bi se upustio u ocjenu usklađenostiodluke Visokog predstavnika s relevantnim odredbamaEuropske konvencije i njezinih protokola.

32. Predstavnici Kluba iz reda bošnjačkog naroda uVijeću naroda analizirali su odredbe Ustava Bosne iHercegovine i osporene odredbe entitetskih ustava, te istaknuli

da su restriktivne, jer dopuštaju samo pripadnicimakonstitutivnih naroda da se kandidiraju za navedene pozicije.Zaključili su da je zahtjev utemeljen i da osporene odredbetreba proglasiti neustavnim.

33. Predstavnik Helsinškog komiteta je podržao ovajzahtjev ističući da je on u službi izgradnje principa jednakopravnosti svih u BiH, te izrazio očekivanja da će iUstavni sud pri odlučivanju o ovome zahtjevu biti na "liniji"uvođenja ovoga principa.

34. Predstavnica Pravnog fakulteta Univerziteta uSarajevu je istaknula kako je ovim zahtjevom suštinski pokrenuto isto pitanje kao i u predmetu Europskog suda Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, pa da su, prema tome,osporene odredbe u oprečnosti s Europskom konvencijom imeđunarodnim dokumentima koji se primjenjuju u BiH.

IV. Relevantni propisi 35. Ustav Republike Srpske ("Službeni glasnik

Republike Srpske" br. 21/92 - prečišćeni tekst, 28/94, 8/96,13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02 ispravka, 30/02ispravka, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03, 115/05, 117/05 i 48/11) urelevantnom dijelu glasi:

Članak 80. stavak 2. točka 4. Predsjednik ima dva potpredsjednika iz različ itih

konstitutivnih naroda. (toč ka 1 stavak 2 Amandmana LXXXIII).

Članak 83. stavak 4. Predsjednik Republike i potpredsjednici Republike

direktno se biraju s liste kandidata za predsjednika RepublikeSrpske, tako što je za predsjednika izabran kandidat koji ostvari

najveći broj glasova, a za potpredsjednike su izabranikandidati iz druga dva konstitutivna naroda koji imaju najvećibroj glasova iza izabranog predsjednika Republike.

(toč ka 5 Amandmana XL dopunjena je toč kom 4 Amandmana LXXXIII)

36. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine ("Službenenovine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 1/94, 13/97, 16/02,22/02, 52/02, 60/02, ispravka, 18/03, 63/03, 9/04, 20/04, 33/04,71/05, 72/05, 32/07 i 88/08) u relevantnom dijelu glasi:

Članak IV.B.1. članak 1. stavak 2.(2) Predsjednik Federacije ima dva potpredsjednika iz

različ itih konstitutivnih naroda. Oni se biraju u skladu sa ovimUstavom.

(dopunjen Amandmanom XLI)

Članak IV.B.1. članak 2. st. 1. i 2.(1) Pri izboru predsjednika i dva potpredsjednika

Federacije BiH najmanje trećina delegata iz klubovabošnjač kih, hrvatskih ili srpskih delegata u Domu naroda možekandidirati predsjednika i dva potpredsjednika Federacije BiH.

(2) Izbor za predsjednika i dva potpredsjednika Federacije BiH zahtijeva prihvaćanje zajednič ke liste trikandidata za predsjednika i potpredsjednike Federacije,većinom glasova u Zastupnič kom domu, a zatim i većinom glasova u Domu naroda, uključ ujući većinu kluba svakogkonstitutivnog naroda.

(izmijenjen Amandmanom XLII) 37. Izborni zakon BiH ("Službeni glasnik BiH" br.

23/01, 7/02,9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05,65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32 /10, 18/13 i7/14) u relevantnom dijelu glasi:

POGLAVLJE 9A PREDSJEDNIK I POTPREDSJEDNIK FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE

Č lanak 9.13

Pri izboru predsjednika i dopredsjednika Federacije BiH,najmanje jedna trećina izaslanika klubova zastupnikakonstitutivnih naroda u Domu naroda Parlamenta Federacije predlaže kandidate za mjesta predsjednika i dopredsjednika Federacije.

Č lanak 9.14 (1) Iz reda kandidata iz č lanka 9.13 ovog zakona

formiraju se zajednič ke liste kandidata za mjesta predsjednika idopredsjednika Federacije BiH.

(2) Zastupnič ki dom Parlamenta Federacije BiH glasuje o jednoj ili vi{e zajednič kih listi koju sač injavaju tri kandidatauključ ujući po jednog kandidata iz svakog konstitutivnognaroda. Lista koja dobije većinu glasova u Zastupnič kom domu Parlamenta Federacije BiH bit će izabrana ukoliko dobijevećinu glasova u Domu naroda, uključ ujući i većinu glasova

klubova zastupnika svakog konstitutivnog naroda. Č lanak 9.15

U sluč aju da zajednič ka lista prezentirana od strane Zastupnič kog doma ne dobije potrebnu većinu u Domu naroda,ova procedura će se ponoviti. Ukoliko, u ponovljenoj proceduri, zajednič ka lista koja dobije većinu glasova u Zastupnič kom domu bude ponovno odbijena u Domu naroda, ta zajednič ka lista smatrat će se izabranom.

Č lanak 9.16 Izaslanici u Domu naroda Parlamenta Federacije Bosne i

Hercegovine iz reda ostalih mogu sudjelovati u izborukandidata za predsjednika i dopredsjednika. Međ utim, ovom prilikom se neće formirati bilo kakav klub zastupnika ostalih injihov se glas neće rač unati pri rač unanju određ ene većine u

klubovima zastupnika konstitutivnih naroda. POGLAVLJE 12 PREDSJEDNIK I DOPREDSJEDNICI REPUBLIKE

SRPSKE

Č lanak 12.1. Predsjednika i dva (2) dopredsjednika Republike Srpske,

koji se neposredno biraju s teritorija Republike Srpske, birajubirač i registrirani da glasuju u Republici Srpskoj.

Č lanak 12.2 Birač registriran da glasuje za predsjednika Republike

Srpske može glasovati samo za jednog kandidata.

Č lanak 12.3. Bira se kandidat iz reda svakog konstitutivnog naroda koji

dobije najveći broj glasova. Izmeđ u ta tri (3) kandidata, po jedan iz svakog konstitutivnog naroda, za predsjednika se bira




kandidat koji dobije najveći broj glasova, a dva kandidata koji se po broju osvojenih glasova nalaze na drugom i trećemmjestu biraju se za dopredsjedatelje.

V. Dopustivost

38. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva Ustavni sud je pošao od odredaba članka VI/3.(a) Ustava Bosne iHercegovine.

Članak VI/3.(a) Ustava Bosne i Hercegovine glasi:Ustavni sud ima isključ ivu nadležnost odluč ivanja o svim

sporovima koji proisteknu iz ovog Ustava izmeđ u entiteta, iliizmeđ u Bosne i Hercegovine i jednog ili oba entiteta, ili izmeđ uinstitucija Bosne i Hercegovine, uključ ujući, ali neogranič avajući se na to:

Je li odluka nekog entiteta da uspostavi posebne paralelneodnose sa susjednom državom sukladna ovom Ustavu,uključ ujući i odredbe koje se tič u suvereniteta i teritorijalnogintegriteta Bosne i Hercegovine.

Je li neka odredba ustava ili zakona jednog entiteta sukladna ovom Ustavu.

Spor može pokrenuti č lan Predsjedništva, predsjedavajućiVijeća ministara, predsjedavajući ili dopredsjedavajući jednogod domova Parlamentarne skupštine; jedna č etvrtinač lanova/delegata jednog od domova Parlamentarne skupštine,ili jedna č etvrtina jednog od domova zakonodavnog tijela jednog entiteta.

39. U konkretnom slučaju zahtjev je podnio ŽeljkoKomšić, član Predsjedništva Bosne i Hercegovine. Imajući uvidu odredbe članka VI/3.(a) Ustava Bosne i Hercegovine ičlanka 19. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da jezahtjev dopustiv zato što ga je podnio ovlašteni subjekt, a da ne postoji nijedan razlog za nedopustivost zahtjeva iz članka 19.Pravila Ustavnog suda.

VI. Meritum

40. Podnositelj zahtjeva smatra kako osporene odredbe

ustava entiteta i Izbornog zakona nisu sukladne članku 1.Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju; članku II/4. UstavaBiH u svezi s Međunarodnom konvencijom o ukidanju svihoblika rasne diskriminacije i njezinim člankom 5, kao iMeđunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima injegovim čl. 2, 25. i 26, te međunarodnim instrumentima izAneksa I na Ustav BiH i članku 14. u svezi s člankom 3.Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

41. Ustavni sud će u prvome dijelu dati odgovore na prigovore koje je istaknula Narodna skupština u svezi s ovimzahtjevom.

42. Narodna skupština smatra kako se ovim zahtjevom prvenstveno pokreće pitanje usklađenosti osporenih odredbi sEuropskom konvencijom, a da se pred Europskim sudom nalazi pet predmeta kojim se pokreće pitanje nacionalne

opredijeljenosti pojedinca kao uvjeta za kandidiranje na javnefunkcije. S tim u svezi, odlučivanje o meritumu zahtjevaznačilo bi preplitanje nadležnosti u predmetima istog pravnogosnova između Europskog suda i Ustavnog suda. Ustavni sudne prihvaća navedeni prigovor. Naime, ovim se zahtjevom pokreće pitanje usklađenosti osporenih odredbi s člankom II/4.Ustava BiH i člankom 1. Protokola broj 12. Dalje, sukladnočlanku VI/3.(a) Ustava BiH, Ustavni sud je jedini nadležancijeniti usklađenost ustava entiteta i zakona s Ustavom BiH. Nadrugoj strani Europska konvencija je nastala kao izrazsuglasnosti država da će na svome teritoriju osigurati prava islobode koje su njome propisane svima koji dođu pod njihovu jurisdikciju. Zbog toga se sustav zaštite ljudskih prava odnosi prije svega na zaštitu ljudskih prava na nacionalnoj razini.Zaštita koja se ostvaruje mehanizmima Konvencije ima

supsidijarni karakter. Stoga, činjenica da u istom trenutku predoba suda može biti pokrenuto pitanje koje, sukladno ustavnimovlastima, ulazi u nadležnost Ustavnog suda, odnosno sukladnoEuropskoj konvenciji u nadležnost Europskog suda, neograničava i ne isključuje ovlasti Ustavnog suda iz navedene

odredbe Ustava BiH, s obzirom da zaštita ljudskih prava mora biti primarno osigurana na nacionalnoj razini.43. Narodna skupština ukazuje da ovaj zahtjev treba biti

odbačen kao preuranjen s obzirom da bi se odlučivanjem onjemu prejudicirala implementacija odluke Europskog suda u predmetu Sejdić i Finci i ishod ustavnopravne reforme UstavaBiH koja je u tijeku. Ustavni sud ne prihvaća ovaj prigovor. Naime, Ustavni sud ukazuje kako su predmet "spora" predEuropskim sudom bile odredbe Ustava BiH o izboru članovaPredsjedništva BiH i delegata u Domu naroda Parlamentarneskupštine BiH. Ovim se zahtjevom pokreće pitanje usklađenostiodredaba entitetskih ustava i Izbornog zakona o izboru predsjednika i dopredsjednika entiteta s Ustavom BiH, temeđunarodnim dokumentima koji se primjenjuju u BiH. UstavBiH ne sadrži niti jednu odredbu kojom je reguliran izbor na

navedene funkcije. Budući da se podnositelj zahtjeva pozvao načlanak II/4. koji, sukladno članku X/2. Ustava BiH i ne može biti izmijenjen, Ustavni sud smatra kako ne postoji prepreka zarazmatranje usuglašenosti osporenih odredbi s Ustavom BiH,konkretno člankom II/4. Ustava BiH.

44. U tome smislu, postupak eventualnih izmjena idopuna Ustava BiH uslijed implementacije odluke u predmetuSejdić i Finci ni na koji način ne ograničava i ne sprečavaUstavni sud da razmatra ovaj zahtjev i usuglašenost osporenihodredbi s Ustavom BiH, konkretno člankom II/4, a koji,sukladno članku X/2. Ustava BiH, i ne može biti izmijenjen.

45. Dalje, Narodna skupština smatra kako se ovimzahtjevom pokreće identično pitanje o kojem je Ustavni sud već odlučivao u citiranoj Odluci broj AP 2678/06 . Ustavni sud ne prihvaća ovaj prigovor. U navedenome je predmetu Ustavni sud

ispitivao ogranič enje koje je uspostavljeno u odnosu nakandidaturu konstitutivnih naroda za č lanove Predsjedništva BiH , s obzirom na njihovu nacionalnu pripadnost i entitet izkojega dolaze, a koje je ustanovljeno Izbornim zakonom i kojeslijedi rješenje iz članka V. Ustava BiH. Međutim, ovim sezahtjevom pokreće pitanje isključ enja u odnosu na kandidaturu"ostalih" za izbor predsjednika i potpredsjednika entiteta, koje je ustanovljeno osporenim odredbama ustava entiteta i koje kaotakvo slijedi i Izborni zakon.

46. Narodna skupština ukazuje kako su osporene odredbeustava entiteta i Izbornog zakona rezultat implementacije Trećedjelomične odluke broj U 5/98 (vidi Ustavni sud, Djelomičnaodluka broj U 5/98 III od 1. srpnja 2000. godine, objavljena u"Službenom glasniku BiH" broj 23/00) pa bi se njihovimispitivanjem Ustavni sud upustio u preispitivanje vlastiteodluke. Ustavni sud ne prihvaća ovaj prigovor. Naime,neprijeporno je da su osporene odredbe ustava entiteta iIzbornog zakona proistekle iz implementacije Treće djelomičneodluke broj U 5/98 koja je promovirala ustavni princip jednakosti sva tri konstitutivna naroda na cijelome teritorijuBiH, te s tim u svezi, raspodjelu javnih funkcija izmeđukonstitutivnih naroda. Međutim, Treća djelomična odluka brojU 5/98 se nije bavila pravima "ostalih", a ovim se zahtjevomupravo pokreće pitanje sudjelovanja "ostalih" u raspodjeli javnih funkcija uz osiguranje garancije iz članka II/4. UstavaBiH. Osim toga, ovaj se zahtjev mora sagledati i u svezi s promjenama koje su uslijedile nakon donošenja Odluke broj U5/98, prvenstveno da je BiH postala punopravni član VijećaEurope, da je ratificirala Europsku konvenciju i njezine protokole, te da je ratificirala i Protokol broj 12 kojim se uvodiopća zabrana diskriminacije.




47. Dalje, Narodna skupština smatra kako su osporeneodredbe kao ustavna rješenja nametnute odlukom Visokog predstavnika pa da bi se njihovim ispitivanjem Ustavni sud, sobzirom na navode iz zahtjeva o usuglašenosti s Europskomkonvencijom i Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih

oblika rasne diskriminacije, upustio u ispitivanje usuglašenostiodluka Visokog predstavnika s međunarodnim dokumentima.Ustavni sud ne prihvaća navedeni prigovor. Naime, kao što jeveć ukazano u ovoj odluci, ovim se zahtjevom pokreće pitanjeusuglašenosti osporenih odredbi s člankom II/4. Ustava BiH.Ustavni sud podsjeća da kada Visoki predstavnik intervenira u pravni sustav Bosne i Hercegovine, supstituirajući domaćevlasti, tada djeluje kao vlast Bosne i Hercegovine, a zakoni kojedonosi su prirode domaćih zakona, te se moraju smatratizakonima Bosne i Hercegovine, čija je suglasnost s UstavomBosne i Hercegovine podložna kontroli Ustavnog suda (vidiUstavni sud, Odluka broj U 9/00 od 3. studenog 2000. godine,objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 1/01, Odluka brojU 16/00 od 2. veljače 2001. godine, objavljena u "Službenomglasniku BiH" broj 13/01 i Odluka broj U 25/00 od 23. ožujka

2001. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj17/01).48. Narodna skupština ukazuje da su osporene odredbe

entitetskih ustava i Izbornog zakona sukladne Ustavu BiH koji je na snazi, a u slučaju da se zahtjevu udovolji otvorilo bi se pitanje usklađenosti ustava entiteta s Ustavom BiH, čime bi pravni sustav BiH, kao i njeno državnopravno uređenje ucijelosti, bili dovedeni u pitanje. Ustavni sud ne prihvaćanavedeni prigovor. Naime, neprijeporno je da osporene odredbeustava entiteta i Izbornog zakona odražavaju identičan principkao i odredbe Ustava BiH ( č lanak V. Predsjedništvo BiH) prema kojima je, kao i osporenim odredbama, isključenamogućnost kandidiranja "ostalih" za izbor na neku odnavedenih funkcija. Potom, neprijeporno je da je Ustavni sud usvojoj praksi odlučivao o zahtjevu koji se odnosio na pitanje

usuglašenosti odredbi Ustava BiH s člankom 14. Europskekonvencije i člankom 3. Protokola broj 1 uz Europskukonvenciju (U 5/04). Ustavni sud je zaključio kako se ne radi o"sporu koji se javlja po ovome Ustavu" u smislu članka VI/3.Ustava BiH nego o mogućem konfliktu između domaćeg imeđunarodnog prava, odnosno da prava iz Europske konvencijene mogu imati superiorniji status u odnosu na Ustav BiH, jer jeEuropska konvencija stupila na snagu na temelju Ustava BiH.Također, neprijeporno je da je Ustavni sud odlučivao o zahtjevukojim je pokrenuto pitanje usuglašenosti odredbi Izbornogzakona (isključena mogućnost kandidiranja "ostalih" za članovePredsjedništva BiH) o kandidaturi za članove PredsjedništvaBiH s člankom 3. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju,člankom 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju, tečlankom 2. stavak 1. točka c) i člankom 5. stavak 1. točka c)Međunarodne konvencije o uklanjanju svih oblika rasnediskriminacije (U 13/04). Kako se osporena odredba Izbornogzakona temelji na članku V. Ustava Bosne i Hercegovine,Ustavni sud je zauzeo stav da bi se upuštanjem u meritumzahtjeva vršilo ispitivanje odredbe Ustava Bosne i Hercegovines odredbama Europske konvencije i Konvencije o uklanjanjusvih oblika rasne diskriminacije.

49. Međutim, ovim su zahtjevom osporene odredbeentitetskih ustava, a ne Ustava BiH, kao što je to bio slučaj u predmetu U 5/04, odnosno osporene odredbe nisu identičnenekoj odredbi Ustava BiH kao što je bio slučaj u predmetu U13/05. Ustavni sud podsjeća da je sukladno članku VI/3.(a)Ustava BiH jedini nadležan odlučivati je li bilo koja odredbaustava ili zakona jednog entiteta sukladna ovom Ustavu. Pritome, u tumačenju pojma ovaj Ustav i obveza Ustavnog sudada podrži ovaj Ustav mora se imati u vidu 15 međunarodnih

sporazuma o ljudskim pravima iz Aneksa I na Ustav BiH kojise izravno primjenjuju u BiH, te položaj koji prava iz Europskekonvencije i njezini protokoli imaju u ustavnom poretkudržave. Naime, prava iz Europske konvencije i njezinih protokola ne samo da se izravno primjenjuju u BiH, nego

sukladno članku II/2. Ustava BiH imaju prioritet nad svimostalim zakonima. Najzad, sukladno članku II/4. Ustava BiHuživanje prava i sloboda, predviđenih u ovome članku ili umeđunarodnim sporazumima navedenim u Aneksu I ovogUstava, osigurano je svim osobama u Bosni i Hercegovini bezdiskriminacije po bilo kojoj osnovi kao što je spol, rasa, boja, jezik, vjera, političko i drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno podrijetlo, povezanost s nacionalnom manjinom, imovina,rođenje ili drugi status. Značaj članka II. Ustava BiH kojiregulira ljudska prava i slobode određen je člankom X/2.Ustava BiH prema kojem nijednim amandmanom na ovaj Ustavne može se eliminirati, niti umanjiti bilo koje od prava i sloboda iz č lanka II. ovog Ustava, niti izmijeniti ova odredba.U tome smislu termini ovaj Ustav i obveza Ustavnog suda da podrži ovaj Ustav na polju ostvarivanja i zaštite ustavom

garantiranih ljudskih prava i sloboda na prvom mjestu podrazumijeva članak II. Ustava BiH u njegovom punomznačenju, a u čijem tumačenju Ustavni sud ne može eliminiratiili umanjiti prava ili slobode koje ovaj članak garantira. Pritome, činjenica kako se radi ne samo o pravima i slobodamakoje su izričito pobrojane u navedenoj odredbi Ustava BiH, već i o pravima i slobodama koje su sadržane u i međunarodnimdokumentima ne umanjuje karakter članka II. kao odredbeUstava BiH, koja podrazumijeva ovaj Ustav i obvezu Ustavnog suda da štiti ovaj Ustav. Osim toga, Ustavni sud podsjeća da jeu Trećoj djelomičnoj odluci broj U 5/98 zauzeo stav: (…) nemože se zaključ iti da Ustav BiH predviđ a opći institucionalnimodel koji se može prenijeti na razinu entiteta, ili da slič ne,etnič ki definirane institucionalne strukture na razini entiteta, nemoraju zadovoljavati globalni obvezujući standard

nediskriminacije Ustava BiH prema č lanku II/4. Ustava BiH(...). Sukladno navedenome, činjenica da osporene odredbeustava entiteta i Izbornog zakona odražavaju identičan principkoji je sadržan u članku V. Ustava BiH ne sprečava Ustavni sudda osporene odredbe ispita u svezi s globalnim obvezujućim standardom nediskriminacije Ustava BiH prema č lanku II/4.Ustava BiH.

50. Ustavni sud će se dalje očitovati o povredi članka 14.Europske konvencije u svezi s člankom 3. Protokola broj 1 uzEuropsku konvenciju, jer prema navodima podnositeljazahtjeva "ostali" su uskraćeni u pravu da se kandidiraju zafunkcije predsjednika i dopredsjednika entiteta samo zbog togašto nisu pripadnici nekog od konstitutivnih naroda.

51. Članak 14. Europske konvencije glasi:Uživanje prava i sloboda predviđ enih ovom konvencijom

osigurava se bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi, kao što su spol, rasa, boja kože, jezik, vjeroispovijest, politič ko ili drugomišljenje, nacionalno ili socijalno podrijetlo, sveza sa nekomnacionalnom manjinom, imovno stanje, rođ enje ili drugi status.

52. Članak 3. Protokola broj 1 uz Europsku konvencijuglasi:

Visoke strane ugovornice se obvezuju da u primjerenimvremenskim razmacima održavaju slobodne izbore s tajnim glasanjem, pod uvjetima koji osiguravaju slobodno izražavanjemišljenja naroda pri izboru zakonodavnih tijela.

53. Ustavni sud podsjeća kako je članak 14. Europskekonvencije primjenjiv u slučajevima kada postoji različito postupanje po zabranjenoj osnovi prema osobi ili grupi osobakoje se nalaze u sličnoj situaciji u svezi s nekim pravom izEuropske konvencije i njezinih protokola, a za to različito postupanje nema objektivnog ili razumnog opravdanja. Prema




tome, da bi se primijenio članak 14, pravilo, akt ili propustmoraju potpadati pod djelokrug nekog materijalnog prava izEuropske konvencije. Podnositelj zahtjeva smatra kakoosporene odredbe potpadaju pod djelokrug članka 3. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

54. Ustavni sud nalazi da je Europski sud u predmetu Boškoski protiv Bivše Jugoslavenske Republike Makedonije (Vidi Europski sud, Boškoski protiv Bivše Jugoslavenske Republike Makedonije, aplikacija broj 11676/04, 2. rujna 2004.godine) istaknuo: "Prema stanovištu Europskog suda članak 3.Protokola broj 1 garantira 'izbor zakonodavne vlasti' i termin'zakonodavna' ne znači nužno nacionalni parlament. Ovaj setermin mora tumačiti u svjetlu ustavne strukture države koja jeu pitanju (vidi, mutatis mutandis, Mathieu-Mohin i Clerfayt protiv Belgije, presuda od 2. ožujka 1987. godine, Series A br.113, p. 23, stav 53; Matthews protiv Ujedinjenog Kraljevstva [GC], aplikacija broj 24833/94, ECHR 1999-I, stavak 40). Udva ranija slučaja Povjerenstvo je smatralo kako se vlast šefadržave kao takva ne može tumačiti kao "zakonodavna" u smislučlanka 3. Protokola broj 1 (vidi Europski sud, Baskauskaite

protiv Lithuania, aplikacija broj 41090/98, Odluka Povjerenstvaod 21. listopada 1998. godine, Habsburg-Lothringen protiv Austrije, aplikacija broj 15344/89, Odluka Povjerenstva od 14. prosinca 1989, Odluke i Izviješća 64, p. 211). Međutim,Europski sud ne isključuje mogućnost primjene članka 3.Protokola broj 1 na izbore za predsjednika. Europski sud smatrakako ova odredba osigurava karakteristike "efektivne političkedemokracije", za čije osiguranje se mora imati u vidu ne samostrogo zakonodavna vlast koju tijelo ima, već također ulogatijela koje je u pitanju u cjelokupnom zakonodavnom procesu(vidi, naprijed citiranu, Matthews protiv Ujedinjenog Kraljevstva, st. 42. i 49). Ukoliko bi se utvrdilo kako šef državeima ovlasti inicirati ili usvajati zakone, ili uživati široke ovlastiu kontroliranju usvajanja zakona ili ovlasti kontrolirati osnovnazakonodavna tijela, moglo bi se smatrati kako postoji

"zakonodavna vlast" u smislu članka 3. Protokola broj 1.55. U konkretnom slučaju Ustavni sud primjećuje kakosukladno relevantnim odredbama Ustava Republike Srpske predsjednik Republike Srpske može uskratiti objavljivanjezakona koji je usvojila Narodna skupština, kao osnovno tijelokoje donosi zakone, i zatražiti ponovno odlučivanje o tomezakonu. Međutim, ako isti zakon ponovno bude usvojen u Narodnoj skupštini predsjednik Republike Srpske dužan ga jeobjaviti. Osim toga, predsjednik Republike Srpske može, zavrijeme ratnog i izvanrednog stanja, koje proglase institucijeBosne i Hercegovine, ako se Narodna skupština ne možesastati, na prijedlog Vlade Republike Srpske ili na svojuinicijativu i nakon što sasluša mišljenje predsjednika Narodneskupštine, donositi uredbe sa zakonskom snagom i o pitanjimaiz nadležnosti Narodne skupštine i imenovati i razrješavatifunkcionere koje bira odnosno imenuje i razrješava Narodnaskupština. Ove uredbe, odnosno odluke o imenovanju irazrješenju, predsjednik Republike Srpske podnosi na potvrdu Narodnoj skupštini čim ona bude u mogućnosti sastati se.Također se za vrijeme ratnog i izvanrednog stanja aktima predsjednika Republike Srpske, ako se Narodna skupštine nemože sastati, iznimno dok to stanje traje, mogu obustaviti pojedine ustavne odredbe koje se odnose na donošenje zakona,osim onih koje se odnose na određena prava i slobode. Dakle,navedeno isključivo u posebnim uvjetima (ratno i izvanrednostanje). Dalje, predsjednik Republike Srpske ima pravo predložiti kandidata za predsjednika Vlade Republike Srpskekao osnovnog tijela koje inicira donošenje zakona. Međutim, predsjednik Vlade Republike Srpske i njezini članovi imenujuse većinom glasova izaslanika u Narodnoj skupštini. U slučajuda je došlo do krize u funkcioniranju Vlade Republike Srpske,

predsjednik Republike Srpske, ali samo na inicijativu najmanje20 izaslanika, i nakon što prethodno sasluša predsjednika Narodne skupštine i predsjednika Vlade Republike Srpske,može zatražiti od predsjednika Vlade Republike Srpske da podnese ostavku, odnosno ako on to odbije učiniti, predsjednik

Republike Srpske ga može razriješiti.56. Dalje, Ustavni sud primjećuje da, sukladnorelevantnim odredbama Ustava Federacije Bosne iHercegovine, predsjednik Federacije BiH kad utvrdi dadomovi, kao osnovna tijela koja donose zakone, nisu umogućnosti donositi potrebne zakone, može, uz suglasnostdopredsjednika Federacije BiH, raspustiti jedan ili oba doma,time da se dom ne može raspustiti u tijeku jedne godine odnjegova prvog saziva. Isključivu ovlast raspuštanja oba doma predsjednik Federacije BiH ima kada oni ne uspiju usvojiti proračun Federacije BiH prije početka proračunske godine.Dalje, predsjednik Federacije BiH, uz suglasnost obadopredsjednika, imenuje Vladu Federacije BiH, kao osnovnotijelо koje inicira zakone, nakon konzultacija s premijerom ili skandidatom za tu funkciju. Vlada Federacije BiH je izabrana

nakon što njezino imenovanje potvrdi većinom glasovaZastupnički dom Federacije BiH. Ukoliko ova potvrda izostane,cijeli postupak se mora ponoviti. Potom predsjednik FederacijeBiH, uz suglasnost dopredsjednika, može odlukom smijenitiVladu Federacije BiH ili Vladi Federacije BiH može bitiizglasano nepovjerenje većinom glasova u oba domaParlamenta Federacije BiH.

57. Ustavni sud smatra kako navedena analiza ne ukazujeda predsjednik Republike Srpske i predsjednik Federacije BiHimaju ovlast inicirati ili usvajati zakone, ili uživati širokeovlasti u kontroliranju usvajanja zakona ili ovlast kontroliranjaosnovnih zakonodavnih tijela, pa bi se moglo smatrati da postoji "zakonodavna vlast" u smislu članka 3. Protokola broj 1.Imajući u vidu navedeno, zahtjev ne pokreće pitanje članka 14.Europske konvencije u svezi s člankom 3. Protokola broj 1 uz

Europsku konvenciju. S tim u svezi Ustavni sud u ovome dijeluodbija zahtjev kao neutemeljen.58. Dalje, iz navoda podnositelja zahtjeva proizlazi kako

je osporenim odredbama ustava entiteta i Izbornog zakona uodnosu na "ostale", u ostvarivanju prava da budu kandidirani teeventualno izabrani, kao zakonom garantiranog prava,uspostavljena diskriminacija. Zato što su "ostali" uskraćeni u pravu da se kandidiraju za funkcije predsjednika idopredsjednika entiteta samo iz razloga što nisu pripadnicinekog od konstitutivnih naroda. Navedeno je, prema navodima podnositelja zahtjeva, oprečno članku II/4. Ustava BiH i članku1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju.

59. Članak II/4. Ustava BiH u relevantnom dijelu glasi:

Članak II/4.Uživanje prava i sloboda, predviđ enih ovim č lankom ili u

međ unarodnim sporazumima navedenim u Aneksu I ovomUstavu, osigurano je za sve osobe u Bosni i Hercegovini bezdiskriminacije po bilo kojoj osnovi kao što je spol, rasa, boja, jezik, vjera, politič ko ili drugo uvjerenje, nacionalno ilidruštveno podrijetlo, vezivanje za neku nacionalnu manjinu,imovina, rođ enje ili drugi status.

60. Članak 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvencijuglasi:

Članak 1.Opća zabrana diskriminacije

1.Uživanje svih prava određ enih zakonom osigurat će sebez diskriminacije po bilo kojoj osnovi kao što je spol, rasa,boja kože, jezik, vjera, politič ko ili drugo mišljenje, nacionalnoili socijalno podrijetlo, pripadnost nacionalnoj manjini,imovina, rođ enje ili drugi status.




2. Nikoga ne smiju diskriminirati javna tijela na bilo kojojosnovi, kako je i navedeno u stavku 1.

61. Izborni zakon Bosne i Hercegovine u relevantnomdijelu glasi:

Članak 1.4

(1) Svaki državljanin Bosne i Hercegovine (u daljnjemtekstu: državljanin BiH) s navršenih 18 godina života ima pravo glasovati i biti biran (u daljnjem tekstu: birač ko pravo), sukladno odredbama ovoga Zakona.

62. Ustavni sud podsjeća kako pravo da se bira i bude biran čini osnovu efektivne političke demokracije. Državeuživaju široko polje procjene u uspostavljanju i reguliranjuizbornog sustava koji će primjenjivati. Brojni su i različitinačini organiziranja i provođenja izbora. Ova različitost jeuvjetovana historijskim razvojem, kulturnom raznolikošću,razvojem političke misli u državi. Zbog toga zakonodavstvokoje regulira izbore mora biti sagledano u svjetlu političkeevolucije zemlje koja je u pitanju s obzirom da karakteristikekoje su neprihvatljive u kontekstu jednoga sustava mogu udatom trenutku biti prihvatljive u kontekstu drugog. U tome

smislu, države su slobodne izabrati svrhu zbog kojeuspostavljaju ograničenja prava da se bira i bude biran.Međutim, ova je sloboda ograničena obvezom da svrhaograničenja mora biti sukladna principu vladavine prava iopravdana specifičnim okolnostima (vidi Europski sud,Sitaropoulos i Giakoumopoulos protiv Gr č ke, presuda od 15.ožujka 2012. godine (tač. 63. do 68). Najzad, jedan odčimbenika pri ocjeni širokoga polja procjene koje državeuživaju u ovoj oblasti je i postoje li ili ne postoje drugi načini isredstva kojim se može postići isti cilj (vidi Europski sud, Glor protiv Švicarske, aplikacija broj 13444/04, presuda od 30.travnja 2009. godine, točka 94).

63. Ustavni sud ukazuje kako Izborni zakon u članku 1.4.svim državljanima BiH s navršenih 18 godina života garantira pravo da biraju i da budu birani. U tome se smislu radi o pravu

garantiranom zakonom u smislu članka 1. Protokola broj 12 čijese uživanje mora osigurati bez diskriminacije na bilo kojojosnovi i u odnosu na koje javne vlasti nikoga ne smijudiskriminirati.

64. Potom, Ustavni sud ukazuje kako je glede tumačenja pojam diskriminacije u smislu članka 1. Protokola broj 12Europski sud u odluci Sejdić i Finci istaknuo (stavak 55):"Pojam diskriminacije je dosljedno tumačen u jurisprudencijiSuda u odnosu na članak 14. Konvencije. Jurisprudencijanaročito jasno precizira da 'diskriminacija' označava različito postupanje bez objektivnog i razumnog opravdanja premaosobama koje su se našle u sličnom položaju (vidjeti točke 42-44. i navedene izvore). Autori su koristili isti termin,diskriminacija, u članku 1. Protokola br. 12. Bez obzira narazlike u širini obima između ovih odredbi, značenje ovog

pojma u članku 1. Protokola br. 12 je trebalo biti identičnotumačenju iz članka 14. (vidjeti Obrazloženje (ExplanatoryReport) uz Protokol br. 12, točka 18). Sud, prema tome, ne vidirazlog da odstupa od utvr đenog tumačenja 'diskriminacije',navedenog u tekstu, u primjeni istog pojma prema članku 1.Protokola br. 12 (u svezi sa sudskom praksom UN-ovogKomiteta za ljudska prava glede članka 26. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, odredbe koja jeslična, ali ne i identična – članku 1. Protokola br. 12 uzKonvenciju, vidjeti Nowak, Komentari CCPR, Izdavači N. P.Engel, 2005, strana 597-634)".

65. Slijedom navedenoga, Ustavni sud mora odgovoriti na pitanje da li se osporenim odredbama, koje pripadnicima"ostalih" onemogućuju ostvarenje prava da budu kandidirani teeventualno birani na funkciju predsjednika i dopredsjednika

entiteta jer nisu iz reda konstitutivnih naroda, uspostavlja

različito postupanje bez objektivnog i razumnog opravdanja prema osobama koje su se našle u sličnom položaju.

66. Ustavni sud primjećuje kako članak 1.4. Izbornogzakona pravo da biraju i budu birani garantira svimdržavljanima BiH. Člankom 3. Zakona o državljanstvu je

određeno da svi državljani BiH uživaju ista ljudska prava itemeljne slobode kao što je to određeno Ustavom BiH i uživajuzaštitu ovih prava na čitavome teritoriju BiH, pod istimuvjetima. Iz navedenih odredbi neprijeporno proizlazi da pojamdržavljani BiH, kojim je garantirano pravo da biraju i budu birani u smislu članka 1.4. Izbornog zakona, podrazumijeva ikonstitutivne narode i "ostale". U tome smislu, osporeneodredbe entitetskih ustava i Izbornog zakona koje isključujumogućnost "ostalih" kao državljana BiH da se kandidiraju za poziciju predsjednika i dopredsjednika entiteta, garantirajući tumogućnost isključivo konstitutivnim narodima kaodržavljanima BiH, uspostavljaju različit tretman "između osobakoje su se našle u sličnom (ili istom) položaju" koji je zasnovanna etničkom podrijetlu.

67. Sljedeće pitanje na koje je potrebno odgovoriti jeste je

li različito postupanje ustanovljeno bez objektivnog i razumnogopravdanja. S tim u svezi, Ustavni sud ukazuje kako jeEuropski sud u predmetu Sejdić i Finci (toč. 43. i 44) zauzeostav koji se može sumirati na sljedeći način: diskriminacijatemeljem etničkoga podrijetla neke osobe predstavlja jedan odoblika rasne diskriminacije koja je posebice okrutan oblikdiskriminacije i, s obzirom na njene opasne posljedice, traži odvlasti poseban oprez i odlučne reakcije. Zbog ovakvih razlogavlasti moraju iskoristiti sva raspoloživa sredstva u borbi protivrasizma i tako ojačati viziju demokratskoga društva u kojemuse na različitost ne gleda kao na opasnost nego kao na bogatstvo (vidjeti Nachova i ostali protiv Bugarske [GC], br.43577/98 i 43579/98, točka 145, ECHR 2005-VII, i Timishev,citirano, točka 56). U ovakvom kontekstu, gdje se razlika utretmanu temelji na rasi i etničkome podrijetlu, pojam

objektivnoga i razumnoga opravdanja se mora tumačiti što jemoguće preciznije (vidjeti D. H. i ostali, citirano, točka 196).Sud također smatra kako se nijedna vrsta različitoga postupanjakojе se isključivo ili u kritičnom obimu temelji na etničkome podrijetlu pojedinca ne može objektivno opravdati usuvremenome demokratskom društvu koje je izgrađeno na principima pluralizma i poštovanja različitih kultura (ibid .,točka 176). Najzad, Ustavni sud ukazuje kako se Europski sudrukovodio istim principima i u predmetu Azra Zornić protiv Bosne i Hercegovine ispitujući nemogućnost kandidiranja začlana Predsjedništva BiH i za delegata u Domu naroda u slučajukada se osoba koja je u pitanju ne izjašnjava o pripadnosti bilokojem od konstitutivnih naroda ili bilo kojoj etničkoj skupini(aplikacija broj 3681/06, presuda od 15. srpnja 2014. godine).

68. Ustavni sud podsjeća da je raspodjela pozicija udržavnim organima među konstitutivnim narodima bilasredišnji element Dejtonskog sporazuma kako bi se postigaomir u BiH. U tome je kontekstu teško negirati legitimnostnormi koje mogu biti problematične s točke motrištanediskriminacije, ali koje su bile nužne kako bi se postigli mir istabilnost i izbjegao dalji gubitak ljudskih života. Osporeneodredbe ustava entiteta i Izbornog zakona kojim se vršidistribucija funkcija predsjednika i dopredsjednika entitetameđu konstitutivnim narodima, iako ugrađene u entitetskeustave u postupku implementacije Treće djelomične odluke broj 5/98 u službi su istog cilja. S tim u svezi, Ustavni sud primjećuje kako legitimnost cilja koji se ogledao u postizanjumira nije doveo u pitanje ni Europski sud u svjetlu Europskekonvencije (vidi Sejedić i Finci, točka 46).

69. Međutim, ovo opravdanje se mora sagledati u svezi srazvojem događaja u Bosni i Hercegovini nakon što je




zaključen Dejtonski sporazum. S tim u svezi, Ustavni sudukazuje kako je Europski sud u predmetu Sejdić i Finci istaknuo (vidi točka 47): (…) Sud zapaža znač ajan pozitivanrazvoj u Bosni i Hercegovini od potpisivanja Dejtonskogmirovnog sporazuma. Istina, taj napredak možda nije uvijek bio

dosljedan i još uvijek ima brojnih teškoća (vidjeti, npr.,najnovije izvješ će o napretku Bosne i Hercegovine kao potencijalnog kandidata za č lanstvo u Europskoj uniji koji je pripremilo Europsko povjerenstvo i koje je objavljeno 14.listopada 2009, SEC/2009/1338). Č injenica je da su 2005. godine strane koje su ranije bile u sukobu predale kompletnukontrolu nad oružanim snagama i transformirale oružane snage u malu profesionalnu vojsku; 2006. godine Bosna i Hercegovina je pristupila NATO-ovom Partnerstvu za mir;2008. godine potpisala je i ratificirala Sporazum o stabilizacijii pridruživanju s Europskom unijom; u ožujku 2009. godineuspješno je izvršila dopune državnog ustava prvi put i nedavno je izabrana za č lanicu Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda na period od dvije godine, sa poč etkom od 1. siječ nja 2010. Nadalje, iako prisustvo međ unarodne uprave kao provedbene

mjere u skladu s Poglavljem VII. Povelje Ujedinjenih naroda podrazumijeva da situacija u regionu još uvijek predstavlja"prijetnju međ unarodnom miru i sigurnosti", izgleda da su pripreme za prestanak međ unarodne uprave u tijeku (vidjeti Izvještaj koji je podnio Javier Solana, visoki predstavnik Europske unije za zajednič ku vanjsku i sigurnosnu politiku, iOlli Rehn, komesar za proširenje Europske unije, O politici Europske unije u odnosu na Bosnu i Hercegovinu: Put napretka(The Way Ahead) od 10. studenog 2008, i izvješ će Međ unarodne krizne grupe: Nedovršena tranzicija BiH: Izmeđ u Dejtona i Europe, od 9. ožujka 2009). Također, Europski sud jeistaknuo (vidi točka 49): (...) kada je 2002. godine postalač lanica Vijeća Europe i bezrezervno ratificirala Konvenciju injene protokole, tužena država je po vlastitoj želji pristala da poštuje relevantne standarde. Posebno se obvezala da "u roku

od godinu dana, uz pomoć Europske komisije za demokracijukroz pravo (Venecijanske komisije), preispita izborni zakon u svjetlu normi Vijeća Europe i izvrši izmjene tamo gdje je to potrebno" (vidjeti toč ku 21. u tekstu). Isto tako, ratifikacijomSporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s Europskom unijom2008. godine, tužena strana obvezala se da će u periodu od jedne do dvije godine izvršiti "izmjene izbornog zakona koji seodnosi na č lanove Predsjedništva BiH i delegate u Domunaroda kako bi zakon u potpunosti bio usklađ en s Europskomkonvencijom o ljudskim pravima i postprijemnim obvezama prema Vijeću Evrope (vidjeti toč ku 25. u tekstu).

70. Ustavni sud ukazuje kako je pozitivni napredak urazvoju BiH kao demokratske države i izgradnje demokratskihinstitucija, ostvaren na temelju funkcioniranja sustava podjelevlasti, koji je isključio pripadnike "ostalih" u pristupu jednom broju javnih funkcija, kao što je regulirano osporenimodredbama. Neprijeporno je da ovakav sustav ima opravdanje ulegitimnom cilju koji se ogleda u očuvanju mira, koji predstavlja vrijednost koja je u službi društva kao cjeline. On jeu službi uspostave i očuvanja sigurnosti i stabilnosti, kao preduvjeta za očuvanje postignutog napretka i daljnjeg razvoja iizgradnje društva i izgradnje povjerenja između bivšihsukobljenih strana. S tim u svezi, Ustavni sud ukazuje i kako jeEuropski sud, uz ukazivanje na ostvareni napredak nakonzaključenja Dejtonskog sporazuma, istaknuo da (vidi točka 48):(…) nijedna odredba Konvencije ne traži potpuno napuštanjemehanizama podjele vlasti koji su svojstveni Bosni i Hercegovini i da možda još uvijek nije sazrelo vrijeme za politič ki sustav koji bi bio samo odraz principa vladavinevećine. U prilog navedenoga govori i stav Venecijanskoga povjerenstva izražen u mišljenju o ustavnoj situaciji u Bosni i

Hercegovini i ovlastima Visokog predstavnika, a koja jeistaknula: BiH je postala č lanica Vijeća Europe i zemlja se, shodno tome, mora promatrati u skladu sa parametrima zajednič kih europskih standarda. Sad je ratificirala Europskukonvenciju o ljudskim pravima i njen Protokol broj 12 kako je

ranije reč eno, situacija u BiH se razvija u pozitivnom smislu,ali i dalje postoje okolnosti koje traže politič ki sustav koji nije jednostavan odraz vladavine većine, već koji garantiraraspodjelu vlasti i položaja međ u etnič kim grupama. Stoga jelegitimno pokušati uoblič iti izborna pravila koja će osiguratiodgovarajuću zastupljenost različ itih grupa (...).

71. Slijedom navedenoga sljedeće pitanje na koje je potrebno odgovoriti jeste je li za postizanje ovako određenogalegitimnog cilja jedini način uspostava ograničenja kao uosporenim odredbama u odnosu na određenu skupinu gledeostvarivanja zakonom ustanovljenoga prava koje se svimagarantira bez diskriminacije.

72. Ustavni sud podsjeća kako je sukladno članku I/2.Ustava BiH Bosna i Hercegovina definirana kao demokratskadržava koja funkcionira sukladno zakonu i na temelju slobodnih

i demokratskih izbora. Sukladno članku II/1. Ustava BiH Bosnai Hercegovina i oba entiteta će osigurati najvišu razinumeđunarodno priznatih ljudskih prava i temeljnih sloboda.Osim toga, sukladno članku II/4. Ustava BiH prava i slobodekoji su garantirani člankom II. ili u međunarodnimsporazumima navedenim u Aneksu I ovog Ustava, osigurana susvim osobama u BiH bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi.Ove odredbe upućuju na ustanovljavanje principa demokratskedržave, vladavine prava i slobodnih izbora koji će imati istoono određeno značenje kao u razvijenim demokratskimzemljama koje imaju dugu praksu njihovoga ustanovljavanja.Legitimni cilj koji se ogleda u očuvanju mira za jednu državunakon rata predstavlja trajnu vrijednost kojoj mora biti posvećeno društvo kao cjelina i čiji značaj ne mogu umanjiti protek vremena i ostvareni napredak u demokratskome razvoju.

U tome smislu Ustavni sud ne može prihvatiti da u ovometrenutku postojeći sustav podjele vlasti koji se ogleda udistribuciji javnih funkcija između konstitutivnih naroda, akako je regulirano osporenim odredbama, te koji služilegitimnom cilju očuvanja mira može biti napušten i zamijenjen političkim sustavom koji bi bio odraz vladavine većine.Međutim, ono što se postavlja kao pitanje jeste je li i dalje jedini način za postizanje legitimnog cilja i očuvanje miraisključenje "ostalih" da se kandidiraju, konkretno na poziciju predsjednika i dopredsjednika entiteta. Kada se sagledaju, s jedne strane, principi vladavine prava, standardi ljudskih prava iobveza nediskriminacije u njihovome uživanju i zaštiti, pozitivni razvoj koji je BiH ostvarila od potpisivanjaDejtonskog sporazuma, međunarodne obveze koje je preuzelaupravo i na polju ostvarivanja i zaštite ljudskih prava, terazvidna opredijeljenost u daljnjem demokratskom razvoju,isključenje "ostalih" u ostvarivanju jednog od ljudskih pravakoje predstavlja temelj demokratskog društva, više ne može predstavljati jedini način na koji je moguće ostvariti legitimnicilj koji se ogleda u očuvanju mira. Ovo posebno kad se ima uvidu da je ovakvo isključenje ustanovljeno isključivo naetničkoj pripadnosti što se ne može objektivno opravdati usuvremenim demokratskim društvima koja su izgrađena na principima pluralizma i poštivanja različitih kultura, a čemuteži i kakvo jeste i bh. društvo. Na ovakav zaključak upućuje iPreambula Ustava BiH po kojoj se Ustav BiH oslanja na poštivanje ljudskog dostojanstva, slobode i jednakosti, teukazuje da demokratski organi vlasti i pravične procedurenajbolje stvaraju miroljubive odnose unutar pluralističkogdruštva.




73. Imajući u vidu stavove iznesene u prethodnom dijeluobrazloženja odluke, Ustavni sud zaključuje da su odredbečlanka 80. stavak 2. točka 4. (točka 1. stavak 2. AmandmanaLXXXIII) i članka 83. stavak 4. (točka 5 Amandmana XLdopunjena točkom 4 Amandmana LXXXIII) Ustava Republike

Srpske, članka IV.B.1. članak 1. stavak 2. (dopunjenAmandmanom XLI) i članka IV.B. 1. članak 2. st. 1. i 2.(izmijenjen Amandmanom XLII) Ustava Federacije Bosne iHercegovine, te čl. 9.13, 9.14, 9.16. i 12.3. Izbornog zakona uoprečnosti s člankom II/4. Ustava BiH i člankom 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju. S tim u svezi, Ustavni sudnaglašava da isključenje mogućnosti da se za predsjednike idopredsjednike entiteta kandidiraju i pripadnici "ostalih" kojisu, kao i konstitutivni narodi, državljani BiH kojima jezakonom garantirano pravo da budu birani bez diskriminacije iograničenja, više ne predstavlja jedini način za postizanjelegitimnog cilja, a zbog čega ne može imati razumno iobjektivno opravdanje. Naime, u ostvarivanju zakonomgarantiranoga prava navedenim odredbama ustava entiteta iIzbornog zakona uspostavljen je različit tretman "ostalih" koji

se temelji na etničkoj pripadnosti i za rezultat imadiskriminaciju oprečno članku II/4. Ustava BiH i članku 1.Protokola broj 12.

74. Najzad, Ustavni sud ukazuje kako iz odlukeEuropskog suda u predmetu Sejdić i Finci nedvosmisleno proizlazi da Ustav BiH treba biti izmijenjen. S tim u svezi,Ustavni sud ukazuje kako je Europski sud u predmetu Zornić protiv Bosne i Hercegovine istaknuo (vidi tačka 40) da: "(…)Sud naglašava da je nalaz o povredi u ovom predmetu direktna posljedica propusta vlasti tužene države da uvedu mjere kako bise povinovale presudi u predmetu Sejdić i Finci. Propust tuženedržave da uvede ustavne i legislativne prijedloge kako biokončala postojeću neusklađenost Ustava i Izbornog zakona sčlankom 14, člankom 3. Protokola br. 1 i člankom 1. Protokola br. 12, ne predstavlja samo otežavajuću okolnost kada je riječ o

odgovornosti države prema Konvenciji zbog postojećeg iliranijeg stanja stvari, već također ugrožava buduću učinkovitostmehanizma Konvencije (vidi Broniowski, citiran gore, točka193, i Greens i M. T., citiran gore, točka 111)".

75. Međutim, trenutačno je nemoguće predvidjeti i obimovih izmjena. Stoga, Ustavni sud neće ukinuti navedeneodredbe ustava entiteta i Izbornog zakona, odnosno nećenaložiti Parlamentarnoj skupštini BiH, Narodnoj skupštini iParlamentu Federacije BiH da izvrše usuglašavanje navedenihodredaba, dok u domaćem pravnom sustavu ne budu usvojeneustavne i zakonodavne mjere kojima se okončava postojećaneusklađenost Ustava Bosne i Hercegovine i Izbornog zakona sEuropskom konvencijom koju je utvrdio Europski sud ucitiranim predmetima.

76. Ustavni sud zaključuje da su osporene odredbe 9.15,12.1. i 12.2. Izbornog zakona sukladne članku II/4. Ustava BiHi članku 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju. Naime,Ustavni sud primjećuje kako ove odredbe, iako u funkcijireguliranja izbornog procesa predsjednika i dopredsjednikaentiteta same po sebi ne ograničavaju i ne isključuju pripadnike"ostalih" u ostvarivanju prava da budu birani, kao zakonomgarantiranoga prava, a koje bi rezultiralo diskriminacijom protivno članku II/4. Ustava BiH i članku 1. Protokola broj 12.

Ostali navodi

77. S obzirom na zaključak u svezi s člankom II/4. UstavaBiH i člankom 1. Protokola broj 12 Ustavni sud smatra kakonema potrebe posebice ispitivati i navode podnositelja zahtjevao povredi članka II/4. Ustava BiH u svezi s Međunarodnomkonvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije i

njezinim člankom 5, kao i Međunarodnim paktom ograđanskim i političkim pravima i njegovim čl. 2, 25. i 26.

VIII. Zaključak

78. Ustavni sud zaključuje kako su odredbe članka 80.stavak 2. točka 4. (točka 1. stavak 2. Amandmana LXXXIII) ičlanka 83. stavak 4. (točka 5 Amandmana XL dopunjenatočkom 4. Amandmana LXXXIII) Ustava Republike Srpske,članka IV.B.1. članak 1. stavak 2. (dopunjen AmandmanomXLI) i članka IV.B. 1. članak 2. st. 1. i 2. (izmijenjenAmandmanom XLII) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine,te čl. 9.13, 9.14, 9.16. i 12.3. Izbornog zakona u oprečnosti sčlankom II/4. Ustava BiH i člankom 1. Protokola broj 12 uzEuropsku konvenciju.

79. Ustavni sud zaključuje kako su osporene odredbe9.15, 12.1. i 12.2. Izbornog zakona sukladne članku II/4. UstavaBiH i člankom 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju.

80. Na temelju članka 59. st. 1, 2. i 3. Pravila Ustavnogsuda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

81. U smislu članka 43. Pravila Ustavnog suda, aneks oveodluke čine izuzeta mišljenja djelomično oprečna odluci (udijelu u kojemu se zahtjev usvaja) predsjednice Valerije Galić,dopredsjednika Miodraga Simovića, te sudaca Mate Tadića iZlatka M. Kneževića.

82. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.

PredsjednicaUstavnog suda Bosne i Hercegovine

Valerija Galić, v. r.

ZAJEDNIČKO IZUZETO MIŠLJENJEPREDSJEDNICE USTAVNOG SUDA BiH VALERIJE

GALIĆ, DOPREDSJEDNIKA MIODRAGA SIMOVIĆA,TE SUDACA USTAVNOG SUDA BiH MATE TADIĆA I

ZLATKA M. KNEŽEVIĆA U PREDMETU BROJ U 14/12OD 26. OŽUJKA 2015. GODINE, O DJELOMIČNOM

NESLAGANJUU dijelu Odluke koji se odnosi na usvajanje zahtjeva o

utvr đivanju povrede, ne slažemo se s odlučenjem iz sljedećihrazloga:

1. Zahtjev za ocjenu ustavnosti osporenih odredaba ustavaFederacije BiH i Republike Srpske, te odredaba Izbornogzakona Bosne i Hercegovine, u suštini se temelji na odluciEuropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić i Finci.

2. Ne sporeći odluku Europskog suda, naše je mišljenje da je u ocjeni ustavnosti osporenih odredbi entitetskih ustava iIzbornog zakona trebalo poći od toga da je Ustavni sud BiHnacionalni sud, čija je primarna zadaća podržavati ovaj Ustav,kako je utvr đeno u članku VI/3. Ustava BiH, za razliku odEuropskog suda za ljudska prava koji ima zadaću nadzirati

ispunjavaju li države članice Vijeća Europe svoje obveze koje proizlaze iz Europske konvencije. Ustav BiH ne sadrži odredbeniti principe o izboru predsjednika i dopredsjednika uentitetima, a sadrži odredbe koje se odnose na izbor članovaPredsjedništva, koji na identičan način reguliraju sastav, kao što je to u ustavima entiteta. U takvoj situaciji, sve dok se ne izvršiimplementacija odluke Sejdić i Finci, po našem dubokomuvjerenju, ovaj zahtjev je preuranjen. Neprijeporno je da izodluke Sejdić i Finci nedvosmisleno proizlazi da Ustav BiHtreba biti izmijenjen. Tek kada se izvrše izmjene Ustava BiH, usmislu navedene odluke, tada se može ocjenjivati ustavnost iosporenih odredbi. Sukladno tome, držimo da Ustavni sud ne bimogao intervenirati u slučaju kada je ustavotvorac, odnosnozakonodavac, propustio regulirati neki društveni odnos, ukonkretnom slučaju implementirati odluku Sejdić i Finci, kako




se ne bi pretvorio u ustavotvorca, odnosno zakonodavca,zamjenjujući ga u punom i pravom smislu riječi.

3. Dalje, Ustavni sud je u nekoliko svojih odluka zauzeostajalište kako on nije ustavotvorac, kako je njegova uloga podržavati ovaj Ustav i kako, bez obzira na neke nelogičnosti u

ustavnim rješenjima i suprotnosti s Europskom konvencijom,ne može mijenjati odredbe Ustava.4. Također, Europska konvencija nije iznad Ustava, jer je

Ustavom BiH dobila ustavni status, kako je to u nekoliko svojihodluka konstatirao Ustavni sud.

5. Sadašnja ustavna struktura i osporena rješenja, sadržanau ustavima entiteta, uklapaju se u opći institucionalni sustaventiteta, koji je upravo rezultat Odluke Ustavnog suda BiH brojU 5/98 (Odluka o konstitutivnosti) koja je implementirana takošto je Visoki predstavnik za BiH nametnuo amandman naustave entiteta, pa sada kod nepromijenjenih odredaba UstavaBiH Ustavni sud BiH, u stvari, mijenja svoju odluku okonstitutivnosti.

6. Zbog navedenoga, smatramo da je ovaj zahtjev trebalo proglasiti preuranjenim, a zadržati pravo da nakon

implementacije odluke Sejdić i Finci, ukoliko ne dođe dousuglašavanja entitetskih ustava u ovome dijelu, Ustavni sudBiH po službenoj dužnosti nastavi postupak ocjene ustavnosti.

Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарном сазиву, у предмету број У 14/12, рјешавајући захтјев Жељка Комшића, у вријeме подношења захтјева члана Предсједништва Босне и Херцеговине, на основу члана VI/3а) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 став (2) б),члана 59 ст. (1), (2) и (3) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине"број 94/14 - Пречишћени текст), у саставу:

Валерија Галић, предсједница Tudor Pantiru, потпредсједник

Миодраг Симовић, потпредсједник Сеада Палаврић, потпредсједница Мато Тадић, судија Constance Grewe, судија Мирсад Ћеман, судија Маргарита Цаца-Николовска, судија Златко М. Кнежевић, судија на сједници одржаној 26. марта 2015. године донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Дјелимично се усваја захтјев Жељка Комшића, у

вријеме подношења захтјева члана Предсједништва Босне и Херцеговине.

Утврђује се да члан 80 став 2 тачка 4 (тачка 1 став 2Амандмана LXXXIII) и члан 83 став 4 (тачка 5 Амандмана XL допуњен тачком 4 Амандмана LXXXIII) Устава

Републике Српске, члан IV.Б. 1 члан 1 став 2 (допуњен Амандманом XLI) и члан IV.Б. 1 члан 2 ст. 1 и 2(измијењен Амандманом XLII) Устава Федерације Босне и Херцеговине, те чл. 9.13, 9.14, 9.16 и 12.3 Изборног закона Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 23/01,7/02,9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05,77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32 /10, 18/13 и 7/14)нису у складу с чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Одбија се као неоснован захтјев Жељка Комшића, у вријеме подношења захтјева члана Предсједништва Босне и Херцеговине, за оцјену уставности чл. 9.15, 12.1и 12.2 Изборног закона Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 23/01, 7/02,9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04,

25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08,32 /10, 18/13 и 7/14).

Утврђује се да су чл. 9.15, 12.1 и 12.2 Изборног закона Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 23/01,7/02,9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05,

77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32 /10, 18/13 и 7/14)у складу с чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине".

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод

1. Жељко Комшић, у вријеме подношења захтјева члан Предсједништва Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: подносилац захтјева), поднио је 23. новембра 2012.године Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) захтјев за оцјену уставности одредаба:

- члана 80 став 2 тачка 4 ( тачка 1 став 2 Амандмана LXXXIII) и члана 83 став 4 Устава Републике Српске ( тачка 5 Амандмана XL допуњена је тачком 4 Амандмана LXXXIII),

- члана IV. Б . 1 члан 1 став 2 ( допуњен Амандманом XLI) и члана IV. Б . 1 члан 2 ст. 1 и 2 ( измијењен Амандманом XLII) Устава Федерације Босне и Херцеговине , те

- чл. 9.13, 9.14, 9.15, 9.16, 12.1, 12.2 и 12.3 Изборног закона Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр.23/01, 7/02,9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05,65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32 /10, 18/13 и 7/14 - у даљњем тексту: Изборни закон ).

II.Поступак пред Уставним судом

2. На основу члана 22 став 1 Правила Уставног суда ("Службени гласник БиХ" бр. 60/05, 64/08 и 51/09, која су важила у вријеме предузимања наведених радњи) од Парламентарне скупштине БиХ, Представничког дома и Дома народа, Народне скупштине Републике Српске (у даљњем тексту: Народна скупштина), Парламента Федерације Босне и Херцеговине, Представничког дома и Дома народа, затражено је 14. јануара 2013. године и 6.децембра 2012. године да доставе одговор на захтјев.

3. На основу члана 15 став 3 Правила Уставног суда,од Канцеларије високог представника за Босну и Херцеговину (у даљњем тексту: Канцеларија високог представника) затражено је 21. фебруара 2013. године да достави стручно писано мишљење у вези с предметним

захтјевом.4. Уставноправна комисија Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставноправна комисија) и Народна скупштина су 14. фебруара 2013. године и 21. децембра 2012. године доставили одговор на захтјев.

5. Парламент Федерације Босне и Херцеговине није доставио одговор на захтјев.

6. Канцеларија високог представника је 16. априла 2013. године доставила мишљење у вези с предметним захтјевом.

7. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговори на захтјев су 10. маја 2013. године достављени подносиоцу захтјева.

8. На Пленарној сједници одржаној 5. јула 2013.године Уставни суд је одлучио да одржи јавну расправу у




овом предмету. Јавна расправа је одржана 29. новембра 2013. године.

III. Захтјев а) Наводи из захтјева

9. Подносилац захтјева сматра да оспорене одредбе устава ентитета и Изборног закона нису у складу с чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију; чланом II/4Устава БиХ у вези с Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације и њеним чланом 5, као и с Међународним пактом о грађанским и политичким правима и његовим чл. 2, 25 и 26; те чланом 14у вези с чланом 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

10. Подносилац захтјева је истакао како Устав Босне и Херцеговине разликује "конститутивне народе" (лица која се изјашњавају као Бошњаци, Хрвати и Срби) и "остале"(припадници етничких мањина који се не изјашњавају као припадници било које групе због мјешовитих бракова,мјешовитих бракова родитеља или због других разлога).Међутим, само лица које се изјашњавају као припадници неког од "конститутивних народа" могли су да се кандидују за предсједника, односно потпредсједнике Републике Српске (у даљњем тексту: РС) и Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: ФБиХ).

11. Подносилац захтјева сматра како оспорене уставне одредбе ентитета према којима предсједници и потпредсједници морају да буду из реда конститутивних народа (изричите одредбе када се посматрају у свјетлу Изборног закона), представљају кршење Устава Босне и Херцеговине и Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција) у односу на припаднике "осталих". Осим тога,подносилац захтјева сматра да су оспорене одредбе супротне одлуци Европског суда за људска права у предмету Сејдић и Финци (види Европски суд, Сејдић и

Финци против Босне и Херцеговине, апликације бр.27996/06 и 34836/06, пресуда од 22. децембра 2009.године), будући да онемогућавају да "остали" равноправно партиципирају у вршењу ових јавних функција. С тим у вези, подносилац захтјева је указао да је држава Босна и Херцеговина у поступку припрема да постане чланица Савјета Европе 2002. године, као и при потписивању Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији 2008. године, преузела обавезу да преиспита изборну легислативу у свјетлу норми Савјета Европе и изврши измјене тамо гдје је то потребно (видјети Мишљење 234,2002), Парламентарна скупштина Савјета Европе, од 22. јануара 2002. године, тачка 15 (iv) (б), односно да "измијени изборне легислативе у погледу броја чланова Предсједништва БиХ и броја делегата у Дому народа како

би се обезбиједила пуна усклађеност с Европском конвенцијом и пост пријемним обавезама према Савјету Европе" (видјети Анекс, Одлука Савјета 2008/211/ЕЗ од 18.фебруара 2008. године, о принципима, приоритетима и условима садржаним у Европском партнерству с БиХ и укидању Одлуке 2006/55/ЕЗ, "Службене новине Уније"Л80/21 (2008).

12. Подносилац захтјева је указао да је централни циљ Општег оквирног споразума за мир, као и Устава Босне и Херцеговине, забрана дискриминације. С тим у вези позвао се на члан II/4 Устава Босне и Херцеговине којим се свим лицима гарантује уживање без дискриминације права и слобода из члана II као и из 15 међународних инструмената набројаних у Анексу I Устава Босне и Херцеговине који такође чине дио Устава Босне и Херцеговине. Подносилац

захтјева сматра да ове уставне одредбе имају приоритет у односу на право државе и ентитета, а што укључује све законе, али и уставе ентитета.

13. Подносилац захтјева сматра да се постојање различитог третмана и аналогне ситуације у оспореним

одредбама устава ентитета и Изборног закона огледа у чињеници да је сваком лицу гарантовано да може да се кандидује на изборима без дискриминације, али да, у складу с оспореним одредбама устава ентитета и Изборног закона, на листама кандидата за предсједника и потпредсједника не могу да се појаве лица која не припадају конститутивним народима, односно таквим лицима је онемогућено да се кандидују на било коју од наведених функција.

14. Подносилац захтјева је даље навео да оваква рјешења немају објективно и разумно оправдање. Не може да се прихвати аргументација да су оваква рјешења прихватљива с обзиром на специфичности БиХ и њен етнички састав, јер је занемарено постојање грађана који не припадају нити једном од "конститутивних" народа.

Овакво стање је у мултиетничком друштву с високим степеном нормативне заштите људских права неспојиво с уставним принципима из члана II Устава Босне и Херцеговине, Европском конвенцијом, Анексом I на Устав Босне и Херцеговине и пресудом у предмету Сејдић и Финци. С тим у вези, подносилац захтјева је и опширно цитирао ставове Европског суда заузете у предмету Сејдић и Финци, између осталог: "У предметном случају, имајући у виду активно судјеловање апликаната у јавном животу,било је потпуно оправдано да су апликанти размишљали о кандидовању за Дом народа и Предсједништво. Стога апликанти могу тврдити да су жртве наводне дискриминације. Чињеница да предметни случај повлачи питање компатибилности домаћег устава с Конвенцијом је у том смислу ирелевантна (видјети, аналогијом, Rekveny

против Мађарске (GC), бр. 25390/94, ECHR 1999-III). И поред чињенице да су држављани Босне и Херцеговине,апликантима су ускраћена сва права да се кандидују на изборима за Дом народа и Предсједништво по основу њиховог расног/етничког поријекла (дискриминацију по етничком основу Суд је сматрао једним обликом расне дискриминације у Timishev против Русије, бр. 55762/00 и 55974/00, тачка 56, ECHR 2005-XII)".

15. Подносилац захтјева сматра да се оспореним одредбама устава ентитета и Изборног закона суштински успоставља ситуација која је идентична оној која је разматрана у предмету Сејдић и Финци и која постоји на нивоу БиХ. Наиме, и у једном и у другом случају се ради о остваривању пасивног бирачког права у односу на органе извршне власти, а то право је ускраћено свима који се не изјашњавају као припадници једног од конститутивних народа. Због тога, по његовом мишљењу, образложење пресуде Сејдић и Финци може да се примијени и у конкретној ситуацији, јер су практични учинци идентични за лица која не припадају конститутивним народима.Оваквим поступањем, по мишљењу подносилаца захтјева,БиХ и оба њена ентитета врше дискриминацију својих грађана који имају право да буду бирани у складу с чланом 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, што је у супротности с чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију, чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине у вези с Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације и њеним чланом 5, као и с Међународним пактом о грађанским и политичким правима и његовим чл.2, 25 и 26 и чланом 14 Европске конвенције у вези с чланом 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.




b) Одговори на захтјев b) 1. Народна скупштина

16. Народна скупштина је указала да се у конкретном случају не ради о оцјени уставности члана Устава РС-а и Изборног закона, већ о оцјени усклађености тих чланова с

чланом 3 Протокола број 1, чланом 14 Европске конвенције и чланом 1 Протокола број 12 тако да ће одговорити на захтјев у погледу примјењивости и допустивости наведених чланова Европске конвенције и њених протокола.

17. Народна скупштина је истакла да члан 3Протокола број 1 уз Европску конвенцију може да се примијени само у предметима који се тичу избора законодавних тијела, а позиције предсједника и потпредсједника РС-а нити по својој функцији, нити по овлашћењима не спадају у круг законодавних тијела.Имајући у виду да члан 14 Европске конвенције није самосталан већ може да се примијени само у вези с уживањем права и слобода које осигурава Европска конвенција, у конкретном случају није примјењив нити

члан 14.18. Затим, Народна скупштина је навела да је овај

захтјев недопустив, јер је питање националне опредијељености појединца као услов за кандидовање на јавне функције, а то се управо покреће овим захтјевом,предмет разматрања у још пет предмета пред Европским судом. Осим тога, пресуда у предмету Сејдић и Финци није имплементирана ни три године након доношења и није извјесно када и на који начин ће бити спроведена. Због наведених околности, Народна скупштина сматра да би упуштање Уставног суда у меритум захтјева представљало прејудицирање начина спровођења пресуде Сејдић и Финци. Народна скупштина је истакла да су оспорене одредбе устава ентитета и Изборног закона у складу с Уставом БиХ који је још на снази, тако да би се, у случају

да се захтјеву удовољи, отворило питање усклађености устава ентитета с Уставом БиХ, чиме би правни систем БиХ, као и њено државноправно уређење, у цијелости били доведени у питање. Због свих наведених разлога Народна скупштина је истакла да је захтјев недопустив као преурањен.

19. У прилог недопустивости захтјева Народна скупштина је истакла да је Уставни суд у предмету број АП 2678/06 (види Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП 2678/06 од 29. септембра 2006. године,доступна на веб-страници Уставног суда www.ustavnisud.ba) већ одлучивао о питању националности као услову за кандидовање на јавну функцију, па би упуштањем у меритум овог захтјева Уставни суд поступао супротно правном принципу да поново одлучује о истој

ствари. Указано је да би ово могло да резултира ревидирањем заузетих ставова и поступање супротно пракси Уставног суда. Осим тога, Народна скупштина је указала да су оспорене одредбе Устава РС резултат имплементације Треће дјелимичне одлуке Уставног суда број У 5/98 (у даљњем тексту: Одлука о конститутивности),па би се упуштањем у њихову оцјену, како то тражи подносилац захтјева, Уставни суд упустио у преиспитивање наведене одлуке. Поред тога, Народна скупштина је указала и да су оспорена уставна рјешења наметнута одлуком Високог представника, па како подносилац захтјева инсистира на оцјени оспорених одредби у вези с међународним документима, Уставни суд би се упустио у оцјену усаглашености одлука Високог представника с међународним документима.

20. Даље, Народна скупштина је навела да је, уколико се Уставни суд и поред приговора о недопустивости ипак упусти у одлучивање о меритуму захтјева, примјерено одговорити само у односу на члан 1 Протокола број 12, те с тим у вези на члан II/4 Устава Босне и Херцеговине.

Оспорене уставне и законске одредбе директна су посљедица провођења Одлуке о конститутивности, те амандмана које је наметнуо Високи представник. Прије Одлуке о конститутивности одредбе Устава РС-а нису садржавале националну одредницу, међутим такво стање је Одлуком о конститутивности оцијењено као "систематична, дуготрајна, намјерна дискриминаторска пракса јавних органа РС-а". У складу с том одлуком, а по одлуци Високог представника, дошло је до амандмана на Устав РС-а којима је навођење припадности једном од конститутивних народа постао услов за кандидовање на једну од ових функција. Одредбе Устава РС-а прије амандмана нису имале никакво дискриминаторско обиљежје и замијењене су оспореним одредбама које је индиректно увео Уставни суд, а које подносилац захтјева

сматра дискриминаторским. Овим захтјевом креира се апсурдна ситуација, посебно када се има у виду да ове одредбе треба поново да разматра Уставни суд.

21. Народна скупштина је даље подсјетила на став Европског суда да је у периоду политичких поремећаја јавним властима потребно одређено вријеме за преиспитивање мјера потребних за очување постигнуте стабилности и процјену потреба властитог друштва (види Европски суд, Ždanoka против Latvie (GC), no.58278/00,131, ECHR 2006-IV), те да је ствар државе чланице да одреди правац свог демократског развоја, при чему морају да буду уважаване разлике у историјском развоју,културолошке разлике и разлике у политичкој мисли (види Европски суд , Hirst v. the United Kingdom (no.2) 74025/01,61, EHCR 2005-IX). Народна скупштина је указала и на

став Уставног суда да различито поступање не значи a priori дискриминацију, већ о постојању дискриминације може да се говори само у случају када за различито поступање не постоји објективно и разумно оправдање. С тим у вези је указано да је у Одлуци о допустивости и меритуму број АП 2678/06 анализирана оправданост уставних ограничења према којима апелант због своје националности није могао да се кандидира за члана Предсједништва, те да је Уставни суд закључио да је такво ограничење разумно, оправдано и пропорционално,односно да је ограничење пропорционално циљу шире друштвене заједнице у смислу очувања успостављеног мира и наставка дијалога.

22. Народна скупштина је навела како нема основа да се заузме другачији став и у конкретном случају, утолико прије што су сва наводна ограничења резултат Одлуке о конститутивности и Одлуке Високог представника о измјенама и допунама Устава РС-а од 25. априла 2002.године, а не арбитрарности домаћих органа. Осим тога,националне мањине заступљене су у раду органа законодавне власти (број њихових представника премашује њихов постотак у бројности популације), те у оквиру тих органа, као законодавних, могу да утичу на измјене прописа које подносилац захтјева оспорава, што и јесте суштина и циљ демократског процеса одлучивања. С тим у вези је указано и на став Европског суда да држава има право да примјењује мјере којима осигурава стабилност поретка у земљи чак и кад оне представљају ограничење или потпуно искључење учешћа у вршењу јавних послова за одређену категорију дефинисану по националној




припадности (види Европски суд, Sadak и Yumak против Турске предмет бр. 10226/03 од 8. јула 2008. године).

23. Народна скупштина је предложила да Уставни суд донесе одлуку којом усваја претходне приговоре, те да члан 3 Протокола бр. 1 у вези с чланом 14 Европске

конвенције прогласи непримјењивим, а да остатак предметног захтјева прогласи недопустивим. Уколико Уставни суд одлучи да се упусти у меритум, Народна скупштина је предложила да се захтјев одбије, тј. да се утврди да не постоји дискриминација у односу на одредбе Устава РС-а и Изборног закона.

b) 2. Уставноправна комисија 24. Уставноправна комисија је навела да је након

расправе с четири гласа "за", три гласа "против" и без гласова "суздржан" подржала захтјев.

c) Мишљење дато у својству amicus curiae

25. У Мишљењу је указано да је поједине одредбе које подносилац захтјева оспорава донио Високи представник и да их потом никада нису усвојила релевантна законодавна тијела, али да се, слиједом праксе Уставног суда у Одлуци број 9/00 од 3. новембра 2000. године, Високи представник не противи начину на који је Уставни суд оцијенио амандмане на ентитетске уставе.

26. Даље, указано је на хронологију догађаја и поступак имплементације Одлуке Уставног суда број У 5/98, те на Споразум о различитим елементима неопходним за спровођење Треће дјелимичне одлуке број У 5/98 од 27.марта 2002. године. Наведени Споразум је садржавао и одредбу о дистрибуцији функција предсједника и потпредсједника ентитета између конститутивних народа: Предсједник ентитета има два потпредсједника из различитих конститутивних народа. Они се бирају у складу с уставима ентитета. Нагласак је више био на осигурању правичне дистрибуције ових функција између конститутивних народа с циљем да се постигну одржива

рјешења у погледу подјеле власти, а не на осигурању система који ће свим кандидатима дати подједнаке шансе без обзира на њихово етничко поријекло. Наведена одредба је сматрана забраном представницима конститутивних народа да обављају више од једне од ове три функције, а не забраном и представницима "осталих" да обављају било коју од ових функција. Међутим, указано је и да стриктно тумачење цитиране одредбе из Споразума не оставља простор за закључак да представници "осталих" могу да обављају ове функције.

27. Затим, у Мишљењу је указано да је различито поступање према лицима која припадају групи "осталих" у односу на лица која припадају конститутивним народима евидентно у правним одредбама које се оспоравају. Стога се у специфичним, те прилично изнимним условима који

превладавају у БиХ, не само у вријеме доношења амандмана, него што је најбитније у садашњости, поставља питање да ли такво различито поступање може да буде оправдано. Дистрибуција мјеста у "ентитетским предсједништвима" је међу конститутивним народима била централни елеменат спровођења Одлуке Уставног суда број 5/98, којом је од ентитета захтијевано да измијене и допуне своје уставе како би осигурали пуну равноправност конститутивних народа. Такође, овај споразум о подјели власти је био и централно мјесто Општег оквирног споразума за мир којим је омогућен мир у Босни и Херцеговини. С тим у вези, указано је да је Венецијанска комисија у свом мишљењу о уставној ситуацији у Босни и Херцеговини и овлашћењима Високог представника навела: (...) У таквом контексту тешко је негирати

легитимност норми које могу бити проблематичне из угла недискриминације , али неопходне за постизање мира и стабилности и избјегавање даљњег губитка људских живота. Укључивање таквих правила у текст Устава у то вријеме , сходно томе , не заслужује критику , мада је

супротно основном духу Устава који има за циљ да спријечи дискриминацију. (...) Међутим, указано је и да је Венецијанска комисија истакла и сљедеће: (...) Ово се оправдање мора , пак , размотрити у свјетлу развоја у БиХ од ступања устава на снагу. БиХ је постала чланица Савјета Европе и земља се , сходно томе , мора проматрати у складу са параметрима заједничких европских стандарда. Сад је ратификовала Европску конвенцију о људским правима и њен Протокол број 12како је раније речено , ситуација у БиХ се развија у позитивном смислу , али и даље постоје околности које траже политички систем који није једноставан одраз владавине већине , већ који гарантује расподјелу власти и положаја међу етничким групама. Стога је легитимно покушати уобличити изборна правила која ће осигурати

одговарајућу заступљеност различитих група. (...) 28. Даље, у Мишљењу је указано да се код доношења амандмана пошло од претпоставки да је одређено уплитање у право да се буде кандидат на изборима могло да се сматра оправданим у свјетлу поља слободне процјене додијељеног државама. У том смислу је указано на ставове Европског суда према којима је државама остављено посебно широко поље слободне процјене у разматрању подручја изборног законодавства (види Европски суд, Mathieu-Mohin и Clerfazat против Белгије од 2. марта 1987.године и Melnychenko против Украјине од 19. октобра 2004. године). Циљ који се настојао остварити, конкретно спровођење једне одлуке Уставног суда којом се уважава "уставни принцип колективне једнакости конститутивних народа који произилази из означавања Бошњака, Хрвата и

Срба као конститутивних народа", који "забрањује било какве посебне привилегије за један или два од тих народа,сваку доминацију у структурама власти и сваку етничку хомогенизацију путем сегрегације засноване на територијалном раздвајању" (Уставни суд, Одлука 5/98),говори у прилог таквом закључку.

29. Затим је указано да Канцеларија високог представника не намјерава да утврђује да ли је такво уплитање оправдано и у 2013. години, нити је на њему да то уради. С тим у вези је указано на став Уставног суда у Одлуци број У 9/09 да је Уставни суд тај који одлучује о томе да ли постоји објективно и разумно оправдање у сваком појединачном предмету у смислу члана II/4 Устава Босне и Херцеговине. Најзад, указано је и да се правно стање у погледу питања изнесеног пред Уставни суд промијенило нарочито у свјетлу ступања на снагу Протокола број 12, којим се проширује дјелокруг заштите на "сва права одређена законом", а чиме се уводи општа забрана дискриминације.

IV. Јавна расправа

30. Уставни суд је, у складу с чланом 46 Правила Уставног суда, на Пленарној сједници одржаној 5. јула 2013. године, одлучио да одржи јавну расправу на којој ће се расправљати о овом захтјеву. Уставни суд је, у складу с чланом 47 став 3 Правила Уставног суда, на Пленарној сједници одржаној 27. септембра 2013. године одлучио да на јавну расправу позове подносиоца захтјева,представнике: Парламентарне скупштине БиХ, Народне скупштине, Вијећа народа Републике Српске (у даљњем тексту: Вијеће народа), Парламента ФБиХ, Канцеларије




високог представника, Хелсиншког комитета за људска права у БиХ, те Правног факултета Универзитета у Сарајеву, Правног факултета Свеучилишта у Мостару,Правног факултета Универзитета "Џемал Биједић" у Мостару и Правног факултета Универзитета у Бањалуци.

Уставни суд је 29. новембра 2013. године одржао јавну расправи којој су присуствовали: представници Народне скупштине (чланови одбора за уставна питања),представник Вијећа народа (запосленик Службе за правна питања) представници Клуба из реда бошњачког народа у Вијећу народа, представник Хелсиншког комитета за људска права у БиХ, те представници Правног факултета у Сарајеву и Правног факултета Свеучилишта у Мостару.

31. Представници Народне скупштине су изнијели аргументе углавном у оквиру одговора на захтјев.Представник Вијећа народа је истакао приговоре који су се односили на примјењивост члана 3 Протокола број 1, те на преурањеност захтјева с обзиром да није имплементирана одлука Европског суда у предмету Сејдић и Финци. Према ставу Вијећа народа, упуштањем у меритум захтјева

Уставни суд би преиспитивао Одлуку У 5/98, односно упустио би се у преиспитивање одлуке Високог представника, чиме би се упустио у оцјену усклађености одлуке Високог представника с релевантним одредбама Европске конвенције и њених протокола.

32. Представници Клуба из реда бошњачког народа у Вијећу народа анализирали су одредбе Устава Босне и Херцеговине и оспорене одредбе ентитетских устава, те истакнули да су рестриктивне, јер допуштају само припадницима конститутивних народа да се кандидују за наведене позиције. Закључили су да је захтјев основан и да оспорене одредбе треба прогласити неуставним.

33. Представник Хелсиншког комитета је подржао овај захтјев истичући да је он у служби изградње принципа једнакоправности свих у БиХ, те изразио очекивања да ће и

Уставни суд при одлучивању о овом захтјеву бити на "линији" увођења овог принципа.34. Представница Правног факултета Универзитета у

Сарајеву је истакла како је овим захтјевом суштински покренуто исто питање као и у предмету Европског суда Сејдић и Финци против Босне и Херцеговине, па да су,према томе, оспорене одредбе у супротности с Европском конвенцијом и међународним документима који се примјењују у БиХ.

IV. Релевантни прописи

35. Устав Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 21/92 - пречишћени текст, 28/94,8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02 исправка, 30/02исправка, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03, 115/05, 117/05 и 48/11)у релевантном дијелу гласи:

Члан 80. став 2. тачка 4. Предсједник има два потпредсједника из различитих

конститутивних народа. ( тачка 1 став 2 Амандмана LXXXIII).

Члан 83. став 4. Предсједник Републике и потпредсједници Републике

директно се бирају с листе кандидата за предсједника Републике Српске , тако што је за предсједника изабран кандидат који оствари највећи број гласова , а за потпредсједнике су изабрани кандидати из друга два конститутивна народа који имају највећи број гласова иза изабраног предсједника Републике.

( тачка 5 Амандмана XL допуњена је тачком 4 Амандмана LXXXIII)

36. Устав Федерације Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" бр.1/94, 13/97, 16/02, 22/02, 52/02, 60/02, исправка, 18/03,63/03, 9/04, 20/04, 33/04, 71/05, 72/05, 32/07 и 88/08) у релевантном дијелу гласи:

Члан IV.Б.1. члан 1. став 2.(2) Предсједник Федерације има два потпредсједника

из различитих конститутивних народа. Они се бирају у складу са овим Уставом.

( допуњен Амандманом XLI)

Члан IV.Б.1. члан 2. ст. 1. и 2.(1) При избору предсједника и два потпредсједника

Федерације БиХ најмање трећина делегата из клубова бошњачких , хрватских или српских делегата у Дому народа може кандидирати предсједника и два потпредсједника Федерације БиХ .

(2) Избор за предсједника и два потпредсједника Федерације БиХ захтијева прихваћање заједничке листе три кандидата за предсједника и потпредсједнике Федерације , већином гласова у Представничком дому , а затим и већином гласова у Дому народа , укључујући већину клуба сваког конститутивног народа.

( измијењен Амандманом XLII) 37. Изборни закон БиХ ("Службени гласник БиХ" бр.

23/01, 7/02,9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05,65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32 /10, 18/13 и 7/14) у релевантном дијелу гласи:

ПРЕДСЈЕДНИК И ПОТПРЕДСЈЕДНИК ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 9.13 При избору предсједника и потпредсједника

Федерације БиХ , најмање једна трећина делегата клубова заступника конститутивних народа у Дому народа Парламента Федерације предлаже кандидате за мјеста предсједника и потпредсједника Федерације.

Члан 9.14 Из реда кандидата из члана 9.13 овог закона

формирају се заједничке листе кандидата за мјеста предсједника и потпредсједника Федерације БиХ .

Представнички дом Парламента Федерације БиХ гласа о једној или више заједничких листи коју сачињавају три кандидата , укључујући по једног кандидата из сваког конститутивног народа. Листа која добије већину гласова у Представничком дому Парламента Федерације БиХ бит ће изабрана уколико добије већину гласова у Дому народа , укључујући и већину гласова клубова посланика сваког конститутивног народа.

Члан 9.15 У случају да заједничка листа презентирана од

стране Представничког дома не добије потребну већину у Дому народа , ова процедура ће се поновити. Уколико , у поновљеној процедури , заједничка листа која добије већину гласова у Представничком дому буде поново одбијена у Дому народа , та заједничка листа сматраће се изабраном.

Члан 9.16 Делегати у Дому народа Парламента Федерације

Босне и Херцеговине из реда осталих могу учествовати у избору кандидата за предсједника и потпредсједника. Међутим , овом приликом се неће формирати било какав клуб заступника осталих и њихов се глас неће рачунати при рачунању одређене већине у клубовима заступника конститутивних народа.




ПОГЛАВЉЕ 12 ПРЕДСЈЕДНИК И ПОТПРЕДСЈЕДНИЦИ РЕПУБЛИ -

КЕ СРПСКЕ

Члан 12.1. Предсједника и два (2) потпредсједника Републике

Српске , који се непосредно бирају са територије Републике Српске , бирају бирачи регистрирани да гласају у Републици Српској.

Члан 12.2 Бирач регистриран да гласа за предсједника

Републике Српске може гласати само за једног кандидата.

Члан 12.3. Бира се кандидат из реда сваког конститутивног

народа који добије највећи број гласова. Између та три (3)кандидата , по један из сваког конститутивног народа , за предсједника се бира кандидат који добије највећи број гласова , а два кандидата који се по броју освојених гласова налазе на другом и трећем мјесту бирају се за потпредсједнике.

V. Допустивост 38. При испитивању допустивости захтјева Уставни

суд је пошао од одредаба члана VI/3а) Устава Босне и Херцеговине.

Члан VI/3а) Устава Босне и Херцеговине гласи:Уставни суд је једини надлежан да одлучује о било

којем спору који се јавља по овом Уставу између два ентитета , или између Босне и Херцеговине и једног или оба ентитета , те између институција Босне и Херцеговине , укључујући , али не ограничавајући се на то:

- Да ли је одлука ентитета да успостави посебан паралелан однос са сусједном државом у складу са овим Уставом , укључујући и одредбе које се односе на суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине.

- Да ли је било која одредба устава или закона једног ентитета у складу са овим Уставом.

Спорове може покренути члан Предсједништва ,предсједавајући Савјета министара , предсједавајући , или његов замјеник , било којег дома Парламентарне скупштине; једна четвртина чланова / делегата било којег дома Парламентарне скупштине , или једна четвртина чланова било којег дома законодавног органа једног ентитета.

39. У конкретном случају захтјев је поднио Жељко Комшић, члан Предсједништва Босне и Херцеговине.Имајући у виду одредбе члана VI/3а) Устава Босне и Херцеговине и члана 19 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да је захтјев допустив зато што га је поднио овлаштени субјекат, а да не постоји ниједан разлог за

недопустивост захтјева из члана 19 Правила Уставног суда.VI.Меритум

40. Подносилац захтјева сматра да оспорене одредбе устава ентитета и Изборног закона нису у складу с чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију; чланом II/4Устава БиХ у вези с Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације и њеним чланом 5, као и Међународним пактом о грађанским и политичким правима и његовим чл. 2, 25 и 26, те међународним инструментима из Анекса I на Устав БиХ и чланом 14 у вези с чланом 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

41. Уставни суд ће у првом дијелу дати одговоре на приговоре које је истакнула Народна скупштина у вези с овим захтјевом.

42. Народна скупштина сматра како се овим захтјевом превасходно покреће питање усклађености оспорених одредби с Европском конвенцијом, а да се пред Европским судом налази пет предмета којим се покреће питање националне опредијељености појединца као услова за

кандидовање на јавне функције. С тим у вези, одлучивање о меритуму захтјева значило би преплитање надлежности у предметима истог правног основа између Европског суда и Уставног суда. Уставни суд не прихваћа наведени приговор. Наиме, овим захтјевом се покреће питање усклађености оспорених одредби с чланом II/4 Устава БиХ и чланом 1 Протокола број 12. Даље, у складу с чланом VI/3а) Устава БиХ, Уставни суд је једини надлежан да цијени усклађеност устава ентитета и закона с Уставом БиХ. На другој страни Европска конвенција је настала као израз сагласности држава да ће на својој територији осигурати права и слободе које су њоме прописане свима који дођу под њихову јурисдикцију. Због тога се систем заштите људских права односи прије свега на заштиту људских права на националном нивоу. Заштита која се

остварује механизмима Конвенције има супсидијарни карактер. Стога, чињеница да у истом тренутку пред оба суда може да буде покренуто питање које, у складу с уставним овлашћењима, улази у надлежност Уставног суда, односно у складу с Европском конвенцијом у надлежност Европског суда, не ограничава и не искључује овлашћења Уставног суда из наведене одредбе Устава БиХ,с обзиром да заштита људских права мора да буде примарно осигурана на националном нивоу.

43. Народна скупштина указује да овај захтјев треба да буде одбачен као преурањен с обзиром да би се одлучивањем о њему прејудицирала имплементација одлуке Европског суда у предмету Сејдић и Финци и исход уставноправне реформе Устава БиХ која је у току. Уставни суд не прихваћа овај приговор. Наиме, Уставни суд указује

да су предмет "спора" пред Европским судом биле одредбе Устава БиХ о избору чланова Предсједништва БиХ и делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.Овим захтјевом се покреће питање усклађености одредаба ентитетских устава и Изборног закона о избору предсједника и потпредсједника ентитета с Уставом БиХ,те међународним документима који се примјењују у БиХ.Устав БиХ не садржи нити једну одредбу којом је регулисан избор на наведене функције. Будући да се подносилац захтјева позвао на члан II/4 који, у складу с чланом X/2 Устава БиХ и не може да буде измијењен,Уставни суд сматра како не постоји препрека да разматра усаглашеност оспорених одредби с Уставом БиХ,конкретно чланом II/4 Устава БиХ.

44. У том смислу, поступак евентуалних измјена и допуна Устава БиХ услијед имплементације одлуке у предмету Сејдић и Финци ни на који начин не ограничава и не спречава Уставни суд да разматра овај захтјев и усаглашеност оспорених одредби с Уставом БиХ,конкретно чланом II/4, а који, у складу с чланом X/2 Устава БиХ, и не може да буде измијењен.

45. Даље, Народна скупштина сматра како се овим захтјевом покреће идентично питање о ком је Уставни суд већ одлучивао у цитираној Одлуци број АП 2678/06 .Уставни суд не прихваћа овај приговор. У наведеном предмету Уставни суд је испитивао ограничење које је успостављено у односу на кандидатуру конститутивних народа за чланове Предсједништва БиХ , с обзиром на њихову националну припадност и ентитет из ког долазе, а које је установљено Изборним законом и које слиједи рјешење из члана V Устава БиХ. Међутим, овим захтјевом




се покреће питање искључења у односу на кандидатуру " осталих" за избор предсједника и потпредсједника ентитета, које је установљено оспореним одредбама устава ентитета и које као такво слиједи и Изборни закон.

46. Народна скупштина указује да су оспорене

одредбе устава ентитета и Изборног закона резултат имплементације Треће дјелимичне одлуке број У 5/98 (види Уставни суд, Дјелимична одлука број У 5/98 III од 1. јула 2000. године, објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 23/00) па би се њиховим испитивањем Уставни суд упустио у преиспитивање властите одлуке. Уставни суд не прихваћа овај приговор. Наиме, неспорно је да су оспорене одредбе устава ентитета и Изборног закона проистекле из имплементације Треће дјелимичне одлуке број У 5/98 која је промовисала уставни принцип једнакости сва три конститутивна народа на цијелој територији БиХ, те с тим у вези, расподјелу јавних функција између конститутивних народа. Међутим, Трећа дјелимична одлука број У 5/98 се није бавила правима "осталих", а овим захтјевом се управо покреће питање учествовања "осталих" у расподјели јавних

функција уз осигурање гаранције из члана II/4 Устава БиХ.Осим тога, овај захтјев мора да се сагледа и у вези с промјенама које су услиједиле након доношења Одлуке број У 5/98, превасходно да је БиХ постала пуноправни члан Савјета Европе, да је ратификовала Европску конвенцију и њене протоколе, те да је ратификовала и Протокол број 12 којим се уводи општа забрана дискриминације.

47. Даље, Народна скупштина сматра да су оспорене одредбе као уставна рјешења наметнуте одлуком Високог представника па да би се њиховим испитивањем Уставни суд, с обзиром на наводе из захтјева о усаглашености с Европском конвенцијом и Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације, упустио у испитивање усаглашености одлука Високог представника с

међународним документима. Уставни суд не прихваћа наведени приговор. Наиме, као што је већ указано у овој одлуци, овим захтјевом се покреће питање усаглашености оспорених одредби с чланом II/4 Устава БиХ. Уставни суд подсјећа да када Високи представник интервенише у правни систем Босне и Херцеговине, супституишући домаће власти, тада дјелује као власт Босне и Херцеговине,а закони које доноси су природе домаћих закона, те морају да се сматрају законима Босне и Херцеговине, чија је сагласност с Уставом Босне и Херцеговине подложна контроли Уставног суда (види Уставни суд, Одлука број У 9/00 од 3. новембра 2000. године, објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 1/01, Одлука број У 16/00 од 2.фебруара 2001. године, објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 13/01 и Одлука број У 25/00 од 23. марта 2001.године, објављена у "Службеном гласнику БиХ" број 17/01).

48. Народна скупштина указује да су оспорене одредбе ентитетских устава и Изборног закона у складу с Уставом БиХ који је на снази, а у случају да се захтјеву удовољи отворило би се питање усклађености устава ентитета с Уставом БиХ, чиме би правни систем БиХ, као и њено државноправно уређење у цијелости, били доведени у питање. Уставни суд не прихваћа наведени приговор.Наиме, неспорно је да оспорене одредбе устава ентитета и Изборног закона одражавају идентичан принцип као и одредбе Устава БиХ ( члан V Предсједништво БиХ ) према којима је, као и оспореним одредбама, искључена могућност кандидовања "осталих" за избор на неку од наведених функција. Затим, неспорно је да је Уставни суд у својој пракси одлучивао о захтјеву који се односио на

питање усаглашености одредби Устава БиХ с чланом 14Европске конвенције и чланом 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију (У 5/04). Уставни суд је закључио да се не ради о "спору који се јавља по овоме уставу" у смислу члана VI/3 Устава БиХ него о могућем конфликту између

домаћег и међународног права, односно да права из Европске конвенције не могу да имају супериорнији статус у односу на Устав БиХ, јер је Европска конвенција ступила на снагу на основу Устава БиХ. Такође, неспорно је да је Уставни суд одлучивао о захтјеву којим је покренуто питање усаглашености одредби Изборног закона (искључена могућност кандидовања "осталих" за чланове Предсједништва БиХ) о кандидатури за чланове Предсједништва БиХ с чланом 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију, те чланом 2 став 1 тачка ц) и чланом 5 став 1 тачка ц) Међународне конвенције о уклањању свих облика расне дискриминације (У 13/04). Како се оспорена одредба Изборног закона заснива на члану V Устава Босне и Херцеговине, Уставни суд је заузео став да би се

упуштањем у меритум захтјева вршило испитивање одредбе Устава Босне и Херцеговине с одредбама Европске конвенције и Конвенције о уклањању свих облика расне дискриминације.

49. Међутим, овим захтјевом су оспорене одредбе ентитетских устава, а не Устава БиХ, као што је то био случај у предмету У 5/04, односно оспорене одредбе нису идентичне некој одредби Устава БиХ као што је био случај у предмету У 13/05. Уставни суд подсјећа да је у складу с чланом VI/3а) Устава БиХ једини надлежан да одлучује да ли је било која одредба устава или закона једног ентитета у складу с овим уставом. При томе, у тумачењу појма овај устав и обавеза Уставног суда да подржи овај устав мора да се има у виду 15 међународних споразума о људским правима из Анекса I на Устав БиХ који се директно

примјењују у БиХ, те положај који права из Европске конвенције и њени протоколи имају у уставном поретку државе. Наиме, права из Европске конвенције и њених протокола не само да се директно примјењују у БиХ, него у складу с чланом II/2 Устава БиХ имају приоритет над свим осталим законима. Најзад, у складу с чланом II/4 Устава БиХ уживање права и слобода, предвиђених у овом члану или у међународним споразумима наведеним у Анексу Iовог устава, осигурано је свим особама у Босни и Херцеговини без дискриминације по било којој основи као што је пол, раса, боја, језик, вјера, политичко и друго мишљење, национално или социјално поријекло,повезаност с националном мањином, имовина, рођење или други статус. Значај члана II Устава БиХ који регулише људска права и слободе одређен је чланом X/2 Устава БиХ према ком ниједним амандманом на овај устав не може да се елиминише , нити да се умањи било које од права и слобода из члана II овог устава , нити да се измијени ова одредба. У том смислу термини овај устав и обавеза Уставног суда да подржи овај устав на пољу остваривања и заштите уставом гарантованих људских права и слобода на првом мјесту подразумијева члан II Устава БиХ у његовом пуном значењу, а у чијем тумачењу Уставни суд не може да елиминише или умањи права или слободе које овај члан гарантује. При томе, чињеница да се ради не само о правима и слободама које су изричито побројане у наведеној одредби Устава БиХ, већ и о правима и слободама које су садржане и у међународним документима не умањује карактер члана II као одредбе Устава БиХ, која подразумијева овај устав и обавезу Уставног суда да штити овај устав. Осим тога, Уставни




суд подсјећа да је у Трећој дјелимичној одлуци број У 5/98заузео став: (…) не може се закључити да Устав БиХ предвиђа општи институционални модел који се може пренијети на ниво ентитета , или да сличне , етнички дефиниране институционалне структуре на нивоу

ентитета , не морају задовољавати глобални обавезујући стандард недискриминације Устава БиХ према члану II/4Устава БиХ (...). У складу с наведеним, чињеница да оспорене одредбе устава ентитета и Изборног закона одражавају идентичан принцип који је садржан у члану VУстава БиХ не спречава Уставни суд да оспорене одредбе испита у вези с глобалним обавезујућим стандардом недискриминације Устава БиХ према члану II/4 Устава БиХ .

50. Уставни суд ће се даље очитовати о повреди члана 14 Европске конвенције у вези с чланом 3 Протокола број 1уз Европску конвенцију, јер према наводима подносилаца захтјева "остали" су ускраћени у праву да се кандидују за функције предсједника и потпредсједника ентитета само због тога што нису припадници неког од конститутивних

народа.51. Члан 14 Европске конвенције гласи:Уживање права и слобода предвиђених овом

конвенцијом осигурава се без дискриминације по било којој основи , као што су спол , раса , боја коже , језик ,вјероисповијест , политичко или друго мишљење ,национално или социјално поријекло , свеза са неком националном мањином , имовно стање , рођење или други статус.

52. Члан 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију гласи:

Високе стране уговорнице се обавезују да у примјереним временским размацима одржавају слободне изборе с тајним гласањем , под условима који осигуравају слободно изражавање мишљења народа при избору

законодавних тијела. 53. Уставни суд подсјећа да је члан 14 Европске конвенције примјењив у случајевима када постоји различито поступање по забрањеној основи према лицу или групи лица која се налазе у сличној ситуацији у вези с неким правом из Европске конвенције и њених протокола,а за то различито поступање нема објективног или разумног оправдања. Сходно томе, да би се примијенио члан 14, правило, акт или пропуст морају да потпадају под дјелокруг неког материјалног права из Европске конвенције. Подносилац захтјева сматра како оспорене одредбе потпадају под дјелокруг члана 3 Протокола број 1уз Европску конвенцију.

54. Уставни суд налази да је Европски суд у предмету Бошкоски против Бивше Југословенске Републике Македоније (Види Европски суд, Бошкоски против Бивше Југословенске Републике Македоније, апликација број 11676/04, 2. септембра 2004. године) истакао: "Према становишту Европског суда члан 3 Протокола број 1гарантује 'избор законодавне власти' и термин 'законодавна'не значи нужно национални парламент. Овај термин мора да се тумачи у свјетлу уставне структуре државе која је у питању (види, mutatis mutandis, Mathieu-Mohin и Clerfaytпротив Белгије , пресуда од 2. марта 1987. године, Series А бр. 113, п. 23, став 53; Маттхеwс против Уједињеног Краљевства [GC], апликација број 24833/94, ECHR 1999-I,став 40). У два ранија случаја Комисија је сматрала да власт шефа државе као таква не може да се тумачи као "законодавна" у смислу члана 3 Протокола број 1 (види Европски суд, Baskauskaite против Lithuania, апликација број 41090/98, Одлука Комисије од 21. октобра 1998.

године, Habsburg-L thringen против Аустрије, апликација број 15344/89, Одлука Комисије од 14. децембра 1989,Одлуке и Извјештаји 64, п. 211). Међутим, Европски суд не искључује могућност примјене члана 3 Протокола број 1 на изборе за предсједника. Европски суд сматра да ова

одредба осигурава карактеристике "ефективне политичке демокрације", за чије осигурање мора да се има у виду не само строго законодавна власт коју тијело има, већ такође улога тијела које је у питању у цјелокупном законодавном процесу (види, напријед цитирану, Matthews против Уједињеног Краљевства, ст. 42. и 49). Уколико би се утврдило да шеф државе има овлашћење да иницира или усваја законе, или ужива широка овлашћења у контролисању усвајања закона или овлашћења да контролишу основна законодавна тијела, могло би да се сматра да постоји "законодавна власт" у смислу члана 3Протокола број 1.

55. У конкретном случају Уставни суд примјећује како у складу с релевантним одредбама Устава Републике Српске предсједник Републике Српске може да ускрати

објављивање закона који је усвојила Народна скупштина,као основно тијело које доноси законе, и да затражи да се поново одлучује о том закону. Међутим, ако исти закон поново буде усвојен у Народној скупштини предсједник Републике Српске дужан је га је објави. Осим тога,предсједник Републике Српске може, за вријеме ратног и ванредног стања, које прогласе институције Босне и Херцеговине, ако Народна скупштина не може да се састане, на приједлог Владе Републике Српске или на своју иницијативу и након што саслуша мишљење предсједника Народне скупштине, да доноси уредбе са законском снагом и о питањима из надлежности Народне скупштине и да именује и разрјешава функционере које бира односно именује и разрјешава Народна скупштина. Ове уредбе,односно одлуке о именовању и разрјешењу, предсједник

Републике Српске подноси на потврду Народној скупштини чим она буде у могућности да се састане.Такође за вријеме ратног и ванредног стања актима предсједника Републике Српске, ако Народна скупштине не може да се састане, изнимно док то стање траје, могу да се обуставе поједине уставне одредбе које се односе на доношење закона, осим оних које се односе на одређена права и слободе. Дакле, наведено искључиво у посебним условима ( ратно и ванредно стање). Даље, предсједник Републике Српске има право да предложи кандидата за предсједника Владе Републике Српске као основног тијела које иницира доношење закона. Међутим, предсједник Владе Републике Српске и њени чланови именују се већином гласова посланика у Народној скупштини. У случају да је дошло до кризе у функционисању Владе Републике Српске, предсједник Републике Српске, али само на иницијативу најмање 20 посланика, и након што претходно саслуша предсједника Народне скупштине и предсједника Владе Републике Српске, може да затражи од предсједника Владе Републике Српске да поднесе оставку,односно ако он то одбије да учини, предсједник Републике Српске може да га разријеши.

56. Даље, Уставни суд примјећује да, у складу с релевантним одредбама Устава Федерације Босне и Херцеговине, предсједник Федерације БиХ кад утврди да домови, као основна тијела која доносе законе, нису у могућности да доносе потребне законе, може, уз сагласност потпредсједника Федерације БиХ, да распусти један или оба дома, тиме да дом не може да се распусти у току једне године од његова првог сазива. Искључиво овлашћење распуштања оба дома предсједник Федерације БиХ има




када они не успију да усвоје буџет Федерације БиХ прије почетка буџетске године. Даље, предсједник Федерације БиХ, уз сагласност оба потпредсједника, именује Владу Федерације БиХ, као основно тијело које иницира законе,након консултација с премијером или с кандидатом за ту

функцију. Влада Федерације БиХ је изабрана након што њено именовање потврди већином гласова Представнички дом Федерације БиХ. Уколико ова потврда изостане,цијели поступак мора да се понови. Затим, предсједник Федерације БиХ, уз сагласност потпредсједника, може одлуком да смијени Владу Федерације БиХ или Влади Федерације БиХ може да буде изгласано неповјерење већином гласова у оба дома Парламента Федерације БиХ.

57. Уставни суд сматра да наведена анализа не указује да предсједник Републике Српске и предсједник Федерације БиХ имају овлашћење да иницирају или усвајају законе, или да уживају широка овлашћења у контролисању усвајања закона или овлашћење да контролишу основна законодавна тијела, да би могло да се сматра да постоји "законодавна власт" у смислу члана 3

Протокола број 1. Имајући у виду наведено, захтјев не покреће питање члана 14 Европске конвенције у вези с чланом 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. С тим у вези Уставни суд у овом дијелу одбија захтјев као неоснован.

58. Даље, из навода подносилаца захтјева произилази да је оспореним одредбама устава ентитета и Изборног закона у односу на "остале", у остваривању права да буду кандидовани те евентуално изабрани, као законом гарантованог права, успостављена дискриминација. Зато што су "остали" ускраћени у праву да се кандидују за функције предсједника и потпредсједника ентитета само из разлога што нису припадници неког од конститутивних народа. Наведено је, сходно наводима подносилаца захтјева, супротно члану II/4 Устава БиХ и члану 1

Протокола број 12 уз Европску конвенцију.59. Члан II/4 Устава БиХ у релевантном дијелу гласи:

Члан II/4Уживање права и слобода , предвиђених овим чланом

или у међународним споразумима наведеним у Анексу Iовом Уставу , осигурано је за све особе у Босни и Херцеговини без дискриминације по било којој основи као што је спол , раса , боја , језик , вјера , политичко или друго увјерење , национално или друштвено поријекло , везивање за неку националну мањину , имовина , рођење или други статус.

60. Члан 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију гласи:

Члан 1

Општа забрана дискриминације 1. Уживање свих права одређених законом осигураће се без дискриминације по било којој основи као што је спол , раса , боја коже , језик , вјера , политичко или друго мишљење , национално или социјално поријекло ,припадност националној мањини , имовина , рођење или други статус.

2. Никога не смију дискриминирати јавна тијела на било којој основи , како је и наведено у ставу 1.

61. Изборни закон Босне и Херцеговине у релевантном дијелу гласи:

Члан 1.4(1) Сваки држављанин Босне и Херцеговине ( у

даљњем тексту: држављанин БиХ ) с навршених 18 година живота има право гласати и бити биран ( у даљњем

тексту: бирачко право ), у складу с одредбама овога закона.

62. Уставни суд подсјећа да право да се бира и буде биран чини основу ефективне политичке демокрације.Државе уживају широко поље процјене у успостављању и

регулисању изборног система који ће примјењивати.Бројни су и различити начини организовања и провођења избора. Ова различитост је условљена историјским развојем, културном разноликошћу, развојем политичке мисли у држави. Због тога законодавство које регулише изборе мора да буде сагледано у свјетлу политичке еволуције земље која је у питању с обзиром да карактеристике које су неприхватљиве у контексту једног система могу у датом тренутку да буду прихватљиве у контексту другог. У том смислу, државе су слободне да изаберу сврху због које успостављају ограничења права да се бира и буде биран. Међутим, ова слобода је ограничена обавезом да сврха ограничења мора да буде у складу с принципом владавине права и оправдана специфичним околностима (види Европски суд, Sitaropoulos и

Giakoumopoulos против Грчке, пресуда од 15. марта 2012.године (тач. 63 до 68). Најзад, један од фактора при оцјени широког поља процјене које државе уживају у овој области је и да ли постоје или не постоје други начини и средства којим може да се постигне исти циљ (види Европски суд,Glor против Швајцарске, апликација број 13444/04,пресуда од 30. априла 2009. године, тачка 94).

63. Уставни суд указује да Изборни закон у члану 1.4свим држављанима БиХ с навршених 18 година живота гарантује право да бирају и да буду бирани. У том смислу се ради о праву гарантованом законом у смислу члана 1Протокола број 12 чије уживање мора да се осигура без дискриминације на било којој основи и у односу на које јавне власти никог не смију да дискриминишу.

64. Затим, Уставни суд указује како је у погледу

тумачења појам дискриминације у смислу члана 1Протокола број 12 Европски суд у одлуци Сејдић и Финци истакао (став 55): "Појам дискриминације је досљедно тумачен у јуриспруденцији Суда у односу на члан 14Конвенције. Јуриспруденција нарочито јасно прецизира да 'дискриминација' означава различито поступање без објективног и разумног оправдања према лицима која су се нашла у сличном положају (видјети тачке 42-44 и наведене изворе). Аутори су користили исти термин,дискриминација, у члану 1 Протокола бр. 12. Без обзира на разлике у ширини обима између ових одредби, значење овог појма у члану 1 Протокола бр. 12 је требало да буде идентично тумачењу из члана 14 (видјети Образложење (Explanatory Report) уз Протокол бр. 12, тачка 18). Суд,према томе, не види разлог да одступа од утврђеног тумачења 'дискриминације', наведеног у тексту, у примјени истог појма према члану 1 Протокола бр. 12 (у вези са судском праксом УН-овог Комитета за људска права у погледу члана 26 Међународног пакта о грађанским и политичким правима, одредбе која је слична, али не и идентична – члану 1 Протокола бр. 12 уз Конвенцију,видјети Nowak, Коментари CCPR, Издавачи N. P. Engel,2005, страна 597-634)".

65. Слиједом наведеног, Уставни суд мора да одговори на питање да ли се оспореним одредбама, које припадницима "осталих" онемогућавају остварење права да буду кандидовани те евентуално бирани на функцију предсједника и потпредсједника ентитета јер нису из реда конститутивних народа, успоставља различито поступање без објективног и разумног оправдања према особама које су се нашле у сличном положају.




66. Уставни суд примјећује како члан 1.4 Изборног закона право да бирају и буду бирани гарантује свим држављанима БиХ. Чланом 3 Закона о држављанству одређено је да сви држављани БиХ уживају иста људска права и основне слободе као што је то одређено Уставом

БиХ и уживају заштиту ових права на читавој територији БиХ, под истим условима. Из наведених одредби неспорно произилази да појам држављани БиХ, којим је гарантовано право да бирају и буду бирани у смислу члана 1.4 Изборног закона, подразумијева и конститутивне народе и "остале".У том смислу, оспорене одредбе ентитетских устава и Изборног закона које искључују могућност "осталих" као држављана БиХ да се кандидују за позицију предсједника и потпредсједника ентитета, гарантујући ту могућност искључиво конститутивним народима као држављанима БиХ, успостављају различит третман "између особа које су се нашле у сличном (или истом) положају" који је заснован на етничком поријеклу.

67. Сљедеће питање на које је потребно да се одговори јесте да ли је различито поступање установљено

без објективног и разумног оправдања. С тим у вези,Уставни суд указује како је Европски суд у предмету Сејдић и Финци (тач. 43 и 44) заузео став који може да се сумира на сљедећи начин: дискриминација по основу етничког поријекла неке особе представља један од облика расне дискриминације која је посебно окрутан облик дискриминације и, с обзиром на њене опасне посљедице,тражи од власти посебан опрез и одлучне реакције. Због оваквих разлога власти морају да искористе сва расположива средства у борби против расизма и тако да ојачају визију демократског друштва у ком се на различитост не гледа као на опасност него као на богатство (видјети Nachova и остали против Бугарске [GC], бр.43577/98 и 43579/98, тачка 145, ECHR 2005-VII, и Timishev,цитирано, тачка 56). У оваквом контексту, гдје се разлика у

третману заснива на раси и етничком поријеклу, појам објективног и разумног оправдања мора да се тумачи што је могуће прецизније (видјети Д . Х . и остали, цитирано,тачка 196). Суд такође сматра да ниједна врста различитог поступања, која се искључиво или у критичном обиму заснива на етничком поријеклу појединца, не може објективно да се оправда у савременом демократском друштву које је изграђено на принципима плурализма и поштовања различитих култура (ibid ., тачка 176). Најзад,Уставни суд указује да се Европски суд руководио истим принципима и у предмету Азра Зорнић против Босне и Херцеговине испитујући немогућност кандидовања за члана Предсједништва БиХ и за делегата у Дому народа у случају када се особа која је у питању не изјашњава о припадности било ком од конститутивних народа или било којој етничкој групи (апликација број 3681/06, пресуда од 15. јула 2014. године).

68. Уставни суд подсјећа да је расподјела позиција у државним органима међу конститутивним народима била централни елеменат Дејтонског споразума да би се постигао мир у БиХ. У том контексту је тешко негирати легитимност норми које могу да буду проблематичне с тачке гледишта недискриминације, али које су биле нужне како би се постигли мир и стабилност и избјегао даљи губитак људских живота. Оспорене одредбе устава ентитета и Изборног закона којим се врши дистрибуција функција предсједника и потпредсједника ентитета међу конститутивним народима, иако уграђене у ентитетске уставе у поступку имплементације Треће дјелимичне одлуке број 5/98 у служби су истог циља. С тим у вези,Уставни суд примјећује да легитимност циља који се

огледао у постизању мира није довео у питање ни Европски суд у свјетлу Европске конвенције (види Сеједић и Финци,тачка 46).

69. Међутим, ово оправдање мора да се сагледа у вези с развојем догађаја у Босни и Херцеговини након што је

закључен Дејтонски споразум. С тим у вези, Уставни суд указује како је Европски суд у предмету Сејдић и Финци истакао (види тачка 47): (…) Суд запажа значајан позитиван развој у Босни и Херцеговини од потписивања Дејтонског мировног споразума. Истина , тај напредак можда није увијек био досљедан и још увијек има бројних тешкоћа ( видјети , нпр., најновији извјештај о напретку Босне и Херцеговине као потенцијалног кандидата за чланство у Европској унији који је припремила Европска комисија и који је објављен 14. октобра 2009,SEC/2009/1338). Чињеница је да су 2005. године стране које су раније биле у сукобу предале комплетну контролу над оружаним снагама и трансформирале оружане снаге у малу професионалну војску; 2006. године Босна и Херцеговина приступила је НАТО-овом Партнерству за

мир; 2008. године потписала је и ратификовала Споразум о стабилизацији и придруживању с Европском унијом; у марту 2009. године успјешно је извршила допуне државног устава први пут и недавно је изабрана за чланицу Савјета безбједности Уједињених народа на период од двије године ,са почетком од 1. јануара 2010. Надаље , иако присуство међународне управе као проведбене мјере у складу с Поглављем VII Повеље Уједињених народа подразумијева да ситуација у региону још увијек представља " пријетњу међународном миру и сигурности", изгледа да су припреме за престанак међународне управе у току ( видјети Извјештај који је поднио Javier Solana, високи представник Европске уније за заједничку вањску и сигурносну политику , и Olli Rehn, комесар за проширење Европске уније , О политици Европске уније у односу на Босну и

Херцеговину: Пут напретка (The Way Ahead) од 10.новембра 2008, и извјештај Међународне кризне групе: Недовршена транзиција БиХ : Између Дејтона и Европе , од 9. марта 2009). Такође, Европски суд је истакао (види тачка 49): (...) када је 2002. године постала чланица Савјета Европе и безрезервно ратификовала Конвенцију и њене протоколе , тужена држава је по властитој жељи пристала да поштује релевантне стандарде. Посебно се обавезала да " у року од годину дана , уз помоћ Европске комисије за демокрацију кроз право ( Венецијанске комисије ), преиспита изборни закон у свјетлу норми Савјета Европе и изврши измјене тамо гдје је то потребно" ( видјети тачку 21 у тексту ). Исто тако , ратификацијом Споразума о стабилизацији и придруживању с Европском унијом 2008. године , тужена страна обавезала се да ће у периоду од једне до двије године извршити " измјене изборног закона који се односи на чланове Предсједништва БиХ и делегате у Дому народа како би закон у потпуности био усклађен с Европском конвенцијом о људским правима и постпријемним обавезама према Савјету Европе ( видјети тачку 25 у тексту ).

70. Уставни суд указује да је позитивни напредак у развоју БиХ као демократске државе и изградње демократских институција, остварен на основу функционисања система подјеле власти, који је искључио припаднике "осталих" у приступу једном броју јавних функција, као што је регулисано оспореним одредбама.Неспорно је да овакав систем има оправдање у легитимном циљу који се огледа у очувању мира, који представља вриједност која је у служби друштва као цјелине. Он је у




служби успостављања и очувања сигурности и стабилности, као предуслова за очување постигнутог напретка и даљњег развоја и изградње друштва и изградње повјерења између бивших сукобљених страна. С тим у вези, Уставни суд указује и да је Европски суд, уз

указивање на остварени напредак након закључења Дејтонског споразума, истакао да (види тачка 48): (…)ниједна одредба Конвенције не тражи потпуно напуштање механизама подјеле власти који су својствени Босни и Херцеговини и да можда још увијек није сазрело вријеме за политички систем који би био само одраз принципа владавине већине. У прилог наведеног говори и став Венецијанске комисије изражен у мишљењу о уставној ситуацији у Босни и Херцеговини и овлашћењима Високог представника, а која је истакла: БиХ је постала чланица Савјета Европе и земља се , сходно томе , мора проматрати у складу са параметрима заједничких европских стандарда. Сад је ратификовала Европску конвенцију о људским правима и њен Протокол број 12како је раније речено , ситуација у БиХ се развија у

позитивном смислу , али и даље постоје околности које траже политички систем који није једноставан одраз владавине већине , већ који гарантује расподјелу власти и положаја међу етничким групама. Стога је легитимно покушати уобличити изборна правила која ће осигурати одговарајућу заступљеност различитих група (...).

71. Слиједом наведеног сљедеће питање на које је потребно одговорити јесте да ли је за постизање овако одређеног легитимног циља једини начин успостављање ограничења као у оспореним одредбама у односу на одређену групу у погледу остваривања законом установљеног права које се свима гарантује без дискриминације.

72. Уставни суд подсјећа како је у складу с чланом I/2Устава БиХ Босна и Херцеговина дефинисана као

демократска држава која функционише у складу са законом и на основу слободних и демократских избора. У складу с чланом II/1 Устава БиХ Босна и Херцеговина и оба ентитета осигураће највиши ниво међународно признатих људских права и основних слобода. Осим тога, у складу с чланом II/4 Устава БиХ права и слободе који су гарантовани чланом II или у међународним споразумима наведеним у Анексу I овог устава, осигурана су свим особама у БиХ без дискриминације по било којој основи.Ове одредбе упућују на установљавање принципа демократске државе, владавине права и слободних избора који ће имати исто оно одређено значење као у развијеним демократским земљама које имају дугу праксу њиховог установљавања. Легитимни циљ који се огледа у очувању мира за једну државу након рата представља трајну вриједност којој мора да буде посвећено друштво као цјелина и чији значај не могу да умање протек времена и остварени напредак у демократском развоју. У том смислу Уставни суд не може да прихвати да у овом тренутку постојећи систем подјеле власти који се огледа у дистрибуцији јавних функција између конститутивних народа, а како је регулисано оспореним одредбама, те који служи легитимном циљу очувања мира може да буде напуштен и замијењен политичким системом који би био одраз владавине већине. Међутим, оно што се поставља као питање јесте да ли је и даље једини начин за постизање легитимног циља и очување мира искључење "осталих" да се кандидују, конкретно на позицију предсједника и потпредсједника ентитета. Када се сагледају, с једне стране, принципи владавине права, стандарди људских права и обавеза недискриминације у њиховом уживању и

заштити, позитивни развој који је БиХ остварила од потписивања Дејтонског споразума, међународне обавезе које је преузела управо и на пољу остваривања и заштите људских права, те јасна опредијељеност у даљњем демократском развоју, искључење "осталих" у остваривању

једног од људских права које представља основ демократског друштва, више не може да представља једини начин на који је могуће да се оствари легитимни циљ који се огледа у очувању мира. Ово посебно кад се има у виду да је овакво искључење установљено искључиво на етничкој припадности што се не може објективно оправдати у савременим демократским друштвима која су изграђена на принципима плурализма и поштовања различитих култура, а чему тежи и какво јесте и бх.друштво. На овакав закључак упућује и Преамбула Устава БиХ по којој се Устав БиХ ослања на поштовање људског достојанства, слободе и једнакости, те указује да демократски органи власти и правичне процедуре најбоље стварају мирољубиве односе унутар плуралистичког друштва.

73. Имајући у виду ставове изнесене у претходном дијелу образложења одлуке, Уставни суд закључује да су одредбе члана 80 став 2 тачка 4 (тачка 1 став 2 Амандмана LXXXIII) и члана 83 став 4 (тачка 5 Амандмана XLдопуњена тачком 4 Амандмана LXXXIII) Устава Републике Српске, члана IV.Б.1. члан 1 став 2 (допуњен Амандманом XLI) и члана IV.Б. 1 члан 2 ст. 1 и 2 (измијењен Амандманом XLII) Устава Федерације Босне и Херцеговине, те чл. 9.13, 9.14, 9.16 и 12.3 Изборног закона у супротности с чланом II/4 Устава БиХ и чланом 1Протокола број 12 уз Европску конвенцију. С тим у вези,Уставни суд наглашава да искључење могућности да се за предсједнике и потпредсједнике ентитета кандидују и припадници "осталих" који су, као и конститутивни народи, држављани БиХ којима је законом гарантовано

право да буду бирани без дискриминације и ограничења,више не представља једини начин за постизање легитимног циља, а због чега не може да има разумно и објективно оправдање. Наиме, у остваривању законом гарантованог права наведеним одредбама устава ентитета и Изборног закона успостављен је различит третман "осталих" који се заснива на етничкој припадности и за резултат има дискриминацију супротно члану II/4 Устава БиХ и члану 1Протокола број 12.

74. Најзад, Уставни суд указује да из одлуке Европског суда у предмету Сејдић и Финци недвосмислено произилази да Устав БиХ треба да буде измијењен. С тим у вези, Уставни суд указује да је Европски суд у предмету Зорнић против Босне и Херцеговине истакао (види тачка 40) да: "(…) Суд наглашава да је налаз о повреди у овом предмету директна посљедица пропуста власти тужене државе да уведу мјере како би се повиновале пресуди у предмету Сејдић и Финци. Пропуст тужене државе да уведе уставне и легислативне приједлоге како би окончала постојећу неусклађеност Устава и Изборног закона с чланом 14, чланом 3 Протокола бр. 1 и чланом 1 Протокола бр. 12, не представља само отежавајућу околност када је ријеч о одговорности државе према Конвенцији због постојећег или ранијег стања ствари, већ такође угрожава будућу учинковитост механизма Конвенције (види Broniowski, цитиран горе, тачка 193, и Greens i M. T.,цитиран горе, тачка 111)".

75. Међутим, тренутно је немогуће предвидјети и обим ових измјена. Стога, Уставни суд неће укинути наведене одредбе устава ентитета и Изборног закона,односно неће наложити Парламентарној скупштини БиХ,




Народној скупштини и Парламенту Федерације БиХ да изврше усаглашавање наведених одредаба, док у домаћем правном систему не буду усвојене уставне и законодавне мјере којима се окончава постојећа неусклађеност Устава Босне и Херцеговине и Изборног закона с Европском

конвенцијом коју је утврдио Европски суд у цитираним предметима.76. Уставни суд закључује да су оспорене одредбе

9.15, 12.1 и 12.2 Изборног закона у складу с чланом II/4Устава БиХ и чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију. Наиме, Уставни суд примјећује како ове одредбе, иако у функцији регулиcања изборног процеса предсједника и потпредсједника ентитета саме по себи не ограничавају и не искључују припаднике "осталих" у остваривању права да буду бирани, као законом гарантованог права, а које би резултирало дискриминацијом противно члану II/4 Устава БиХ и члану 1 Протокола број 12.

Остали наводи

77. С обзиром на закључак у вези с чланом II/4 Устава БиХ и чланом 1 Протокола број 12 Уставни суд сматра да нема потребе да се посебно испитују и наводи подносилаца захтјева о повреди члана II/4 Устава БиХ у вези с Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације и њеним чланом 5, као и Међународним пактом о грађанским и политичким правима и његовим чл.2, 25 и 26.

VIII. Закључак

78. Уставни суд закључује да су одредбе члана 80 став 2 тачка 4 (тачка 1 став 2 Амандмана LXXXIII) и члана 83став 4 (тачка 5 Амандмана XЛ допуњена тачком 4Амандмана LXXXIII) Устава Републике Српске, члана IV.Б.1. члан 1 став 2 (допуњен Амандманом XLI) и члана IV.Б. 1 члан 2 ст. 1 и 2 (измијењен Амандманом XLII)

Устава Федерације Босне и Херцеговине, те чл. 9.13, 9.14,9.16 и 12.3 Изборног закона у супротности с чланом II/4Устава БиХ и чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију.

79. Уставни суд закључује да су оспорене одредбе 9.15, 12.1 и 12.2 Изборног закона у складу с чланом II/4Устава БиХ и чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију.

80. На основу члана 59 ст. 1, 2 и 3 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

81. У смислу члана 43 Правила Уставног суда, анекс ове одлуке чине издвојена мишљења дјелимично супротна одлуци (у дијелу у којему се захтјев усваја) предсједнице Валерије Галић, потпредсједника Миодрага Симовића, те судија Мате Тадића и Златка М. Кнежевића.

82. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједница Уставног суда Босне и Херцеговине

Валерија Галић, с. р.

ЗАЈЕДНИЧКО ИЗДВОЈЕНО МИШЉЕЊЕ ПРЕДСЈЕДНИЦЕ УСТАВНОГ СУДА БиХ ВАЛЕРИЈЕ

ГАЛИЋ, ПОТПРЕДЈЕДНИКА МИОДРАГА СИМОВИЋА,ТЕ СУДИЈА УСТАВНОГ СУДА БиХ МАТЕ ТАДИЋА И ЗЛАТКА М. КНЕЖЕВИЋА У

ПРЕДМЕТУ БРОЈ У 14/12 ОД 26.МАРТА 2015.ГОДИНЕ, О ДЈЕЛИМИЧНОМ НЕСЛАГАЊУ

У дијелу Одлуке који се односи на усвајање захтјева о утврђивању повреде, не слажемо се с одлучењем из сљедећих разлога:

1. Захтјев за оцјену уставности оспорених одредаба устава Федерације БиХ и Републике Српске, те одредаба Изборног закона Босне и Херцеговине, у суштини се заснива на одлуци Европског суда за људска права у предмету Сејдић и Финци.

2. Не спорећи одлуку Европског суда, наше мишљење је да је у оцјени уставности оспорених одредби ентитетских устава и Изборног закона требало поћи од тога да је Уставни суд БиХ национални суд, чији је примарни задатак да подржава овај устав, како је утврђено у члану

VI/3 Устава БиХ, за разлику од Европског суда за људска права који има задатак да надзире испуњавају ли државе чланице Савјета Европе своје обавезе које произилазе из Европске конвенције. Устав БиХ не садржи одредбе нити принципе о избору предсједника и потпредсједника у ентитетима, а садржи одредбе које се односе на избор чланова Предсједништва, који на идентичан начин регулишу састав, као што је то у уставима ентитета. У таквој ситуацији, све док се не изврши имплементација одлуке Сејдић и Финци, по нашем дубоком увјерењу, овај захтјев је преурањен. Неспорно је да из одлуке Сејдић и Финци недвосмислено произилази да Устав БиХ треба да буде измијењен. Тек кад се изврше измјене Устава БиХ, у смислу наведене одлуке, тада може да се оцјењује уставност и оспорених одредби. У складу с тим, држимо да

Уставни суд не би могао да интервенише у случају кад је уставотворац, односно законодавац, пропустио да регулише неки друштвени однос, у конкретном случају да имплементира одлуку Сејдић и Финци, како се не би претворио у уставотворца, односно законодавца,замјењујући га у пуном и правом смислу ријечи.

3. Даље, Уставни суд је у неколико својих одлука заузео становиште да он није уставотворац, да је његова улога да подржава овај устав и да, без обзира на неке нелогичности у уставним рјешењима и супротности с Европском конвенцијом, не може да мијења одредбе Устава.

4. Такође, Европска конвенција није изнад Устава, јер је Уставом БиХ добила уставни статус, како је то у неколико својих одлука констатовао Уставни суд.

5. Садашња уставна структура и оспорена рјешења,садржана у уставима ентитета, уклапају се у општи институционални систем ентитета, који је управо резултат Одлуке Уставног суда БиХ број У 5/98 (Одлука о конститутивности) која је имплементирана тако што је Високи представник за БиХ наметнуо амандман на уставе ентитета, па сада код непромијењених одредаба Устава БиХ Уставни суд БиХ, у ствари, мијења своју одлуку о конститутивности.

6. Због наведеног, сматрамо да је требало да се овај захтјев прогласи преурањеним, а да се задржи право да,након имплементације одлуке Сејдић и Финци, уколико не дође до усаглашавања ентитетских устава у овом дијелу,Уставни суд БиХ по службеној дужности настави поступак оцјене уставности.




Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u predmetu broj U 14/12, rješavajući zahtjev Željka Komšića, uvrijeme podnošenja zahtjeva člana Predsjedništva Bosne iHercegovine, na osnovu člana VI/3.a) Ustava Bosne i

Hercegovine, člana 57. stav (2) b), člana 59. st. (1), (2) i (3)Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnikBosne i Hercegovine" broj 94/14 - Prečišćeni tekst), u sastavu:

Valerija Galić, predsjednicaTudor Pantiru, potpredsjednikMiodrag Simović, potpredsjednikSeada Palavrić, potpredsjednicaMato Tadić, sudijaConstance Grewe, sutkinjaMirsad Ćeman, sudijaMargarita Caca-Nikolovska, sutkinjaZlatko M. Knežević, sudijana sjednici održanoj 26. marta 2015. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUDjelimično se usvaja zahtjev Željka Komšića, u vrijeme

podnošenja zahtjeva člana Predsjedništva Bosne iHercegovine.

Utvr đuje se da član 80. stav 2. tačka 4. (tačka 1. stav 2.Amandmana LXXXIII) i član 83. stav 4. (tačka 5 AmandmanaXL dopunjen tačkom 4 Amandmana LXXXIII) UstavaRepublike Srpske, član IV.B.1. član 1. stav 2. (dopunjenAmandmanom XLI) i član IV.B. 1. član 2. st. 1. i 2. (izmijenjenAmandmanom XLII) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine,te čl. 9.13, 9.14, 9.16. i 12.3. Izbornog zakona Bosne iHercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 23/01, 7/02,9/02,20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06,24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32 /10, 18/13 i 7/14) nisu u skladu sčlanom II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članom 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava iosnovnih sloboda.

Odbija se kao neosnovan zahtjev Željka Komšića, uvrijeme podnošenja zahtjeva člana Predsjedništva Bosne iHercegovine, za ocjenu ustavnosti čl. 9.15, 12.1. i 12.2.Izbornog zakona Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 23/01, 7/02,9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05,65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32 /10, 18/13 i7/14).

Utvr đuje se da su čl. 9.15, 12.1. i 12.2. Izbornog zakonaBosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 23/01,7/02,9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05,77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32 /10, 18/13 i 7/14) uskladu s članom II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članom 1.Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i

Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne iHercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i"Službenom glasniku Distrikta Br čko Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJE I. Uvod

1. Željko Komšić, u vrijeme podnošenja zahtjeva članPredsjedništva Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: podnositelj zahtjeva), podnio je 23. novembra 2012. godineUstavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:Ustavni sud) zahtjev za ocjenu ustavnosti odredaba:

- č lana 80. stav 2. tač ka 4. (tač ka 1. stav 2. Amandmana LXXXIII) i č lana 83. stav 4. Ustava Republike Srpske (tač ka 5 Amandmana XL dopunjena je tač kom 4 Amandmana LXXXIII),

- č lana IV.B.1. č lan 1. stav 2. (dopunjen Amandmanom XLI) i č lana IV.B. 1. č lan 2. st. 1. i 2. (izmijenjen Amandmanom XLII) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, te

- č l. 9.13, 9.14, 9.15, 9.16, 12.1, 12.2. i 12.3. Izbornog zakona Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 23/01,

7/02,9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05,77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32 /10, 18/13 i 7/14 -u daljnjem tekstu: Izborni zakon).

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Na osnovu člana 22. stav 1. Pravila Ustavnog suda("Službeni glasnik BiH" br. 60/05, 64/08 i 51/09, koja su važilau vrijeme poduzimanja navedenih radnji) od Parlamentarneskupštine BiH, Predstavničkog doma i Doma naroda, Narodneskupštine Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Narodnaskupština), Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine,Predstavničkog doma i Doma naroda, zatraženo je 14. januara2013. godine i 6. decembra 2012. godine da dostave odgovor nazahtjev.

3. Na osnovu člana 15. stav 3. Pravila Ustavnog suda, odUreda visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu (udaljnjem tekstu: Ured visokog predstavnika) zatraženo je 21.februara 2013. godine da dostavi stručno pisano mišljenje uvezi s predmetnim zahtjevom.

4. Ustavnopravna komisija Predstavničkog domaParlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine (u daljnjemtekstu: Ustavnopravnа komisija) i Narodna skupština su 14.februara 2013. godine i 21. decembra 2012. godine dostaviliodgovor na zahtjev.

5. Parlament Federacije Bosne i Hercegovine nijedostavio odgovor na zahtjev.

6. Ured visokog predstavnika je 16. aprila 2013. godinedostavio mišljenje u vezi s predmetnim zahtjevom.

7. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na zahtjev su 10. maja 2013. godine dostavljeni podnositelju zahtjeva.

8. Na Plenarnoj sjednici održanoj 5. jula 2013. godineUstavni sud je odlučio da održi javnu raspravu u ovom predmetu. Javna rasprava je održana 29. novembra 2013.godine.

III. Zahtjev a) Navodi iz zahtjeva

9. Podnositelj zahtjeva smatra da osporene odredbe ustavaentiteta i Izbornog zakona nisu u skladu s članom 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju; članom II/4. Ustava BiH uvezi s Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblikarasne diskriminacije i njenim članom 5, kao i s Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima i njegovim čl. 2, 25.i 26; te članom 14. u vezi s članom 3. Protokola broj 1 uzEvropsku konvenciju.

10. Podnositelj zahtjeva je istakao kako Ustav Bosne iHercegovine razlikuje "konstitutivne narode" (osobe koje seizjašnjavaju kao Bošnjaci, Hrvati i Srbi) i "ostale" (pripadnicietničkih manjina koji se ne izjašnjavaju kao pripadnici bilo kojegrupe zbog mješovitih brakova, mješovitih brakova roditelja ilizbog drugih razloga). Međutim, samo osobe koje seizjašnjavaju kao pripadnici nekog od "konstitutivnih naroda"mogle su se kandidirati za predsjednika, odnosno potpredsjednike Republike Srpske (u daljnjem tekstu: RS) iFederacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: FBiH).

11. Podnositelj zahtjeva smatra kako osporene ustavneodredbe entiteta prema kojima predsjednici i potpredsjednicimoraju biti iz reda konstitutivnih naroda (izričite odredbe kadase posmatraju u svjetlu Izbornog zakona), predstavljaju kršenjeUstava Bosne i Hercegovine i Evropske konvencije o zaštitiljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska




konvencija) u odnosu na pripadnike "ostalih". Osim toga, podnositelj zahtjeva smatra da su osporene odredbe suprotneodluci Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić i Finci (vidi Evropski sud, Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, aplikacije br. 27996/06 i 34836/06, presuda od

22. decembra 2009. godine), budući da onemogućavaju da"ostali" ravnopravno participiraju u vršenju ovih javnihfunkcija. S tim u vezi, podnositelj zahtjeva je ukazao da jedržava Bosna i Hercegovina u postupku priprema da postanečlanica Vijeća Evrope 2002. godine, kao i pri potpisivanjuSporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji 2008.godine, preuzela obavezu da preispita izbornu legislativu usvjetlu normi Vijeća Evrope i izvrši izmjene tamo gdje je to potrebno (vidjeti Mišljenje 234, 2002), Parlamentarna skupštinaVijeća Evrope, od 22. januara 2002. godine, tačka 15 (iv) (b),odnosno da "izmijeni izborne legislative u pogledu brojačlanova Predsjedništva BiH i broja delegata u Domu narodakako bi se osigurala puna usklađenost s Evropskomkonvencijom i post prijemnim obavezama prema VijećuEvrope" (vidjeti Aneks, Odluka Vijeća 2008/211/EZ od 18.

februara 2008. godine, o principima, prioritetima i uvjetimasadržanim u Evropskom partnerstvu s BiH i ukidanju Odluke2006/55/EZ, "Službene novine Unije" L80/21 (2008).

12. Podnositelj zahtjeva je ukazao da je centralni ciljOpćeg okvirnog sporazuma za mir, kao i Ustava Bosne iHercegovine, zabrana diskriminacije. S tim u vezi se pozvao načlan II/4. Ustava Bosne i Hercegovine kojim se svim osobamagarantira uživanje bez diskriminacije prava i sloboda iz člana II.kao i iz 15 međunarodnih instrumenata pobrojanih u Aneksu IUstava Bosne i Hercegovine koji također čine dio UstavaBosne i Hercegovine. Podnositelj zahtjeva smatra da oveustavne odredbe imaju prioritet u odnosu na pravo države ientiteta, a što uključuje sve zakone, ali i ustave entiteta.

13. Podnositelj zahtjeva smatra da se postojanje različitogtretmana i analogne situacije u osporenim odredbama ustava

entiteta i Izbornog zakona ogleda u činjenici da je svakoj osobigarantirano da se može kandidirati na izborima bezdiskriminacije, ali da se, u skladu s osporenim odredbamaustava entiteta i Izbornog zakona, na listama kandidata za predsjednika i potpredsjednika ne mogu pojaviti osobe koje ne pripadaju konstitutivnim narodima, odnosno takvim osobama jeonemogućeno da se kandidiraju na bilo koju od navedenihfunkcija.

14. Podnositelj zahtjeva je dalje naveo da ovakva rješenjanemaju objektivno i razumno opravdanje. Ne može se prihvatitiargumentacija da su ovakva rješenja prihvatljiva s obzirom naspecifičnosti BiH i njen etnički sastav, jer je zanemareno postojanje građana koji ne pripadaju niti jednom od"konstitutivnih" naroda. Ovakvo stanje je u multietničkomdruštvu s visokim stepenom normativne zaštite ljudskih pravanespojivo s ustavnim principima iz člana II. Ustava Bosne iHercegovine, Evropskom konvencijom, Aneksom I na UstavBosne i Hercegovine i presudom u predmetu Sejdić i Finci. Stim u vezi, podnositelj zahtjeva je i opširno citirao stavoveEvropskog suda zauzete u predmetu Sejdić i Finci, izmeđuostalog: "U predmetnom slučaju, imajući u vidu aktivnosudjelovanje aplikanata u javnom životu, bilo je potpunoopravdano da su aplikanti razmišljali o kandidiranju za Domnaroda i Predsjedništvo. Stoga aplikanti mogu tvrditi da sužrtve navodne diskriminacije. Činjenica da predmetni slučaj povlači pitanje kompatibilnosti domaćeg ustava s Konvencijom je u tom smislu irelevantna (vidjeti, analogijom, Rekveny protiv Mađ arske (GC), br. 25390/94, ECHR 1999-III). I poredčinjenice da su državljani Bosne i Hercegovine, aplikantima suuskraćena sva prava da se kandidiraju na izborima za Domnaroda i Predsjedništvo po osnovu njihovog rasnog/etničkog

porijekla (diskriminaciju po etničkom osnovu Sud je smatrao jednim oblikom rasne diskriminacije u Timishev protiv Rusije, br. 55762/00 i 55974/00, tačka 56, ECHR 2005-XII)".

15. Podnositelj zahtjeva smatra da se osporenimodredbama ustava entiteta i Izbornog zakona suštinski

uspostavlja situacija koja je identična onoj koja je razmatrana u predmetu Sejdić i Finci i koja postoji na nivou BiH. Naime, i u jednom i u drugom slučaju se radi o ostvarivanju pasivnog biračkog prava u odnosu na organe izvršne vlasti, a to pravo jeuskraćeno svima koji se ne izjašnjavaju kao pripadnici jednogod konstitutivnih naroda. Zbog toga se, po njegovom mišljenju,obrazloženje presude Sejdić i Finci može primijeniti i ukonkretnoj situaciji, jer su praktični učinci identični za osobekoje ne pripadaju konstitutivnim narodima. Ovakvim postupanjem, po mišljenju podnositelja zahtjeva, BiH i obanjena entiteta vrše diskriminaciju svojih građana koji imaju pravo da budu birani u skladu s članom 3. Protokola broj 1 uzEvropsku konvenciju, što je u suprotnosti s članom 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju, članom II/4. Ustava Bosne iHercegovine u vezi s Međunarodnom konvencijom o ukidanju

svih oblika rasne diskriminacije i njenim članom 5, kao i sMeđunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima injegovim čl. 2, 25. i 26. i članom 14. Evropske konvencije uvezi s članom 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

b) Odgovori na zahtjev b) 1. Narodna skupština

16. Narodna skupština je ukazala da se u konkretnomslučaju ne radi o ocjeni ustavnosti člana Ustava RS-a i Izbornogzakona, već o ocjeni usklađenosti tih članova s članom 3.Protokola broj 1, članom 14. Evropske konvencije i članom 1.Protokola broj 12 tako da će odgovoriti na zahtjev u pogledu primjenjivosti i dopustivosti navedenih članova Evropskekonvencije i njenih protokola.

17. Narodna skupština je istakla da se član 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju može primijeniti samo u

predmetima koji se tiču izbora zakonodavnih tijela, a pozicije predsjednika i potpredsjednika RS-a niti po svojoj funkciji, niti po ovlastima ne spadaju u krug zakonodavnih tijela. Imajući uvidu da član 14. Evropske konvencije nije samostalan već semože primijeniti samo u vezi s uživanjem prava i sloboda kojeosigurava Evropska konvencija, u konkretnom slučaju nije primjenjiv niti član 14.

18. Potom, Narodna skupština je navela da je ovaj zahtjevnedopustiv, jer je pitanje nacionalne opredijeljenosti pojedincakao uvjet za kandidiranje na javne funkcije, a to se upravo pokreće ovim zahtjevom, predmet razmatranja u još pet predmeta pred Evropskim sudom. Osim toga, presuda u predmetu Sejdić i Finci nije implementirana ni tri godine nakondonošenja i nije izvjesno kada i na koji način će biti provedena.Zbog navedenih okolnosti, Narodna skupština smatra da bi

upuštanje Ustavnog suda u meritum zahtjeva predstavljalo prejudiciranje načina provođenja presude Sejdić i Finci. Narodna skupština je istakla da su osporene odredbe ustavaentiteta i Izbornog zakona u skladu s Ustavom BiH koji je jošna snazi, tako da bi se, u slučaju da se zahtjevu udovolji,otvorilo pitanje usklađenosti ustava entiteta s Ustavom BiH,čime bi pravni sistem BiH, kao i njeno državnopravno uređenje,u cijelosti bili dovedeni u pitanje. Zbog svih navedenih razloga Narodna skupština je istakla da je zahtjev nedopustiv kao preuranjen.

19. U prilog nedopustivosti zahtjeva, Narodna skupština jeistakla da je Ustavni sud u predmetu broj AP 2678/06 (vidiUstavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2678/06od 29. septembra 2006. godine, dostupna na web-straniciUstavnog suda www.ustavnisud.ba) već odlučivao o pitanju




nacionalnosti kao uvjetu za kandidiranje na javnu funkciju, pa bi upuštanjem u meritum ovog zahtjeva Ustavni sud postupaosuprotno pravnom principu da ponovno odlučuje o istoj stvari.Ukazano je da bi ovo moglo rezultirati revidiranjem zauzetihstavova i postupanje suprotno praksi Ustavnog suda. Osim toga,

Narodna skupština je ukazala da su osporene odredbe UstavaRS rezultat implementacije Treće djelimične odluke Ustavnogsuda broj U 5/98 (u daljnjem tekstu: Odluka o konstitutivnosti), pa bi se upuštanjem u njihovu ocjenu, kako to traži podnositeljzahtjeva, Ustavni sud upustio u preispitivanje navedene odluke.Pored toga, Narodna skupština je ukazala i da su osporenaustavna rješenja nametnuta odlukom Visokog predstavnika, pakako podnositelj zahtjeva inzistira na ocjeni osporenih odredbiu vezi s međunarodnim dokumentima, Ustavni sud bi se upustiou ocjenu usaglašenosti odluka Visokog predstavnika smeđunarodnim dokumentima.

20. Dalje, Narodna skupština je navela da je, ukoliko seUstavni sud i pored prigovora o nedopustivosti ipak upusti uodlučivanje o meritumu zahtjeva, primjereno dati odgovorsamo u odnosu na član 1. Protokola broj 12, te s tim u vezi na

član II/4. Ustava Bosne i Hercegovine. Osporene ustavne izakonske odredbe direktna su posljedica provođenja Odluke okonstitutivnosti, te amandmana koje je nametnuo Visoki predstavnik. Prije Odluke o konstitutivnosti odredbe UstavaRS-a nisu sadržavale nacionalnu odrednicu, međutim takvostanje je Odlukom o konstitutivnosti ocijenjeno kao"sistematična, dugotrajna, namjerna diskriminacijska praksa javnih organa RS-a". U skladu s tom odlukom, a po odluciVisokog predstavnika, došlo je do amandmana na Ustav RS-akojima je navođenje pripadnosti jednom od konstitutivnihnaroda postao uvjet za kandidiranje na jednu od ovih funkcija.Odredbe Ustava RS-a prije amandmana nisu imale nikakvodiskriminacijsko obilježje i zamijenjene su osporenimodredbama koje je indirektno uveo Ustavni sud, a koje podnositelj zahtjeva smatra diskriminacijskim. Ovim zahtjevom

kreira se apsurdna situacija, posebno kada se ima u vidu da oveodredbe treba ponovno razmatrati Ustavni sud.21. Narodna skupština je dalje podsjetila na stav

Evropskog suda da je u periodu političkih poremećaja javnimvlastima potrebno određeno vrijeme za preispitivanje mjera potrebnih za očuvanje postignute stabilnosti i procjenu potrebavlastitog društva (vidi Evropski sud, Ždanoka protiv Latvie (GC), no.58278/00, 131, ECHR 2006-IV), te da je stvar državečlanice da odredi pravac svog demokratskog razvoja, pri čemumoraju biti uvažavane razlike u historijskom razvoju,kulturološke razlike i razlike u političkoj misli (vidi Evropskisud , Hirst v. the United Kingdom (no.2) 74025/01, 61, EHCR2005-IX). Narodna skupština je ukazala i na stav Ustavnogsuda da različito postupanje ne znači a priori diskriminaciju,već se o postojanju diskriminacije može govoriti samo u slučajukada za različito postupanje ne postoji objektivno i razumnoopravdanje. S tim u vezi je ukazano da je u Odluci odopustivosti i meritumu broj AP 2678/06 analiziranaopravdanost ustavnih ograničenja prema kojima se apelant zbogsvoje nacionalnosti nije mogao kandidirati za članaPredsjedništva, te da je Ustavni sud zaključio da je takvoograničenje razumno, opravdano i proporcionalno, odnosno da je ograničenje proporcionalno cilju šire društvene zajednice usmislu očuvanja uspostavljenog mira i nastavka dijaloga.

22. Narodna skupština je navela kako nema osnova da sezauzme drugačiji stav i u konkretnom slučaju, utoliko prije štosu sva navodna ograničenja rezultat Odluke o konstitutivnosti iOdluke Visokog predstavnika o izmjenama i dopunama UstavaRS-a od 25. aprila 2002. godine, a ne arbitrarnosti domaćihorgana. Osim toga, nacionalne manjine zastupljene su u raduorgana zakonodavne vlasti (broj njihovih predstavnika

premašuje njihov postotak u brojnosti populacije), te u okvirutih organa, kao zakonodavnih, mogu utjecati na izmjene propisakoje podnositelj zahtjeva osporava, što i jeste suština i ciljdemokratskog procesa odlučivanja. S tim u vezi je ukazano i nastav Evropskog suda da država ima pravo primjenjivati mjere

kojima osigurava stabilnost poretka u zemlji čak i kad one predstavljaju ograničenje ili potpuno isključenje učešća uvršenju javnih poslova za određenu kategoriju definiranu ponacionalnoj pripadnosti (vidi Evropski sud, Sadak i Yumak protiv Turske predmet br. 10226/03 od 8. jula 2008. godine).

23. Narodna skupština je predložila da Ustavni sud doneseodluku kojom usvaja prethodne prigovore, te da član 3.Protokola br. 1 u vezi s članom 14. Evropske konvencije proglasi neprimjenjivim, a da ostatak predmetnog zahtjeva proglasi nedopustivim. Ukoliko se Ustavni sud odluči upustiti umeritum, Narodna skupština je predložila da se zahtjev odbije,tj. da se utvrdi da ne postoji diskriminacija u odnosu na odredbeUstava RS-a i Izbornog zakona.

b) 2. Ustavnopravna komisija

24. Ustavnopravna komisija je navela da je nakonrasprave s četiri glasa "za", tri glasa "protiv" i bez glasova"suzdržan" podržala zahtjev.

c) Mišljenje dato u svojstvu amicus curiae

25. U Mišljenju je ukazano da je pojedine odredbe koje podnositelj zahtjeva osporava donio Visoki predstavnik i da ih potom nikada nisu usvojila relevantna zakonodavna tijela, alida se, slijedom prakse Ustavnog suda u Odluci broj 9/00 od 3.novembra 2000. godine, Visoki predstavnik ne protivi načinuna koji je Ustavni sud ocijenio amandmane na entitetske ustave.

26. Dalje, ukazano je na hronologiju događaja i postupakimplementacije Odluke Ustavnog suda broj U 5/98, te naSporazum o različitim elementima neophodnim za provedbuTreće djelimične odluke broj U 5/98 od 27. marta 2002. godine. Navedeni Sporazum je sadržavao i odredbu o distribuciji

funkcija predsjednika i potpredsjednika entiteta izmeđukonstitutivnih naroda: Predsjednik entiteta ima dva potpredsjednika iz različ itih konstitutivnih naroda. Oni sebiraju u skladu s ustavima entiteta. Naglasak je više bio naosiguranju pravične distribucije ovih funkcija izmeđukonstitutivnih naroda s ciljem da se postignu održiva rješenja u pogledu podjele vlasti, a ne na osiguranju sistema koji će svimkandidatima dati podjednake šanse bez obzira na njihovoetničko porijeklo. Navedena odredba je smatrana zabranom predstavnicima konstitutivnih naroda da obavljaju više od jedneod ove tri funkcije, a ne zabranom i predstavnicima "ostalih" daobavljaju bilo koju od ovih funkcija. Međutim, ukazano je i dastriktno tumačenje citirane odredbe iz Sporazuma ne ostavlja prostor za zaključak da predstavnici "ostalih" mogu obavljatiove funkcije.

27. Potom, u Mišljenju je ukazano da je različito postupanje prema osobama koje pripadaju grupi "ostalih" uodnosu na osobe koje pripadaju konstitutivnim narodimaevidentno u pravnim odredbama koje se osporavaju. Stoga se uspecifičnim, te prilično iznimnim uvjetima koji prevladavaju uBiH, ne samo u vrijeme donošenja amandmana, nego što jenajbitnije u sadašnjosti, postavlja pitanje može li takvo različito postupanje biti opravdano. Distribucija mjesta u "entitetskim predsjedništvima" je među konstitutivnim narodima bilacentralni element provođenja Odluke Ustavnog suda broj 5/98,kojom je od entiteta zahtijevano da izmijene i dopune svojeustave kako bi osigurali punu ravnopravnost konstitutivnihnaroda. Također, ovaj sporazum o podjeli vlasti je bio icentralno mjesto Općeg okvirnog sporazuma za mir kojim jeomogućen mir u Bosni i Hercegovini. S tim u vezi, ukazano jeda je Venecijanska komisija u svom mišljenju o ustavnoj




situaciji u Bosni i Hercegovini i ovlastima Visokog predstavnika navela: (...) U takvom kontekstu teško je negiratilegitimnost normi koje mogu biti problematič ne iz uglanediskriminacije, ali neophodne za postizanje mira i stabilnostii izbjegavanje daljnjeg gubitka ljudskih života. Uključ ivanje

takvih pravila u tekst Ustava u to vrijeme, shodno tome, ne zaslužuje kritiku, mada je suprotno osnovnom duhu Ustava kojiima za cilj da spriječ i diskriminaciju. (...) Međutim, ukazano jei da je Venecijanska komisija istaknula i sljedeće: (...) Ovo seopravdanje mora, pak, razmotriti u svjetlu razvoja u BiH od stupanja ustava na snagu. BiH je postala č lanica Vijeća Evropei zemlja se, shodno tome, mora promatrati u skladu sa parametrima zajednič kih еvropskih standarda. Sad jeratificirala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i njen Protokol broj 12 kako je ranije reč eno, situacija u BiH serazvija u pozitivnom smislu, ali i dalje postoje okolnosti kojetraže politič ki sistem koji nije jednostavan odraz vladavinevećine, već koji garantira raspodjelu vlasti i položaja međ uetnič kim grupama. Stoga je legitimno pokušati uoblič iti izborna pravila koja će osigurati odgovarajuću zastupljenost različ itih

grupa. (...) 28. Dalje, u Mišljenju je ukazano da se kod donošenjaamandmana pošlo od pretpostavki da se određeno uplitanje u pravo da se bude kandidat na izborima moglo smatratiopravdanim u svjetlu polja slobodne procjene dodijeljenogdržavama. U tom je smislu ukazano na stavove Evropskog suda prema kojima je državama ostavljeno posebno široko poljeslobodne procjene u razmatranju područ ja izbornogzakonodavstva (vidi Evropski sud, Mathieu-Mohin i Clerfazat protiv Belgije od 2. marta 1987. godine i Melnychenko protivUkrajine od 19. oktobra 2004. godine). Cilj koji se nastojaoostvariti, konkretno provođenje jedne odluke Ustavnog sudakojom se uvažava "ustavni princip kolektivne jednakostikonstitutivnih naroda koji proizlazi iz označavanja Bošnjaka,Hrvata i Srba kao konstitutivnih naroda", koji "zabranjuje bilo

kakve posebne privilegije za jedan ili dva od tih naroda, svakudominaciju u strukturama vlasti i svaku etničku homogenizaciju putem segregacije zasnovane na teritorijalnom razdvajanju"(Ustavni sud, Odluka 5/98), govori u prilog takvom zaključku.

29. Potom je ukazano da Ured visokog predstavnika nenamjerava utvr đivati je li takvo uplitanje opravdano i u 2013.godini, niti je na njemu da to uradi. S tim u vezi je ukazano nastav Ustavnog suda u Odluci broj U 9/09 da je Ustavni sud tajkoji odlučuje o tome postoji li objektivno i razumno opravdanjeu svakom pojedinačnom predmetu u smislu člana II/4. UstavaBosne i Hercegovine. Najzad, ukazano je i da se pravno stanjeu pogledu pitanja iznesenog pred Ustavni sud promijenilonaročito u svjetlu stupanja na snagu Protokola broj 12, kojim se proširuje djelokrug zaštite na "sva prava određena zakonom", ačime se uvodi opća zabrana diskriminacije.

IV. Javna rasprava 30. Ustavni sud je, u skladu s članom 46. PravilaUstavnog suda, na Plenarnoj sjednici održanoj 5. jula 2013.godine, odlučio održati javnu raspravu na kojoj će seraspravljati o ovom zahtjevu. Ustavni sud je, u skladu s članom47. stav 3. Pravila Ustavnog suda, na Plenarnoj sjedniciodržanoj 27. septembra 2013. godine odlučio da na javnuraspravu pozove podnositelja zahtjeva, predstavnike:Parlamentarne skupštine BiH, Narodne skupštine, Vijećanaroda Republike Srpske (u daljnjem tekstu: Vijeće naroda),Parlamenta FBiH, Ureda visokog predstavnika, Helsinškogkomiteta za ljudska prava u BiH, te Pravnog fakultetaUniverziteta u Sarajevu, Pravnog fakulteta Sveučilišta uMostaru, Pravnog fakulteta Univerziteta "Džemal Bijedić" uMostaru i Pravnog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. Ustavni

sud je 29. novembra 2013. godine održao javnu raspravi kojojsu prisustvovali: predstavnici Narodne skupštine (članoviodbora za ustavna pitanja), predstavnik Vijeća naroda(uposlenik Službe za pravna pitanja) predstavnici Kluba iz reda bošnjačkog naroda u Vijeću naroda, predstavnik Helsinškog

komiteta za ljudska prava u BiH, te predstavnici Pravnogfakulteta u Sarajevu i Pravnog fakulteta Sveučilišta u Mostaru.31. Predstavnici Narodne skupštine su iznijeli argumente

uglavnom u okviru odgovora na zahtjev. Predstavnik Vijećanaroda je istakao prigovore koji su se odnosili na primjenjivostčlana 3. Protokola broj 1, te na preuranjenost zahtjeva sobzirom da nije implementirana odluka Evropskog suda u predmetu Sejdić i Finci. Prema stavu Vijeća naroda,upuštanjem u meritum zahtjeva Ustavni sud bi preispitivaoOdluku U 5/98, odnosno upustio bi se u preispitivanje odlukeVisokog predstavnika, čime bi se upustio u ocjenu usklađenostiodluke Visokog predstavnika s relevantnim odredbamaEvropske konvencije i njenih protokola.

32. Predstavnici Kluba iz reda bošnjačkog naroda uVijeću naroda analizirali su odredbe Ustava Bosne i

Hercegovine i osporene odredbe entitetskih ustava, te istaknulida su restriktivne, jer dopuštaju samo pripadnicimakonstitutivnih naroda da se kandidiraju za navedene pozicije.Zaključili su da je zahtjev osnovan i da osporene odredbe treba proglasiti neustavnim.

33. Predstavnik Helsinškog komiteta je podržao ovajzahtjev ističući da je on u službi izgradnje principa jednakopravnosti svih u BiH, te izrazio očekivanja da će iUstavni sud pri odlučivanju o ovom zahtjevu biti na "liniji"uvođenja ovog principa.

34. Predstavnica Pravnog fakulteta Univerziteta uSarajevu je istaknula kako je ovim zahtjevom suštinski pokrenuto isto pitanje kao i u predmetu Evropskog suda Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, pa da su, prema tome,osporene odredbe u suprotnosti s Evropskom konvencijom i

međunarodnim dokumentima koji se primjenjuju u BiH.IV. Relevantni propisi

35. Ustav Republike Srpske ("Službeni glasnikRepublike Srpske" br. 21/92 - prečišćeni tekst, 28/94, 8/96,13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02 ispravka, 30/02ispravka, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03, 115/05, 117/05 i 48/11) urelevantnom dijelu glasi:

Član 80. stav 2. tačka 4. Predsjednik ima dva potpredsjednika iz različ itih

konstitutivnih naroda. (tač ka 1 stav 2 Amandmana LXXXIII).

Član 83. stav 4. Predsjednik Republike i potpredsjednici Republike

direktno se biraju s liste kandidata za predsjednika Republike

Srpske, tako što je za predsjednika izabran kandidat koji ostvarinajveći broj glasova, a za potpredsjednike su izabranikandidati iz druga dva konstitutivna naroda koji imaju najvećibroj glasova iza izabranog predsjednika Republike.

(tač ka 5 Amandmana XL dopunjena je tač kom 4 Amandmana LXXXIII)

36. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine ("Službenenovine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 1/94, 13/97, 16/02,22/02, 52/02, 60/02, ispravka, 18/03, 63/03, 9/04, 20/04, 33/04,71/05, 72/05, 32/07 i 88/08) u relevantnom dijelu glasi:

Član IV.B.1. član 1. stav 2.(2) Predsjednik Federacije ima dva potpredsjednika iz

različ itih konstitutivnih naroda. Oni se biraju u skladu sa ovimUstavom.

(dopunjen Amandmanom XLI)




Član IV.B.1. član 2. st. 1. i 2.(1) Pri izboru predsjednika i dva potpredsjednika

Federacije BiH najmanje trećina delegata iz klubovabošnjač kih, hrvatskih ili srpskih delegata u Domu naroda možekandidirati predsjednika i dva potpredsjednika Federacije BiH.

(2) Izbor za predsjednika i dva potpredsjednika Federacije BiH zahtijeva prihvaćanje zajednič ke liste trikandidata za predsjednika i potpredsjednike Federacije,većinom glasova u Predstavnič kom domu, a zatim i većinom glasova u Domu naroda, uključ ujući većinu kluba svakogkonstitutivnog naroda.

(izmijenjen Amandmanom XLII) 37. Izborni zakon BiH ("Službeni glasnik BiH" br.

23/01, 7/02,9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05,65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32 /10, 18/13 i7/14) u relevantnom dijelu glasi:

PREDSJEDNIK I POTPREDSJEDNIK FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE

Č lan 9.13 Pri izboru predsjednika i potpredsjednika Federacije BiH,

najmanje jedna trećina delegata klubova zastupnikakonstitutivnih naroda u Domu naroda Parlamenta Federacije predlaže kandidate za mjesta predsjednika i potpredsjednika Federacije.

Č lan 9.14 Iz reda kandidata iz č lana 9.13 ovog zakona formiraju se

zajednič ke liste kandidata za mjesta predsjednika i potpredsjednika Federacije BiH.

Predstavnič ki dom Parlamenta Federacije BiH glasa o jednoj ili više zajednič kih listi koju sač injavaju tri kandidata,uključ ujući po jednog kandidata iz svakog konstitutivnognaroda. Lista koja dobije većinu glasova u Predstavnič komdomu Parlamenta Federacije BiH bit će izabrana ukolikodobije većinu glasova u Domu naroda, uključ ujući i većinu glasova klubova poslanika svakog konstitutivnog naroda.

Č lan 9.15 U sluč aju da zajednič ka lista prezentirana od strane

Predstavnič kog doma ne dobije potrebnu većinu u Domunaroda, ova procedura će se ponoviti. Ukoliko, u ponovljenoj proceduri, zajednič ka lista koja dobije većinu glasova u Predstavnič kom domu bude ponovno odbijena u Domu naroda,ta zajednič ka lista smatrat će se izabranom.

Č lan 9.16 Delegati u Domu naroda Parlamenta Federacije Bosne i

Hercegovine iz reda ostalih mogu uč estvovati u izborukandidata za predsjednika i potpredsjednika. Međ utim, ovom prilikom se neće formirati bilo kakav klub zastupnika ostalih injihov se glas neće rač unati pri rač unanju određ ene većine uklubovima zastupnika konstitutivnih naroda.

"POGLAVLJE 12 PREDSJEDNIK I POTPREDSJEDNICI REPUBLIKESRPSKE

Č lan 12.1. Predsjednika i dva (2) potpredsjednika Republike Srpske,

koji se neposredno biraju sa teritorije Republike Srpske, birajubirač i registrirani da glasaju u Republici Srpskoj.

Č lan 12.2 Birač registriran da glasa za predsjednika Republike

Srpske može glasati samo za jednog kandidata.

Č lan 12.3. Bira se kandidat iz reda svakog konstitutivnog naroda koji

dobije najveći broj glasova. Izmeđ u ta tri (3) kandidata, po jedan iz svakog konstitutivnog naroda, za predsjednika se birakandidat koji dobije najveći broj glasova, a dva kandidata koji

se po broju osvojenih glasova nalaze na drugom i trećemmjestu biraju se za potpredsjednike.

V. Dopustivost

38. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva Ustavni sud je pošao od odredaba člana VI/3.a) Ustava Bosne i Hercegovine.

Član VI/3.a) Ustava Bosne i Hercegovine glasi:Ustavni sud je jedini nadležan da odluč uje o bilo kojem

sporu koji se javlja po ovom Ustavu izmeđ u dva entiteta, iliizmeđ u Bosne i Hercegovine i jednog ili oba entiteta, te izmeđ uinstitucija Bosne i Hercegovine, uključ ujući, ali neogranič avajući se na to:

- Da li je odluka entiteta da uspostavi poseban paralelanodnos sa susjednom državom u skladu sa ovim Ustavom,uključ ujući i odredbe koje se odnose na suverenitet iteritorijalni integritet Bosne i Hercegovine.

- Da li je bilo koja odredba ustava ili zakona jednogentiteta u skladu sa ovim Ustavom.

Sporove može pokrenuti č lan Predsjedništva, predsjedavajući Vijeća ministara, predsjedavajući, ili njegov zamjenik, bilo kojeg doma Parlamentarne skupštine; jednač etvrtina č lanova/delegata bilo kojeg doma Parlamentarne skupštine, ili jedna č etvrtina č lanova bilo kojeg doma zakonodavnog organa jednog entiteta.

39. U konkretnom slučaju zahtjev je podnio ŽeljkoKomšić, član Predsjedništva Bosne i Hercegovine. Imajući uvidu odredbe člana VI/3.a) Ustava Bosne i Hercegovine i člana19. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da je zahtjevdopustiv zato što ga je podnio ovlašteni subjekt, a da ne postojinijedan razlog za nedopustivost zahtjeva iz člana 19. PravilaUstavnog suda.

40. Podnositelj zahtjeva smatra da osporene odredbeustava entiteta i Izbornog zakona nisu u skladu s članom 1.Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju; članom II/4. UstavaBiH u vezi s Međunarodnom konvencijom o ukidanju svihoblika rasne diskriminacije i njenim članom 5, kao i

Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima injegovim čl. 2, 25. i 26, te međunarodnim instrumentima izAneksa I na Ustav BiH i članom 14. u vezi s članom 3.Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

41. Ustavni sud će u prvom dijelu dati odgovore na prigovore koje je istaknula Narodna skupština u vezi s ovimzahtjevom.

42. Narodna skupština smatra kako se ovim zahtjevom prvenstveno pokreće pitanje usklađenosti osporenih odredbi sEvropskom konvencijom, a da se pred Evropskim sudom nalazi pet predmeta kojim se pokreće pitanje nacionalneopredijeljenosti pojedinca kao uvjeta za kandidiranje na javnefunkcije. S tim u vezi, odlučivanje o meritumu zahtjeva značilo bi preplitanje nadležnosti u predmetima istog pravnog osnovaizmeđu Evropskog suda i Ustavnog suda. Ustavni sud ne

prihvaća navedeni prigovor. Naime, ovim se zahtjevom pokreće pitanje usklađenosti osporenih odredbi s članom II/4. UstavaBiH i članom 1. Protokola broj 12. Dalje, u skladu s članomVI/3.a) Ustava BiH, Ustavni sud je jedini nadležan cijenitiusklađenost ustava entiteta i zakona s Ustavom BiH. Na drugojstrani Evropska konvencija je nastala kao izraz saglasnostidržava da će na svojoj teritoriji osigurati prava i slobode koje sunjome propisane svima koji dođu pod njihovu jurisdikciju.Zbog toga se sistem zaštite ljudskih prava odnosi prije svega nazaštitu ljudskih prava na nacionalnom nivou. Zaštita koja seostvaruje mehanizmima Konvencije ima supsidijarni karakter.Stoga, činjenica da u istom trenutku pred oba suda može biti pokrenuto pitanje koje, u skladu s ustavnim ovlastima, ulazi unadležnost Ustavnog suda, odnosno u skladu s Evropskomkonvencijom u nadležnost Evropskog suda, ne ograničava i ne




isključuje ovlasti Ustavnog suda iz navedene odredbe UstavaBiH, s obzirom da zaštita ljudskih prava mora biti primarnoosigurana na nacionalnom nivou.

43. Narodna skupština ukazuje da ovaj zahtjev treba bitiodbačen kao preuranjen s obzirom da bi se odlučivanjem o

njemu prejudicirala implementacija odluke Evropskog suda u predmetu Sejdić i Finci i ishod ustavnopravne reforme UstavaBiH koja je u toku. Ustavni sud ne prihvaća ovaj prigovor. Naime, Ustavni sud ukazuje da su predmet "spora" predEvropskim sudom bile odredbe Ustava BiH o izboru članovaPredsjedništva BiH i delegata u Domu naroda Parlamentarneskupštine BiH. Ovim se zahtjevom pokreće pitanje usklađenostiodredaba entitetskih ustava i Izbornog zakona o izboru predsjednika i potpredsjednika entiteta s Ustavom BiH, temeđunarodnim dokumentima koji se primjenjuju u BiH. UstavBiH ne sadrži niti jednu odredbu kojom je reguliran izbor nanavedene funkcije. Budući da se podnositelj zahtjeva pozvao načlan II/4. koji, u skladu s članom X/2. Ustava BiH i ne može biti izmijenjen, Ustavni sud smatra kako ne postoji prepreka darazmatra usaglašenost osporenih odredbi s Ustavom BiH,

konkretno članom II/4. Ustava BiH.44. U tom smislu, postupak eventualnih izmjena i dopunaUstava BiH uslijed implementacije odluke u predmetu Sejdić i Finci ni na koji način ne ograničava i ne sprečava Ustavni sudda razmatra ovaj zahtjev i usaglašenost osporenih odredbi sUstavom BiH, konkretno članom II/4, a koji, u skladu s članomX/2. Ustava BiH, i ne može biti izmijenjen.

45. Dalje, Narodna skupština smatra kako se ovimzahtjevom pokreće identično pitanje o kojem je Ustavni sud već odlučivao u citiranoj Odluci broj AP 2678/06 . Ustavni sud ne prihvaća ovaj prigovor. U navedenome predmetu Ustavni sud jeispitivao ogranič enje koje je uspostavljeno u odnosu nakandidaturu konstitutivnih naroda za č lanove Predsjedništva BiH , s obzirom na njihovu nacionalnu pripadnost i entitet izkojeg dolaze, a koje je ustanovljeno Izbornim zakonom i koje

slijedi rješenje iz člana V. Ustava BiH. Međutim, ovimzahtjevom se pokreće pitanje isključ enja u odnosu nakandidaturu "ostalih" za izbor predsjednika i potpredsjednikaentiteta, koje je ustanovljeno osporenim odredbama ustavaentiteta i koje kao takvo slijedi i Izborni zakon.

46. Narodna skupština ukazuje da su osporene odredbeustava entiteta i Izbornog zakona rezultat implementacije Trećedjelimične odluke broj U 5/98 (vidi Ustavni sud, Djelimičnaodluka broj U 5/98 III od 1. jula 2000. godine, objavljena u"Službenom glasniku BiH" broj 23/00) pa bi se njihovimispitivanjem Ustavni sud upustio u preispitivanje vlastiteodluke. Ustavni sud ne prihvaća ovaj prigovor. Naime,nesporno je da su osporene odredbe ustava entiteta i Izbornogzakona proistekle iz implementacije Treće djelimične odluke broj U 5/98 koja je promovirala ustavni princip jednakosti svatri konstitutivna naroda na cijeloj teritoriji BiH, te s tim u vezi,raspodjelu javnih funkcija između konstitutivnih naroda.Međutim, Treća djelimična odluka broj U 5/98 se nije bavila pravima "ostalih", a ovim zahtjevom se upravo pokreće pitanjesudjelovanja "ostalih" u raspodjeli javnih funkcija uz osiguranjegarancije iz člana II/4. Ustava BiH. Osim toga, ovaj zahtjev semora sagledati i u vezi s promjenama koje su uslijedile nakondonošenja Odluke broj U 5/98, prvenstveno da je BiH postala punopravni član Vijeća Evrope, da je ratificirala Evropskukonvenciju i njene protokole, te da je ratificirala i Protokol broj12 kojim se uvodi opća zabrana diskriminacije.

47. Dalje, Narodna skupština smatra da su osporeneodredbe kao ustavna rješenja nametnute odlukom Visokog predstavnika pa da bi se njihovim ispitivanjem Ustavni sud, sobzirom na navode iz zahtjeva o usaglašenosti s Evropskomkonvencijom i Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih

oblika rasne diskriminacije, upustio u ispitivanje usaglašenostiodluka Visokog predstavnika s međunarodnim dokumentima.Ustavni sud ne prihvaća navedeni prigovor. Naime, kao što jeveć ukazano u ovoj odluci, ovim se zahtjevom pokreće pitanjeusaglašenosti osporenih odredbi s članom II/4. Ustava BiH.

Ustavni sud podsjeća da kada Visoki predstavnik intervenira u pravni sistem Bosne i Hercegovine, supstituirajući domaćevlasti, tada djeluje kao vlast Bosne i Hercegovine, a zakoni kojedonosi su prirode domaćih zakona, te se moraju smatratizakonima Bosne i Hercegovine, čija je saglasnost s UstavomBosne i Hercegovine podložna kontroli Ustavnog suda (vidiUstavni sud, Odluka broj U 9/00 od 3. novembra 2000. godine,objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj 1/01, Odluka brojU 16/00 od 2. februara 2001. godine, objavljena u "Službenomglasniku BiH" broj 13/01 i Odluka broj U 25/00 od 23. marta2001. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH" broj17/01).

48. Narodna skupština ukazuje da su osporene odredbeentitetskih ustava i Izbornog zakona u skladu s Ustavom BiHkoji je na snazi, a u slučaju da se zahtjevu udovolji otvorilo bi

se pitanje usklađenosti ustava entiteta s Ustavom BiH, čime bi pravni sistem BiH, kao i njeno državnopravno uređenje ucijelosti, bili dovedeni u pitanje. Ustavni sud ne prihvaćanavedeni prigovor. Naime, nesporno je da osporene odredbeustava entiteta i Izbornog zakona odražavaju identičan principkao i odredbe Ustava BiH ( č lan V. Predsjedništvo BiH) premakojima je, kao i osporenim odredbama, isključena mogućnostkandidiranja "ostalih" za izbor na neku od navedenih funkcija.Potom, nesporno je da je Ustavni sud u svojoj praksi odlučivaoo zahtjevu koji se odnosio na pitanje usaglašenosti odredbiUstava BiH s članom 14. Evropske konvencije i članom 3.Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju (U 5/04). Ustavni sud je zaključio da se ne radi o "sporu koji se javlja po ovomeUstavu" u smislu člana VI/3. Ustava BiH nego o mogućemkonfliktu između domaćeg i međunarodnog prava, odnosno da

prava iz Evropske konvencije ne mogu imati superiorniji statusu odnosu na Ustav BiH, jer je Evropska konvencija stupila nasnagu na osnovu Ustava BiH. Također, nesporno je da jeUstavni sud odlučivao o zahtjevu kojim je pokrenuto pitanjeusaglašenosti odredbi Izbornog zakona (isključena mogućnostkandidiranja "ostalih" za članove Predsjedništva BiH) okandidaturi za članove Predsjedništva BiH s članom 3.Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, članom 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju, te članom 2. stav 1. tačka c) ičlanom 5. stav 1. tačka c) Međunarodne konvencije ouklanjanju svih oblika rasne diskriminacije (U 13/04). Kako seosporena odredba Izbornog zakona zasniva na članu V. UstavaBosne i Hercegovine, Ustavni sud je zauzeo stav da bi seupuštanjem u meritum zahtjeva vršilo ispitivanje odredbeUstava Bosne i Hercegovine s odredbama Evropske konvencijei Konvencije o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije.

49. Međutim, ovim su zahtjevom osporene odredbeentitetskih ustava, a ne Ustava BiH, kao što je to bio slučaj u predmetu U 5/04, odnosno osporene odredbe nisu identičnenekoj odredbi Ustava BiH kao što je bio slučaj u predmetu U13/05. Ustavni sud podsjeća da je u skladu s članom VI/3.a)Ustava BiH jedini nadležan odlučivati je li bilo koja odredbaustava ili zakona jednog entiteta u skladu s ovim Ustavom. Pritome, u tumačenju pojma ovaj Ustav i obaveza Ustavnog sudada podrži ovaj Ustav mora se imati u vidu 15 međunarodnihsporazuma o ljudskim pravima iz Aneksa I na Ustav BiH kojise direktno primjenjuju u BiH, te položaj koji prava izEvropske konvencije i njeni protokoli imaju u ustavnom poretku države. Naime, prava iz Evropske konvencije i njenih protokola ne samo da se direktno primjenjuju u BiH, nego uskladu s članom II/2. Ustava BiH imaju prioritet nad svim




ostalim zakonima. Najzad, u skladu s članom II/4. Ustava BiHuživanje prava i sloboda, predviđenih u ovom članu ili umeđunarodnim sporazumima navedenim u Aneksu I ovogUstava, osigurano je svim osobama u Bosni i Hercegovini bezdiskriminacije po bilo kojoj osnovi kao što je spol, rasa, boja,

jezik, vjera, političko i drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno porijeklo, povezanost s nacionalnom manjinom, imovina,rođenje ili drugi status. Značaj člana II. Ustava BiH kojiregulira ljudska prava i slobode određen je članom X/2. UstavaBiH prema kojem nijednim amandmanom na ovaj Ustav nemože se eliminirati, niti umanjiti bilo koje od prava i sloboda izč lana II. ovog Ustava, niti izmijeniti ova odredba. U tom smislutermini ovaj Ustav i obaveza Ustavnog suda da podrži ovajUstav na polju ostvarivanja i zaštite ustavom garantiranihljudskih prava i sloboda na prvom mjestu podrazumijeva članII. Ustava BiH u njegovom punom značenju, a u čijemtumačenju Ustavni sud ne može eliminirati ili umanjiti prava ilislobode koje ovaj član garantira. Pri tome, činjenica da se radine samo o pravima i slobodama koje su izričito pobrojane unavedenoj odredbi Ustava BiH, već i o pravima i slobodama

koje su sadržane i u međunarodnim dokumentima ne umanjujekarakter člana II. kao odredbe Ustava BiH, koja podrazumijevaovaj Ustav i obavezu Ustavnog suda da štiti ovaj Ustav. Osimtoga, Ustavni sud podsjeća da je u Trećoj djelimičnoj odluci broj U 5/98 zauzeo stav: (…) ne može se zaključ iti da Ustav BiH predviđ a opći institucionalni model koji se može prenijetina nivo entiteta, ili da slič ne, etnič ki definirane institucionalne strukture na nivou entiteta, ne moraju zadovoljavati globalniobavezujući standard nediskriminacije Ustava BiH premač lanu II/4. Ustava BiH (...). U skladu s navedenim, činjenica daosporene odredbe ustava entiteta i Izbornog zakona odražavajuidentičan princip koji je sadržan u članu V. Ustava BiH nesprečava Ustavni sud da osporene odredbe ispita u vezi s globalnim obavezujućim standardom nediskriminacije Ustava BiH prema č lanu II/4. Ustava BiH.

50. Ustavni sud će se dalje očitovati o povredi člana 14.Evropske konvencije u vezi s članom 3. Protokola broj 1 uzEvropsku konvenciju, jer prema navodima podnositeljazahtjeva "ostali" su uskraćeni u pravu da se kandidiraju zafunkcije predsjednika i potpredsjednika entiteta samo zbog togašto nisu pripadnici nekog od konstitutivnih naroda.

51. Član 14. Evropske konvencije glasi:Uživanje prava i sloboda predviđ enih ovom konvencijom

osigurava se bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi, kao što su spol, rasa, boja kože, jezik, vjeroispovijest, politič ko ili drugomišljenje, nacionalno ili socijalno porijeklo, sveza sa nekomnacionalnom manjinom, imovno stanje, rođ enje ili drugi status.

52. Član 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvencijuglasi:

Visoke strane ugovornice se obavezuju da u primjerenimvremenskim razmacima održavaju slobodne izbore s tajnim glasanjem, pod uvjetima koji osiguravaju slobodno izražavanjemišljenja naroda pri izboru zakonodavnih tijela.

53. Ustavni sud podsjeća da je član 14. Evropskekonvencije primjenjiv u slučajevima kada postoji različito postupanje po zabranjenoj osnovi prema osobi ili grupi osobakoje se nalaze u sličnoj situaciji u vezi s nekim pravom izEvropske konvencije i njenih protokola, a za to različito postupanje nema objektivnog ili razumnog opravdanja. Prematome, da bi se primijenio član 14, pravilo, akt ili propust moraju potpadati pod djelokrug nekog materijalnog prava iz Evropskekonvencije. Podnositelj zahtjeva smatra kako osporene odredbe potpadaju pod djelokrug člana 3. Protokola broj 1 uz Evropskukonvenciju.

54. Ustavni sud nalazi da je Evropski sud u predmetu Boškoski protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije

(Vidi Evropski sud, Boškoski protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, aplikacija broj 11676/04, 2. septembra2004. godine) istakao: "Prema stanovištu Evropskog suda član3. Protokola broj 1 garantira 'izbor zakonodavne vlasti' i termin'zakonodavna' ne znači nužno nacionalni parlament. Ovaj se

termin mora tumačiti u svjetlu ustavne strukture države koja jeu pitanju (vidi, mutatis mutandis, Mathieu-Mohin i Clerfayt protiv Belgije, presuda od 2. marta 1987. godine, Series A br.113, p. 23, stav 53; Matthews protiv Ujedinjenog Kraljevstva [GC], aplikacija broj 24833/94, ECHR 1999-I, stav 40). U dvaranija slučaja Komisija je smatrala da se vlast šefa države kaotakva ne može tumačiti kao "zakonodavna" u smislu člana 3.Protokola broj 1 (vidi Evropski sud, Baskauskaite protiv Lithuania, aplikacija broj 41090/98, Odluka Komisije od 21.oktobra 1998. godine, Habsburg-Lothringen protiv Austrije,aplikacija broj 15344/89, Odluka Komisije od 14. decembra1989, Odluke i Izvještaji 64, p. 211). Međutim, Evropski sud neisključuje mogućnost primjene člana 3. Protokola broj 1 naizbore za predsjednika. Evropski sud smatra kako ova odredbaosigurava karakteristike "efektivne političke demokracije", za

čije osiguranje se mora imati u vidu ne samo strogozakonodavna vlast koju tijelo ima, već također uloga tijela koje je u pitanju u cjelokupnom zakonodavnom procesu (vidi,naprijed citiranu, Matthews protiv Ujedinjenog Kraljevstva, st.42. i 49). Ukoliko bi se utvrdilo da šef države ima ovlastiinicirati ili usvajati zakone, ili uživati široke ovlasti ukontroliranju usvajanja zakona ili ovlasti kontrolirati osnovnazakonodavna tijela, moglo bi se smatrati kako postoji"zakonodavna vlast" u smislu člana 3. Protokola broj 1.

55. U konkretnom slučaju Ustavni sud primjećuje kako uskladu s relevantnim odredbama Ustava Republike Srpske predsjednik Republike Srpske može uskratiti objavljivanjezakona koji je usvojila Narodna skupština, kao osnovno tijelokoje donosi zakone, i zatražiti ponovno odlučivanje o tomzakonu. Međutim, ako isti zakon ponovno bude usvojen u

Narodnoj skupštini predsjednik Republike Srpske dužan ga jeobjaviti. Osim toga, predsjednik Republike Srpske može, zavrijeme ratnog i vanrednog stanja, koje proglase institucijeBosne i Hercegovine, ako se Narodna skupština ne možesastati, na prijedlog Vlade Republike Srpske ili na svojuinicijativu i nakon što sasluša mišljenje predsjednika Narodneskupštine, donositi uredbe sa zakonskom snagom i o pitanjimaiz nadležnosti Narodne skupštine i imenovati i razrješavatifunkcionere koje bira odnosno imenuje i razrješava Narodnaskupština. Ove uredbe, odnosno odluke o imenovanju irazrješenju, predsjednik Republike Srpske podnosi na potvrdu Narodnoj skupštini čim ona bude u mogućnosti da se sastane.Također se za vrijeme ratnog i vanrednog stanja aktima predsjednika Republike Srpske, ako se Narodna skupštine nemože sastati, iznimno dok to stanje traje, mogu obustaviti pojedine ustavne odredbe koje se odnose na donošenje zakona,osim onih koje se odnose na određena prava i slobode. Dakle,navedeno isključivo u posebnim uvjetima (ratno i vanrednostanje). Dalje, predsjednik Republike Srpske ima pravo da predloži kandidata za predsjednika Vlade Republike Srpske kaoosnovnog tijela koje inicira donošenje zakona. Međutim, predsjednik Vlade Republike Srpske i njeni članovi imenuju sevećinom glasova poslanika u Narodnoj skupštini. U slučaju da je došlo do krize u funkcioniranju Vlade Republike Srpske, predsjednik Republike Srpske, ali samo na inicijativu najmanje20 poslanika, i nakon što prethodno sasluša predsjednika Narodne skupštine i predsjednika Vlade Republike Srpske,može zatražiti od predsjednika Vlade Republike Srpske da podnese ostavku, odnosno ako on to odbije učiniti, predsjednikRepublike Srpske ga može razriješiti.




56. Dalje, Ustavni sud primjećuje da, u skladu srelevantnim odredbama Ustava Federacije Bosne iHercegovine, predsjednik Federacije BiH kad utvrdi dadomovi, kao osnovna tijela koja donose zakone, nisu umogućnosti donositi potrebne zakone, može, uz saglasnost

potpredsjednika Federacije BiH, raspustiti jedan ili oba doma,time da se dom ne može raspustiti u toku jedne godine odnjegova prvog saziva. Isključivu ovlast raspuštanja oba doma predsjednik Federacije BiH ima kada oni ne uspiju usvojiti budžet Federacije BiH prije početka budžetske godine. Dalje, predsjednik Federacije BiH, uz saglasnost oba potpredsjednika,imenuje Vladu Federacije BiH, kao osnovno tijelо koje inicirazakone, nakon konsultacija s premijerom ili s kandidatom za tufunkciju. Vlada Federacije BiH je izabrana nakon što njenoimenovanje potvrdi većinom glasova Predstavnički domFederacije BiH. Ukoliko ova potvrda izostane, cijeli postupakse mora ponoviti. Potom predsjednik Federacije BiH, uzsaglasnost potpredsjednika, može odlukom smijeniti VladuFederacije BiH ili Vladi Federacije BiH može biti izglasanonepovjerenje većinom glasova u oba doma Parlamenta

Federacije BiH.57. Ustavni sud smatra kako navedena analiza ne ukazujeda predsjednik Republike Srpske i predsjednik Federacije BiHimaju ovlast inicirati ili usvajati zakone, ili uživati širokeovlasti u kontroliranju usvajanja zakona ili ovlast kontroliratiosnovna zakonodavna tijela, da bi se moglo smatrati da postoji"zakonodavna vlast" u smislu člana 3. Protokola broj 1. Imajućiu vidu navedeno, zahtjev ne pokreće pitanje člana 14. Evropskekonvencije u vezi s članom 3. Protokola broj 1 uz Evropskukonvenciju. S tim u vezi Ustavni sud u ovom dijelu odbijazahtjev kao neosnovan.

58. Dalje, iz navoda podnositelja zahtjeva proizlazi da jeosporenim odredbama ustava entiteta i Izbornog zakona uodnosu na "ostale", u ostvarivanju prava da budu kandidirani teeventualno izabrani, kao zakonom garantiranog prava,

uspostavljena diskriminacija. Zato što su "ostali" uskraćeni u pravu da se kandidiraju za funkcije predsjednika i potpredsjednika entiteta samo iz razloga što nisu pripadnicinekog od konstitutivnih naroda. Navedeno je, prema navodima podnositelja zahtjeva, suprotno članu II/4. Ustava BiH i članu1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju.

59. Član II/4. Ustava BiH u relevantnom dijelu glasi:Član II/4.Uživanje prava i sloboda, predviđ enih ovim č lanom ili u

međ unarodnim sporazumima navedenim u Aneksu I ovomUstavu, osigurano je za sve osobe u Bosni i Hercegovini bezdiskriminacije po bilo kojoj osnovi kao što je spol, rasa, boja, jezik, vjera, politič ko ili drugo uvjerenje, nacionalno ilidruštveno porijeklo, vezivanje za neku nacionalnu manjinu,imovina, rođ enje ili drugi status.

60. Član 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvencijuglasi:

Član 1.Opća zabrana diskriminacije

1. Uživanje svih prava određ enih zakonom osigurat će sebez diskriminacije po bilo kojoj osnovi kao što je spol, rasa,boja kože, jezik, vjera, politič ko ili drugo mišljenje, nacionalnoili socijalno porijeklo, pripadnost nacionalnoj manjini,imovina, rođ enje ili drugi status.

2. Nikoga ne smiju diskriminirati javna tijela na bilo kojojosnovi, kako je i navedeno u stavu 1.

61. Izborni zakon Bosne i Hercegovine u relevantnomdijelu glasi:

Član 1.4(1) Svaki državljanin Bosne i Hercegovine (u daljnjem

tekstu: državljanin BiH) s navršenih 18 godina života ima pravo glasati i biti biran (u daljnjem tekstu: birač ko pravo), u skladu s odredbama ovoga Zakona.

62. Ustavni sud podsjeća da pravo da se bira i bude birančini osnovu efektivne političke demokracije. Države uživajuširoko polje procjene u uspostavljanju i reguliranju izbornogsistema koji će primjenjivati. Brojni su i različiti načiniorganiziranja i provođenja izbora. Ova različitost je uvjetovanahistorijskim razvojem, kulturnom raznolikošću, razvojem političke misli u državi. Zbog toga zakonodavstvo koje reguliraizbore mora biti sagledano u svjetlu političke evolucije zemljekoja je u pitanju s obzirom da karakteristike koje suneprihvatljive u kontekstu jednog sistema mogu u datomtrenutku biti prihvatljive u kontekstu drugog. U tom smislu,države su slobodne izabrati svrhu zbog koje uspostavljajuograničenja prava da se bira i bude biran. Međutim, ovasloboda je ograničena obavezom da svrha ograničenja mora bitiu skladu s principom vladavine prava i opravdana specifičnim

okolnostima (vidi Evropski sud, Sitaropoulos iGiakoumopoulos protiv Gr č ke, presuda od 15. marta 2012.godine (tač. 63. do 68). Najzad, jedan od faktora pri ocjeniširokog polja procjene koje države uživaju u ovoj oblasti je i postoje li ili ne postoje drugi načini i sredstva kojim se može postići isti cilj (vidi Evropski sud, Glor protiv Švicarske,aplikacija broj 13444/04, presuda od 30. aprila 2009. godine,tačka 94).

63. Ustavni sud ukazuje da Izborni zakon u članu 1.4.svim državljanima BiH s navršenih 18 godina života garantira pravo da biraju i da budu birani. U tome smislu se radi o pravugarantiranom zakonom u smislu člana 1. Protokola broj 12 čijese uživanje mora osigurati bez diskriminacije na bilo kojojosnovi i u odnosu na koje javne vlasti nikog ne smijudiskriminirati.

64. Potom, Ustavni sud ukazuje kako je u pogledutumačenja pojam diskriminacije u smislu člana 1. Protokola broj 12 Evropski sud u odluci Sejdić i Finci istakao (stav 55):"Pojam diskriminacije je dosljedno tumačen u jurisprudencijiSuda u odnosu na član 14. Konvencije. Jurisprudencija naročito jasno precizira da 'diskriminacija' označava različito postupanje bez objektivnog i razumnog opravdanja prema osobama koje suse našle u sličnom položaju (vidjeti tačke 42-44. i navedeneizvore). Autori su koristili isti termin, diskriminacija, u članu 1.Protokola br. 12. Bez obzira na razlike u širini obima izmeđuovih odredbi, značenje ovog pojma u članu 1. Protokola br. 12 je trebalo biti identično tumačenju iz člana 14. (vidjetiObrazloženje (Explanatory Report) uz Protokol br. 12, tačka18). Sud, prema tome, ne vidi razlog da odstupa od utvr đenogtumačenja 'diskriminacije', navedenog u tekstu, u primjeni istog pojma prema članu 1. Protokola br. 12 (u vezi sa sudskom praksom UN-ovog Komiteta za ljudska prava u pogledu člana26. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima,odredbe koja je slična, ali ne i identična – članu 1. Protokola br.12 uz Konvenciju, vidjeti Nowak, Komentari CCPR, Izdavači N. P. Engel, 2005, strana 597-634)".

65. Slijedom navedenog, Ustavni sud mora odgovoriti na pitanje da li se osporenim odredbama, koje pripadnicima"ostalih" onemogućuju ostvarenje prava da budu kandidirani teeventualno birani na funkciju predsjednika i potpredsjednikaentiteta jer nisu iz reda konstitutivnih naroda, uspostavljarazličito postupanje bez objektivnog i razumnog opravdanja prema osobama koje su se našle u sličnom položaju.




66. Ustavni sud primjećuje kako član 1.4. Izbornogzakona pravo da biraju i budu birani garantira svimdržavljanima BiH. Članom 3. Zakona o državljanstvu jeodređeno da svi državljani BiH uživaju ista ljudska prava iosnovne slobode kao što je to određeno Ustavom BiH i uživaju

zaštitu ovih prava na čitavoj teritoriji BiH, pod istim uvjetima.Iz navedenih odredbi nesporno proizlazi da pojam državljaniBiH, kojim je garantirano pravo da biraju i budu birani u smislučlana 1.4. Izbornog zakona, podrazumijeva i konstitutivnenarode i "ostale". U tom smislu, osporene odredbe entitetskihustava i Izbornog zakona koje isključuju mogućnost "ostalih"kao državljana BiH da se kandidiraju za poziciju predsjednika i potpredsjednika entiteta, garantirajući tu mogućnost isključivokonstitutivnim narodima kao državljanima BiH, uspostavljajurazličit tretman "između osoba koje su se našle u sličnom (iliistom) položaju" koji je zasnovan na etničkom porijeklu.

67. Sljedeće pitanje na koje je potrebno odgovoriti jeste jeli različito postupanje ustanovljeno bez objektivnog i razumnogopravdanja. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje kako je Evropskisud u predmetu Sejdić i Finci (tač. 43. i 44) zauzeo stav koji se

može sumirati na sljedeći način: diskriminacija po osnovuetničkog porijekla neke osobe predstavlja jedan od oblika rasnediskriminacije koja je posebno okrutan oblik diskriminacije i, sobzirom na njene opasne posljedice, traži od vlasti posebanoprez i odlučne reakcije. Zbog ovakvih razloga vlasti morajuiskoristiti sva raspoloživa sredstva u borbi protiv rasizma i takoojačati viziju demokratskoga društva u kojem se na različitostne gleda kao na opasnost nego kao na bogatstvo (vidjeti Nachova i ostali protiv Bugarske [GC], br. 43577/98 i43579/98, tačka 145, ECHR 2005-VII, i Timishev, citirano,tačka 56). U ovakvom kontekstu, gdje se razlika u tretmanuzasniva na rasi i etničkom porijeklu, pojam objektivnog irazumnog opravdanja se mora tumačiti što je moguće preciznije(vidjeti D. H. i ostali, citirano, tačka 196). Sud također smatrakako se nijedna vrsta različitog postupanja, kojе se isključivo ili

u kritičnom obimu zasniva na etničkom porijeklu pojedinca, nemože objektivno opravdati u suvremenom demokratskomdruštvu koje je izgrađeno na principima pluralizma i poštovanjarazličitih kultura (ibid ., tačka 176). Najzad, Ustavni sud ukazujeda se Evropski sud rukovodio istim principima i u predmetu Azra Zornić protiv Bosne i Hercegovine ispitujući nemogućnostkandidiranja za člana Predsjedništva BiH i za delegata u Domunaroda u slučaju kada se osoba koja je u pitanju ne izjašnjava o pripadnosti bilo kojem od konstitutivnih naroda ili bilo kojojetničkoj grupi (aplikacija broj 3681/06, presuda od 15. jula2014. godine).

68. Ustavni sud podsjeća da je raspodjela pozicija udržavnim organima među konstitutivnim narodima bilacentralni element Dejtonskog sporazuma kako bi se postigaomir u BiH. U tom kontekstu je teško negirati legitimnost normikoje mogu biti problematične s tačke gledišta nediskriminacije,ali koje su bile nužne kako bi se postigli mir i stabilnost iizbjegao dalji gubitak ljudskih života. Osporene odredbe ustavaentiteta i Izbornog zakona kojim se vrši distribucija funkcija predsjednika i potpredsjednika entiteta među konstitutivnimnarodima, iako ugrađene u entitetske ustave u postupkuimplementacije Treće djelimične odluke broj 5/98 u službi suistog cilja. S tim u vezi, Ustavni sud primjećuje kakolegitimnost cilja koji se ogledao u postizanju mira nije doveo u pitanje ni Evropski sud u svjetlu Evropske konvencije (vidiSejedić i Finci, tačka 46).

69. Međutim, ovo opravdanje se mora sagledati u vezi srazvojem događaja u Bosni i Hercegovini nakon što jezaključen Dejtonski sporazum. S tim u vezi, Ustavni sudukazuje kako je Evropski sud u predmetu Sejdić i Finci istakao(vidi tačka 47): (…) Sud zapaža znač ajan pozitivan razvoj u

Bosni i Hercegovini od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma. Istina, taj napredak možda nije uvijek bio dosljedani još uvijek ima brojnih teškoća (vidjeti, npr., najnoviji izvještajo napretku Bosne i Hercegovine kao potencijalnog kandidata za č lanstvo u Evropskoj uniji koji je pripremila Evropska

komisija i koji je objavljen 14. oktobra 2009, SEC/2009/1338).Č injenica je da su 2005. godine strane koje su ranije bile u sukobu predale kompletnu kontrolu nad oružanim snagama itransformirale oružane snage u malu profesionalnu vojsku;2006. godine Bosna i Hercegovina pristupila je NATO-ovom Partnerstvu za mir; 2008. godine potpisala je i ratificiralaSporazum o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom; umartu 2009. godine uspješno je izvršila dopune državnogustava prvi put i nedavno je izabrana za č lanicu Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda na period od dvije godine, sa poč etkom od 1. januara 2010. Nadalje, iako prisustvomeđ unarodne uprave kao provedbene mjere u skladu s Poglavljem VII. Povelje Ujedinjenih naroda podrazumijeva da situacija u regionu još uvijek predstavlja "prijetnjumeđ unarodnom miru i sigurnosti", izgleda da su pripreme za

prestanak međ unarodne uprave u toku (vidjeti Izvještaj koji je podnio Javier Solana, visoki predstavnik Evropske unije za zajednič ku vanjsku i sigurnosnu politiku, i Olli Rehn, komesar za proširenje Evropske unije, O politici Evropske unije uodnosu na Bosnu i Hercegovinu: Put napretka (The Way Ahead) od 10. novembra 2008, i izvještaj Međ unarodne krizne grupe: Nedovršena tranzicija BiH: Izmeđ u Dejtona i Evrope,od 9. marta 2009). Također, Evropski sud je istakao (vidi tačka49): (...) kada je 2002. godine postala č lanica Vijeća Evrope ibezrezervno ratificirala Konvenciju i njene protokole, tuženadržava je po vlastitoj želji pristala da poštuje relevantne standarde. Posebno se obavezala da "u roku od godinu dana,uz pomoć Evropske komisije za demokraciju kroz pravo(Venecijanske komisije), preispita izborni zakon u svjetlu normiVijeća Evrope i izvrši izmjene tamo gdje je to potrebno" (vidjeti

tač ku 21. u tekstu). Isto tako, ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom 2008. godine,tužena strana obavezala se da će u periodu od jedne do dvije godine izvršiti "izmjene izbornog zakona koji se odnosi nač lanove Predsjedništva BiH i delegate u Domu naroda kako bi zakon u potpunosti bio usklađ en s Evropskom konvencijom oljudskim pravima i postprijemnim obavezama prema Vijeću Evrope (vidjeti tač ku 25. u tekstu).

70. Ustavni sud ukazuje kako je pozitivni napredak urazvoju BiH kao demokratske države i izgradnje demokratskihinstitucija, ostvaren na osnovu funkcioniranja sistema podjelevlasti, koji je isključio pripadnike "ostalih" u pristupu jednom broju javnih funkcija, kao što je regulirano osporenimodredbama. Nesporno je da ovakav sistem ima opravdanje ulegitimnom cilju koji se ogleda u očuvanju mira, koji predstavlja vrijednost koja je u službi društva kao cjeline. On jeu službi uspostave i očuvanja sigurnosti i stabilnosti, kao preduvjeta za očuvanje postignutog napretka i daljnjeg razvoja iizgradnje društva i izgradnje povjerenja između bivšihsukobljenih strana. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i da jeEvropski sud, uz ukazivanje na ostvareni napredak nakonzaključenja Dejtonskog sporazuma, istakao da (vidi tačka 48):(…) nijedna odredba Konvencije ne traži potpuno napuštanjemehanizama podjele vlasti koji su svojstveni Bosni i Hercegovini i da možda još uvijek nije sazrelo vrijeme za politič ki sistem koji bi bio samo odraz principa vladavinevećine. U prilog navedenog govori i stav Venecijanske komisijeizražen u mišljenju o ustavnoj situaciji u Bosni i Hercegovini iovlastima Visokog predstavnika, a koja je istakla: BiH je postala č lanica Vijeća Evrope i zemlja se, shodno tome, mora promatrati u skladu sa parametrima zajednič kih evropskih




standarda. Sad je ratificirala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i njen Protokol broj 12 kako je ranije reč eno, situacijau BiH se razvija u pozitivnom smislu, ali i dalje postojeokolnosti koje traže politič ki sistem koji nije jednostavan odrazvladavine većine, već koji garantira raspodjelu vlasti i položaja

međ u etnič kim grupama. Stoga je legitimno pokušati uoblič itiizborna pravila koja će osigurati odgovarajuću zastupljenostrazlič itih grupa (...).

71. Slijedom navedenog sljedeće pitanje na koje je potrebno odgovoriti jeste je li za postizanje ovako određenoglegitimnog cilja jedini način uspostava ograničenja kao uosporenim odredbama u odnosu na određenu grupu u pogleduostvarivanja zakonom ustanovljenoga prava koje se svimagarantira bez diskriminacije.

72. Ustavni sud podsjeća kako je u skladu s članom I/2.Ustava BiH Bosna i Hercegovina definirana kao demokratskadržava koja funkcionira u skladu sa zakonom i na osnovuslobodnih i demokratskih izbora. U skladu s članom II/1.Ustava BiH Bosna i Hercegovina i oba entiteta će osiguratinajviši nivo međunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih

sloboda. Osim toga, u skladu s članom II/4. Ustava BiH prava islobode koji su garantirani članom II. ili u međunarodnimsporazumima navedenim u Aneksu I ovog Ustava, osigurana susvim osobama u BiH bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi.Ove odredbe upućuju na ustanovljavanje principa demokratskedržave, vladavine prava i slobodnih izbora koji će imati istoono određeno značenje kao u razvijenim demokratskimzemljama koje imaju dugu praksu njihovog ustanovljavanja.Legitimni cilj koji se ogleda u očuvanju mira za jednu državunakon rata predstavlja trajnu vrijednost kojoj mora biti posvećeno društvo kao cjelina i čiji značaj ne mogu umanjiti protek vremena i ostvareni napredak u demokratskom razvoju.U tome smislu Ustavni sud ne može prihvatiti da u ovomtrenutku postojeći sistem podjele vlasti koji se ogleda udistribuciji javnih funkcija između konstitutivnih naroda, a

kako je regulirano osporenim odredbama, te koji služilegitimnom cilju očuvanja mira može biti napušten i zamijenjen političkim sistemom koji bi bio odraz vladavine većine.Međutim, ono što se postavlja kao pitanje jeste je li i dalje jedini način za postizanje legitimnog cilja i očuvanje miraisključenje "ostalih" da se kandidiraju, konkretno na poziciju predsjednika i potpredsjednika entiteta. Kada se sagledaju, s jedne strane, principi vladavine prava, standardi ljudskih prava iobaveza nediskriminacije u njihovom uživanju i zaštiti, pozitivni razvoj koji je BiH ostvarila od potpisivanjaDejtonskog sporazuma, međunarodne obaveze koje je preuzelaupravo i na polju ostvarivanja i zaštite ljudskih prava, te jasnaopredijeljenost u daljnjem demokratskom razvoju, isključenje"ostalih" u ostvarivanju jednog od ljudskih prava koje predstavlja temelj demokratskog društva, više ne može predstavljati jedini način na koji je moguće ostvariti legitimnicilj koji se ogleda u očuvanju mira. Ovo posebno kad se ima uvidu da je ovakvo isključenje ustanovljeno isključivo naetničkoj pripadnosti što se ne može objektivno opravdati usavremenim demokratskim društvima koja su izgrađena na principima pluralizma i poštivanja različitih kultura, a čemuteži i kakvo jeste i bh. društvo. Na ovakav zaključak upućuje iPreambula Ustava BiH po kojoj se Ustav BiH oslanja na poštivanje ljudskog dostojanstva, slobode i jednakosti, teukazuje da demokratski organi vlasti i pravične procedurenajbolje stvaraju miroljubive odnose unutar pluralističkogdruštva.

73. Imajući u vidu stavove iznesene u prethodnom dijeluobrazloženja odluke, Ustavni sud zaključuje da su odredbečlana 80. stav 2. tačka 4. (tačka 1. stav 2. AmandmanaLXXXIII) i člana 83. stav 4. (tačka 5 Amandmana XL

dopunjena tačkom 4 Amandmana LXXXIII) Ustava RepublikeSrpske, člana IV.B.1. član 1. stav 2. (dopunjen AmandmanomXLI) i člana IV.B. 1. član 2. st. 1. i 2. (izmijenjenAmandmanom XLII) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine,te čl. 9.13, 9.14, 9.16. i 12.3. Izbornog zakona u suprotnosti s

članom II/4. Ustava BiH i članom 1. Protokola broj 12 uzEvropsku konvenciju. S tim u vezi, Ustavni sud naglašava daisključenje mogućnosti da se za predsjednike i potpredsjednikeentiteta kandidiraju i pripadnici "ostalih" koji su, kao ikonstitutivni narodi, državljani BiH kojima je zakonomgarantirano pravo da budu birani bez diskriminacije iograničenja, više ne predstavlja jedini način za postizanjelegitimnog cilja, a zbog čega ne može imati razumno iobjektivno opravdanje. Naime, u ostvarivanju zakonomgarantiranog prava navedenim odredbama ustava entiteta iIzbornog zakona uspostavljen je različit tretman "ostalih" kojise zasniva na etničkoj pripadnosti i za rezultat imadiskriminaciju suprotno članu II/4. Ustava BiH i članu 1.Protokola broj 12.

74. Najzad, Ustavni sud ukazuje da iz odluke Evropskog

suda u predmetu Sejdić i Finci nedvosmisleno proizlazi daUstav BiH treba biti izmijenjen. S tim u vezi, Ustavni sudukazuje da je Evropski sud u predmetu Zornić protiv Bosne i Hercegovine istakao (vidi tačka 40) da: "(…) Sud naglašava da je nalaz o povredi u ovom predmetu direktna posljedica propusta vlasti tužene države da uvedu mjere kako bi se povinovale presudi u predmetu Sejdić i Finci. Propust tuženedržave da uvede ustavne i legislativne prijedloge kako biokončala postojeću neusklađenost Ustava i Izbornog zakona sčlanom 14, članom 3. Protokola br. 1 i članom 1. Protokola br.12, ne predstavlja samo otežavajuću okolnost kada je riječ oodgovornosti države prema Konvenciji zbog postojećeg iliranijeg stanja stvari, već također ugrožava buduću učinkovitostmehanizma Konvencije (vidi Broniowski, citiran gore, tačka193, i Greens i M. T., citiran gore, tačka 111)".

75. Međutim, trenutno je nemoguće predvidjeti i obimovih izmjena. Stoga, Ustavni sud neće ukinuti navedeneodredbe ustava entiteta i Izbornog zakona, odnosno nećenaložiti Parlamentarnoj skupštini BiH, Narodnoj skupštini iParlamentu Federacije BiH da izvrše usaglašavanje navedenihodredaba, dok u domaćem pravnom sistemu ne budu usvojeneustavne i zakonodavne mjere kojima se okončava postojećaneusklađenost Ustava Bosne i Hercegovine i Izbornog zakona sEvropskom konvencijom koju je utvrdio Evropski sud ucitiranim predmetima.

76. Ustavni sud zaključuje da su osporene odredbe 9.15,12.1. i 12.2. Izbornog zakona u skladu s članom II/4. UstavaBiH i članom 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju. Naime, Ustavni sud primjećuje kako ove odredbe, iako ufunkciji reguliranja izbornog procesa predsjednika i potpredsjednika entiteta same po sebi ne ograničavaju i neisključuju pripadnike "ostalih" u ostvarivanju prava da budu birani, kao zakonom garantiranog prava, a koje bi rezultiralodiskriminacijom protivno članu II/4. Ustava BiH i članu 1.Protokola broj 12.

Ostali navodi

77. S obzirom na zaključak u vezi s članom II/4. UstavaBiH i članom 1. Protokola broj 12 Ustavni sud smatra kakonema potrebe posebno ispitivati i navode podnositelja zahtjevao povredi člana II/4. Ustava BiH u vezi s Međunarodnomkonvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije injenim članom 5, kao i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima i njegovim čl. 2, 25. i 26.




VIII. Zaključak

78. Ustavni sud zaključuje kako su odredbe člana 80. stav2. tačka 4. (tačka 1. stav 2. Amandmana LXXXIII) i člana 83.stav 4. (tačka 5 Amandmana XL dopunjena tačkom 4.Amandmana LXXXIII) Ustava Republike Srpske, člana IV.B.1.

član 1. stav 2. (dopunjen Amandmanom XLI) i člana IV.B. 1.član 2. st. 1. i 2. (izmijenjen Amandmanom XLII) UstavaFederacije Bosne i Hercegovine, te čl. 9.13, 9.14, 9.16. i 12.3.Izbornog zakona u suprotnosti s članom II/4. Ustava BiH ičlanom 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju.

79. Ustavni sud zaključuje kako su osporene odredbe9.15, 12.1. i 12.2. Izbornog zakona u skladu s članom II/4.Ustava BiH i članom 1. Protokola broj 12 uz Evropskukonvenciju.

80. Na osnovu člana 59. st. 1, 2. i 3. Pravila Ustavnogsuda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

81. U smislu člana 43. Pravila Ustavnog suda, aneks oveodluke čine izdvojena mišljenja djelimično suprotna odluci (udijelu u kojemu se zahtjev usvaja) predsjednice Valerije Galić, potpredsjednika Miodraga Simovića, te sudija Mate Tadića i

Zlatka M. Kneževića.82. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,

odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.Predsjednica

Ustavnog suda Bosne i HercegovineValerija Galić, s. r.

ZAJEDNIČKO IZDVOJENO MIŠLJENJEPREDSJEDNICE USTAVNOG SUDA BiH VALERIJE

GALIĆ, POTPREDJEDNIKA MIODRAGASIMOVIĆA,TE SUDIJA USTAVNOG SUDA BiH MATE

TADIĆA I ZLATKA M. KNEŽEVIĆA U PREDMETUBROJ U 14/12 OD 26. MARTA 2015. GODINE, O

DJELIMIČNOM NESLAGANJU

U dijelu Odluke koji se odnosi na usvajanje zahtjeva outvr đivanju povrede, ne slažemo se s odlučenjem iz sljedećihrazloga:

1. Zahtjev za ocjenu ustavnosti osporenih odredaba ustavaFederacije BiH i Republike Srpske, te odredaba Izbornogzakona Bosne i Hercegovine, u suštini se zasniva na odluciEvropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić i Finci.

2. Ne sporeći odluku Evropskog suda, naše je mišljenje da je u ocjeni ustavnosti osporenih odredbi entitetskih ustava i

Izbornog zakona trebalo poći od toga da je Ustavni sud BiHnacionalni sud, čija je primarna zadaća podržavati ovaj Ustav,kako je utvr đeno u članu VI/3. Ustava BiH, za razliku odEvropskog suda za ljudska prava koji ima zadaću nadziratiispunjavaju li države članice Vijeća Evrope svoje obaveze koje

proizlaze iz Evropske konvencije. Ustav BiH ne sadrži odredbeniti principe o izboru predsjednika i potpredsjednika uentitetima, a sadrži odredbe koje se odnose na izbor članovaPredsjedništva, koji na identičan način reguliraju sastav, kao što je to u ustavima entiteta. U takvoj situaciji, sve dok se ne izvršiimplementacija odluke Sejdić i Finci, po našem dubokomuvjerenju, ovaj zahtjev je preuranjen. Nesporno je da iz odlukeSejdić i Finci nedvosmisleno proizlazi da Ustav BiH treba bitiizmijenjen. Tek kad se izvrše izmjene Ustava BiH, u smislunavedene odluke, tada se može ocjenjivati ustavnost i osporenihodredbi. U skladu s tim, držimo da Ustavni sud ne bi mogaointervenirati u slučaju kada je ustavotvorac, odnosnozakonodavac, propustio regulirati neki društveni odnos, ukonkretnom slučaju implementirati odluku Sejdić i Finci, kakose ne bi pretvorio u ustavotvorca, odnosno zakonodavca,

zamjenjujući ga u punom i pravom smislu riječi.3. Dalje, Ustavni sud je u nekoliko svojih odluka zauzeostajalište da on nije ustavotvorac, da je njegova uloga da podržava ovaj Ustav i da, bez obzira na neke nelogičnosti uustavnim rješenjima i suprotnosti s Evropskom konvencijom,ne može mijenjati odredbe Ustava.

4. Također, Evropska konvencija nije iznad Ustava, jer jeUstavom BiH dobila ustavni status, kako je to u nekoliko svojihodluka konstatirao Ustavni sud.

5. Sadašnja ustavna struktura i osporena rješenja, sadržanau ustavima entiteta, uklapaju se u opći institucionalni sistementiteta, koji je upravo rezultat Odluke Ustavnog suda BiH brojU 5/98 (Odluka o konstitutivnosti) koja je implementirana takošto je Visoki predstavnik za BiH nametnuo amandman naustave entiteta, pa sada kod nepromijenjenih odredaba Ustava

BiH Ustavni sud BiH, u stvari, mijenja svoju odluku okonstitutivnosti.6. Zbog navedenog, smatramo da je ovaj zahtjev trebalo

proglasiti preuranjenim, a zadržati pravo da nakonimplementacije odluke Sejdić i Finci, ukoliko ne dođe dousaglašavanja entitetskih ustava u ovome dijelu, Ustavni sudBiH po službenoj dužnosti nastavi postupak ocjene ustavnosti.




K A Z A L O

USTAVNI SUDBOSNE I HERCEGOVINE

313 Odluka broj U 14/12 (hrvatski jezik) 1 Одлука број У 14/12 (српски језик) 12 Odluka broj U 14/12 (bosanski jezik) 24




Nakladnik: Ovlaštena služba Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Trg BiH 1, Sarajevo - Za nakladnika: tajnik Doma naroda Parlamentarneskupštine Bosne i Hercegovine Marin Vukoja - Priprema i distribucija: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedi ća 39/III - Ravnatelj: Dragan Prusina -Telefoni: Centrala: 722-030 - Ravnatelj: 722-061 - Pretplata: 722-054, faks: 722-071 - Oglasni odjel: 722-049, 722-050 faks: 722-074 - Služba za pravne i opće poslove:722-051 - Računovodstvo: 722-044, 722-046 - Komercijala: 722-042 - Pretplata se utvr đuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa: UNICREDITBANK d.d. 338-320-22000052-11, VAKUFSKA BANKA d.d. Sarajevo 160-200-00005746-51, HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja Luka, filijala Br čko 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK d.d. BiH Sarajevo 161-000-00071700-57 - Tisak: GIK "OKO" d.d. Sarajevo - Za tiskaru: Mevludin Hamzi ć - Reklamacije zaneprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila."Službeni glasnik BiH" je upisan u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 731.Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF/I - 2168/97 od 10.07.1997. godine. - Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. -PDV broj 200226120002. Molimo pretplatnike da obvezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture.Pretplata za I polugodište 2015. za "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM, "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM.Web izdanje: http: //www.sluzbenilist.ba - godišnja pretplata 200,00 KM



SLU@BENE OBJAVE

"JELEN" DOO BR^KO DISTRIKT

U skladu sa ~lanom 5. stav 1. Zakona o preuzimanjudioni~arskih dru{tava ("Slu`beni glasnik Br~ko Distrikta BiH",broj 31/05, 33/12 i 34/12), "JELEN" DOO BR^KO DISTRIKT,Petra Ko~i}a 1, 76000 Br~ko, kao ponudilac objavljuje

JAVNU PONUDU

ZA PREUZIMANJE DIONICA EMITENTA"JELEN I STAKLORAD" DD BR^KO

1. "JELEN" DOO BR^KO DISTRIKT, Petra Ko~i}a 1, 76000Br~ko, na dan objave ove ponude je vlasnik 315.431 dionica

emitenta "Jelen i staklorad" d.d. Br~ko, Petra Ko~i}a 1, Br~kokoje su redovne dionice klase A, pojedina~ne nominalnevrijednosti 10,00 KM, {to predstavlja 315.431 glasova uskup{tini emitenta ili 96,293934% od ukupnog broja glasova.

2. Ponudilac u postupku objavljivanja javne ponude za preuzimanje djeluje samostalno.

3. Osnovnikapitalemitenta iznosi 3.275.710,00 KM, podijeljen jena327.571redovnihdionicanominalnevrijednosti10,00KM.

4. Ova ponuda daje se svim dioni~arima emitenta "Jelen istaklorad" d.d. Br~ko koji su vlasnici dionica koje daju pravoglasa u Skup{tini Dru{tva. Ponudilac se obavezuje da }e kupitisvaku dionicu koja daje pravo glasa u Skup{tini Dru{tva, podpropisanim uslovima i uslovima utvr|enim u ovoj ponudi.Dionice deponovane i pla}ene u postupku preuzimanja prenije}e se na ponudioca "JELEN" DOO BR^KODISTRIKT.

5. Za svaku dionicu koja je predmet ove ponude ponudilac seobavezuje da }e platiti iznos od 5,05 KM.

6. Ponudilac se obavezuje da }e platiti cijenu navedenu u ovojponudi za sve deponovane dionice u roku od 10 (deset) dana oddana isteka roka vaènja ove ponude. Pla}anje }e se izvr{itipreko Nove banke ad Banja Luka, Filijala Br~ko, Bulevar mira 4, 76100 Br~ko. Nov~ana sredstva za pla}anje akcija iz ponudeobezbije|ena su bankarskom garancijom izdatom od straneNove banke ad Banja Luka, Filijala Br~ko, Bulevar mira 4,76100 Br~ko.

7. Depozitar je Centralni registar hartija od vrijednosti AD Banja Luka, Sime [olaje 1, 78000 Banja Luka.

8. Rok va enja oveponude za preuzimanje je 30 (trideset) dana oddana njenog objavljivanja u "Slu benom glasniku BiH",

"Slu`benom glasniku Br~ko Distrikta BiH" i dnevnimnovinama "Blic" i "Oslobo|enje".

9. Dioni~ar koji èli prihvatiti ovuponudu du an je dionice koje supredmet ove ponude deponovati kod depozitara, do isteka roka va enja ponude. Svoje dionice s pravom glasa dioni~ar deponuje tako da ovla{tenom berzanskom posredniku dajepotpisan nalog za prihvatanje oveponude koji sadrìpodatke o:ponudi za preuzimanje, dioni~aru, dionicama koje se deponuju,bankovnom ra~unu ili {tednoj knjiìci dioni~ara i potpisdioni~ara. Obrazac naloga za prihvatanje ponude za preuzimanje dioni~ar moè preuzeti kod svih berzanskihposrednika ovla{tenih za poslovanje sa hartijama od vrijednosti.Dioni~ar ne moèraspolagati dionicama koje je deponovaoradiprihvatanja ponude.

Istekomrokavaènjaoveponudesmatrasedajedioni~arkojije

deponovao dionice prihvatio ovu ponudu.Dioni~ar moèpovu}i deponovanedionice takoda berzanskomposredniku da je potpisan nalog za odustajanje od ponude koja sadrì iste podatke kao i nalog za prihvatanje ponude. Dioni~ar mo e povu}i deponovane dionice ako ponudilac ne platidionice u roku za pla}anje, te u slu~aju podno{enja konkurentske ponude za preuzimanje. Povla~enje deponovanihdionica smatra}e se odustankom dioni~ara od prihvatanja oveponude. Dioni~ar se ne moè odre}i prava na povla~enjedeponovanih dionica.

10. Ponudilac }e, saglasno ~lanu 15a. Zakona o preuzimanjudioni~arskih dru{tava ("Slu`beni glasnik Br~ko Distrikta BiH",broj 31/05, 33/12 i 34/12) iskoristiti pravo na prenos svihdionicakojenebududeponovaneurokuvaènjaovePonudeza preuzimanje - klauzula prinudnog otkupa u postupkupreuzimanja.Ponudilac }e otkupiti dionice nesaglasnih dioni~ara koji nisuprihvatili prodaju dionica po ovoj Ponudi, a pod uslovima Ponude za preuzimanje dionica odnosno po cijeni navedenoj uta~ki 5. ove Ponude.

11. Ciljevi ponudioca i njegove namjere u vezi sa dru{tvom kojepreuzima u slu~aju uspjeha ponude su: upravljanje preduze}emu pravcu njegovog daljeg razvoja, te obezbje|enje uslova za stabilan rad i unapre|enje poslovnog procesa ~ime bi seomogu}ilo njegovo profitabilno poslovanje.

12. Ponudilac ne}e kupiti dionice s pravom glasa na kojima jezasnovan teret (zalo`no pravo, pravo plodouìvanja, zabrana raspolaganja i drugi tereti).Ponudilac snosi tro{kove deponovanja dionica, sve tro{koveprenosa dionoca, kao i sve ostale tro{kove koji proiza|u iz ove

ponude, bez obzira na kona~ne rezultate preuzimanja.(Sl-364/15-G)

Godina XIXUtorak, 12. 5. 2015. godine

Broj /Broj

38 Godina XIX

Utorak, 5. 5. 2015. godine



UDRU@ENJA - FONDACIJEMinistarstvo pravde Bosne i Hercegovine, rje{avaju}i

Zahtjev Saveza dijabetolo{kih udruènja u Bosni i Hercegovini,sa sjedi{tem u Sarajevu, ulica ]emalu{a broj 1 /II, za upis uRegistar udruènja, na osnovu ~lana 8. i 33. Zakona oudru enjima i fondacijama Bosne i Hercegovine ("Slu`beniglasnik BiH", br. 32/01, 42/03, 63/08 i 76/11) i ~lana 4. stav 1)Pravilnika o na~inu vo|enja registraudruènja i fondacija Bosne iHercegovine i stranih i me|unarodnih udruènja i fondacija idrugih neprofitnih organizacija ("Slu`beni glasnik BiH", br.44/10 i 14/12), donosi

RJE[ENJE1. U Registar udruènja kod Ministarstva pravde Bosne i

Hercegovine upisuje se udruènje pod nazivom:a) Savez dijabetolo{kih udruènja u Bosni i Hercegovini

Savezdijabetolo{kihudruèwauBosniiHercegovini

Savez dijabetolo{kih udruga u Bosni i Hercegovinib) Skra}eni naziv udruènja glasi: SDU u BiH, SDU u BiH,

SDU u BiHc) Naziv udruènjana engleskomjeziku glasi:Alliance of Di-

abetes Associations in Bosnia and Herzegovina - Sjedi{te udruènja je u Sarajevu, ulica ]emalu{a broj

1/II.2. Upis je izvr{en pod registarskimbrojem 1666 KnjigaI Registra

sa danom 27.11.2014. godine.3. Udru enje ima svoj znak. Znak Saveza je u obliku kru`nice

plave boje, u ~ijem sredi{tu se nalazi trougao plave boje. Okoznaka Saveza je tekst: Savez dijabetolo{kih udru enja/udruga uBosni i Hercegovini i Savezdijabetolo{kihudruèwa/udrugauBosniiHercegovini ,ispisan}irili~nimilatini~nimpismom.

4. Danom upisa u Registar udruènja kod Ministarstva pravdeBosne i Hercegovine, udruènje sti~e svojstvo pravnog lica iima slobodu djelovanja na cijelom podru~ju Bosne iHercegovine isklju~ivo pod registriranim nazivom.

5. Ciljevi i djelatnosti udruènja su: zalaganje i razvijanjeme|usobnesolidarnostii uzajamnosti~lanova Saveza iz oblastidijabetologije; rad na razvoju i poticanju najbolje praksedijabetolo{keza{titeod lokalnogdo globalnog nivoa; zalaganjeza unaprje|enje prevencije i rano otkrivanje dijabetesa; rad na unaprje|enju lije~enja dijabetesa i pove}anja pristupa osnovnim lijekovima; unaprijediti i {tititi prava osoba sa dijabetesom i borba protiv diskriminacije; zalaganje ipodsticanje obrazovanja i eti~nosti ~lanova Saveza organiziranjem stru~nih i znanstvenih sastanaka, seminara,simpozija i kongresa u svrhu ostvarivanja ciljeva i djelatnostiSaveza, u skladu sa Zakonom; zalaganje i u~estvovanje pri

utvr|ivanju standarda i normativa zdravstvenih usluga;zalaganje i davanje mi{ljenja, smjernica, incijativa, preporuka prema nadle`nim institucijama i ustanovama koji se bavedijabetolo{kom za{titom; koordiniranje i razmjena iskustava iinformacija sa istim i sli~nim savezima i nevladinimorganizacijama u BiH i inozemstvu, radi uspje{nijeg rada na stru~nom i znanstvenom podru~ju dijabetologije; zalaganje za predstavljanje Saveza iz oblasti dijabetologije u stru~nim idrugim tijelima BiH i inozemstvu.

6. Lica ovla{tena za zastupanje udruènja su: Nada Bijedi}predsjednica Saveza i Kenan Mujagi}, generalni sekretar Saveza.

7. U slu~aju nastupanja promjena ~injenica koje su upisane uRegistar, udruènje je du`no u skladu sa ~lanom 43. stav 1.Zakona o udruènjima i fondacijama Bosne i Hercegovine

podnijeti ovom Ministarstvu, zahtjev za izmjenu i dopunuregistracije, u roku od 30 dana od dana nastupanja promjene.

8. Ovo rje{enje }e se objaviti u "Slu`benom glasniku BiH", otro{ku podnosioca Zahtjeva.

ObrazloènjeOsniva~i Saveza dijabetolo{kih udruènja u Bosni i

Hercegovini, sa sjedi{tem u Sarajevu, ulica ]emalu{a broj 1/II,podnijeli su 10.11.2014. godine, zahtjev za upis u Registar udruènjakodMinistarstvapravdeBosneiHercegovineipriloìlisljede}u dokumentaciju: Odluku o osnivanju Saveza dijabetolo{kih udruènja u Bosni i Hercegovini broj: 01-09/14 od06.09.2014. godine; Odluku broj: 062-09/14 od 01.09.2014.godine; Izvadak iz Registra udruènja Ministarstva pravde iuprave Federacije Bosne i Hercegovine, Kanton Sarajevo broj:03-05-05-14278/14 od 08.08.2014. godine; Odluku broj:047-08/14 od 19.08.2014. godine; Izvadak iz Registra udruènja Federacije Bosne i Hercegovine, Federalnog Ministarstva pravdeFederacije Bosne i Hercegovine Sarajevobroj: 03-49- 4499/14 od08.07.2014. godine; Odluku broj: 18/14 od 10.05.2014. godine;

Izvod iz sudskog registra Osnovnog suda u Sokocu broj:089-0-Fz-14-000 078 od 11.08.2014. godine; Statut Saveza broj:02- 09/14 od 06.09.2014. godine, u dva primjerka; Odluku oimenovanju predsjednika i zamjenika predsjednika Skup{tineSaveza broj: 07-09/14 od 06.09.2014. godine; Odluku oimenovanju ~lanova Upravnog odbora Saveza broj: 08-09/14 od06.09.2014. godine; Odluku o imenovanju ~lanova Nadzornogodbora Saveza broj: 03-09/14 od 06.09.2014. godine; Odluku oimenovanju predsjednika i zamjenika predsjednika Saveza broj:04-09/14 od 06.09.2014. godine; Odluku o imenovanjugeneralnog sekretara Saveza broj: 05-09/14 od 06.09.2014.godine; Odluku o imenovanju lica ovla{tenih za zastupanjeSaveza u pravnom prometu broj: 06-09/14 od 06.09.2014.godine, sa ovjerenim potpisima i fotokopijama li~nih karata imenovanih lica; opis i otisak znaka Saveza; prijevod naziva Saveza na engleski jezik od strane ovla{tenog sudskog tuma~a

broj: 246-Eng-14 od 15.09.2014. godine; Zapisnik sa Osniva~keSkup{tine Saveza od 06.09.2014. godine; ovjerene fotokopijeli~nih karata ~lanova Upravnog odbora Saveza i dokaz o uplatiadministrativne takse.

Na osnovu ~injenica utvr|enih u postupku, proizilazi da suispunjeni uslovi predvi|eni Zakonom o udruènjima i fondacija-ma Bosne i Hercegovine i Pravilnikom o na~inu vo|enja registra udruènja i fondacija Bosne i Hercegovine i stranih i me|u-narodnih udruènja i fondacija i drugih neprofitnih organizacija za upis u Registar Saveza dijabetolo{kih udruènja u Bosni iHercegovini kod Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine, pa jedoneseno Rje{enje kao u dispozitivu.

Na ovo Rje{enje napla}ena je administrativna taksa u iznosuod 200,00 KM, za upis u Registar udruènja u skladu sa ~lanom33. stav 2a. navedenog Pravilnika.

Pouka o pravnom lijekuProtiv ovog rje{enja nije dopu{tena àlba, ali se mo epokrenuti upravni sportu`bom pred Sudom Bosne i Hercegovine.Rok za podno{enje tu`be je 60 dana od dana prijema ovogrje{enja.

Broj UP08-07-1-2441/1427. novembra 2014. godine

SarajevoMinistar

Bari{a ôlak, s. r.(FU-161/15-G)

Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine, rje{avaju}iZahtjev "Asocijacije policajaca u Bosni i Hercegovini", sa sjedi{tem u Livnu, ulica Gabrijela Jurki}a broj 27, u predmetuupis promjena u Registru udruga, na temelju ~lanka 43. stavak 2.Zakona o udrugama i zakladama Bosne i Hercegovine ("Slu`beni

glasnik BiH", br. 32/01, 42/03, 63/08 i 76/11) i ~lanka 4. stavak(1) Pravilnika o na~inu vo|enja registra udruga i zaklada Bosne i

SLU@BENI GLASNIK BiHBroj 38 - Stranica 2 - O g l a s i - Utorak, 12. 5. 2015.



Hercegovine i stranih i me|unarodnih udruga i zaklada i drugihneprofitnih organizacija ("Slu`beni glasnik BiH", br. 44/10 i14/12), donosi

RJE[ENJE1. U Registru udruga Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine,

kod "Asocijacije policajaca u Bosni i Hercegovini", sa sjedi{tem u Livnu, ulica Gabrijela Jurki}a broj 27, upisane podregistarskim brojem: "1051, Knjiga I Registra, dana 28.12.2010. godine, upisuju se promjene, kako slijedi:1.1.Izmjene i dopune Statuta Asocijacije, broj: 02/10 od 16.

9.2010. godine.1.2.Upisuje se znak Asocijacije. U sredini znaka Asocijacije

nalazise globus s ozna~enim kontinentima crvenei moremplaveboje,okruènpojasomplavebojeukojemjeispisano"International police association". Globus ima meridijane iparalele, u pozadini globusa nalazi se osmerokutna zvijezda, lijevo i desno se nalazi zlatni klas koji u donjem

dijelu povezuje vinjeta s natpisom na Esperanto jeziku"SERVO PER AMIKECO", {to u prijevodu zna~i Sluìtikroz prijateljstvo.

2. Produ ava se mandat za zastupanje Asocijacije u pravnomprometu:Su~i} Miri, predsjedniku Asocijacije, iSimeunovi} Predragu, glavnom sekretaru Asocijacije.

3. Razrje{enje i imenovanje ~lanova Upravnog odbora Asocijacije.

4. Razrje{enje i imenovanje ~lanova Nadzornog odbora Asocijacije.

5. Razrje{enje i imenovanje Suda ~asti Asocijacije.6. Razrje{enje i imenovanje predsjednika Skup{tine Asocijacije.7. Ostali upisi u Registru udruga, izvr{eni na temelju Rje{enja

Broj: UP08-07-1-1860/10 od 28.12.2010. godine, ostaju

neizmijenjeni.8. Ovo Rje{enje }e se objaviti u "Slu`benom glasniku BiH", o

tro{ku podnositelja zahtjeva.

Obrazloènje

"Asocijacija policajaca u Bosni i Hercegovini", sa sjedi{tem uLivnu, ulica Gabrijela Jurki}a broj 27, upisana je u Registar udruga kod Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine, podregistarskim brojem: 1051, Knjiga I Registra, dana 28.12.2010.godine.

Asocijacija je 6.8.2014. godine podnijela Zahtjev za upispromjena u Registru udruga ovog Ministarstva.

U toku postupka, Ministarstvo je utvrdilo da zahtjev nijepotpun, te da sadrì nedostatke i nepravilnosti zbog kojih nijemogu}e izvr{iti promjene upisa u Registru. Ministarstvo jepodneskom broj: UP08-07-1-1860/10 od 13.8.2014. godine,zatraìlo ispravku i dopunu zahtjeva.

Nakon otklanjanja nedostataka Asocijacija je uz Zahtjev za upis promjena u Registru udruga dostavila sljede}u dokumenta-ciju: Zapisnik sa sastanka II. izborne Skup{tine Asocijacijepolicajaca u BiH broj: 05.07/14 od 5.7.2014. godine; Odluku oizmjenama i dopunama Statuta Asocijacije policajaca u BiH broj:05.07.01/14 od 5.7.2014. godine u dva primjerka; Odluku oimenovanju predsjednika Skup{tine broj: 05.07.05/14 od5.7.2014. godine;Odluku o razrje{enju ~lanova Upravnogodbora broj: 05.07.02/14 od 5.7.2014. godine; Odluku o imenovanju~lanova Upravnog odbora broj: 05.07.03/14 od 5.7.2014. godine;Odluku o razrje{enju ~lanova Nadzornog odbora broj:05.07.10/14 od 5.7.2014. godine; Odluku o imenovanju ~lanova Nadzornog odbora broj: 05.07.11/14 od 5.7.2014. godine;Odluku o razrje{enju ~lanova Suda ~asti broj: 05.07.12/14 od

5.7.2014. godine; Odluku o imenovanju ~lanova Suda ~asti broj:05.07.13/14 od 5.7.2014. godine; Odluku o produènju mandata

osobama ovla{tenim za zastupanje Asocijacije u pravnomprometu broj: 05.7.07/14 od 5.7.2014. godine; ovjerene potpiseosoba ovla{tenih za zastupanje Asocijacije; ovjerene preslikeosobnih iskaznica ~lanova Upravnog odbora Asocijacije i osoba za zastupanje Asocijacije; Akt INTERNATIONAL POLICE AS-SOCIATION od 11.7.2014. godine; otisak i opis znaka Asocijacije i dokaz o uplati administrativne pristojbe.

Uvidom u prilo enu dokumentaciju utvr|eno je da suispunjeni uvjeti predvi|eni Zakonom o udrugama i zakladama Bosne i Hercegovine i Pravilnikom o na~inu vo|enja registra udruga i zaklada Bosne i Hercegovine i stranih i me|unarodnihudruga i zaklada i drugih neprofitnih organizacija za upispromjenau Registru udruga kod"Asocijacije policajaca u Bosni iHercegovini", te je rije{eno kao u dispozitivu.

Na ovo Rje{enje napla}ena je administrativna pristojba uiznosu od 200,00 KM za upis promjena u Registru udruga,sukladno ~lanku 33. stavak (2) to~ka b) navedenog Pravilnika.

Pouka o pravnom lijeku

Protiv ovog rje{enja nije dopu{ten priziv, ali se mo epokrenuti upravni sportu`bom pred Sudom Bosne i Hercegovine.Rok za podno{enje tu`be je 60 dana od dana primitka ovogrje{enja.

Broj UP08-07-1-1860/1029. rujna 2014. godine

SarajevoMinistar

Bari{a ôlak, v. r.(FU-190/15-G)

Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine, rje{avaju}iZahtjev Udruènja studenata elektrotehnike - Lokalni komitet Sarajevo, sa sjedi{tem u Sarajevu, ulica Zmaja od Bosne bb, upredmetu upis promjena u Registru udruènja, na osnovu ~lana 43. stav 2. Zakona o udruènjima i fondacijama Bosne iHercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", br. 32/01, 42/03, 63/08 i

76/11) i ~lana 4. stav (1) Pravilnika o na~inu vo|enja registra udruènja i fondacija Bosne i Hercegovine i stranih ime|unarodnih udruènja i fondacija i drugih neprofitnihorganizacija("Slu`beniglasnik BiH", broj44/10 i 14/12), donosi

RJE[ENJE1. U Registru udruènja Ministarstva pravde Bosne i

Hercegovine, kod Udruènja studenata elektrotehnike -Lokalni komitet Sarajevo, sa sjedi{tem u Sarajevu, ulica Zmaja od Bosne bb, upisanog pod registarskim brojem: RU-577/07,Knjiga I Registra, dana 08.05.2007. godine, upisuju sepromjene, kako slijedi:1.1.Usvajanje Statuta Udruènja, broj: 01/10 od 23.10.2014.

godine.1.2.Izmjene i dopune ciljeva i djelatnosti Udruènja, tako da

isteglase: rad na mobilnosti studenata; podsti~e komunika-ciju sa studentima elektrotehnike {irom Evrope; izdavanjepublikacija u svrhu ostvarivanja djelatnosti u skladu sa ovim Statutom i Zakonom; saradnja sa istim i sli~nimudruènjima u zemlji i inozemstvu; podr{ka upu}ivanjustudenata, ~lanova Udruènja, na me|unarodnu saradnju usvrhu razmjene znanja; podsticanje studentskog organizo-vanja; rad na edukaciji studenata elektrotehnike o aktuel-nostima iz profesije; pomo} u nalaènju praksi i drugihvidova sta iranja; podsti~erazvijanje kulturnogi socijalnogme|udjelovanja; organizacija kulturnih manifestacija;organizovanje radionica, seminara, predavanja, druènja,kongresa i sli~no u skladu sa ovim Statutom i Zakonom;u~estvovanje na doma}im i me|unarodnim skupovima,seminarima i sli~no, koji su u vezi sa ciljevima idjelatnostima Udruènja.

2. Prestaju ovla{tenja za zastupanje Udruènja u pravnomprometu: Pan~i} Vanji, predsjedniku Udruènja, Lali} Marku,

SLU@BENI GLASNIK BiHUtorak, 12. 5. 2015. - O g l a s i - Broj 38 - Stranica 3



potpredsjedniku Udru enja i Meholji} Emiru, blagajnikuUdruènja.

Upisuje se ]urevac Semra, predsjednik Udruènja, RizvanAjla, potpredsjednik Udruènja i Kapetanovi} Admir,blagajnik Udru enja, za zastupanje Udru enja u pravnomprometu.

3. Razrje{enje i imenovanje Upravnog odbora Udruènja.

4. Razrje{enje i imenovanje Nadzornog odbora Udruènja.

5. Ostali upisi u Registru udru enja kod Udruènja studenata elektrotehnike - Lokalni Komitet Sarajevo, ostajuneizmijenjeni.

6. Ovo Rje{enje }e se objaviti u "Slu`benom glasniku BiH".

Obrazloènje

Udruènja studenata elektrotehnike - Lokalni komitet Sarajevo, sa sjedi{tem u Sarajevu, ulica Zmaja od Bosne bb,

upisano je u Registar udruènja kod Ministarstva pravde Bosne iHercegovine, pod registarskim brojem: RU-577/07, Knjiga IRegistra, dana 08.05.2007. godine.

Udruènje je 01.10.2014. godine podnijelo Zahtjev za upispromjena u Registru udruènja ovog Ministarstva.

U toku postupka Ministarstvo je utvrdilo da zahtjev nijepotpun, te da sadrì nedostatke i nepravilnosti zbog kojih nijemogu}e izvr{iti promjenu upisa u Registar. Ministarstvo je aktombroj: 08-07-1-20/07 od 14.10.2014. godine zatraìlo ispravku idopunu zahtjeva.

Podnosilac zahtjeva je podneskom od 30.10.2014. godineizvr{io izmjenu i dopunu zahtjeva za upis promjena u Registar udruènjaiuzistipriloìojeslijede}udokumentaciju:Zapisniksa Skup{tine Udruènja od 23.10.2014. godine; Odluka o usvajanju

Statuta Udruènja broj: 10/10/20/14 od 23.10.2014. godine;Statut Udru enja studenata elektrotehnike - Lokalni komitet Sarajevo, broj: 01/10 od 23.10.2014. godine u dva primjerka;Odluka o imenovanju ~lanova Nadzornog odbora broj:07/10/2014 od 23.10.2014. godine; Odluka o imenovanju~lanova Upravnog odbora broj: 08/10/2014 od 23.10.2014.godine; Odluka o razrje{enju i imenovanju predsjednika Udruènja broj: 2/10/2014 od 23.10.2014. godine; Odluka orazrje{enju i imenovanju podpredsjednika Udruènja broj:3/10/2014 od 23.10.2014. godine; Odluka o razrje{enju iimenovanju blagajnika Udruènja broj: 4/10/2014 od23.10.2014. godine; Odluka o razrje{enju i imenovanju lica ovla{tenih za zastupanje u pravnom prometu broj: 6/10/14 od23.10.2014. godine; ovjerene fotokopije li~nih karata ~lanova Upravnog odbora Udruènja i lica ovla{tenih za zastupanjeUdruènja; ovjeren potpis lica ovla{tenih za zastupanje

Udruènja u pravnom prometu i dokaz o uplati administrativnetakse.

Uvidom u prilo enu dokumentaciju utvr|eno je da suispunjeni uslovi predvi|eni Zakonom o udruènjima ifondacijama Bosne i Hercegovine i Pravilnikomo na~inu vo|enja registra udruènja i fondacija Bosne i Hercegovine i stranih ime|unarodnih udruènja i fondacija i drugih neprofitnihorganizacija za upis promjena u Registru udruènja kodUdru enjastudenataelektrotehnike - LokalnikomitetSarajevo, te

je rije{eno kao u dispozitivu.

Na ovo Rje{enje napla}ena je administrativna taksa u iznosuod 200,00KM za upis promjenau Registru udruènja, u skladusa ~lanom 33. stav (2) ta~ka b) navedenog Pravilnika.


Protiv ovog rje{enja nije dopu{tena àlba, ali se mo epokrenutiupravnispor tu`bom predSudom Bosnei Hercegovine.

Rok za podno{enje tu`be je 60 dana od dana prijema ovogrje{enja.

Broj 08-07-1-20/0703. novembra 2014. godineSarajevo

Ministar Bari{a ôlak, s. r.

(FU-197/15-G)

Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine, rje{avaju}iZahtjev Udruènja filmskih radnika u Bosni i Hercegovini, sa sjedi{tem u Sarajevu, ulica Branilaca Sarajeva broj 20/3,zastupanog po punomo}niku Ale~kovi} Kemalu, advokatu izSarajeva, u predmetu upis promjena u Registru udruènja, na osnovu ~lana 43. stav 2. Zakona o udruènjima i fondacijama Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", br. 32/01, 42/03,63/08 i 76/11) i ~lana 4. stav (1) Pravilnika o na~inu vo|enja registra udruènja i fondacija Bosne i Hercegovine i stranih ime|unarodnih udruènja i fondacija i drugih neprofitnihorganizacija ("Slu`beni glasnik BiH", br. 44/10 i 14/12), donosi


Hercegovine, kod Udruènja filmskih radnika u Bosni iHercegovini, sa sjedi{tem u Sarajevu, ulica Branilaca Sarajeva broj 20/3, upisanog pod registarskim brojem: 1088, Knjiga IRegistra, dana 07.04.2011. godine, upisuje se promjena, i to:1.1.Izmjene i dopune Statuta Udruènja, broj: 01/AB/01/2014

od 15.01.2014. godine.2. Ostali upisi u Registru udruènja, izvr{eni na osnovu Rje{enja

broj: UP08-07-1-533/11 od 07.04.2011. godine, ostajuneizmijenjeni.

3. Ovo Rje{enje }e se objaviti u "Slu`benom glasniku BiH", otro{ku podnosioca zahtjeva.

Obrazloènje

Udruènje filmskih radnika u Bosni i Hercegovini, sa sjedi{tem u Sarajevu, ulica Branilaca Sarajeva broj 20/3, upisano

je u Registar udruènja kod Ministarstva pravde Bosne iHercegovine, pod registarskim brojem: 1088, Knjiga I Registra,dana 07.04.2011. godine.


U toku postupka, Ministarstvo je utvrdilo da zahtjev nijepotpun, te da sadrì nedostatke i nepravilnosti zbog kojih nijemogu}e izvr{iti promjene upisa u Registru. Ministarstvo jepodneskom, broj: UP08-07-1-533/11 od 23.10.2014. godine,zatraìlo ispravku i dopunu zahtjeva.

Nakon otklanjanja nedostataka Udruènje je uz Zahtjev za upis promjena u Registru udruènja dostavilo sljede}udokumentaciju: Punomo} za Ale~kovi} Kemala, advokata izSarajeva od 10.10.2014. godine; Zapisnik sa sjednice Skup{tineUdruènja filmskihradnika u Bosnii Hercegovini od 30.09.2014.godine; Odluku o izmjenama i dopunama Statuta Udruènja filmskih radnika u Bosni i Hercegovini, broj: 02/AB/01/2014 od30.09.2014. godine u dva primjerka i dokaz o uplatiadministrativne takse.

Uvidom u prilo enu dokumentaciju utvr|eno je da suispunjeni uslovi predvi|eni Zakonom o udruènjima ifondacijama Bosnei Hercegovine i Pravilnikom o na~inu vo|enja registra udruènja i fondacija Bosne i Hercegovine i stranih ime|unarodnih udruènja i fondacija i drugih neprofitnihorganizacija za upis promjena u Registru udruènja kodUdruènja filmskih radnika u Bosni i Hercegovini, te je rije{enokao u dispozitivu.

Na ovo Rje{enje napla}ena je administrativna taksa u iznosu

od 200,00KM za upis promjenau Registruudruènja, u skladusa ~lanom 33. stav (2) ta~ka b) navedenog Pravilnika.




Pouka o pravnom lijekuProtiv ovog rje{enja nije dopu{tena àlba, ali se mo e

pokrenutiupravnispor tu`bom predSudom Bosnei Hercegovine.Rok za podno{enje tu`be je 60 dana od dana prijema ovogrje{enja.

Broj UP08-07-1-533/1117. novembra 2014. godine

SarajevoMinistar

Bari{a ôlak, s. r.

(FU-200/15-G)

Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine, rje{avaju}iZahtjev udruènja KINOLO[KI SAVEZ U BOSNI IHERCEGOVINI, sa sjedi{tem u Banja Luci, ulica Mladena Stojanovi}a broj 26, u predmetu upis promjena u Registruudruènja, na osnovu ~lana 43. stav 2. Zakona o udruènjima ifondacijama Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", br.32/01, 42/03, 63/08 i 76/11)i ~lana4. stav (1) Pravilnika o na~inu

vo|enja registra udruènja i fondacija Bosne i Hercegovine istranih i me|unarodnih udruènja i fondacija i drugih neprofitnihorganizacija ("Slu`beni glasnik BiH", br. 44/10 i 14/12), donosi

RJE[ENJE1. U Registru udru enja Ministarstva pravde Bosne i

Hercegovine, kod udru enjaKINOLO[KISAVEZ U BOSNIIHERCEGOVINI, sa sjedi{tem u Banja Luci, ulica Mladena Stojanovi}a broj 26, upisanog pod registarskim brojem 1265,Knjiga I Registra, dana 28.05.2012. godine, upisuju sepromjene kako slijedi:- Prestaju ovla{tenja za zastupanje Saveza u pravnom

prometu Krasi} Petru, predsjedniku Saveza.- Osoba ovla{tena za zastupanje Saveza u pravnom prometu

je Perica Juki}, predsjednik Saveza.

- Razrje{enje i imenovanje ~lana Upravnog odbora Saveza.2. Ostali upisi u Registru udruènja, izvr{eni na osnovu Rje{enja

broj UP08-07-1-762/12 od 28.05.2012. godine, ostajuneizmijenjeni.

3. Ovo Rje{enje }e se objaviti u "Slu`benom glasniku BiH", otro{ku podnosioca zahtjeva.

Obrazloènje

KINOLO[KI SAVEZ U BOSNI I HERCEGOVINI, sa sjedi{temuBanjaLuci,ulicaMladenaStojanovi}abroj26,upisan

je u Registar udruènja kod Ministarstva pravde Bosne iHercegovine, pod registarskim brojem 1265, Knjiga I Registra,dana 28.05.2012. godine.


UzZahtjevzaupispromjenauRegistruudruènjadostavljena je sljede}a dokumentacija: Zapisnik sa sjednice Skup{tineKINOLO[KOG SAVEZA U BOSNI I HERCEGOVINI od05.11.2014. godine; Odluka o razrje{enju i imenovanju lica ovla{tenog za zastupanje Saveza, broj 01/14 od 05.11.2014.godine; ovjeren potpis lica ovla{tenog za zastupanje Saveza;ovjerene fotokopije li~nih karata ~lanova Upravnog odbora Saveza i lica za zastupanje Saveza i dokaz o uplati administrativnetakse.

Uvidom u prilo enu dokumentaciju utvr|eno je da suispunjeni uslovi predvi|eni Zakonom o udruènjima ifondacijama Bosne i Hercegovine i Pravilnikomo na~inu vo|enja registra udruènja i fondacija Bosne i Hercegovine i stranih ime|unarodnih udruènja i fondacija i drugih neprofitnihorganizacijazaupispromjenauRegistruudruènjakodudruènja

KINOLO[KI SAVEZ U BOSNI I HERCEGOVINI,te je rije{enokao u dispozitivu.

Na ovo Rje{enje napla}ena je administrativna taksa u iznosuod 200,00 KM za upis promjena u registru udruènja, u skladu sa ~lanom 33. stav (2) ta~ka b) navedenog Pravilnika.

Pouka o pravnom lijekuProtiv ovog rje{enja nije dopu{tena àlba, ali se mo e

pokrenuti upravni sportu`bom pred Sudom Bosne i Hercegovine.Rok za podno{enje tu`be je 60 dana od dana prijema ovogrje{enja.

Broj UP08-07-1-762/1229. decembra 2014. godine

SarajevoMinistar


Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine, rje{avaju}iZahtjev Ameri~ke trgova~ke komore u Bosni i Hercegovini, izSarajeva, ulica Fra An|ela Zvizdovi}a broj 1, zastupane popunomo}niku Gurda Amri, advokatu iz Sarajeva, u predmetu upispromjena u Registru udruènja, na osnovu ~lana 43. stav 2.Zakona o udru enjima i fondacijama Bosne i Hercegovine("Slu`beni glasnik BiH",br. 32/01,42/03, 63/08i 76/11)i ~lana4.stav(1) Pravilnika o na~inu vo|enja registra udruènja i fondacija Bosne i Hercegovine i stranih i me|unarodnih udruènja ifondacija i drugih neprofitnih organizacija ("Slu`beni glasnikBiH", broj 44/10 i 14/12), donosi


Hercegovine, kod Ameri~ke trgova~ke komore u Bosni iHercegovini iz Sarajeva, ulica Fra An|ela Zvizdovi}a broj 1,upisane pod registarskim brojem RU-1/02, Knjiga I Registra,dana 29.07.2002. godine, upisuju se promjene, kako slijedi:- Prestaju ovla{tenja za zastupanje Udruènja u pravnom

prometu: Telibe}irovi} Faruku, predsjedniku Upravnog

odbora Udruènja, Ram~i} Adnanu, prvompotpredsjedniku Upravnog odbora Udruènja i Fetahovi}Edinu, drugom potpredsjedniku Upravnog odbora Udruènja.Lica ovla{tena za zastupanje Udruènja u pravnomprometu su:Mirna Milanovi} Lali}, predsjednica Upravnog odbora Udruènja,@eljko Batisti}, prvi potpredsjednik Upravnog odbora Udruènja iHaris Pinjo, drugi potpredsjednik Upravnog odbora Udruènja.

- Razrje{enje i imenovanje ~lanova Upravnog odbora Udruènja.

2. Ostali upisi u Registru udruènja kod Ameri~ke trgova~ke

komore u Bosni i Hercegovini, ostaju neizmijenjeni.3. Ovo Rje{enje }e se objaviti u "Slu`benom glasniku BiH", otro{ku podnosioca zahtjeva.

Obrazloènje

Ameri~ka trgova~ka komora u Bosni i Hercegovini izSarajeva, ulica Fra An|ela Zvizdovi}a broj 1, upisana je uRegistarudruènja kod MinistarstvapravdeBosne i Hercegovine,pod registarskim brojem: RU-1/02, Knjiga I Registra, dana 29.07.2002. godine.

Udruènje je 26.11.2014. godine podnijelo Zahtjev za upispromjena u Registru udruènja ovog Ministarstva i uz istipriloìlo sljede}u dokumentaciju: Punomo} za Gurda Amru,advokata iz Sarajeva od 16.06.2014. godine; Zapisnik sa Izborneskup{tine Ameri~ke trgova~ke komore u Bosni i Hercegovini od10.06.2014. godine; Odluku o razrje{enju ranijih i imenovanju

novih ~lanova Upravnog odbora Udruènja, broj 03/02-03/2014od 10.06.2014. godine; Odluku o razrje{enju i imenovanju lica




ovla{tenih za zastupanje Udruènja, broj 03/02-02/2014 od10.06.2014. godine; ovjerene potpise i fotokopije li~nih karata ~lanova Upravnog odbora i lica za zastupanje Udruènja,ovjerenu fotokopiju putovnice 094926748 i Odobrenjeprivremenog boravka broj B0070036 i dokaz o uplatiadministrativne takse.

Uvidom u prilo enu dokumentaciju utvr|eno je da suispunjeni uslovi predvi|eni Zakonom o udruènjima ifondacijama Bosne i Hercegovine i Pravilnikomo na~inu vo|enja registra udruènja i fondacija Bosne i Hercegovine i stranih ime|unarodnih udruènja i fondacija i drugih neprofitnihorganizacija za upis promjena u Registru udruènja za Ameri~kutrgova~ku komoru u Bosni i Hercegovini, te je rije{eno kao udispozitivu.

Na ovo Rje{enje napla}ena je administrativna taksa u iznosuod 200,00KM za upis promjenau Registru udruènja, u skladusa ~lanom 33. stav (2) ta~ka b) navedenog Pravilnika.


Protiv ovog Rje{enja nije dopu{tena àlba, ali se moèpokrenutiupravnispor tu`bom predSudom Bosnei Hercegovine.Rok za podno{enje tu`be je 60 dana od dana prijema ovogRje{enja.

Broj 01/6-90/02-RS29. decembra 2014. godine

SarajevoMinistar


Ministarstvo pravde Bosne i Hercegovine, rje{avaju}iZahtjev Udruènja autora audio-vizuelnih djela u Bosni iHercegovini, sa sjedi{tem u Banja Luci, ulica Majora DrageBajalovi}a broj 18, u predmetu upis promjena u Registruudruènja, na osnovu ~lana 43. stav 2. Zakona o udruènjima ifondacijama Bosne i Hercegovine ("Slu`beni glasnik BiH", br.

32/01, 42/03, 63/08 i 76/11)i ~lana4. stav (1) Pravilnika o na~inuvo|enja registra udruènja i fondacija Bosne i Hercegovine istranih i me|unarodnih udruènja i fondacija i drugih neprofitnihorganizacija("Slu`beniglasnik BiH", broj44/10 i 14/12), donosi

RJE[ENJE1. U Registru udru enja Ministarstva pravde Bosne i

Hercegovine, kod Udruènja autora audio-vizuelnih djela uBosni i Hercegovini, sa sjedi{tem u Banja Luci, ulica Majora Drage Bajalovi}a broj 18, upisanog pod registarskim brojemRU-1351/12, Knjiga I Registra, dana 28.11.2012. godine,upisuje se promjena i to:1.1.Izmjene i dopune Statuta Udruènja, broj 1/6/2013 od

03.06.2013. godine.2. Ostali upisi u Registru udruènja kod Udruènja autora au-

dio-vizuelnih djela u Bosnii Hercegovini, ostaju neizmijenjeni.3. Ovo Rje{enje }e se objaviti u "Slu`benom glasniku BiH".

Obrazloènje

Udruènje autora audio-vizuelnih djela u Bosni iHercegovini, sa sjedi{tem u Banja Luci, ulica Majora DrageBajalovi}a broj 18, upisano je u Registar udruènja kodMinistarstva pravde Bosne i Hercegovine, pod registarskimbrojemRU-1351/12,KnjigaIRegistra,dana28.11.2012.godine.

Udruènje je 02.12.2014. godine podnijelo Zahtjev za upispromjena u Registru udruènja ovog Ministarstva, u pogleduizmjena i dopuna Statuta Udruènja.

UzZahtjevzaupispromjenauRegistruudruènjadostavljena je sljede}a dokumentacija: Zapisnik sa sjednice Skup{tineUdruènja autora audio-vizuelnih djela u Bosni i HercegoviniBroj 3/11/2014 od 06.11.2014. godine; Odluka o izmjenama i

dopunama Statuta Udruènja Broj 4/11/2014 od 06.11.2014.godine u dva primjerka i dokaz o uplati administrativne takse.

Uvidom u priloènu dokumentaciju utvr|eno je da su ispu-njeni uslovi predvi|eni Zakonom o udruènjima i fondacijama Bosne i Hercegovine i Pravilnikom o na~inu vo|enja registra udruènja i fondacija Bosne i Hercegovine i stranih i me|u-narodnih udruènja i fondacija i drugih neprofitnih organizacija za upis promjena u Registru udruènja kod Udruènja autora au-dio-vizuelnih djela u Bosni i Hercegovini, te je rije{eno kao udispozitivu.

Na ovo Rje{enje napla}ena je administrativna taksa u iznosuod 200,00KM za upis promjenau Registruudruènja, u skladusa ~lanom 33. stav (2) ta~ka b) navedenog Pravilnika.

Pouka o pravnom lijekuProtiv ovog rje{enja nije dopu{tena àlba, ali se moè pokre-

nuti upravni spor tu`bom pred Sudom Bosne i Hercegovine. Rokza podno{enje tu`be je 60 dana od dana prijema ovog rje{enja.

Broj UP08-07-1-2303/1207. januara 2015. godine

SarajevoMinistar


Ministarstvo pravde Bosnei Hercegovine,rje{avaju}izahtjev"Asocijacije srednjo{kolaca u Bosni i Hercegovini", iz Sarajeva,ulica Mula Mustafe Ba{eskije broj 7, u predmetu upis promjena uRegistru udruènja, na osnovu ~lana 43. stav 2. Zakona oudruènjima i fondacijama Bosne i Hercegovine ("Slu`beniglasnik BiH", br. 32/01, 42/03, 63/08 i 76/11) i ~lana 4. stav (1)Pravilnika o na~inu vo|enja registraudruènja i fondacija Bosne iHercegovine i stranih i me|unarodnih udruènja i fondacija idrugih neprofitnih organizacija ("Slu`beni glasnik BiH", broj44/10 i 14/12), donosi


Hercegovine, kod "Asocijacije srednjo{kolaca u Bosni iHercegovini", iz Sarajeva, ulica MulaMustafeBa{eskijebroj 7,upisane pod registarskim brojem: 672. knjiga I Registra,25.02.2008. godine, upisuju se promjene, kako slijedi:- Prestaje ovla{tenje za zastupanje Udru enja u pravnom

prometu Solak Hajrudinu.- Imenuje se Milica [ljivi}, predsjednica Udruènja za

zastupanje Udruènja u pravnom prometu.- Razrje{enje i imenovanje ~lanova Upravnog odbora

Udruènja.- Razrje{enje i imenovanje predsjednika Skup{tine

Udruènja.2. Ostali upisi u Registru Udruènja, ostaju neizmijenjeni.3. Ovo Rje{enje }e se objaviti u "Slu`benom glasniku BiH" o

tro{ku podnosioca zahtjeva.

Obrazloènje"Asocijacija srednjo{kolaca u Bosni i Hercegovini", iz

Sarajeva, ulica Mula Mustafe Ba{eskije broj 7, upisana je uRegistarudruènja kod Ministarstvapravde Bosne i Hercegovine,pod registarskimbrojem:672, knjiga I Registra, dana25.02.2008.godine.

Udruènje je dana 12.12.2014. godine podnijelo Zahtjev za upis promjena u Registru udruènja ovog Ministarstva.

U toku postupka, Ministarstvo je utvrdilo da zahtjev nijepotpun, te da sadrì nedostatke i nepravilnosti zbog kojih nijemogu}e izvr{iti promjene upisa u Registru. Ministarstvo je aktombroj: UP08-07-1-169/07 od 17.12.2014. zatraìlo ispravku idopunu zahtjeva.

Nakon otklanjanja nedostataka podnosilac zahtjeva je7.1.2015. dostavio sljede}u dokumentaciju: Zapisnik sa

Skup{tine Udruènja "Asocijacija srednjo{kolaca u Bosni iHercegovini", od 27.10.2014.; Odluku o razrje{enju i imenovanju




~lanova Upravnog odbora Udruènja, broj: 02-3P-14 od27.10.2014.; Odluku o razrje{enju i imenovanju predsjednika Skup{tine, broj: 04-3P-14 od 27.10.2014.; Odluku o razrje{enju iimenovanju predsjednika Udruènja, broj: 01-3P-14 od27.10.2014.; Odluku o razrje{enju i imenovanju lica za zastupanje i predstavljanje Udruènja, broj: 03-3P-14 od27.10.2014.; ovjeren potpis i ovjerene fotokopije li~nih karata idokaz o uplati administrativne takse.

Uvidom u priloènu dokumentaciju utvr|eno je da su ispu-njeni uslovi predvi|eni Zakonom o udruènjima i fondacijama Bosne i Hercegovine i Pravilnikom o na~inu vo|enja registra udruènja i fondacija Bosne i Hercegovine i stranih i me|u-narodnih udruènja i fondacija i drugih neprofitnih organizacija ona~inu vo|enja registra udruènja za upis promjena kod"Asocijacije srednjo{kolaca u Bosni i Hercegovini", te je rije{enokao u dispozitivu.

Na ovo Rje{enje napla}ena je administrativna taksa u iznosuod 200,00KM za upis promjenau Registru udruènja, u skladusa

~lanom 33. stav (2) ta~ka b) navedenog Pravilnika.Pouka o pravnom lijekuProtiv ovog Rje{enja nije dopu{tena àlba, ali se moè pokre-

nuti upravni spor tu`bom pred Sudom Bosne i Hercegovine. Rokza podno{enje tu`be je 60 dana od dana prijema ovog Rje{enja.

Broj 08-07-1-169/0714. januara 2015. godine

SarajevoMinistar


POSTAVLJENJE PRIVREMENOG ZASTUPNIKAOsnovni sud Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine, sudija Nijazija Kalender, u

pravnoj stvari tuìlaca Maglovski \ur|ice k}eri Nikole i Neboj{e Avramovi}a, sina

Nikole iz Tuzle, protiv tuènih â~i} Krunoslava sina Bone iz Osijeka, Kori~an~i}Dragutina, sina Ivice iz Zagreba, Per~i Ljerke, k}eri Ivana iz Vara`dina, Vidakovi}

Milenka, sina Uro{a iz Doboja i Beljan Tomislava, sina Emila iz Br~kog, radi

utvr|enja prava na naslje|e i nasljednog djela, v.p.s. 31.415,00 KM, van ro~i{ta,

dana 24.04.2015. godine, pod brojem: 96 0 P 038376 14 P 2, donio je slijede}i

OGLAS

O POSTAVLJANJU PRIVREMENOG ZASTUPNIKA

Za privremenog zastupnika tuènom Tomislavu Beljan, sinu Emila iz Br~kog,

sada nepoznatog boravi{ta, po prijedlogu tuìlaca da mu se postavi privremeni

zastupnik, postavlja se JADRANKA TODOROVI], advokat iz Tuzle, koja }e vr{iti

sva prava i du`nosti zakonskog zastupnika dok se tuèni ili njegov punomo}nik ne

pojavi pred sudom, odnosno dok organ starateljstva ne postavi staraoca.

Broj 96 0 P 038376 14 P 2

24. aprila 2015. godine

Br~ko(03-3-1256/15-G)

ZELENE KARTEOgla{avaju se nevaè}im slijede}e zelene karte Biroa zelene karte u Bosni i

Hercegovini:

BIH/07/0459109

BIH/56/0509544

BIH/56/0509549

BIH/24/0277855

BIH/24/0277859

BIH/24/0277860

BIH/12/1043641(O-417/15)

USPOSTAVLJANJE ZEMLJI[NOKNJI@NOG ULO[KANa osnovu ~lana 63. i 67. Zakona o zemlji{nim knjigama Federacije BiH

("Slu`bene novine Federacije BiH", broj 19/03 i 54/04), Op}inski sud u Biha}u

NAJAVLJUJE

USPOSTAVLJANJE ZEMLJI[NOKNJI@NOG ULO[KA

U zemlji{noknji`nom predmetu po zahtjevu Alagi} Fahire iz Biha}a i dr.,

zastupani po punomo}nicima advokatima Emiri Im{irevi} i Edèriji Treji} iz

Biha}a., u toku je postupak za uspostavljanje zemlji{noknji`nog ulo{ka. Nekretnine

za koje se uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk su upisane u posjedovnom listu broj

13 katastarske op}ine Turija ozna~ene kao:

- katastarska ~estica broj 2468 livada 3. klase "Palo`" povr{ine 1444 m2

- katastarska ~estica broj 2473 livada 3. klase "Palo`" povr{ine 1175 m2

- katastarska ~estica broj 2474/2 livda 2. klase "]evanova bara"povr{ine

510 m2

Prema podacima katastra Op}ine Biha} kao posjednici navedenih nekretnina ozna~eni su Alagi} Fahira sa 2/7 dijela, ]ehaji} Dènela sa 1/7 dijela, Kapidì}

Mevlida sa 1/7 dijela, Karaba{i}Azra sa 1/7 dijela, Muli}Bekira sa 1/7 dijelai Voji}

Remiza sa 1/7 dijela. Pozivaju se lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugo

pravo na tim nekretninama da svoje pravo prijave u roku od 60 dana od dana najave

podneskom u dva primjerka i da podnesu dokaze za to, u suprotnom njihovo pravo

ne}e biti uzeto u obzir prilikom uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Lica koja polaù pravo na tim nekretninama mogu navedeni rok na zahtjev

produìti za najmanje slijede}ih 90 dana kako bi im se dala mogu}nost da pribave

potrebne dokaze. Ukoliko u produènom roku ne uslijedi prijava, zemlji{noknji`ni

uloàk }e se uspostaviti na osnovu do tada pribavljenih dokaza.

Broj 017-0-DN-14-0001888


Biha}

(03-3-1202/15-G)

Na osnovu ~lana 63. i 67. Zakona o zemlji{nim knjigama Federacije BiH


NAJAVLJUJE


U zemlji{noknji`nom predmetu po zahtjevuPehlivanovi} Mirsade iz Biha}a, u

toku je postupak za uspostavljanje zemlji{noknji`nog ulo{ka. Nekretnine za koje se

uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk su upisane u posjedovnom listu broj 444

katastarske op}ine Pritoka ozna~ene kao:

- katastarska ~estica broj 818/7 oranica 3. klase "Bara" povr{ine 491 m2.

Pozivaju se lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugo pravo na tim

nekretninamada svoje pravo prijave u roku od 60 dana oddana najavepodneskom u

dvaprimjerkai dapodnesudokaze zato, u suprotnomnjihovopravo ne}e biti uzetou

obzir prilikom uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.


produìti za najmanje slijede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribave



Broj 017-0-DN-14-0001851


Biha}

(03-3-1204/15-G)



NAJAVLJUJE


U zemlji{noknji`nom predmetu po zahtjevu Kula{ Josipa iz Biha}a, u toku jepostupak za uspostavljanje zemlji{noknji`nog ulo{ka. Nekretnine za koje se




uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk su upisane u posjedovnom listu broj 2656

katastarske op}ine Biha}-Grad ozna~ene kao:

- katastarska ~estica broj 4610 ku}a i zgrada povr{ine 149 m2

i dvori{te

povr{ine 423 m2

- katastarska ~estica broj 4611 oranica/njiva 4. klase "Ku}i{te"povr{ine

201 m2

Prema podacima katastra Op}ine Biha} kao posjednici navedenih nekretnina

ozna~enisu Kula{Josip sinIvana i Kula{Jurica sinIvana sapo 1/2dijela.Pozivaju se

lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugo pravo na tim nekretninama da svoje

pravo prijave u roku od 60 dana od dana najave podneskom u dva primjerka i da

podnesu dokaze za to, u suprotnom njihovo pravo ne}e biti uzeto u obzir prilikom

uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.





Broj 017-0-DN-14-0001402


Biha}

(03-3-1206/15-G)

Na osnovu ~l. 63. i ~l .67. Zakona o zemlji{nim knjigama FBiH ("Slu`bene

novine Federacije BiH", br.19/03 i 54/04), Op}inski sud u Gora`du

NAJAVLJUJE


U zemlji{noknji`nom predmetu broj 045-0-DN-15-000 074, po zahtjevu

Op}ine Gora`de u toku je postupak za uspostavljanje zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Nekretnine za koje se uspostavlja uloàk upisane su u P.L.br. 157 K.O.Vrani}i,

ozna~ene kao k.~. 186/7 zv.Rosulje, po kulturi pa{njak 5. klase povr{ine 6000 m2.

Prema podacima iz katastra posjednik nekretnina upisane u P.L. br. 157

K.O.Vrani}i je Op}ina Gora`de sa 1/1 dijela.


nekretninama da svojepravoprijaveu roku od 60 dana od dana najavepodneskom u




produìti za najmanje sljede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribave



Broj 045-0-DN-15-000 074


Gora`de

(03-3-1218/15-G)

Na osnovu ~lana 63. i ~lana 67. Zakona o zemlji{nim knjigama FBiH

("Slu bene novine Federacije BiH", broj 19/03 i 54/04), Op}inski sud uZavidovi}ima

NAJAVLJUJE


U zemlji{noknji`nom predmetu broj: 042-0-DN-15-000 039, a po zahtjevu

Tuzli} Fehima sin Muje iz Zavidovi}a, Donja Lovnica bb u toku je postupak za

uspostavljanje zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Nekretnine za koje se uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk su upisane:

u posjedovni list broj 1658, katastarska op}ina Donja Lovnica, ozna~ene sa:

- katastarska ~estica broj 924/1 "Bara" Livada 3. klase povr{ine 2002 m2

- katastarska ~estica broj 924/2 "Bara" Livada 3. klase povr{ine 1542 m2

- katastarska ~estica broj 925 "Bara" Livada 3. klase povr{ine 1707 m2

- katastarska ~estica broj 928/3 "Bara" Prilazni put povr{ine 209 m2

Prema podacima iz katastra posjednik navedenih nekretnina je Tuzli} MujoFehim, Zavidovi}i, Donja Lovnica bb., sa dijelom 1/1.


nekretninamada svoje pravo prijave u roku od 60 dana od dana najavepodneskom u







Broj 042-0-DN-15-000 039


Zavidovi}i

(03-3-1226/15-G)


("Slu bene novine Federacije BiH", broj 19/03 i 54/04), Op}inski sud u

Zavidovi}ima

NAJAVLJUJE


U zemlji{noknji`nom predmetu broj 042-0-DN-15-000 040, a po zahtjevu

Zambakovi} Azre k}i Husejna, Zavidovi}i, Sinanovi}i, u toku je postupak za


Nekretnina za koju se uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk je upisana:

u posjedovni list broj 1169, katastarska op}ina Gostovi}, ozna~ena sa:

- katastarska ~estica broj 2862/2 "Trnovac" oranica/Njiva 7. klase povr{ine

1918 m2.

Prema podacima iz katastra posjednik navedene nekretnine je Zambakovi}

Husejn Azra, ârdak, sa dijelom 1/1.

Pozivaju se lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugo pravo na toj

nekretnini dasvojepravo prijave u roku od60 dana oddananajave podneskomu dva

primjerka i da podnesu dokaze za to, u suprotnom njihovo pravo ne}e biti uzeto u

obzir prilikom uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.Licakojapolaùpravonatojnekretninimogunavedeniroknazahtjevproduìti

za najmanje sljede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribave potrebne

dokaze. Ukoliko u produènom roku ne uslijedi prijava, zemlji{noknji`ni uloàk }e

se uspostaviti na osnovu do tada pribavljenih dokaza.

Broj 042-0-DN-15-000 040


Zavidovi}i

(03-3-1228/15-G)



Zavidovi}ima

NAJAVLJUJE



Keserovi} Alije sin Jusufa iz Zavidovi}a, Krivaja bb, u toku je postupak za


Nekretnine za koje se uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk su upisane:

u posjedovnilist broj711, katastarska op}ina DonjaSvinja{nica, ozna~enasa:

- katastarska ~estica broj 78/3 "Palu~ak" oranica 4. klase povr{ine 1093 m2.

Prema podacima iz katastra posjednik navedenih nekretnina je Keserovi} Alija

Jusufov Kova~i, sa dijelom 1/1.

u posjedovnilist broj712, katastarska op}ina DonjaSvinja{nica,ozna~ena sa:

- katastarska ~estica broj 78/5 "Palu~ak" pristupni put povr{ine 105 m2.

Prema podacima iz katastra suposjednici navedene nekretnine su Keserovi}

AlijaJusufoviKeserovi}SejadJusufov,obaizKova~a,Krivajabbsadijelom1/2.

Pozivaju se lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugo pravo na timnekretninamada svoje pravo prijave u roku od 60 dana oddana najavepodneskom u










Broj 042-0-DN-15-000 042


Zavidovi}i

(03-3-1230/15-G)



Zavidovi}ima

NAJAVLJUJE


U zemlji{noknji`nom predmetu broj: 042-0-DN-15-000 043, a po zahtjevu

Dohranovi} Senada sin Huse iz Zavidovi}a, Donja Lovnica u toku je postupak za


Nekretnine za koje se uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk su upisane: u

posjedovni list broj 1602, katastarska op}ina Donja Lovnica, ozna~ena sa:

- katastarska~estica broj1010/1 "Johovici" oranica2. klase povr{ine179 m2

i

oranica 3. klase povr{ine 776 m2

Prema podacima iz katastra posjednik navedenih nekretnina je Dohranovi}

Senad Husin Zavidovi}i, Donja Lovnica, sa dijelom 1/1 u posjedovni list broj 1501,

katastarska op}ina Donja Lovnica, ozna~ena sa:

- katastarska ~estica broj 1010/5 "Johovici" pristupni put povr{ine 173 m2.

Prema podacima iz katastra suposjednici navedene nekretnine su Mehi}

Vehbija Muharemov i Dohranovi} Senad Husin, oba iz Zavidovi}a, Donja Lovnica,

sa dijelom od 1/2.


nekretninama da svojepravoprijaveu roku od 60 dana od dana najavepodneskom udvaprimjerkai dapodnesudokaze zato, u suprotnomnjihovopravo ne}e biti uzetou






Broj 042-0-DN-15-000 043


Zavidovi}i

(03-3-1232/15-G)



Zavidovi}ima

NAJAVLJUJE


U zemlji{noknji`nom predmetu broj: 042-0-DN-15-000 051 a po zahtjevu

Op}inskog pravobranila{tva op}ine Zavidovi}iu toku je postupak za uspostavljanje

zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Nekretnine za koje se uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk su upisane: u

posjedovni list broj 232 katastarska op}ina Zavidovi}i, ozna~ene sa:

- katastarska ~estica broj 1130/1 "Novo naselje", ku}a i zgrada povr{ine

1930 m2, dvori{te povr{ine 8629 m

2

- katastarska ~estica broj 1188/1 "Ciglana", pa{njak 3. klase povr{ine

20205 m2

- katastarska ~estica broj 1258/6 "Djuri}a Gaj", livada 2. klase povr{ine

1443 m2

- katastarska ~estica broj 1263/2 "Djuri}a Gaj", livada 2. klase povr{ine366 m

2

- katastarska ~estica broj 1263/3 "Djuri}a Gaj", {uma 2. klase povr{ine

1504 m2

- katastarska ~estica broj 1258/2 "Djuri}a Gaj", livada 2. klase povr{ine125 m2

- katastarska ~estica broj 1258/1 "Djuri}a Gaj", livada 2. klase povr{ine

212 m2

- katastarska~esticabroj1254/4"Djuri}aGaj",{uma3. klasepovr{ine 145m2

- katastarska ~estica broj 672/1 "21 Zgrada", privredna zgrada povr{ine

17208 m2

- katastarska ~estica broj 406/1 "Streli{te", livada 4. klase povr{ine 2550 m2

- katastarska ~estica broj 1273/6 "Djuri}a Gaj", oranica 6. klase povr{ine

297 m2

- katastarska~esticabroj 1235/1"Ciglana",pa{njak3. klasepovr{ine306 m2

Prema podacima iz katastra, navedene nekretnine su upisane kao DRSV

OP]INA-ZAVIDOVI]I,Zavidovi}i, Safvet begaBa{agi}abb u posjedovnilist broj

221 katastarska op}ina Zavidovi}i, ozna~ena sa:

- katastarska ~estica broj 1273/13 "Djuri}a Gaj", nekategorisani putevi

povr{ine 540 m2

Premapodacima iz katastra,navedenanekretnina je upisana kao DRSVJAVNI

NEK. PUTEVI, Zavidovi}i, sa dijelom 1/1

u posjedovni list broj 81 katastarska op}ina Hajderovi}i, ozna~ena sa:

- katastarska ~estica broj 3402 "Stara pruga", prilazni put povr{ine 1260 m2

Premapodacima iz katastra,navedenanekretnina je upisana kao DRSVJAVNI

I NEK. PUTEVI, Hajderovi}i.









Broj 042-0-DN-15-000 051


Zavidovi}i

(03-3-1234/15-G)



Zavidovi}ima

NAJAVLJUJE



Mujki} Belmina, sin Azema iz Zavidovi}a, u toku je postupak za uspostavljanjezemlji{noknji`nog ulo{ka.

Nekretnina za koju se uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk je upisana:

u posjedovni list broj 2618, katastarska op}ina Zavidovi}i, ozna~ena sa:

- katastarska ~estica broj 1227/17 "Ciglana" Stambeno-poslovna zgrada (1)

povr{ine 358 m2

i dvori{te povr{ine 120 m2.

Prema podacimaiz katastranavedenanekretninaje upisanakao DRSVAzemov

Mujki} Belmin iz Zavidovi}a, d.o.o. Zavidovi}i T.U.P.D. "O{mika" iz Zavidovi}a,

Zlatnih ljiljana bb, Kasimova Dedi} Nadira iz Zavidovi}a, i Zaimov Kaknja{evi}

Ferid iz Zavidovi}a, sa dijelom od po 1/4.





Licakojapolaùpravonatojnekretninimogunavedeniroknazahtjevproduìtiza najmanje sljede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribave potrebne






Broj 042-0-DN-15-000 05223. aprila 2015. godine

Zavidovi}i

(03-3-1236/15-G)

Na osnovu ~l. 88. a u vezi sa ~l. 63. i 67. Zakona o zemlji{njim knjigama

Federacije BiH ("Slu benenovine Federacije BiH",br. 19/03 i 54/04), Op}inski sud

u Te{nju, Zemlji{noknji`ni ured

NAJAVLJUJE


U zemlji{noknji`nom predmetu br. 039-0-Dn-15-009 131, a po zahtjevu Ba{i}

Saudina sina Ismeta iz Bobara, najavljeno je uspostavljanje zemlji{noknji`nog

ulo{ka. Nekretnine za koje se uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk upisane su po

novom premjeru u posjedovni list br. 672 k.o. Kalo{evi}, ozna~ene kao:

- katastarska ~estica br. 882/2 zv. Pijeskovi ku}a i zgrade u pov. 127 m

2

,dvori{te u pov. 500 m2, i njiva 4. klase u pov. 370 m

2, koja odgovara prema

podacima starog premjera sa k.~. br. 236/1 upisana u zk. ul. br. 631 k.o. SP

Kalo{evi}.

- katastarska ~estica br. 882/3 zv. Pijeskovi njiva 4. klase u pov. 989 m2, koja

odgovara prema podacima starogpremjerasa k.~.br. 236/3 upisanau zk.ul.

br. 631 k.o. SP Kalo{evi}.

Prema podacima katastra Op}ine Te{anj, posjednik navedene nekretnine je

Ba{i}Saudinsin Ismeta iz Bobara, dok su prema podacimaZemlji{noknji nogureda

Op}inskog suda u Te{nju, kao suvlasnici na navedenim nekretninama u zk. ul. br.

631 k.o. SP Kalo{evi}, upisani Ba{i} Husein sin Huse, Ba{i} [e}o sin Huse, Ba{i}

Avdo sin Huse, Kurdi} Hafiza udova Muje, Kurdi} Mahmut sin Arifa, [abanovi}

Safija udovaSelmana, [abanovi}Muhamedsin Selmana, SoloHatidàk}i Selmana,

[abanovi} Advija, k}i Selmana, [abanovi} Nasiha, k}i Selmana, [abanovi} Rabija

k}i Selmana, [abanovi} Naska k}i Selmana, Bobari} Muhamed sin Avde, Bobari}

Hamzalija sin Avde, Bobari} Himzo sin Avde, Mevi} Omer sin Ibrahima, Numi}Hamdija sin Hasana, Numi} Adem sin Ibre, Mevi} Umihana èna Zaima, Bo{njak

Melva èna Halida, Kurdi} Kadema ro|. Mevi}, Mevi} [emso sin Zaima, Mujki}

Mina ro|. Mevi}, Mevi} Ferid sin Zaima, Mevi} Ibrahim sin Omera, Mevi} Hedija

ro|. Osmanaovi}, Unki} Mina k}i Ibrahima, Ganjgo Izudin sin Ibrahima, Ganjgo

Smajo sin Ibrahima, Ganjgo Hajrudin sin Ibrahima, Hadì} Velida k}i Ibrahima,

Ahmetli} [efika zv. Enesa ro|. Ba{i}, Ba{i} [emsudin sin Smaila, Ba{i} Safet sin

Smaila, Ba{i} Selim sin Smaila.



primjerka i to dokaù, u suprotnom njihovo pravo ne}e biti uzeto u obzir prilikom

uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Licakojapolaù pravona tojnekretnini mogunavedeni rokna zahtjev produ iti

za najmanje slijede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribave potrebne



Broj 039-0-Dn-15-009 131


Te{anj

(03-3-1249/15-G)

Na osnovu ~lana 63. i 67. Zakona o zemlji{nim knjigama F BiH ("Slu`bene

novine Federacije BiH", broj 19/03 i 54/04), Op}inski sud u @ep~u

NAJAVLJUJE


U zemlji{noknji`nom predmetu broj 044-0-DN-15-000 052, po zahtjevu

Kameri} Hasiba sina Zajke iz @ep~a u toku je postupak za uspostavljanje

zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Nekretnine za koje se uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk upisane su u:1. Posjedovni list broj 882 katastarska op}ina Mra~aj, ozna~ene sa:

- katastarska ~estica broj 379/7 naziv parcele "Zgon" kulture livada 2.klase povr{ine 45 m

2

- katastarska ~estica broj 386/2 naziv parcele "Zgon" kulture livada 2.

klase povr{ine 850 m2 i- katastarska~esticabroj 387/159nazivparcele "Zgon" kulturelivada2.

klase povr{ine 2650 m2

Prema podacima iz katastra navedene nekretnine upisane su kao Dràvna

svojina, korisnik Kameri} Hasib sin Zajke, sa dijelom 1/1

2. Posjedovni list broj 436 katastarska op}ina Mra~aj, ozna~ene sa:

- katastarska ~estica broj 337/2 naziv parcele "Zgon" kulture njiva 2.klase povr{ine 300 m

2

- katastarska~estica broj487/2 naziv parcele"Prlina" kulturepa{njak 2.klase povr{ine 730 m

2

- katastarska ~estica broj 488/1 naziv parcele "Podladovac" kulturepa{njak 1. klase povr{ine 2860 m

2i

- katastarska~esticabroj 488/3 naziv parcele "Podladovac" kulturenjiva 4. klase povr{ine 810 m

2

Prema podacima iz katastra posjednik navedenih nekretnina je Kameri} Hasib

sinZajke,sadijelom1/1,anaparcelibroj487/2upisanajezabilje`ba:Uzurpacija.







potrebne dokaze.

Ukoliko u produènom roku ne uslijedi prijava, zemlji{noknji`ni uloàk }e se

uspostaviti na osnovu do tada pribavljenih dokaza.

Broj 044-0-DN-15-000 052


@ep~e

(03-3-1261/15-G)

Na osnovu ~lana 63. i 67. Zakona o zemlji{nim knjigama F BiH ("Slu`bene

novine Federacije BiH", broj 19/03 i 54/04), Op}inski sud u @ep~u

NAJAVLJUJE


U zemlji{noknji`nom predmetubroj 044-0-DN-l5-000054, po zahtjevu Zovko

Danice k}eri Grge iz Tatarbudàka zastupane po punomo}niku Huseinagi} Bajisi, u

toku je postupak za uspostavljanje zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Nekretnine za koje se uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk upisane su u

Posjedovni list broj 501 katastarska op}ina Golije{nica, ozna~ene sa:

- katastarska ~estica broj 20/1 naziv parcele "Posl.zgrada-Hala I" kulture

privredna zgrada povr{ine 2075 m2

- katastarska ~estica broj 20/1 naziv parcele "Posl.zgrada-Hala II" kulture

privredna zgrada povr{ine 1607 m

2

- katastarska ~estica broj 20/1 naziv parcele "Posl.zgrada III-Me|uhala"

kulture privredna zgrada povr{ine 494 m2

- katastarska ~estica broj 20/1 naziv parcele "Poslovni krug" kulture

ekonomsko dvori{te povr{ine 11718 m2

i

- katastarska ~estica broj 20/1 naziv parcele "Trafo stanica" kulture trafo

stanica povr{ine 62 m2

Prema podacima iz katastra posjednik navedenih nekretnina je Zovko r.

[ajinovi} Danica k}i Grge iz Tatarbudàka, Op}ina @ep~e, sa dijelom 1/1






produìti za najmanje slijede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribavepotrebne dokaze.




Ukoliko u produènom roku ne uslijedi prijava, zemlji{noknji`ni uloàk }e se

uspostaviti na osnovu do tada pribavljenih dokaza.

Broj 044-0-DN-15-000 05424. aprila 2015. godine

@ep~e

(03-3-1263/15-G)

Op}inski sud u Zavidovi}ima, zemlji{noknji`niured, na osnovu~lana 66. i 67.,

a u skladu sa ~lanom 88.stav 2. Zakona o zemlji{nim knjigama F BiH ("Slu`bene

novine Federacije BiH", br. 19/03 i 54/04),

NAJAVLJUJE

USPOSTAVU ZEMLJI[NOKNJI@NOG ULO[KA

U zemlji{noknji`nom predmetu broj042-1-DN-15-000 245,a po zahtjevu Neri

d.o.o. Maglaj, Lije{nica bb, zastupana po zakonskom zastupniku ]ati} Nerminu,

direktoru dru{tva, u toku je postupak uspostavljanja zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Nekretnine, za koje se uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk, su upisane po

novom premjeru u Posjedovni list broj 1008 k.o. Lije{nica, ozna~ene kao: 383/1,"Bara", njiva 3. klase, povr{ine 1429 m

2, {to prema podacima starog premjera

odgovara nekretninama upisanim u zk. ul. br. 7621 k.o. SP_Maglaj, ozna~enim kad

k.~. br. 1344/2, "Bara", njiva, povr{ine 1429 m2.

Prema podacima katastra posjednik navedenih nekretnina je podnosilac

zahtjeva za uspostavu Neri d.o.o. Maglaj, Lije{nica bb sa 1/1, dok su prema

podacimazemlji{ne knjige, na navedenojnekretniniu zk.ul. br.7621 k.o. SPMaglaj,

kao suvlasnici uknjièni Bradari} (u. Osman) Muharem, Bradari} (Osman) Salih,

Bradari} (Mustafa) Ibrahim, Bradari} (Mustafa) Emin, Hrnji} (Adem) Salih,

Bradari} r. Hrnji} (-) Zulejha, Bradari} r. Hrnji} (-) Hata, Bradari} r. Huseinagi} (-)

Ifeta, Bradari} (Salih) Ismeta, Bradari} (Salih) Kasim, Bradari} (Rasim) Azra,

Bradari} (Rasim) Mersiha, Bradari} ro|. Jahi} (-) Abida, Bradari} (Ahmet) Devleta,

Bradari} (Ahmet) Dèmila, Hrnji} (Akif) Dèvad, Hrnji} (Akif) Nedàd, Ljubovi}

ro|. Hrnji} (Akif) Dènana, Zaimovi} (Salih) Delija, Muji} ro|. Zaimovi} (`.

Osmana) Hajra, Smajlagi} ro|. Zaimovi} (`. Ibrahima) Ismeta, Adì} ro|. Zaimovi}

(`. Huseina) Alija, Zaimovi} (Alija) Elvis, Hrnji} (Sulejman) Vahid, Hrnji}

(Sulejman) Suad, Pa{i} ro|. Hrnji} (Sulejman) Hava, Jazavac (Sulejman) Ha{a ro|.

Hrnji}, Bradari} (Salim) Mirhat, Bradari} (Salim) Ferhat, Bradari} (Salim) Izudin.

Pozivaju se sva lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugo pravo na

navedenim nekretninama da svoje pravo prijave u roku od 60 dana od dana najave

podneskomu dvaprimjerkai todokaù,u suprotnomnjihovopravo ne}e biti uzetou






Broj 042-1-DN-15-000 245


Maglaj

(03-3-1289/15-G)

Na osnovu ~lana 63. i 67. Zakona o zemlji{nim knjigama ("Slu`bene novine

Federacije BiH", broj 19/03 i 54/04), Op}inski sud u Velikoj Kladu{i,

zemlji{noknji`ni ured

NAJAVLJUJE


U zemlji{noknji`nom predmetu po zahtjevu Dàni} Ahmeta sina Hasana, u

toku je postupak za uspostavljanje zemlji{noknji`nog ulo{ka. Nekretnine za koje se

uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk su upisane u posjedovni list broj 3135

katastarska op}ina Velika Kladu{a, ozna~ena sa;

- katastarska ~estica broj 2023/2 "Hrn~i}a Luka", ku}a i zgrada povr{ine

144 m2

i dvori{te povr{ine 428 m2

Prema podacima iz katastra posjednik navedene nekretnine je Dàni} Ahmet sin Hasana iz Velike Kladu{e sa dijelom 1/1.


nekretninamada svoje pravo prijave u roku od 60 dana od dana najavepodneskom u

dvaprimjerka i dapodnesu dokazza to,u suprotnomnjihovo pravo ne}e biti uzeto u






Broj 023-0-DN-15-000 387


Velika Kladu{a

(03-3-1295/15-G)


("Slu`bene novine Federacije", broj 19/03 i 54/04), Op}inski sud u Biha}u

NAJAVLJUJE


U zemlji{noknji`nom predmetu podnosioca zahtjeva Abdijanovi} Safeta sina

Ibrahima iz Biha}a, Brekovica bb u toku je postupak za uspostavljanje

zemlji{noknji`nog ulo{ka. Nekretnine za koje se uspostavlja zemlji{noknji`ni

uloàk su upisane u posjedovnom listu broj 995 katastarske op}ine Brekovica

ozna~ene sa:

- katastarska ~estica broj 3019/4 "Zabukovac" njiva 5. klase povr{ine

2.000 m2

Prema podacima iz katastra kao posjednik navedenih nekretnina ozna~en je

Abdijanovi} Safet sin Ibrahima iz Biha}a sa 1/1 dijela.Pozivaju se lica koja polaù

pravo vlasni{tva ili neko drugo pravo na tim nekretninama da svoje pravo prijave u

roku od 60 dana od dana najave podneskom u dva primjerka i da podnesu dokaze za

to, u suprotnom njihovo pravo ne}e biti uzeto u obzir prilikom uspostave

zemlji{noknji`nog ulo{ka.Lica koja polaù pravo na tim nekretninama mogu navedeni rok na zahtjev




Broj 017-0-DN-l5-000 633

06. maja 2015. godine

Biha}

(03-3-1310/15-G)

OSTALE OBJAVEOgla{ava se nevaè}im Uvjerenje o registraciji/upisa u Jedinstveni registar

obveznika indirektnih poreza broj 04/1-UPJR/1-4127/11, izdato od Upraveza

indirektno/neizravno oporezivanje BiH Banja Luka, na ime MODALITA d.o.o.

Sarajevo.

(O-421/15)

Ogla{ava se nevaè}im Uvjerenje o registraciji/upisu u Jedinstveni registar

obveznika indirektnih poreza broj 04/1-UPP/1-7604/07, izdato od Uprave za

indirektno/neizravno oporezivanje Banja Luka, na ime VI-VA KUHINJE D.O.O.

Sarajevo.

(O-428/15)


obveznika indirektnih poreza broj 04/1-UPP/1-7046/7 izdato od Uprave za

indirektno/neizravno oporezivanje BiH Banja Luka, na ime "ECOREC" DOO

Sarajevo.

(O-429/15)





obveznika idnirektnih poreza broj 04/1-UPP/1-26757/07, izdato od Uprave za

indirektno/neizravnooporezivanjeBiH BanjaLuka,na imeSavo Antoni},ul. Franca

[uberta 44, Banjaluka.

(03-3-1243/15-G)



indirektno/neizravno oporezivanje BiH Banja Luka, na ime Mihajlo \ur|evi},

Banjaluka.

(03-3-1244/15-G)



indirektno/neizravno oporezivanje BiH Banja Luka, na ime TRGO RAD STR

DOBOJ.

(03-3-1254/15-G)


obveznika indirektnih poreza broj 04/1-UPJR/1-728-2/08, izdato od Uprave za

indirektno/neizravno oporezivanje BiH Banja Luka, na ime "LINIJA-LA LINEA"

Doboj.

(03-3-1255/15-G)

Ogla{ava se neva e}om memorijske tahograf kartice prijevoznika broj

BIHP000000052000 izdata od Ministarstva prometa i komunikacija BiH, u

vlasni{tvu "AUTOPREVOZ" Teretni promet d.o.o. Mostar.

(03-3-1297/15-G)


obveznika indirektnih poreza broj 04/1-UPI/1-7952/07, izdato od Uprave za

indirektno/neizravno oporezivanje Banja Luka, na ime "PRO-MONT" D.O.O.

@EPÊ.

(03-3-1298/15-G)

OSOBNE ISPRAVE I DOKUMENTI

DA BI SE IZBJEGLA SVAKA ZLOUPORABASLJEDE]I DOKUMENTI SE OGLA[AVAJU NEVA@E]IM

Mati}(Blaènko)Matko, slu`benapolicijskazna~kabroj A2268, izdata odGrani~ne policije BiH 116


Documents

Službeni glasnik BiH [godina 19, broj 38; 12.5.2015]