Službeni glasnik BiH [godina 16, broj 37; 15.5.2012]

7/31/2019 Službeni glasnik BiH [godina 16, broj 37; 15.5.2012]

http://slidepdf.com/reader/full/sluzbeni-glasnik-bih-godina-16-broj-37-1552012 1/112

Godina XVIUtorak, 15. svibnja/maja 2012. godine

Broj/Број

37 Година XVI

Уторак, 15. маја 2012. годинe

ISSN 1512-7494 - hrvatski jezik ISSN 1512-7508 - srpski jezik ISSN 1512-7486 - bosanski jezik

VIJEĆE MINISTARABOSNE I HERCEGOVINE

384 Na temelju članka 18. Zakona o poljoprivredi, prehrani i

ruralnom razvitku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 50/08), članka 17. i članka 22. stavak 1. Zakona oVijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijećeministara Bosne i Hercegovine, na 4. sjednici održanoj 21.ožujka 2012. godine, donijelo je

ODLUKUO IZMJENI ODLUKE O OSNIVANJU

SAVJETODAVNOG VIJEĆA ZA POLJOPRIVREDU,PREHRANU I RURALNI RAZVITAK BOSNE I

HERCEGOVINE

Članak 1.U Odluci o osnivanju Savjetodavnog vijeća za

poljoprivredu, prehranu i ruralni razvitak Bosne i Hercegovine

("Službeni glasnik BiH", broj 58/09) u članku 2. stavak (2)mijenja se i glasi:"(2) Članove Savjetodavnog vijeća čine:

a) predstavnici relevantnih znanstvenih institucija:- VJEKOSLAV SELAK,- VELIJA KATICA,- VESNA MILIĆ,- NIKOLA MIĆIĆ,- FERHAT ĆEJVANOVIĆ,- ŠEVAL SULJKANOVIĆ;

b) predstavnici privatnog poljoprivrednog sektora:- MILAN LAZAREVIĆ,- AVDO MUSLIMOVIĆ,- NOVALIJA TURSUNOVIĆ;

c) predstavnici poljoprivredne i prehrambene indu-

strije:

- RADOVAN VUKOJE,- DRAGO SARIĆ,- PERICA PETRIĆ,- VAHID ŠKOBO;

d) predstavnici nevladinih organizacija koje djeluju u

sektoru:- MIRO PEJIĆ,- VLADIMIR USORAC.".

Članak 2.Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje

se u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 42/1221. ožujka 2012. godine

Sarajevo

PredsjedateljVijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, v. r.

На основу члана 18. Закона о пољопривреди, исхрани и руралном развоју Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 50/08), члана 17. и члана 22. став 1.Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07,81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 4. сједници одржаној 21. марта 2012.године, донио је

ОДЛУКУ О ИЗМЈЕНИ ОДЛУКЕ О ОСНИВАЊУ

САВЈЕТОДАВНОГ ВИЈЕЋА 3А ПОЉОПРИВРЕДУ,ИСХРАНУ И РУРАЛНИ РАЗВОЈ БОСНЕ И

ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1.У Одлуци о оснивању Савјетодавног вијећа за

пољопривреду, исхрану и рурални развој Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 58/09) у члану 2. став (2) мијења се и гласи:



Broj 37 - Stranica 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, 15. 5. 2012.

"(2) Чланове Савјетодавног вијећа чине:а) представници релевантних научних институција:

- ВЈЕКОСЛАВ СЕЛАК,- ВЕЛИЈА КАТИЦА,- ВЕСНА МИЛИЋ,

- НИКОЛА МИЋИЋ,- ФЕРХАТ ЋЕЈВАНОВИЋ,- ШЕВАЛ СУЉКАНОВИЋ;

б) представници приватног пољопривредног секто- ра:- МИЛАН ЛАЗАРЕВИЋ,- АВДО МУСЛИМОВИЋ,- НОВАЛИЈА ТУРСУНОВИЋ;

ц) представници пољопривредне и прехрамбене индустрије:- РАДОВАН ВУКОЈЕ,- ДРАГО САРИЋ,- ПЕРИЦА ПЕТРИЋ,- ВАХИД ШКОБО;

д) представници невладиних организација које

дјелују у сектору:- МИРО ПЕЈИЋ,- ВЛАДИМИР УСОРАЦ.".

Члан 2.Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и

објављује се у "Службеном гласнику БиХ".

СМ број 42/1221. марта 2012. године

Сарајево

Предсједавајући Савјета министара БиХ

Вјекослав Беванда, с. р.

Na osnovu člana 18. Zakona o poljoprivredi, ishrani iruralnom razvoju Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 50/08), člana 17. i člana 22. stav 1. Zakona o Vijećuministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br.30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijećeministara Bosne i Hercegovine, na 4. sjednici održanoj 21.marta 2012. godine, donijelo je

ODLUKUO IZMJENI ODLUKE O OSNIVANJU

SAVJETODAVNOG VIJEĆA ZA POLJOPRIVREDU,ISHRANU I RURALNI RAZVOJ BOSNE I

HERCEGOVINE

Član 1.U Odluci o osnivanju Savjetodavnog vijeća za

poljoprivredu, ishranu i ruralni razvoj Bosne i Hercegovine("Službeni glasnik BiH", broj 58/09) u članu 2. stav (2) mijenjase i glasi:"(2) Članove Savjetodavnog vijeća čine:

a) predstavnici relevantnih naučnih institucija:- VJEKOSLAV SELAK,- VELIJA KATICA,- VESNA MILIĆ,- NIKOLA MIĆIĆ,- FERHAT ĆEJVANOVIĆ,- ŠEVAL SULJKANOVIĆ;

b) predstavnici privatnog poljoprivrednog sektora:- MILAN LAZAREVIĆ,- AVDO MUSLIMOVIĆ,- NOVALIJA TURSUNOVIĆ;

c) predstavnici poljoprivredne i prehrambene indu-strije:- RADOVAN VUKOJE,- DRAGO SARIĆ,

- PERICA PETRIĆ,- VAHID ŠKOBO;

d) predstavnici nevladinih organizacija koje djeluju usektoru:- MIRO PEJIĆ,

- VLADIMIR USORAC.".Član 2.

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljujese u "Službenom glasniku BiH".

VM broj 42/1221. marta 2012. godine

Sarajevo

PredsjedavajućiVijeća ministara BiH

Vjekoslav Bevanda, s. r.

SREDIŠNJE IZBORNO POVJERENSTVOBOSNE I HERCEGOVINE

385Temeljem članka 2.5 stavak (5) Izbornoga zakona Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02, 9/02,

20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06,24/06, 32/07, 33/08, 37/08 i 32/10), Povjerenstvo za izbor iimenovanje članova Središnjeg izbornog povjerenstva BiH je,na 6. sjednici održanoj 04.05.2012. godine, donijelo

ODLUKUO IZMJENI POSLOVNIKA O PROCEDURIPROVOĐENJA JAVNE KONKURENCIJE IIMENOVANJA ČLANOVA SREDIŠNJEGAIZBORNOGA POVJERENSTVA BOSNE I

HERCEGOVINE

Članak 1.U Poslovniku o proceduri provođenja javne konkurencije i

imenovanja članova Središnjega izbornoga povjerenstva Bosnei Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 49/07 i 70/11) učlanku 13. stavak (2) se briše.

Članak 2.Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana

objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

Broj 05-1-34-2-132-29 /1204. svibnja 2012. godine

Sarajevo

Predsjednik Komisije za izbor i

imenovanjeDr. Zvonko Jurišić, v. r.

На основу члана 2.5 став (5) Изборног закона Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 23/01, 7/02,9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05,11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08 и 32/10), Комисија за избор и именовање чланова Централне изборне комисије БиХ је,

на 6. сједници одржаној 04.05.2012. године, донијела ОДЛУКУ

О ИЗМЈЕНИ ПОСЛОВНИКА О ПРОЦЕДУРИ ПРОВОЂЕЊА ЈАВНЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ И

ИМЕНОВАЊА ЧЛАНОВА ЦЕНТРАЛНЕ ИЗБОРНЕ КОМИСИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 1.У Пословнику о процедури провођења јавне

конкуренције и именовања чланова Централне изборне комисије Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ",број 49/07 и 70/11) у члану 13. став (2) се брише.



Utorak, 15. 5. 2012. S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 37 - Stranica 3

Члан 2.Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана

објављивања у "Службеном гласнику БиХ".

Број 05-1-34-2-132-29/12

04. маја 2012. године Сарајево

ПредсједникКомисије за избор и

именовање Др Звонко Јуришић, с. р.

Na osnovu člana 2.5 stav (5) Izbornog zakona Bosne iHercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 23/01, 7/02, 9/02,20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06,24/06, 32/07, 33/08, 37/08 i 32/10), Komisija za izbor iimenovanje članova Centralne izborne komisije BiH je, na 6.sjednici održanoj 04.05.2012. godine, donijela

ODLUKUO IZMJENI POSLOVNIKA O PROCEDURIPROVOĐENJA JAVNE KONKURENCIJE I

IMENOVANJA ČLANOVA CENTRALNE IZBORNEKOMISIJE BOSNE I HERCEGOVINE

Član 1.U Poslovniku o proceduri provođenja javne konkurencije i

imenovanja članova Centralne izborne komisije Bosne i

Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 49/07 i 70/11) učlanu 13. stav (2) se briše.

Član 2.Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana

objavljivanja u "Službenom glasniku BiH".

Broj 05-1-34-2-132-29/1204. maja 2012. godine

Sarajevo

Predsjednik Komisije za izbor i

imenovanjeDr. Zvonko Jurišić, s. r.

AGENCIJA ZA LIJEKOVE I MEDICINSKASREDSTVA BOSNE I HERCEGOVINE

386 Na temelju članka 77. Zakona o lijekovima i medicinskim

sredstvima ("Službeni glasnik BiH", br. 58/08), Agencija zalijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine objavljuje

POPISLIJEKOVA KOJIMA JE IZDANA DOZVOLA (U

OBNOVLJENOM POSTUPKU) ZA STAVLJANJE UPROMET NA TRŽIŠTE BOSNE I HERCEGOVINE
















1. U slučaju da prije isteka razdoblja važnosti nastupeograničenja za uporabu nekog od navedenih lijekova,Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne iHercegovine će objaviti izmjenu ovog popisa.

Broj 10-07.2-2991/1224. travnja 2012. godine

Banja LukaRavnatelj

Nataša Grubiša, v. r.

На основу члана 77. Закона о лијековима и медицинским средствима ("Службени гласник БиХ", бр.58/08), Агенција за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине објављује




СПИСАК ЛИЈЕКОВА КОЈИМА ЈЕ ИЗДАТА ДОЗВОЛА (У

ОБНОВЉЕНОМ ПОСТУПКУ) ЗА СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ НА ТРЖИШТЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ



















1. У случају да прије истека периода важности наступе ограничења за употребу неког од наведених лијекова,Агенција за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине ће објавити измјену овог списка.

Број 10-07.2-2991/1224. априла 2012. године

Бања Лука Директор

Наташа Г биша, с. р.

Na osnovu člana 77. Zakona o lijekovima i medicinskimsredstvima ("Službeni glasnik BiH", br. 58/08), Agencija zalijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine objavljuje

SPISAK LIJEKOVA KOJIMA JE IZDATA DOZVOLA (U

OBNOVLJENOM POSTUKU) ZA STAVLJANJE UPROMET NA TRŽIŠTE BOSNE I HERCEGOVINЕ
















1. U slučaju da prije isteka perioda važnosti nastupeograničenja za upotrebu nekog od navedenih lijekova,Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne iHercegovine će objaviti izmjenu ovog spiska.

Broj 10-07.2-2991/1224. aprila 2012. godine

Banja LukaDirektor

Nataša Grubiša, s. r.

387 Na temelju članka 77. Zakona o lijekovima i medicinskim

sredstvima ("Službeni glasnik BiH", br. 58/08), Agencija zalijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine objavljuje




POPISLIJEKOVA KOJIMA JE UKINUTA DOZVOLA ZASTAVLJANJE U PROMET NA TRŽIŠTE BOSNE I

HERCEGOVINE


Banja LukaRavnatelj


На основу члана 77. Закона о лијековима и медицинским средствима ("Службени гласник БиХ", бр.58/08), Агенција за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине објављује

СПИСАК ЛИЈЕКОВА КОЈИМА ЈЕ УКИНУТА ДОЗВОЛА ЗА

СТАВЉАЊЕ У ПРОМЕТ НА ТРЖИШТЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ


Бања ЛукаДиректор

Наташа Грубиша, с. р.

Na osnovu člana 77. Zakona o lijekovima i medicinskimsredstvima ("Službeni glasnik BiH", br. 58/08), Agencija zalijekove i medicinska sredstva Bosne i Hercegovine objavljuje




SPISAK LIJEKOVA KOJIMA JE UKINUTA DOZVOLA ZASTAVLJANJE U PROMET NA TRŽIŠTE BOSNE I

HERCEGOVINE


Banja LukaDirektor


388 Na temelju članka 122, a sukladno članku 77. Zakona o

lijekovima i medicinskim sredstvima ("Službeni glasnik BiH", broj 58/08), Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne i

Hercegovine, objavljujePOPIS

MEDICINSKIH SREDSTAVA ZA KOJA SU IZDANEPOTVRDE ZA UPIS U REGISTAR MEDICINSKIH

SREDSTAVA

U periodu od 1. ožujka 2012. do 31. ožujka 2012. godineizdate su Potvrde za upis u Registar sljedećih medicinskihsredstava:



















Ukupan broj medicinskih sredstava upisanih u Registar od1. ožujka 2012. do 31. ožujka 2012. godine je 121.


Banja LukaRavnatelj


На основу члана 122, а у складу са чланом 77. Закона о лијековима и медицинским средствима ("Службени

гласник БиХ", број 58/08), Агенција за лијекове и медицинска средства Босне и Херцеговине објављује

СПИСАК МЕДИЦИНСКИХ СРЕДСТАВА ЗА КОЈА СУ ИЗДАТЕ ПОТВРДЕ ЗА УПИС У РЕГИСТАР МЕДИЦИНСКИХ

СРЕДСТАВА

У периоду од 1. марта 2012. до 31. марта 2012. године издате су Потврде за упис у Регистар сљедећих медицинских средстава:






















Укупан број медицинских средстава уписаних у Регистар од 1. марта 2012. до 31. марта 2012. године је 121.


Бања Лука

Директор

Наташа Грубиша, с. р.

Na osnovu člana 122, a u skladu sa članom 77. Zakona olijekovima i medicinskim sredstvima ("Službeni glasnik BiH", broj 58/08), Agencija za lijekove i medicinska sredstva Bosne iHercegovine objavljuje




SPISAK MEDICINSKIH SREDSTAVA ZA KOJA SU IZDANEPOTVRDE ZA UPIS U REGISTAR MEDICINSKIH

SREDSTAVA

U periodu od 1. marta 2012. do 31. marta 2012. godineizdate su Potvrde za upis u Registar sljedećih medicinskihsredstava:



















Ukupan broj medicinskih sredstava upisanih u Registar od1. marta 2012. do 31. marta 2012. godine je 121.


Banja LukaDirektor


USTAVNI SUDBOSNE I HERCEGOVINE

389Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u

predmetu broj U 15/11, rješavajući zahtjev Kantonalnog sudau Sarajevu, na temelju članka VI/3.(c) Ustava Bosne iHercegovine, članka 17. stavak 1. točka 5, članka 59. stavak 2.




alineja 2, članka 61. st. 1, 2. i 3. i članka 63. st. 1. i 4. PravilaUstavnog suda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne iHercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Miodrag Simović, predsjednik Valerija Galić, dopredsjednica

Constance Grewe, dopredsjednicaSeada Palavrić, dopredsjednicaTudor Pantiru, sudacMato Tadić, sudacMirsad Ćeman, sudacMargarita Caca-Nikolovska, sutkinjaZlatko M. Knežević, sudacna sjednici održanoj 30. ožujka 2012. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUDjelomično se usvaja zahtjev Kantonalnog suda u

Sarajevu.Utvr đuje se da odredba članka 39.e st. 3. i 4. Zakona o

prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo ("Službenenovine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 27/97, 11/98,22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07,51/07, 72/08, 23/09 i 5/10) u dijelu koji se odnosi nautvr đivanje naknade nije sukladan članku II/3.(k) Ustava Bosnei Hercegovine i članku 1. Protokola broj 1 uz Europskukonvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Nalaže se Parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine da,sukladno članku 63. stavak 4. Pravila Ustavnog suda Bosne iHercegovine, najkasnije u roku od tri mjeseca od dana objaveove odluke u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine"uskladi odredbu članka 39.e st. 3. i 4. Zakona o prodaji stanovana kojima postoji stanarsko pravo ("Službene novine FederacijeBosne i Hercegovine" br. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00,32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07, 51/07, 72/08, 23/09 i5/10) u dijelu koji se odnosi na utvr đivanje naknade sa člankomII/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i

temeljnih sloboda. Nalaže se Parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine da,

sukladno članku 74. stavak 5. Pravila Ustavnog suda Bosne iHercegovine, u roku iz prethodnog stavka obavijesti Ustavnisud Bosne i Hercegovine o poduzetim mjerama s ciljemizvršenja ove odluke.

Utvr đuje se da je odredba članka 39.a Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo ("Službene novineFederacije Bosne i Hercegovine" br. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99,7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07, 51/07, 72/08,23/09 i 5/10) sukladna odredbama članka II/3.(k) Ustava Bosnei Hercegovine i članku 1. Protokola broj 1 uz Europskukonvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Odbacuje se kao nedopušten zahtjev Kantonalnog suda uSarajevu za ocjenu kompatibilnosti odredbe članka 3.a Zakona

o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 11/98,38/98, 12/99, 18/99, 27/99, 43/99, 31/01, 56/01, 15/02, 24/03,29/03 i 81/09) sa Ustavom Bosne i Hercegovine i Europskomkonvencijom za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda zbogtoga što je riječ o pitanju o kojem je Ustavni sud Bosne iHercegovine već odlučivao, a iz navoda ili dokaza iznesenih uzahtjevu ne proizlazi da ima osnove za ponovno odlučivanje.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne iHercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u"Službenom glasniku Distrikta Br čko Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJEI. Uvod

1. Kantonalni sud u Sarajevu – sutkinja Kantonalnog suda uSarajevu Aida Šabanović, koja je predsjednica sudbenogvijeća koje treba donijeti odluku o upravnom sporu koji se

vodi pred Kantonalnim sudom u Sarajevu pod brojem: 090 U 001509 07 U (u daljnjem tekstu: podnositeljzahtjeva), podnio je 14. rujna 2011. godine Ustavnomsudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavnisud) zahtjev za ocjenu kompatibilnosti odredbe članka 3.aZakona o prestanku primjene Zakona o napuštenimstanovima ("Službene novine Federacije Bosne iHercegovine" br. 11/98, 38/98, 12/99, 18/99, 27/99,43/99, 31/01, 56/01, 15/02, 24/03, 29/03 i 81/09) iodredbe članka 39.a i 39.e Zakona o prodaji stanova nakojima postoji stanarsko pravo ("Službene novineFederacije Bosne i Hercegovine" br. 27/97, 11/98, 22/99,27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07,51/07, 72/08, 23/09 i 5/10) sa člankom II/3.(k) UstavaBosne i Hercegovine i člankom 1. Protokola broj 1 uz

Europsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnihsloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija).

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Na temelju članka 22. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, odParlamenta Federacije Bosne i Hercegovine zatraženo je28. studenog 2011. godine da dostavi odgovor na zahtjev.

3. Parlament Federacije Bosne i Hercegovine u ostavljenomroku nije dostavio odgovor na apelaciju.

4. Na temelju članka 15. stavak 3. Pravila Ustavnog suda, odUreda zastupnika/agenta Vijeća ministara pred Europskimsudom za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Uredzastupnika/agenta) zatraženo je da dostavi informaciju oizvršenju presude Đokić. Istu informaciju Ustavni sud jezatražio 31. siječnja 2012. godine i od Ureda VladeFederacije Bosne i Hercegovine za suradnju i zastupanje pred Ustavnim sudom (u daljnjem tekstu: Ured VladeFBiH).

5. Ured zastupnika/agenta je dostavio odgovor 24. siječnja2012. godine. Ured Vlade FBiH je dostavio odgovor 6.veljače 2012. godine.

III. ZahtjevNavodi iz zahtjeva

6. Podnositelj zahtjeva, pozivajući se na odredbe člankaVI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine, u zahtjevu navodida se pred Kantonalnim sudom u Sarajevu (u daljnjemtekstu: Kantonalni sud) vodi upravni spor po tužbiJugoslava Pejčića (u daljnjem tekstu: tužitelj) i SofijeJanjić-Pejčić (u daljnjem tekstu: tužiteljica), koja je podnesena 1. listopada 2007. godine, protiv tuženog

Ministarstva stambenih poslova Kantona Sarajevo (udaljnjem tekstu: Ministarstvo) radi poništenja rješenjaMinistarstva od 25. svibnja 2007. godine. Navedenimrješenjem Ministarstva odbijen je priziv tužiteljice SofijeJanjić-Pejčić protiv rješenja Uprave za stambena pitanjaKantona Sarajevo (u daljnjem tekstu: Uprava) od 13.ožujka 2007. godine kojim je odbijen kao neutemeljenzahtjev tužitelja za vraćanje u posjed stana u Sarajevu, uulici Dajanli Ibrahim-bega broj 6/X-63. Istaknuto je da seu tijeku postupka pred Kantonalnim sudom postavilo pitanje kompatibilnosti odredaba Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima i Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo saUstavom Bosne i Hercegovine i Europskom konvencijomi njezinim protokolima od čijeg rješavanja, prema




mišljenju podnositelja zahtjeva, ovisi odluka Kantonalnogsuda o zakonitosti osporenog akta.

7. Podnositelj zahtjeva je iznio relevantno činjenično stanjekoje proizlazi iz dokaza provedenih tijekom upravnog postupka. Naime, tužitelj je na temelju ugovora o

korištenju stana od 7. lipnja 1989. godine, zaključenog saZajednicom stanovanja JNA, stekao stanarsko pravo nastanu u ulici Dajanli Ibrahim-bega broj 6/X-63. Stan mu je prethodno dodijeljen na korištenje rješenjem KomandeGarnizona Sarajevo od 23. studenog 1987. godine. Navedeno je da je tužitelj 4. ožujka 1992. godine sadržavom SFRJ-SSNO-Vojna ustanova za upravljanjestambenim fondom JNA zaključio ugovor o kupoprodaji-otkupu tog stana. Ugovor su potpisale obje ugovornestrane, a vojni pravobranitelj ga je ovjerio potpisom i pečatom. Cjelokupna kupoprodajna cijena utvr đenaugovorom je isplaćena 12. veljače 1992. godine. Sukladnotada važećoj Uredbi o privremenoj zabrani prodajestanova, tužitelj nije mogao upisati svoje pravo vlasništvau zemljišne knjige.

8. Dalje se navodi da su tužitelji, inače supružnici, bili u posjedu predmetnog stana do lipnja 1992. godine, kada susa djecom napustili Sarajevo i predmetni stan radi odlaskau Požarevac, gdje je tužitelj prekomandovan. Nakon togasu i tužitelj i tužiteljica ostali u službi u VojsciJugoslavije. Tužiteljica je 8. srpnja 1998. godine prvostupanjskom upravnom tijelu podnijela zahtjev zavraćanje u posjed predmetnog stana a tužitelj je 6.listopada 1998. godine podnio zahtjev za vraćanjenekretnine Povjerenstvu za imovinske zahtjeve raseljenihosoba i izbjeglica (u daljnjem tekstu: CRPC). Podonošenju zaključka o spajanju predmeta po navedenimzahtjevima Uprava je donijela rješenje 13. ožujka 2007.godine kojim je odbila zahtjeve tužitelja a Ministarstvo jeosporenim rješenjem od 25. svibnja 2007. godine odbilo

priziv tužiteljice protiv prvostupanjskog rješenja.Istaknuto je da predmetni stan trenutačno koristizainteresirana osoba u predmetnom upravnom sporu AlijaMilišić na osnovi ugovora o korištenju stana od 29. prosinca 2005. godine.

9. U odnosu na odredbe zakona za koje se traži ocjenakompatibilnosti, podnositelj zahtjeva navodi da bi primjenom odredbe članka 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima tužbu ukonkretnom slučaju trebalo odbiti kao neutemeljenuimajući u vidu da su upravna tijela na utvr đeno činjeničnostanje pravilno primijenila citiranu zakonsku odredbu iodbila zahtjev za vraćanje stana u posjed. Dalje, premarelevantnim odredbama članka 39.a i 39.e Zakona o prodaji stanova, u tom slučaju tužitelji ne bi imali pravo uzemljišnim knjigama upisati pravo vlasništva na predmetnom stanu, već samo pravo na naknadu uplaćenihsredstava.

10. U smislu navedenog, za podnositelja zahtjeva se postavlja pitanje usklađenosti navedenih zakonskih odredaba saodredbama Ustava Bosne i Hercegovine i Europskekonvencije, a posebice sa odredbom članka II/3.(k) UstavaBosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uzEuropsku konvenciju. Istaknuto je da je Ustavni sudBosne i Hercegovine već razmatrao pitanje ustavnostiodredbe članka 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona onapuštenim stanovima, te da je svojom Odlukom broj U 83/03 od 22. rujna 2004. godine utvrdio da je ta odredbasukladna Ustavu Bosne i Hercegovine. Međutim, nakondonošenja navedene odluke Europski sud za ljudska prava(u daljnjem tekstu: Europski sud) u svojoj odluci

donesenoj u predmetu Đokić protiv Bosne i Hercegovineod 27. svibnja 2010. godine razmatrao je implikacijenastale primjenom odredbe članka 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima u slučajevimakada je nositelj stanarskog prava zaključio ugovor o

kupoprodaji tog stana sa bivšim Saveznim sekretarijatomza narodnu odbranu (u daljnjem tekstu: SSNO) i ukontekstu primjene drugih važećih propisa-konkretnorelevantnih odredaba članka 39.a i 39.e Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo.

11. Podnositelj zahtjeva je naveo da je u predmetu Đokić protiv Bosne i Hercegovine Europski sud usvojio stajališteda su ugovori o kupoprodaji vojnih stanova pravno valjani prema domaćem zakonodavstvu, da ti ugovori prenose nakupca pravo na posjed stana i pravo da bude upisan kaovlasnik, te da samim time predstavljaju imovinu u smislučlanka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.Istaknuto je da je Europski sud utvrdio da uskraćivanje prava na vraćanje u posjed stana i prava na upis pravavlasništva na stanu, sukladno odredbama članka 3.a

Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenimstanovima i članku 39.a Zakona o prodaji stanova, predstavlja ometanje uživanja prava na imovinu iz članka1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Takvolišavanje imovine, prema shvaćanju Europskog suda, imalegitiman cilj, jer je izvršeno u javnom interesu, ali senjime ne uspostavlja pravična ravnoteža između zaštiteimovine i zahtjeva javnog interesa. Europski sud smatrada je rezultat mjera koje su poduzete u tom smislu, iakonaizgled nepristrane, bilo različito postupanje sa ljudimana osnovi njihovog etničkog podrijetla koje se ne možeobjektivno opravdati u suvremenom demokratskomdruštvu. Nepostojanje pravične ravnoteže Europski sudvidi i u činjenici da nije dokazano da su vojni stanovi kojisu ostali na raspolaganju primjenom ovih mjera stvarno

korišteni za smještaj osoba koje zaslužuju zaštitu, da uSrbiji, gdje je aplikant nastanjen, nije moguće steći pravokoje se može izjednačiti sa stanarskim pravom, kao i danaknada na koju bi aplikant imao pravo prema Zakonu o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo (članak 39.e st. 3. i 4) nije adekvatna.

12. Obzirom na navedeno utvr đenje Europskog suda, te da sečinjenično stanje u konkretnom slučaju u najvećoj mjeri podudara sa činjeničnim stanjem u predmetu Đokić, a posebice u pogledu činjenice da je i tužitelj, kao i aplikantBranimir Đokić, zaključio ugovor o kupoprodaji predmetnog stana za koji je isplatio i kupoprodajnu cijenu, podnositelj zahtjeva smatra da su se stekli uvjeti za podnošenje predmetnog zahtjeva.

13. Podnositelj zahtjeva je, također, dostavio cio upravni spis broj 09 0 U 001509 07 U iz kojeg proizlazi sljedećečinjenično stanje:

14. Rješenjem Komande Garnizona Sarajevo broj In. Br. P-157/II od 23. studenog 1987. godine tužitelju je dodijeljenna korištenje stan u ulici Ciglane C-5 (sada: ulica DajanliIbrahim-bega broj 6/X-63; u daljnjem tekstu: predmetnistan) koji je vlasništvo SSNO.

15. Tužitelj je na osnovi rješenja o dodjeli predmetnog stanasa Zajednicom stanovanja JNA zaključio Ugovor okorišćenju stana broj 17-375 od 7. lipnja 1989. godine.

16. Tužitelj je 4. ožujka 1992. godine sa državom SFRJ-SSNO-Vojna ustanova za upravljanje SFJNA (u daljnjemtekstu: prodavac) zaključio ugovor o kupoprodaji-otkupunekretnine. Predmet ugovora je stan iz stambenog fondaJNA. U članku 2. navedenog ugovora se kaže da cijenastana na dan zaključenja ugovora iznosi 1.178.629.00




dinara. U sljedećim stavcima istog članka je navedeno dase cijena umanjuje po osnovi stambenog doprinosa zaiznos od 361.238.00 dinara i po osnovi popusta za iznosod 204.348.00 dinara, tako da ukupna cijena stana iznosi613.043.00 dinara. U odredbi članka 3. ugovora navedeno

je da je kupac (tužitelj) obvezan isplatiti otkupnu cijenustana jednokratno, u roku od 15 dana od dana zaključenjaugovora. Ugovor su potpisale obje ugovorne strane(prodavac i kupac) a vojni pravobranitelj ga je ovjerio potpisom i pečatom. Iz priznanice priložene uz ugovor proizlazi da je tužitelj 12. veljače 1992. godine uplatio zastan 400.750,00 dinara u korist Vojne ustanove zaupravljanje stambenim jedinicama Beograd na broj 6081-637-6319. Također, iz priznanice od 12. veljače 1992.godine proizlazi da je tužitelj u svrhu otkupa stana uplatio230.000,00 dinara Vojnom servisu NBJ Beograd na broj60823-620-245.

17. Tužiteljica je 8. srpnja 1998. godine Upravi podnijelazahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed. Tužitelj je6. listopada 1998. godine CRPC-u podnio zahtjev za

vraćanje predmetnog stana u posjed.18. Povodom zahtjeva tužiteljice Uprava je održala usmenuraspravu 10. ožujka 1999. godine na kojoj je tužiteljica, naokolnost napuštanja predmetnog stana, izjavila da jezajedno sa suprugom i djecom, organizirano sa jedinicomu kojoj je njezin suprug bio aktivna vojna osoba, u činumajora, prekomandovana u Požarevac, i to u lipnju 1992.godine. Od tog dana i ona i njezin suprug (tužitelj) su uradnom odnosu u Vojci Jugoslavije. Uprava je obvezalatužiteljicu da pravodobno dostavi dokumentaciju u svezisa punoljetnim članovima obiteljskog kućanstva koji senamjeravaju vratiti u predmetni stan.

19. S tim u svezi, tužiteljica je dostavila Izvod iz matičneknjige vjenčanih Opštine Požarevac – Republika Srbija -SRJ od 3. travnja 1993. godine iz kojeg proizlazi, u rubrici

koja se odnosi na državljanstvo, da tužitelj imadržavljanstvo Republike Srbije i SRJ, a tužiteljicaRepublike Makedonije i SFRJ.

20. Uprava je Rješenjem broj 23/3-372-P-1400/98 od 30. prosinca a 1999. godine odbila zahtjev tužiteljice zavraćanje stana u posjed. U postupku su najprije utvr đenečinjenice koje se odnose na dodjelu stana i zaključenjeugovora o otkupu stana, a potom su utvr đivane činjenicekoje se odnose na status tužiteljice i tužitelja u VojsciJugoslavije. S tim u svezi, kako je u obrazloženju ovogrješenja navedeno, utvr đeno je da je tužitelj bio aktivnavojna osoba u bivšoj JNA, da je imao čin pješadijskog potpukovnika, da je unaprijeđen naredbom Saveznogsekretarijata za narodnu odbranu SFRJ od 31. listopada1991. godine ("Službeni vojni list" broj 27/91), da je tajstatus imao i 30. travnja 1991. godine, da, premaevidenciji državljana, 30. travnja 1991. godine nije biodržavljanin SRBiH. Uprava je zaključila da ni tužiteljica,ni njezin suprug (tužitelj) nisu stekli status izbjeglice iliraseljene osobe u smislu članka 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima zbog čega jezahtjev za povrat stana odbijen.

21. Općinska služba Općine Centar FBiH na zahtjevFederalnog ministarstva obrane izdala je uvjerenje broj10952/00 od 20. srpnja 2000. godine iz kojeg proizlazi datužitelj nije upisan u knjigu državljana Općine Centar.

22. Ministarstvo je Rješenjem broj 27/02-23-563/00 od 21.srpnja 2000. godine odbilo priziv tužiteljice izjavljen protiv prvostupanjskog rješenja, ocjenjujući da je Uprava postupila pravilno i zakonito.

23. Presudom Kantonalnog suda broj U-735/00 od 7. svibnja2002. godine poništena su rješenja Ministarstva i Uprave.U obrazloženju presude Kantonalni sud je naveo da u ponovnom postupku treba utvrditi činjenicu je litužiteljica 30. travnja 1991. godine faktički posjedovala

stan i je li to bio njezin dom u smislu odredbe članka 8.Europske konvencije.24. Uprava je Zaključkom broj 23/1-372-1400/98 od 24.

lipnja 2005. godine spojila zahtjeve tužiteljice i tužitelja(supružnika) za vraćanje stana u posjed, budući da setemelje na istom činjeničnom stanju i pravnoj osnovi.

25. U ponovnom postupku Uprava je donijela Rješenje broj23/1-372-1400/98 od 13. ožujka 2007. godine, koje je potvr đeno Rješenjem Ministarstva broj 27/02-23-5173/07od 25. svibnja 2007. godine, kojim je zahtjev tužitelja zavraćanje predmetnog stana u posjed odbijen kaoneutemeljen. Uprava je, kako je dalje navedeno, imalazadaću da u postupku utvrdi činjenicu jesu li tužitelji 30.travnja 1991. godine faktički bili u posjedu predmetnogstana i je li taj stan za njih bio "dom" u smislu članka 8.

Europske konvencije. U tom smislu, Uprava je provela postupak i utvrdila činjenice koje se odnose na dodjelustana i zaključenje ugovora o otkupu predmetnog stana. Usvezi sa činjenicom koja se odnosi na faktički posjedstana, Uprava je nesporno utvrdila da su tužitelji bili u posjedu predmetnog stana 30. travnja 1991. godine i da je predmetni stan bio njihov "dom" u smislu odredbe članka8. Europske konvencije. Međutim, kako je daljenavedeno, uvidom u preslik "Službenog vojnog lista" broj18 od 12. kolovoza 2002. godine, strana 380, utvr đeno jeda je naredbom načelnika Generalštaba VojskeJugoslavije od 16. lipnja 2002. godine tužitelj izvanrednounaprijeđen u čin pješadijskog pukovnika. S tim u svezi, urješenju je, dalje, navedeno da je odredbom članka 3.Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim

stanovima regulirano pravo na povrat stanova nositeljimastanarskog prava na stanu koji je proglašen napuštenim(sa iznimkama koje su jasno navedene). Izmijenjenaodredba članka 3.a tog zakona, kako je dalje navedeno,koja je stupila na snagu 1. srpnja 2003. godine, pomjerila je vremensku granicu sa 30. travnja 1991. godine na 19.svibanj 1992. godine, odnosno nadnevak kada se JNA povukla sa teritorija Bosne i Hercegovine. Iznimku čineosobe kojima je odobren boravak u statusu izbjeglice ilidrugi vid zaštite koji odgovara tom statusu u nekoj odzemalja bivše SFRJ. Obzirom na činjenicu da su tužiteljinakon 19. svibnja 1992. godine ostali u službi u oružanimsnagama izvan teritorija BiH, i to tužitelj kao vojna osobaa tužiteljica kao civilna osoba u Vojsci Jugoslavije, te danisu stekli status izbjeglice ili raseljene osobe u smislučlanka 3.a stavak 1. Zakona o prestanku primjene Zakonao napuštenim stanovima, odlučeno je da se njihov zahtjevza vraćanje u posjed predmetnog stana odbije kaoneutemeljen. Uprava je ocijenila da navodi koji se odnosena ugovor o otkupu stana nemaju utjecaj na rješavanjekonkretne upravne stvari, budući da, sukladno članku 39.estavak 2. Zakona o prodaji stanova na kojima postojistanarsko pravo, nositelj prava iz kupoprodajnog ugovorakoji je ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorijaBosne i Hercegovine, umjesto upisa prava vlasništva, ima pravo na naknadu od Federacije sukladno članku 18. istogzakona.

26. U obrazloženju rješenja Ministarstva je navedeno da izčinjeničnog stanja utvr đenog u prvostupanjskom postupku, koje je argumentirano odgovarajućim dokazimau spisu, proizlazi da se tužitelji ne mogu smatrati




izbjeglicama i da su osobe koje su ostale u oružanimsnagama Vojske Jugoslavije nakon 19. svibnja 1992.godine. Također je navedeno da im nije odobren boravak u statusu izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovara tomstatusu u nekoj od zemalja izvan bivše SFRJ prije 14.

prosinca 1995. godine. Prvostupanjsko rješenje jedoneseno, kako je zaključeno, primjenom članka 3.aZakona o prestanku primjene Zakona o napuštenimstanovima.

27. Tužiteljica i tuženi su 3. listopada 2007. godine predKantonalnim sudom tužbom pokrenuli upravni spor.Tužbenim zahtjevom su zatražili da se ponište rješenjaMinistarstva i Uprave, te da se tužiocu predmetni stanvrati u posjed uz obvezu nadležnih tijela Federacije BiHda mu omogući uknjižbu prava vlasništva.

28. Ministarstvo, u svojstvu tuženog, pismeni odgovor natužbu dostavilo je u sudbeni spis 31. ožujka 2008. godine.Alija Milišić, u svojstvu zainteresirane osobe, 28.kolovoza 2009. godine Kantonalnom sudu podnio jezahtjev da sudjeluje u postupku. Uz zahtjev je dostavio

rješenje Federalnog ministarstva obrane od 28. prosinca2005. godine iz kojeg proizlazi da mu je kaoumirovljenom majoru Vojske Federacije BiH predmetnistan dodijeljen na korištenje, nakon čega je zaključiougovor o korištenju stana sa Zajedničkom komandomVojske Federacije BiH.

29. Kantonalni sud je Rješenjem broj 09 0 U 001509 07 U od26. kolovoza 2011. godine prekinuo postupak u upravnomsporu do okončanja postupka pred Ustavnim sudomBosne i Hercegovine.

IV. Relevantni propisi

30. U Zakonu o stambenom obezbjeđenju u Jugoslaven-skoj narodnoj armiji (JNA), koji je u navedenomrazdoblju primjenjivan na teritoriju Republike BiH("Službeni list SFRJ" broj 84/90), relevantne odredbe

glase:Č lan 1.Ovim zakonom uređ uje se zadovoljavanje stambenih

potreba [...] građ anskih lica na službi u Jugoslavenskojnarodnoj armiji (JNA) [...]

Č lan 9. Aktivna vojna lica i građ anska lica u službi JNA

zadovoljavaju svoje lič ne i porodič ne stambene potrebe sopstvenim sredstvima: izgradnjom, kupovinom i otkupom stana.

[...]Č lan 20.(1) Nosilac stanarskog prava koji koristi stan iz

stambenog fonda JNA može taj stan otkupiti na osnovu ugovorakoji neposrednom pogodbom zaključ uje sa davaocem stana na

korištenje.[...]Č lan 21.Otkupna cijena stana iz stambenog fonda JNA utvr đ uje se

prema revalorizovanoj građ evinskoj vrijednosti stana, zavisnood kvaliteta i opremljenosti stana, lokacije zgrade, položaja stana u zgradi i drugih elemenata utvr đ enih propisanommetodologijom. Tako utvr đ ena otkupna cijena stana umanjuje se za iznos amortizacije stana, najviše do 50% od puneamortizacije.

Ako stan iz stambenog fonda JNA otkupljuje aktivno vojnolice, građ ansko lice na službi u JNA...otkupna cijena stana iz stava 1. ovog č lana umanjuje se za:

1) revalorizovani iznos troškova pribavljanja ikomunalnog opremanja zemljišta;

2) revalorizovani iznos sredstava doprinosa za stambenuizgradnju koji je za lice koje otkupljuje stan, odnosno č lananjegovog porodič nog domaćinstva koji je na službi u JNA i zajedno s njim rješava stambeno pitanje, ako je to za njega povoljnije, uplaćen u stambeni fond JNA. Revalorizacija se

obavlja prema kretanju lič nih dohodaka lica za koja jedoprinos uplaćivan za period u kome je doprinos uplaćivan.Č lan 23. Lice koje otkupljuje stan dužno je da, u roku od 30 dana

od dana zaključ enja ugovora o otkupu stana, podnese zahtjev za upis prava svojine i hipoteke ili druge zabilježbe u zemljišneknjige, odnosno druge javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

Č lanovi porodič nog domaćinstva lica koje otkupljuje stanimaju pravo stanovanja u tom stanu u skladu sa zakonom.31. U Zakonu o prestanku primjene Zakona o napuštenim

stanovima ("Službene novine Federacije Bosne iHercegovine" br. 11/98, 38/98, 12/99, 18/99, 27/99,43/99, 31/01, 56/01, 15/02, 24/03, 29/03 i 81/09)relevantne odredbe glase:

Č lanak 3. st . 1. i 2. Nositelj stanarskog prava na stanu koji je proglašennapuštenim ili č lan njegovog obiteljskog kućanstva, kao što jeutvr đ eno č lankom 6. Zakona o stambenim odnosima, ima pravona povratak sukladno Aneksu 7. Općeg okvirnog sporazuma zamir u Bosni i Hercegovini.

Stavak 1. ovog č lanka primjenjuje se samo na nositelje stanarskog prava koji imaju pravo da se vrate u svoje domove prema č lanku 1. Aneksa 7. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Osobe koje su napustile svoje stanoveizmeđ u 30. travnja 1991. godine i 4. travnja 1998. godine smatraju se izbjeglicama i raseljenim osobama prema Aneksu7. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.

Č lanak 3.a Iznimno od odredbe č lanka 3. st . 1. i 2. Zakona stanovi iz

stambenog fonda bivšeg Federalnog ministarstva obrane koji su proglašeni napuštenim na teritoriju Federacije Bosne i Hercegovine, a kojima raspolaže Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, č iji je nositelj stanarskog prava nakon 19. svibnja1992. godine ostao u službi vojne ili civilne osobe u bilo kojimoružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, ne smatra se izbjeglicom, niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine, izuzev ako mu je odobrenboravak u statusu izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovaratom statusu u nekoj od zemalja izvan bivše SFRJ prije 14. prosinca 1995. godine.

Izbjeglicom se ne smatra, niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine ni nositelj stanarskog prava na stanove iz stavka 1. ovog č lanka, koji je iz istog stambenog fonda bivše JNA ili novoformiranih fondova oružanih snagadržava nastalih na prostorima bivše SFRJ stekao novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu.32. U Zakonu o prodaji stanova na kojima postoji

stanarsko pravo ("Službene novine Federacije Bosne iHercegovine" br. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01,61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07, 51/07, 72/08, 23/09 i5/10) relevantne odredbe glase:Č lanak 16.Cijena stana utvr đ uje se ugovorom ovisno o:- vrijednosti stana utvr đ ene prema odredbama č lanka 18.

ovog zakona,- visini vlastitih sredstava koje je nositelj stanarskog

prava uložio u stan,- amortizaciji stana,- visini ratne štete koju je nositelj stanarskog prava

otklonio ili koju treba otkloniti,




- popustima koji se priznaju i pripadaju kupcu.Č lanak 17.Cijena stana utvr đ uje se na osnovu vrijednosti stana

utvr đ ene č lankom 18. do 21. ovog zakona i popusta utvr đ enihč lankom 21. do 24. ovog zakona, a obrač unava se u DEM.

Č lanak 18.Vrijednost stana č ini građ evinska vrijednost stanakorigirana koeficijentom položajne pogodnosti stana.

Građ evinska vrijednost stana je 600 DEM po m2. Koeficijent položajne pogodnosti stana utvr đ uje nadležna

vlada kantona-županije u rasponu od 0,80 do 1,20 ovisno o zoni naselja u kojem se stan nalazi, opremljenosti naselja,katnosti i drugih bitnih elemenata.

Č lanak 19. Na zahtjev kupca vrijednost stana umanjit će se za vlastita

sredstva koja je kupac uložio u stan ili sredstva koja bi moraouložiti u stan i to:

- nevraćena sredstva koja je uložio kao vlastiti udjel radi stjecanja stanarskog prava,

- sredstva koja nositelju stanarskog prava radi stjecanja

stanarskog prava nisu isplaćena na ime naknade za izvlaštenenekretnine,- sredstva kojima je nositelj stanarskog prava otklonio

ratnu štetu.Visina uloženih sredstva utvrdit će se na osnovu

dokumentacije ili prorač una sudskog vještaka građ evinske struke.

Visina uloženih ili potrebnih sredstava iz stavka 1. alineja3. ovog č lanka priznaje se kupcu najviše do 30% građ evinskevrijednosti.

Č lanak 20.Vrijednost stana utvr đ ena na osnovi č l. 18. i 19. ovog

zakona umanjuje se po osnovi amortizacije po stopi od 1% godišnje, a najviše do 60%.

Cijena garaže utvr đ uje se na nač in iz stavka 1. ovog

č lanka, s tim da kupac nema pravo na popuste, a cijenu garaže je dužan platiti odjednom i u sluč aju kad stan kupuje naotplatu.

Č lanak 21. Kupcu se priznaje osobni popust na cijenu stana utvr đ enu

prema č lanku 20. ovog zakona u visini 1% po godini navršenog radnog staža kod domaćih pravnih ili fizič kih osoba,uključ ujući i radni staž ostvaren kod pravnih i fizič kih osoba s područ ja SFRJ do 6. travnja 1992. godine.

Popust po osnovi radnog staža supružnika utvr đ en stavkom 1. ovog č lanka obrač unava se kumulativno, a najvišedo 75%.

Kupcu se priznaje popust na cijenu stana i na osnoviradnog staža umrlog brač nog druga.

Č lanak 22. Kupcu stana priznaje se popust na cijenu stana utvr đ enu

prema č lanku 21. ovog zakona i to:- 0,25% za svaki mjesec proveden u Armiji RBiH,

Hrvatskom vijeću obrane i Policiji (u daljnjem tekstu: Oružane snage),

- 0,12% za svaki mjesec proveden na radnoj obvezi i u jedinici Civilne zaštite za vrijeme ratnog stanja.

Č lanak 23. Kupcima stana koji su stradalnici rata priznaje se

poseban popust na vrijednost stana utvr đ enu prema č l. 19. do22. ovog zakona i to:

...Č lanak 27. Pravo vlasništva na stan kupac stječ e upisom u zemljišne

knjige.Č lanak 39.

Nositelj prava iz kupoprodajnog ugovora zaključ enog sabivšim SSNO-om, na temelju Zakona o stambenomobezbjeđ enju u JNA ("Službeni list SFRJ" broj 84/90) i podzakonskih akata za njegovo provođ enje, na stan koji je naraspolaganju Federalnom ministarstvu obrane zaključ io je

pravno obvezujući ugovor ako je zaključ io pisani ugovor ootkupu stana do 6. travnja 1992. godine i ugovor dostavio naovjeru nadležnoj poreznoj službi, te ukoliko je kupoprodajnacijena utvr đ ena sukladno tada važećem zakonom i cijenuizmirio u cijelosti u ugovorenom roku.

Č lanak 39.a Ako nositelj stanarskog prava na stanu koji je na

raspolaganju Vlade Federacije Bosne i Hercegovine taj stankoristi legalno i ako je prije 6. travnja 1992. godine zaključ io pravno obvezujući ugovor o otkupu stana sa Saveznim sekretarijatom za narodnu odbranu (SSNO) sukladno zakonimanavedenim u č lanku 39. ovog zakona, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine izdaje nalog da se nositelj stanarskog pravauknjiži kao vlasnik stana u nadležnom sudu.

Č lanak 39.e

Nositelj prava iz kupoprodajnog ugovora koji je zaključ io pravno obvezujući ugovor iz č lanka 39. stavak 1. Zakona, a koji je napustio stan u Federaciji Bosne i Hercegovine i nakon togaiz istog stambenog fonda ili novoformiranih stambenih fondovaoružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ stekao novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu, stjecanjemnovog stana raskinut je ugovor o otkupu stana u Federaciji Bosne i Hercegovine, te nema pravo na upis prava vlasništvana tom stanu.

Umjesto prava na upis vlasništva nositelju prava izkupoprodajnog ugovora iz stavka (1) ovog č lanka pripadanaknada iz stavka (3) ovog č lanka.

Nositelj prava iz kupoprodajnog ugovora koji je zaključ io pravno obvezujući ugovor iz č lanka 39. stavak 1. Zakona koji jenakon 14. prosinca 1995. godine ostao u službi u oružanim

snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, a nije stekaonovo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu,umjesto upisa prava vlasništva po zaključ enom ugovoru ima pravo na naknadu od Federacije Bosne i Hercegovine u iznosu sredstava uplaćenih po ugovoru uvećanih za pripadajućukamatu po viđ enju.

Nositelj prava iz kupoprodajnog ugovora koji je zaključ io pravno obvezujući ugovor o otkupu stana iz č lanka 39. stavak 1. Zakona za č iji stan je sadašnji korisnik sukladno važećim zakonima zaključ io ugovor o korištenju stana ili ugovor ootkupu stana, umjesto upisa prava vlasništva na stan ima pravona naknadu od Federacije Bosne i Hercegovine utvr đ enu nanač in iz stavka 2. ovog č lanka, izuzev nositelja pravakupoprodajnog ugovora iz stavka 1. ovog č lanka.33. U Zakonu o izmjenama i dopunama Zakona o prodaji

stanova na kojima postoji stanarsko pravo ("Službene novine FBiH" broj 54/04) relevantne odredbe glase:Č lanak 1.U Zakonu o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko

pravo ("Službene novine Federacije BiH" br. 27/97, 11/98,22/99, 27/99, 7/00, 32/01 i 15/02) č lanak 39. mijenja se i glasi:

Nositelj prava iz kupoprodajnog ugovora zaključ enog sbivšim SSNO-om, na temelju Zakona o stambenomobezbjeđ enju u JNA ("Službeni list SFRJ" broj 84/90) i podzakonskih akata za njegovo provođ enje, za stan koji je naraspolaganju Federalnom ministarstvu obrane, zaključ io je pravno obvezujući ugovor ako je zaključ io pisani ugovor ootkupu stana do 6. svibnja 1992. godine i ugovor dostavio naovjeru nadležnoj poreznoj službi, te ukoliko je kupoprodajnacijena utvr đ ena sukladno tada vrijedećem zakonu i iznos cijeneu cijelosti izmirio u ugovorenom roku.




Č lanak 2.Č lanak 39.e mijenja se i glasi: Nositelju prava iz kupoprodajnog ugovora koji je

zaključ io pravno obvezujući ugovor iz č lanka 39. stavak 1. Zakona, a koji je napustio stan u Federaciji Bosne i

Hercegovine i nakon toga iz istog stambenog fonda ilinovoosnovanih stambenih fondova oružanih snaga državanastalih iz bivše SFRJ stekao novo stanarsko pravo ili pravokoje odgovara tome pravu, stjecanjem novoga stana raskinut jeugovor o otkupu stana u Federaciji Bosne i Hercegovine, tenema pravo na upis prava vlasništva nad tim stanom.

Nositelj prava iz kupoprodajnog ugovora koji je zaključ io pravno obvezujući ugovor iz č lanka 39. stavak 1. Zakona, koji je nakon 14. prosinca 1995. godine ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine, a nije stekaonovo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tome pravu,umjesto upisa prava vlasništva po zaključ enom ugovoru ima pravo na naknadu od Federacije Bosne i Hercegovine,utvr đ enu sukladno č lanku 18. Zakona, umanjenu zaamortizaciju.

Nositelj prava iz kupoprodajnog ugovora koji je zaključ io pravno obvezujući ugovor o otkupu stana iz č lanka 39. stavak 1. Zakona za č iji stan je sadašnji korisnik, sukladno vrijedećim zakonima, zaključ io ugovor o korištenju stana ili ugovor ootkupu stana, umjesto upisa prava vlasništva na stanu ima pravo na naknadu od Federacije Bosne i Hercegovine,utvr đ enu na nač in iz stavka 2. ovog č lanka, izuzev nositelja prava kupoprodajnog ugovora iz stavka 1. ovog č lanka .

(Napomena: prečišćeni tekst relevantnih odredabaZakona o prestanku primjene Zakona o napuštenimstanovima i Zakona o prodaji stanova na kojima postojistanarsko pravo načinjen je samo za potrebe ove odluke.)34. Odluka Ustavnog suda o dopustivosti i meritumu broj

U 83/03U Odluci broj U 83/03 relevantni dijelovi glase:

U uvodu merituma Odluke Ustavni sud je naveo: Kako

bi mogao ispitati osporeni č lanak 3.a Zakona, Ustavni sud mora, prvo, definirati opseg spomenutih odredaba. Iz tekstač lanka 3. st . 1. i 2. i č lanka 3.a Zakona jasno je da se osporeneodredbe tič u samo "nositelja stanarskog prava". Č lanak 3.a Zakona je iznimka č lanka 3. Zakona, koja omogućava"nositeljima stanarskog prava na stanu koji je proglašennapuštenim ili č lanu njegovog obiteljskog kućanstva" da sevrate "u svoje domove", pri č emu daljnji uvjet je da su te osobe"napustile svoje stanove izmeđ u 30. travnja 1991. godine i 4.travnja 1998". Ako je ovaj uvjet ispunjen, automatski se smatraju "izbjeglicama i raseljenim osobama prema Aneksu 7.Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini", te stoga imaju pravo na povratak.

Slijedi da Ustavni sud mora odgovoriti na tri pitanja. Prvo, da li se stanarska prava u svezi sa stanovima JNA mogu smatrati "imovinom" u smislu č lanka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju? Drugo, ako se smatraju imovinom,miješa li se osporeni č lanak 3.a Zakona u ta prava tako dauključ uje zaštitu č lanka 1. Protokola broj 1 uz Europskukonvenciju? Treće, ako je č lanak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju uključ en, je li miješanje opravdano prematom č lanku?

Odgovarajući na pitanje predstavlja li stanarskopravo imovinu u smislu članka 1. Protokola broj 1 uzEuropsku konvenciju, Ustavni sud je naveo sljedeće:Ustavni sud skreće pozornost na jurisprudenciju u svezi sa stanarskim pravom. Riječ imovina uključ uje širok opseg imovinskih interesa koje treba štititi (vidi presudu bivšeg Europskog povjerenstva za ljudska prava, Wiggins protivUjedinjenog Kraljevstva, aplikacija broj 7456/76, objavljenu u

Odlukama i izvješ ćima (OI) 13, st . 40-46 ( 1978 )), a koji predstavljaju ekonomsku vrijednost. Koncept imovine imaautonomno znač enje, a apelantovo dokazivanje utvr đ enog ekonomskog interesa može biti dovoljno ako se ustanovi pravo zaštićeno Europskom konvencijom, pri č emu pitanje jesu li

imovinski interesi priznati kao zakonsko pravo u domaćem pravnom sustavu nije od znač aja (vidi presudu Europskog suda za ljudska prava, Tre Traktörer Aktibolag protiv Švedske iz1984. godine, serija A broj 159, stavak 53). Ustavni sud je unekoliko prilika u svojoj sudbenoj praksi ustanovio da se stanarsko pravo može smatrati imovinom u smislu č lanka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju zbog č injenice da stanarsko pravo podrazumijeva, izmeđ u ostalog, pravo nanesmetano i stalno korištenje stana, mogućnost č lanovaobiteljskog kućanstva da dobiju stanarsko pravo nakon smrtinositelja stanarskog prava ili nakon prestanka njegovog stanarskog prava iz drugih razloga, i automatsko dobivanje zajednič kog stanarskog prava supružnika nositelja stanarskog prava koji dijeli s njim kućanstvo. Ustavni sud, stoga, zaključ uje da apelantovo stanarsko pravo na njegov stan

predstavlja "imovinu" u smislu č lanka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju (vidi Odluku Ustavnog suda broj U 6/98od 24. rujna 1999, objavljenu u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 20/99).

Odgovarajući na pitanje miješa li se članak 3.aosporenog zakona u pravo na mirno uživanje imovine,Ustavni sud je naveo: Djelovanje č lanka 3.a Zakona jeonemogućavanje nositeljima stanarskog prava koji neispunjavaju uvjete dane ovim č lankom da se vrate u prijeratne stanove. Ovaj č lanak, stoga, kontinuirano uskraćuje pravonositeljima stanarskog prava koji su pogođ eni primjenom ovog zakona da uživaju svoju imovinu. Zato je neophodno da Ustavni sud ispita je li ovo uskraćivanje opravdano prema č lanku 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju u smislu da je predviđ eno zakonom i da je u javnom interesu.

Odgovarajući na pitanje je li miješanje opravdano,Ustavni sud je naveo: Svako miješanje u pravo prema drugomili trećem pravilu mora biti predviđ eno zakonom, mora služitilegitimnom cilju, mora uspostavljati pravič nu ravnotežu izmeđ u prava nositelja prava i javnog i općeg interesa. Drugimriječ ima, opravdano miješanje se ne može nametnuti samo zakonskom odredbom koja ispunjava uvjete vladavine prava i služi legitimnom cilju u javnom interesu, nego mora, takođ er ,održati razuman odnos proporcionalnosti izmeđ u upotrijeblje-nih sredstava i cilja koji se želi ostvariti. Miješanje u pravo ne smije ići dalje od potrebnog da bi se postigao legitiman cilj, anositelji stanarskih prava se ne smiju podvrgavati proizvoljnomtretmanu i od njih se ne smije tražiti da snose prevelik teret uostvarivanju legitimnog cilja.

Miješanje je zakonito samo ako je zakon koji je osnovamiješanja (a) dostupan građ anima, ( b ) toliko precizan daomogućava građ anima da odrede svoje postupke, ( c ) sukladannač elu pravne države, što znač i da sloboda odluč ivanja koja je zakonom dana izvršnoj vlasti ne smije biti neogranič ena, tj. zakon mora osigurati građ anima adekvatnu zaštitu protiv proizvoljnog miješanja (vidi presudu Europskog suda zaljudska prava, Sunday Times od 26. travnja 1979, serija A broj30, stavak 49; vidi, takođ er , presudu Europskog suda za ljudska prava, Malone od 2. kolovoza 1984. godine, serija A broj 82, st .67 . i 68).

Ustavni sud zaključ uje da Zakon o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima ispunjava standarde u smislu Europske konvencije (vidi Odluku Doma za ljudska prava, M . P . i ostali, CH/02/8202, st . 144. i dalje).

Glede pitanja je li miješanje u javnom interesu,Ustavni sud je naveo: Kao prvo, Zakon ima cilj ispraviti




nejednakosti koje su postojale izmeđ u nositelja stanarskog prava na stanovima JNA i svih drugih nositelja stanarskog prava. Drugim riječ ima, FBiH je pratila nač elo koje je postojalo u bivšoj SFRJ prema kojem "građ anin može bitinositelj stanarskog prava samo na jednom stanu" ( č lanak 12.

Zakona o stambenim odnosima). Drugo, cilj je da se oslobodioskudan stambeni prostor za bivše vojnike Armije Bosne i Hercegovine i njihove obitelji ili osobe koje su bile prisiljenenapustiti svoje domove uslijed ratnih djelovanja (vidi, takođ er ,odluku Doma, M.P. i ostali, CH/02/8202, stavak 150).

Prvi cilj vlasti da sač uva stambeni fond i da pripadnicimavlastite armije, ratnim veteranima i ostalim osobama kojima je potreban stan d ā prioritet u dodjeli stana može u određ enimokolnostima imati snažan javni interes. Iako jedan cilj, koji ležiu javnom interesu, može prestati da bude legitiman ako seimplementira na nač in koji neopravdano diskriminira određ ene skupine ljudi, ovo je stvar koja se, prije svega, tič e nač ina nakoji se postiže sam cilj, a ne same inherentne zakonitosti cilja.Ovo će biti razmotreno u daljnjem tekstu koji se tič e proporcionalnosti, u toč ki 58. ove odluke. Drugi cilj vlasti –

izjednač avanje svih nositelja stanarskog prava glede stanarskih prava – takođ er je legitiman (vidi Odluku Doma u predmetu Medan i ostali, CH/96/3, toč ka 36). Ovo uključ uje ustavnonač elo jednakosti iz č lanka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine inač elo općeg blagostanja iz alineje 4. Preambule Ustava Bosnei Hercegovine.

Pitanje koje ostaje da se ispita jeste slijedi li č lanak 3.aosporenog zakona ove ciljeve. Prvi stavak č lanka 3.a Zakona služi prvom od ova dva cilja (omogućavanje da se stambeniresursi iskoriste za one koji imaju prioritetne potrebe u Bosni i Hercegovini), povećavajući broj stanova koji je naraspolaganju u tu svrhu. Drugi stavak č lanka 3.a Zakonauključ uje i jedan i drugi cilj – jednakost u tretmanu nositelja stanarskih prava.

Ustavni sud, dakle, zaključ uje da oba stavka č lanka 3.a

osporenog zakona služe legitimnim ciljevima.Odgovarajući na pitanje uspostavlja li odredba članka3.a pravičnu ravnotežu između prava i javnog interesa(proporcionalnost), Ustavni sud je naveo: Ustavni sud mora, prije svega, razmotriti dva pitanja. Prvo, ide li miješ аnje u prava dalje od potrebnog kako bi se postigao legitiman cilj? Drugo, podvrgava li č lanak 3.a Zakona nositelje stanarskog prava proizvoljno-nepovoljnom tretmanu u usporedbi sadrugima, tako da se od njih traži da snose prevelik teret uostvarivanju legitimnog cilja?

Uzimajući u obzir ozbiljnost problema stambenog deficitai ekonomskih problema u Bosni i Hercegovini, kao i poteškoćau odluč ivanju kako dodijeliti stambene resurse velikom brojuljudi koji imaju potrebu za njim, uključ ujući i one kojitrenutač no žive u stanovima sukladno osporenom zakonu,Ustavnom sudu su potrebni veoma jaki dokazi kako bi seuvjerio da je stajalište zakonodavca prekorač ilo granice slobodne procjene u odluč ivanju što je potrebno kako bi se pristupilo rješavanju ovog veoma ozbiljnog društvenog problema. Ustavni sud je veoma oprezan glede donošenja stajališta da je neka institucija prekorač ila dozvoljeno područ je procjene u pogledu nužnosti određ ene mjere (što je na nekinač in analogno u domaćem pravu "institutu slobodnog polja procjene", što je državama ponekad dozvoljeno umeđ unarodnom pravu prema jurisprudenciji Europskog suda za ljudska prava), kada se radi o pitanju prava sa znač ajnimekonomskim posljedicama, kao što je to ovdje sluč ajtrenutač nih nositelja stanarskih prava, kao i bivših nositelja stanarskih prava, a rješenje je postignuto donošenjemdemokratskog zakona, nakon pune rasprave, uključ ujući

ispitivanje zakona od Zakonodavno-pravnog povjerenstva Parlamenta.

Imajući u vidu ove č initelje, Ustavni sud zaključ uje da nijeustanovljeno da se zakonodavac miješao u prava više nego što se smatra potrebnim kako bi se postigao legitiman cilj.

U odnosu na proporcionalnost stavka 1. osporenogčlanka 3.a Zakona, Ustavni sud je naveo: Prvi stavak č lanka3.a Zakona, izmijenjena verzija, izbjegava suoč avanje sa više problema koji su naveli Dom da usvoji stajalište da je ranijaverzija povrijedila prava iz Europske konvencije. Primjerica,izmijenjena verzija nije diskriminirala osobe po osnovidržavljanstva. Ova verzija je, naravno, diskriminirala po osnovi služenja u oružanim snagama u kojima su određ ene osobe služile nakon 19. svibnja 1992. godine. Međ utim, Ustavni sud smatra da je to osnova koja objektivno može biti opravdana zarazlič it tretman. JNA se 19. svibnja 1992. godine povukla sateritorija Bosne i Hercegovine prema Rezoluciji Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda (dokument UN , S/RES/752( 1992 ) od 15. svibnja 1992. godine), a Vlada Republike Bosne i Hercegovine je preuzela kontrolu nad teritorijem Republike

Bosne i Hercegovine. Od tog nadnevka osoba koja je bila uoružanim snagama druge države se mogla smatrati osobomkoja više nema dužnost da bude lojalna prema Republici Bosnii Hercegovini. Ako su oružane snage pripadale državi unutar područ ja bivše SFRJ, a ta država i Republika Bosna i Hercegovina su bile u ratnim odnosima, može se zaključ iti da Republika Bosna i Hercegovina nije više dugovala bilo kakvu zaštitu toj osobi. Premda FBiH nije objasnila zašto bi rezultat takve vojne službe bio gubitak stanarskog prava osobe, Ustavni sud smatra da okonč anje obveze lojalnosti nekog stanovnikadržavi u kojoj prebiva i obveza države da zaštiti i osigurablagostanje svojim stanovnicima mogu omogućiti racionalno iobjektivno opravdanje za usvajanje neke mjere koja ljudetretira različ ito po toj osnovi.

Razmatrajući miješa li se izmijenjena verzija č lanka 3.a

Zakona na proizvoljan i pretjeran nač in u prava nositelja stanarskog prava, Ustavni sud smatra da su sljedeći č initeljirelevantni: prvo, č lanak 3.a Zakona u izmijenjenoj formi neutječ e na one osobe koje su već kupile stan; drugo, on, takođ er ,ne utječ e na osobe kojima je priznat zaštićeni status ili statuskoji je jednak statusu izbjeglice ili raseljene osobe od državeizvan teritorija bivše SFRJ; treće, druge osobe, koje sada žive utim stanovima mogu potraživati stanarsko pravo na njima. Satoč ke gledišta pravne sigurnosti, sukladno č lanku I/2. Ustava Bosne i Hercegovine, vraćanje u posjed stana će izazvati pravnu nesigurnost u velikom broju sluč ajeva, te jasne i praktič ne poteškoće.

Ustavni sud, stoga, smatra da č lanak 3.a stavak 1. Zakonauspostavlja pravič nu ravnotežu izmeđ u prava nositelja stanarskog prava i javnog interesa.

U odnosu na proporcionalnost stavka 2. pobijanogčlanka 3.a Zakona, Ustavni sud je naveo sljedeće: Ustavni sud zaključ uje da se uzimanje u obzir određ enih okolnosti koje se odnose na situaciju u kojoj se nalazi osoba u drugoj državina teritoriju bivše SFRJ, kao što je č injenica da osoba ima stanarsko pravo u toj državi, ne može promatrati č isto kao pitanje proporcionalno cilju zaštite oskudnih stambenih izvora i promoviranja jednakosti, nego (u trenutač noj ekonomskoj situaciji) kao nešto bitno kako bi se adekvatno odgovorilo na stambene potrebe svih onih koji su posebno ranjivi i siromašniu razumnom vremenskom roku. Ustavni sud, stoga, zaključ ujeda miješanje u pravo na mirno uživanje imovine koje jeustanovljeno drugim stavkom pobijanog č lanka 3.a Zakona u svakom sluč aju nije neproporcionalno svojim zakonskomciljevima.




U dijelu Odluke koji se odnosio na rezultat ocjeneodredbe članka 3.a Ustavni sud je naveo: U svjetlu navedenihč initelja, Ustavni sud je došao do zaključ ka da se za oba stavka pobijanog č lanka 3.a Zakona, a koji su ocijenjeni uapstraktnom smislu, može reći da uspostavljaju zakonski cilj i

da se ne miješaju u prava na nač in koji je proizvoljan ili kojinameće prevelik teret na pojedince glede prava i interesadrugih pojedinaca i općeg javnog interesa. Č lanak 3.a Zakona se miješa u pravo određ enih skupina ljudi na mirno uživanjeimovine, odnosno na mirno uživanje stanarskog prava u odnosuna stanove u Bosni i Hercegovini, ali se miješanje možeopravdati trenutač nim okolnostima u Bosni i Hercegovini i sukladno je zakonu i proporcionalno snažnim i legitimnim javnim interesima. Ustavni sud, stoga, smatra da je pobijanič lanak 3.a Zakona sukladan č lanku II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i č lanu 1. Protokola broj 1 uz Europskukonvenciju.35. Presuda Europskog suda za ljudska prava Đokić

protiv Bosne i Hercegovine od 27. svibnja 2010. godineu relevantnom dijelu glasi:

U dijelu Odluke koji se odnosi na postupak i činjeniceEuropski sud je naveo: Predmet se odnosi na aplikantovebezuspješne pokušaje, bez obzira na pravno valjan ugovor okupoprodaji, da vrati svoj prijeratni stan i uknjiži ga na svojeime.

Pripadnicima JNA je 6. siječ nja 1991. godine ponuđ enoda kupe svoje stanove po umanjenoj tržišnoj cijeni (vidi Zakono stambenom obezbjeđ enju u Jugoslavenskoj narodnoj armiji iz1990). Bosna i Hercegovina je 18. veljač e 1992. godine zaustavila prodaju vojnih stanova na svojem teritoriju (vidiUredbu o privremenoj zabrani prodaje stanova iz 1992).Uredba je primjenjivana na teritoriju današnje Federacije Bosne i Hercegovine i oni koji su kupili vojne stanove što senalaze na teritoriju ovoga entiteta nisu mogli upisati svoje pravo vlasništva, te su ostali, strogo uzevši, nositelji stanarskog

prava (prema domaćem zakonu, ugovor o kupoprodaji sam po sebi ne prenosi pravo vlasništva na kupca). Aplikant je 17. kolovoza 1998. godine podnio zahtjev za

povrat stana u Sarajevu. Njegov zahtjev je odbijen 30. ožujka2000. godine sukladno č lanku 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima iz 1998. godine. Nadležnatijela za stambena pitanja su 12. studenog 2002. godine još jednom odbila aplikantov zahtjev za povrat stana sukladnoč lanku 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima iz 1998. godine.

Trenutač no, osobe koje potpadaju pod ove kategorijeimaju samo pravo na povrat novč anog iznosa kojeg su platile za svoje stanove u tijeku 1991/92. plus kamatu po stopi koja se primjenjuje na kratkoroč ne pologe. Ranije se naknadaizrač unavala na drugi nač in: vrijednost stana prvo seizrač unavala po cijeni od otprilike 300 eura po kvadratnommetru, potom se u obzir uzimala i starost stana uz umanjenje od 1% od njegove vrijednosti za svaku godinu starosti.

U dijelu Odluke o dopustivosti Europski sud je naveo:Sud naglašava da koncept "imovina" ima autonomno znač enjekoje je neovisno o formalnoj klasifikaciji u domaćem zakonodavstvu i da pitanje koje treba ispitati jeste jesu liokolnosti sluč aja, uzimajući ih u cjelini, prenijele na aplikanta pravo na materijalni interes zaštićen č lankom 1. Protokola broj1 (vidi, Bivši kralj Gr č ke i drugi v. Gr č ke [GC], broj 25701/94, paragraf 60, ECHR 2000-XII).

U meritumu Odluke glede naravi ometanja Europskisud je naveo: Složenost pravne situacije u predmetnom sluč aju spreč ava njegovu klasifikaciju u određ enu kategoriju: s jedne strane, osporavani ugovor o kupoprodaji smatra se pravnovaljanim, a, s druge strane, aplikantu je onemogućeno vratiti

stan u posjed i uknjižiti se kao vlasnik stana. Dok ovakva situacija podsjeća na de facto eksproprijaciju, Sud ne smatrada je potrebno presuditi primjenjuje li se druga reč enica iz prvog stavka č lanka 1. u ovom sluč aju. Situacija propisana udrugoj reč enici prvog stavka č lanka 1. je samo jedan sluč aj

ometanja prava na neometano uživanje imovine kako je garantirano općim pravilom navedenim u prvoj reč enici. Sud , stoga, smatra da treba ispitati spornu situaciju u svjetlu općeg pravila.

Glede cilja ometanja Europski sud je naveo:Oduzimanje imovine izvršeno pri provedbi zakonskih, socijalnih, ekonomskih i drugih politika može biti "u javnominteresu" č ak i ako zajednica u cjelini nema neposredne koristi,niti uživa oduzetu imovinu. U predmetnom sluč aju Sud je spreman prihvatiti da su sporne mjere bile usmjerene kaunapređ enju socijalne pravde, kao što je tvrdila tužena stranka,i da, stoga, slijede opravdani cilj.

Glede pitanja je li postignuta pravična ravnoteža,Europski sud je naveo: Ometanje mirnog uživanja imovinemora uspostaviti pravič nu ravnotežu izmeđ u zaštite imovine i

zahtjeva javnog interesa. Iako je toč no da države uživaju široko polje procjene kada odluč uju o ovim pitanjima, Sud , ipak , smatra da u predmetnom sluč aju nije postignuta pravič naravnoteža zbog sljedećih razloga:

Kao prvo , Sud je svjestan č injenice da je Sarajevo, gdje senalazi većina vojnih stanova, bilo izloženo blokadama, svakodnevnom granatiranju i snajperskom djelovanju u tijekurata. Postoji, takođ er , dosta dokaza o izravnom ili neizravnom sudjelovanju snaga VJ u vojnim operacijama u Bosni i Hercegovini. Ovo objašnjava jako lokalno protivljenje povratku prijeratnim domovima osoba koje su služile u snagama VJ, ali ga ne opravdava. U tom smislu, Sud primjećuje da nemaindikacija da je aplikant, kao pripadnik snaga VJ, sudjelovao uvojnim operacijama u Bosni i Hercegovini, niti u bilo kakvimratnim zloč inima. On je tretiran drugač ije samo zato što je

služio u snagama VJ. Poznato je da je narav nedavnog rata u Bosni i Hercegovini takva da je služenje u određ enim oružanim snagama u velikoj mjeri ukazivalo na etnič ku pripadnost. Snage ARBiH, lojalne središnjim vlastima Bosne i Hercegovine,usprkos nekim iznimkama, uglavnom su č inili Bošnjaci. Istovaži i za HVO (uglavnom su ga č inili Hrvati) i snage VRS (uglavnom su je č inili Srbi). Slič ni modeli primijećeni su i u susjednim državama.Sukladno tome, sporne mjere, iakonaizgled nepristrane, imale su kao rezultat različ ito postupanje sa ljudima na osnovi njihovog etnič kog podrijetla. U slič nim situacijama Sud je utvrdio, kao stvar nač ela, da se nikakvarazlika u postupanju isključ ivo ili presudno na osnovi etnič kog podrijetla ne može objektivno opravdati u suvremenomdemokratskom društvu.

Drugo, tužena Vlada je tvrdila da su sporne mjereopravdane usljed oskudnog stambenog fonda i žurne potrebe da se smjeste nezbrinuti pripadnici snaga ARBiH i njihove obiteljinakon okonč anja rata koji je trajao od 1992. do 95. godine. Međ utim, tužena je propustila pružiti dokaze da je oslobođ eni stambeni prostor stvarno korišten za smještaj osoba koje zaslužuju zaštitu. Ni statistič ki podaci koje je dostavila tužena strana u kontekstu ovog predmeta, niti oni na koje se pozivaUstavni sud Bosne i Hercegovine u svojoj Odluci broj U 83/03od 22. rujna 2004. godine, toč ka 21, nisu od koristi. Oni su jednostavno potvrdili da je većina vojnih stanova dodijeljenaratnim veteranima, ratnim invalidima i obiteljima poginulih pripadnika snaga ARBiH, pri č emu se ne navodi njihova stambena situacija, niti primanja. Štoviše, prema pouzdanimizvješ ćima, veliki broj visokorangiranih dužnosnika, č ije je stambeno pitanje ranije riješeno, dobijao je vojne stanove.




Treće, kad je riječ o aplikantovoj mogućnosti da stekne pravo zakupa stana u Srbiji, utvr đ eno je da njemu stan nije nidodijeljen. Osim toga, on može steći samo pravo zakupa naodređ eno vrijeme koje Vrhovni sud Federacije BiH neizjednač ava sa stanarskim pravom u smislu relevantnog

zakonodavstva o povratu stanova.Č etvrto, Sud nije previdio č injenicu da Zakon o prodaji stanova iz 1997. godine predviđ a naknadu. Tužena strana procijenila je da aplikant treba primiti oko 10.750 eura s tim da je svoju procjenu utemeljila na kriterijima koji više nisu na snazi. Od 11. srpnja 2006. godine aplikantu je omogućenoostvariti pravo samo na povrat iznosa koji je stvarno platio za stan, plus kamatu po stopi koja se primjenjuje na kratkoroč nedepozite (što iznosi manje od 3.500 eura). Sud se slaže satuženom stranom da č lanak 1. Protokola broj 1 ne garantira pravo na punu naknadu u svim okolnostima, ali nijedan od navedenih iznosa realno ne odgovara tržišnoj vrijednosti spornog stana. Iako je toč no da se č ak i potpuno odsustvonadoknade može smatrati opravdanim prema č lanku 1. Protokola broj 1 u iznimnim okolnostima, Sud ne smatra da su

okolnosti u ovom predmetu takve naravi. I , na koncu , Sud primjećuje da, strogo govoreći, aplikant nije ni izbjeglica (jer ima srbijansko državljanstvo), niti internoraseljena osoba (jer je napustio teritorij Bosne i Hercegovine). Iako je toč no da se međ unarodna nač ela o povratu stanova iimovine izbjeglica i raseljenih osoba jednako primjenjuju na"ostale raseljene osobe u slič noj situaciji koje su prešle državnu granicu, ali koje možda ne podliježu pravnoj definicijiizbjeglice" (vidi, Pinheirovo nač elo 1.2), nije sigurno može li se smatrati da je aplikant "napustio" Sarajevo u smislu teodredbe. U svakom sluč aju, Sud ne smatra da je potrebnoodgovoriti na ovo pitanje, jer su razlozi navedeni u toč . 60-63.dovoljni da se ustanovi kršenje č lanka 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju.36. Informacija Ureda zastupnika/agenta u svezi sa

izvršenjem presude Đokić 37. U informaciji o implementaciji presude Đokić protiv Bosne i Hercegovine Ured zastupnika/agenta je naveosljedeće:

38. Na 166. sjednici, održanoj 16. ožujka 2011. godine, VladaFederacije BiH je usvojila Akcijski plan za provedbugeneralnih mjera radi prevencije povreda prava utvr đenihu presudi Đokić protiv Bosne i Hercegovine. Tom presudom je predviđeno da se provede ukupno sedamaktivnosti radi implementacije generalnih mjera. Prvečetiri aktivnosti iz Akcijskog plana odnose se nautvr đivanje točnog broja slučajeva kao što je Đokić, anakon što se utvrdi taj broj, daljnje aktivnosti odnosit ćese na pripremu izmjena i dopuna Zakona o prodaji stanovana kojima postoji stanarsko pravo (u prilogu je dostavljen preslik Akcijskog plana ).

39. Na 20. sjednici, održanoj 4. listopada 2011. godine, VladaFederacije BiH je donijela Odluku o izmjenama Odluke ousvajanju Akcijskog plana tako što je PovjerenstvoFederacije BiH za razmjenu podataka o vojnim stanovimasa Republikom Srbijom i Republikom Crnom Goromodređeno kao nositelj aktivnosti iz toč. 3. i 4. Akcijskog plana, umjesto ranije određenog zastupnika Vijećaministara BiH pred Europskim sudom za ljudska prava (u prilogu informacije dostavljena je Odluka o izmjenamaOdluke o usvajanju Akcijskog plana ).

40. Do danas su provedene aktivnosti iz toč. 1, 2. i 3.Akcijskog plana i trenutačno se provode aktivnosti iztočke 4. Akcijskog plana. Na temelju provedenihaktivnosti nadležnih tijela Federacije BiH utvr đeni susljedeći podaci:

41. Služba za zajedničke poslove organa i tijela FederacijeBiH ustanovila je da je ukupno 500 osoba zaključilougovor o otkupu stana sa bivšom JNA. Od nadležnogtijela Republike Srbije navedena služba je dobila podatkeo 104 osobe u svezi sa dodjelom stana u Srbiji. Za 34

osobe postoje podaci da su dobile stanove u RepubliciSrbiji iz stambenog fonda JNA, a za 70 osoba da nisuriješile stambeno pitanje u ovoj republici. U svrhu poduzimanja aktivnosti iz točke 4. Akcijskog plana, putem Povjerenstva za razmjenu podataka o vojnimstanovima sa Republikom Srbijom i Republikom CrnomGorom ili putem Ministarstva vanjskih poslova Bosne iHercegovine, Služba za zajedničke poslove je zatražila podatke o stambenom statusu 396 osoba u tim državama.Traženi podaci još nisu dostavljeni Bosni i Hercegovini.Koncem siječnja 2012. godine Ured zastupnika/agenta ćetražiti od Federacije BiH da proslijedi informacije koje jedobila od nadležnih tijela Republike Srbije i RepublikeCrne Gore u svezi sa stambenim statusom ovih preostalih396 osoba.

42. Nakon što se dobiju tražene informacije i kada se utvrdikoliki je broj osoba koje su sa bivšom JNA zaključileugovor o otkupu stana na teritoriju BiH i koje su napustiletaj stan, stekle stanarsko pravo ili pravo koje odgovaratom pravu na stanu u Republici Srbiji ili Republici CrnojGori, bit će jasno koliko je slučajeva istih kao Đokić protiv BiH. Poslije toga će se početi provoditi aktivnosti predviđene točkom 5. Akcijskog plana, tj. priprematiPrednacrt Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo.

43. Istaknuto je da je Ured zastupnika/agenta 3. studenog2011. godine dostavio Komitetu ministara Vijeća Europe(u daljnjem tekstu: Komitet ministara) akcijsko izvješće oaktivnostima koje su do sada poduzete radiimplementacije Akcijskog plana.

44. Informacija Ureda Vlade FBiH u svezi sa izvršenjempresude Đoki ć 45. U biti, u svojoj informaciji Vlada FBiH je navela isto što i

Ured zastupnika/agenta. Stoga, Ustavni sud neće ponavljati dio koji je već naveden u informaciji Uredazastupnika/agenta. Osim toga, Ured Vlade FBiH je naveoda je Komitet ministara do sada obaviješten da je izvršena presuda Đokić u dijelu koji se odnosio na isplatu65.200,00 eura aplikantu Branimiru Đokiću. Istaknuto jeda će aktivnosti koje se odnose na izmjenu Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo, predviđene u točki 5, započeti nakon što bude realiziranatočka 4. Akcijskog plana. U svrhu poduzimanja aktivnostiiz točke 4. Akcijskog plana, Povjerenstvo za razmjenu podataka o vojnim stanovima sa Republikom Srbijom iRepublikom Crnom Gorom je zatražilo podatke ostambenom statusu 396 osoba u tim državama. Traženi podaci još nisu dostavljeni Bosni i Hercegovini. Prematomu, izmjene Zakona o prodaji stanova na kojima postojistanarsko pravo, odnosno rad na aktivnostima iz točke 5.Akcijskog plana u cijelosti ovisi o dostavi traženihinformacija i dokumentacije nadležnih tijela RepublikeSrbije i Republike Crne Gore.

V. Dopustivost

46. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva Ustavni sud je prvo pošao od odredbe članka VI/3.(c) Ustava Bosne iHercegovine.Članak VI/3.(c) Ustava Bosne i Hercegovine glasi:c) Ustavni sud će imati nadležnost za pitanja koja mu

podnese bilo koji sud u Bosni i Hercegovini a koja se tič u toga




je li neki zakon o č ijoj valjanosti ovisi njegova odluka sukladnoovom Ustavu, s Europskom konvencijom za ljudska prava itemeljne slobode i njezinim protokolima, ili sa zakonima Bosnei Hercegovine, ili koja se tič u postojanja ili djelokruga nekog općeg pravila međ unarodnog javnog prava koje je bitno za

odluku suda.47. Zahtjev za ocjenu ustavnosti podnio je Kantonalni sud(sutkinja Kantonalnog suda Aida Šabanović), što znači da je zahtjev podnijela ovlaštena osoba iz članka VI/3.(c)Ustava Bosne i Hercegovine (vidi, Ustavni sud, Odluka odopustivosti i meritumu broj U 5/10 od 26. studenog2010. godine, toč. 7-15, objavljena u "Službenomglasniku Bosne i Hercegovine" broj 37/11).

48. Predmet zahtjeva je ocjena ustavnosti odredbe članka 3.aZakona o prestanku primjene Zakona o napuštenimstanovima ("Službene novine Federacije Bosne iHercegovine" br. 11/98, 38/98, 12/99, 18/99, 27/99,43/99, 31/01, 56/01, 15/02, 24/03, 29/03 i 81/09), odredbečlanka 39.a i članka 39.e Zakona o prodaji stanova nakojima postoji stanarsko pravo ("Službene novine

Federacije Bosne i Hercegovine" br. 27/97, 11/98, 22/99,27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07,51/07, 72/08, 23/09 i 5/10) sa odredbom članka II/3.(k)Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1uz Europsku konvenciju.

49. Razmatrajući dopustivost zahtjeva u dijelu kojim se tražiocjena ustavnosti odredbe članka 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima ("Službenenovine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 11/98, 38/98,12/99, 18/99, 27/99, 43/99, 31/01, 56/01, 15/02, 24/03,29/03 i 81/09), Ustavni sud je pošao od odredaba članka17. stavak 1. točka 5. Pravila Ustavnog suda.Članak 17. stavak 1. točka 5. Pravila Ustavnog suda glasi: Zahtjev nije dopustiv ako postoji neki od sljedećih

sluč ajeva:

5. radi se o pitanju o kojem je Ustavni sud već odluč ivao,a iz navoda ili dokaza iznesenih u zahtjevu ne proizlazi da imaosnova za ponovno odluč ivanje;50. Ustavni sud zapaža da je svojom Odlukom broj U 83/03

od 22. rujna 2004. godine utvr đeno da je odredba članka3.a Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenimstanovima ("Službene novine FBiH" br. 11/98, 38/98,12/99, 27/99, 43/99, 31/01, 56/01, 15/02 i 29/03) sukladnačlanku II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članku 1.Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Dalje, Ustavnisud smatra da, nakon donošenja navedene odluke, nije bilo suštinskih izmjena i dopuna odredbe članka 3.aZakona o prestanku primjene Zakona o napuštenimstanovima. Ustavni sud konstatira da je u "Službenimnovinama FBiH" broj 81/09 ova odredba izmijenjena nanačin da se u članku 3.a stavak 1. poslije riječi"stanovima" dodaju riječi "iz stambenog fonda bivšegFederalnog ministarstva obrane", a poslije riječi"raspolaganju" riječi "Federalnog ministarstva obrane"zamjenjuju se riječima: "Vlada Federacije Bosne iHercegovine". Dakle, nakon donošenja Odluke broj U 83/03, odredba članka 3.a Zakona o prestanku primjeneZakona o napuštenim stanovima nije suštinski promijenjena. Međutim, podnositelj zahtjeva traži daUstavni sud ocijeni ustavnost navedene odredbe u svjetluodluke Europskog suda za ljudska prava (u daljnjemtekstu: Europski sud) donesene 27. svibnja 2010. godine u predmetu Đokić. Imajući u vidu navedeno, te da je ovaodluka Europskog suda donesena nakon Odluke Ustavnogsuda broj U 83/03, Ustavni sud će ispitati proizlazi li izzahtjeva da ima osnova za ponovno odlučivanje o ocjeni

ustavnosti odredbe članka 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima.

51. Kako bi dao odgovor na ovo pitanje, Ustavni sud će imatiu vidu svoja stajališta koja su iznesena u Odluci broj U 83/03 i koja su navedena u ovoj odluci. Naime, u Odluci

broj U 83/03 Ustavni sud, uzimajući u obzir sverelevantne činitelje, utvrdio je da je članak 3.a Zakonasukladan članku II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine ičlanku 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

52. Nakon donošenja Odluke Ustavnog suda broj U 83/03,uslijedila je odluka Europskog suda donesena 27. svibnja2010. godine u predmetu Đokić protiv Bosne i Hercegovine. U toj odluci Europski sud u okolnostimakonkretnog predmeta razmatrao je slična činjenična i pravna pitanja koja se tužbom tužitelja postavljaju predKantonalni sud zbog čega je podnositelj zahtjeva i podnio predmetni zahtjev.

53. Ustavni sud zapaža da tužitelj u predmetu predKantonalnim sudom, kao i aplikant pred Europskimsudom, ima zaključen kupoprodajni ugovor sukladno

Zakonu o stambenom obezbjeđenju u JNA iz 1990.godine i da je platio kupoprodajnu cijenu iz tog ugovora.Međutim, Ustavni sud ukazuje na to da Europski sud,kada daje uvod o vojnim stanovima u presudi Đokić,istič e da one osobe koje su kupile vojne stanove koji senalaze na teritoriju Federacije Bosne i Hercegovine nisumogle upisati svoje pravo vlasništva i da su ostale, strogouzevši, nositelji stanarskog prava. Pri tomu je Europskisud konstatirao da, prema domaćem zakonu, sam po sebiugovor o kupoprodaji ne prenosi pravo vlasništva nakupca. Dakle, uzimajući u obzir domaće pravo, Europskisud prihvaća da se u konkretnom slučaju ne radi ovlasništvu u pravom smislu riječi, već o tzv. specijalnojkategoriji nositelja stanarskog prava na koje se, premadomaćem zakonu, primjenjuje odredba članka 3.a Zakona

o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima.Štoviše, u presudi Đokić Europski sud ne dovodi u pitanje primjenu ove odredbe na ovu kategoriju nositeljastanarskog prava koji se ovim zakonom posebno tretiraju.Međutim, nesporno je, kako je i Europski sud naveo, a iUstavni sud u svojim brojnim odlukama, da ovo pravo(stanarsko pravo) predstavlja imovinsko pravo u smisluodredbe članka 1. Protokola broj 1 uz Europskukonvenciju i da kao takvo uživa zaštitu.

54. Ustavni sud konstatira da je u presudi Đokić Europski sud,razmatrajući u čemu se sastoji narav ometanja, primijetioda složenost pravne situacije u predmetnom sluč aju spreč ava njegovu klasifikaciju u određ enu kategoriju: s jedne strane, osporavani ugovor o kupoprodaji smatra se pravno valjanim, a, s druge strane, aplikantu jeonemogućeno da vrati stan u posjed i da se uknjiži kaovlasnik stana. Dok ovakva situacija podsjeća na de factoeksproprijaciju, Sud ne smatra da je potrebno da presudi primjenjuje li se druga reč enica iz prvog stavka č lanka 1.u ovom sluč aju. Situacija propisana u drugoj reč enici prvog stavka č lanka 1. je samo jedan sluč aj ometanja prava na neometano uživanje imovine kako je garantiranoopćim pravilom navedenim u prvoj reč enici. Sud , stoga, smatra da treba ispitati spornu situaciju u svjetlu općeg pravila.

55. Dalje, Ustavni sud napominje da su, prema sustavuEuropske konvencije, nacionalne vlasti te koje dajuinicijalnu procjenu i označavaju problem koji ima javniinteres koji zahtijeva mjere lišavanja imovine i korektivne postupke koji se trebaju poduzeti. Dakle, prema sustavuEuropske konvencije, pri rješavanju složenih pitanja kao




što je povrat tzv. vojnih stanova država ima širok stupanjslobodne procjene da odredi što ima opći interes. Ustavnisud smatra da je i članak 3.a Zakona o prestanku primjeneZakona o napuštenim stanovima rezultat takve slobode procjenjivanja, te da je još u svojoj Odluci broj U 83/03

utvrdio da je sukladan članku 1. Protokola broj 1 uzEuropsku konvenciju, jer uspostavlja pravičnu ravnotežuizmeđu javnog interesa i nositelja stanarskog prava.

56. Odluku Ustavnog suda broj U 83/03 Europski sudspominje glede statističkih podataka o korištenju vojnihstanova koje je tražio od tužene strane. Dakle, premashvaćanju Ustavnog suda, stajalište Europskog suda koje je izraženo u presudi Đokić jeste da je lišavanje imovinesukladno standardima Europske konvencije samo ukolikose za takvo lišavanje oštećenima pruži adekvatnakompenzacija. Međutim, Ustavni sud se neće bavitikompenzacijom u ovom dijelu odluke, već kada budeocjenjivao ustavnost odredbe članka 39.e Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo obziromna to da navedena odredba regulira pitanje naknade

umjesto povrata stana i upisa prava vlasništva ovimkategorijama nositelja stanarskih prava.57. Također, Ustavni sud primjećuje da Europski sud u svojoj

odluci nije dao odgovor na pitanje može li se apelant prema međunarodnim načelima (Pinheirova načela iRezolucija broj 1708-2010) smatrati izbjeglicom zbogtoga što, prema mišljenju Europskog suda, nije sigurnomože li se smatrati da je aplikant "napustio" Sarajevo usmislu tih načela. Ipak, čini se da je Europski sud smatraoda je, zbog neadekvatne kompenzacije, u konkretnomslučaju došlo do povrede aplikantovog prava na imovinu,te, s tim u svezi, obvezao tuženu stranu da aplikantuisplati kompenzaciju kao vid odštete za, kako to Europskisud naziva, de facto eksproprijaciju.

58. Na temelju stajališta Ustavnog suda iznesenih u Odluci

broj U 83/03 i presude Europskog suda u predmetu Đokić,Ustavni sud smatra da ta presuda nije osnova za ponovnoodlučivanje o ovom pitanju. Stoga, iz navoda i dokazaiznesenih u zahtjevu, a imajući u vidu presudu Europskogsuda donesenu u predmetu Đokić, proizlazi da nemaosnova za ponovno odlučivanje o ocjeni ustavnostiodredbe članka 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona onapuštenim stanovima.

59. Imajući u vidu odredbu članka 17. stavak 1. točka 5.Pravila Ustavnog suda, prema kojoj će se zahtjev odbacitikao nedopušten ukoliko se radi o pitanju o kojem jeUstavni sud već odlučivao, a iz navoda ili dokazaiznesenih u zahtjevu ne proizlazi da ima osnova za ponovno odlučivanje, Ustavni sud je, u odnosu na ovaj diozahtjeva, odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

60. U odnosu na dio zahtjeva kojim se traži ocjena ustavnostirelevantnih odredaba članka 39.a i 39.e Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo ("Službenenovine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 27/97, 11/98,22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06,45/07, 51/07, 72/08, 23/09 i 5/10), Ustavni sud je utvrdioda ne postoji nijedan formalni razlog iz članka 17. stavak 1. Pravila Ustavnog suda zbog kojeg zahtjev nije dopustivu odnosu na ove odredbe. Pri tomu Ustavni sud smatra danije očigledno da odredbe članka 39.a i 39.e Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo nisurelevantne za konkretan slučaj povodom kojeg je podnositelj zahtjeva i podnio ovaj zahtjev. Stoga ćeUstavni sud u narednim stavcima meritorno ispitati ovajdio predmetnog zahtjeva.

VI. Meritum

61. Podnositelj zahtjeva predlaže da Ustavni sud odluči okompatibilnosti odredbe članka 39.a i 39.e Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br.

27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02,54/04, 36/06, 45/07, 51/07, 72/08, 23/09 i 5/10) saodredbom članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine ičlanka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

Pravo na imovinu

62. Članak II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine glasi:Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju

ljudska prava i temeljne slobode iz ovog č lanka stavak 2, štouključ uje:

[…]k) Pravo na imovinu.

Članak 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju glasi:Svaka fizič ka ili pravna osoba ima pravo na neometano

uživanje svoje imovine. Nitko ne može biti lišen svoje imovine,

osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđ enim zakonom iopćim nač elima međ unarodnog prava. Prethodne odredbe, međ utim, ni na koji nač in ne utječ u

na pravo države da primjenjuje takve zakone koje smatra potrebnim da bi nadzirala korištenje imovine sukladno općiminteresima ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugihdoprinosa ili kazni.63. Ustavni sud, prije svega, napominje da će ocjenu

ustavnosti spornih odredaba razmatrati u općem, odnosnoširem smislu (erga omnes), a ne u odnosu na konkretan predmet (inter partes) koji se nalazi na rješavanju predKantonalnim sudom. Također, Ustavni se neće baviti nakoji način domaća tijela primjenjuju sporne odredbe, već će se baviti ocjenom ustavnosti ovih odredaba naapstraktan način.

64. Razmatrajući odredbu članka 39.a Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo, Ustavni sudzapaža da je navedenom odredbom propisano da, akonositelj stanarskog prava na stanu koji je na raspolaganjuVladi Federacije Bosne i Hercegovine stan koristi legalnoi ako je prije 6. travnja 1992. godine zaključio pravnoobvezujući ugovor o otkupu stana sa SSNO sukladnoodredbama navedenim u članku 39. Zakona, VladaFederacije Bosne i Hercegovine izdaje nalog da se nositeljstanarskog prava uknjiži kao vlasnik stana u nadležnomsudu. Dakle, prema ovoj odredbi, da bi se upisalo pravovlasništva, potrebno je kumulativno ispuniti dva uvjeta: danositelj stanarskog prava na stanu koji je na raspolaganjuVladi FBiH stan koristi legalno i da je prije 6. travnja1992. godine sa SSNO zaključio pravno obvezujući

ugovor o otkupu stana. Iz navedenog proizlazi da, ukolikonositelj stanarskog prava legalno ne posjeduje stan, nemože ostvariti ni pravo na uknjižbu kao vlasnik unadležnom sudu.

65. Prema mišljenju Ustavnog suda, ovom odredbom javnavlast je ograničila krug nositelja stanarskog prava nastanovima koji su na raspolaganju Vladi FBiH, odnosno bivšem Federalnom ministarstvu obrane, koji se moguuknjižiti kao vlasnici tih stanova. Očigledno je da odredbačlanka 39.a Zakona o prodaji stanova na kojima postojistanarsko pravo nositelje stanarskih prava koji su u posjedu svojih stanova i koji koriste svoje stanove tretiradrugačije od nositelja stanarskog prava koji potpadaju pododredbu članka 3.a Zakona o prestanku primjene Zakonao napuštenim stanovima.




66. Kako bi utvrdio je li odredba članka 39.a Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo sukladnačlanku II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članku 1.Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, Ustavni sudmora odgovoriti na sljedeća pitanja: Mogu li se stanarska

prava na stanovima JNA smatrati "imovinom" u smislučlanka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju?Miješa li se odredba članka 39.a Zakona o prodaji stanovana kojima postoji stanarsko pravo u ta prava? Je li tomiješanje predviđeno zakonom? Služi li to miješanjezakonitom cilju u javnom interesu i je li miješanje proporcionalno cilju, tj. uspostavlja li pravičnu ravnotežuizmeđu nositelja prava i općeg javnog interesa?

67. Odgovarajući na prvo pitanje, Ustavni sud podsjeća da jeu Odluci broj U 83/03 objasnio svoju jurisprudenciju usvezi sa stanarskim pravom, te utvrdio da stanarsko pravo predstavlja imovinu u smislu članka 1. Protokola broj 1 uzEuropsku konvenciju (vidi, Ustavni sud, Odluka odopustivosti i meritumu broj U 83/03 od 22. rujna 2004.godine, točka 47, objavljena u "Službenom glasniku

Bosne i Hercegovine" broj 37/11).68. Razmatrajući miješa li se članak 39.a Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo u pravo namirno uživanje imovine, Ustavni sud konstatira da jeovom odredbom javna vlast lišila nositelje stanarskih prava koji se ne nalaze u posjedu prijeratnih stanova pravada ostvare uknjižbu vlasništva u nadležnom sudu. Dakle,ovom odredbom javna vlast se miješa u imovinska pravanositelja stanarskih prava koji se ne nalaze u posjedusvojih stanova.

69. Dalje, Ustavni sud će ispitati je li ovo miješanje predviđeno zakonom. Ustavni sud podsjeća da jemiješanje zakonito samo ako je zakon koji je osnovamiješanja (a) dostupan građanima, (b) toliko precizan daomogućava građanima da odrede svoje postupke, (c)

sukladan načelu pravne države, što znači da slobodaodlučivanja koja je zakonom dana izvršnoj vlasti ne smije biti neograničena, tj. zakon mora osigurati građanimaadekvatnu zaštitu od proizvoljnog miješanja (vidi presuduEuropskog suda za ljudska prava, Sunday Times od 26.travnja 1979, serija A broj 30, stavak 49; vidi, također, presudu Europskog suda za ljudska prava, Malone od 2.kolovoza 1984. godine, serija A broj 82, st. 67. i 68).Uzimajući u obzir navedeno, Ustavni sud smatra daodredba članka 39.a Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo zadovoljava načela zakonitosti usmislu Europske konvencije.

70. Odgovarajući na pitanje je li navedeno miješanje u javnom interesu, Ustavni sud, kao prvo, napominje dazakonodavac na poziv Ustavnog suda nije dostavioodgovor na predmetni zahtjev u kojem je trebao objasniti javni interes kojim se rukovodio prilikom usvajanja ovogzakona, odnosno odredbe članka 39.a. Stoga će Ustavnisud odgovoriti na ovo pitanje. Ustavni sud smatra da je javni interes koji se želi postići odredbom članka 39.aZakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo, u biti, isti kao i javni interes koji je Ustavni sudobjasnio prilikom ocjene ustavnosti odredbe članka 3.aZakona o prestanku primjene Zakona o napuštenimstanovima u svojoj Odluci broj U 83/03. U toj odluciUstavni sud je naveo da, kao prvo, Zakon o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima ima ciljispraviti nejednakosti koje su postojale izmeđ u nositelja stanarskog prava na stanovima JNA i svih drugihnositelja stanarskog prava. Drugim riječ ima, FBiH je pratila nač elo koje je postojalo u bivšoj SFRJ, prema

kojem "građ anin može biti nositelj stanarskog prava samona jednom stanu"( č lanak 12. Zakona o stambenimodnosima). Drugo, cilj je da se oslobodi oskudan stambeni prostor za bivše vojnike Armije Bosne i Hercegovine i njihove obitelji ili osobe koje su bile

prisiljene napustiti svoje domove uslijed ratnihdjelovanja. Osim navedenog , Ustavni sud naglašava da jeZakonom o prestanku primjene Zakona o napuštenimstanovima javna vlast regulirala pitanje povrata stana, aZakonom o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo propisala je uvjete za stjecanje prava vlasništva.Dakle, predmetni zakon regulira pitanje stjecanja pravavlasništva kao jačeg prava u odnosu na pravo na povratstana. Stoga, prema mišljenju Ustavnog suda, javni interesda ovim zakonom javna vlast nametne strožije kriterije zastjecanje prava vlasništva je još jači, što su upravo kriterijikoji su propisani odredbom članka 39.a Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo.

71. Međutim, Ustavni sud mora da odgovori na pitanjeuspostavlja li odredba članka 39.a Zakona o prodaji

stanova na kojima postoji stanarsko pravo pravičnuravnotežu između nositelja prava i javnog interesa. Pritomu Ustavni sud konstatira da domaće vlasti uživajuširoko polje procjene prilikom donošenja odluka u svezisa lišavanjem imovinskih prava pojedinaca zbogneposrednog poznavanja društva i njegovih potreba.Ustavni sud ističe da lišavanje imovinskih prava pojedinaca bez naknade ne bi bilo pravično, jer bi se na pojedince stavio pretjeran teret koji ne bi bio u duhuzaštite koncepta "imovine" koju pružaju članak II/3.(k)Ustava Bosne i Hercegovine i članak 1. Protokola broj 1uz Europsku konvenciju. Prema tomu, kako bi postojala pravična ravnoteža, prema mišljenju Ustavnog suda,nositelji prava koji su lišeni prava na uknjižbu morali biimati pravo na naknadu kao vid satisfakcije zbog

nemogućnosti da se vrate u svoje stanove i uknjiže pravovlasništva na njima. Ustavni sud zapaža da je odredbomčlanka 39.e Zakona o prodaji stanova na kojima postojistanarsko pravo regulirano pitanje naknade onimnositeljima stanarskog prava kojima je onemogućen povrat stana. Prema tomu, Ustavni sud smatra da postoji pravična ravnoteža između javnog interesa i nositelja prava koji, umjesto povrata u stanove i uknjižbe pravavlasništva, imaju pravo na naknadu u smislu odredbečlanka 39.e Zakona o prodaji stanova na kojim postojistanarsko pravo. Ustavni sud napominje da će se ocjenommodaliteta naknade baviti u sljedećim točkama oveodluke, kada bude ocjenjivao odredbu članka 39.e Zakonao prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo.

72. Na temelju navedenog, uzimajući u obzir sve kriterije,Ustavni sud zaključuje da je odredba članka 39.a Zakonao prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravosukladna članku II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine ičlanku 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

73. Dalje, Ustavni sud će ispitati je li odredba članka 39.eZakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo sukladna članku II/3.(k) Ustava Bosne iHercegovine i članku 1. Protokola broj 1 uz Europskukonvenciju.

74. Ustavni sud zapaža da navedena odredba regulira pitanje prava na naknadu nositeljima prava iz kupoprodajnogugovora koji su zaključili pravno obvezujući ugovor umjesto upisa prava vlasništva. Navedena odredba pravirazliku između osoba koje su nakon napuštanja prijeratnog stana stekle novo stanarsko pravo ili pravokoje odgovara tom pravu i osoba koje su ostale u službi u




oružanim snagama izvan teritorija Bosne i Hercegovine,koje nisu stekle novo stanarsko pravo ili pravo kojeodgovara tome pravu. Također, ova odredba obuhvaća inositelje prava iz kupoprodajnog ugovora za čiji stan jesadašnji korisnik, sukladno važećim zakonima, zaključio

ugovor o korištenju stana ili ugovor o otkupu stana.75. Ustavni sud smatra da je suština odredbe članka 39.eZakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo u tomu da se u sve tri pravne situacije nositeljima prava iz pravno obvezujućih ugovora, umjesto upisa pravavlasništva na stanovima koji su pod posebnim režimom,tzv. vojnim stanovima, prizna pravo na naknadu uiznosima uplaćenim prema ugovoru uvećanim za pripadajuću kamatu po viđenju. Dakle, ova odredbaregulira tri pravne situacije u svezi sa bivšim nositeljimastanarskih prava na tzv. vojnim stanovima kojima seuskraćuje pravo na povrat stana u smislu odredbe članka3.a Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenimstanovima dajući im, umjesto povrata stanova i prava naupis vlasništva, naknadu kao vid odštete.

76. Kako bi utvrdio je li odredba članka 39.e Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo sukladnačlanku II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članku 1.Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, Ustavni sudmora odgovoriti na sljedeća pitanja: Mogu li se stanarska prava na stanovima JNA smatrati "imovinom" u smislučlanka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju?Miješa li se odredba članka 39.e Zakona o prodaji stanovana kojima postoji stanarsko pravo u ta prava? Je limiješanje predviđeno zakonom? Služi li miješanjezakonitom cilju u javnom interesu i je li miješanje proporcionalno cilju, tj. uspostavlja li pravičnu ravnotežuizmeđu nositelja prava i općeg javnog interesa?

77. Ustavni sud je već prilikom razmatranja odredbe članka39.a dao odgovor da stanarsko pravo predstavlja imovinu

u smislu članka 1. Protokola broj 1 uz Europskukonvenciju.78. Dalje, Ustavni sud konstatira da je i ovom odredbom

javna vlast lišila nositelje stanarskih prava prava na povrattzv. vojnih stanova i na upis prava vlasništva nastanovima dajući im, umjesto toga, naknadu kao vidodštete. Dakle, ovom odredbom javna vlast se miješa uimovinska prava nosiltelja stanarskih prava na tzv. vojnimstanovima.

79. Odgovarajući na pitanje je li miješanje zakonito, Ustavnisud podsjeća da je u ovoj odluci, prilikom ocjeneustavnosti odredbe članka 39.a Zakona o prodaji stanovana kojima postoji stanarsko pravo, naveo načela koja jedan zakon mora zadovoljiti kako bi bio sukladanEuropskoj konvenciji. Imajući u vidu navedeno, Ustavnisud smatra da odredba članka 39.e Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo zadovoljavanačela zakonitosti u smislu Europske konvencije.

80. Odgovarajući na pitanje je li navedeno miješanje u javnom interesu, Ustavni sud ponovno podsjeća dazakonodavac, na poziv Ustavnog suda, nije dostavioodgovor na predmetni zahtjev u kojem je trebao objasniti javni interes kojim se rukovodio prilikom usvajanja ovogzakona, odnosno odredbe članka 39.e. Stoga će Ustavnisud i glede ove odredbe odgovoriti na ovo pitanje. Ustavnisud smatra da je javni interes koji se želi postići odredbomčlanka 39.e Zakona o prodaji stanova na kojima postojistanarsko pravo, u biti, isti kao i javni interes koji jezakonadavac imao u vidu prilikom donošenja odredbečlanka 39.a Zakona o prodaji stanova na kojima postojistanarsko pravo. Prema tomu, Ustavni sud upućuje na

točku ove odluke u kojoj je objasnio javni interes prilikomdonošenja odredbe članka 39.a Zakona o prodaji stanovana kojima postoji stanarsko pravo. Osim navedenog,Ustavni sud ukazuje da je javni interes izražen krozodredbu članka 39.e Zakona o prodaji stanova na kojima

postoji stanarsko pravo i da se nositeljima stanarskih prava na tzv. vojnim stanovima, umjesto povrata i upisa prava vlasništva, dậ odgovarajuća naknada.

81. Ustavni sud, dalje, mora odgovoriti na pitanje uspostavljali odredba članka 39.e Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo pravičnu ravnotežu izmeđunositelja prava i javnog interesa. S tim u svezi, Ustavnisud podsjeća da država ima mogućnost procijeniti koja jeekonomska i socijalna politika najbolja i koja jeodgovarajuća da bi služila općem interesu pučanstva. Nesporno je da je odredba članka 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima onemogućila povrat u stan određenim kategorijama nositelja stanarskog prava na tzv. vojnim stanovima i na taj način ih lišilanjihovih imovinskih prava. Međutim, neophodno je

razmotriti postiže li se miješanjem u pravo na imovinu pravična ravnoteža između zaštite prava na imovinu izahtjeva koji ima opći interes. Ova pravična ravnoteža sene postiže ako "vlasnik" imovine mora snositi "poseban i prekomjeran teret" (vidi, Europski sud za ljudska prava,Sporrong i Lonnroth protiv Švedske, presuda od 23.rujuna 1982. godine, serija A broj 52, stavak 73).

82. Dalje, Ustavni sud podsjeća da je u svojoj Odluci broj U 83/03 utvrdio da je odredba članka 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovimasukladna odredbi članka II/3.(k) Ustava Bosne iHercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europskukonvenciju. Dakle, Ustavni sud je zaključio da lišavanjeimovine nositelja prava na "stanovima JNA" zadovoljavanačelo proporcionalnosti, odnosno da uspostavlja

pravičnu ravnotežu između interesa nositelja prava i javnog interesa. Međutim, prema mišljenju Ustavnogsuda, lišavanje imovine nositelja prava bez odgovarajućenaknade ne bi uspostavilo pravičnu ravnotežu izmeđuinteresa nositelja prava i javnog interesa, jer bi takvinositelji prava morali snositi "poseban i prekomjeranteret", što nije sukladno standardima Europske konvencijeukoliko ne postoje iznimni razlozi koji bi opravdalilišavanje imovine nositelja prava bez odgovarajućenaknade.

83. Ustavni sud zapaža da je Europski sud u svojoj presudi Đokić protiv Bosne i Hercegovine primijetio da je pripadnicima JNA Zakonom o stambenom obezbjeđenju uJNA 6. siječnja 1991. godine ponuđeno da otkupe stanovena kojima imaju stanarsko pravo po smanjenoj tržišnojcijeni. Također, Ustavni sud primjećuje da su sviuposlenici u bivšoj Socijalističkoj federativnoj republiciJugoslaviji (SFRJ) iz svojih osobnih dohodaka izdvajaliodređene doprinose u stambeni fond. Navedeni doprinosisu se kasnije uzimali u obzir prilikom određivanjaotkupne cijene stana putem Zakona o stambenomobezbjeđenju u JNA i Zakona o prodaji stanova na kojim postoji stanarsko pravo, što je smanjivalo otkupnu cijenustana (vidi presude Europskog suda za ljudska prava, Djidrovski i Veselinski protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije od 24. svibnja 2005. godine). Usvezi s navedenim, Ustavni sud zapaža da se pri otkupuvojnih stanova, upravo zbog uzimanja u obzir ovihdoprinosa za stambenu izgradnju, u praksi dešavalo daotkupna cijena stana iznosi 0.00 dinara (vidi, Ustavni sud,Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 2771/06 od 25.




rujuna 2009. godine, točka 8, objavljena u "Službenomglasniku Bosne i Hercegovine" broj 51/10). Iz konkretnog predmeta koji se vodi pred Kantonalnim sudom proizlazida je, uzimajući u obzir doprinose koje je tužiteljuplaćivao iz svog osobnog dohotka, ukupna cijena stana

iznosila 613.043.00 dinara umjesto 1.178.629.00 dinara.84. U presudi Đokić Europski sud se složio sa tuženomstranom kako članak 1. Protokola broj 1 ne garantira pravo na punu naknadu u svim okolnostima, ali je utvrdioda nijedan od iznosa koji su ponuđeni aplikantu neodgovara tržišnoj vrijednosti spornog stana. Pri tomu jeEuropski sud naveo da se, prema članku 1. Protokola broj1 uz Europsku konvenciju, čak i potpuno izostajanjenaknade može smatrati opravdanim u iznimnimokolnostima, ali da ne smatra da su okolnosti u predmetu Đokić takve naravi (suprotno od predmeta Jahn i ostali v. Njemač ke broj 46720/99, 72203/01 i 72552/01, paragraf 117, ECHR 2005-VI u svezi sa zemljištem stečenim prema zemljišnoj reformi koja je provedena nakon 1945.godine u sovjetskoj okupiranoj zoni Njemačke i koja je

nastavljena poslije 1949. godine u DDR).85. Uzimajući u obzir navedeno, Ustavni sud zapaža da jeEuropski sud ovakvim odlučenjem utvrdio da senaknadom, kako je to sada predviđeno odredbom članka39.e Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo, ne uspostavlja pravična ravnoteža u smislu članka1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Ustavni sud podržava takvo stajalište Europskog suda i smatra danaknada koju propisuje članak 39.e Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo, kaosatisfakcija zbog lišavanja prava na povrat stanova(restituciju), ne uspostavlja pravičnu ravnotežu između javnog interesa i interesa nositelja prava. Naime, isplatomtakve naknade na nositelje prava koji su lišeni imovine bio bi stavljen "poseban i prekomjeran teret". Prema mišljenju

Ustavnog suda, naknada koja bi bila isplaćena u takvomslučaju ne bi predstavljala ni približnu satisfakciju zališavanje imovine. U biti, u nekim slučajevima to biznačilo da su pojedinci lišeni imovine bez ikakvenaknade, a Ustavni sud ne vidi iznimne razloge koji bitakvo lišavanje imovine mogli opravdati prema člankuII/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članku 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.

86. Ustavni sud zapaža da se, sukladno tada važećoj odredbičlanka 39.e Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo("Službene novine FBiH" broj 54/04), kao što je to u presudi Đokić zapazio i Europski sud, vrijednost stanaizračunavala po cijeni 600 DEM po m2, uzimajući u obzir i starost stana, uz umanjenje od 1% od njegove vrijednostiza svaku godinu starosti.

87. Također, Ustavni sud konstatira da je Europski sud prilikom određivanja kompenzacije uzeo u obzir predmet Brumarescu protiv Rumunjske u kojem je Europski sudutvrdio povredu članka 6. Europske konvencije (pristupsudu i pravično suđenje) i članka 1. Protokola broj 1 uzEuropsku konvenciju (zaštita imovine). U spomenutom predmetu roditeljska kuća podnositelja predstavke uBukureštu 1950. godine je nacionalizirana bez isplatenaknade. Europski sud je odlučio da tužena vlada trebavratiti podnositelju prijave spomenutu kuću u roku od šestmjeseci, kao i zemljište na kojem se ona nalazi,izuzimajući stan i odgovarajući dio zemljišta koji su već bili vraćeni. Europski sud je, dalje, odlučio da, u slučajuda tužena vlada ne dậ takvu naknadu, ona treba isplatiti podnositelju prijave iznos od 181.400 američkih dolara

(USD) na ime materijalne štete. Dalje, Europski sud jedodijelio podnositelju prijave 15.000 USD na imenematerijalne štete i 2.450 USD umanjenih za 3.900francuskih franaka, koji su primljeni kao pravna pomoć Vijeća Europe na ime troškova postupka.

88. U svezi sa navedenim, Ustavni sud smatra da, premadoktrini međunarodnog prava, načelo restitutio inintegrum zahtijeva da država osigura da se pojedinacnađe, koliko je to moguće, u situaciji u kojoj bi bio da nijedošlo do povrede. U predmetu Europskog suda Hentrich protiv Francuske (3. srpanj 1995. godine) francuski zakonnije dozvoljavao povrat imovine, te je stoga dodjelanaknade bila prihvatljiva. U ovom predmetu Europski sud je ustanovio povredu prava na imovinu i prava na pravično suđenje u odnosu na razuman rok. Naime, 1979.godine apelantica i njezin suprug su kupili zemljište pocijeni od 150.000 FRF pod uvjetom da SAFER (Društvoza zemljišno i ruralno uređenje) ne iskoristi svoje pravo preče kupovine u roku od dva mjeseca. Pošto SAFER nijeiskoristio svoje pravo preče kupovine, 13. kolovoza 1979.

godine prodaja je postala konačna. Prema članku 668.Zakona o porezima, Porezna uprava je imala pravo u rokuod šest mjeseci iskoristiti svoje pravo preče kupovineukoliko je smatrala da je cijena nekretnina iz ugovora bila preniska. U tom slučaju Porezna uprava kupcu isplaćujecijenu naznačenu u ugovoru, 10% zakonskog dodatka itroškove za sastavljanje ugovora. U konkretnom slučajuPorezna uprava se pozvala na svoje pravo iz članka 668.Zakona o porezima i postupila po njemu. U svezi sa povratom imovine apelantici, Europski sud je konstatiraoda država Francuska, prema svojim pozitivnim propisima,ne može izuzimati svoju imovinu, a posebice ne beznaknade. Stoga je Europski sud ocijenio da, usljednemogućnosti da se vrati predmetna imovina, apelanticitreba dosuditi naknadu prema trenutačnoj vrijednosti

zemljišta na tržištu. Također, u drugim imovinskimslučajevima, kao što su Papamichalopoulos i ostali protivGr č ke (1993) i Brumarescu protiv Rumunjske, Europski sud je naložio da se ili isplati odšteta, ili da se vratiimovina. Dakle, državi je dana mogućnost da bira da li davrati imovinu, ili da isplati odštetu. Iz navedenog proizlazida, kada Europski sud razmatra slučajeve lišavanjaimovine, kako bi bili ispoštovani standardi prava naimovinu iz Europske konvencije, oštećenima jeneophodno vratiti imovinu (izvršiti restituciju), ili isplatitiodgovarajuću kompenzaciju.

89. Iako je ustanovio da naknada koju propisuje članak 39.eZakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo ne uspostavlja pravičnu ravnotežu između javnoginteresa i interesa nositelja prava, Ustavni sud ne možeodređivati koliko ta naknada treba iznositi. Ustavni sudsmatra da je navedeno pitanje nadležnost ParlamentaFederacije Bosne i Hercegovine, koji će u ulozizakonodavca urediti ovo pitanje. Međutim, premamišljenju Ustavnog suda, prilikom određivanja naknadeParlament Federacije Bosne i Hercegovine bi trebao uzetiu obzir okolnosti kao što su uvjeti u kojim su predmetnistanovi otkupljeni, ekonomske prilike u Bosni iHercegovini, kao i to da članak 1. Protokola broj 1 uzEuropsku konvenciju ne garantira uvijek potpununaknadu. S tim u svezi, Ustavni sud napominje da je, usmislu izvršenja presude Đokić, Vlada FBiH 16. ožujka2011. godine usvojila Akcijski plan koji se provodi podnadzorom Komiteta ministara. Ustavni sud zapaža daKomitet ministara ima nadležnost nadzirati izvršenje presuda Europskog suda, te da je, radi što efikasnijeg




nadzora, uspostavio modalitet sustava dvostrukog nadzora(vidi, Informativni dokumenti broj CM/Inf/DH(2010)37od 6. rujna 2010. godine, dostupni nahttps://wcd.coe.int/wcd/ViewDoc.jsp?id=1662781&Site=CM). Prema ovom sustavu, svi slučajevi bit će razmatrani

prema standardnoj proceduri osim ako, zbog specifičnenaravi, slučaj ne zahtijeva da bude razmatran prema proširenoj proceduri. Prema proširenoj proceduri će se pratiti sljedeći slučajevi: presude koje zahtijevaju žurneindividualne mjere, pilot-presude, presude koje se odnosena strukturalne i/ili kompleksne probleme na koje jeukazao Europski sud ili Komitet ministara i nameđudržavne slučajeve. Dalje, Ustavni sud zapaža da jena sastanku Komiteta ministara, koji je održan od 8. do10. ožujka 2011. godine, donesena odluka da će se presuda Đokić protiv Bosne i Hercegovine pratiti prema proširenoj proceduri, zato što predstavlja "kompleksan problem" (vidi, Klasifikacija novih presuda koje su postale konačne prije stupanja na snagu novih radnihmetoda, dostupno na:

https://wcd.coe.int/wcd/ViewDoc.jsp?id=1757147&Site=CM&BackColorInternet=C3C3C3&BackColorIntranet=EDB021&BackColorLogged=F5D383).

90. Postupak prema proširenoj proceduri, kako je toregulirano navedenim Informativnim dokumentima, značida će Komitet ministara intenzivno surađivati sa državom protiv koje je odluka donesena, tako što će joj pomagatida pripremi i/ili implementira akcijske planove, pružatistručnu pomoć glede vrste predviđenih mjera, da realizira bilateralne/multilateralne programe suradnje (npr.,seminari, okrugli stolovi) u svezi sa kompleksnim i posebnim pitanjima. Ustavni sud zapaža, također, da iznavedenih Informativnih dokumenata proizlazi da izradaakcijskih planova i akcijskih izvješća o implementaciji presude Europskog suda predstavlja ključni element

načela supsidijarnosti, te da njihov sadržaj "predstavljaizražavanje odgovornosti tuženih država da izvrše presudeEuropskog suda i njihovu slobodu izbora kad je riječ onačinu izvršenja pod nadzorom Komiteta ministara". U biti, akcioni plan je, kako je to definirano u navedenimInformativnim dokumentima, "plan koji sadrži mjere kojetužena država namjerava poduzeti radi izvršenja presudeSuda, uključujući i naznake rokova. Takav plan možesadržati sve mjere koje su potrebne za implementaciju presude. Alternativno, tamo gdje nije moguće odmahodrediti sve mjere, plan će sadržavati korake koje treba poduzeti da bi se potrebne mjere odredile, uključujući iindikativne rokove za poduzimanje takvih koraka". Sdruge strane, akcijsko izvješće je dokument koji "sadržisve mjere poduzete radi implementacije presude koju jedonio Europski sud i/ili objašnjenje zašto nisu potrebnenikakve mjere ili nikakve dodatne mjere".

91. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud konstatira da suAkcijskim planom koji je donijela Vlada FBiH radiizvršenja presude Đokić određene aktivnosti koje je potrebno poduzeti, kao i rokovi za njihovo okončanje.Jedna od takvih aktivnosti jeste i priprema izmjeneZakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo. Također, Bosna i Hercegovina je putem Uredazastupnika/agenta 3. studenog 2011. godine Komitetuministara dostavila Akcijsko izvješće o aktivnostima koje je do sada poduzela radi implementacije Akcijskog plana.Dakle, tužena strana Bosna i Hercegovina je već poduzelakorake radi izvršenja presude Đokić, te će kao rezultatnavedenih aktivnosti iz Akcijskog plana biti izmijenjen ičlanak 39.e Zakona o prodaji stanova na kojima postoji

stanarsko pravo glede naknade pošto je Europski sudnesporno utvrdio da postojeća naknada nije adekvatna.

92. Osim navedenog, Ustavni sud ukazuje i na neusklađenostst. 1, 2. i 4. odredbe članka 39.e Zakona o prodaji stanovana kojima postoji stanarsko pravo. Naime, stavkom 1.

navedene odredbe je propisano da nositelj prava izkupoprodajnog ugovora koji je zaključ io pravnoobvezujući ugovor a koji je napustio stan u Federaciji Bosne i Hercegovine i nakon toga iz istog stambenog fonda ili novoformiranih stambenih fondova stekao novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu, stjecanjem novog stana raskinut je ugovor o otkupu stanau Federaciji Bosne i Hercegovine, te nema pravo na upis prava vlasništva na tom stanu. Stavkom 2. je propisanoda, umjesto prava na upis vlasništva, nositelju prava izkupoprodajnog ugovora iz stavka 1. ovog č lanka pripadanaknada iz stavka 3. Međutim, stavkom 4. ove odredbenositelj prava iz stavka 1. se izuzima iz prava na naknadu.Ustavni sud smatra da navedena neusklađenost nijerelevantna za donošenje odluke o ocjeni ustavnosti

odredbe članka 39.e Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo. Naime, u ovoj odluci Ustavni sud je ocjenjivao ustavnost odredbe članka 39.e Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo samo saaspekta kompenzacije koju propisuje navedena odredba,imajući pri tomu u vidu odluku Europskog suda donesenuu predmetu Đokić.

93. Uzimajući u obzir sve navedeno, Ustavni sud smatra daodredba članka 39.e st. 3. i 4. Zakona o prodaji stanova nakojima postoji stanarsko pravo u dijelu koji se odnosi nautvr đivanje naknade nije sukladna odredbi članka II/3.(k)Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1uz Europsku konvenciju.

VII. Zaključak

94. Ustavni sud zaključuje da odredba članka 39.e st. 3. i 4.

Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo u dijelu koji se odnosi na utvr đivanje naknade nijesukladna odredbi članka II/3.(k) Ustava Bosne iHercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europskukonvenciju, jer ne uspostavlja pravičnu ravnotežu izmeđunositelja prava i javnog interesa, stavljajući na nositelje prava poseban i prekomjeran teret. Dalje, Ustavni sudzaključuje da je odredba članka 39.a Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo sukladna pravuna imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovinei članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, jer se ovom odredbom uspostavlja pravična ravnoteža izmeđunositelja prava i javnog interesa.

95. Na temelju članka 17. stavak 1. točka 5, članka 61. st. 1,2. i 3. i članka 63. st. 1. i 4. Pravila Ustavnog suda,

Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.96. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odlukeUstavnog suda su konačne i obvezujuće.

Predsjednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Prof. dr. Miodrag Simović, v. r.

Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарном сазиву, у предмету број У 15/11, рјешавајући захтјев Кантоналног суда у Сарајеву, на основу члана VI/3ц)Устава Босне и Херцеговине, члана 17 став 1 тачка 5, члана 59 став 2 алинеја 2, члана 61 ст. 1, 2 и 3 и члана 63 ст. 1 и 4Правила Уставног суда Босне и Херцеговине ("Службени




гласник Босне и Херцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:

Миодраг Симовић, предсједник Валерија Галић, потпредсједница Constance Grewe, потпредсједница

Сеада Палаврић, потпредсједница Tudor Pantiru, судија Мато Тадић, судија Мирсад Ћеман, судија Маргарита Цаца-Николовска, судија Златко М. Кнежевић, судија на сједници одржаној 30. марта 2012. године донио је

ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Дјелимично се усваја захтјев Кантоналног суда у

Сарајеву.Утврђује се да одредба члана 39е ст. 3 и 4 Закона о

продаји станова на којима постоји станарско право ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" бр.27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04,36/06, 45/07, 51/07, 72/08, 23/09 и 5/10) у дијелу који се односи на утврђивање накнаде није у складу са чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Налаже се Парламенту Федерације Босне и Херцеговине да, у складу са чланом 63 став 4 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, најкасније у року од три мјесеца од дана објављивања ове одлуке у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине" усклади одредбу члана 39е ст. 3 и 4 Закона о продаји станова на којима постоји станарско право ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" бр. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01,61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07, 51/07, 72/08, 23/09 и 5/10) у дијелу који се односи на утврђивање накнаде са чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола

број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Налаже се Парламенту Федерације Босне и Херцеговине да, у складу са чланом 74 став 5 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у року из претходног става обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о предузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке.

Утврђује се да је одредба члана 39а Закона о продаји станова на којима постоји станарско право ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" бр. 27/97, 11/98,22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07,51/07, 72/08, 23/09 и 5/10) у складу са одредбама члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Одбацује се као недопуштен захтјев Кантоналног суда у Сарајеву за оцјену компатибилности одредбе члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" бр. 11/98, 38/98, 12/99, 18/99, 27/99, 43/99,31/01, 56/01, 15/02, 24/03, 29/03 и 81/09) са Уставом Босне и Херцеговине и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода због тога што је ријеч о питању о којем је Уставни суд Босне и Херцеговине већ одлучивао, а из навода или доказа изнесених у захтјеву не произилази да има основа за поновно одлучивање.

Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и

у "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине".

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод

1. Кантонални суд у Сарајеву – судија Кантоналног суда у Сарајеву Аида Шабановић, која је предсједник судског вијећа које треба да донесе одлуку о управном спору који се води пред Кантоналним судом у Сарајеву под бројем: 09 0 У 001509 07 У (у даљњем тексту: подносилац захтјева), поднио је 14. септембра 2011. године Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) захтјев за оцјену компатибилности одредбе члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине"бр. 11/98, 38/98, 12/99, 18/99, 27/99, 43/99, 31/01,56/01, 15/02, 24/03, 29/03 и 81/09) и одредбе члана 39а и 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" бр. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00,32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07, 51/07, 72/08,23/09 и 5/10) са чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција).

II. Поступак пред Уставним судом

2. На основу члана 22 став 1 Правила Уставног суда, од Парламента Федерације Босне и Херцеговине затражено је 28. новембра 2011. године да достави одговор на захтјев.

3. Парламент Федерације Босне и Херцеговине у остављеном року није доставио одговор на апелацију.

4. На основу члана 15 став 3 Правила Уставног суда, од

Канцеларије представника/агента Савјета министара пред Европским судом за људска права (у даљњем тексту: Канцеларија представника/агента) затражено је да достави информацију о извршењу пресуде Ђокић. Исту информацију Уставни суд је затражио 31. јануара 2012. године и од Канцеларије Владе Федерације Босне и Херцеговине за сарадњу и заступање пред Уставним судом (у даљњем тексту:Канцеларија Владе ФБиХ).

5. Канцеларија представника/агента је доставила одговор 24. јануара 2012. године. Канцеларија Владе ФБиХ је доставила одговор 6. фебруара 2012. године.

III. Захтјев Наводи из захтјева

6. Подносилац захтјева, позивајући се на одредбе члана

VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине, у захтјеву наводи да се пред Кантоналним судом у Сарајеву (у даљњем тексту: Кантонални суд) води управни спор по тужби Југослава Пејчића (у даљњем тексту: тужилац) и Софије Јањић-Пејчић (у даљњем тексту: тужитељка),која је поднесена 1. октобра 2007. године, против туженог Министарства стамбених послова Кантона Сарајево (у даљњем тексту: Министарство) ради поништења рјешења Министарства од 25. маја 2007.године. Наведеним рјешењем Министарства одбијена је жалба тужитељке Софије Јањић-Пејчић против рјешења Управе за стамбена питања Кантона Сарајево (у даљњем тексту: Управа) од 13. марта 2007. године којим је одбијен као неоснован захтјев тужиоца за враћање у посјед стана у Сарајеву, у Улици Дајанли




Ибрахим-бега број 6/X-63. Истакнуто је да се у току поступка пред Кантоналним судом поставило питање компатибилности одредаба Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима и Закона о продаји станова на којима постоји станарско право са

Уставом Босне и Херцеговине и Европском конвенцијом и њеним протоколима од чијег рјешавања, према мишљењу подносиоца захтјева,зависи одлука Кантоналног суда о законитости оспореног акта.

7. Подносилац захтјева је изнио релевантно чињенично стање које произилази из доказа спроведених током управног поступка. Наиме, тужилац је на основу уговора о коришћењу стана од 7. јуна 1989. године,закљученог са Заједницом становања ЈНА, стекао станарско право на стану у Улици Дајанли Ибрахим-бега број 6/X-63. Стан му је претходно додијељен на коришћење рјешењем Команде Гарнизона Сарајево од 23. новембра 1987. године. Наведено је да је тужилац 4. марта 1992. године са државом СФРЈ-ССНО-Војна

установа за управљање стамбеним фондом ЈНА закључио уговор о купопродаји-откупу тог стана.Уговор су потписале обје уговорне стране, а војни правобранилац га је овјерио потписом и печатом.Цјелокупна купопродајна цијена утврђена уговором је исплаћена 12. фебруара 1992. године. У складу са тада важећом Уредбом о привременој забрани продаје станова, тужилац није могао да упише своје право својине у земљишне књиге.

8. Даље се наводи да су тужиоци, иначе супружници,били у посједу предметног стана до јуна 1992. године,када су са дјецом напустили Сарајево и предметни стан ради одласка у Пожаревац, гдје је тужилац прекомандован. Након тога су и тужилац и тужитељка остали у служби у Војсци Југославије. Тужитељка је

8. јула 1998. године првостепеном управном органу поднијела захтјев за враћање у посјед предметног стана а тужилац је 6. октобра 1998. године поднио захтјев за враћање непокретности Комисији за имовинске захтјеве расељених лица и избјеглица (у даљњем тексту: ЦРПЦ). По доношењу закључка о спајању предмета по наведеним захтјевима Управа је донијела рјешење 13. марта 2007. године којим је одбила захтјеве тужилаца а Министарство је оспореним рјешењем од 25. маја 2007. године одбило жалбу тужитељке против првостепеног рјешења.Истакнуто је да предметни стан тренутно користи заинтересовано лице у предметном управном спору Алија Милишић на основу уговора о коришћењу стана од 29. децембра 2005. године.

9. У односу на одредбе закона за које се тражи оцјена компатибилности, подносилац захтјева наводи да би примјеном одредбе члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима тужбу у конкретном случају требало одбити као неосновану имајући у виду да су управни органи на утврђено чињенично стање правилно примијенили цитирану законску одредбу и одбили захтјев за враћање стана у посјед. Даље, према релевантним одредбама члана 39а и 39е Закона о продаји станова, у том случају тужиоци не би имали право да у земљишним књигама упишу право својине на предметном стану, већ само право на накнаду уплаћених средстава.

10. У смислу наведеног, за подносиоца захтјева се поставља питање усклађености наведених законских одредаба са одредбама Устава Босне и Херцеговине и

Европске конвенције, а посебно са одредбом члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Истакнуто је да је Уставни суд Босне и Херцеговине већ разматрао питање уставности одредбе члана 3а Закона

о престанку примјене Закона о напуштеним становима, те да је својом Одлуком број У 83/03 од 22.септембра 2004. године утврдио да је та одредба у складу са Уставом Босне и Херцеговине. Међутим,након доношења наведене одлуке Европски суд за људска права (у даљњем тексту: Европски суд) у својој одлуци донесеној у предмету Ђокић против Босне и Херцеговине од 27. маја 2010. године разматрао је импликације настале примјеном одредбе члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима у случајевима када је носилац станарског права закључио уговор о купопродаји тог стана са бившим Савезним секретаријатом за народну одбрану (у даљњем тексту: ССНО) и у контексту примјене других важећих прописа-конкретно

релевантних одредаба члана 39а и 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право.11. Подносилац захтјева је навео да је у предмету Ђокић

против Босне и Херцеговине Европски суд усвојио становиште да су уговори о купопродаји војних станова правно ваљани према домаћем законодавству,да ти уговори преносе на купца право на посјед стана и право да буде уписан као сопственик, те да самим тиме представљају имовину у смислу члана 1Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Истакнуто је да је Европски суд утврдио да ускраћивање права на враћање у посјед стана и права на упис права својине на стану, у складу са одредбама члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима и чланом 39а Закона о продаји станова, представља

ометање уживања права на имовину из члана 1Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Такво лишавање имовине, према схватању Европског суда,има легитиман циљ, јер је извршено у јавном интересу, али се њиме не успоставља правична равнотежа између заштите имовине и захтјева јавног интереса. Европски суд сматра да је резултат мјера које су предузете у том смислу, иако на изглед непристрасне, било различито поступање са људима на основу њиховог етничког поријекла које не може да се објективно оправда у савременом демократском друштву. Непостојање правичне равнотеже Европски суд види и у чињеници да није доказано да су војни станови који су остали на располагању примјеном ових мјера стварно коришћени за смјештај лица која заслужују заштиту, да у Србији, гдје је апликант настањен, није могуће стећи право које може да се изједначи са станарским правом, као и да накнада на коју би апликант имао право према Закону о продаји станова на којима постоји станарско право (члан 39е ст. 3 и 4) није адекватна.

12. С обзиром на наведено утврђење Европског суда, те да се чињенично стање у конкретном случају у највећој мјери подудара са чињеничним стањем у предмету Ђокић, а посебно у погледу чињенице да је и тужилац, као и апликант Бранимир Ђокић, закључио уговор о купопродаји предметног стана за који је исплатио и купопродајну цијену, подносилац захтјева сматра да су се стекли услови за подношење предметног захтјева.




13. Подносилац захтјева је, такође, доставио цио управни спис број 09 0 У 001509 07 У из којег произилази сљедеће чињенично стање:

14. Рјешењем Команде Гарнизона Сарајево број Ин. Бр.П-157/II од 23. новембра 1987. године тужиоцу је

додијељен на коришћење стан у Улици Циглане Ц-5(сада: Улица Дајанли Ибрахим-бега број 6/X-63; у даљњем тексту: предметни стан) који је својина ССНО.

15. Тужилац је на основу рјешења о додјели предметног стана са Заједницом становања ЈНА закључио Уговор о коришћењу стана број 17-375 од 7. јуна 1989.године.

16. Тужилац је 4. марта 1992. године са државом СФРЈ-ССНО-Војна установа за управљање СФЈНА (у даљњем тексту: продавац) закључио уговор о купопродаји-откупу непокретности. Предмет уговора је стан из стамбеног фонда ЈНА. У члану 2 наведеног уговора се каже да цијена стана на дан закључења уговора износи 1.178.629.00 динара. У сљедећим

ставовима истог члана је наведено да се цијена умањује по основу стамбеног доприноса за износ од 361.238.00 динара и по основу попуста за износ од 204.348.00 динара, тако да укупна цијена стана износи 613.043.00 динара. У одредби члана 3 уговора наведено је да је купац (тужилац) обавезан да исплати откупну цијену стана једнократно, у року од 15 дана од дана закључења уговора. Уговор су потписале обје уговорне стране (продавац и купац) а војни правобранилац га је овјерио потписом и печатом. Из признанице приложене уз уговор произилази да је тужилац 12. фебруара 1992. године уплатио за стан 400.750,00 динара у корист Војне установе за управљање стамбеним јединицама Београд на број 6081-637-6319. Такође, из признанице од 12. фебруара

1992. године произилази да је тужилац у сврху откупа стана уплатио 230.000,00 динара Војном сервису НБЈ Београд на број 60823-620-245.

17. Тужитељка је 8. јула 1998. године Управи поднијела захтјев за враћање предметног стана у посјед.Тужилац је 6. октобра 1998. године ЦРПЦ-у поднио захтјев за враћање предметног стана у посјед.

18. Поводом захтјева тужитељке Управа је одржала усмену расправу 10. марта 1999. године на којој је тужитељка, на околност напуштања предметног стана,изјавила да је заједно са супругом и дјецом,организовано са јединицом у којој је њен супруг био активно војно лице, у чину мајора, прекомандована у Пожаревац, и то у јуну 1992. године. Од тог дана и она и њен супруг (тужилац) су у радном односу у Војци Југославије. Управа је обавезала тужитељку да благовремено достави документацију у вези са пунољетним члановима породичног домаћинства који намјеравају да се врате у предметни стан.

19. С тим у вези, тужитељка је доставила Извод из матичне књиге вјенчаних Општине Пожаревац – Република Србија - СРЈ од 3. априла 1993. године из којег произилази, у рубрици која се односи на држављанство, да тужилац има држављанство Републике Србије и СРЈ, а тужитељка Републике Македоније и СФРЈ.

20. Управа је Рјешењем број 23/3-372-П-1400/98 од 30.децембра 1999. године одбила захтјев тужитељке за враћање стана у посјед. У поступку су најприје утврђене чињенице које се односе на додјелу стана и закључење уговора о откупу стана, а затим су

утврђиване чињенице које се односе на статус тужитељке и тужиоца у Војсци Југославије. С тим у вези, како је у образложењу овог рјешења наведено,утврђено је да је тужилац био активно војно лице у бившој ЈНА, да је имао чин пјешадијског

потпуковника, да је унапријеђен наредбом Савезног секретаријата за народну одбрану СФРЈ од 31.октобра 1991. године ("Службени војни лист" број 27/91), да је тај статус имао и 30. априла 1991. године,да, према евиденцији држављана, 30. априла 1991.године није био држављанин СРБиХ. Управа је закључила да ни тужитељка, ни њен супруг (тужилац)нису стекли статус избјеглице или расељеног лица у смислу члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима због чега је захтјев за поврат стана одбијен.

21. Општинска служба Општине Центар ФБиХ на захтјев Федералног министарства одбране издала је увјерење број 10952/00 од 20. јула 2000. године из којег произилази да тужилац није уписан у књигу

држављана Општине Центар.22. Министарство је Рјешењем број 27/02-23-563/00 од 21. јула 2000. године одбило жалбу тужитељке изјављену против првостепеног рјешења, оцјењујући да је Управа поступила правилно и законито.

23. Пресудом Кантоналног суда број У-735/00 од 7. маја 2002. године поништена су рјешења Министарства и Управе. У образложењу пресуде Кантонални суд је навео да у поновном поступку треба утврдити чињеницу да ли је тужитељка 30. априла 1991. године фактички посједовала стан и да ли је то био њен дом у смислу одредбе члана 8 Европске конвенције.

24. Управа је Закључком број 23/1-372-1400/98 од 24. јуна 2005. године спојила захтјеве тужитељке и тужиоца (супружника) за враћање стана у посјед, будући да се

темеље на истом чињеничном стању и правном основу.25. У поновном поступку Управа је донијела Рјешење

број 23/1-372-1400/98 од 13. марта 2007. године, које је потврђено Рјешењем Министарства број 27/02-23-5173/07 од 25. маја 2007. године, којим је захтјев тужиоца за враћање предметног стана у посјед одбијен као неоснован. Управа је, како је даље наведено, имала задатак да у поступку утврди чињеницу да ли су тужиоци 30. априла 1991. године фактички били у посједу предметног стана и да ли је тај стан за њих био "дом" у смислу члана 8 Европске конвенције. У том смислу, Управа је спровела поступак и утврдила чињенице које се односе на додјелу стана и закључење уговора о откупу предметног стана. У вези са чињеницом која се односи на фактички посјед стана, Управа је неспорно утврдила да су тужиоци били у посједу предметног стана 30. априла 1991. године и да је предметни стан био њихов "дом" у смислу одредбе члана 8 Европске конвенције. Међутим, како је даље наведено, увидом у копију "Службеног војног листа" број 18 од 12.августа 2002. године, страна 380, утврђено је да је наредбом начелника Генералштаба Војске Југославије од 16. јуна 2002. године тужилац ванредно унапријеђен у чин пјешадијског пуковника. С тим у вези, у рјешењу је, даље, наведено да је одредбом члана 3 Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима регулисано право на поврат станова носиоцима станарског права на стану који је проглашен напуштеним (са изузецима који су јасно




наведени). Измијењена одредба члана 3а тог закона,како је даље наведено, која је ступила на снагу 1. јула 2003. године, помјерила је временску границу са 30.априла 1991. године на 19. мај 1992. године, односно датум када се ЈНА повукла са територије Босне и

Херцеговине. Изузетак чине лица којима је одобрен боравак у статусу избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу у некој од земаља бивше СФРЈ. С обзиром на чињеницу да су тужиоци након 19. маја 1992. године остали у служби у оружаним снагама ван територије БиХ, и то тужилац као војно лице а тужитељка као цивилно лице у Војсци Југославије, те да нису стекли статус избјеглице или расељеног лица у смислу члана 3а став 1 Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима,одлучено је да се њихов захтјев за враћање у посјед предметног стана одбије као неоснован. Управа је оцијенила да наводи који се односе на уговор о откупу стана немају утицај на рјешавање конкретне управне ствари, будући да, сходно члану 39е став 2 Закона о

продаји станова на којима постоји станарско право,носилац права из купопродајног уговора који је остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, умјесто уписа права својине, има право на накнаду од Федерације у складу са чланом 18 истог закона.

26. У образложењу рјешења Министарства је наведено да из чињеничног стања утврђеног у првостепеном поступку, које је аргументовано одговарајућим доказима у спису, произилази да тужиоци не могу да се сматрају избјеглицама и да су лица која су остала у оружаним снагама Војске Југославије након 19. маја 1992. године. Такође је наведено да им није одобрен боравак у статусу избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу у некој од земаља ван

бивше СФРЈ прије 14. децембра 1995. године.Првостепено рјешење је донесено, како је закључено,примјеном члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима.

27. Тужитељка и тужени су 3. октобра 2007. године пред Кантоналним судом тужбом покренули управни спор.Тужбеним захтјевом су затражили да се пониште рјешења Министарства и Управе, те да се тужиоцу предметни стан врати у посјед уз обавезу надлежних органа Федерације БиХ да му омогући укњижбу права својине.

28. Министарство, у својству туженог, писмени одговор на тужбу доставило је у судски спис 31. марта 2008.године. Алија Милишић, у својству заинтересованог лица, 28. августа 2009. године Кантоналном суду поднио је захтјев да учествује у поступку. Уз захтјев је доставио рјешење Федералног министарства одбране од 28. децембра 2005. године из којег произилази да му је као пензионисаном мајору Војске Федерације БиХ предметни стан додијељен на коришћење, након чега је закључио уговор о коришћењу стана са Заједничком командом Војске Федерације БиХ.

29. Кантонални суд је Рјешењем број 09 0 У 001509 07 У од 26. августа 2011. године прекинуо поступак у управном спору до окончања поступка пред Уставним судом Босне и Херцеговине.

IV. Релевантни прописи

30. У Закону о стамбеном обезбјеђењу у Југословен-ској народној армији (ЈНА), који је у наведеном

периоду примјењиван на територији Републике БиХ ("Службени лист СФРЈ" број 84/90), релевантне одредбе гласе:Члан 1.Овим законом уређује се задовољавање стамбених

потреба [...] грађанских лица на служби у Југословенској народној армији ( ЈНА ) [...]Члан 9. Активна војна лица и грађанска лица у служби ЈНА

задовољавају своје личне и породичне стамбене потребе сопственим средствима: изградњом , куповином и откупом стана.

[...]Члан 20.(1) Носилац станарског права који користи стан из

стамбеног фонда ЈНА може тај стан откупити на основу уговора који непосредном погодбом закључује са даваоцем стана на кориштење.

[...]Члан 21.

Откупна цијена стана из стамбеног фонда ЈНА утврђује се према ревалоризованој грађевинској вриједности стана , зависно од квалитета и опремљености стана , локације зграде , положаја стана у згради и других елемената утврђених прописаном методологијом. Тако утврђена откупна цијена стана умањује се за износ амортизације стана , највише до 50% од пуне амортизације. Ако стан из стамбеног фонда ЈНА откупљује

активно војно лице , грађанско лице на служби у ЈНА...откупна цијена стана из става 1. овог члана умањује се за:

1) ревалоризовани износ трошкова прибављања и комуналног опремања земљишта;

2) ревалоризовани износ средстава доприноса за

стамбену изградњу који је за лице које откупљује стан ,односно члана његовог породичног домаћинства који је на служби у ЈНА и заједно с њим рјешава стамбено питање ,ако је то за њега повољније , уплаћен у стамбени фонд ЈНА. Ревалоризација се обавља према кретању личних доходака лица за која је допринос уплаћиван за период у коме је допринос уплаћиван.

Члан 23. Лице које откупљује стан дужно је да , у року од 30

дана од дана закључења уговора о откупу стана , поднесе захтјев за упис права својине и хипотеке или друге забиљежбе у земљишне књиге , односно друге јавне књиге о евиденцији непокретности и правима на њима.

Чланови породичног домаћинства лица које откупљује стан имају право становања у том стану у складу са законом.31. У Закону о престанку примјене Закона о напуште-

ним становима ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" бр. 11/98, 38/98, 12/99, 18/99, 27/99,43/99, 31/01, 56/01, 15/02, 24/03, 29/03 и 81/09) релевантне одредбе гласе:Члан 3 ст. 1 и 2 Носилац станарског права на стану који је проглашен

напуштеним или члан његовог породичног домаћинства ,као што је утврђено чланом 6 Закона о стамбеним односима , има право на повратак у складу са Анексом 7 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.

Став 1 овог члана примјењује се само на носиоце станарског права који имају право да се врате у своје домове према члану 1 Анекса 7 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини. Лица која су напустила своје




станове између 30. априла 1991. године и 4. априла 1998.године сматрају се избјеглицама и расељеним лицима према Анексу 7 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.

Члан 3а

Изузетно од одредбе члана 3 ст. 1 и 2 Закона станови из стамбеног фонда бившег Федералног министарства одбране који су проглашени напуштеним на територији Федерације Босне и Херцеговине , а којима располаже Влада Федерације Босне и Херцеговине , чији је носилац станарског права након 19. маја 1992. године остао у служби војног или цивилног лица у било којим оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине , не сматра се избјеглицом , нити има право на поврат стана у Федерацији Босне и Херцеговине , изузев ако му је одобрен боравак у статусу избјеглице или други вид заштите који одговара том статусу у некој од земаља ван бивше СФРЈ прије 14. децембра 1995. године. Избјеглицом се не сматра , нити има право на поврат

стана у Федерацији Босне и Херцеговине ни носилац

станарског права на станове из става 1 овог члана , који је из истог стамбеног фонда бивше ЈНА или новоформираних фондова оружаних снага држава насталих на просторима бивше СФРЈ стекао ново станарско право или право које одговара том праву.32. У Закону о продаји станова на којима постоји

станарско право ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" бр. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99,7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07, 51/07,72/08, 23/09 и 5/10) релевантне одредбе гласе:Члан 16 Цијена стана утврђује се уговором зависно од:- вриједности стана утврђене према одредбама члана

18 овог закона ,- висини сопствених средстава које је носилац

станарског права уложио у стан ,- амортизације стана ,- висине ратне штете коју је носилац станарског

права отклонио или коју треба да отклони ,- попуста који се признају и припадају купцу.Члан 17 Цијена стана утврђује се на основу вриједности

стана утврђене чланом 18 до 21 овог закона и попуста утврђених чланом 21 до 24 овог закона , а обрачунава се у ДЕМ .

Члан 18 Вриједност стана чини грађевинска вриједност

стана коригована коефицијентом положајне погодности стана. Грађевинска вриједност стана је 600 ДЕМ по м2. Коефицијент положајне погодности стана утврђује

надлежна влада кантона-жупаније у распону од 0,80 до 1,20 зависно од зоне насеља у којем се стан налази ,опремљености насеља , спратности и других битних елемената.

Члан 19 На захтјев купца вриједност стана умањиће се за

сопствена средства која је купац уложио у стан или средства која би морао да уложи у стан и то:

- невраћена средства која је уложио као сопствени удио ради стицања станарског права ,

- средства која носиоцу станарског права ради стицања станарског права нису исплаћена на име накнаде за извлаштене непокретности ,

- средства којима је носилац станарског права отклонио ратну штету.

Висина уложених средства утврдиће се на основу документације или прорачуна судског вјештака грађевинске струке. Висина уложених или потребних средстава из става

1 алинеја 3 овог члана признаје се купцу највише до 30%

грађевинске вриједности.Члан 20 Вриједност стана утврђена на основу чл. 18 и 19 овог

закона умањује се по основу амортизације по стопи од 1%годишње , а највише до 60%. Цијена гараже утврђује се на начин из става 1 овог

члана , с тим да купац нема право на попусте , а цијену гараже је дужан да плати одједном и у случају кад стан купује на отплату.

Члан 21 Купцу се признаје лични попуст на цијену стана

утврђену према члану 20 овог закона у висини 1% по години навршеног радног стажа код домаћих правних или физичких лица , укључујући и радни стаж остварен код правних и физичких лица с подручја СФРЈ до 6. априла

1992. године. Попуст по основу радног стажа супружника утврђен ставом 1 овог члана обрачунава се кумулативно , а највише до 75%. Купцу се признаје попуст на цијену стана и на основу

радног стажа умрлог брачног друга.Члан 22 Купцу стана признаје се попуст на цијену стана

утврђену према члану 21 овог закона и то:- 0,25% за сваки мјесец проведен у Армији РБиХ ,

Хрватском вијећу обране и Полицији ( у даљњем тексту:Оружане снаге ),

- 0,12% за сваки мјесец проведен на радној обавези и у јединици Цивилне заштите за вријеме ратног стања.

Члан 23

Купцима стана који су страдалници рата признаје се посебан попуст на вриједност стана утврђену према чл.19 до 22 овог закона и то:

...Члан 27 Право својине на стан купац стиче уписом у

земљишне књиге.Члан 39 Носилац права из купопродајног уговора закљученог

са бившим ССНО-ом , на основу Закона о стамбеном обезбјеђењу у ЈНА (" Службени лист СФРЈ " број 84/90) и подзаконских аката за његово спровођење , на стан који је на располагању Федералном министарству одбране закључио је правно обавезујући уговор ако је закључио писани уговор о откупу стана до 6. априла 1992. године и уговор доставио на овјеру надлежној пореској служби , те уколико је купопродајна цијена утврђена у складу са тада важећим законом и цијену измирио у цијелости у уговореном року.

Члан 39а Ако носилац станарског права на стану који је на

располагању Владе Федерације Босне и Херцеговине тај стан користи легално и ако је прије 6. априла 1992. године закључио правно обавезујући уговор о откупу стана са Савезним секретаријатом за народну одбрану ( ССНО ) у складу са законима наведеним у члану 39 овог закона , Влада Федерације Босне и Херцеговине издаје налог да се носилац станарског права укњижи као власник стана у надлежном суду.




Члан 39е Носилац права из купопродајног уговора који је

закључио правно обавезујући уговор из члана 39 став 1Закона , а који је напустио стан у Федерацији Босне и Херцеговине и након тога из истог стамбеног фонда или

новоформираних стамбених фондова оружаних снага држава насталих из бивше СФРЈ стекао ново станарско право или право које одговара том праву , стицањем новог стана раскинут је уговор о откупу стана у Федерацији Босне и Херцеговине , те нема право на упис права својине на том стану.

Умјесто права на упис својине носиоцу права из купопродајног уговора из става (1) овог члана припада накнада из става (3) овог члана. Носилац права из купопродајног уговора који је

закључио правно обавезујући уговор из члана 39 став 1Закона који је након 14. децембра 1995. године остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине , а није стекао ново станарско право или право које одговара том праву , умјесто уписа права својине по

закљученом уговору има право на накнаду од Федерације Босне и Херцеговине у износу средстава уплаћених по уговору увећаних за припадајућу камату по виђењу.

Носилац права из купопродајног уговора који је закључио правно обавезујући уговор о откупу стана из члана 39 став 1 Закона за чији стан је садашњи корисник у складу са важећим законима закључио уговор о коришћењу стана или уговор о откупу стана , умјесто уписа права својине на стан има право на накнаду од Федерације Босне и Херцеговине утврђену на начин из става 2 овог члана ,изузев носиоца права купопродајног уговора из става 1 овог члана.33. У Закону о измјенама и допунама Закона о продаји

станова на којима постоји станарско право ("Службене новине ФБиХ" број 54/04) релевантне

одредбе гласе:Члан 1У Закону о продаји станова на којима постоји

станарско право (" Службене новине Федерације БиХ " бр.27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01 и 15/02) члан 39 мијења се и гласи:

Носилац права из купопродајног уговора закљученог с бившим ССНО-ом , на основу Закона о стамбеном обезбјеђењу у ЈНА (" Службени лист СФРЈ " број 84/90) и подзаконских аката за његово спровођење , за стан који је на располагању Федералном министарству одбране , закључио је правно обавезујући уговор ако је закључио писани уговор о откупу стана до 6. маја 1992. године и уговор доставио на овјеру надлежној пореској служби , те уколико је купопродајна цијена утврђена у складу са тада вриједећим законом и износ цијене у цијелости измирио у уговореном року.

Члан 2Члан 39е мијења се и гласи: Носиоцу права из купопродајног уговора који је

закључио правно обавезујући уговор из члана 39 став 1Закона , а који је напустио стан у Федерацији Босне и Херцеговине и након тога из истог стамбеног фонда или новооснованих стамбених фондова оружаних снага држава насталих из бивше СФРЈ стекао ново станарско право или право које одговара томе праву , стицањем новога стана раскинут је уговор о откупу стана у Федерацији Босне и Херцеговине , те нема право на упис права својине над тим станом. Носилац права из купопродајног уговора који је

закључио правно обавезујући уговор из члана 39 став 1

Закона , који је након 14. децембра 1995. године остао у служби у оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине , а није стекао ново станарско право или право које одговара томе праву , умјесто уписа права својине по закљученом уговору има право на накнаду од Федерације

Босне и Херцеговине , утврђену у складу са чланом 18Закона , умањену за амортизацију. Носилац права из купопродајног уговора који је

закључио правно обавезујући уговор о откупу стана из члана 39 став 1 Закона за чији стан је садашњи корисник , у складу са вриједећим законима , закључио уговор о коришћењу стана или уговор о откупу стана , умјесто уписа права својине на стану има право на накнаду од Федерације Босне и Херцеговине , утврђену на начин из става 2 овог члана , изузев носиоца права купопродајног уговора из става 1 овог члана .

(Напомена: пречишћени текст релевантних одредаба Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима и Закона о продаји станова на којима постоји станарско право начињен је само за

потребе ове одлуке.)34. Одлука Уставног суда о допустивости и меритуму број У 83/03У Одлуци број У 83/03 релевантни дијелови гласе:У уводу меритума Одлуке Уставни суд је навео: Да

би могао да испита оспорени члан 3а Закона , Уставни суд мора , прво, да дефинише обим поменутих одредаба. Из текста члана 3 ст. 1 и 2 и члана 3а Закона јасно је да се оспорене одредбе тичу само " носиоца станарског права".Члан 3а Закона је изузетак члана 3 Закона , који омогућава " носиоцима станарског права на стану који је проглашен напуштеним или члану његовог породичног домаћинства" да се врате " у своје домове", при чему даљњи увслов је да су та лица " напустила своје станове између 30. априла 1991. године и 4. априла 1998". Ако је овај услов испуњен ,

аутоматски се сматрају " избјеглицама и расељеним лицима према Анексу 7 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини", те стога имају право на повратак.

Слиједи да Уставни суд мора да одговори на три питања. Прво, да ли станарска права у вези са становима ЈНА могу да се сматрају " имовином" у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију? Друго , ако се сматрају имовином , да ли се оспорени члан 3а Закона мијеша у та права тако да укључује заштиту члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију? Треће , ако је члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију укључен ,да ли је мијешање оправдано према том члану?

Одговарајући на питање да ли станарско право представља имовину у смислу члана 1 Протокола број 1уз Европску конвенцију, Уставни суд је навео сљедеће:Уставни суд скреће пажњу на јуриспруденцију у вези са станарским правом. Ријеч имовина укључује широк обим имовинских интереса које треба штитити ( види пресуду бивше Европске комисије за људска права , Wiggins против Уједињеног Краљевства , апликација број 7456/76,објављену у Одлукама и извјештајима ( ОИ ) 13, ст. 40-46 ( 1978 )), а који представљају економску вриједност. Концепт имовине има аутономно значење , а апелантово доказивање утврђеног економског интереса може бити довољно ако се установи право заштићено Европском конвенцијом , при чему питање да ли су имовински интереси признати као законско право у домаћем правном систему није од значаја ( види пресуду Европског суда за људска права , Tre Traktörer Aktibolag против Шведске из 1984. године, серија А број 159, став 53). Уставни суд је у неколико прилика у својој судској пракси установио да




станарско право може да се сматра имовином у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију због чињенице да станарско право подразумијева , између осталог , право на несметано и стално коришћење стана , могућност чланова породичног домаћинства да добију

станарско право након смрти носиоца станарског права или након престанка његовог станарског права из других разлога , и аутоматско добијање заједничког станарског права супружника носиоца станарског права који дијели с њим домаћинство. Уставни суд , стога, закључује да апелантово станарско право на његов стан представља " имовину" у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију ( види Одлуку Уставног суда број У 6/98 од 24.септембра 1999, објављену у " Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 20/99).

Одговарајући на питање да ли се члан 3а оспореног закона мијеша у право на мирно уживање имовине, Уставни суд је навео: Дејство члана 3а Закона је онемогућавање носиоцима станарског права који не испуњавају услове дате овим чланом да се врате у

пријератне станове. Овај члан , стога, континуирано ускраћује право носиоцима станарског права који су погођени примјеном овог закона да уживају своју имовину.Зато је неопходно да Уставни суд испита да ли је ово ускраћивање оправдано према члану 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију у смислу да је предвиђено законом и да је у јавном интересу.

Одговарајући на питање да ли је мијешање оправдано, Уставни суд је навео: Свако мијешање у право према другом или трећем правилу мора да буде предвиђено законом , мора да служи легитимном циљу , мора да успоставља правичну равнотежу између права носиоца права и јавног и општег интереса. Другим ријечима , оправдано мијешање не може да се наметне само законском одредбом која испуњава услове владавине

права и служи легитимном циљу у јавном интересу , него мора , такође, да одржи разуман однос пропорционал-ности између употријебљених средстава и циља који жели да се оствари. Мијешање у право не смије ићи даље од потребног да би се постигао легитиман циљ , а носиоци станарских права не смију да се подвргавају произвољном третману и од њих не смије да се тражи да сносе превелик терет у остваривању легитимног циља. Мијешање је законито само ако је закон који је основ

мијешања ( а ) доступан грађанима , ( б ) толико прецизан да омогућава грађанима да одреде своје поступке , ( ц ) у складу са принципом правне државе , што значи да слобода одлучивања која је законом дата извршној власти не смије да буде неограничена , тј. закон мора да обезбиједи грађанима адекватну заштиту против произвољног мијешања ( види пресуду Европског суда за људска права ,Sunday Times од 26. априла 1979, серија А број 30, став 49;види , такође, пресуду Европског суда за људска права , Malone од 2. августа 1984. године, серија А број 82, ст. 67 и 68).

Уставни суд закључује да Закон о престанку примјене Закона о напуштеним становима испуњава стандарде у смислу Европске конвенције ( види Одлуку Дома за људска права , М . П . и остали , CH/02/8202, ст. 144 и даље ).

У погледу питања да ли је мијешање у јавном интересу, Уставни суд је навео: Као прво , Закон има циљ да исправи неједнакости које су постојале између носилаца станарског права на становима ЈНА и свих других носилаца станарског права. Другим ријечима , ФБиХ је пратила принцип који је постојао у бившој СФРЈ према којем " грађанин може да буде носилац станарског права

само на једном стану" ( члан 12 Закона о стамбеним односима ). Друго , циљ је да се ослободи оскудан стамбени простор за бивше војнике Армије Босне и Херцеговине и њихове породице или лица која су била присиљена да напусте своје домове услијед ратних дејстава ( види ,

такође, одлуку Дома , М . П . и остали , CH/02/8202, став 150). Први циљ власти да сачува стамбени фонд и да

припадницима сопствене армије , ратним ветеранима и осталим лицима којима је потребан стан дā приоритет у додјели стана може у одређеним околностима да има снажан јавни интерес. Иако један циљ , који лежи у јавном интересу , може да престане да буде легитиман ако се имплементира на начин који неоправдано дискриминише одређене групе људи , ово је ствар која се , прије свега , тиче начина на који се постиже сам циљ , а не саме инхерентне законитости циља. Ово ће бити размотрено у даљњем тексту који се тиче пропорционалности , у тачки 58 ове одлуке. Други циљ власти – изједначавање свих носилаца станарског права у погледу станарских права – такође је

легитиман ( види Одлуку Дома у предмету Медан и остали ,CH/96/3, тачка 36). Ово укључује уставни принцип једнакости из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и принцип општег благостања из алинеје 4 Преамбуле Устава Босне и Херцеговине. Питање које остаје да се испита јесте да ли члан 3а

оспореног закона слиједи ове циљеве. Први став члана 3а Закона служи првом од ова два циља ( омогућавање да се стамбени ресурси искористе за оне који имају приоритетне потребе у Босни и Херцеговини ),повећавајући број станова који је на располагању у ту сврху. Други став члана 3а Закона укључује и један и други циљ – једнакост у третману носилаца станарских права.

Уставни суд , дакле, закључује да оба става члана 3а оспореног закона служе легитимним циљевима.

Одговарајући на питање да ли одредба члана 3а успоставља правичну равнотежу између права и јавног интереса (пропорционалност), Уставни суд је навео:Уставни суд мора , прије свега , да размотри два питања. Прво, да ли мијешање у права иде даље од потребног да би се постигао легитиман циљ? Друго , да ли члан 3а Закона подвргава носиоце станарског права произвољно-неповољном третману у поређењу са другима , тако да се од њих тражи да сносе превелик терет у остваривању легитимног циља?

Узимајући у обзир озбиљност проблема стамбеног дефицита и економских проблема у Босни и Херцеговини ,као и потешкоћа у одлучивању како додијелити стамбене ресурсе великом броју људи који имају потребу за њим , укључујући и оне који тренутно живе у становима у складу са оспореним законом , Уставном суду су потребни веома јаки докази да би се увјерио да је становиште законодавца прекорачило границе слободне процјене у одлучивању шта је потребно да би се приступило рјешавању овог веома озбиљног друштвеног проблема. Уставни суд је веома опрезан у погледу доношења становишта да је нека институција прекорачила дозвољено подручје процјене у погледу нужности одређене мјере ( што је на неки начин аналогно у домаћем праву " институту слободног поља процјене", што је државама понекад дозвољено у међународном праву према јуриспруденцији Европског суда за људска права ), када се ради о питању права са значајним економским посљедицама , као што је то овдје случај тренутних носилаца станарских права , као и бивших носилаца станарских права , а рјешење је постигнуто доношењем демократског закона , након пуне




расправе , укључујући испитивање закона од Законодавно-правне комисије Парламента. Имајући у виду ове факторе , Уставни суд закључује

да није установљено да се законодавац мијешао у права више него што се сматра потребним да би се постигао

легитиман циљ.У односу на пропорционалност става 1 оспореног члана 3а Закона, Уставни суд је навео: Први став члана 3а Закона , измијењена верзија , избјегава суочавање са више проблема који су навели Дом да усвоји становиште да је ранија верзија повриједила права из Европске конвенције. Напримјер, измијењена верзија није дискриминисала лица по основу држављанства. Ова верзија је , наравно,дискриминисала по основу служења у оружаним снагама у којима су одређена лица служила након 19. маја 1992.године. Међутим, Уставни суд сматра да је то основ који објективно може да буде оправдан за различит третман. ЈНА се 19. маја 1992. године повукла са територије Босне и Херцеговине према Резолуцији Савјета безбједности Уједињених нација ( документ УН , S/RES/752 ( 1992 ) од 15.

маја 1992. године ), а Влада Републике Босне и Херцеговине је преузела контролу над територијом Републике Босне и Херцеговине. Од тог датума лице које је било у оружаним снагама друге државе могло је да се сматра лицем које више нема дужност да буде лојално према Републици Босни и Херцеговини. Ако су оружане снаге припадале држави унутар подручја бивше СФРЈ , а та држава и Република Босна и Херцеговина су биле у ратним односима , може да се закључи да Република Босна и Херцеговина није више дуговала било какву заштиту том лицу. Премда ФБиХ није објаснила зашто би резултат такве војне службе био губитак станарског права лица , Уставни суд сматра да окончање обавезе лојалности неког становника држави у којој пребива и обавеза државе да заштити и обезбиједи благостање својим становницима могу

омогућити рационално и објективно оправдање за усвајање неке мјере која људе третира различито по том основу. Разматрајући да ли се измијењена верзија члана 3а

Закона мијеша на произвољан и претјеран начин у права носилаца станарског права , Уставни суд сматра да су сљедећи фактори релевантни: прво , члан 3а Закона у измијењеној форми не утиче на она лица која су већ купила стан; друго , он, такође, не утиче на лица којима је признат заштићени статус или статус који је једнак статусу избјеглице или расељеног лица од државе ван територије бивше СФРЈ ; треће , друга лица , која сада живе у тим становима могу да потражују станарско право на њима. Са тачке гледишта правне сигурности , у складу са чланом I/2 Устава Босне и Херцеговине , враћање у посјед стана ће изазвати правну несигурност у великом броју случајева , те јасне и практичне потешкоће.

Уставни суд , стога, сматра да члан 3а став 1 Закона успоставља правичну равнотежу између права носиоца станарског права и јавног интереса.

У односу на пропорционалност става 2 побијаног члана 3а Закона, Уставни суд је навео сљедеће: Уставни суд закључује да узимање у обзир одређених околности које се односе на ситуацију у којој се налази лице у другој држави на територији бивше СФРЈ , као што је чињеница да лице има станарско право у тој држави , не може да се посматра чисто као питање пропорционално циљу заштите оскудних стамбених извора и промовисања једнакости , него ( у тренутној економској ситуацији ) као нешто битно како би се адекватно одговорило на стамбене потребе свих оних који су посебно рањиви и

сиромашни у разумном временском року. Уставни суд ,стога, закључује да мијешање у право на мирно уживање имовине које је установљено другим ставом побијаног члана 3а Закона у сваком случају није непропорционално својим законском циљевима.

У дијелу Одлуке који се односио на резултат оцјене одредбе члана 3а Уставни суд је навео: У свјетлу наведених фактора , Уставни суд је дошао до закључка да се за оба става побијаног члана 3а Закона , а који су оцијењени у апстрактном смислу , може рећи да успостављају законски циљ и да се не мијешају у права на начин који је произвољан или који намеће превелик терет на појединце у погледу права и интереса других појединаца и општег јавног интереса. Члан 3а Закона се мијеша у право одређених група људи на мирно уживање имовине ,односно на мирно уживање станарског права у односу на станове у Босни и Херцеговини , али мијешање може да се оправда тренутним околностима у Босни и Херцеговини и у складу је са законом и пропорционално снажним и легитимним јавним интересима. Уставни суд , стога,

сматра да је побијани члан 3а Закона у складу са чланом II/3к ) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.35. Пресуда Европског суда за људска права Ђокић

против Босне и Херцеговине од 27. маја 2010.године у релевантном дијелу гласи:У дијелу Одлуке који се односи на поступак и

чињенице Европски суд је навео: Предмет се односи на апликантове безуспјешне покушаје , без обзира на правно ваљан уговор о купопродаји , да врати свој пријератни стан и укњижи га на своје име. Припадницима ЈНА је 6. јануара 1991. године

понуђено да купе своје станове по умањеној тржишној цијени ( види Закон о стамбеном обезбјеђењу у Југословенској народној армији из 1990). Босна и

Херцеговина је 18. фебруара 1992. године зауставила продају војних станова на својој територији ( види Уредбу о привременој забрани продаје станова из 1992). Уредба је примјењивана на територији данашње Федерације Босне и Херцеговине и они који су купили војне станове што се налазе на територији овога ентитета нису могли да упишу своје право својине , те су остали , строго узевши ,носиоци станарског права ( према домаћем закону , уговор о купопродаји сам по себи не преноси право својине на купца ). Апликант је 17. августа 1998. године поднио захтјев

за поврат стана у Сарајеву. Његов захтјев је одбијен 30. марта 2000. године у складу са чланом 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима из 1998. године. Надлежни органи за стамбена питања су 12.новембра 2002. године још једном одбили апликантов захтјев за поврат стана у складу са чланом 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима из 1998. године.

Тренутно, лица која потпадају под ове категорије имају само право на поврат новчаног износа ког су платила за своје станове у току 1991/92. плус камату по стопи која се примјењује на краткорочне пологе. Раније се накнада израчунавала на други начин: вриједност стана прво се израчунавала по цијени од отприлике 300 евра по квадратном метру , затим се у обзир узимала и старост стана уз умањење од 1% од његове вриједности за сваку годину старости.

У дијелу Одлуке о допустивости Европски суд је навео: Суд наглашава да концепт " имовина" има аутономно значење које је независно од формалне




класификације у домаћем законодавству и да питање које треба испитати јесте да ли су околности случаја , узимајући их у цјелини , пренијеле на апликанта право на материјални интерес заштићен чланом 1 Протокола број 1 ( види , Бивши краљ Грчке и други v. Грчке [ ГЦ ] број

25701/94, параграф 60, Е CHR 2000-XII).У меритуму Одлуке у погледу природе ометања Европски суд је навео: Сложеност правне ситуације у предметном случају спречава његову класификацију у одређену категорију: с једне стране , оспоравани уговор о купопродаји сматра се правно ваљаним , а, с друге стране ,апликанту је онемогућено да врати стан у посјед и да се укњижи као сопственик стана. Док оваква ситуација подсјећа на de facto експропријацију , Суд не сматра да је потребно да пресуди да ли се друга реченица из првог става члана 1 примјењује у овом случају. Ситуација прописана у другој реченици првог става члана 1 је само један случај ометања права на неометано уживање имовине како је гарантовано општим правилом наведеним у првој реченици. Суд, стога, сматра да треба испитати

спорну ситуацију у свјетлу општег правила.У погледу циља ометања Европски суд је навео:Одузимање имовине извршено при спровођењу законских ,социјалних, економских и других политика може да буде " у јавном интересу" чак и ако заједница у цјелини нема непосредне користи , нити ужива одузету имовину. У предметном случају Суд је спреман да прихвати да су спорне мјере биле усмјерене ка унапређењу социјалне правде , као што је тврдила тужена странка , и да , стога,слиједе оправдани циљ.

У односу на питање да ли је постигнута правична равнотежа, Европски суд је навео: Ометање мирног уживања имовине мора да успостави правичну равнотежу између заштите имовине и захтјева јавног интереса. Иако је тачно да државе уживају широко поље процјене када

одлучују о овим питањима , Суд, ипак, сматра да у предметном случају није постигнута правична равнотежа због сљедећих разлога:

Као прво , Суд је свјестан чињенице да је Сарајево ,гдје се налази већина војних станова , било изложено блокадама , свакодневном гранатирању и снајперском дејствовању у току рата. Постоји, такође, доста доказа о директном или индиректном учешћу снага ВЈ у војним операцијама у Босни и Херцеговини. Ово објашњава јако локално противљење повратку пријератним домовима лица која су служила у снагама ВЈ , али га не оправдава. У том смислу , Суд примјећује да нема индикација да је апликант , као припадник снага ВЈ , учествовао у војним операцијама у Босни и Херцеговини , нити у било каквим ратним злочинима. Он је третиран другачије само зато што је служио у снагама ВЈ . Познато је да је природа недавног рата у Босни и Херцеговини таква да је служење у одређеним оружаним снагама у великој мјери указивало на етничку припадност. Снаге АРБиХ , лојалне централним властима Босне и Херцеговине , упркос неким изузецима , углавном су чинили Бошњаци. Исто важи и за ХВО ( углавном су га чинили Хрвати ) и снаге ВРС ( углавном су је чинили Срби ). Слични модели примијећени су и у сусједним државама. У складу с тим , спорне мјере , иако на изглед непристрасне , имале су као резултат различито поступање са људима на основу њиховог етничког поријекла. У сличним ситуацијама Суд је утврдио , као ствар принципа , да се никаква разлика у поступању искључиво или пресудно на основу етничког поријекла не може објективно оправдати у савременом демократском друштву.

Друго, тужена Влада је тврдила да су спорне мјере оправдане усљед оскудног стамбеног фонда и хитне потребе да се смјесте незбринути припадници снага АРБиХ и њихове породице након окончања рата који је трајао од 1992. до 95. године. Међутим, тужена је

пропустила да пружи доказе да је ослобођени стамбени простор стварно коришћен за смјештај лица која заслужују заштиту. Ни статистички подаци које је доставила тужена страна у контексту овог предмета ,нити они на које се позива Уставни суд Босне и Херцеговине у својој Одлуци број У 83/03 од 22. септембра 2004. године, тачка 21, нису од користи. Они су једноставно потврдили да је већина војних станова додијељена ратним ветеранима , ратним инвалидима и породицама погинулих припадника снага АРБиХ , при чему се не наводи њихова стамбена ситуација , нити примања. Штавише, према поузданим извјештајима , велики број високорангираних функционера , чије је стамбено питање раније ријешено , добијао је војне станове.

Треће, кад је ријеч о апликантовој могућности да

стекне право закупа стана у Србији , утврђено је да њему стан није ни додијељен. Осим тога , он може да стекне само право закупа на одређено вријеме које Врховни суд Федерације БиХ не изједначава са станарским правом у смислу релевантног законодавства о поврату станова.

Четврто, Суд није превидио чињеницу да Закон о продаји станова из 1997. године предвиђа надокнаду.Тужена страна процијенила је да апликант треба примити око 10.750 евра с тим да је своју процјену засновала на критеријумима који више нису на снази. Од 11. јула 2006. године апликанту је омогућено да оствари право само на поврат износа који је стварно платио за стан , плус камату по стопи која се примјењује на краткорочне депозите ( што износи мање од 3.500 евра ).Суд се слаже са туженом страном да члан 1 Протокола

број 1 не гарантује право на пуну надокнаду у свим околностима , али ниједан од наведених износа реално не одговара тржишној вриједности спорног стана. Иако је тачно да чак и потпуно одсуство надокнаде може да се сматра оправданим према члану 1 Протокола број 1 у изузетним околностима , Суд не сматра да су околности у овом предмету такве природе. И , на крају , Суд примјећује да , строго говорећи ,

апликант није ни избјеглица ( јер има србијанско држављанство ), нити интерно расељено лице ( јер је напустио територију Босне и Херцеговине ). Иако је тачно да се међународни принципи о поврату станова и имовине избјеглица и расељених лица једнако примјењују на " остала расељена лица у сличној ситуацији која су прешла државну границу , али која можда не подлијежу правној дефиницији избјеглице" ( види , Pinheirov принцип 1.2), није сигурно да ли може да се сматра да је апликант " напустио" Сарајево у смислу те одредбе. У сваком случају , Суд не сматра да је потребно да одговори на ово питање , јер су разлози наведени у тач. 60-63 довољни да се установи кршење члана 1 Протокола број 1 уз Конвенцију.36. Информација Канцеларије представника/агента у

вези са извршењем пресуде Ђокић 37. У информацији о имплементацији пресуде Ђокић

против Босне и Херцеговине Канцеларија представни-ка/агента је навела сљедеће:

38. На 166. сједници, одржаној 16. марта 2011. године,Влада Федерације БиХ је усвојила Акциони план за спровођење генералних мјера ради превенције повреда права утврђених у пресуди Ђокић против Босне и Херцеговине. Том пресудом је предвиђено да




се спроведе укупно седам активности ради имплементације генералних мјера. Прве четири активности из Акционог плана односе се на утврђивање тачног броја случајева као што је Ђокић, а након што се утврди тај број, даљње активности

односиће се на припрему измјена и допуна Закона о продаји станова на којима постоји станарско право (у прилогу је достављена копија Акционог плана ).

39. На 20. сједници, одржаној 4. октобра 2011. године,Влада Федерације БиХ је донијела Одлуку о измјенама Одлуке о усвајању Акционог плана тако што је Комисија Федерације БиХ за размјену података о војним становима са Републиком Србијом и Републиком Црном Гором одређена као носилац активности из тач. 3 и 4 Акционог плана, умјесто раније одређеног представника Савјета министара БиХ пред Европским судом за људска права ( у прилогу информације достављена је Одлука о измјенама Одлуке о усвајању Акционог плана ).

40. До данас су спроведене активности из тач. 1, 2 и 3

Акционог плана и тренутно се спроводе активности из тачке 4 Акционог плана. На основу спроведених активности надлежних органа Федерације БиХ утврђени су сљедећи подаци:

41. Служба за заједничке послове органа и тијела Федерације БиХ установила је да је укупно 500 лица закључило уговор о откупу стана са бившом ЈНА. Од надлежног органа Републике Србије наведена служба је добила податке о 104 лица у вези са додјелом стана у Србији. За 34 лица постоје подаци да су добила станове у Републици Србији из стамбеног фонда ЈНА,а за 70 лица да нису ријешила стамбено питање у овој републици. У сврху предузимања активности из тачке 4 Акционог плана, путем Комисије за размјену података о војним становима са Републиком Србијом

и Републиком Црном Гором или путем Министарства спољних послова Босне и Херцеговине, Служба за заједничке послове је затражила податке о стамбеном статусу 396 лица у тим државама. Тражени подаци још нису достављени Босни и Херцеговини. Крајем јануара 2012. године Канцеларија представника/агента ће тражити од Федерације БиХ да прослиједи информације које је добила од надлежних органа Републике Србије и Републике Црне Горе у вези са стамбеним статусом ових преосталих 396 лица.

42. Након што се добију тражене информације и када се утврди колики је број лица која су са бившом ЈНА закључила уговор о откупу стана на територији БиХ и која су напустила тај стан, стекла станарско право или право које одговара том праву на стану у Републици Србији или Републици Црној Гори, биће јасно колико је случајева истих као Ђокић против БиХ . Послије тога ће почети да се спроводе активности предвиђене тачком 5 Акционог плана, тј. почеће да се припрема Преднацрт Закона о измјенама и допунама Закона о продаји станова на којима постоји станарско право.

43. Истакнуто је да је Канцеларија представника/агента 3.новембра 2011. године доставила Комитету министара Савјета Европе (у даљњем тексту: Комитет министара) акциони извјештај о активностима које су до сада предузете ради имплементације Акционог плана.

44. Информација Канцеларије Владе ФБиХ у вези са извршењем пресуде Ђокић

45. У суштини, у својој информацији Влада ФБиХ је навела исто што и Канцеларија представника/агента.

Стога, Уставни суд неће понављати дио који је већ наведен у информацији Канцеларије представни-ка/агента. Осим тога, Канцеларија Владе ФБиХ је навела да је Комитет министара до сада обавијештен да је извршена пресуда Ђокић у дијелу који се

односио на исплату 65.200,00 евра апликанту Бранимиру Ђокићу. Истакнуто је да ће активности које се односе на измјену Закона о продаји станова на којима постоји станарско право, предвиђене у тачки 5,започети након што буде реализована тачка 4Акционог плана. У сврху предузимања активности из тачке 4 Акционог плана, Комисија за размјену података о војним становима са Републиком Србијом и Републиком Црном Гором је затражила податке о стамбеном статусу 396 лица у тим државама. Тражени подаци још нису достављени Босни и Херцеговини.Према томе, измјене Закона о продаји станова на којима постоји станарско право, односно рад на активностима из тачке 5 Акционог плана у цијелости зависи од достављања тражених информација и

документације надлежних органа Републике Србије и Републике Црне Горе.

V. Допустивост

46. При испитивању допустивости захтјева Уставни суд је прво пошао од одредбе члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине. Члан VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине гласи:ц ) Уставни суд има надлежност у питањима која му

упути било који суд у Босни и Херцеговини , а односи се на то да ли је закон на чијој ваљаности почива његова одлука ,сагласан са овим Уставом , Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама и њеним протоколима , или са законима Босне и Херцеговине: или у погледу постојања или дјелокруга неког општег правила међународног јавног права које је од значаја за одлуку тог

суда.47. Захтјев за оцјену уставности поднио је Кантонални

суд (судија Кантоналног суда Аида Шабановић), што значи да је захтјев поднијело овлашћено лице из члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине (види, Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број У 5/10 од 26. новембра 2010. године, тач. 7-15, објављена у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 37/11).

48. Предмет захтјева је оцјена уставности одредбе члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" бр. 11/98, 38/98, 12/99, 18/99, 27/99,43/99, 31/01, 56/01, 15/02, 24/03, 29/03 и 81/09),одредбе члана 39а и члана 39е Закона о продаји

станова на којима постоји станарско право ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине"бр. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02,54/04, 36/06, 45/07, 51/07, 72/08, 23/09 и 5/10) са одредбом члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

49. Разматрајући допустивост захтјева у дијелу којим се тражи оцјена уставности одредбе члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине"бр. 11/98, 38/98, 12/99, 18/99, 27/99, 43/99, 31/01,56/01, 15/02, 24/03, 29/03 и 81/09), Уставни суд је пошао од одредаба члана 17 став 1 тачка 5 Правила Уставног суда.




Члан 17 став 1 тачка 5 Правила Уставног суда гласи:Захтјев није допустив ако постоји неки од сљедећих

случајева:5. ради се о питању о ком је Уставни суд већ

одлучивао , а из навода или доказа изнесених у захтјеву не

произилази да има основа да се поново одлучује;50. Уставни суд запажа да је својом Одлуком број У 83/03од 22. септембра 2004. године утврђено да је одредба члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима ("Службене новине ФБиХ" бр.11/98, 38/98, 12/99, 27/99, 43/99, 31/01, 56/01, 15/02 и 29/03) у складу са чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Даље, Уставни суд сматра да,након доношења наведене одлуке, није било суштинских измјена и допуна одредбе члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима. Уставни суд констатује да је у "Службеним новинама ФБиХ" број 81/09 ова одредба измијењена на начин да се у члану 3а став 1 послије

ријечи "становима" додају ријечи "из стамбеног фонда бившег Федералног министарства одбране", а послије ријечи " располагању" ријечи "Федералног министар-ства одбране" замјењују се ријечима: "Влада Феде- рације Босне и Херцеговине". Дакле, након доношења Одлуке број У 83/03, одредба члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима није суштински промијењена. Међутим, подносилац захтјева тражи да Уставни суд оцијени уставност наведене одредбе у свјетлу одлуке Европског суда за људска права (у даљњем тексту: Европски суд)донесене 27. маја 2010. године у предмету Ђокић.Имајући у виду наведено, те да је ова одлука Европског суда донесена након Одлуке Уставног суда број У 83/03, Уставни суд ће испитати да ли из

захтјева произилази да има основа за поновно одлучивање о оцјени уставности одредбе члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима.

51. Да би дао одговор на ово питање, Уставни суд ће имати у виду своја стајалишта која су изнесена у Одлуци број У 83/03 и која су наведена у овој одлуци.Наиме, у Одлуци број У 83/03 Уставни суд, узимајући у обзир све релевантне факторе, утврдио је да је члан 3а Закона у складу са чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

52. Након доношења Одлуке Уставног суда број У 83/03,услиједила је одлука Европског суда донесена 27. маја 2010. године у предмету Ђокић против Босне и Херцеговине. У тој одлуци Европски суд у околностима конкретног предмета разматрао је слична чињенична и правна питања која се тужбом тужиоца постављају пред Кантонални суд због чега је подносилац захтјева и поднио предметни захтјев.

53. Уставни суд запажа да тужилац у предмету пред Кантоналним судом, као и апликант пред Европским судом, има закључен купопродајни уговор у складу са Законом о стамбеном обезбјеђењу у ЈНА из 1990.године и да је платио купопродајну цијену из тог уговора. Међутим, Уставни суд указује на то да Европски суд, када даје увод о војним становима у пресуди Ђокић, истиче да она лица која су купила војне станове који се налазе на територији Федерације Босне и Херцеговине нису могла да упишу своје право својине и да су остала, строго узевши, носиоци

станарског права. При томе је Европски суд својине на купца. Дакле, узимајући у обзир домаће право,Европски суд прихвата да се у конкретном случају не ради о својини у правом смислу ријечи, већ о тзв.специјалној категорији носилаца станарског права на

које се, према домаћем закону, примјењује одредба члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима. Штавише, у пресуди Ђокић Европски суд не доводи у питање примјену ове одредбе на ову категорију носилаца станарског права који се овим законом посебно третирају. Међутим,неспорно је, како је и Европски суд навео, а и Уставни суд у својим бројним одлукама, да ово право (станарско право) представља имовинско право у смислу одредбе члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и да као такво ужива заштиту.

54. Уставни суд констатује да је у пресуди Ђокић Европски суд, разматрајући у чему се састоји природа ометања, примијетио да сложеност правне ситуације у предметном случају спречава његову класификацију

у одређену категорију: с једне стране , оспоравани уговор о купопродаји сматра се правно ваљаним , а, с друге стране , апликанту је онемогућено да врати стан у посјед и да се укњижи као сопственик стана. Док оваква ситуација подсјећа на de factoекспропријацију , Суд не сматра да је потребно да пресуди да ли се друга реченица из првог става члана 1 примјењује у овом случају. Ситуација прописана у другој реченици првог става члана 1 је само један случај ометања права на неометано уживање имовине како је гарантовано општим правилом наведеним у првој реченици. Суд, стога, сматра да треба испитати спорну ситуацију у свјетлу општег правила.

55. Даље, Уставни суд напомиње да су, према систему

Европске конвенције, националне власти те које дају иницијалну процјену и означавају проблем који има јавни интерес који захтијева мјере лишавања имовине и корективне поступке који треба да се предузму.Дакле, према систему Европске конвенције, приликом рјешавања сложених питања као што је поврат тзв.војних станова држава има широк степен слободне процјене да одреди шта има општи интерес. Уставни суд сматра да је и члан 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима резултат такве слободе процјењивања, те да је још у својој Одлуци број У 83/03 утврдио да је у складу са чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, јер успоставља правичну равнотежу између јавног интереса и носилаца станарског права.

56. Одлуку Уставног суда број У 83/03 Европски суд помиње у погледу статистичких података о коришће-њу војних станова које је тражио од тужене стране.Дакле, према схватању Уставног суда, становиште Европског суда које је изражено у пресуди Ђокић јесте да је лишавање имовине у складу са стандардима Европске конвенције само уколико се за такво лишавање оштећенима пружи адекватна компенза-ција. Међутим, Уставни суд се неће бавити компенза-цијом у овом дијелу одлуке, већ када буде оцјењивао уставност одредбе члана 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право с обзиром на то да наведена одредба регулише питање накнаде умјесто поврата стана и уписа права својине овим категоријама носилаца станарских права.




57. Такође, Уставни суд примјећује да Европски суд у својој одлуци није дао одговор на питање да ли апелант према међународним принципима (Pinheiroviпринципи и Резолуција број 1708-2010) може да се сматра избјеглицом због тога што, према мишљењу

Европског суда, није сигурно да ли може да се сматра да је апликант "напустио" Сарајево у смислу тих принципа. Ипак, чини се да је Европски суд сматрао да је, због неадекватне компензације, у конкретном случају дошло до повреде апликантовог права на имовину, те, с тим у вези, обавезао тужену страну да апликанту исплати компензацију као вид одштете за,како то Европски суд назива, de facto експропријацију.

58. На основу становишта Уставног суда изнесених у Одлуци број У 83/03 и пресуде Европског суда у предмету Ђокић, Уставни суд сматра да та пресуда није основ за поновно одлучивање о овом питању.Стога, из навода и доказа изнесених у захтјеву, а имајући у виду пресуду Европског суда донесену у предмету Ђокић, произилази да нема основа за

поновно одлучивање о оцјени уставности одредбе члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима.

59. Имајући у виду одредбу члана 17 став 1 тачка 5Правила Уставног суда, према којој ће се захтјев одбацити као недопуштен уколико се ради о питању о којем је Уставни суд већ одлучивао, а из навода или доказа изнесених у захтјеву не произилази да има основа за поновно одлучивање, Уставни суд је, у односу на овај дио захтјева, одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

60. У односу на дио захтјева којим се тражи оцјена уставности релевантних одредаба члана 39а и 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право ("Службене новине Федерације Босне и

Херцеговине" бр. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00,32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07, 51/07, 72/08,23/09 и 5/10), Уставни суд је утврдио да не постоји ниједан формални разлог из члана 17 став 1 Правила Уставног суда због којег захтјев није допустив у односу на ове одредбе. При томе Уставни суд сматра да није очигледно да одредбе члана 39а и 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право нису релевантне за конкретан случај поводом којег је подносилац захтјева и поднио овај захтјев. Стога ће Уставни суд у наредним ставовима мериторно испитати овај дио предметног захтјева.

VI. Меритум

61. Подносилац захтјева предлаже да Уставни суд одлучи о компатибилности одредбе члана 39а и 39е Закона о

продаји станова на којима постоји станарско право ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине"бр. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02,54/04, 36/06, 45/07, 51/07, 72/08, 23/09 и 5/10) са одредбом члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

Право на имовину

62. Члан II/3к) Устава Босне и Херцеговине гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају

људска права и основне слободе из става 2 овог члана , а она обухватају:

[…]к ) Право на имовину.

Члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију гласи:Свако физичко или правно лице има право на

неометано уживање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине , осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима

међународног права. Претходне одредбе , међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примјењује такве законе које сматра потребним да би надзирала коришћење имовине у складу са општим интересима или да би обезбиједила наплату пореза или других доприноса или казни.63. Уставни суд, прије свега, напомиње да ће оцјену

уставности спорних одредаба разматрати у општем,односно ширем смислу (erga omnes), а не у односу на конкретан предмет (inter partes) који се налази на рјешавању пред Кантоналним судом. Такође, Уставни се неће бавити на који начин домаћи органи примјењују спорне одредбе, већ ће се бавити оцјеном уставности ових одредаба на апстрактан начин.

64. Разматрајући одредбу члана 39а Закона о продаји

станова на којима постоји станарско право, Уставни суд запажа да је наведеном одредбом прописано да,ако носилац станарског права на стану који је на располагању Влади Федерације Босне и Херцеговине стан користи легално и ако је прије 6. априла 1992.године закључио правно обавезујући уговор о откупу стана са ССНО у складу са одредбама наведеним у члану 39 Закона, Влада Федерације Босне и Херцеговине издаје налог да се носилац станарског права укњижи као сопственик стана у надлежном суду. Дакле, према овој одредби, да би се уписало право својине, потребно је кумулативно испунити два услова: да носилац станарског права на стану који је на располагању Влади ФБиХ стан користи легално и да је прије 6. априла 1992. године са ССНО закључио

правно обавезујући уговор о откупу стана. Из наведеног произилази да, уколико носилац станарског права легално не посједује стан, не може да оствари ни право на укњижбу као сопственик у надлежном суду.

65. Према мишљењу Уставног суда, овом одредбом јавна власт је ограничила круг носилаца станарског права на становима који су на располагању Влади ФБиХ,односно бившем Федералном министарству одбране,који могу да се укњиже као сопственици тих станова.Очигледно је да одредба члана 39а Закона о продаји станова на којима постоји станарско право носиоце станарских права који су у посједу својих станова и који користе своје станове третира другачије од носилаца станарског права који потпадају под одредбу члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима.

66. Да би утврдио да ли је одредба члана 39а Закона о продаји станова на којима постоји станарско право у складу са чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију,Уставни суд мора да одговори на сљедећа питања: Да ли станарска права на становима ЈНА могу да се сматрају "имовином" у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију? Да ли се одредба члана 39а Закона о продаји станова на којима постоји станарско право мијеша у та права? Да ли је то мијешање предвиђено законом? Да ли то мијешање служи законитом циљу у јавном интересу и да ли је мијешање пропорционално циљу, тј. да ли успоставља




правичну равнотежу између носиоца права и општег јавног интереса?

67. Одговарајући на прво питање, Уставни суд подсјећа да је у Одлуци број У 83/03 објаснио своју јуриспруденцију у вези са станарским правом, те

утврдио да станарско право представља имовину у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију (види, Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број У 83/03 од 22.септембра 2004. године, тачка 47, објављена у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 37/11).

68. Разматрајући да ли се члан 39а Закона о продаји станова на којима постоји станарско право мијеша у право на мирно уживање имовине, Уставни суд констатује да је овом одредбом јавна власт лишила носиоце станарских права који се не налазе у посједу пријератних станова права да остваре укњижбу својине у надлежном суду. Дакле, овом одредбом јавна власт се мијеша у имовинска права носилаца

станарских права који се не налазе у посједу својих станова.69. Даље, Уставни суд ће испитати да ли је ово мијешање

предвиђено законом. Уставни суд подсјећа да је мијешање законито само ако је закон који је основ мијешања (а) доступан грађанима, (б) толико прецизан да омогућава грађанима да одреде своје поступке, (ц) у складу са принципом правне државе,што значи да слобода одлучивања која је законом дата извршној власти не смије да буде неограничена, тј.закон мора да обезбиједи грађанима адекватну заштиту од произвољног мијешања (види пресуду Европског суда за људска права, Sunday Times од 26.априла 1979, серија А број 30, став 49; види, такође,пресуду Европског суда за људска права, Malone од 2.

августа 1984. године, серија А број 82, ст. 67 и 68).Узимајући у обзир наведено, Уставни суд сматра да одредба члана 39а Закона о продаји станова на којима постоји станарско право задовољава принципе законитости у смислу Европске конвенције.

70. Одговарајући на питање да ли је наведено мијешање у јавном интересу, Уставни суд, као прво, напомиње да законодавац на позив Уставног суда није доставио одговор на предметни захтјев у којем је требало да објасни јавни интерес којим се руководио приликом усвајања овог закона, односно одредбе члана 39а.Стога ће Уставни суд одговорити на ово питање.Уставни суд сматра да је јавни интерес који жели да се постигне одредбом члана 39а Закона о продаји станова на којима постоји станарско право, у суштини, исти као и јавни интерес који је Уставни суд објаснио приликом оцјене уставности одредбе члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима у својој Одлуци број У 83/03. У тој одлуци Уставни суд је навео да, као прво , Закон о престанку примјене Закона о напуштеним становима има циљ да исправи неједнакости које су постојале између носилаца станарског права на становима ЈНА и свих других носилаца станарског права. Другим ријечима ,ФБиХ је пратила принцип који је постојао у бившој СФРЈ , према којем " грађанин може да буде носилац станарског права само на једном стану"( члан 12Закона о стамбеним односима ). Друго , циљ је да се ослободи оскудан стамбени простор за бивше војнике Армије Босне и Херцеговине и њихове породице или лица која су била присиљена да напусте своје домове

услијед ратних дејстава. Осим наведеног , Уставни суд наглашава да је Законом о престанку примјене Закона о напуштеним становима јавна власт регулисала питање поврата стана, а Законом о продаји станова на којима постоји станарско право прописала

је услове за стицање права својине. Дакле, предметни закон регулише питање стицања права својине као јачег права у односу на право на поврат стана. Стога,према мишљењу Уставног суда, јавни интерес да овим законом јавна власт наметне строжије критеријуме за стицање права својине је још јачи, што су управо критеријуми који су прописани одредбом члана 39а Закона о продаји станова на којима постоји станарско право.

71. Међутим, Уставни суд мора да одговори на питање да ли одредба члана 39а Закона о продаји станова на којима постоји станарско право успоставља правичну равнотежу између носилаца права и јавног интереса.При томе Уставни суд констатује да домаће власти уживају широко поље процјене приликом доношења

одлука у вези са лишавањем имовинских права појединаца због непосредног познавања друштва и његових потреба. Уставни суд истиче да лишавање имовинских права појединаца без накнаде не би било правично, јер би се на појединце ставио претјеран терет који не би био у духу заштите концепта "имовине" коју пружају члан II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Према томе, да би постојала правична равнотежа, према мишљењу Уставног суда, носиоци права који су лишени права на укњижбу морали би имати право на накнаду као вид сатисфакције због немогућности да се врате у своје станове и укњиже право својине на њима. Уставни суд запажа да је одредбом члана 39е Закона о продаји станова на

којима постоји станарско право регулисано питање накнаде оним носиоцима станарског права којима је онемогућен поврат стана. Према томе, Уставни суд сматра да постоји правична равнотежа између јавног интереса и носилаца права који, умјесто поврата у станове и укњижбе права својине, имају право на накнаду у смислу одредбе члана 39е Закона о продаји станова на којим постоји станарско право. Уставни суд напомиње да ће се оцјеном модалитета накнаде бавити у сљедећим тачкама ове одлуке, када буде оцјењивао одредбу члана 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право.

72. На основу наведеног, узимајући у обзир све критеријуме, Уставни суд закључује да је одредба члана 39а Закона о продаји станова на којима постоји станарско право у складу са чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

73. Даље, Уставни суд ће испитати да ли је одредба члана 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право у складу са чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

74. Уставни суд запажа да наведена одредба регулише питање права на накнаду носиоцима права из купопродајног уговора који су закључили правно обавезујући уговор умјесто уписа права својине.Наведена одредба прави разлику између лица која су након напуштања пријератног стана стекла ново станарско право или право које одговара том праву и лица која су остала у служби у оружаним снагама ван




територије Босне и Херцеговине, која нису стекла ново станарско право или право које одговара том праву. Такође, ова одредба обухвата и носиоце права из купопродајног уговора за чији стан је садашњи корисник, у складу са важећим законима, закључио

уговор о коришћењу стана или уговор о откупу стана.75. Уставни суд сматра да је суштина одредбе члана 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право у томе да се у све три правне ситуације носиоцима права из правно обавезујућих уговора,умјесто уписа права својине на становима који су под посебним режимом, тзв. војним становима, призна право на накнаду у износима уплаћеним према уговору увећаним за припадајућу камату по виђењу.Дакле, ова одредба регулише три правне ситуације у вези са бившим носиоцима станарских права на тзв.војним становима којима се ускраћује право на поврат стана у смислу одредбе члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима дајући им,умјесто поврата станова и права на упис својине,

накнаду као вид одштете.76. Да би утврдио да ли је одредба члана 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право у складу са чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију,Уставни суд мора да одговори на сљедећа питања: Да ли станарска права на становима ЈНА могу да се сматрају "имовином" у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију? Да ли се одредба члана 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право мијеша у та права? Да ли је мијешање предвиђено законом? Да ли мијешање служи законитом циљу у јавном интересу и да ли је мијешање пропорционално циљу, тј. да ли успоставља правичну равнотежу између носилаца права и општег

јавног интереса?77. Уставни суд је већ приликом разматрања одредбе члана 39а дао одговор да станарско право представља имовину у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

78. Даље, Уставни суд констатује да је и овом одредбом јавна власт лишила носиоце станарских права права на поврат тзв. војних станова и на упис права својине на становима дајући им, умјесто тога, накнаду као вид одштете. Дакле, овом одредбом јавна власт се мијеша у имовинска права носилаца станарских права на тзв.војним становима.

79. Одговарајући на питање да ли је мијешање законито,Уставни суд подсјећа да је у овој одлуци, приликом оцјене уставности одредбе члана 39а Закона о продаји станова на којима постоји станарско право, навео принципе које један закон мора да задовољи да би био у складу са Европском конвенцијом. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да одредба члана 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право задовољава принципе законитости у смислу Европске конвенције.

80. Одговарајући на питање да ли је наведено мијешање у јавном интересу, Уставни суд поново подсјећа да законодавац, на позив Уставног суда, није доставио одговор на предметни захтјев у којем је требало да објасни јавни интерес којим се руководио приликом усвајања овог закона, односно одредбе члана 39е.Стога ће Уставни суд и у погледу ове одредбе одговорити на ово питање. Уставни суд сматра да је јавни интерес који жели да се постигне одредбом

члана 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право, у суштини, исти као и јавни интерес који је законадавац имао у виду приликом доношења одредбе члана 39а Закона о продаји станова на којима постоји станарско право. Према томе, Уставни суд

упућује на тачку ове одлуке у којој је објаснио јавни интерес приликом доношења одредбе члана 39а Закона о продаји станова на којима постоји станарско право. Осим наведеног, Уставни суд указује да је јавни интерес изражен кроз одредбу члана 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право и да се носиоцима станарских права на тзв. војним становима, умјесто поврата и уписа права својине, дậ одговарајућа накнада.

81. Уставни суд, даље, мора да одговори на питање да ли одредба члана 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право успоставља правичну равнотежу између носиоца права и јавног интереса. С тим у вези, Уставни суд подсјећа да држава има могућност да процијени која је економска и социјална

политика најбоља и која је одговарајућа да би служила општем интересу становништва. Неспорно је да је одредба члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима онемогућила поврат у стан одређеним категоријама носилаца станарског права на тзв. војним становима и на тај начин их лишила њихових имовинских права. Међутим,неопходно је размотрити да ли се мијешањем у право на имовину постиже правична равнотежа између заштите права на имовину и захтјева који има општи интерес. Ова правична равнотежа се не постиже ако "сопственик" имовине мора да сноси "посебан и прекомјеран терет" (види, Европски суд за људска права, Sporrong и Lonnroth против Шведске , пресуда од 23. септембра 1982. године, серија А број 52, став

73).82. Даље, Уставни суд подсјећа да је у својој Одлуци број У 83/03 утврдио да је одредба члана 3а Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима у складу са одредбом члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Дакле, Уставни суд је закључио да лишавање имовине носилаца права на "становима ЈНА" задовољава принцип пропорционалности,односно да успоставља правичну равнотежу између интереса носилаца права и јавног интереса. Међутим,према мишљењу Уставног суда, лишавање имовине носилаца права без одговарајуће накнаде не би успоставило правичну равнотежу између интереса носилаца права и јавног интереса, јер би такви носиоци права морали да сносе "посебан и прекомјеран терет", што није у складу са стандардима Европске конвенције уколико не постоје изузетни разлози који би оправдали лишавање имовине носилаца права без одговарајуће накнаде.

83. Уставни суд запажа да је Европски суд у својој пресуди Ђокић против Босне и Херцеговине примијетио да је припадницима ЈНА Законом о стамбеном обезбјеђењу у ЈНА 6. јануара 1991. године понуђено да откупе станове на којима имају станарско право по смањеној тржишној цијени. Такође, Уставни суд примјећује да су сви запосленици у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ) из својих личних доходака издвајали одређене доприносе у стамбени фонд. Наведени доприноси су се касније узимали у обзир приликом одређивања




откупне цијене стана путем Закона о стамбеном обезбјеђењу у ЈНА и Закона о продаји станова на којим постоји станарско право, што је смањивало откупну цијену стана (види пресуде Европског суда за људска права, Дјидровски и Веселински против Бивше

Југословенске Републике Македоније од 24. маја 2005.године). У вези с наведеним, Уставни суд запажа да се при откупу војних станова, управо због узимања у обзир ових доприноса за стамбену изградњу, у пракси дешавало да откупна цијена стана износи 0.00 динара (види, Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП 2771/06 од 25. септембра 2009.године, тачка 8, објављена у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 51/10). Из конкретног предмета који се води пред Кантоналним судом произилази да је, узимајући у обзир доприносе које је тужилац уплаћивао из свог личног дохотка, укупна цијена стана износила 613.043.00 динара умјесто 1.178.629.00 динара.

84. У пресуди Ђокић Европски суд се сложио са туженом

страном да члан 1 Протокола број 1 не гарантује право на пуну надокнаду у свим околностима, али је утврдио да ниједан од износа који су понуђени апликанту не одговара тржишној вриједности спорног стана. При томе је Европски суд навео да, према члану 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, чак и потпуно изостајање надокнаде може да се сматра оправданим у изузетним околностима, али да не сматра да су околности у предмету Ђокић такве природе (супротно од предмета Jahn и остали v. Њемачке број 46720/99, 72203/01 и 72552/01, параграф 117, ЕCHR 2005-VI у вези са земљиштем стеченим према земљишној реформи која је спроведена након 1945. године у совјетској окупираној зони Њемачке и која је настављена послије 1949. године у ДДР).

85. Узимајући у обзир наведено, Уставни суд запажа да је Европски суд оваквим одлучењем утврдио да се накнадом, како је то сада предвиђено одредбом члана 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право, не успоставља правична равнотежа у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Уставни суд подржава такво становиште Европског суда и сматра да накнада коју прописује члан 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право, као сатисфакција због лишавања права на поврат станова ( реституцију), не успоставља правичну равнотежу између јавног интереса и интереса носиоца права. Наиме, исплатом такве накнаде на носиоце права који су лишени имовине био би стављен "посебан и прекомјеран терет". Према мишљењу Уставног суда, накнада која би била исплаћена у таквом случају не би представљала ни приближну сатисфакцију за лишавање имовине. У суштини, у неким случајевима то би значило да су појединци лишени имовине без икакве накнаде, а Уставни суд не види изузетне разлоге који би такво лишавање имовине могли да оправдају према члану II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члану 1Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

86. Уставни суд запажа да се, у складу са тада важећом одредбом члана 39е Закона о измјенама и допунама Закона о продаји станова на којима постоји станарско право ("Службене новине ФБиХ" број 54/04), као што је то у пресуди Ђокић запазио и Европски суд,вриједност стана израчунавала по цијени 600 ДЕМ по

м2, узимајући у обзир и старост стана, уз умањење од 1% од његове вриједности за сваку годину старости.

87. Такође, Уставни суд констатује да је Европски суд приликом одређивања компензације узео у обзир предмет Brumarescu против Румуније у којем је

Европски суд утврдио повреду члана 6 Европске конвенције (приступ суду и правично суђење) и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију (заштита имовине). У поменутом предмету родитељска кућа подносиоца представке у Букурешту 1950. године је национализована без исплате надокнаде. Европски суд је одлучио да тужена влада треба да врати подносиоцу пријаве поменуту кућу у року од шест мјесеци, као и земљиште на коме се она налази,изузимајући стан и одговарајући дио земљишта који су већ били враћени. Европски суд је, даље, одлучио да, у случају да тужена влада не дậ такву надокнаду,она треба да исплати подносиоцу пријаве износ од 181.400 америчких долара (USD) на име материјалне штете. Даље, Европски суд је додијелио подносиоцу

пријаве 15.000 USD на име нематеријалне штете и 2.450 USD умањених за 3.900 француских франака,који су примљени као правна помоћ Савјета Европе на име трошкова поступка.

88. У вези са наведеним, Уставни суд сматра да, према доктрини међународног права, начело restitutio inintegrum захтијева да држава обезбиједи да се појединац нађе, колико је то могуће, у ситуацији у којој би био да није дошло до повреде. У предмету Европског суда Hentrich против Француске (3. јули 1995. године) француски закон није дозвољавао поврат имовине, те је стога додјела надокнаде била прихватљива. У овом предмету Европски суд је установио повреду права на имовину и права на правично суђење у односу на разуман рок. Наиме,

1979. године апеланткиња и њен супруг су купили земљиште по цијени од 150.000 ФРФ под условом да САФЕР (Друштво за земљишно и рурално уређење)не искористи своје право прече куповине у року од два мјесеца. Пошто САФЕР није искористио своје право прече куповине, 13. августа 1979. године продаја је постала коначна. Према члану 668 Закона о порезима, Пореска управа је имала право да у року од шест мјесеци искористи своје право прече куповине уколико је сматрала да је цијена непокретности из уговора била прениска. У том случају Пореска управа купцу исплаћује цијену назначену у уговору, 10%законског додатка и трошкове за састављање уговора.У конкретном случају Пореска управа се позвала на своје право из члана 668 Закона о порезима и поступила по њему. У вези са повратом имовине апеланткињи, Европски суд је констатовао да држава Француска, према својим позитивним прописима, не може да изузме своју имовину, а посебно не без накнаде. Стога је Европски суд оцијенио да, усљед немогућности да се врати предметна имовина,апеланткињи треба досудити накнаду према тренутној вриједности земљишта на тржишту. Такође, у другим имовинским случајевима, као што су Papamichalo- poulos и остали против Грчке (1993) и Brumarescuпротив Румуније , Европски суд је наложио да се или исплати одштета, или да се врати имовина. Дакле,држави је дата могућност да бира да ли да врати имовину, или да исплати одштету. Из наведеног произилази да, када Европски суд разматра случајеве лишавања имовине, да би били испоштовани




стандарди права на имовину из Европске конвенције,оштећенима је неопходно вратити имовину (извршити реституцију), или исплатити одговарајућу компензацију.

89. Иако је установио да накнада коју прописује члан 39е

Закона о продаји станова на којима постоји станарско право не успоставља правичну равнотежу између јавног интереса и интереса носиоца права, Уставни суд не може да одређује колико та накнада треба да износи. Уставни суд сматра да је наведено питање надлежност Парламента Федерације Босне и Херцеговине, који ће у улози законодавца уредити ово питање. Међутим, према мишљењу Уставног суда,приликом одређивања накнаде Парламент Федерације Босне и Херцеговине би требало да узме у обзир околности као што су услови у којим су предметни станови откупљени, економске прилике у Босни и Херцеговини, као и то да члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију не гарантује увијек потпуну накнаду. С тим у вези, Уставни суд напомиње да је, у

смислу извршења пресуде Ђокић, Влада ФБиХ 16.марта 2011. године усвојила Акциони план који се спроводи под надзором Комитета министара. Уставни суд запажа да Комитет министара има надлежност да надзире извршење пресуда Европског суда, те да је, ради што ефикаснијег надзора, успоставио модалитет система двоструког надзора (види, Информативна документа број CM/Inf/DH(2010)37 од 6. септембра 2010. године, доступна на https://wcd.coe.int/wcd/ViewDoc.jsp?id=1662781&Site=CM). Према овом систему, сви случајеви биће разматрани према стандардној процедури осим ако,због специфичне природе, случај не захтијева да буде разматран према проширеној процедури. Према проширеној процедури ће се пратити сљедећи

случајеви: пресуде које захтијевају хитне индивидуалне мјере, пилот-пресуде, пресуде које се односе на структуралне и/или комплексне проблеме на које је указао Европски суд или Комитет министара и на међудржавне случајеве. Даље, Уставни суд запажа да је на састанку Комитета министара, који је одржан од 8. до 10. марта 2011. године, донесена одлука да ће се пресуда Ђокић против Босне и Херцеговине пратити према проширеној процедури,зато што представља "комплексан проблем" (види,Класификација нових пресуда које су постале коначне прије ступања на снагу нових радних метода,доступно на:https://wcd.coe.int/wcd/ViewDoc.jsp?id=1757147&Site=CM&BackColorInternet=C3C3C3&BackColorIntranet=EDB021&BackColorLogged=F5D383).

90. Поступак према проширеној процедури, како је то регулисано наведеним Информативним документима,значи да ће Комитет министара интензивно сарађивати са државом против које је одлука донесена, тако што ће јој помоћи да припреми и/или имплементира акционе планове, пружати стручну помоћ у погледу врсте предвиђених мјера, да реализује билатералне/мултилатералне програме сарадње (нпр., семинари, округли столови) у вези са комплексним и посебним питањима. Уставни суд запажа, такође, да из наведених Информативних докумената произилази да израда акционих планова и акционих извјештаја о имплементацији пресуде Европског суда представља кључни елеменат принципа супсидијарности, те да њихова садржина

"представља изражавање одговорности тужених држава да изврше пресуде Европског суда и њихову слободу избора кад је ријеч о начину извршења под надзором Комитета министара". У суштини, акциони план је, како је то дефинисано у наведеним

Информативним документима, "план који садржи мјере које тужена држава намјерава да предузме ради извршења пресуде Суда, укључујући и назнаке рокова. Такав план може да садржи све мјере које су потребне за имплементацију пресуде. Алтернативно,тамо гдје није могуће одмах одредити све мјере, план ће садржавати кораке које треба предузети да би се потребне мјере одредиле, укључујући и индикативне рокове за предузимање таквих корака". С друге стране, акциони извјештај је докуменат који "садржи све мјере предузете ради имплементације пресуде коју је донио Европски суд и/или објашњење зашто нису потребне никакве мјере или никакве додатне мјере".

91. Имајући у виду наведено, Уставни суд констатује да су Акционим планом који је донијела Влада ФБиХ

ради извршења пресуде Ђокић одређене активности које је потребно предузети, као и рокови за њихово окончање. Једна од таквих активности јесте и припрема измјене Закона о продаји станова на којима постоји станарско право. Такође, Босна и Херцеговина је путем Канцеларије представника/агента 3. новембра 2011. године Комитету министара доставила Акциони извјештај о активностима које је до сада предузела ради имплементације Акционог плана. Дакле, тужена страна Босна и Херцеговина је већ предузела кораке ради извршења пресуде Ђокић, те ће као резултат наведених активности из Акционог плана бити измијењен и члан 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право у погледу накнаде пошто је Европски суд неспорно утврдио да постојећа

накнада није адекватна.92. Осим наведеног, Уставни суд указује и на неусклађеност ст. 1, 2 и 4 одредбе члана 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право.Наиме, ставом 1 наведене одредбе је прописано да носилац права из купопродајног уговора који је закључио правно обавезујући уговор а који је напустио стан у Федерацији Босне и Херцеговине и након тога из истог стамбеног фонда или новоформираних стамбених фондова стекао ново станарско право или право које одговара том праву , стицањем новог стана раскинут је уговор о откупу стана у Федерацији Босне и Херцеговине , те нема право на упис права својине на том стану. Ставом 2 је прописано да, умјесто права на упис својине , носиоцу права из купопродајног уговора из става 1 овог члана припада накнада из става 3. Међутим, ставом 4 ове одредбе носилац права из става 1 се изузима из права на накнаду. Уставни суд сматра да наведена неусклађеност није релевантна за доношење одлуке о оцјени уставности одредбе члана 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право. Наиме, у овој одлуци Уставни суд је оцјењивао уставност одредбе члана 39е Закона о продаји станова на којима постоји станарско право само са аспекта компензације коју прописује наведена одредба, имајући при томе у виду одлуку Европског суда донесену у предмету Ђокић.

93. Узимајући у обзир све наведено, Уставни суд сматра да одредба члана 39е ст. 3 и 4 Закона о продаји станова на којима постоји станарско право у дијелу




који се односи на утврђивање накнаде није у складу са одредбом члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

VII. Закључак

94. Уставни суд закључује да одредба члана 39е ст. 3 и 4Закона о продаји станова на којима постоји станарско право у дијелу који се односи на утврђивање накнаде није у складу са одредбом члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, јер не успоставља правичну равнотежу између носилаца права и јавног интереса, стављајући на носиоце права посебан и прекомјеран терет. Даље,Уставни суд закључује да је одредба члана 39а Закона о продаји станова на којима постоји станарско право у складу са правом на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, јер се овом одредбом успоставља правична равнотежа између носилаца права и јавног интереса.

95. На основу члана 17 став 1 тачка 5, члана 61 ст. 1, 2 и 3и члана 63 ст. 1 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

96. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједник Уставног суда Босне и Херцеговине Проф. др Миодраг Симовић, с. р.

Ustavni sud Bosne i Hercegovine u plenarnom sazivu, u predmetu broj U 15/11, rješavajući zahtjev Kantonalnog sudau Sarajevu, na osnovu člana VI/3.c) Ustava Bosne iHercegovine, člana 17. stav 1. tačka 5, člana 59. stav 2. alineja2, člana 61. st. 1, 2. i 3. i člana 63. st. 1. i 4. Pravila Ustavnogsuda Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne iHercegovine" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:

Miodrag Simović, predsjednik Valerija Galić, potpredsjednicaConstance Grewe, potpredsjednicaSeada Palavrić, potpredsjednicaTudor Pantiru, sudijaMato Tadić, sudijaMirsad Ćeman, sudijaMargarita Caca-Nikolovska, sutkinjaZlatko M. Knežević, sudijana sjednici održanoj 30. marta 2012. godine donio je

ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUDjelimično se usvaja zahtjev Kantonalnog suda u

Sarajevu.

Utvr đuje se da odredba člana 39.e st. 3. i 4. Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo ("Službenenovine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 27/97, 11/98,22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07,51/07, 72/08, 23/09 i 5/10) u dijelu koji se odnosi nautvr đivanje naknade nije u skladu sa članom II/3.k) UstavaBosne i Hercegovine i članom 1. Protokola broj 1 uz Evropskukonvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Nalaže se Parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine da,u skladu sa članom 63. stav 4. Pravila Ustavnog suda Bosne iHercegovine, najkasnije u roku od tri mjeseca od danaobjavljivanja ove odluke u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine" uskladi odredbu člana 39.e st. 3. i 4. Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo ("Službenenovine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 27/97, 11/98,

22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07,

51/07, 72/08, 23/09 i 5/10) u dijelu koji se odnosi nautvr đivanje naknade sa članom II/3.k) Ustava Bosne iHercegovine i članom 1. Protokola broj 1 uz Evropskukonvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Nalaže se Parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine da,

u skladu sa članom 74. stav 5. Pravila Ustavnog suda Bosne iHercegovine, u roku iz prethodnog stava obavijesti Ustavni sudBosne i Hercegovine o preduzetim mjerama s ciljem izvršenjaove odluke.

Utvr đuje se da je odredba člana 39.a Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo ("Službene novineFederacije Bosne i Hercegovine" br. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99,7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07, 51/07, 72/08,23/09 i 5/10) u skladu sa odredbama člana II/3.k) Ustava Bosnei Hercegovine i članom 1. Protokola broj 1 uz Evropskukonvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Odbacuje se kao nedopušten zahtjev Kantonalnog suda uSarajevu za ocjenu kompatibilnosti odredbe člana 3.a Zakonao prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 11/98,

38/98, 12/99, 18/99, 27/99, 43/99, 31/01, 56/01, 15/02, 24/03,29/03 i 81/09) sa Ustavom Bosne i Hercegovine i Evropskomkonvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda zbogtoga što je riječ o pitanju o kojem je Ustavni sud Bosne iHercegovine već odlučivao, a iz navoda ili dokaza iznesenih uzahtjevu ne proizlazi da ima osnova za ponovno odlučivanje.

Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne iHercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne iHercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i u"Službenom glasniku Distrikta Br čko Bosne i Hercegovine".

OBRAZLOŽENJEI. Uvod

1. Kantonalni sud u Sarajevu – sutkinja Kantonalnog suda uSarajevu Aida Šabanović, koja je predsjednica sudskogvijeća koje treba da donese odluku o upravnom sporu koji

se vodi pred Kantonalnim sudom u Sarajevu pod brojem:09 0 U 001509 07 U (u daljnjem tekstu: podnosilaczahtjeva), podnio je 14. septembra 2011. godineUstavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu:Ustavni sud) zahtjev za ocjenu kompatibilnosti odredbečlana 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona onapuštenim stanovima ("Službene novine FederacijeBosne i Hercegovine" br. 11/98, 38/98, 12/99, 18/99,27/99, 43/99, 31/01, 56/01, 15/02, 24/03, 29/03 i 81/09) iodredbe člana 39.a i 39.e Zakona o prodaji stanova nakojima postoji stanarsko pravo ("Službene novineFederacije Bosne i Hercegovine" br. 27/97, 11/98, 22/99,27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07,51/07, 72/08, 23/09 i 5/10) sa članom II/3.k) UstavaBosne i Hercegovine i članom 1. Protokola broj 1 uz

Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnihsloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija).

II. Postupak pred Ustavnim sudom

2. Na osnovu člana 22. stav 1. Pravila Ustavnog suda, odParlamenta Federacije Bosne i Hercegovine zatraženo je28. novembra 2011. godine da dostavi odgovor na zahtjev.

3. Parlament Federacije Bosne i Hercegovine u ostavljenomroku nije dostavio odgovor na apelaciju.

4. Na osnovu člana 15. stav 3. Pravila Ustavnog suda, odUreda zastupnika/agenta Vijeća ministara pred Evropskimsudom za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Uredzastupnika/agenta) zatraženo je da dostavi informaciju oizvršenju presude Đokić. Istu informaciju Ustavni sud jezatražio 31. januara 2012. godine i od Ureda VladeFederacije Bosne i Hercegovine za saradnju i zastupanje




pred Ustavnim sudom (u daljnjem tekstu: Ured VladeFBiH).

5. Ured zastupnika/agenta je dostavio odgovor 24. januara2012. godine. Ured Vlade FBiH je dostavio odgovor 6.februara 2012. godine.

III. ZahtjevNavodi iz zahtjeva

6. Podnosilac zahtjeva, pozivajući se na odredbe članaVI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine, u zahtjevu navodi dase pred Kantonalnim sudom u Sarajevu (u daljnjemtekstu: Kantonalni sud) vodi upravni spor po tužbiJugoslava Pejčića (u daljnjem tekstu: tužilac) i SofijeJanjić-Pejčić (u daljnjem tekstu: tužiteljica), koja je podnesena 1. oktobra 2007. godine, protiv tuženogMinistarstva stambenih poslova Kantona Sarajevo (udaljnjem tekstu: Ministarstvo) radi poništenja rješenjaMinistarstva od 25. maja 2007. godine. Navedenimrješenjem Ministarstva odbijena je žalba tužiteljice SofijeJanjić-Pejčić protiv rješenja Uprave za stambena pitanjaKantona Sarajevo (u daljnjem tekstu: Uprava) od 13.marta 2007. godine kojim je odbijen kao neosnovanzahtjev tužioca za vraćanje u posjed stana u Sarajevu, uulici Dajanli Ibrahim-bega broj 6/X-63. Istaknuto je da seu toku postupka pred Kantonalnim sudom postavilo pitanje kompatibilnosti odredaba Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima i Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo saUstavom Bosne i Hercegovine i Evropskom konvencijomi njenim protokolima od čijeg rješavanja, prema mišljenju podnosioca zahtjeva, zavisi odluka Kantonalnog suda ozakonitosti osporenog akta.

7. Podnosilac zahtjeva je iznio relevantno činjenično stanjekoje proizlazi iz dokaza provedenih tokom upravnog postupka. Naime, tužilac je na osnovu ugovora okorištenju stana od 7. juna 1989. godine, zaključenog sa

Zajednicom stanovanja JNA, stekao stanarsko pravo nastanu u ulici Dajanli Ibrahim-bega broj 6/X-63. Stan mu je prethodno dodijeljen na korištenje rješenjem KomandeGarnizona Sarajevo od 23. novembra 1987. godine. Navedeno je da je tužilac 4. marta 1992. godine sadržavom SFRJ-SSNO-Vojna ustanova za upravljanjestambenim fondom JNA zaključio ugovor o kupoprodaji-otkupu tog stana. Ugovor su potpisale obje ugovornestrane, a vojni pravobranilac ga je ovjerio potpisom i pečatom. Cjelokupna kupoprodajna cijena utvr đenaugovorom je isplaćena 12. februara 1992. godine. Uskladu sa tada važećom Uredbom o privremenoj zabrani prodaje stanova, tužilac nije mogao upisati svoje pravovlasništva u zemljišne knjige.

8. Dalje se navodi da su tužioci, inače supružnici, bili u

posjedu predmetnog stana do juna 1992. godine, kada susa djecom napustili Sarajevo i predmetni stan radi odlaskau Požarevac, gdje je tužilac prekomandovan. Nakon togasu i tužilac i tužiteljica ostali u službi u Vojsci Jugoslavije.Tužiteljica je 8. jula 1998. godine prvostepenomupravnom organu podnijela zahtjev za vraćanje u posjed predmetnog stana a tužilac je 6. oktobra 1998. godine podnio zahtjev za vraćanje nekretnine Komisiji zaimovinske zahtjeve raseljenih lica i izbjeglica (u daljnjemtekstu: CRPC). Po donošenju zaključka o spajanju predmeta po navedenim zahtjevima Uprava je donijelarješenje 13. marta 2007. godine kojim je odbila zahtjevetužilaca a Ministarstvo je osporenim rješenjem od 25.maja 2007. godine odbilo žalbu tužiteljice protiv prvostepenog rješenja. Istaknuto je da predmetni stan

trenutno koristi zainteresirano lice u predmetnomupravnom sporu Alija Milišić na osnovu ugovora okorištenju stana od 29. decembra 2005. godine.

9. U odnosu na odredbe zakona za koje se traži ocjenakompatibilnosti, podnosilac zahtjeva navodi da bi

primjenom odredbe člana 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima tužbu ukonkretnom slučaju trebalo odbiti kao neosnovanuimajući u vidu da su upravni organi na utvr đenočinjenično stanje pravilno primijenili citiranu zakonskuodredbu i odbili zahtjev za vraćanje stana u posjed. Dalje, prema relevantnim odredbama člana 39.a i 39.e Zakona o prodaji stanova, u tom slučaju tužioci ne bi imali pravo dau zemljišnim knjigama upišu pravo vlasništva na predmetnom stanu, već samo pravo na naknadu uplaćenihsredstava.

10. U smislu navedenog, za podnosioca zahtjeva se postavlja pitanje usklađenosti navedenih zakonskih odredaba saodredbama Ustava Bosne i Hercegovine i Evropskekonvencije, a posebno sa odredbom člana II/3.k) Ustava

Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uzEvropsku konvenciju. Istaknuto je da je Ustavni sudBosne i Hercegovine već razmatrao pitanje ustavnostiodredbe člana 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona onapuštenim stanovima, te da je svojom Odlukom broj U 83/03 od 22. septembra 2004. godine utvrdio da je taodredba u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine.Međutim, nakon donošenja navedene odluke Evropski sudza ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski sud) usvojoj odluci donesenoj u predmetu Đokić protiv Bosne i Hercegovine od 27. maja 2010. godine razmatrao jeimplikacije nastale primjenom odredbe člana 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima uslučajevima kada je nosilac stanarskog prava zaključiougovor o kupoprodaji tog stana sa bivšim Saveznim

sekretarijatom za narodnu odbranu (u daljnjem tekstu:SSNO) i u kontekstu primjene drugih važećih propisa-konkretno relevantnih odredaba člana 39.a i 39.e Zakonao prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo.

11. Podnosilac zahtjeva je naveo da je u predmetu Đokić protiv Bosne i Hercegovine Evropski sud usvojio stav dasu ugovori o kupoprodaji vojnih stanova pravno valjani prema domaćem zakonodavstvu, da ti ugovori prenose nakupca pravo na posjed stana i pravo da bude upisan kaovlasnik, te da samim time predstavljaju imovinu u smislučlana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.Istaknuto je da je Evropski sud utvrdio da uskraćivanje prava na vraćanje u posjed stana i prava na upis pravavlasništva na stanu, u skladu sa odredbama člana 3.aZakona o prestanku primjene Zakona o napuštenimstanovima i članom 39.a Zakona o prodaji stanova, predstavlja ometanje uživanja prava na imovinu iz člana1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Takvolišavanje imovine, prema shvatanju Evropskog suda, imalegitiman cilj, jer je izvršeno u javnom interesu, ali senjime ne uspostavlja pravična ravnoteža između zaštiteimovine i zahtjeva javnog interesa. Evropski sud smatrada je rezultat mjera koje su preduzete u tom smislu, iakonaizgled nepristrasne, bilo različito postupanje sa ljudimana osnovu njihovog etničkog porijekla koje se ne možeobjektivno opravdati u savremenom demokratskomdruštvu. Nepostojanje pravične ravnoteže Evropski sudvidi i u činjenici da nije dokazano da su vojni stanovi kojisu ostali na raspolaganju primjenom ovih mjera stvarnokorišteni za smještaj lica koja zaslužuju zaštitu, da uSrbiji, gdje je aplikant nastanjen, nije moguće steći pravo




koje se može izjednačiti sa stanarskim pravom, kao i danaknada na koju bi aplikant imao pravo prema Zakonu o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo (član39.e st. 3. i 4) nije adekvatna.

12. S obzirom na navedeno utvr đenje Evropskog suda, te da

se činjenično stanje u konkretnom slučaju u najvećojmjeri podudara sa činjeničnim stanjem u predmetu Đokić,a posebno u pogledu činjenice da je i tužilac, kao iaplikant Branimir Đokić, zaključio ugovor o kupoprodaji predmetnog stana za koji je isplatio i kupoprodajnu cijenu, podnosilac zahtjeva smatra da su se stekli uvjeti za podnošenje predmetnog zahtjeva.

13. Podnosilac zahtjeva je, također, dostavio cio upravni spis broj 09 0 U 001509 07 U iz kojeg proizlazi sljedećečinjenično stanje:

14. Rješenjem Komande Garnizona Sarajevo broj In. Br. P-157/II od 23. novembra 1987. godine tužiocu je dodijeljenna korištenje stan u ulici Ciglane C-5 (sada: ulica DajanliIbrahim-bega broj 6/X-63; u daljnjem tekstu: predmetnistan) koji je vlasništvo SSNO.

15. Tužilac je na osnovu rješenja o dodjeli predmetnog stanasa Zajednicom stanovanja JNA zaključio Ugovor okorišćenju stana broj 17-375 od 7. juna 1989. godine.

16. Tužilac je 4. marta 1992. godine sa državom SFRJ-SSNO-Vojna ustanova za upravljanje SFJNA (u daljnjem tekstu: prodavac) zaključio ugovor o kupoprodaji-otkupunekretnine. Predmet ugovora je stan iz stambenog fondaJNA. U članu 2. navedenog ugovora se kaže da cijenastana na dan zaključenja ugovora iznosi 1.178.629.00dinara. U sljedećim stavovima istog člana je navedeno dase cijena umanjuje po osnovu stambenog doprinosa zaiznos od 361.238.00 dinara i po osnovu popusta za iznosod 204.348.00 dinara, tako da ukupna cijena stana iznosi613.043.00 dinara. U odredbi člana 3. ugovora navedeno je da je kupac (tužilac) obavezan da isplati otkupnu cijenu

stana jednokratno, u roku od 15 dana od dana zaključenjaugovora. Ugovor su potpisale obje ugovorne strane(prodavac i kupac) a vojni pravobranilac ga je ovjerio potpisom i pečatom. Iz priznanice priložene uz ugovor proizlazi da je tužilac 12. februara 1992. godine uplatio zastan 400.750,00 dinara u korist Vojne ustanove zaupravljanje stambenim jedinicama Beograd na broj 6081-637-6319. Također, iz priznanice od 12. februara 1992.godine proizlazi da je tužilac u svrhu otkupa stana uplatio230.000,00 dinara Vojnom servisu NBJ Beograd na broj60823-620-245.

17. Tužiteljica je 8. jula 1998. godine Upravi podnijelazahtjev za vraćanje predmetnog stana u posjed. Tužilac je6. oktobra 1998. godine CRPC-u podnio zahtjev zavraćanje predmetnog stana u posjed.

18. Povodom zahtjeva tužiteljice Uprava je održala usmenuraspravu 10. marta 1999. godine na kojoj je tužiteljica, naokolnost napuštanja predmetnog stana, izjavila da jezajedno sa suprugom i djecom, organizirano sa jedinicomu kojoj je njen suprug bio aktivno vojno lice, u činumajora, prekomandovana u Požarevac, i to u junu 1992.godine. Od tog dana i ona i njen suprug (tužilac) su uradnom odnosu u Vojci Jugoslavije. Uprava je obavezalatužiteljicu da blagovremeno dostavi dokumentaciju u vezisa punoljetnim članovima porodičnog domaćinstva koji senamjeravaju vratiti u predmetni stan.

19. S tim u vezi, tužiteljica je dostavila Izvod iz matičneknjige vjenčanih Opštine Požarevac –Republika Srbija -SRJ od 3. aprila 1993. godine iz kojeg proizlazi, u rubricikoja se odnosi na državljanstvo, da tužilac ima

državljanstvo Republike Srbije i SRJ, a tužiteljicaRepublike Makedonije i SFRJ.

20. Uprava je Rješenjem broj 23/3-372-P-1400/98 od 30.decembra 1999. godine odbila zahtjev tužiteljice zavraćanje stana u posjed. U postupku su najprije utvr đene

činjenice koje se odnose na dodjelu stana i zaključenjeugovora o otkupu stana, a zatim su utvr đivane činjenicekoje se odnose na status tužiteljice i tužioca u VojsciJugoslavije. S tim u vezi, kako je u obrazloženju ovogrješenja navedeno, utvr đeno je da je tužilac bio aktivnovojno lice u bivšoj JNA, da je imao čin pješadijskog potpukovnika, da je unaprijeđen naredbom Saveznogsekretarijata za narodnu odbranu SFRJ od 31. oktobra1991. godine ("Službeni vojni list" broj 27/91), da je tajstatus imao i 30. aprila 1991. godine, da, prema evidencijidržavljana, 30. aprila 1991. godine nije bio državljaninSRBiH. Uprava je zaključila da ni tužiteljica, ni njensuprug (tužilac) nisu stekli status izbjeglice ili raseljenoglica u smislu člana 3.a Zakona o prestanku primjeneZakona o napuštenim stanovima zbog čega je zahtjev za

povrat stana odbijen.21. Općinska služba Općine Centar FBiH na zahtjevFederalnog ministarstva odbrane izdala je uvjerenje broj10952/00 od 20. jula 2000. godine iz kojeg proizlazi datužilac nije upisan u knjigu državljana Općine Centar.

22. Ministarstvo je Rješenjem broj 27/02-23-563/00 od 21. jula 2000. godine odbilo žalbu tužiteljice izjavljenu protiv prvostepenog rješenja, ocjenjujući da je Uprava postupila pravilno i zakonito.

23. Presudom Kantonalnog suda broj U-735/00 od 7. maja2002. godine poništena su rješenja Ministarstva i Uprave.U obrazloženju presude Kantonalni sud je naveo da u ponovnom postupku treba utvrditi činjenicu da li jetužiteljica 30. aprila 1991. godine faktički posjedovalastan i da li je to bio njen dom u smislu odredbe člana 8.

Evropske konvencije.24. Uprava je Zaključkom broj 23/1-372-1400/98 od 24. juna2005. godine spojila zahtjeve tužiteljice i tužioca(supružnika) za vraćanje stana u posjed, budući da setemelje na istom činjeničnom stanju i pravnom osnovu.

25. U ponovnom postupku Uprava je donijela Rješenje broj23/1-372-1400/98 od 13. marta 2007. godine, koje je potvr đeno Rješenjem Ministarstva broj 27/02-23-5173/07od 25. maja 2007. godine, kojim je zahtjev tužioca zavraćanje predmetnog stana u posjed odbijen kaoneosnovan. Uprava je, kako je dalje navedeno, imalazadatak da u postupku utvrdi činjenicu da li su tužioci 30.aprila 1991. godine faktički bili u posjedu predmetnogstana i da li je taj stan za njih bio "dom" u smislu člana 8.Evropske konvencije. U tom smislu, Uprava je provela postupak i utvrdila činjenice koje se odnose na dodjelustana i zaključenje ugovora o otkupu predmetnog stana. Uvezi sa činjenicom koja se odnosi na faktički posjed stana,Uprava je nesporno utvrdila da su tužioci bili u posjedu predmetnog stana 30. aprila 1991. godine i da je predmetni stan bio njihov "dom" u smislu odredbe člana8. Evropske konvencije. Međutim, kako je daljenavedeno, uvidom u kopiju "Službenog vojnog lista" broj18 od 12. augusta 2002. godine, strana 380, utvr đeno je da je naredbom načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavijeod 16. juna 2002. godine tužilac vanredno unaprijeđen učin pješadijskog pukovnika. S tim u vezi, u rješenju je,dalje, navedeno da je odredbom člana 3. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovimaregulirano pravo na povrat stanova nosiocima stanarskog prava na stanu koji je proglašen napuštenim (sa izuzecima




koji su jasno navedeni). Izmijenjena odredba člana 3.a togzakona, kako je dalje navedeno, koja je stupila na snagu 1. jula 2003. godine, pomjerila je vremensku granicu sa 30.aprila 1991. godine na 19. maj 1992. godine, odnosnodatum kada se JNA povukla sa teritorije Bosne i

Hercegovine. Izuzetak čine lica kojima je odobren boravak u statusu izbjeglice ili drugi vid zaštite kojiodgovara tom statusu u nekoj od zemalja bivše SFRJ. Sobzirom na činjenicu da su tužioci nakon 19. maja 1992.godine ostali u službi u oružanim snagama van teritorijeBiH, i to tužilac kao vojno lice a tužiteljica kao civilnolice u Vojsci Jugoslavije, te da nisu stekli status izbjegliceili raseljenog lica u smislu člana 3.a stav 1. Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima,odlučeno je da se njihov zahtjev za vraćanje u posjed predmetnog stana odbije kao neosnovan. Uprava jeocijenila da navodi koji se odnose na ugovor o otkupustana nemaju utjecaj na rješavanje konkretne upravnestvari, budući da, shodno članu 39.e stav 2. Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo, nosilac

prava iz kupoprodajnog ugovora koji je ostao u službi uoružanim snagama izvan teritorije Bosne i Hercegovine,umjesto upisa prava vlasništva, ima pravo na naknadu odFederacije u skladu sa članom 18. istog zakona.

26. U obrazloženju rješenja Ministarstva je navedeno da izčinjeničnog stanja utvr đenog u prvostepenom postupku,koje je argumentirano odgovarajućim dokazima u spisu, proizlazi da se tužioci ne mogu smatrati izbjeglicama i dasu lica koja su ostala u oružanim snagama VojskeJugoslavije nakon 19. maja 1992. godine. Također jenavedeno da im nije odobren boravak u statusu izbjegliceili drugi vid zaštite koji odgovara tom statusu u nekoj odzemalja van bivše SFRJ prije 14. decembra 1995. godine.Prvostepeno rješenje je doneseno, kako je zaključeno, primjenom člana 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona

o napuštenim stanovima.27. Tužiteljica i tuženi su 3. oktobra 2007. godine predKantonalnim sudom tužbom pokrenuli upravni spor.Tužbenim zahtjevom su zatražili da se ponište rješenjaMinistarstva i Uprave, te da se tužiocu predmetni stanvrati u posjed uz obavezu nadležnih organa FederacijeBiH da mu omogući uknjižbu prava vlasništva.

28. Ministarstvo, u svojstvu tuženog, pismeni odgovor natužbu dostavilo je u sudski spis 31. marta 2008. godine.Alija Milišić, u svojstvu zainteresiranog lica, 28. augusta2009. godine Kantonalnom sudu podnio je zahtjev daučestvuje u postupku. Uz zahtjev je dostavio rješenjeFederalnog ministarstva odbrane od 28. decembra 2005.godine iz kojeg proizlazi da mu je kao penzioniranommajoru Vojske Federacije BiH predmetni stan dodijeljenna korištenje, nakon čega je zaključio ugovor o korišćenjustana sa Zajedničkom komandom Vojske Federacije BiH.

29. Kantonalni sud je Rješenjem broj 09 0 U 001509 07 U od26. augusta 2011. godine prekinuo postupak u upravnomsporu do okončanja postupka pred Ustavnim sudomBosne i Hercegovine.

IV. Relevantni propisi

30. U Zakonu o stambenom obezbjeđenju u Jugoslaven-skoj narodnoj armiji (JNA), koji je u navedenom perio-du primjenjivan na teritoriji Republike BiH ("Službeni listSFRJ" broj 84/90), relevantne odredbe glase:Č lan 1.Ovim zakonom uređ uje se zadovoljavanje stambenih

potreba [...] građ anskih lica na službi u Jugoslavenskojnarodnoj armiji (JNA) [...]

Č lan 9. Aktivna vojna lica i građ anska lica u službi JNA

zadovoljavaju svoje lič ne i porodič ne stambene potrebe sopstvenim sredstvima: izgradnjom, kupovinom i otkupom stana.

[...]Č lan 20.(1) Nosilac stanarskog prava koji koristi stan iz

stambenog fonda JNA može taj stan otkupiti na osnovu ugovorakoji neposrednom pogodbom zaključ uje sa davaocem stana nakorištenje.

[...]Č lan 21.Otkupna cijena stana iz stambenog fonda JNA utvr đ uje se

prema revalorizovanoj građ evinskoj vrijednosti stana, zavisnood kvaliteta i opremljenosti stana, lokacije zgrade, položaja stana u zgradi i drugih elemenata utvr đ enih propisanommetodologijom. Tako utvr đ ena otkupna cijena stana umanjuje se za iznos amortizacije stana, najviše do 50% od puneamortizacije.

Ako stan iz stambenog fonda JNA otkupljuje aktivno vojnolice, građ ansko lice na službi u JNA...otkupna cijena stana iz stava 1. ovog č lana umanjuje se za:

1) revalorizovani iznos troškova pribavljanja ikomunalnog opremanja zemljišta;

2) revalorizovani iznos sredstava doprinosa za stambenuizgradnju koji je za lice koje otkupljuje stan, odnosno č lananjegovog porodič nog domaćinstva koji je na službi u JNA i zajedno s njim rješava stambeno pitanje, ako je to za njega povoljnije, uplaćen u stambeni fond JNA. Revalorizacija seobavlja prema kretanju lič nih dohodaka lica za koja jedoprinos uplaćivan za period u kome je doprinos uplaćivan.

Č lan 23. Lice koje otkupljuje stan dužno je da, u roku od 30 dana

od dana zaključ enja ugovora o otkupu stana, podnese zahtjev

za upis prava svojine i hipoteke ili druge zabilježbe u zemljišneknjige, odnosno druge javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

Č lanovi porodič nog domaćinstva lica koje otkupljuje stanimaju pravo stanovanja u tom stanu u skladu sa zakonom.31. U Zakonu o prestanku primjene Zakona o napuštenim

stanovima ("Službene novine Federacije Bosne iHercegovine" br. 11/98, 38/98, 12/99, 18/99, 27/99,43/99, 31/01, 56/01, 15/02, 24/03, 29/03 i 81/09)relevantne odredbe glase:Č lan 3. st . 1. i 2. Nosilac stanarskog prava na stanu koji je proglašen

napuštenim ili č lan njegovog porodič nog domaćinstva, kao što je utvr đ eno č lanom 6. Zakona o stambenim odnosima, ima pravo na povratak u skladu sa Aneksom 7. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.

Stav 1. ovog č lana primjenjuje se samo na nosioce stanarskog prava koji imaju pravo da se vrate u svoje domove prema č lanu 1. Aneksa 7. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Lica koja su napustila svoje stanoveizmeđ u 30. aprila 1991. godine i 4. aprila 1998. godine smatraju se izbjeglicama i raseljenim licima prema Aneksu 7.Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.

Č lan 3.a Izuzetno od odredbe č lana 3. st . 1. i 2. Zakona stanovi iz

stambenog fonda bivšeg Federalnog ministarstva odbrane koji su proglašeni napuštenim na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine, a kojima raspolaže Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, č iji je nosilac stanarskog prava nakon 19. maja1992. godine ostao u službi vojnog ili civilnog lica u bilo kojimoružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, ne




smatra se izbjeglicom, niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine, izuzev ako mu je odobrenboravak u statusu izbjeglice ili drugi vid zaštite koji odgovaratom statusu u nekoj od zemalja van bivše SFRJ prije 14.decembra 1995. godine.

Izbjeglicom se ne smatra, niti ima pravo na povrat stana u Federaciji Bosne i Hercegovine ni nosilac stanarskog prava na stanove iz stava 1. ovog č lana, koji je iz istog stambenog fondabivše JNA ili novoformiranih fondova oružanih snaga državanastalih na prostorima bivše SFRJ stekao novo stanarsko pravoili pravo koje odgovara tom pravu.32. U Zakonu o prodaji stanova na kojima postoji

stanarsko pravo ("Službene novine Federacije Bosne iHercegovine" br. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01,61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07, 51/07, 72/08, 23/09 i5/10) relevantne odredbe glase:Č lan 16.Cijena stana utvr đ uje se ugovorom ovisno o:- vrijednosti stana utvr đ ene prema odredbama č lana 18.

ovog zakona,

- visini vlastitih sredstava koje je nosilac stanarskog prava uložio u stan,- amortizaciji stana,- visini ratne štete koju je nosilac stanarskog prava

otklonio ili koju treba otkloniti,- popustima koji se priznaju i pripadaju kupcu.Č lan 17.Cijena stana utvr đ uje se na osnovu vrijednosti stana

utvr đ ene č lanom 18. do 21. ovog zakona i popusta utvr đ enihč lanom 21. do 24. ovog zakona, a obrač unava se u DEM.

Č lan 18.Vrijednost stana č ini građ evinska vrijednost stana

korigirana koeficijentom položajne pogodnosti stana.Građ evinska vrijednost stana je 600 DEM po m2. Koeficijent položajne pogodnosti stana utvr đ uje nadležna

vlada kantona-županije u rasponu od 0,80 do 1,20 ovisno o zoni naselja u kojem se stan nalazi, opremljenosti naselja,katnosti i drugih bitnih elemenata.

Č lan 19. Na zahtjev kupca vrijednost stana umanjit će se za vlastita

sredstva koja je kupac uložio u stan ili sredstva koja bi moraouložiti u stan i to:

- nevraćena sredstva koja je uložio kao vlastiti udjel radi stjecanja stanarskog prava,

- sredstva koja nosiocu stanarskog prava radi stjecanja stanarskog prava nisu isplaćena na ime naknade za izvlaštenenekretnine,

- sredstva kojima je nosilac stanarskog prava otklonioratnu štetu.

Visina uloženih sredstva utvrdit će se na osnovudokumentacije ili prorač una sudskog vještaka građ evinske struke.

Visina uloženih ili potrebnih sredstava iz stava 1. alineja3. ovog č lana priznaje se kupcu najviše do 30% građ evinskevrijednosti.

Č lan 20.Vrijednost stana utvr đ ena na osnovu č l. 18. i 19. ovog

zakona umanjuje se po osnovu amortizacije po stopi od 1% godišnje, a najviše do 60%.

Cijena garaže utvr đ uje se na nač in iz stava 1. ovog č lana, s tim da kupac nema pravo na popuste, a cijenu garaže jedužan platiti odjednom i u sluč aju kad stan kupuje na otplatu.

Č lan 21. Kupcu se priznaje lič ni popust na cijenu stana utvr đ enu

prema č lanu 20. ovog zakona u visini 1% po godini navršenog radnog staža kod domaćih pravnih ili fizič kih lica, uključ ujući i

radni staž ostvaren kod pravnih i fizič kih lica s područ ja SFRJ do 6. aprila 1992. godine.

Popust po osnovu radnog staža supružnika utvr đ en stavom 1. ovog č lana obrač unava se kumulativno, a najviše do75%.

Kupcu se priznaje popust na cijenu stana i na osnovuradnog staža umrlog brač nog druga.Č lan 22. Kupcu stana priznaje se popust na cijenu stana utvr đ enu

prema č lanu 21. ovog zakona i to:- 0,25% za svaki mjesec proveden u Armiji RBiH,

Hrvatskom vijeću obrane i Policiji (u daljnjem tekstu: Oružane snage),

- 0,12% za svaki mjesec proveden na radnoj obavezi i u jedinici Civilne zaštite za vrijeme ratnog stanja.

Č lan 23. Kupcima stana koji su stradalnici rata priznaje se

poseban popust na vrijednost stana utvr đ enu prema č l. 19. do22. ovog zakona i to:

...

Č lan 27. Pravo vlasništva na stan kupac stječ e upisom u zemljišneknjige.

Č lan 39. Nosilac prava iz kupoprodajnog ugovora zaključ enog sa

bivšim SSNO-om, na osnovu Zakona o stambenomobezbjeđ enju u JNA ("Službeni list SFRJ" broj 84/90) i podzakonskih akata za njegovo provođ enje, na stan koji je naraspolaganju Federalnom ministarstvu odbrane zaključ io je pravno obavezujući ugovor ako je zaključ io pisani ugovor ootkupu stana do 6. aprila 1992. godine i ugovor dostavio naovjeru nadležnoj poreskoj službi, te ukoliko je kupoprodajnacijena utvr đ ena u skladu sa tada važećim zakonom i cijenuizmirio u cijelosti u ugovorenom roku.

Č lan 39.a

Ako nosilac stanarskog prava na stanu koji je naraspolaganju Vlade Federacije Bosne i Hercegovine taj stankoristi legalno i ako je prije 6. aprila 1992. godine zaključ io pravno obavezujući ugovor o otkupu stana sa Saveznim sekretarijatom za narodnu odbranu (SSNO) u skladu sa zakonima navedenim u č lanu 39. ovog zakona, Vlada Federacije Bosne i Hercegovine izdaje nalog da se nosilac stanarskog prava uknjiži kao vlasnik stana u nadležnom sudu.

Č lan 39.e Nosilac prava iz kupoprodajnog ugovora koji je zaključ io

pravno obavezujući ugovor iz č lana 39. stav 1. Zakona, a koji jenapustio stan u Federaciji Bosne i Hercegovine i nakon toga izistog stambenog fonda ili novoformiranih stambenih fondovaoružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ stekao novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu, stjecanjemnovog stana raskinut je ugovor o otkupu stana u Federaciji Bosne i Hercegovine, te nema pravo na upis prava vlasništvana tom stanu.

Umjesto prava na upis vlasništva nosiocu prava izkupoprodajnog ugovora iz stava (1) ovog č lana pripadanaknada iz stava (3) ovog č lana.

Nosilac prava iz kupoprodajnog ugovora koji je zaključ io pravno obavezujući ugovor iz č lana 39. stav 1. Zakona koji jenakon 14. decembra 1995. godine ostao u službi u oružanim snagama van teritorije Bosne i Hercegovine, a nije stekao novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu, umjestoupisa prava vlasništva po zaključ enom ugovoru ima pravo nanaknadu od Federacije Bosne i Hercegovine u iznosu sredstavauplaćenih po ugovoru uvećanih za pripadajuću kamatu poviđ enju.




Nosilac prava iz kupoprodajnog ugovora koji je zaključ io pravno obavezujući ugovor o otkupu stana iz č lana 39. stav 1. Zakona za č iji stan je sadašnji korisnik u skladu sa važećim zakonima zaključ io ugovor o korištenju stana ili ugovor ootkupu stana, umjesto upisa prava vlasništva na stan ima pravo

na naknadu od Federacije Bosne i Hercegovine utvr đ enu nanač in iz stava 2. ovog č lana, izuzev nosioca pravakupoprodajnog ugovora iz stava 1. ovog č lana.33. U Zakonu o izmjenama i dopunama Zakona o prodaji

stanova na kojima postoji stanarsko pravo ("Službene novine FBiH" broj 54/04) relevantne odredbe glase:Č lan 1.U Zakonu o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko

pravo ("Službene novine Federacije BiH" br. 27/97, 11/98,22/99, 27/99, 7/00, 32/01 i 15/02) č lan 39. mijenja se i glasi:

Nosilac prava iz kupoprodajnog ugovora zaključ enog sbivšim SSNO-om, na osnovu Zakona o stambenomobezbjeđ enju u JNA ("Službeni list SFRJ" broj 84/90) i podzakonskih akata za njegovo provođ enje, za stan koji je naraspolaganju Federalnom ministarstvu odbrane, zaključ io je

pravno obavezujući ugovor ako je zaključ io pisani ugovor ootkupu stana do 6. maja 1992. godine i ugovor dostavio naovjeru nadležnoj poreznoj službi, te ukoliko je kupoprodajnacijena utvr đ ena u skladu sa tada vrijedećim zakonom i iznoscijene u cijelosti izmirio u ugovorenom roku.

Č lan 2.Č lan 39.e mijenja se i glasi: Nosiocu prava iz kupoprodajnog ugovora koji je zaključ io

pravno obavezujući ugovor iz č lana 39. stav 1. Zakona, a koji jenapustio stan u Federaciji Bosne i Hercegovine i nakon toga izistog stambenog fonda ili novoosnovanih stambenih fondovaoružanih snaga država nastalih iz bivše SFRJ stekao novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tome pravu, stjecanjem novoga stana raskinut je ugovor o otkupu stana u Federaciji Bosne i Hercegovine, te nema pravo na upis prava

vlasništva nad tim stanom. Nosilac prava iz kupoprodajnog ugovora koji je zaključ io pravno obavezujući ugovor iz č lana 39. stav 1. Zakona, koji jenakon 14. decembra 1995. godine ostao u službi u oružanim snagama izvan teritorije Bosne i Hercegovine, a nije stekaonovo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tome pravu,umjesto upisa prava vlasništva po zaključ enom ugovoru ima pravo na naknadu od Federacije Bosne i Hercegovine,utvr đ enu u skladu sa č lanom 18. Zakona, umanjenu zaamortizaciju.

Nosilac prava iz kupoprodajnog ugovora koji je zaključ io pravno obavezujući ugovor o otkupu stana iz č lana 39. stav 1. Zakona za č iji stan je sadašnji korisnik, u skladu sa vrijedećim zakonima, zaključ io ugovor o korištenju stana ili ugovor ootkupu stana, umjesto upisa prava vlasništva na stanu ima pravo na naknadu od Federacije Bosne i Hercegovine,utvr đ enu na nač in iz stava 2. ovog č lana, izuzev nosioca pravakupoprodajnog ugovora iz stava 1. ovog č lana .

(Napomena: prečišćeni tekst relevantnih odredabaZakona o prestanku primjene Zakona o napuštenimstanovima i Zakona o prodaji stanova na kojima postojistanarsko pravo načinjen je samo za potrebe ove odluke.)34. Odluka Ustavnog suda o dopustivosti i meritumu broj

U 83/03U Odluci broj U 83/03 relevantni dijelovi glase:U uvodu merituma Odluke Ustavni sud je naveo: Da bi

mogao ispitati osporeni č lan 3.a Zakona, Ustavni sud mora, prvo, definirati obim spomenutih odredaba. Iz teksta č lana 3. st . 1. i 2. i č lana 3.a Zakona jasno je da se osporene odredbetič u samo "nosioca stanarskog prava". Č lan 3.a Zakona jeizuzetak č lana 3. Zakona, koji omogućava "nosiocima

stanarskog prava na stanu koji je proglašen napuštenim ilič lanu njegovog porodič nog domaćinstva" da se vrate "u svojedomove", pri č emu daljnji uvjet je da su ta lica "napustila svoje stanove izmeđ u 30. aprila 1991. godine i 4. aprila 1998". Ako je ovaj uvjet ispunjen, automatski se smatraju "izbjeglicama i

raseljenim licima prema Aneksu 7. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini", te stoga imaju pravo na povratak.

Slijedi da Ustavni sud mora odgovoriti na tri pitanja. Prvo, da li se stanarska prava u vezi sa stanovima JNA mogu smatrati "imovinom" u smislu č lana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju? Drugo, ako se smatraju imovinom, da li se osporeni č lan 3.a Zakona miješa u ta prava tako da uključ uje zaštitu č lana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju?Treće, ako je č lan 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvencijuuključ en, da li je miješanje opravdano prema tom č lanu?

Odgovarajući na pitanje da li stanarsko pravopredstavlja imovinu u smislu člana 1. Protokola broj 1 uzEvropsku konvenciju, Ustavni sud je naveo sljedeće:Ustavni sud skreće pažnju na jurisprudenciju u vezi sa

stanarskim pravom. Riječ imovina uključ uje širok obimimovinskih interesa koje treba štititi (vidi presudu bivše Evropske komisije za ljudska prava, Wiggins protivUjedinjenog Kraljevstva, aplikacija broj 7456/76, objavljenu uOdlukama i izvještajima (OI) 13, st . 40-46 ( 1978 )), a koji predstavljaju ekonomsku vrijednost. Koncept imovine imaautonomno znač enje, a apelantovo dokazivanje utvr đ enog ekonomskog interesa može biti dovoljno ako se ustanovi pravo zaštićeno Evropskom konvencijom, pri č emu pitanje da li suimovinski interesi priznati kao zakonsko pravo u domaćem pravnom sistemu nije od znač aja (vidi presudu Evropskog suda za ljudska prava, Tre Traktörer Aktibolag protiv Švedske iz1984. godine, serija A broj 159, stav 53). Ustavni sud je unekoliko prilika u svojoj sudskoj praksi ustanovio da se stanarsko pravo može smatrati imovinom u smislu č lana 1.

Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju zbog č injenice da stanarsko pravo podrazumijeva, izmeđ u ostalog, pravo nanesmetano i stalno korištenje stana, mogućnost č lanova porodič nog domaćinstva da dobiju stanarsko pravo nakon smrti nosioca stanarskog prava ili nakon prestanka njegovog stanarskog prava iz drugih razloga, i automatsko dobivanje zajednič kog stanarskog prava supružnika nosioca stanarskog prava koji dijeli s njim domaćinstvo. Ustavni sud, stoga, zaključ uje da apelantovo stanarsko pravo na njegov stan predstavlja "imovinu" u smislu č lana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju (vidi Odluku Ustavnog suda broj U 6/98od 24. septembra 1999, objavljenu u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 20/99).

Odgovarajući na pitanje da li se član 3.a osporenogzakona miješa u pravo na mirno uživanje imovine, Ustavnisud je naveo: Djelovanje č lana 3.a Zakona je onemogućavanjenosiocima stanarskog prava koji ne ispunjavaju uvjete dateovim č lanom da se vrate u prijeratne stanove. Ovaj č lan, stoga,kontinuirano uskraćuje pravo nosiocima stanarskog prava koji su pogođ eni primjenom ovog zakona da uživaju svoju imovinu. Zato je neophodno da Ustavni sud ispita da li je ovouskraćivanje opravdano prema č lanu 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju u smislu da je predviđ eno zakonom i da jeu javnom interesu.

Odgovarajući na pitanje da li je miješanje opravdano,Ustavni sud je naveo: Svako miješanje u pravo prema drugomili trećem pravilu mora biti predviđ eno zakonom, mora služitilegitimnom cilju, mora uspostavljati pravič nu ravnotežu izmeđ u prava nosioca prava i javnog i općeg interesa. Drugimriječ ima, opravdano miješanje se ne može nametnuti samo zakonskom odredbom koja ispunjava uvjete vladavine prava i




služi legitimnom cilju u javnom interesu, nego mora, takođ er ,održati razuman odnos proporcionalnosti izmeđ uupotrijebljenih sredstava i cilja koji se želi ostvariti. Miješanjeu pravo ne smije ići dalje od potrebnog da bi se postigaolegitiman cilj, a nosioci stanarskih prava se ne smiju

podvrgavati proizvoljnom tretmanu i od njih se ne smije tražitida snose prevelik teret u ostvarivanju legitimnog cilja. Miješanje je zakonito samo ako je zakon koji je osnova

miješanja (a) dostupan građ anima, (b) toliko precizan daomogućava građ anima da odrede svoje postupke, ( c ) u skladu sa principom pravne države, što znač i da sloboda odluč ivanjakoja je zakonom data izvršnoj vlasti ne smije biti neogranič ena,tj. zakon mora osigurati građ anima adekvatnu zaštitu protiv proizvoljnog miješanja (vidi presudu Evropskog suda zaljudska prava, Sunday Times od 26. aprila 1979, serija A broj30, stav 49; vidi, takođ er , presudu Evropskog suda za ljudska prava, Malone od 2. augusta 1984. godine, serija A broj 82, st .67 . i 68).

Ustavni sud zaključ uje da Zakon o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima ispunjava standarde u smislu

Evropske konvencije (vidi Odluku Doma za ljudska prava, M . P . i ostali, CH/02/8202, st . 144. i dalje).U pogledu pitanja da li je miješanje u javnom interesu,

Ustavni sud je naveo: Kao prvo, Zakon ima cilj da ispravinejednakosti koje su postojale izmeđ u nosilaca stanarskog prava na stanovima JNA i svih drugih nosilaca stanarskog prava. Drugim riječ ima, FBiH je pratila princip koji je postojao u bivšoj SFRJ prema kojem "građ anin može bitinosilac stanarskog prava samo na jednom stanu" ( č lan 12. Zakona o stambenim odnosima). Drugo, cilj je da se oslobodioskudan stambeni prostor za bivše vojnike Armije Bosne i Hercegovine i njihove porodice ili lica koja su bila prisiljenada napuste svoje domove uslijed ratnih djelovanja (vidi,takođ er , odluku Doma, M.P. i ostali, CH/02/8202, stav 150).

Prvi cilj vlasti da sač uva stambeni fond i da pripadnicima

vlastite armije, ratnim veteranima i ostalim licima kojima je potreban stan d ā prioritet u dodjeli stana može u određ enimokolnostima imati snažan javni interes. Iako jedan cilj, koji ležiu javnom interesu, može prestati da bude legitiman ako seimplementira na nač in koji neopravdano diskriminira određ ene grupe ljudi, ovo je stvar koja se, prije svega, tič e nač ina na koji se postiže sam cilj, a ne same inherentne zakonitosti cilja. Ovoće biti razmotreno u daljnjem tekstu koji se tič e proporcionalnosti, u tač ki 58. ove odluke. Drugi cilj vlasti – izjednač avanje svih nosilaca stanarskog prava u pogledu stanarskih prava –takođ er je legitiman (vidi Odluku Doma u predmetu Medan i ostali, CH/96/3, tač ka 36). Ovo uključ ujeustavni princip jednakosti iz č lana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i princip općeg blagostanja iz alineje 4. Preambule Ustava Bosne i Hercegovine.

Pitanje koje ostaje da se ispita jeste da li č lan 3.aosporenog zakona slijedi ove ciljeve. Prvi stav č lana 3.a Zakona služi prvom od ova dva cilja (omogućavanje da se stambeni resursi iskoriste za one koji imaju prioritetne potrebeu Bosni i Hercegovini), povećavajući broj stanova koji je naraspolaganju u tu svrhu. Drugi stav č lana 3.a Zakona uključ ujei jedan i drugi cilj – jednakost u tretmanu nosilaca stanarskih prava.

Ustavni sud, dakle, zaključ uje da oba stava č lana 3.aosporenog zakona služe legitimnim ciljevima.

Odgovarajući na pitanje da li odredba člana 3.auspostavlja pravičnu ravnotežu između prava i javnoginteresa (proporcionalnost), Ustavni sud je naveo: Ustavni sud mora, prije svega, razmotriti dva pitanja. Prvo, da limiješ аnje u prava ide dalje od potrebnog da bi se postigaolegitiman cilj? Drugo, da li č lan 3.a Zakona podvrgava nosioce

stanarskog prava proizvoljno-nepovoljnom tretmanu u poređ enju sa drugima, tako da se od njih traži da snose prevelik teret u ostvarivanju legitimnog cilja?

Uzimajući u obzir ozbiljnost problema stambenog deficitai ekonomskih problema u Bosni i Hercegovini, kao i poteškoća

u odluč ivanju kako dodijeliti stambene resurse velikom brojuljudi koji imaju potrebu za njim, uključ ujući i one koji trenutno žive u stanovima u skladu sa osporenim zakonom, Ustavnom sudu su potrebni veoma jaki dokazi da bi se uvjerio da je stanovište zakonodavca prekorač ilo granice slobodne procjeneu odluč ivanju šta je potrebno da bi se pristupilo rješavanjuovog veoma ozbiljnog društvenog problema. Ustavni sud jeveoma oprezan u pogledu donošenja stava da je neka institucija prekorač ila dozvoljeno područ je procjene u pogledu nužnostiodređ ene mjere (što je na neki nač in analogno u domaćem pravu "institutu slobodnog polja procjene", što je državama ponekad dozvoljeno u međ unarodnom pravu prema jurisprudenciji Evropskog suda za ljudska prava), kada se radio pitanju prava sa znač ajnim ekonomskim posljedicama, kao što je to ovdje sluč aj trenutnih nosilaca stanarskih prava, kao i

bivših nosilaca stanarskih prava, a rješenje je postignutodonošenjem demokratskog zakona, nakon pune rasprave,uključ ujući ispitivanje zakona od Zakonodavno-pravne komisije Parlamenta.

Imajući u vidu ove faktore, Ustavni sud zaključ uje da nijeustanovljeno da se zakonodavac miješao u prava više nego što se smatra potrebnim da bi se postigao legitiman cilj.

U odnosu na proporcionalnost stava 1. osporenogčlana 3.a Zakona, Ustavni sud je naveo: Prvi stav č lana 3.a Zakona, izmijenjena verzija, izbjegava suoč avanje sa više problema koji su naveli Dom da usvoji stanovište da je ranijaverzija povrijedila prava iz Evropske konvencije. Naprimjer ,izmijenjena verzija nije diskriminirala lica po osnovudržavljanstva. Ova verzija je, naravno, diskriminirala poosnovu služenja u oružanim snagama u kojima su određ ena lica

služila nakon 19. maja 1992. godine. Međ utim, Ustavni sud smatra da je to osnova koja objektivno može biti opravdana zarazlič it tretman. JNA se 19. maja 1992. godine povukla sateritorije Bosne i Hercegovine prema Rezoluciji Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda (dokument UN , S/RES/752( 1992 ) od 15. maja 1992. godine), a Vlada Republike Bosne i Hercegovine je preuzela kontrolu nad teritorijom Republike Bosne i Hercegovine. Od tog datuma lice koje je bilo uoružanim snagama druge države se moglo smatrati licem kojeviše nema dužnost da bude lojalno prema Republici Bosni i Hercegovini. Ako su oružane snage pripadale državi unutar područ ja bivše SFRJ, a ta država i Republika Bosna i Hercegovina su bile u ratnim odnosima, može se zaključ iti da Republika Bosna i Hercegovina nije više dugovala bilo kakvu zaštitu tom licu. Premda FBiH nije objasnila zašto bi rezultat takve vojne službe bio gubitak stanarskog prava lica, Ustavni sud smatra da okonč anje obaveze lojalnosti nekog stanovnikadržavi u kojoj prebiva i obaveza države da zaštiti i osigurablagostanje svojim stanovnicima mogu omogućiti racionalno iobjektivno opravdanje za usvajanje neke mjere koja ljudetretira različ ito po toj osnovi.

Razmatrajući da li se izmijenjena verzija č lana 3.a Zakona miješa na proizvoljan i pretjeran nač in u pravanosilaca stanarskog prava, Ustavni sud smatra da su sljedeći faktori relevantni: prvo, č lan 3.a Zakona u izmijenjenoj formine utječ e na ona lica koja su već kupila stan; drugo, on,takođ er , ne utječ e na lica kojima je priznat zaštićeni status ili status koji je jednak statusu izbjeglice ili raseljenog lica od države van teritorije bivše SFRJ; treće, druga lica, koja sada žive u tim stanovima mogu potraživati stanarsko pravo nanjima. Sa tač ke gledišta pravne sigurnosti, u skladu sa č lanom




I/2. Ustava Bosne i Hercegovine, vraćanje u posjed stana ćeizazvati pravnu nesigurnost u velikom broju sluč ajeva, te jasnei praktič ne poteškoće.

Ustavni sud, stoga, smatra da č lan 3.a stav 1. Zakonauspostavlja pravič nu ravnotežu izmeđ u prava nosioca

stanarskog prava i javnog interesa.U odnosu na proporcionalnost stava 2. pobijanog člana3.a Zakona, Ustavni sud je naveo sljedeće: Ustavni sud zaključ uje da se uzimanje u obzir određ enih okolnosti koje seodnose na situaciju u kojoj se nalazi lice u drugoj državi nateritoriji bivše SFRJ, kao što je č injenica da lice ima stanarsko pravo u toj državi, ne može posmatrati č isto kao pitanje proporcionalno cilju zaštite oskudnih stambenih izvora i promoviranja jednakosti, nego (u trenutnoj ekonomskoj situaciji) kao nešto bitno kako bi se adekvatno odgovorilo na stambene potrebe svih onih koji su posebno ranjivi i siromašniu razumnom vremenskom roku. Ustavni sud, stoga, zaključ ujeda miješanje u pravo na mirno uživanje imovine koje jeustanovljeno drugim stavom pobijanog č lana 3.a Zakona u svakom sluč aju nije neproporcionalno svojim zakonskom

ciljevima.U dijelu Odluke koji se odnosio na rezultat ocjeneodredbe člana 3.a Ustavni sud je naveo: U svjetlu navedenih faktora, Ustavni sud je došao do zaključ ka da se za oba stava pobijanog č lana 3.a Zakona, a koji su ocijenjeni u apstraktnom smislu, može reći da uspostavljaju zakonski cilj i da se nemiješaju u prava na nač in koji je proizvoljan ili koji nameće prevelik teret na pojedince u pogledu prava i interesa drugih pojedinaca i općeg javnog interesa. Č lan 3.a Zakona se miješau pravo određ enih grupa ljudi na mirno uživanje imovine,odnosno na mirno uživanje stanarskog prava u odnosu na stanove u Bosni i Hercegovini, ali se miješanje može opravdatitrenutnim okolnostima u Bosni i Hercegovini i u skladu je sa zakonom i proporcionalno snažnim i legitimnim javniminteresima. Ustavni sud, stoga, smatra da je pobijani č lan 3.a

Zakona u skladu sa č lanom II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovinei č lanom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.35. Presuda Evropskog suda za ljudska prava Đokić

protiv Bosne i Hercegovine od 27. maja 2010. godine urelevantnom dijelu glasi:U dijelu Odluke koji se odnosi na postupak i činjenice

Evropski sud je naveo: Predmet se odnosi na aplikantovebezuspješne pokušaje, bez obzira na pravno valjan ugovor okupoprodaji, da vrati svoj prijeratni stan i uknjiži ga na svojeime.

Pripadnicima JNA je 6. januara 1991. godine ponuđ enoda kupe svoje stanove po umanjenoj tržišnoj cijeni (vidi Zakono stambenom obezbjeđ enju u Jugoslavenskoj narodnoj armiji iz1990). Bosna i Hercegovina je 18. februara 1992. godine zaustavila prodaju vojnih stanova na svojoj teritoriji (vidiUredbu o privremenoj zabrani prodaje stanova iz 1992).Uredba je primjenjivana na teritoriji današnje Federacije Bosne i Hercegovine i oni koji su kupili vojne stanove što senalaze na teritoriji ovoga entiteta nisu mogli upisati svoje pravo vlasništva, te su ostali, strogo uzevši, nosioci stanarskog prava (prema domaćem zakonu, ugovor o kupoprodaji sam po sebi ne prenosi pravo vlasništva na kupca).

Aplikant je 17. augusta 1998. godine podnio zahtjev za povrat stana u Sarajevu. Njegov zahtjev je odbijen 30. marta2000. godine u skladu sa č lanom 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima iz 1998. godine. Nadležni organi za stambena pitanja su 12. novembra 2002. godine još jednom odbili aplikantov zahtjev za povrat stana u skladu sa č lanom 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona onapuštenim stanovima iz 1998. godine.

Trenutno, lica koja potpadaju pod ove kategorije imaju samo pravo na povrat novč anog iznosa kojeg su platila za svoje stanove u toku 1991/92. plus kamatu po stopi koja se primjenjuje na kratkoroč ne pologe. Ranije se naknadaizrač unavala na drugi nač in: vrijednost stana prvo se

izrač unavala po cijeni od otprilike 300 eura po kvadratnommetru, zatim se u obzir uzimala i starost stana uz umanjenje od 1% od njegove vrijednosti za svaku godinu starosti.

U dijelu Odluke o dopustivosti Evropski sud je naveo:Sud naglašava da koncept "imovina" ima autonomno znač enjekoje je nezavisno od formalne klasifikacije u domaćem zakonodavstvu i da pitanje koje treba ispitati jeste da li suokolnosti sluč aja, uzimajući ih u cjelini, prenijele na aplikanta pravo na materijalni interes zaštićen č lanom 1. Protokola broj1 (vidi, Bivši kralj Gr č ke i drugi v. Gr č ke [GC], broj 25701/94, paragraf 60, ECHR 2000-XII).

U meritumu Odluke u pogledu prirode ometanjaEvropski sud je naveo: Složenost pravne situacije u predmetnom sluč aju spreč ava njegovu klasifikaciju u određ enukategoriju: s jedne strane, osporavani ugovor o kupoprodaji

smatra se pravno valjanim, a, s druge strane, aplikantu jeonemogućeno da vrati stan u posjed i da se uknjiži kao vlasnik stana. Dok ovakva situacija podsjeća na de factoeksproprijaciju, Sud ne smatra da je potrebno da presudi da li se druga reč enica iz prvog stava č lana 1. primjenjuje u ovom sluč aju. Situacija propisana u drugoj reč enici prvog stavač lana 1. je samo jedan sluč aj ometanja prava na neometanouživanje imovine kako je garantirano općim pravilomnavedenim u prvoj reč enici. Sud , stoga, smatra da treba ispitati spornu situaciju u svjetlu općeg pravila.

U pogledu cilja ometanja Evropski sud je naveo:Oduzimanje imovine izvršeno pri provođ enju zakonskih, socijalnih, ekonomskih i drugih politika može biti "u javnominteresu" č ak i ako zajednica u cjelini nema neposredne koristi,niti uživa oduzetu imovinu. U predmetnom sluč aju Sud je

spreman da prihvati da su sporne mjere bile usmjerene kaunapređ enju socijalne pravde, kao što je tvrdila tužena stranka,i da, stoga, slijede opravdani cilj.

U odnosu na pitanje da li je postignuta pravičnaravnoteža, Evropski sud je naveo: Ometanje mirnog uživanjaimovine mora uspostaviti pravič nu ravnotežu izmeđ u zaštiteimovine i zahtjeva javnog interesa. Iako je tač no da državeuživaju široko polje procjene kada odluč uju o ovim pitanjima,Sud , ipak , smatra da u predmetnom sluč aju nije postignuta pravič na ravnoteža zbog sljedećih razloga:

Kao prvo, Sud je svjestan č injenice da je Sarajevo, gdje senalazi većina vojnih stanova, bilo izloženo blokadama, svakodnevnom granatiranju i snajperskom djelovanju u tokurata. Postoji, takođ er , dosta dokaza o direktnom ili indirektnomuč eš ću snaga VJ u vojnim operacijama u Bosni i Hercegovini.Ovo objašnjava jako lokalno protivljenje povratku prijeratnimdomovima lica koja su služila u snagama VJ, ali ga neopravdava. U tom smislu, Sud primjećuje da nema indikacijada je aplikant, kao pripadnik snaga VJ, uč estvovao u vojnimoperacijama u Bosni i Hercegovini, niti u bilo kakvim ratnim zloč inima. On je tretiran drugač ije samo zato što je služio u snagama VJ. Poznato je da je priroda nedavnog rata u Bosni i Hercegovini takva da je služenje u određ enim oružanim snagama u velikoj mjeri ukazivalo na etnič ku pripadnost. Snage ARBiH, lojalne centralnim vlastima Bosne i Hercegovine,uprkos nekim izuzecima, uglavnom su č inili Bošnjaci. Isto važi i za HVO (uglavnom su ga č inili Hrvati) i snage VRS (uglavnom su je č inili Srbi). Slič ni modeli primijećeni su i u susjednimdržavama. U skladu s tim, sporne mjere, iako naizgled nepristrasne, imale su kao rezultat različ ito postupanje saljudima na osnovu njihovog etnič kog porijekla. U slič nim




situacijama Sud je utvrdio, kao stvar principa, da se nikakvarazlika u postupanju isključ ivo ili presudno na osnovu etnič kog porijekla ne može objektivno opravdati u savremenomdemokratskom društvu.

Drugo, tužena Vlada je tvrdila da su sporne mjere

opravdane usljed oskudnog stambenog fonda i hitne potrebe da se smjeste nezbrinuti pripadnici snaga ARBiH i njihove porodice nakon okonč anja rata koji je trajao od 1992. do 95. godine. Međ utim, tužena je propustila da pruži dokaze da jeoslobođ eni stambeni prostor stvarno korišten za smještaj licakoja zaslužuju zaštitu. Ni statistič ki podaci koje je dostavilatužena strana u kontekstu ovog predmeta, niti oni na koje se poziva Ustavni sud Bosne i Hercegovine u svojoj Odluci broj U 83/03 od 22. septembra 2004. godine, tač ka 21, nisu od koristi.Oni su jednostavno potvrdili da je većina vojnih stanovadodijeljena ratnim veteranima, ratnim invalidima i porodicama poginulih pripadnika snaga ARBiH, pri č emu se ne navodinjihova stambena situacija, niti primanja. Štaviše, prema pouzdanim izvještajima, veliki broj visokorangiranihdužnosnika, č ije je stambeno pitanje ranije riješeno, dobijao je

vojne stanove.Treće, kad je riječ o aplikantovoj mogućnosti da stekne pravo zakupa stana u Srbiji, utvr đ eno je da njemu stan nije nidodijeljen. Osim toga, on može steći samo pravo zakupa naodređ eno vrijeme koje Vrhovni sud Federacije BiH neizjednač ava sa stanarskim pravom u smislu relevantnog zakonodavstva o povratu stanova.

Č etvrto, Sud nije previdio č injenicu da Zakon o prodaji stanova iz 1997. godine predviđ a nadoknadu. Tužena strana procijenila je da aplikant treba primiti oko 10.750 eura s tim da je svoju procjenu zasnovala na kriterijima koji više nisu na snazi. Od 11. jula 2006. godine aplikantu je omogućeno daostvari pravo samo na povrat iznosa koji je stvarno platio za stan, plus kamatu po stopi koja se primjenjuje na kratkoroč nedepozite (što iznosi manje od 3.500 eura). Sud se slaže sa

tuženom stranom da č lan 1. Protokola broj 1 ne garantira pravo na punu nadoknadu u svim okolnostima, ali nijedan od navedenih iznosa realno ne odgovara tržišnoj vrijednosti spornog stana. Iako je tač no da se č ak i potpuno odsustvonadoknade može smatrati opravdanim prema č lanu 1. Protokola broj 1 u izuzetnim okolnostima, Sud ne smatra da suokolnosti u ovom predmetu takve prirode.

I , na kraju , Sud primjećuje da, strogo govoreći, aplikant nije ni izbjeglica (jer ima srbijansko državljanstvo), niti internoraseljeno lice (jer je napustio teritoriju Bosne i Hercegovine). Iako je tač no da se međ unarodni principi o povratu stanova iimovine izbjeglica i raseljenih lica jednako primjenjuju na"ostala raseljena lica u slič noj situaciji koja su prešla državnu granicu, ali koja možda ne podliježu pravnoj definicijiizbjeglice" (vidi, Pinheirov princip 1.2), nije sigurno da li semože smatrati da je aplikant "napustio" Sarajevo u smislu teodredbe. U svakom sluč aju, Sud ne smatra da je potrebno daodgovori na ovo pitanje, jer su razlozi navedeni u tač . 60-63.dovoljni da se ustanovi kršenje č lana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju.36. Informacija Ureda zastupnika/agenta u vezi sa

izvršenjem presude Đokić 37. U informaciji o implementaciji presude Đokić protiv

Bosne i Hercegovine Ured zastupnika/agenta je naveosljedeće:

38. Na 166. sjednici, održanoj 16. marta 2011. godine, VladaFederacije BiH je usvojila Akcioni plan za provođenjegeneralnih mjera radi prevencije povreda prava utvr đenihu presudi Đokić protiv Bosne i Hercegovine. Tom presudom je predviđeno da se provede ukupno sedamaktivnosti radi implementacije generalnih mjera. Prve

četiri aktivnosti iz Akcionog plana odnose se nautvr đivanje tačnog broja slučajeva kao što je Đokić, anakon što se utvrdi taj broj, daljnje aktivnosti odnosit ćese na pripremu izmjena i dopuna Zakona o prodaji stanovana kojima postoji stanarsko pravo (u prilogu je

dostavljena kopija Akcionog plana ).39. Na 20. sjednici, održanoj 4. oktobra 2011. godine, VladaFederacije BiH je donijela Odluku o izmjenama Odluke ousvajanju Akcionog plana tako što je Komisija FederacijeBiH za razmjenu podataka o vojnim stanovima saRepublikom Srbijom i Republikom Crnom Goromodređena kao nosilac aktivnosti iz tač. 3. i 4. Akcionog plana, umjesto ranije određenog zastupnika Vijećaministara BiH pred Evropskim sudom za ljudska prava (u prilogu informacije dostavljena je Odluka o izmjenamaOdluke o usvajanju Akcionog plana ).

40. Do danas su provedene aktivnosti iz tač. 1, 2. i 3.Akcionog plana i trenutno se provode aktivnosti iz tačke4. Akcionog plana. Na osnovu provedenih aktivnostinadležnih organa Federacije BiH utvr đeni su sljedeći

podaci:41. Služba za zajedničke poslove organa i tijela FederacijeBiH ustanovila je da je ukupno 500 lica zaključilo ugovor o otkupu stana sa bivšom JNA. Od nadležnog tijelaRepublike Srbije navedena služba je dobila podatke o 104lica u vezi sa dodjelom stana u Srbiji. Za 34 lica postoje podaci da su dobila stanove u Republici Srbiji izstambenog fonda JNA, a za 70 lica da nisu riješilastambeno pitanje u ovoj republici. U svrhu preduzimanjaaktivnosti iz tačke 4. Akcionog plana, putem Komisije zarazmjenu podataka o vojnim stanovima sa RepublikomSrbijom i Republikom Crnom Gorom ili putemMinistarstva vanjskih poslova Bosne i Hercegovine,Služba za zajedničke poslove je zatražila podatke ostambenom statusu 396 lica u tim državama. Traženi

podaci još nisu dostavljeni Bosni i Hercegovini. Krajem januara 2012. godine Ured zastupnika/agenta će tražiti odFederacije BiH da proslijedi informacije koje je dobila odnadležnih organa Republike Srbije i Republike Crne Goreu vezi sa stambenim statusom ovih preostalih 396 lica.

42. Nakon što se dobiju tražene informacije i kada se utvrdikoliki je broj lica koja su sa bivšom JNA zaključilaugovor o otkupu stana na teritoriji BiH i koja su napustilataj stan, stekla stanarsko pravo ili pravo koje odgovaratom pravu na stanu u Republici Srbiji ili Republici CrnojGori, bit će jasno koliko je slučajeva istih kao Đokić protiv BiH. Poslije toga će početi da se provode aktivnosti predviđene tačkom 5. Akcionog plana, tj. da se pripremaPrednacrt Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo.

43. Istaknuto je da je Ured zastupnika/agenta 3. novembra2011. godine dostavio Komitetu ministara Vijeća Evrope(u daljnjem tekstu: Komitet ministara) akcioni izvještaj oaktivnostima koje su do sada preduzete radiimplementacije Akcionog plana.

44. Informacija Ureda Vlade FBiH u vezi sa izvršenjempresude Đokić

45. U suštini, u svojoj informaciji Vlada FBiH je navela istošto i Ured zastupnika/agenta. Stoga, Ustavni sud neće ponavljati dio koji je već naveden u informaciji Uredazastupnika/agenta. Osim toga, Ured Vlade FBiH je naveoda je Komitet ministara do sada obaviješten da je izvršena presuda Đokić u dijelu koji se odnosio na isplatu65.200,00 eura aplikantu Branimiru Đokiću. Istaknuto jeda će aktivnosti koje se odnose na izmjenu Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo,




predviđene u tački 5, započeti nakon što bude realiziranatačka 4. Akcionog plana. U svrhu preduzimanja aktivnostiiz tačke 4. Akcionog plana, Komisija za razmjenu podataka o vojnim stanovima sa Republikom Srbijom iRepublikom Crnom Gorom je zatražila podatke o

stambenom statusu 396 lica u tim državama. Traženi podaci još nisu dostavljeni Bosni i Hercegovini. Prematome, izmjene Zakona o prodaji stanova na kojima postojistanarsko pravo, odnosno rad na aktivnostima iz tačke 5.Akcionog plana u cijelosti zavisi od dostavljanja traženihinformacija i dokumentacije nadležnih organa RepublikeSrbije i Republike Crne Gore.

V. Dopustivost

46. Pri ispitivanju dopustivosti zahtjeva Ustavni sud je prvo pošao od odredbe člana VI/3.c) Ustava Bosne iHercegovine.Član VI/3.c) Ustava Bosne i Hercegovine glasi:c) Ustavni sud je nadležan u pitanjima koja mu je

proslijedio bilo koji sud u Bosni i Hercegovini u pogledu togada li je zakon, o č ijem važenju njegova odluka ovisi,kompatibilan sa ovim Ustavom, sa Evropskom konvencijom oljudskim pravima i osnovnim slobodama i njenim protokolima,ili sa zakonima Bosne i Hercegovine, ili u pogledu postojanjaili domašaja nekog opšteg pravila međ unarodnog javnog pravakoje je bitno za odluku suda.47. Zahtjev za ocjenu ustavnosti podnio je Kantonalni sud

(sutkinja Kantonalnog suda Aida Šabanović), što znači da je zahtjev podnijelo ovlašteno lice iz člana VI/3.c) UstavaBosne i Hercegovine (vidi, Ustavni sud, Odluka odopustivosti i meritumu broj U 5/10 od 26. novembra2010. godine, tač. 7-15, objavljena u "Službenom glasnikuBosne i Hercegovine" broj 37/11).

48. Predmet zahtjeva je ocjena ustavnosti odredbe člana 3.aZakona o prestanku primjene Zakona o napuštenimstanovima ("Službene novine Federacije Bosne i

Hercegovine" br. 11/98, 38/98, 12/99, 18/99, 27/99,43/99, 31/01, 56/01, 15/02, 24/03, 29/03 i 81/09), odredbečlana 39.a i člana 39.e Zakona o prodaji stanova nakojima postoji stanarsko pravo ("Službene novineFederacije Bosne i Hercegovine" br. 27/97, 11/98, 22/99,27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06, 45/07,51/07, 72/08, 23/09 i 5/10) sa odredbom člana II/3.k)Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uzEvropsku konvenciju.

49. Razmatrajući dopustivost zahtjeva u dijelu kojim se tražiocjena ustavnosti odredbe člana 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima ("Službenenovine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 11/98, 38/98,12/99, 18/99, 27/99, 43/99, 31/01, 56/01, 15/02, 24/03,29/03 i 81/09), Ustavni sud je pošao od odredaba člana

17. stav 1. tačka 5. Pravila Ustavnog suda.Član 17. stav 1. tačka 5. Pravila Ustavnog suda glasi: Zahtjev nije dopustiv ako postoji neki od sljedećih

sluč ajeva:5. radi se o pitanju o kojem je Ustavni sud već odluč ivao,

a iz navoda ili dokaza iznesenih u zahtjevu ne proizlazi da imaosnova za ponovno odluč ivanje;50. Ustavni sud zapaža da je svojom Odlukom broj U 83/03

od 22. septembra 2004. godine utvr đeno da je odredbačlana 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona onapuštenim stanovima ("Službene novine FBiH" br.11/98, 38/98, 12/99, 27/99, 43/99, 31/01, 56/01, 15/02 i29/03) u skladu sa članom II/3.k) Ustava Bosne iHercegovine i članom 1. Protokola broj 1 uz Evropskukonvenciju. Dalje, Ustavni sud smatra da, nakon

donošenja navedene odluke, nije bilo suštinskih izmjena idopuna odredbe člana 3.a Zakona o prestanku primjeneZakona o napuštenim stanovima. Ustavni sud konstatirada je u "Službenim novinama FBiH" broj 81/09 ovaodredba izmijenjena na način da se u članu 3.a stav 1.

poslije riječi "stanovima" dodaju riječi "iz stambenogfonda bivšeg Federalnog ministarstva odbrane", a poslijeriječi "raspolaganju" riječi "Federalnog ministarstvaodbrane" zamjenjuju se riječima: "Vlada Federacije Bosnei Hercegovine". Dakle, nakon donošenja Odluke broj U 83/03, odredba člana 3.a Zakona o prestanku primjeneZakona o napuštenim stanovima nije suštinski promijenjena. Međutim, podnosilac zahtjeva traži daUstavni sud ocijeni ustavnost navedene odredbe u svjetluodluke Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjemtekstu: Evropski sud) donesene 27. maja 2010. godine u predmetu Đokić. Imajući u vidu navedeno, te da je ovaodluka Evropskog suda donesena nakon Odluke Ustavnogsuda broj U 83/03, Ustavni sud će ispitati da li iz zahtjeva proizlazi da ima osnova za ponovno odlučivanje o ocjeni

ustavnosti odredbe člana 3.a Zakona o prestanku primjeneZakona o napuštenim stanovima.51. Da bi dao odgovor na ovo pitanje, Ustavni sud će imati u

vidu svoje stavove koji su izneseni u Odluci broj U 83/03i koji su navedeni u ovoj odluci. Naime, u Odluci broj U 83/03 Ustavni sud, uzimajući u obzir sve relevantnefaktore, utvrdio je da je član 3.a Zakona u skladu sačlanom II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 1.Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

52. Nakon donošenja Odluke Ustavnog suda broj U 83/03,uslijedila je odluka Evropskog suda donesena 27. maja2010. godine u predmetu Đokić protiv Bosne i Hercegovine. U toj odluci Evropski sud u okolnostimakonkretnog predmeta razmatrao je slična činjenična i pravna pitanja koja se tužbom tužioca postavljaju pred

Kantonalni sud zbog čega je podnosilac zahtjeva i podnio predmetni zahtjev.53. Ustavni sud zapaža da tužilac u predmetu pred

Kantonalnim sudom, kao i aplikant pred Evropskimsudom, ima zaključen kupoprodajni ugovor u skladu saZakonom o stambenom obezbjeđenju u JNA iz 1990.godine i da je platio kupoprodajnu cijenu iz tog ugovora.Međutim, Ustavni sud ukazuje na to da Evropski sud,kada daje uvod o vojnim stanovima u presudi Đokić, ističe da ona lica koja su kupila vojne stanove koji se nalaze nateritoriji Federacije Bosne i Hercegovine nisu moglaupisati svoje pravo vlasništva i da su ostala, strogo uzevši,nosioci stanarskog prava. Pri tome je Evropski sudkonstatirao da, prema domaćem zakonu, sam po sebiugovor o kupoprodaji ne prenosi pravo vlasništva nakupca. Dakle, uzimajući u obzir domaće pravo, Evropskisud prihvata da se u konkretnom slučaju ne radi ovlasništvu u pravom smislu riječi, već o tzv. specijalnojkategoriji nosilaca stanarskog prava na koje se, premadomaćem zakonu, primjenjuje odredba člana 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima.Štaviše, u presudi Đokić Evropski sud ne dovodi u pitanje primjenu ove odredbe na ovu kategoriju nosilacastanarskog prava koji se ovim zakonom posebno tretiraju.Međutim, nesporno je, kako je i Evropski sud naveo, a iUstavni sud u svojim brojnim odlukama, da ovo pravo(stanarsko pravo) predstavlja imovinsko pravo u smisluodredbe člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvencijui da kao takvo uživa zaštitu.

54. Ustavni sud konstatira da je u presudi Đokić Evropski sud,razmatrajući u čemu se sastoji priroda ometanja,




primijetio da složenost pravne situacije u predmetnom sluč aju spreč ava njegovu klasifikaciju u određ enukategoriju: s jedne strane, osporavani ugovor okupoprodaji smatra se pravno valjanim, a, s druge strane,aplikantu je onemogućeno da vrati stan u posjed i da se

uknjiži kao vlasnik stana. Dok ovakva situacija podsjećana de facto eksproprijaciju, Sud ne smatra da je potrebnoda presudi da li se druga reč enica iz prvog stava č lana 1. primjenjuje u ovom sluč aju. Situacija propisana u drugojreč enici prvog stava č lana 1. je samo jedan sluč ajometanja prava na neometano uživanje imovine kako je garantirano općim pravilom navedenim u prvoj reč enici.Sud , stoga, smatra da treba ispitati spornu situaciju u svjetlu općeg pravila.

55. Dalje, Ustavni sud napominje da su, prema sistemuEvropske konvencije, nacionalne vlasti te koje dajuinicijalnu procjenu i označavaju problem koji ima javniinteres koji zahtijeva mjere lišavanja imovine i korektivne postupke koji treba da se preduzmu. Dakle, prema sistemuEvropske konvencije, pri rješavanju složenih pitanja kao

što je povrat tzv. vojnih stanova država ima širok stepenslobodne procjene da odredi šta ima opći interes. Ustavnisud smatra da je i član 3.a Zakona o prestanku primjeneZakona o napuštenim stanovima rezultat takve slobode procjenjivanja, te da je još u svojoj Odluci broj U 83/03utvrdio da je u skladu sa članom 1. Protokola broj 1 uzEvropsku konvenciju, jer uspostavlja pravičnu ravnotežuizmeđu javnog interesa i nosilaca stanarskog prava.

56. Odluku Ustavnog suda broj U 83/03 Evropski sudspominje u pogledu statističkih podataka o korištenjuvojnih stanova koje je tražio od tužene strane. Dakle, prema shvatanju Ustavnog suda, stav Evropskog suda koji je izražen u presudi Đokić jeste da je lišavanje imovine uskladu sa standardima Evropske konvencije samo ukolikose za takvo lišavanje oštećenima pruži adekvatna

kompenzacija. Međutim, Ustavni sud se neće bavitikompenzacijom u ovom dijelu odluke, već kada budeocjenjivao ustavnost odredbe člana 39.e Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo s obzirom na toda navedena odredba regulira pitanje naknade umjesto povrata stana i upisa prava vlasništva ovim kategorijamanosilaca stanarskih prava.

57. Također, Ustavni sud primjećuje da Evropski sud u svojojodluci nije dao odgovor na pitanje da li se apelant premameđunarodnim principima (Pinheirova načela i Rezolucija broj 1708-2010) može smatrati izbjeglicom zbog toga što, prema mišljenju Evropskog suda, nije sigurno da li semože smatrati da je aplikant "napustio" Sarajevo u smislutih principa. Ipak, čini se da je Evropski sud smatrao da je,zbog neadekvatne kompenzacije, u konkretnom slučajudošlo do povrede aplikantovog prava na imovinu, te, s timu vezi, obavezao tuženu stranu da aplikantu isplatikompenzaciju kao vid odštete za, kako to Evropski sudnaziva, de facto eksproprijaciju.

58. Na osnovu stavova Ustavnog suda iznesenih u Odluci brojU 83/03 i presude Evropskog suda u predmetu Đokić,Ustavni sud smatra da ta presuda nije osnov za ponovnoodlučivanje o ovom pitanju. Stoga, iz navoda i dokazaiznesenih u zahtjevu, a imajući u vidu presudu Evropskogsuda donesenu u predmetu Đokić, proizlazi da nemaosnova za ponovno odlučivanje o ocjeni ustavnostiodredbe člana 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona onapuštenim stanovima.

59. Imajući u vidu odredbu člana 17. stav 1. tačka 5. PravilaUstavnog suda, prema kojoj će se zahtjev odbaciti kaonedopušten ukoliko se radi o pitanju o kojem je Ustavni

sud već odlučivao, a iz navoda ili dokaza iznesenih uzahtjevu ne proizlazi da ima osnova za ponovnoodlučivanje, Ustavni sud je, u odnosu na ovaj diozahtjeva, odlučio kao u dispozitivu ove odluke.

60. U odnosu na dio zahtjeva kojim se traži ocjena ustavnosti

relevantnih odredaba člana 39.a i 39.e Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo ("Službenenovine Federacije Bosne i Hercegovine" br. 27/97, 11/98,22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02, 54/04, 36/06,45/07, 51/07, 72/08, 23/09 i 5/10), Ustavni sud je utvrdioda ne postoji nijedan formalni razlog iz člana 17. stav 1.Pravila Ustavnog suda zbog kojeg zahtjev nije dopustiv uodnosu na ove odredbe. Pri tome Ustavni sud smatra danije očigledno da odredbe člana 39.a i 39.e Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo nisurelevantne za konkretan slučaj povodom kojeg je podnosilac zahtjeva i podnio ovaj zahtjev. Stoga ćeUstavni sud u narednim stavovima meritorno ispitati ovajdio predmetnog zahtjeva.

VI. Meritum

61. Podnosilac zahtjeva predlaže da Ustavni sud odluči okompatibilnosti odredbe člana 39.a i 39.e Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo("Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine" br.27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 32/01, 61/01, 15/02,54/04, 36/06, 45/07, 51/07, 72/08, 23/09 i 5/10) saodredbom člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine ičlana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

Pravo na imovinu

62. Član II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine glasi:Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska

prava i slobode iz stava 2. ovog č lana, što uključ uje:[…]k) Pravo na imovinu.

Član 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju glasi:Svako fizič ko ili pravno lice ima pravo na mirno i

neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svojeimovine, osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđ enim zakonom i općim principima međ unarodnog prava.

Prethodne odredbe, međ utim, ni na koji nač in ne utič u na pravo države da primjenjuje takve zakone koje smatra potrebnim da bi nadzirala korištenje imovine u skladu sa općiminteresima ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugihdoprinosa ili kazni.63. Ustavni sud, prije svega, napominje da će ocjenu

ustavnosti spornih odredaba razmatrati u općem, odnosnoširem smislu (erga omnes), a ne u odnosu na konkretan predmet (inter partes) koji se nalazi na rješavanju predKantonalnim sudom. Također, Ustavni se neće baviti na

koji način domaći organi primjenjuju sporne odredbe, već će se baviti ocjenom ustavnosti ovih odredaba naapstraktan način.

64. Razmatrajući odredbu člana 39.a Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo, Ustavni sudzapaža da je navedenom odredbom propisano da, akonosilac stanarskog prava na stanu koji je na raspolaganjuVladi Federacije Bosne i Hercegovine stan koristi legalnoi ako je prije 6. aprila 1992. godine zaključio pravnoobavezujući ugovor o otkupu stana sa SSNO u skladu saodredbama navedenim u članu 39. Zakona, VladaFederacije Bosne i Hercegovine izdaje nalog da se nosilacstanarskog prava uknjiži kao vlasnik stana u nadležnomsudu. Dakle, prema ovoj odredbi, da bi se upisalo pravovlasništva, potrebno je kumulativno ispuniti dva uvjeta: da




nosilac stanarskog prava na stanu koji je na raspolaganjuVladi FBiH stan koristi legalno i da je prije 6. aprila 1992.godine sa SSNO zaključio pravno obavezujući ugovor ootkupu stana. Iz navedenog proizlazi da, ukoliko nosilacstanarskog prava legalno ne posjeduje stan, ne može

ostvariti ni pravo na uknjižbu kao vlasnik u nadležnomsudu.65. Prema mišljenju Ustavnog suda, ovom odredbom javna

vlast je ograničila krug nosilaca stanarskog prava nastanovima koji su na raspolaganju Vladi FBiH, odnosno bivšem Federalnom ministarstvu odbrane, koji se moguuknjižiti kao vlasnici tih stanova. Očigledno je da odredbačlana 39.a Zakona o prodaji stanova na kojima postojistanarsko pravo nosioce stanarskih prava koji su u posjedusvojih stanova i koji koriste svoje stanove tretira drugačijeod nosilaca stanarskog prava koji potpadaju pod odredbučlana 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona onapuštenim stanovima.

66. Da bi utvrdio da li je odredba člana 39.a Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo u skladu sa

članom II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 1.Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, Ustavni sudmora odgovoriti na sljedeća pitanja: Da li se stanarska prava na stanovima JNA mogu smatrati "imovinom" usmislu člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju?Da li se odredba člana 39.a Zakona o prodaji stanova nakojima postoji stanarsko pravo miješa u ta prava? Da li jeto miješanje predviđeno zakonom? Da li to miješanje služizakonitom cilju u javnom interesu i da li je miješanje proporcionalno cilju, tj. da li uspostavlja pravičnuravnotežu između nosioca prava i općeg javnog interesa?

67. Odgovarajući na prvo pitanje, Ustavni sud podsjeća da jeu Odluci broj U 83/03 objasnio svoju jurisprudenciju uvezi sa stanarskim pravom, te utvrdio da stanarsko pravo predstavlja imovinu u smislu člana 1. Protokola broj 1 uz

Evropsku konvenciju (vidi, Ustavni sud, Odluka odopustivosti i meritumu broj U 83/03 od 22. septembra2004. godine, tačka 47, objavljena u "Službenom glasnikuBosne i Hercegovine" broj 37/11).

68. Razmatrajući da li se član 39.a Zakona o prodaji stanovana kojima postoji stanarsko pravo miješa u pravo na mirnouživanje imovine, Ustavni sud konstatira da je ovomodredbom javna vlast lišila nosioce stanarskih prava kojise ne nalaze u posjedu prijeratnih stanova prava da ostvareuknjižbu vlasništva u nadležnom sudu. Dakle, ovomodredbom javna vlast se miješa u imovinska pravanosilaca stanarskih prava koji se ne nalaze u posjedusvojih stanova.

69. Dalje, Ustavni sud će ispitati da li je ovo miješanje predviđeno zakonom. Ustavni sud podsjeća da jemiješanje zakonito samo ako je zakon koji je osnovamiješanja (a) dostupan građanima, (b) toliko precizan daomogućava građanima da odrede svoje postupke, (c) uskladu sa principom pravne države, što znači da slobodaodlučivanja koja je zakonom data izvršnoj vlasti ne smije biti neograničena, tj. zakon mora osigurati građanimaadekvatnu zaštitu od proizvoljnog miješanja (vidi presuduEvropskog suda za ljudska prava, Sunday Times od 26.aprila 1979, serija A broj 30, stav 49; vidi, također, presudu Evropskog suda za ljudska prava, Malone od 2.augusta 1984. godine, serija A broj 82, st. 67. i 68).Uzimajući u obzir navedeno, Ustavni sud smatra daodredba člana 39.a Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo zadovoljava principe zakonitosti usmislu Evropske konvencije.

70. Odgovarajući na pitanje da li je navedeno miješanje u javnom interesu, Ustavni sud, kao prvo, napominje dazakonodavac na poziv Ustavnog suda nije dostavioodgovor na predmetni zahtjev u kojem je trebalo daobjasni javni interes kojim se rukovodio prilikom

usvajanja ovog zakona, odnosno odredbe člana 39.a.Stoga će Ustavni sud odgovoriti na ovo pitanje. Ustavnisud smatra da je javni interes koji se želi postići odredbomčlana 39.a Zakona o prodaji stanova na kojima postojistanarsko pravo, u suštini, isti kao i javni interes koji jeUstavni sud objasnio prilikom ocjene ustavnosti odredbečlana 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona onapuštenim stanovima u svojoj Odluci broj U 83/03. U tojodluci Ustavni sud je naveo da, kao prvo, Zakon o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima imacilj da ispravi nejednakosti koje su postojale izmeđ unosilaca stanarskog prava na stanovima JNA i svihdrugih nosilaca stanarskog prava. Drugim riječ ima, FBiH je pratila princip koji je postojao u bivšoj SFRJ, premakojem "građ anin može biti nosilac stanarskog prava samo

na jednom stanu"( č lan 12. Zakona o stambenim odnosi-ma). Drugo, cilj je da se oslobodi oskudan stambeni prostor za bivše vojnike Armije Bosne i Hercegovine injihove porodice ili lica koja su bila prisiljena da napuste svoje domove uslijed ratnih djelovanja. Osim navedenog ,Ustavni sud naglašava da je Zakonom o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima javna vlastregulirala pitanje povrata stana, a Zakonom o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo propisala jeuvjete za stjecanje prava vlasništva. Dakle, predmetnizakon regulira pitanje stjecanja prava vlasništva kao jačeg prava u odnosu na pravo na povrat stana. Stoga, premamišljenju Ustavnog suda, javni interes da ovim zakonom javna vlast nametne strožije kriterije za stjecanje pravavlasništva je još jači, što su upravo kriteriji koji su

propisani odredbom člana 39.a Zakona o prodaji stanovana kojima postoji stanarsko pravo.71. Međutim, Ustavni sud mora da odgovori na pitanje da li

odredba člana 39.a Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo uspostavlja pravičnu ravnotežuizmeđu nosilaca prava i javnog interesa. Pri tome Ustavnisud konstatira da domaće vlasti uživaju široko polje procjene prilikom donošenja odluka u vezi sa lišavanjemimovinskih prava pojedinaca zbog neposrednog poznavanja društva i njegovih potreba. Ustavni sud ističeda lišavanje imovinskih prava pojedinaca bez naknade ne bi bilo pravično, jer bi se na pojedince stavio pretjeranteret koji ne bi bio u duhu zaštite koncepta "imovine" koju pružaju član II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i član 1.Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Prema tome, da bi postojala pravična ravnoteža, prema mišljenjuUstavnog suda, nosioci prava koji su lišeni prava nauknjižbu morali bi imati pravo na naknadu kao vidsatisfakcije zbog nemogućnosti da se vrate u svojestanove i uknjiže pravo vlasništva na njima. Ustavni sudzapaža da je odredbom člana 39.e Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo regulirano pitanje naknade onim nosiocima stanarskog prava kojima je onemogućen povrat stana. Prema tome, Ustavni sudsmatra da postoji pravična ravnoteža između javnoginteresa i nosilaca prava koji, umjesto povrata u stanove iuknjižbe prava vlasništva, imaju pravo na naknadu usmislu odredbe člana 39.e Zakona o prodaji stanova nakojim postoji stanarsko pravo. Ustavni sud napominje daće se ocjenom modaliteta naknade baviti u sljedećimtačkama ove odluke, kada bude ocjenjivao odredbu člana




39.e Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo.

72. Na osnovu navedenog, uzimajući u obzir sve kriterije,Ustavni sud zaključuje da je odredba člana 39.a Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo u

skladu sa članom II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine ičlanom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.73. Dalje, Ustavni sud će ispitati da li je odredba člana 39.e

Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo u skladu sa članom II/3.k) Ustava Bosne iHercegovine i članom 1. Protokola broj 1 uz Evropskukonvenciju.

74. Ustavni sud zapaža da navedena odredba regulira pitanje prava na naknadu nosiocima prava iz kupoprodajnogugovora koji su zaključili pravno obavezujući ugovor umjesto upisa prava vlasništva. Navedena odredba pravirazliku između lica koja su nakon napuštanja prijeratnogstana stekla novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovaratom pravu i lica koja su ostala u službi u oružanimsnagama van teritorije Bosne i Hercegovine, koja nisu

stekla novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu. Također, ova odredba obuhvata i nosioce prava izkupoprodajnog ugovora za čiji stan je sadašnji korisnik, uskladu sa važećim zakonima, zaključio ugovor okorištenju stana ili ugovor o otkupu stana.

75. Ustavni sud smatra da je suština odredbe člana 39.eZakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo u tome da se u sve tri pravne situacije nosiocima prava iz pravno obavezujućih ugovora, umjesto upisa prava vlasništva na stanovima koji su pod posebnimrežimom, tzv. vojnim stanovima, prizna pravo na naknaduu iznosima uplaćenim prema ugovoru uvećanim za pripadajuću kamatu po viđenju. Dakle, ova odredbaregulira tri pravne situacije u vezi sa bivšim nosiocimastanarskih prava na tzv. vojnim stanovima kojima se

uskraćuje pravo na povrat stana u smislu odredbe člana3.a Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenimstanovima dajući im, umjesto povrata stanova i prava naupis vlasništva, naknadu kao vid odštete.

76. Da bi utvrdio da li je odredba člana 39.e Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo u skladu sačlanom II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 1.Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, Ustavni sudmora odgovoriti na sljedeća pitanja: Da li se stanarska prava na stanovima JNA mogu smatrati "imovinom" usmislu člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju?Da li se odredba člana 39.e Zakona o prodaji stanova nakojima postoji stanarsko pravo miješa u ta prava? Da li jemiješanje predviđeno zakonom? Da li miješanje služizakonitom cilju u javnom interesu i da li je miješanje proporcionalno cilju, tj. da li uspostavlja pravičnuravnotežu između nosilaca prava i općeg javnog interesa?

77. Ustavni sud je već prilikom razmatranja odredbe člana39.a dao odgovor da stanarsko pravo predstavlja imovinuu smislu člana 1. Protokola broj 1 uz Evropskukonvenciju.

78. Dalje, Ustavni sud konstatira da je i ovom odredbom javna vlast lišila nosioce stanarskih prava prava na povrattzv. vojnih stanova i na upis prava vlasništva nastanovima dajući im, umjesto toga, naknadu kao vidodštete. Dakle, ovom odredbom javna vlast se miješa uimovinska prava nosilaca stanarskih prava na tzv. vojnimstanovima.

79. Odgovarajući na pitanje da li je miješanje zakonito,Ustavni sud podsjeća da je u ovoj odluci, prilikom ocjeneustavnosti odredbe člana 39.a Zakona o prodaji stanova na

kojima postoji stanarsko pravo, naveo principe koje jedanzakon mora zadovoljiti da bi bio u skladu sa Evropskomkonvencijom. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sudsmatra da odredba člana 39.e Zakona o prodaji stanova nakojima postoji stanarsko pravo zadovoljava principe

zakonitosti u smislu Evropske konvencije.80. Odgovarajući na pitanje da li je navedeno miješanje u javnom interesu, Ustavni sud ponovo podsjeća dazakonodavac, na poziv Ustavnog suda, nije dostavioodgovor na predmetni zahtjev u kojem je trebalo daobjasni javni interes kojim se rukovodio prilikomusvajanja ovog zakona, odnosno odredbe člana 39.e.Stoga će Ustavni sud i u pogledu ove odredbe odgovoritina ovo pitanje. Ustavni sud smatra da je javni interes kojise želi postići odredbom člana 39.e Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo, u suštini, istikao i javni interes koji je zakonadavac imao u vidu prilikom donošenja odredbe člana 39.a Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo. Prema tome,Ustavni sud upućuje na tačku ove odluke u kojoj je

objasnio javni interes prilikom donošenja odredbe člana39.a Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo. Osim navedenog, Ustavni sud ukazuje da je javniinteres izražen kroz odredbu člana 39.e Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo i da senosiocima stanarskih prava na tzv. vojnim stanovima,umjesto povrata i upisa prava vlasništva, dậ odgovarajućanaknada.

81. Ustavni sud, dalje, mora da odgovori na pitanje da liodredba člana 39.e Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo uspostavlja pravičnu ravnotežuizmeđu nosioca prava i javnog interesa. S tim u vezi,Ustavni sud podsjeća da država ima mogućnost da procijeni koja je ekonomska i socijalna politika najbolja ikoja je odgovarajuća da bi služila općem interesu

stanovništva. Nesporno je da je odredba člana 3.a Zakonao prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovimaonemogućila povrat u stan određenim kategorijamanosilaca stanarskog prava na tzv. vojnim stanovima i nataj način ih lišila njihovih imovinskih prava. Međutim,neophodno je razmotriti da li se miješanjem u pravo naimovinu postiže pravična ravnoteža između zaštite pravana imovinu i zahtjeva koji ima opći interes. Ova pravičnaravnoteža se ne postiže ako "vlasnik" imovine morasnositi "poseban i prekomjeran teret" (vidi, Evropski sudza ljudska prava, Sporrong i Lonnroth protiv Švedske, presuda od 23. septembra 1982. godine, serija A broj 52,stav 73).

82. Dalje, Ustavni sud podsjeća da je u svojoj Odluci broj U 83/03 utvrdio da je odredba člana 3.a Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima u skladu saodredbom člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine ičlanom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.Dakle, Ustavni sud je zaključio da lišavanje imovinenosilaca prava na "stanovima JNA" zadovoljava princip proporcionalnosti, odnosno da uspostavlja pravičnuravnotežu između interesa nosilaca prava i javnoginteresa. Međutim, prema mišljenju Ustavnog suda,lišavanje imovine nosilaca prava bez odgovarajućenaknade ne bi uspostavilo pravičnu ravnotežu izmeđuinteresa nosilaca prava i javnog interesa, jer bi takvinosioci prava morali snositi "poseban i prekomjeranteret", što nije u skladu sa standardima Evropskekonvencije ukoliko ne postoje izuzetni razlozi koji biopravdali lišavanje imovine nosilaca prava bezodgovarajuće naknade.




83. Ustavni sud zapaža da je Evropski sud u svojoj presudi Đokić protiv Bosne i Hercegovine primijetio da je pripadnicima JNA Zakonom o stambenom obezbjeđenju uJNA 6. januara 1991. godine ponuđeno da otkupe stanovena kojima imaju stanarsko pravo po smanjenoj tržišnoj

cijeni. Također, Ustavni sud primjećuje da su svizaposlenici u bivšoj Socijalističkoj federativnoj republiciJugoslaviji (SFRJ) iz svojih ličnih dohodaka izdvajaliodređene doprinose u stambeni fond. Navedeni doprinosisu se kasnije uzimali u obzir prilikom određivanjaotkupne cijene stana putem Zakona o stambenomobezbjeđenju u JNA i Zakona o prodaji stanova na kojim postoji stanarsko pravo, što je smanjivalo otkupnu cijenustana (vidi presude Evropskog suda za ljudska prava, Djidrovski i Veselinski protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije od 24. maja 2005. godine). U vezis navedenim, Ustavni sud zapaža da se pri otkupu vojnihstanova, upravo zbog uzimanja u obzir ovih doprinosa zastambenu izgradnju, u praksi dešavalo da otkupna cijenastana iznosi 0.00 dinara (vidi, Ustavni sud, Odluka o

dopustivosti i meritumu broj AP 2771/06 od 25.septembra 2009. godine, tačka 8, objavljena u"Službenom glasniku Bosne i Hercegovine" broj 51/10).Iz konkretnog predmeta koji se vodi pred Kantonalnimsudom proizlazi da je, uzimajući u obzir doprinose koje jetužilac uplaćivao iz svog ličnog dohotka, ukupna cijenastana iznosila 613.043.00 dinara umjesto 1.178.629.00dinara.

84. U presudi Đokić Evropski sud se složio sa tuženomstranom da član 1. Protokola broj 1 ne garantira pravo na punu nadoknadu u svim okolnostima, ali je utvrdio danijedan od iznosa koji su ponuđeni aplikantu ne odgovaratržišnoj vrijednosti spornog stana. Pri tome je Evropskisud naveo da se, prema članu 1. Protokola broj 1 uzEvropsku konvenciju, čak i potpuno izostajanje

nadoknade može smatrati opravdanim u izuzetnimokolnostima, ali da ne smatra da su okolnosti u predmetu Đokić takve prirode (suprotno od predmeta Jahn i ostali v. Njemač ke broj 46720/99, 72203/01 i 72552/01, paragraf 117, ECHR 2005-VI u vezi sa zemljištem stečenim premazemljišnoj reformi koja je provedena nakon 1945. godineu sovjetskoj okupiranoj zoni Njemačke i koja jenastavljena poslije 1949. godine u DDR).

85. Uzimajući u obzir navedeno, Ustavni sud zapaža da jeEvropski sud ovakvim odlučenjem utvrdio da senaknadom, kako je to sada predviđeno odredbom člana39.e Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo, ne uspostavlja pravična ravnoteža u smislu člana 1.Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Ustavni sud podržava takav stav Evropskog suda i smatra da naknadakoju propisuje član 39.e Zakona o prodaji stanova nakojima postoji stanarsko pravo, kao satisfakcija zboglišavanja prava na povrat stanova (restituciju), neuspostavlja pravičnu ravnotežu između javnog interesa iinteresa nosioca prava. Naime, isplatom takve naknade nanosioce prava koji su lišeni imovine bio bi stavljen"poseban i prekomjeran teret". Prema mišljenju Ustavnogsuda, naknada koja bi bila isplaćena u takvom slučaju ne bi predstavljala ni približnu satisfakciju za lišavanjeimovine. U suštini, u nekim slučajevima to bi značilo dasu pojedinci lišeni imovine bez ikakve naknade, a Ustavnisud ne vidi izuzetne razloge koji bi takvo lišavanjeimovine mogli opravdati prema članu II/3.k) UstavaBosne i Hercegovine i članu 1. Protokola broj 1 uzEvropsku konvenciju.

86. Ustavni sud zapaža da se, u skladu sa tada važećomodredbom člana 39.e Zakona o izmjenama i dopunamaZakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo ("Službene novine FBiH" broj 54/04), kao što je tou presudi Đokić zapazio i Evropski sud, vrijednost stana

izračunavala po cijeni 600 DEM po m2

, uzimajući u obzir i starost stana, uz umanjenje od 1% od njegove vrijednostiza svaku godinu starosti.

87. Također, Ustavni sud konstatira da je Evropski sud prilikom određivanja kompenzacije uzeo u obzir predmet Brumarescu protiv Rumunije u kojem je Evropski sudutvrdio povredu člana 6. Evropske konvencije (pristupsudu i pravično suđenje) i člana 1. Protokola broj 1 uzEvropsku konvenciju (zaštita imovine). U spomenutom predmetu roditeljska kuća podnosioca predstavke uBukureštu 1950. godine je nacionalizirana bez isplatenadoknade. Evropski sud je odlučio da tužena vlada trebada vrati podnosiocu prijave spomenutu kuću u roku odšest mjeseci, kao i zemljište na kome se ona nalazi,izuzimajući stan i odgovarajući dio zemljišta koji su već

bili vraćeni. Evropski sud je, dalje, odlučio da, u slučajuda tužena vlada ne dậ takvu nadoknadu, ona treba daisplati podnosiocu prijave iznos od 181.400 američkihdolara (USD) na ime materijalne štete. Dalje, Evropskisud je dodijelio podnosiocu prijave 15.000 USD na imenematerijalne štete i 2.450 USD umanjenih za 3.900francuskih franaka, koji su primljeni kao pravna pomoć Vijeća Evrope na ime troškova postupka.

88. U vezi sa navedenim, Ustavni sud smatra da, premadoktrini međunarodnog prava, načelo restitutio inintegrum zahtijeva da država osigura da se pojedinacnađe, koliko je to moguće, u situaciji u kojoj bi bio da nijedošlo do povrede. U predmetu Evropskog suda Hentrich protiv Francuske (3. juli 1995. godine) francuski zakonnije dozvoljavao povrat imovine, te je stoga dodjela

nadoknade bila prihvatljiva. U ovom predmetu Evropskisud je ustanovio povredu prava na imovinu i prava na pravično suđenje u odnosu na razuman rok. Naime, 1979.godine apelantica i njen suprug su kupili zemljište pocijeni od 150.000 FRF pod uvjetom da SAFER (Društvoza zemljišno i ruralno uređenje) ne iskoristi svoje pravo preče kupovine u roku od dva mjeseca. Pošto SAFER nijeiskoristio svoje pravo preče kupovine, 13. augusta 1979.godine prodaja je postala konačna. Prema članu 668.Zakona o porezima, Poreska uprava je imala pravo da uroku od šest mjeseci iskoristi svoje pravo preče kupovineukoliko je smatrala da je cijena nekretnina iz ugovora bila preniska. U tom slučaju Poreska uprava kupcu isplaćujecijenu naznačenu u ugovoru, 10% zakonskog dodatka itroškove za sastavljanje ugovora. U konkretnom slučajuPoreska uprava se pozvala na svoje pravo iz člana 668.Zakona o porezima i postupila po njemu. U vezi sa povratom imovine apelantici, Evropski sud je konstatiraoda država Francuska, prema svojim pozitivnim propisima,ne može izuzimati svoju imovinu, a posebno ne beznaknade. Stoga je Evropski sud ocijenio da, usljednemogućnosti da se vrati predmetna imovina, apelanticitreba dosuditi naknadu prema trenutnoj vrijednostizemljišta na tržištu. Također, u drugim imovinskimslučajevima, kao što su Papamichalopoulos i ostali protivGr č ke (1993) i Brumarescu protiv Rumunije, Evropski sud je naložio da se ili isplati odšteta, ili da se vrati imovina.Dakle, državi je dana mogućnost da bira da li da vratiimovinu, ili da isplati odštetu. Iz navedenog proizlazi da,kada Evropski sud razmatra slučajeve lišavanja imovine,da bi bili ispoštovani standardi prava na imovinu iz




Evropske konvencije, oštećenima je neophodno vratitiimovinu (izvršiti restituciju), ili isplatiti odgovarajućukompenzaciju.

89. Iako je ustanovio da naknada koju propisuje član 39.eZakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko

pravo ne uspostavlja pravičnu ravnotežu između javnoginteresa i interesa nosioca prava, Ustavni sud ne možeodređivati koliko ta naknada treba da iznosi. Ustavni sudsmatra da je navedeno pitanje nadležnost ParlamentaFederacije Bosne i Hercegovine, koji će u ulozizakonodavca urediti ovo pitanje. Međutim, premamišljenju Ustavnog suda, prilikom određivanja naknadeParlament Federacije Bosne i Hercegovine bi trebalo dauzme u obzir okolnosti kao što su uvjeti u kojim su predmetni stanovi otkupljeni, ekonomske prilike u Bosni iHercegovini, kao i to da član 1. Protokola broj 1 uzEvropsku konvenciju ne garantira uvijek potpununaknadu. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je, usmislu izvršenja presude Đokić, Vlada FBiH 16. marta2011. godine usvojila Akcioni plan koji se provodi pod

nadzorom Komiteta ministara. Ustavni sud zapaža daKomitet ministara ima nadležnost da nadzire izvršenje presuda Evropskog suda, te da je, radi što efikasnijegnadzora, uspostavio modalitet sistema dvostrukog nadzora(vidi, Informativni dokumenti broj CM/Inf/DH(2010)37od 6. septembra 2010. godine, dostupni nahttps://wcd.coe.int/wcd/ViewDoc.jsp?id=1662781&Site=CM). Prema ovom sistemu, svi slučajevi bit će razmatrani prema standardnoj proceduri osim ako, zbog specifične prirode, slučaj ne zahtijeva da bude razmatran prema proširenoj proceduri. Prema proširenoj proceduri će se pratiti sljedeći slučajevi: presude koje zahtijevaju hitneindividualne mjere, pilot-presude, presude koje se odnosena strukturalne i/ili kompleksne probleme na koje jeukazao Evropski sud ili Komitet ministara i na

međudržavne slučajeve. Dalje, Ustavni sud zapaža da jena sastanku Komiteta ministara, koji je održan od 8. do10. marta 2011. godine, donesena odluka da će se presuda Đokić protiv Bosne i Hercegovine pratiti prema proširenoj proceduri, zato što predstavlja "kompleksan problem"(vidi, Klasifikacija novih presuda koje su postale konačne prije stupanja na snagu novih radnih metoda, dostupno na:https://wcd.coe.int/wcd/ViewDoc.jsp?id=1757147&Site=CM&BackColorInternet=C3C3C3&BackColorIntranet=EDB021&BackColorLogged=F5D383).

90. Postupak prema proširenoj proceduri, kako je toregulirano navedenim Informativnim dokumentima, značida će Komitet ministara intenzivno sarađivati sa državom protiv koje je odluka donesena, tako što će joj pomagatida pripremi i/ili implementira akcione planove, pružatistručnu pomoć u pogledu vrste predviđenih mjera, darealizira bilateralne/multilateralne programe saradnje(npr., seminari, okrugli stolovi) u vezi sa kompleksnim i posebnim pitanjima. Ustavni sud zapaža, također, da iznavedenih Informativnih dokumenata proizlazi da izradaakcionih planova i akcionih izvještaja o implementaciji presude Evropskog suda predstavlja ključni element principa supsidijarnosti, te da njihov sadržaj "predstavljaizražavanje odgovornosti tuženih država da izvrše presudeEvropskog suda i njihovu slobodu izbora kad je riječ onačinu izvršenja pod nadzorom Komiteta ministara". Usuštini, akcioni plan je, kako je to definirano u navedenimInformativnim dokumentima, "plan koji sadrži mjere kojetužena država namjerava da preduzme radi izvršenja presude Suda, uključujući i naznake rokova. Takav planmože sadržati sve mjere koje su potrebne za

implementaciju presude. Alternativno, tamo gdje nijemoguće odmah odrediti sve mjere, plan će sadržavatikorake koje treba preduzeti da bi se potrebne mjereodredile, uključujući i indikativne rokove za preduzimanjetakvih koraka". S druge strane, akcioni izvještaj je

dokument koji "sadrži sve mjere preduzete radiimplementacije presude koju je donio Evropski sud i/iliobjašnjenje zašto nisu potrebne nikakve mjere ili nikakvedodatne mjere".

91. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud konstatira da suAkcionim planom koji je donijela Vlada FBiH radiizvršenja presude Đokić određene aktivnosti koje je potrebno preduzeti, kao i rokovi za njihovo okončanje.Jedna od takvih aktivnosti jeste i priprema izmjeneZakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo. Također, Bosna i Hercegovina je putem Uredazastupnika/agenta 3. novembra 2011. godine Komitetuministara dostavila Akcioni izvještaj o aktivnostima koje je do sada preduzela radi implementacije Akcionog plana.Dakle, tužena strana Bosna i Hercegovina je već

preduzela korake radi izvršenja presude Đokić, te će kaorezultat navedenih aktivnosti iz Akcionog plana bitiizmijenjen i član 39.e Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo u pogledu naknade pošto jeEvropski sud nesporno utvrdio da postojeća naknada nijeadekvatna.

92. Osim navedenog, Ustavni sud ukazuje i na neusklađenostst. 1, 2. i 4. odredbe člana 39.e Zakona o prodaji stanovana kojima postoji stanarsko pravo. Naime, stavom 1.navedene odredbe je propisano da nosilac prava izkupoprodajnog ugovora koji je zaključ io pravnoobavezujući ugovor a koji je napustio stan u Federaciji Bosne i Hercegovine i nakon toga iz istog stambenog fonda ili novoformiranih stambenih fondova stekao novo stanarsko pravo ili pravo koje odgovara tom pravu,

stjecanjem novog stana raskinut je ugovor o otkupu stanau Federaciji Bosne i Hercegovine, te nema pravo na upis prava vlasništva na tom stanu. Stavom 2. je propisano da,umjesto prava na upis vlasništva, nosiocu prava izkupoprodajnog ugovora iz stava 1. ovog č lana pripadanaknada iz stava 3. Međutim, stavom 4. ove odredbenosilac prava iz stava 1. se izuzima iz prava na naknadu.Ustavni sud smatra da navedena neusklađenost nijerelevantna za donošenje odluke o ocjeni ustavnostiodredbe člana 39.e Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo. Naime, u ovoj odluci Ustavni sud je ocjenjivao ustavnost odredbe člana 39.e Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo samo saaspekta kompenzacije koju propisuje navedena odredba,imajući pri tome u vidu odluku Evropskog suda donesenuu predmetu Đokić.

93. Uzimajući u obzir sve navedeno, Ustavni sud smatra daodredba člana 39.e st. 3. i 4. Zakona o prodaji stanova nakojima postoji stanarsko pravo u dijelu koji se odnosi nautvr đivanje naknade nije u skladu sa odredbom članaII/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.

VII. Zaključak

94. Ustavni sud zaključuje da odredba člana 39.e st. 3. i 4.Zakona o prodaji stanova na kojima postoji stanarsko pravo u dijelu koji se odnosi na utvr đivanje naknade nije uskladu sa odredbom člana II/3.k) Ustava Bosne iHercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropskukonvenciju, jer ne uspostavlja pravičnu ravnotežu izmeđunosilaca prava i javnog interesa, stavljajući na nosioce




prava poseban i prekomjeran teret. Dalje, Ustavni sudzaključuje da je odredba člana 39.a Zakona o prodajistanova na kojima postoji stanarsko pravo u skladu sa pravom na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne iHercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku

konvenciju, jer se ovom odredbom uspostavlja pravičnaravnoteža između nosilaca prava i javnog interesa.95. Na osnovu člana 17. stav 1. tačka 5, člana 61. st. 1, 2. i 3. i

člana 63. st. 1. i 4. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud jeodlučio kao u dispozitivu ove odluke.

96. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odlukeUstavnog suda su konačne i obavezujuće.

Predsjednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Prof. dr. Miodrag Simović, s. r.

ISPRAVKE

390 Nakon izvršenog sravnjivanja sa izvornim tekstom

utvr đeno je da u Odluci o visini pristojbe za ovjeru zasudjelovanje na Lokalnim izborima 2012. godine ("Službeniglasnik BiH", broj 35/12) koja je objavljena na srpskom,hrvatskom i bosanskom jeziku, je načinjena tehnička greška, tesukladno članku 18. Poslovnika Središnjega izbornog povjerenstva Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br.50/07 i 33/09) i člankom 55. stavak (2) Jedinstvenih pravila zaizradu pravnih propisa u institucijama Bosne i Hercegovine("Službeni glasnik BiH", broj 11/05), Središnje izborno povjerenstvo Bosne i Hercegovine daje

ISPRAVKUODLUKE O VISINI PRISTOJBE ZA OVJERU ZA

SUDJELOVANJE NA LOKALNIM IZBORIMA2012. GODINE

U Odluci o visini pristojbe za ovjeru za sudjelovanje naLokalnim izborima 2012. godine ("Službeni glasnik BiH", broj35/12) u članku 1. stavak (1) u točki b) iza riječi: "skupštinuopćine" riječi: "nač elnika općine" se brišu i iza riječi:"Skupštinu Grada Banja Luka" riječi: "gradonač elnika Grada Banja Luka" se brišu.

Broj 05-1-07-1-589-2/1208. svibnja 2012. godine

SarajevoPredsjednik

Branko Petrić, v. r.

Нaкoн извршeнoг срaвњивaњa сa извo рним тeкстoм утврђeнo je дa у Oдлуци o висини тaксe зa oв je ру зa учeшћeнa Лoкaлним избo римa 2012. гoдинe ("Службeни глaсник БиХ", брoj 35/12) кoja je oб jaвљeнa нa српскoм, хрвaтскoм и

бoсaнскoм jeзику, je нaчињeнa тeхничкa грeшкa, тe у склaду сa члaнoм 18. Пoслoвникa Цeнтрaлнe избo рнeкoмиси je Бoснe и Хe рцeгoвинe ("Службeни глaсник БиХ",бр. 50/07 и 33/09) и члaнoм 55. стaв (2) Jeдинствeних прaвилa зa изрaду прaвних прoписa у институци jaмa Бoснeи Хe рцeгoвинe ("Службeни глaсник БиХ", брoj 11/05),Цeнтрaлна избo рна кoмиси jа Бoснe и Хe рцeгoвинe даје

ИСПРAВКУ OДЛУКE O ВИСИНИ ТAКСE ЗA OВJEРУ ЗA

УЧEШЋE НA ЛOКAЛНИМ ИЗБOРИМA2012. ГOДИНE

У Oдлуци o висини тaксe зa oв je ру зa учeшћe нaЛoкaлним избo римa 2012. гoдинe ("Службeни глaсник БиХ", брoj 35/12) у члaну 1. стaв (1) у тaчки б) изa

ри jeчи:"скупштину oпштинe" ри jeчи: " нaчe лникa oпштинe"

сe бришу и изa ри jeчи: "Скупштину Грaдa Бaњa Лукa" ри jeчи: " грaдoнaчe лникa Грaдa Б aњa Лукa" сe бришу.

Брoj 05-1-07-1-589-2/1208. маја 2012. гoдинe

СарајевоПредсједник

Бранко Петрић, с. р.

Nakon izvršenog sravnjivanja sa izvornim tekstomutvr đeno je da u Odluci o visini takse za ovjeru za u češće naLokalnim izborima 2012. godine ("Službeni glasnik BiH", broj35/12) koja je objavljena na srpskom, hrvatskom i bosanskom jeziku, je načinjena tehnička greška, te u skladu sa članom 18.Poslovnika Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine("Službeni glasnik BiH", br. 50/07 i 33/09) i članom 55. stav(2) Jedinstvenih pravila za izradu pravnih propisa uinstitucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 11/05), Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovinedaje

ISPRAVKU

ODLUKE O VISINI TAKSE ZA OVJERU ZA UČEŠĆENA LOKALNIM IZBORIMA 2012. GODINE

U Odluci o visini takse za ovjeru za učešće na Lokalnimizborima 2012. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 35/12) učlanu 1. stav (1) u tački b) iza riječi:"skupštinu općine" riječi:"nač elnika općine" se brišu i iza riječi: "Skupštinu Grada BanjaLuka" riječi: "gradonač elnika Grada Banja Luka" se brišu.

Broj 05-1-07-1-589-2/1208. maja 2012. godine

SarajevoPredsjednik

Branko Petrić, s. r.

391 Nakon izvršenog sravnjivanja sa izvornim tekstom

utvr đeno je da u Odluci o raspisivanju i održavanju Lokalnih

izbora 2012. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 35/12) koja je objavljena na srpskom, hrvatskom i bosanskom jeziku, jenačinjena tehnička greška, te sukladno članku 18. PoslovnikaSredišnjega izbornog povjerenstva Bosne i Hercegovine("Službeni glasnik BiH", br. 50/07 i 33/09) i članku 55. stavak (2) Jedinstvenih pravila za izradu pravnih propisa uinstitucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 11/05), Središnje izborno povjerenstvo Bosne iHercegovine, na 20. sjednici održanoj 09.05.2012. godine, daje

ISPRAVKUODLUKE O RASPISIVANJU I ODRŽAVANJU

LOKALNIH IZBORA 2012. GODINE

U Odluci o raspisivanju i održavanju Lokalnih izbora2012. godine u Tabeli 1 – Općinska vijeća u Federaciji BiH

koja je sastavni dio Odluke, vrše se ispravke i to:- u koloni "Broj garantiranih mandata za pripadnikenacionalnih manjina" pod rednim brojem 60. zaOpćinu Novi Grad Sarajevo broj: "1" se briše.

- u koloni "Broj redovnih mandata" pod rednim brojem 60. za Općinu Novi Grad Sarajevo broj: "30"zamjenjuje se brojem: " 31".

- u koloni "Broj redovnih mandata" pod rednim brojem 37. za Općinu Kakanj broj: "30" zamjenjujese brojem: " 29".




- u koloni "Ukupan broj mandata" pod rednim brojem37. za Općinu Kakanj broj: "31" zamjenjuje se brojem: " 30".

Broj 05-1-07-1-585-4/1209. svibnja 2012. godine

Sarajevo

Predsjednik

Branko Petrić, v. r.

Након извршеног сравњивања са изворним текстом утврђено је да у Одлуци о расписивању и одржавању Локалних избора 2012. године ("Службени гласник БиХ",број 35/12) која је објављена на српском, хрватском и босанском језику, је начињена техничка грешка, те у складу са чланом 18. Пословника Централне изборне комисије Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ",бр. 50/07 и 33/09) и чланом 55. став (2) Јединствених правила за израду правних прописа у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 11/05),Централна изборна комисија Босне и Херцеговине, на 20.сједници одржаној 09.05.2012. године, даје

ИСПРАВКУ ОДЛУКЕ О РАСПИСИВАЊУ И ОДРЖАВАЊУ

ЛОКАЛНИХ ИЗБОРА 2012. ГОДИНЕ

У Одлуци о расписивању и одржавању Локалних избора 2012. године у Табели 1 – Општинска вијећа у Федерацији БиХ која је саставни дио Одлуке, врше се исправке и то:

- у колони "Број гарантираних мандата за припаднике националних мањина" под редним бројем 60. за Општину Нови Град Сарајево број:"1" се брише.

- у колони "Број редовних мандата" под редним бројем 60. за Општину Нови Град Сарајево број:"30" замјењује се бројем: " 31".

- у колони "Број редовних мандата" под редним бројем 37. за Општину Какањ број: "30"замјењује се бројем: " 29".

- у колони "Укупан број мандата" под редним бројем 37. за Општину Какањ број: "31"замјењује се бројем: " 30".

Број 05-1-07-1-585-4/1209. маја 2012. године

Сарајево

Предсједник

Бранко Петрић, с. р.

Nakon izvršenog sravnjivanja sa izvornim tekstomutvr đeno je da u Odluci o raspisivanju i održavanju Lokalnihizbora 2012. godine ("Službeni glasnik BiH", broj 35/12) koja je objavljena na srpskom, hrvatskom i bosanskom jeziku, jenačinjena tehnička greška, te u skladu sa članom 18. PoslovnikaCentralne izborne komisije Bosne i Hercegovine ("Službeniglasnik BiH", br. 50/07 i 33/09) i članom 55. stav (2)Jedinstvenih pravila za izradu pravnih propisa u institucijamaBosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 11/05),Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine, na 20.sjednici održanoj 09.05.2012. godine, daje

ISPRAVKUODLUKE O RASPISIVANJU I ODRŽAVANJULOKALNIH IZBORA 2012. GODINE

U Odluci o raspisivanju i održavanju Lokalnih izbora2012. godine u Tabeli 1 - Općinska vijeća u Federaciji BiH koja je sastavni dio Odluke vrše se ispravke i to:

- u koloni "Broj garantiranih mandata za pripadnikenacionalnih manjina" pod rednim brojem 60. zaOpćinu Novi Grad Sarajevo broj: "1" se briše.

- u koloni "Broj redovnih mandata" pod rednim brojem 60. za Općinu Novi Grad Sarajevo broj: "30"zamjenjuje se brojem: " 31".

- u koloni "Broj redovnih mandata" pod rednim brojem 37. za Općinu Kakanj broj: "30" zamjenjujese brojem: " 29".

- u koloni "Ukupan broj mandata" pod rednim brojem37. za Općinu Kakanj broj: "31" zamjenjuje se brojem: " 30".

Broj 05-1-07-1-585-4/1209. maja 2012. godine

SarajevoPredsjednik

Branko Petrić, s. r .




K A Z A L O

VIJEĆE MINISTARABOSNE I HERCEGOVINE

384 Odluka o izmjeni Odluke o osnivanjuSavjetodavnog vijeća za poljoprivredu, prehranu iruralni razvitak Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 1

Одлука о измјени Одлуке о оснивању Савјетодавног вијећа за пољопривреду,исхрану и рурални развој Босне и Херцеговине

(српски језик) 1Odluka o izmjeni Odluke o osnivanjuSavjetodavnog vijeća za poljoprivredu, ishranu iruralni razvoj Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 2

SREDIŠNJE IZBORNO POVJERENSTVOBOSNE I HERCEGOVINE

385 Odluka o izmjeni Poslovnika o proceduri provođenja javne konkurencije i imenovanjačlanova Središnjega izbornoga povjerenstvaBosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 2

Одлука о измјени Пословника о процедури провођења јавне конкуренције и именовања чланова Централне изборне комисије Босне и Херцеговине (српски језик) 2Odluka o izmjeni Poslovnika o proceduri provođenja javne konkurencije i imenovanjačlanova Centralne izborne komisije Bosne iHercegovine (bosanski jezik) 3

AGENCIJA ZA LIJEKOVE I MEDICINSKA SREDSTVABOSNE I HERCEGOVINE

386 Popis lijekova kojima je izdana Dozvola (uobnovljenom postupku) za stavljanje u promet natržište Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 3

Списак лијекова којима је издата Дозвола (у обновљеном поступку) за стављање у промет на тржиште Босне и Херцеговине (српски језик) 8Spisak lijekova kojima je izdata Dozvola (u

obnovljenom postupku) za stavljanje u promet natržište Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 15

387 Popis lijekova kojima je ukinuta Dozvola zastavljanje u promet na tržište Bosne i Hercegovine(hrvatski jezik) 20Списак лијекова којима је укинута Дозвола за стављање у промет на тржиште Босне и Херцеговине (српски језик) 21Spisak lijekova kojima je ukinuta Dozvola zastavljanje u promet na tržište Bosne i Hercegovine(bosanski jezik) 21

388 Popis medicinskih sredstava za koja su izdanePotvrde za upis u Registar medicinskih sredstava(hrvatski jezik) 22Списак медицинских средстава за која су издате Потврде за упис у Регистар медицинских средстава (српски језик) 28Spisak medicinskih sredstava za koja su izdanePotvrde za upis u Registar medicinskih sredstava(bosanski jezik) 35

USTAVNI SUDBOSNE I HERCEGOVINE

389 Odluka broj U 15/11 (hrvatski jezik) 42Одлука број У 15/11 (српски језик) 57Odluka broj U 15/11 (bosanski jezik) 74

ISPRAVKE

390 Ispravka Odluke o visini pristojbe za ovjeru zasudjelovanje na Lokalnim izborima 2012. godine(hrvatski jezik) 89Исправка Oдлукe o висини тaксe зa oв je ру зaучeшћe нa Лoкaлним избo римa 2012. гoдинe(српски језик) 89Ispravka Odluke o visini takse za ovjeru za učešćena Lokalnim izborima 2012. godine (bosanski jezik) 89

391 Ispravka Odluke o raspisivanju i održavanjuLokalnih izbora 2012. godine (bosanski jezik) 89Исправка Одлуке о расписивању и одржавању Локалних избора 2012. године (српски језик) 90Ispravka Odluke o raspisivanju i održavanjuLokalnih izbora 2012. godine (hrvatski jezik) 90
















Nakladnik: Ovlaštena služba Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Trg BiH 1, Sarajevo - Za nakladnika: tajnik Doma naroda Parlamentarneskupštine Bosne i Hercegovine Marin Vukoja - Priprema i distribucija: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedi ća 39/III - Ravnatelj: Dragan Prusina -Telefoni: Centrala: 722-030 - Ravnatelj: 722-061 - Pretplata: 722-054, faks: 722-071 - Oglasni odjel: 722-049, 722-050 faks: 722-074 - Služba za pravne i opće poslove:722-051 - Računovodstvo: 722-044, 722-046 - Komercijala: 722-042 - Pretplata se utvr đuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa: UNICREDITBANK d.d. 338-320-22000052-11, VAKUFSKA BANKA d.d. Sarajevo 160-200-00005746-51, HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja Luka, filijala Br čko 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK d.d. BiH Sarajevo 161-000-00071700-57 - Tisak: GIK "OKO" d.d. Sarajevo - Za tiskaru: Mevludin Hamzi ć - Reklamacije zaneprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila."Službeni glasnik BiH" je upisan u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 731.Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF/I - 2168/97 od 10.07.1997. godine. - Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. -PDV broj 200226120002. Molimo pretplatnike da obvezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture.Pretplata za I polugodište 2012. za "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM, "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM.Web izdanje: http: //www.sluzbenilist.ba - godišnja pretplata 200,00 KM



SLU@BENE OBJAVE

UDRU@ENJA - FONDACIJEMinistarstvo pravde Bosne i Hercegovine, rje{avaju}i zahtjev

Fondacije "HUMANOST U AKCIJI", sa sjedi{tem u Sarajevu,ulica Dobojska broj 4, zastupane po punomo}niku KemaluAle~kovi}u, advokatuiz Sarajeva, za upisu Registar fondacija, na osnovu~lana 8. i 33.Zakona o udruènjima i fondacijamaBosneiHercegovine ("Slu beni glasnik BiH", br. 32/01, 42/03 i 63/08) i~lana 4. stav (1) Pravilnika o na~inu vo|enja Registra udruènja ifondacijaBosneiHercegovineistranihime|unarodnihudruènja i fondacija i drugih neprofitnih organizacija ("Slu`beni glasnikBiH", broj 44/10), donosi

RJE[ENJE1. U Registar fondacija kod Ministarstva pravde Bosne i

Hercegovine upisuje se Fondacija pod nazivom:a) Fondacija "HUMANOST U AKCIJI"

Zaklada "HUMANOST U AKCIJI"Fondacija "HUMANOSTUAKCIJI"

b) Fondacija ima naziv i na engleskomjeziku koji glasi:Foun-dation "Humanity in Action".

c) Sjedi{te Fondacije je: Sarajevo, ulica Dobojska broj 4.2. Upis je izvr{en pod registarskim brojem 100, knjiga II

Registra, sa danom 08.08.2011. godine.3. Danom upisa u Registar fondacija kod Ministarstva pravde

Bosne i Hercegovine, Fondacija sti~e svojstvo pravnog lica iima slobodu djelovanja na cijelom podru~ju Bosne i

Hercegovine, isklju~ivo pod registrovanim nazivom.4. Ciljevi i djelatnosti Fondacije su: ostvarenje mirne i odrìve

budu}nosti u Bosni i Hercegovini kroz edukaciju, povezi-vanje i saradnju mladih u svrhu razvijanja me|usobnoguvaàvanja i kulturalne, religijske i nacionalne tolerancije,kao i ja~anje svijesti o dru{tvenim problemima, nepravdi ihumanitarizmu kroz projekte; uklju~ivanje mladih u projekteobrazovanja o demokratskom dru{tvu, ljudskim pravima ipravima manjina; zalaganje za stvaranje mreè u~esnika kojisu pro{li profesionalnu obuku na raznim godi{njim semina-rima, konferencijama ili "intership"-a zalaganje za razmjenuinformacija sa sli~nim organizacijama u zemlji i inostranstvu,koje nastoje pripremiti mlade ljude da stvaraju bolji svijet sa stanovi{ta ljudskih prava i prava manjina; podr{ka organi-zaciji raznih aktivnosti, ljetnih kurseva, posjeta mladih izdrugih zemalja; izdavanje bro{ura, priru~nika, i drugih

publikacija za ostvarivanje ciljeva Fondacije; zalaganje za volonterski rad u zajednici, uvo|enje volonterskog rada kao

bitnog segmenta aktivnosti mladih; zalaganje za ja~anjesvijesti o globalnim i lokalnim problemima kroz projekte.

5. Lice ovla{teno za zastupanje Fondacije je:- Elma Hodì}, izvr{na direktorica iz Sarajeva, ulica Avde

Pali}a broj 367.6. U slu~aju nastupanja promjena ~injenica koje su upisane u

Registar, Fondacija je du`na u skladu sa ~lanom 43. stav 1.Zakona o udruènjima i fondacijama Bosne i Hercegovinepodnijeti ovom Ministarstvu zahtjev za izmjenu i dopunuregistracije u roku od 30 dana od dana nastupanja promjene

7. Ovo Rje{enje }e se objaviti u "Slu`benom glasniku BiH".Obrazloènje

Fondacija "HUMANOST U AKCIJI", sa sjedi{tem uSarajevu, ulica Dobojska broj 4, podnijela je 20.08.2011. godine

zahtjev za upis u Registar fondacija kod Ministarstva pravdeBosne i Hercegovine.

Uz zahtjev za upis u Registar fondacija priloèna je slijede}a dokumentacija: Punomo} za advokata Kemala Ale~kovi}a izSarajeva, od 28.02.2011. godine; Odluka o osnivanju Fondacije"HUMANOST U AKCIJI", broj 02/11 od 28.02.2011. godine sa potpisom osniva~a; Statut Fondacije "HUMANOST U AKCIJI",broj 01/11 od 28.02.2011. godine; Odluka o imenovanjupredsjednika i ~lanova Upravnog odbora Fondacije, broj 04/11 od28.02.2011. godine, sa potpisom svih ~lanova Upravnog odbora;Odluka o imenovanju izvr{ne direktorice Fondacije, broj 05/2011od 28.02.2011. godine; Odluka o imenovanju lica ovla{tenog za zastupanje i predstavljanje Fondacije u pravnom prometu, broj03/11 od 28.02.2011. godine; ovjeren potpis lica ovla{tenog za zastupanje sa ovjerenom fotokopijom li~ne karte; ovjerenefotokopije li~nih karata ~lanova Upravnog odbora Fondacije, iovjerena fotokopija paso{a stranog dràvljana ~lana Upravnogodbora Fondacije; prijevod naziva Fondacije na engleski jezik,ovjeren od sudskog tuma~a, od 27.07.2011. godine, primjerakznaka Fondacije, Potvrda Raiffeisen Bank d.d. Sarajevo od30.07.2011. godine o uloènim nov~anim sredstvima za po~etakrada Fondacije.

Na osnovu ~injenica utvr|enih u postupku, proizilazi da suispunjeni uslovi predvi|eni Zakonom o udruènjima ifondacijama Bosne i Hercegovine i Pravilnikom o na~inu vo|enja Registra udruènja i fondacija Bosne i Hercegovine i stranih ime|unarodnih udruènja i fondacija i drugih neprofitnihorganizacija za upis u Registar fondacija kod Ministarstva pravdeBosneiHercegovine,pajedonesenoRje{enjekaoudispozitivu.

Na ovo Rje{enje napla}ena je administrativna taksa u iznosuod 2.00,00 KM za upis u Registar fondacija kod Ministarstva

pravde Bosne i Hercegovine u skladu sa ~lanom 33. stav 2) a.navedenog Pravilnika.

Godina XVIUtorak, 15. 5. 2012. godine

Broj /Broj

37Godina XVI

Utorak, 15. 5. 2012. godine



Pouka o pravnom lijeku:Protiv ovogRje{enja moèse ulo iti àlba Komisijiza àlbe u

roku od 15 dana od dana prijema istog. @alba se podnosi putemovog Ministarstva u tri primjerka, sa 10,00 KM administrativnetakse, u skladu sa Tarifnim brojem 2. Zakona o administrativnimtaksama ("Slu`beni glasnik BiH", br. 16/02, 19/02, 43/04, 8/06,76/06, 13/07 i 76/07).

Broj UP08-07-3-1103/1108. augusta 2011. godine

SarajevoMinistar

Bari{a ôlak, s. r.(FU-320/11)

OSTALE OBJAVERAIFFEISEN LEASING D.O.O. SARAJEVO

OP[TI USLOVIUGOVORA O FINANSIJSKOM LEASINGU

Ovi Op{ti uslovi su sastavni dio Ugovora o finansijskomleasingu ("Ugovor"). Izrazi definisani Ugovorom imaju, akodruga~ije nije izri~ito odre|eno, isto zna~enje i u ovim Op{timuslovima.

Davalac leasinga - ozna~ava RAIFFEISEN LEASING d.o.o.Sarajevo.

Primalac leasinga - ozna~ava fizi~ko ili pravno lice, koje je sa RAIFFEISEN LEASING d.o.o. Sarajevo zaklju~ilo Ugovor.

Prepayment fee - ozna~ava - naknadu za prijevremeni raskidUgovora (propu{tena dobit) Commitment fee - ozna~ava -naknadu za odobrena a neiskori{tena sredstva odobrenogfinansijskog leasinga;

EURIBOR - ozna~ava fluktuiraju}u kamatnu stopu koja predstavlja cijenu novca na me|ubankarskom trì{tu.

LIBOR - ozna~ava fluktuiraju}u kamatnu stopu koja

predstavlja cijenu novca na me|ubankarskom trì{tu. Ugovorena kamatna stopa-ugovorom iskazanakamatnastopa kojazajednosa EURIBOR-om ili LIBOR-om ~ini ukupnu kamatnu stopu.

Povezana lica primaoca leasinga-sva pravna lica u kojima primalac leasinga ima vlasni~ki i ekonomski interes, odnosno sva licakojauprimaoculeasingaimajuvlasni~kiiekonomskiinteres.

Cross colateral i Cross default-ozna~ava situaciju u kojojprimalacleasinga i/ili njegova povezana licaimaju vi{ezaklju~enihugovora sa Raiffeisen Leasing d.o.o. Sarajevo i/ili njegovimpovezanim licima, te u slu~aju da primalac leasinga i/ili neko odnjegovih povezanih lica ne izvr{ava svoje obaveze prema bilokojem od ugovora zaklju~enog sa Raiffeisen Leasing d.o.o.Sarajevo i/ili njegovim povezanim licima, prema uslovima i na na~in definisan ovim Op{tim uslovima, Op{tim uslovima za pokretnosti i pojedina~nim Ugovorima, u skladu sa politikama iprocedurama Raiffeisen Leasing d.o.o. Sarajevo, svi ugovorizaklju~eni sa Raiffeisen Leasing d.o.o. Sarajevo i/ili njegovimpovezanim licima mogu se raskinuti, te obaveze proglasitidospjelim. Prinudna naplata nastalog ukupnog potra ivanja Raiffeisen Leasing d.o.o. Sarajevo i/ili njegovih povezanih lica, posvim ugovorima }e se izvr{iti putem svih raspoloìvih sredstava obezbje|enja datih od strane primaoca leasinga i/ili njegovihpovezanih lica po svakom zaklju~enom ugovoru sa RaiffeisenLeasingom d.o.o. Sarajevo i/ili njegovim povezanim licima.1. NABAVKA PREDMETA LEASINGA

Davalac leasinga preuzima obavezu finansiranja nabavkePredmeta leasinga od dobavlja~a. Primalac leasinga je sam,neposredno kod dobavlja~a pregledao i o svom tro{ku i rizikuodabrao Predmet leasinga, te je upoznat sa uslovima isporuke icijene Predmeta leasinga. Davalac leasinga ne odgovara za ispravnost, odre|eno stanje, podesnost, prikladnost za upotrebu,

rokove i uslove isporuke, kao ni za svojstva Predmeta leasinga.Svi prigovori koje bi Primalac leasinga mogao imati u vezi

Predmeta leasinga moraju se uputiti direktno dobavlja~u uzakonskom roku, te je Primalac leasinga odgovoran za izbor dobavlja~a i za sve {tetne posljedice koje bi iz tog odnosa moglenastati. Davalac leasinga ne odri~e se svojih eventualnih prava izgarancije Predmeta leasinga. Primalac leasinga se obavezuje na svoj rizik i o svom tro{ku preduzeti sve eventualno potrebneradnje i mjere za urednu montaù i stavljanje u pogon Predmeta leasinga, odnosno isti preuzeti na dogovorenom mjestu i udogovoreno vrijeme, u ime i za ra~unDavaoca leasinga. Primalacleasinga se obavezuje da }e preuzeti Predmet leasinga i u slu~ajuka{njenja isporukedo 15 dananakon dogovorenog roka. Prilikompreuzimanja Predmeta leasinga dobavlja~ i Primalac leasinga }esastaviti i potpisati Zapisnik o primopredaji s opisom sviheventualnih nedostataka. O vidljivim nedostacima Primalacleasinga odmah pisanim putem obavje{tava Dobavlja~a, a oskrivenim u roku od osam dana od dana preuzimanja. [tetunastalu zbog propusta ili nepotpunog pregleda Predmeta leasinga isklju~ivo snosi Primalac leasinga.

Primalac leasinga prima na znanje da }e Davalac leasinga sklopiti kupoprodajni ugovor sa dobavlja~em odnosno naru~itiPredmet leasinga tek nakon stupanja na snagu Ugovora.

Do momenta potpisa zapisnika o primopredaji predmeta leasinga od strane Primaoca leasinga, a osnovom avansnogpla}anja od strane Davaoca leasinga prema dobavlja~u, rizikizvr{eneavansne uplate i isporuke predmetaleasinga (ka{njenje uisporuci, pogre{na isporuka - isporuka koja nije u skladu sa profakturom dobavlja~a, neizvr{ena isporuka od stranedobavlja~a) snosi isklju~ivo Primalac leasinga. Davalac leasinga zadràva regresno pravo naknade cjelokupnog iznosa avansneuplate od Primaoca leasinga.

2. VLASNI[TVOPredmet leasinga za cjelokupnog trajanja leasinga je u

vlasni{tvu Davaoca leasinga. Primalac leasinga je samo korisnikPredmeta leasinga i nesamostalniposjednik Predmeta leasinga. Uslu~aju neposredne isporuke Predmeta leasinga Primaoculeasinga, vlasni{tvo nad Predmetom leasinga se primanjem uposjed od strane Primaoca leasinga sti~e za Davaoca leasinga.Primalac leasinga ne moè prenijeti vlasni{tvo Predmeta leasinga niti ga smije opteretiti niti dati u zakup ili na bilo koji drugi na~inpravno raspolagati Predmetom leasinga. Niko ne mo eposjedovanjem ste}i vlasni{tvo Predmeta leasinga po osnovudosjelosti. Primalac leasinga obavezan je ozna~iti Predmet leasinga kao vlasni{tvo Davaoca leasinga. Primalac leasinga usvakom slu~aju nema pravo retencije (pridràja) na Predmetuleasinga, bez obzira iz kog odnosa i po kom osnovu poti~eeventualno potraìvanje Primaoca leasinga prema Davaoculeasinga. Kod leasinga motornih vozila Davalac leasinga zadràva po jedan primjerak: a) klju~eva vozila, b) naprava za deaktiviranje ugra|enih sigurnosnih ure|aja, c) kodnu karticu za

izradu rezervnih klju~eva i d) fotokopiju saobra}ajne dozvole.Primalac leasinga ne smije bez pismene saglasnosti Davaoca leasinga vr{iti izmjene na Predmetu leasinga kojim bi se Davaoculeasinga onemogu}ilo vr{enje prava utvr|enih u ~lanu 9. ovihOp{tih uslova (npr. promjena brave na vozilu i sl.).

Primalac leasinga je obavezan da odmah, istog dana,obavijesti Davaoca leasinga o svakoj ~injenici, ~injenju ili radnjitre}eg fizi~kog ili pravnog lica, uklju~uju}i bilo kakav zahtjev uodnosu na Predmet leasinga, kao {to su pokretanje postupka prinudnog izvr{enja protiv Primaoca leasinga u kome kaopredmet izvr{enja moè na bilo koji na~in biti ozna~en Predmet leasinga, poku{aj zapljene ili zapljena i oduzimanje Predmeta leasinga i sli~no. Primalac leasinga je ovla{ten i obavezanpreduzeti sve potrebne mjere i radnje radi za{tite prava svojineDavaoca leasinga i onda kada za to mora snositi odre|enetro{kove. Davalac leasinga nije obavezan da Primaocu leasinga

nadoknadi tro{kove nastale po tom osnovu. Primalac leasinga seobavezuje da u slu~aju pokretanja postupka ste~aja ili likvidacije

SLU@BENI GLASNIK BiHBroj 37 - Stranica 2 – O g l a s n i k j a v n e n a b a v e – Utorak, 15. 5. 2012.



o tome bez odlaganja obavijesti Davaoca leasinga, koji u tomslu~aju ima pravo da bez odlaganja zahtijeva povrat Predmeta leasinga bez odgovornosti za raskid Ugovora i povrat Predmeta leasinga. Primalac leasinga se tako|e obavezuje da ste~ajnogupravnika ili likvidacionog upravnika obavijesti o vlasni{tvuDavaoca leasinga nad Predmetom leasinga.

Davalac leasinga je ovla{ten da na na~in koji sam odredi na Predmetu leasinga vidno ozna~i da je vlasnik istog. Vidnoisticanje se vr{i od strane Prodavca stavljanjem naljepniceDavaoca leasinga na Predmet leasinga.

Nakon isteka trajanja leasinga, odnosno isplatom posljednjerate leasinga i eventualno drugih obaveza, Primalac leasinga sti~epravo vlasni{tva nad Predmetom leasinga. Davalac leasinga }epredati Primaocu leasinga sve vlasni~ke isprave i ostaledokumente za Predmet leasinga. Pravo vlasni{tva sti~e se nakonpla}anja zadnje rate leasing naknade, te svih otvorenih obaveza kao {to su zaka{njele rate, zatezne kamate, kao i ostali tro{kovi ieventualni izdaci. O izmirenju obaveza Davalac leasinga moè

izdati potvrdu.Davalac leasinga ne garantuje za svojstva, karakteristike iprimjerenost Predmeta leasinga, kao ni za {tete uzrokovanenjegovom upotrebom. Sve dodatne takse, poreze, tro{kove iizdatke koji nastanu prema vaè}im zakonskim propisima snosiPrimalac leasinga.3. OSIGURANJE

Za cijelo vrijeme trajanja Ugovora, Predmet leasinga mora bitipropisnoosiguranodsvihrizikauobimuinana~inkojiodrediDavalac leasinga (osiguranje protiv poàra, elementarnihnepogoda, izljeva vode, kra|e, loma, od odgovornosti i dr.),protiv kojih se Predmet leasinga moè osigurati kodosiguravaju}eg dru{tva prema listi osiguravaju}ih dru{tava prihvatljivih za Davaoca leasinga. Primalac leasinga isklju~ivozaklju~uje police osiguranja kao Ugovaratelj osiguranja za svoj

ra~un, a Davalac leasinga je Osiguranik {to Primalac leasinga slobodno izraènom voljom prihvata. Police osiguranja Primalacleasinga zaklju~uje na osnovu prethodno prihva}ene ponudeosiguranja osiguravaju}eg dru{tva prihvatljivog za Davaoca leasinga. Ako su Predmet leasinga motorna vozila za njih mora biti ugovoreno obavezno, kao i potpuno kasko osiguranje, kojepokriva rizike iz nezgode kra|e, za cijelo vrijeme trajanja leasinga. Polica osiguranja mora bitisklopljena prije preuzimanja Predmeta leasinga. Primalac leasinga }e pla}ati premijeosiguranja odjednom za cijelo vrijeme trajanja Ugovora oleasingu, direktno na transakcijski ra~un osiguravaju}eg dru{tva,a prema originalnom ra~unu ispostavljenom na njegovo ime.Primalacleasinga}eiznosugovorenepremijeosiguranjupla}atiu

jednom ili vi{e jednakih obroka koji su jednaki broju ugovorenihmjese~nih anuiteta. Ukoliko Primalac leasinga ne izvr{i pla}anjeugovorene premije osiguranju u ugovorenom roku, istu }e za

njega - bez odlaganja i posebne saglasnosti Primaoca leasinga,uplatiti Davalac leasingauz obaveznoprefakturisanjetro{kova na ime pla}ene premije osiguranju uve}anih za iznos PDV-a,odnosno u skladu sa aktuelnim vaè}im poreskim propisima.Primalac leasinga se obavezuje da }e od{tetu koju mu osiguranjeisplati, u slu~aju naknade {tete, upotrijebiti za otklanjanje nastale{tete, i to isklju~ivo kod za to ovla{tenih servisa odnosnoradionica, a po prethodno dobijenoj pismenoj saglasnostiDavaoca leasinga.

U slu~aju da se radi o predmetima leasinga motornimvozilima kod kojih je vlasni~ka knjiìca na Davaoca leasinga a korisni~ka/saobra}ajna knjiìca na primaoca leasinga u skladu sa Pravilnikom o registriranju vozila ("Slu`beni glasnik BiH", br.69/09) onda je ugovara~ osiguranja i osiguranik Primalacleasinga, a polica osiguranja obavezno u tom slu~aju mora bitivinkulirana u korist Davaoca Leasinga. U smislu navedene

odredbe Primalac leasinga se obavezuje zaklju~iti policu AO ikasko osiguranja vinkuliranu u korist Davaoca leasinga.

Primalac je saglasan da Davalac leasinga ima pravo da ugovori vi{egodi{nje osiguranje o tro{ku Primaoca leasinga za svovrijemetrajanjaUgovoraoleasingu,uzprethodnoprihva}enuponudu osiguranja od strane Primaoca leasinga. Na~in na koji }ePrimalacleasinga vr{iti pla}anjevi{egodi{njeg osiguranja odredit }e Davalacleasinga, s ~imeje Primalacleaisnga izri~ito saglasan.

PolicaosiguranjakaoiOp{tiusloviosiguravaju}egdru{tvasusastavni dio Ugovora.

Svako postupanje Primaoca leasinga protivno ovoj odredbismatrat }e se osnovom automatskog raskida Ugovora.4. PREGLED PREDMETA LEASINGA

Primalac leasinga obvezan je omogu}iti Davaocu leasinga i/ili od njega ovla{tenom licu u svako doba neometan pristup ipregled Predmeta leasinga. Primalac leasinga mora najkasnije uroku od 15 dana od dana kada je Davalac leasinga uputio pisanizahtjev za to,dovesti Predmet leasingana pregled i uvid Davaoculeasinga. U slu~aju da Primalac leasinga ne omogu}i Davaoculeasinga pregled Predmeta leasinga, Davalac leasinga ima pravoraskinuti Ugovor.5. ODGOVORNOST ZA PREDMET LEASINGA

Primalac leasinga obavezuje se kao dobar privrednik/ doma}in starati se o stalnom besprijekornom, funkcionalnom i za upotrebu sigurnom stanju Predmeta leasinga. Odràvanje ipopravke Predmeta leasinga se isklju~ivo smiju obavljati uservisima/ radionicama ovla{tenim za odràvanje i popravakPredmeta leasinga. Primalac leasinga odgovara za svu {tetu,obaveze i/ili potraìvanja koji bi mogli nastati Davaocu leasinga kaovlasniku vozila ili bilokojemtre}emlicu bezobzira jesu liovenastale krivicom Primaoca leasinga, krivicom drugih lica,zloupotrebom, slu~ajem ili vi{om silom. Ako je to objektivnoopravdano i mogu}e, Primalac leasinga mora sklopiti ugovor oodràvanju Predmeta leasinga sa serviserom, te jedan primjeraktakvog Ugovora dostaviti Davaocu leasinga. Predmet leasinga

mora se koristiti na uobi~ajeni na~in, po{tuju}i pri tome upute za rukovanje Predmetom leasinga. U slu~aju natprosje~nogkori{tenja Predmeta leasinga, Davalac leasinga ima pravoobra~unati i naplatiti Primaocu leasinga odgovaraju}u naknadu.Izmjene na Predmetu leasinga kao i priklju~enje, sjedinjenje iliugradnja Predmeta leasinga u ili s drugim predmetima i stvarima dopu{teno je samo uz prethodnu pismenu saglasnost Davaoca leasinga. Predmet leasinga smije koristiti samoPrimalac leasinga,odnosno osobe kojima Davalac leasinga izda posebnu dozvolu za kori{tenje Predmeta leasinga.

Primalac leasinga se obavezuje da }e dokumentaciju vezanuza kori{tenje Predmeta leasinga (saobra}ajnu dozvolu kao i ostaledokumente) dràti isklju~ivo kod sebe, a ne u Predmetu leasinga.Primalac leasinga se obavezuje predati Davaocu leasinga isredstva za deblokadu pogona, alarma i ostalih ure|aja kojenaknadno ugradi u Predmet leasinga. Primalac leasinga se

obavezuje da Predmet leasinga ne}e koristiti u podru~jima ukojima osiguravaju}e dru{tvo kod kojeg je zaklju~en ugovor oosiguranju ne priznaje to osiguranje (npr. ratno podru~je), usuprotnom snosi svu odgovornost za prouzrokovanu {tetu. Uslu~aju nastanka {tetnog doga|aja (npr. kra|e), te nemogu}nostirealizacije osiguranja zbog neposjedovanja potrebnedokumentacije, odnosno nepokrivanja navedenog rizika, za {tetu

je isklju~ivo odgovoran Primalac leasinga.6. PLA]ANJE LEASINGA

Iznosi mjese~nih rata, koje su odre|ene mjese~nim planomotplate, izraèni su u EUR a upla}uju se u KM po prodajnomkursu KM za EUR iskazanom na kursnoj listi Raiffeisen Bankd.d.Bosna i Hercegovina, na dan pla}anja. Mjese~ne rate seobra~unavaju i dospijevaju na dane i u rokovima odre|enim uplanu otplate/ Aneksu koji ~ini sastavni dio ugovora.

Ukoliko uplata rate uslijedi nakon datuma dospije}a,Primalac leasinga duàn je platiti iznose mjese~nih rata po

SLU@BENI GLASNIK BiHUtorak, 15. 5. 2012. – O g l a s n i k j a v n e n a b a v e – Broj 37 - Stranica 3



prodajnom kursu KM za EUR iskazanom na kursnoj listiRaiffeisen Bank d.d. Bosna i Hercegovina na dan pla}anja.

Davalac leasinga ima pravo u bilo koje doba izvr{itikonverziju ugovorne obaveze Primaoca leasinga iz KM u EUR,prema slu`benom koeficijentu konverzije, na {to Primalacleasinga potpisom Ugovora pristaje, te istovremeno pristaje da seshodno toj izmjeni valutna klauzula iz Ugovora veè uz EUR.

U slu~aju promjene nabavne cijene (navedene u ponudi) bilood strane dobavlja~a, bilo zbog promjene tvorni~ke cijene,vaè}ih zakonskih propisa, poreznihstopa, pristojbi i/ili carinskihdavanja Davalac leasinga ima pravo jednostrano promijeniti ratuleasinga.

Sa primljenim uplatama podmiruju se uvijek prvo najstarijetra`bineDavaocaleasinga prema Primaoculeasinga, bez obzira izkojeg osnova su iste nastale ili po kojem zaklju~enom ugovoru (uslu~aju kada Primalac leasinga ima vi{e zaklju~enih ugovora sa Davaocem leasinga, sa primljenom uplatom zatvara se najstarijepotraìvanje nastalo po bilo kojem zaklju~enom ugovoru, bez

obzira na vrstu potraìvanja). Mjese~ne rate upla}uju se u korist transakcijskog ra~una Davaoca leasingabroj 1610000042090057- Raiffeisen Bank d.d. Bosna i Hercegovina. U mjese~nu ratu suuklju~ena porezna optere}enja predvi|ena vaè}im zakonskimpropisima, koja snosi Primalac leasinga. Davalac leasinga }ePrimaocu leasinga ispostaviti obra~un koji uklju~uje mjese~nuratu i odgovaraju}i porez i druga eventualna davanja, koja suposebno istaknuta. Primalac leasinga obavezan je pla}atimjese~ne rate u skladu s otplatnim planom i u slu~aju da ne primiobra~un, odnosno obavijest o prispije}u leasing rate. Slanjemjese~nih ra~una predstavlja dodatnu uslugu Davaoca leasinga,te uprkos neprimanju ra~una Primalac leasinga ostaje u obaveziizvr{iti obaveznu uplatu mjese~ne rate po otplatnom planu.Pla}anje mjese~nih rata smatra}e se obavljenim kada uplata budeevidentirana na transakcijskom ra~unu Davaoca leasinga.

Nemogu}nost ili ograni~enje mogu}nosti upotrebe Predmeta

leasinga nezavisno od uzroka, kao i mogu}a reklamacija obra~una, ne mogu biti razlog neispunjavanja obveze pla}anja mjese~nih rata po njihovom dospije}u odnosno njihovomumanjenju. Na zaka{njele uplate mjese~nih rata Davalac leasinga napla}uje Primaocu leasinga zateznu kamatu u visini 12%.ra~unaju}i od sedmog dana od originalnog datuma dospije}a.Prijevremeno upla}ene mjese~ne rate se ne vra}aju, neukama}uju, niti revaloriziraju, a obra~unavaju se pri sljede}emdospije}u po kursu na dan dospije}a sljede}eg potraìvanja.

Za ka{njenja u pla}anju redovnih mjese~nih rata, Primalacleasinga}e nadoknaditi Davaocu leasingai tro{ak svake opomeneposlane preporu~enom po{tom u iznosu od 30 KM (slovima:tridesetkonvertibilnihmaraka) uve}anih za porez. Tro{akopomene uve}an za iznos poreza prema vaè}im zakonskimpropisima }e biti pla}en u KM prema zvani~nom prodajnomkursu Raiffeisen Bank d.d. Bosna i Hercegovina, za EURvaè}em na dan uplate.

U slu~aju da Primalac leasinga kasni sa pla}anjem bilo kojeleasing rate ili bilo koje druge obaveze iz Ugovora za vi{e od 7dana (slovima: sedam) dana, Davalac leasinga }e mu uputiti prvuopomenu, na adresu koju je Primalac leasinga naveo kao validnuprilikom sklapanja ugovora nakon ~ega je Davalac leasinga ovla{tenpristupitiraskidu ugovora ukoliko je navedenoka{njenjeduèod30dana.UkolikoPrimalacleasingaunaknadnomrokuod30 (trideset) dana od dana slanja prve opomene ne podmiri svojeobaveze, a pod uslovom da Davalac leasinga nije pristupioraskidu ugovora, Davalac leasinga }e poslati i drugu opomenukojom }e mu ostaviti rok od novih 30 (trideset) dana.

Davalac leasinga zadràva pravo raskida ugovora i nakonslanja druge opomene. Ukoliko Primalac leasinga i pored drugeopomene ne ispuni svoje obaveze iz Ugovora, a pod uslovom da

Davalac leasinga nije pistupio raskidu ugovora, Davalac leasinga }e uputiti i tre}u opomenu.

Davalac leasinga zadràva pravo raskida ugovora i nakonslanja tre}e, odnosno nakon slanja svake sljede}e opomene.

Davalac leasingaje ovla{ten da odmah nakon slanja prve, kaoi svake sljede}e opomene aktivira instrumente obezbje|enja pla}anja za cjelokupni iznos svih dospjelih nepla}enihpotraìvanja.

Raskidom ugovora na naplatu trenutno dospijevaju sva potraìvanja Davaoca leasinga koja prositi~u iz ugovora, svedefinisano ~lanom 8. ovih Op{tih uslova.7. OÛVANJE VRIJEDNOSTI/PRILAGO\AVANJE

Kamatna stopa je varijabilna, ukoliko se druga~ije nedogovore ugovorne strane. Kamatna stopa se obra~unava na godi{njem nivou i to primjenom prostog kamatnog ra~una.

Otplatni plan je sa~injen na bazi minimalno tromjese~nog ili{estomjese~nog Euribora ili LIBOR-a (ovisno od toga kako jedefinisano Ugovorom) i bruto marè Davaoca leasinga. Ukoliko

je otplatni plan sa~injen na bazi minimalno {estomjese~nog ilitromjese~nogEURIBOR-a i bruto marè Davaoca leasingarepro-

gram Otplatnog plana davalac leasinga }e vr{iti ukoliko suispunjeni kumulativno uvjeti i to: promjena EURIBOR-a iliLIBOR-a za vi{e od 25 bps, ukoliko je pro{lo {est odnosno trimjeseca (ovisno od toga da li je ugovoren {estomjese~ni ilitromjese~ni EURIBOR ili LIBOR) od danaposljednjeg fiksiranja i ukoliko Primalac leasinga vr{i redovna pla}anja leasing rata uposljednjih {est mjeseci, odnosno niti na koji na~in ne kr{iodredbe Ugovora ili Op{tih uslova, o ~emu }e Primatelj leasinga biti obavije{ten pismenim putem, dostavljanjem novog Aneksa / Otplatnog plana

Ukoliko Primalac leasinga ili njegovo povezano lice:- ne vr{i pla}anja pod uslovima i na na~in definisan

Ugovorom ili Aneksom/Otplatnim planom kao sastavnimdijelom Ugovora,

- ne dostavlja finansijske izvje{taje o poslovanju dru{tva,- ne obavijesti Davaoca leasinga o promjenisjedi{ta, adrese,- ne brine se o predmetu leasinga sa pa`njom dobrog

doma}ina/privrednika,- ne obavijesti Davaoca leasinga o pripajanju, spajanju ili

podijeli dru{tva,- samovoljno mijenja namjenu predmeta leasinga,- je Davaocu leasinga dao neta~ne, neistinite ili pogre{ne

podatke o sebi ili svom poslovanju ili o drugimokolnostima koje mogu negativno uticati na zaklju~enje iliispunjenje Ugovora,

- je uni{tio, trajno o{tetio predmet leasinga ili je predmet leasinga otu|en,

- ne dostavi vlasni~ku knji icu,- ili na bilo koji drugi na~in kr{i odredbe Ugovora ili Op{tih

uslova, Davalac leasinga ne}e Primaocu leasinga izvr{ituuskla|ivanje EURIBOR-a ili LIBOR-a na naprijednavedeni na~in, ve} }e zadràti vrijednost EURIBOR-a ili

LIBOR-a najmanje na vrijednosti indeksa koja je postojala prilikom posljednjeg fiksiranja. Davalac leasinga }etakvom Primaocu leasinga uskladiti vrijednost EURIBOR-a ili LIBOR-a ukoliko je EURIBOR ili LIBORna dan kada je trebalo biti uskla|ivanje ve}i odEURIBOR-a ili LIBOR-a koji je bio na dan posljednjegfiksiranja. Svaki novi Otplatni plan predstavlja Aneksosnovnog ugovora i obavezuju}i je za Primaoca leasinga.

Davalac leasinga zadràva pravo izmjene kamatne stope uskladu sa pove}anjem kamatnih stopa na tr i{tu BiH ime|unarodnom finansijskom me|ubankarskom tr i{tu.Navedeno pove}anjeugovorene kamatne stope }e biti u skladu sa internom Odlukom Davaoca leasinga, s ~ime je Primalac leasinga izri~ito saglasan. Ukoliko se porezi, davanja i pristojbe, koji suosnov kalkulacija, promijene ili se uvedu novi, uslijedit }eprilago|avanje mjese~ne rate leasinga odnosno naknadni

obra~un. Tako|er, ovo je primjenjivo ukoliko do|e do promjenekursa valuta.




Davalac leasinga pridràva u svim slu~ajevima prethodnonavedenim u ovom ~lanu pravo odgovaraju}eg uskla|enja visinekako u~e{}a tako i mjese~ne rate leasinga.8. RASKID UGOVORA-SLUÂJEVI PREKR[AJAUGOVORA

Davalac leasinga moè u svako doba s trenutnim dejstvom jednostrano raskinuti Ugovor pismenim obavje{tenjem upu}enimPrimaocu leasinga ukoliko je ispunjen minimalno jedan odnavedenih uslova:

- Primalac leasinga ne izvr{i pla}anje po pozivu na prvopla}anje u roku od 15 dana od datuma prijema obavijesti,

- Primalac leasinga zakasni s pla}anjem dospjele mjese~nerate ili druge obaveze iz Ugovora duè od 30 dana,

- Primalac leasinga zakasni s pla}anjem dospjele mjese~nerate - iznosa koji se pla}a za premiju osiguranja,

- Primalac leasinga se o Predmetu leasinga ne brine sa pa`njom dobrog privrednika/doma}ina ili ne provodipropisane servise i popravke;

- Primalac leasinga ne obavijesti Davaoca leasinga opromjeni svog prebivali{ta, boravi{ta, sjedi{ta ili svogposlodavca, odnosno prestanka svog ugovora o radu;

- Primalac leasinga ne obavijesti davaoca leasinga ospajanju, pripajanju ili drugim statusnim promjenama pravnog lica u skladu sa zakonskim propisima;

- Primalac leasinga samovoljno mijenja namjenu Predmeta leasinga;

- Primalac leasinga se preseli u inostranstvo;- nad Primaocem leasinga bude otvoren postupak ste~aja,

likvidacije ili drugi postupak usmjeren protiv njegoveimovine, odnosno ako Primalac leasinga umre;

- Primalac leasinga ili jemci su dali pogre{ne, nepotpune ilineistinite podatke o sebi ili svom finansijskom iliimovinskom stanju ili drugim okolnostima koje bi moglenegativno uticati na zaklju~enje ili ispunjenje Ugovora;

- Primalac leasinga postane insolventan ili obustavi iliodgodi pla}anja ili bilo koji od njegovih ra~una budeblokiran;

- Predmet leasinga bude uni{ten, otu|en, trajno izgubljen tj.nije prona|en u propisanom roku;

- nastupi ili prijeti da nastupi doga|aj, koji po razumnommi{ljenju Davaoca leasinga ima za posljedicu bitnupromjenu u poslovanju, imovini, obavezama, bonitetu,finansijskom poloàju ili poslovnim izgledima Primaoca leasinga ili da se sposobnost Primaoca leasinga da ispunisvoje obaveze po Ugovoru o leasingu stvarno naru{ila ili}ese naru{iti;

- iz bilo kog razloga bilo koje od sredstava obezbje|enja predvi|eno Ugovorom izgubi pravnu valjanost ili prestanebitiizvr{ivoi obavezuju}e za Primaocaleasingailinjegovuimovinu;

- Dodatna sredstva obezbje|enja nisu dostavljena Davaoculeasinga na njegov zahtjev;- Primalac leasinga pri upotrebi Predmeta leasinga ne postu-

pa u skladu sa svim vaè}im zakonskim i podzakonskimpropisima koji se odnose na za{titu okoline i/ili zdravlje iza{titu ljudi;

- Primalacleasinga ne postupi po opomeni ilidrugom naloguDavaoca leasinga, ili Primalacleasingasvojim radnjamailipropustima ugrozi pravo vlasni{tva ili druga prava iliinterese Davaoca leasinga na Predmetu leasinga ili s njim uvezi.

- Ako nastupe ili prijete da }e nastupiti okolnosti ~ija posljedica mo e biti ugroèna sposobnost Primaoca leasinga da uredno izvr{ava svoje obaveze iz Ugovora;

- Ako se pogor{alo poslovanje i materijalno-finansijski sta-tus Primaoca leasinga u mjeri da bi time bila ugroèna

sposobnost Primaoca leasinga da uredno izvr{ava svojeobveze iz Ugovora o leasingu.

- Ako se protiv Primaoca leasinga ili njegovog uposlenika pokrene bilo kakav prekr{ajni i/ili krivi~ni postupak, pri~ijem je po~injenju Predmet leasinga iskori{ten kaosredstvo izvr{enja protivpravnog djela.

U tom slu~aju za naplatu trenutno dospijevaju sva potraìvanja Davaoca leasinga koja proisti~u iz Ugovora, a Primalac leasinga se obavezuje da izmiri: sva postoje}a dospjela zaostala pla}anja fakturisana do ~asa raskida ugovora,nenapla}eni - nedospjeli iznos finansiranja, naknadu za prijevremeni otkup (sva izmakla - propu{tena dobit koja bi bila ostvarena da do prijevremenog raskida Ugovora nije do{lo),poreske obaveze na naknadu prijevremenog otkupa i postoje}inenamireni tro{kovi prema odredbi ta~ke 14. ovih Op{tih uslova.Obra~un ukupnih obaveza vr{i Davalac leasinga, koji straneprihvataju kao kona~an i obavezuju}i, izuzev ako isti ne sadrìo~iglednu ra~unsku gre{ku. Pravo Primaoca leasinga na kori{tenje Predmeta leasinga se gasi raskidomUgovora. Primalacleasinga ovla{}uje Davaoca leasinga da odmah preuzme Predmet

leasinga od Primaoca leasinga. Primalac leasinga nema pravoprijevremeno otkupiti Ugovor niti prijevremeno vratiti Predmet leasinga Davaocu leasinga bez prethodne pismene saglasnostiDavaoca leasinga. Ukoliko je za Predmet leasinga izdata punomo}zakori{tenjeistaseopozivasdanomraskidaUgovora.

Ukoliko nakon preuzimanja Predmeta leasinga od Primaoca leasinga i njegove daljnje prodaje tre}im licima, Davalac leasinga i dalje ima neizmirenih potraìvanja od Primaoca leasinga,Davalac leasinga }e i dalje potraìvati od Primaoca leasinga neizmireni iznos potra ivanja kroz sve na~ine definisaneUgovorom, Op{tim uslovima i zakonom, uklju~uju}i, alineograni~avaju}i se na iskori{tavanje postoje}ih sredstava obezbje|enja, pokretanje sudskih postupaka i sl.

9. POVRAT PREDMETA LEASINGAU slu~aju raskida ili drugog na~ina prestanka Ugovora

Primalac leasinga je obavezan Predmet leasinga odmah i uurednom stanju, a prema instrukcijama Davaoca leasinga,dostaviti na odre|eno mjesto u BiH. Ako Primalac leasinga neizvr{i tu obavezu, Davalac leasinga moè organizovati povrat Predmeta leasinga na rizik i tro{ak Primaoca leasinga. Davalacleasinga u tom slu~aju, i ako postoji opasnost od zaka{njenja, ima pravo bez najave neposredno stupiti u posjed Predmeta leasinga ibez u~e{}a Primaoca leasinga, a Primalac leasinga se unaprijedodri~e svih prigovora, kao i prava na posjedovnu za{titu. Ako jePredmet leasinga priklju~en, sjedinjen ili ugra|en u drugepredmete u vlasni{tvu Primaoca leasinga ili drugih lica, Davalacleasinga, odnosno njegov zastupnik, ima pravo odvojiti tepredmete. Davalac leasinga ima pravo na tro{ak Primaoca leasinga uspostaviti prija{nje stanje na Predmetu leasinga (popravkom, uklanjanjem ili ugradnjom dijelova i ure|aja). Uslu~aju da Predmet leasinga ne bude vra}en u besprijekornom

stanju, Primalac leasinga je obavezan Davaocu leasinga nadoknaditi {tetu procijenjenu po ovla{tenom stru~nom licu(sudskomvje{taku iliprocjenitelju osiguranja, po izboru Davaoca leasinga). Primalac leasinga ovla{ten je, o tro{ku Primaoca leasinga, ukloniti sve ugradnje i izmjene na Predmetu leasinga koje se mogu ukloniti bez {tete na Predmetu leasinga, da bi se istidoveo u prvobitno stanje. Sve ugradnje i izmjene na Predmetuleasinga koje nisu uklonjene prije povrata Predmeta leasinga postaju vlasni{tvom Davaoca leasinga u trenutku povrata Predmeta leasinga. Prilikom povrata Predmeta leasinga svidokumenti koji se odnose na Predmet leasinga (servisni list,klju~evi, saobra}ajna dozvola i sl.) moraju se vratiti Davaoculeasinga. Prilikom povrata Predmeta leasinga, ovla{teno lice na tro{ak Primaoca leasinga sastavlja Zapisnik o ispitivanju ipregledu Predmeta leasinga u kojem se navode svi nedostaci itro{kovi njihovog uklanjanja. Zapisnik o ispitivanju i pregledu

Predmeta leasinga sluì i kao osnov za utvr|ivanje vrijednostiPredmeta leasinga nakon isteka ili prestanka Ugovora o leasingu.




Ako Primalac leasinga odmah ne stavi prigovor na zapisniksmatra}e se da ga je prihvatio. Ukoliko Primalac leasinga ne vratiPredmet leasinga na odre|en na~in, smatra se da je otu|ioPredmet leasinga, tako|er se smatra da je Primalac leasinga svjestan svih krivi~no-pravnih radnji i ostalih posljedica svogprotivpravnog pona{anja, da ~ini krivi~no djelo kra|e i utaje te jeDavalac leasinga ovla{ten pred nadle`nim dràvnim tijelima podnijeti odgovaraju}e prijave.

Sve tro{kove koji nastanu zbog vra}anja Predmeta leasinga,uklju~uju}i i eventualne putne tro{kove, obavezuje se snositiPrimalac leasinga, koji se ujedno odri~e prava na naknadu {tete iregresnih zahtjeva po osnovi pla}enih iznosa i ostalih tro{kova.10. NEZGODA, [TETA, ILI POTPUNA [TETAPREDMETA LEASINGA ILI POTPUNA [TETAPREDMETA LEASINGA

U slu~aju nezgode Primalac leasinga je obavezan odmahobavIjestiti policiju i Davaoca leasinga i Predmet leasinga na vlastiti tro{ak dopremiti u servis odnosno radionicu ovla{tenu za

popravak Predmeta leasinga koju odredi osiguravaju}e dru{tvo sa kojim je sklopljena polica osiguranja. Primalac leasinga jeobavezan preduzeti sve potrebne mjere i radnje koje propisujedru{tvo koje osigurava Predmet leasinga u vezi postupka uredne iblagovremene prijave {tete, procjene nastalih o{te}enja na Predmetu leasinga i likvidacije {tete. Svi utvr|eni iznosi naknadematerijalne {tete ispla}uju se isklju~ivo Davaocu leasinga. Ako sena Predmetu leasinga utvrdi potpuna {teta dolazi do raskida Ugovora prema ~lanu 8. ovih Op{tih uslova.

Kod kra|e Predmeta leasinga Primalac leasinga je obavezanbez odlaganja podnijeti prijavu kra|e nadle`noj policijskoj upravii traìti odgovaraju}i zapisnik koji je duàn u roku od 3 dana predati Davaocu leasinga.Ako u roku od 30 dana od prijave kra|enadle`noj policijskoj upravi Predmet leasinga ne bude prona|en,dolazi do raskida Ugovora, prema ~lanu 8. ovih Op{tih uslova.Ako u bilo kom od gore navednih slu~ajeva {teta koju pretrpiDavalac leasinga ne bi bila u potpunosti nadokna|ena odosiguravaju}eg dru{tva, jer je ista uzrokovana nemarom inehatom Primaoca leasinga Davalac leasinga ima pravo naplatitiod Primaoca leasinga razliku pretrpljene {tete. Davalac leasinga ne odgovara za gubitak, {tetu ili kra|u vlastitih predmeta Primaoca leasinga ili stvari ostalih osoba iz Predmeta leasinga.

Ukoliko osiguravaju}e dru{tvo na osnovu uslova osiguranja nije du`no platiti nastalu {tetu, jer je ista uzrokovana nemarom inehatom Primaocaleasinga tadaPrimalac leasingamora Davaoculeasinga platiti ukupnu {tetu i nadoknaditi uz to vezane tro{kove,odnosno o svom tro{ku staviti Predmet leasinga u prvobitnostanje.

Ako se Predmet leasinga ne moè staviti u prvobitno stanje, a osiguravaju}e dru{tvo nije du`no izmiriti nastalu {tetu, jer je ista uzrokovana nemarom i nehatom Primaoca leasinga ili je ne

izmiruje u cijelosti, tadaje {tetu duàn namiritiPrimalac leasinga,teseponamirenjute{teteUgovoroleasingusmatraispunjenim.Ukoliko je Predmet leasinga vozilo, gore navedeno se

prvenstveno odnosi na vo`nju u pijanom stanju, upravljanjevozilom od strane neovla{tene osobe, upravljanje vozilom podutjecajem droga, psihotropnih supstanci ili te{kih lijekova, teneuravnoteènim psihi~kim stanjem.

Za saobra}ajne prekr{aje, {tete i nezgode uzrokovane tre}emPredmetom leasinga isklju~ivo je odgovoran Primalac leasinga

11. UÊ[]EU~e{}e se ugovara u EUR valuti, a upla}uje se u KM po

prodajnom kursu EUR utvr|enom na kursnoj listi RaiffeisenBankd.d.BosnaiHercegovinanadanpla}anjaobavezeinevra}a se Primaocu leasinga.

Primalac leasinga je duàn prije stupanja na snagu Ugovora

uplatiti u~e{}e i to najkasnije 10 dana nakon potpisivanja Ugovora.

12. SREDSTVA OBEZBJE\ENJAAko iz bilo kog razloga bilo koje sredstvo obezbje|enja

pla}anja iz Ugovora prestane biti pravno valjano ili obavezuju}eza Primaoca leasinga i/ili njegovu imovinu, ili ako prema mi{ljenju Davaoca leasinga bilokoje takvo sredstvoobezbje|enja ne pruà dovoljno osiguranje za obaveze Primaoca leasinga izUgovora, Primalac leasinga je obavezan provesti u korist i datiDavaocu leasinga bilo kakvo dodatno sredstvo obezbje|enja kojeDavalac leasinga zahtijeva.

Na zahtjev Davaoca leasinga ugovorne strane }e zaklju~itibilo koje dodatne ugovore i/ili pravne dokumente potrebne da bibilo koje sredstvo obezbje|enja bilo pravno valjano. Primalacleasinga je u roku od 15 dana od dana obavijesti obavezanzamijeniti odnosno dostaviti pravovaljan dokument kao sredstvoobezbje|enja naplate. Strane izjavljuju da se obaveza zamjene idostavljanja odnosi i na mjenice koje se izdaju u skladu sa odredbama Ugovora, a pogotovo ako tokom trajanja Ugovora do|e do promjene ovla{tenih potpisnika.

Primalac leasingai jemac u istojmjerii solidarnojem~e za sveobaveze iz Ugovora. Jemac se neopozivo obavezuje da }e uslu~aju da Primalac leasinga ne ispuni svoje obaveze u imePrimaoca leasinga izvr{iti pla}anje prema Davaocu leasinga.Jemac ovim daje saglasnost Davaocu leasinga da obavje{tenja sa pravnom snagom dostavlja isklju~ivo Primaocu leasinga.Davalac leasinga dostavlja obavje{tenja i isprave Primaoculeasingailijemcimanazadnjuadresukojusuonipismenojavili.

13. MJENICEPrimalacleasinga ovla{}uje Davaoca leasinga da bez njegove

dalje saglasnosti ili dozvole,a radinaplatesvog dospjelog du`nogiznosa iz Ugovora i svih drugih zaklju~enih ugovora leasinga sa Davaocem leasinga, podnese na naplatu bjanko mjenicu i/ilidruga sredstva obezbje|enja pla}anja izdata prema odredbama Ugovora i odredbama svih zaklju~enih ugovora leasinga sa

Davaocem leasinga, i to na teret svih ra~una Primaoca leasinga (cross collateral/cross default).

Broj mjenica Primaoca leasinga kao mjeni~nog du`nika odre|en je internim aktom Davaoca leasinga, Ugovorom i svimzaklju~enim ugovorima leasinga sa Davaocem leasinga.

Osnovom dostavljenih bjanko mjenica izme|u Davaoca leasinga i Primaoca leasinga zaklju~uje se mjeni~na izjava koja ~ini sastavni i neodvojivi dio Ugovora.

Primalac leasinga se neopozivo i bezuslovno odri~e svihvanmjeni~nih prigovora protiv Davaoca leasinga kao mjeni~nogpovjerioca i njegovog zahtjeva za isplatom mjenice po Ugovoru isvim zaklju~enim ugovorima leasinga sa Davaocem leasinga (cross collateral).

Davalac leasinga je ovla{ten da u primljenu bjanko-mjenicuupi{e cjelokupan iznos dospjelog nenapla}enog potraìvanja,

prema knjigovodstvenom stanju potra ivanja na danpopunjavanja mjenice. Davalac leasinga je ovla{ten da mjenicomPrimaoca leasinga mo e provesti sve zakonom propisanemjeni~ne radnje, a radi prinudne naplate dospjelog nenapla}enogpotraìvanja.

Davalac leasinga je ujedno ovla{ten da koristi sve dostupnena~ine naplate dospjelog nenapla}enog potraìvanja, uklju~uju}ii sredstvaprilivai stanja na svimra~unima Primaocaleasinga, bezprethodnog dobijanja bilo kakve saglasnosti Primaoca leasinga.

14. NAKNADA TRO[KOVAPrimalac leasinga }e nadoknaditi Davaocu leasinga sve

tro{kovenastalezbog namirenja, obezbje|enja, kao i ostvarivanja potra ivanjaiz Ugovora - tro{kovi monitoringa, kaoi sve sudskeivansudske tro{kove, kao {to su: advokatski tro{kovi, sudskitro{kovi, vansudski tro{kovi, tro{kovi vje{ta~enja, tro{kovi

povrata Predmeta leasinga, tro{kovi traènja adresa, tro{koviuskla|ivanja vrijednosti leasinga te ostali zavisni tro{kovi.




Primalac leasinga saglasno i bezuvjetno pod punom odgovor -no{}u, preuzima obavezu pla}anja nov~anih kazni - prekr{ajnihnalogai kazni osnovom AO - odgovornostiza {tetu prouzrokovanutre}em licu uslijed {tetnog doga|aja (posljedice nesretnog slu~aja:smrt, trajni invaliditet i lije~enje), a uskladu sa va e}im odredbama ZOO BiH (subrogacija, odgovornosti za {tetu nanesenu tre}imlicima, sopstvena prava i sl.). Primalac leasinga kao korisnikPredmeta leasinga ne mo e prenijeti odgovornost za {tetupri~injenu tre}im licima na Davaoca leasinga.

Za saobra}ajne prekr{aje, {tete i nezgode uzrokovanePredmetom leasingaisklju~ivoje odgovoranPrimalac leasinga. Uprotivnom Davalac leasinga ima regresno pravo prema Primaoculeasinga.

Primalac leasinga se obavezuje izme|u ostalog da na imenaknade {tete plati Davaocu leasinga {tetu (izgubljenu dobit -dobit koja bi bila ostvarenada do prijevremenograskida Ugovora nijedo{lo / Prepayment fee)za vremenski period izme|u vra}anja Predmeta leasinga u dràvinu Davaoca leasinga i zaklju~enja

novog Ugovora kojim je novi Primalac leasinga preuzeo Predmet leasinga, a ista se utvr|uje u iznosu od 5% obra~una na ostataknedospjelih, neokama}enih rata po prvobitno zaklju~enomUgovoru.

Iznos dugovanih rata i naknade {tete dospijeva odmah poprijemu kona~nog obra~una i Davalac leasinga ima pravokori{tenja svih raspoloìvih sredstava obezbje|enja pla}anja,uklju~uju}i i jemstvo. Primalac leasinga potpisom Ugovora ovla{}uje Davaoca leasinga da moè opunomo}iti tre}a lica radiza{tite svojih prava iz Ugovora, te se obavezuje nadoknaditi svetro{kove angaòvanja tre}ih lica. Na sva dospjela, a nenapla}ena potraìvanja Davalac leasinga ima pravo zara~unati zateznukamatu u iznosu od 12% ra~unaju}i od sedmog dana odoriginalnog datuma dospje}a na transakcijski ra~un Davaoca leasinga.15. ZA[TITA OKOLINE

Primalac leasinga obavezan je prilikom upotrebe Predmeta leasinga postupati u skladu sa svim zakonskim i podzakonskimpropisima koji se odnose na za{titu okoli{a i/ili zdravlje i za{tituljudi, kao i sa onim koji budu doneseni u toku trajanja Ugovora.16. SUDSKA NADLE@NOST

U slu~aju spora nadleàn je Sud u Sarajevu.17. OSTALE ODREDBE

Davalac leasinga ima pravo prenijeti, kao i potpuno ilidjelomi~noustupitisvojapravaiobavezeizUgovoranatre}alica.Primalac leasingamoè svoja prava i obveze prenijeti na tre}a lica samo uz prethodnu pismenu saglasnost Davaoca leasinga.

Prebijanja me|usobnih potraìvanja mogu}a su samo uzpismenu saglasnost Davaoca leasinga.

Primalac leasinga }e bez odlaganja preporu~enom po{iljkomobavijestiti Davaoca leasinga o svakoj promjeni sjedi{ta odnosnoprebivali{ta ili boravi{ta poslodavca, zapljeni ili o{te}enjuPredmeta leasinga.

Ukoliko Primalac leasinga ne ispuni svoju obavezu izprethodnog stava ovog~lana, svaka dostava Primaoculeasinga na adresunavedena u Ugovoru smatra}ese vaè}om,bez obzirada li

je Primalac leasinga primio po{iljku ili ne, a danom prijema preporu~ene po{iljke smatra}e se dan kada je Davalac leasinga istu poslao.

Ako bilokoja odredba Ugovora iliovih Op{tih uslova postanenevaè}a, to ne}e uticati na vaènje ostalih odredbi. Eventualnonevaè}a odredba }e biti zamijenjena u skladu sa vaè}imzakonskim propisima.

U slu~aju kolizije odredbi Ugovora sa odredbama ovihOp{tihuslova, primarno }e se primjenjivati odredbe Ugovora.

Davalac leasinga }e o izmjenama i dopunama ovih Op{tih

uslova obavijestiti Primaoca leasinga o svom tro{kuobjavljivanjem u "Slu`benom Glasniku BiH" i putem web site-a

Davaoca leasinga: "www.rlbh.ba". Smatrat }e se da je Primalacleasinga uredno obavije{ten o izmjenama i dopunama Op{tihuslovadanom objaveu "Slu`benom glasnikuBiH"i na website-uDavaoca leasinga: "www.rlbh.ba".

Ugovor stupa na snagu tek kada Primalac leasinga ispuni sveobaveze i uslove utvr|ene Ugovorom i Op{tim uslovima, koji susastavni i neodvojivi dio Ugovora.

Ovi Op{ti uslovi stupaju na snagu danom objave u"Slu`benom glasniku BiH" i na web stranici Davaoca leasinga, testupanjem na snagu ovih Op{tih uslova odredbe ranijih Op{tihuslova stavljaju se van snage.

(Sl-501/12-G)

RAIFFEISEN LEASING D.O.O. SARAJEVO

OP[TI USLOVIUGOVORA O NAJMU-OPERATIVNOM LEASINGUOvi Op{ti uslovi Ugovora o najmu (u daljem tekstu: Op{ti

uslovi) ~ine sastavni i neodvojivi dio Ugovora o najmu (u daljemtekstu: Ugovor) zaklju~enog izme|u Raiffeisen Leasing d.o.o.Sarajevo - BiH, kao Davatelja najma i Primatelja najma.

Pojmovi definisani Ugovorom imaju isto zna~enje i u ovimOp{tim uslovima, ukoliko druga~ije nije izri~ito odre|eno.

Ugovor, Op{ti uslovi, plan otplate, zapisnik o primopredajiPredmeta najma, polisa obaveznog osiguranja odautoodgovornosti i kasko osiguranja, izjava savjesnog postupanja i sve kasnije izmjene i dopune istih, bi}e isklju~ivo sa~injeni upismenoj formi.OP[TI POJMOVI - TUMAÊNJA

- Davatelj najma - ozna~ava Raiffeisen Leasing d.o.o.Sarajevo;

- Primatelj najma - ozna~ava fizi~ko ili pravno lice koje sa Raiffeisen Leasing d.o.o. Sarajevo, kao Davateljem najma,zaklju~i Ugovor;

- Predmet najma - svako vozilo, oprema, ure|aj ili bilo koja druga pokretna stvar koja je predmet Ugovora.

Prepayment fee - ozna~ava - naknadu za prijevremeni raskidUgovora (propu{tena dobit) Commitment fee - ozna~ava -naknaduzaodobrenaaneiskori{tenasredstvaodobrenognajma.

EURIBOR - ozna~ava fluktuiraju}u kamatnu stopu koja predstavlja cijenu novca na me|ubankarskom trì{tu.

LIBOR - ozna~ava fluktuiraju}u kamatnu stopu koja predstavlja cijenu novca na me|ubankarskom trì{tu. Ugovorena kamatna stopa-ugovorom iskazanakamatnastopa kojazajedno sa EURIBOR-om ili LIBOR-om ~ini ukupnu kamatnu stopu.

Povezana lica primatelja najma - sva pravna lica u kojima primatelj najma ima vlasni~ki i ekonomski interes, odnosno sva licakojauprimateljunajmaimajuvlasni~kiiekonomskiinteres.

Cross colateral i Cross default-ozna~ava situaciju u kojoj

primatelj najma i/ili njegova povezanalica imaju vi{e zaklju~enihugovora sa Raiffeisen Leasing d.o.o. Sarajevo i/ili njegovimpovezanim licima, te u slu~aju da primatelj najma i/ili neko odnjegovih povezanih lica ne izvr{ava svoje obaveze prema bilokojem od ugovora zaklju~enog sa Raiffeisen Leasing d.o.o.Sarajevo i/ili njegovim povezanim licima, prema uslovima i na na~in definisan ovim Op{tim uslovima, Op{tim uslovima za pokretnosti i pojedina~nim Ugovorima, u skladu sa politikama iprocedurama.

Raiffeisen Leasing d.o.o. Sarajevo, svi ugovori zaklju~eni sa Raiffeisen Leasing d.o.o. Sarajevo i/ili njegovim povezanimlicima mogu se raskinuti, te obaveze proglasiti dospjelim.Prinudna naplata nastalog ukupnog potraìvanja Raiffeisen Leas-ing d.o.o. Sarajevo i/ili njegovih povezanih lica, po svimugovorima }e se izvr{iti putem svih raspoloìvih sredstava obezbje|enja datih od strane primatelja najma i/ili njegovih

povezanih lica po svakom zaklju~enom ugovoru sa RaiffeisenLeasingom d.o.o. Sarajevo i/ili njegovim povezanim licima.




1. PREUZIMANJE PREDMETA NAJMA I GARANCIJEZA ISPRAVNOST PREDMETA NAJMA

1.1.Primatelj najma se obavezuje da preuzme predmet najma,na mjestu i u vrijeme koje ozna~i Davatelj najma za preuzimanjepredmeta najma. Svi prigovori koje bi Primatelj najma mogaoimati u vezi Predmeta najma moraju se uputiti odmah i bezodlaganja, direktno Davatelju najma, u protivnom duàn jenadoknaditi {tetu koju bi u tom slu~aju Davatelj najma pretrpio.Davatelj najma se ne odri~e svojih eventualnih prava iz garancijepredmeta najma.

1.2. Prilikom preuzimanja predmeta najma, a prijepotpisivanja Zapisnika o primopredaji predmeta najma, Primateljnajma je duàn da izvr{i potpuni pregled Predmeta najma,upotrijebi du`nu pa`nju i da utvrdi svojstva, karakteristike iupotrebljivost predmeta najma, te ista}i sve eventualne prigovoreu vezi predmeta najma.

1.3. Davatelj najma ili osoba ovla{tena od strane Davatelja najma i Primatelj najma }e prilikom predaje predmeta najma, a nakon izvr{enog pregleda Predmeta najma od strane Primatelja najma sa~initi u pismenoj formi Zapisnik o primopredajipredmeta najma. Ukoliko se na predmetu najma nakonpreuzimanja pojave skriveni nedostaci Primatelj najma je duàn oistim odmah i bez odlaganja, a najkasnije u zakonom predvi|enimrokovima obavjestiti Davatelja najma, u protivnom }e snositi svuodgovornostitro{kovekojimogunastatizaDavateljanajmazboggubitka prava prema Dobavlja~u ili Proizvo|a~u, koje Davateljunajma prema zakonu i Ugovoru o kupoprodaji pripadaju.

Nakon potpisivanja Zapisnika o primopredaji predmeta najma, Primatelj najma nema pravo da raskine Ugovor ilizahtijeva sniènje najamnine od Davatelja najma ukoliko poslijepredaje predmeta najma utvrdi da najamljeni predmet najma ima bilo kakav nedostatak

2. NAJAMNINA - VISINA I NAÎN PLA]ANJA

2.1. Primatelj najma se obavezuje da za sve vrijeme trajanja Ugovora o najmu pla}a Davatelju najma ugovorene mjese~nenajamnine za kori{tenje predmeta najma, u visini utvr|enojUgovorom i dinamikom isplata utvr|enom planom otplate, koji~ini sastavni dio Ugovora.

2.2. Ugovorenenajamninedospijevaju za pla}anje na dane i urokovima odre|enim u planu otplate. S primljenim uplatama podmiruju se uvijek prvo najstarije tra`bine Davaoca najma prema Primatelju najma, bez obzira iz kojeg su osnova nastale ilipo kojem zaklju~enom ugovoru (u slu~aju kada Primatelj najma ima vi{e zaklju~enih ugovora sa Davaocem najma, sa primljenomuplatom zatvara se najstarije potraìvanje nastalo po bilo kojemzaklju~enom ugovoru, bez obzira na vrstu potraìvanja).

2.3. Najamnina se upla}uje u skladu sa Otplatnim planom, na transakcijski ra~un Davatelja najma br. 1610000042090057 kod

Raiffeisen Bank dd Bosna i Hercegovina. Danom izvr{ene uplatesmatra se datum kada je odre|ena uplata dospjela - legla na ìrora~un Davatelja najma. Otplatni plan je sa~injen na baziminimalno tromjese~nog ili {estomjese~nog Euribora iliLIBOR-a (ovisno od toga kako je definisano Ugovorom) i brutomarè Davatelja najma. Ukoliko je otplatni plan sa~injen na baziminimalno {estomjese~nog ili tromjese~nog EURIBOR-a i brutomarè Davatelja najma reprogram Otplatnog plana Davateljnajma }e vr{iti ukoliko su ispunjeni kumulativno uvjeti i to:promjena EURIBOR-a ili LIBOR-a za vi{e od 25 bps, ukoliko jepro{lo {est odnosno tri mjeseca (ovisno od toga da li je ugovoren{estomjese~ni ili tromjese~ni EURIBOR ili LIBOR) od dana posljednjeg fiksiranja i ukoliko Primalac najma vr{i redovna pla}anja najamnina - leasing rata u posljednjih {est mjeseci,odnosno niti na koji na~in ne kr{i odredbe Ugovora ili Op{tihuslova, o ~emu }e Primatelj najma biti obavje{ten pismenim

putem, dostavljenjem Otplatnog plana.SvakinoviOtplatniplanjeobavezuju}izaPrimateljanajma.

Davatelj najma zadràva pravo izmjene kamatne stope uskladu sa pove}anjem kamatnih stopa na tr i{tu BiH ime|unarodnom finansijskom me|ubankarskom tr i{tu.Navedeno pove}anjeugovorene kamatne stope }e biti u skladu sa internom Odlukom Davatelja najma, s ~ime je Primatelj najma izri~ito saglasan.

2.4. Ugovoreni iznos najamnine uklju~uje i odgovaraju}i dioobra~unatog poreza u skladu sa vaè}im zakonskim propisima na dan stupanja na snagu Ugovora. Ukoliko nakon preuzimanja Predmeta najma od strane Primatelja najma do|e do promjeneporeskih stopa, visine premije osiguranja i ostalih davanja Primatelja najma, visina mjese~ne najamnine bi}e uskla|ena sa nastalim promjenama. Prilikom ovakvog uskla|ivanja nijepotrebno zaklju~ivati poseban aneks Ugovora, ve} }e Davateljnajma pismeno obavijestiti Primatelja najma o navedenimpromjenama.

2.5. Ako je ukupni broj pre|enih kilometara tokom trajanja Ugovora naveden kao sastavni dio Ugovora, a broj pre|enihkilometara prema{i ugovorenu kilometraù, nastanak i visina dodatnih nov~anih obaveza za vi{ak pre|enih kilometara obra~una}e se Primatelju najma na osnovu utvr|enja ukupnopre|enog broja kilometara prilikom vra}anja predmeta najma.Ukoliko je prema{ena ugovorena kilometraà, po uvidu lica ovla{tenog od strane Davatelja najma, Primatelj najma jeobavezan platiti penale u roku od 8 (osam) dana od dana ispostavljene fakture Davatelja najma. Naknada koju je Primateljnajma po ovom osnovu obavezan da plati utvrdit }e se prema tabelamaDavatelja najma koje ~inesastavni i neodvojivi dio ovihOp{tih uslova(prilog 1. i prilog 2.)i manjecijenekojaje ostvarena zbog vi{epre|ene kilometraè od ugovorene. Obra~un }e se vr{itiprema internim procedurama Davatelja najma.

2.6. Nemogu}nost ili ograni~ena mogu}nost upotrebepredmeta najma, bez obzira na uzrok, kao mogu}i prigovor

Primatelja najma na mjese~ni obra~un najamnine i drugihtro{kova, ne mogu biti razlog neispunjenja ugovorene obavezepla}anja mjese~ne najamnine po njihovoj dospjelosti. Na zaka{njele uplate najamnine Davatelj najma napla}uje Primateljunajma zateznu kamatu u visini od 12% po~ev{i od sedmog dana od originalnog datuma dospije}a. Prijevremeno upla}enemjese~ne najamnine se ne vra}aju, ne ukama}uju, nitirevaloriziraju, a obra~unavajuse pri sljede}em dospije}u po kursuna dan dospije}a sljede}eg potraìvanja.

2.7. Tro{kove finansiranja teku}eg mjeseca (naknada na angaòvana sredstva) 1% mjese~no od iznosa finansiranja ukoliko ugovorom nije druga~ije definisano Davatelj najma }eobra~unati Primatelju najma za period od dana stupanja Ugovora na snagu do dana dospije}a prve rate.

3. VALUTA PLA]ANJA

3.1. Primatelj najma duàn je platiti iznose mjese~nihnajamnina u skladu sa otplatnim planom. Mjese~ne najamnine suiskazane u EUR, a upla}uju se u KM po prodajnom kursu KM za EUR iskazanom na kursnoj listi Raiffeisen Bank d.d. Bosna iHercegovina, na dan pla}anja.

3.2. Davatelj najma ima pravo u bilo koje doba izvr{itikonverziju ugovorne obveze Primatelja najma iz KM u EUR,prema slu`benom koeficijentu konverzije, na {to Primatelj najma potpisom Ugovora pristaje, te istovremeno pristaje da se shodnotoj izmjeni valutna klauzula iz Ugovora veè uz EUR.

4. UÊ[]E ILI AKONTACIJSKA NAKNADA

4.1. Ukoliko je ugovoreno, u~e{}e je sastavni dio najamnine,odnosno obra~unate najamnine, smatra se kaparom i ne vra}a sePrimatelju najma u slu~aju prijevremenog raskida Ugovora o

najmu. Iznos upla}enog u~e{}a podmiriva}e najamnine, po~ev{iod najstarije tra`bine Davatelja najma.




5. GARANTNI DEPOZIT (JAMÊVINA)5.1. Ukoliko je ugovoren, kao obezbje|enje za izmirenje

obaveza, Garantni depozit Primatelj najma }e uplatiti u iznosunazna~enom u Ugovoru o najmu. Iznos Garantnog depozita bi}epoloèn kod Davatelja najma za sve vrijeme trajanja Ugovora onajmu kao beskamatno obezbje|enje za uredno i blagovremenoispunjenje svih dospjelih obaveza Primatelja najma.

5.2.Iznos Garantnog depozita se ni u kom slu~aju ne moèprebijati sa redovnim pla}anjem najamnine iz Ugovora niti sa drugim obavezama iz Ugovora.

5.3. Nakon urednog i blagovremenog vra}anja predmeta najma Davatelju najma i po pla}anjusvih najamnina i pripadaju}ekamate iz ~lana 2.6. za eventualno ka{njenje, kao i ostalihobaveza Primatelja najma po Ugovoru, Davatelj najma seobavezuje da Primatelju najma vrati iznos Garantnog depozita uKM protivrijednosti po prodajnom kursu Raiffeisen Banke BiHd.d. Sarajevo, na dan vra}anja depozita.

5.4. U slu~aju da do|e do prijevremenog raskida Ugovora iznos upla}enog Garantnog depozita ima}e funkciju nadoknadePrimatelja najma prema Davatelju najma, te je Davatelj najma ovla{}en da upla}ena sredstva Garantnog depozita zadrì po tomosnovu.

6. KA[NJENJE KOD PLA]ANJA NAJAMNINE I PRAVADAVATELJA NAJMA U SLUÂJU KA[NJENJAPRIMATELJA NAJMA

6.1. Ugovorne strane su saglasne da ispunjenje obaveza uroku predstavlja bitan element Ugovora.

6.2. Osimkamate iz ~lana 2.6. Primatelj najma }e nadoknaditiDavatelju najma i tro{ak svake opomene poslane preporu~enompo{tom u iznosu od 30 KM (slovima: tridesetkonvertibil-nihmaraka). Tro{ak opomene uve}an za iznos poreza prema va e}im zakonskim propisima }e biti pla}en u KM prema

zvani~nom prodajnom kursu Raiffeisen Banke BiH d.d. Sarajevo,za EUR vaè}em na dan uplate.6.3. Primatelj najma }e nadoknaditi Davatelju najma i sve

ostale tro{kove vezane za naplatu i/ili obezbje|enje njegovogpotraìvanja na osnovu Ugovora (sva izmakla - propu{tena dobit koja bi bila ostvarena da do prijevremenog raskida Ugovora nijedo{lo), poreske obaveze na naknadu prijevremenog otkupa ipostoje}i nenamireni tro{kovi, ~ija }e dospjelost za pla}anje bitiutvr|ena ra~unima koje }e Davatelj najma ispostaviti Primateljunajma za navedene tro{kove.

6.4. Primatelj najma se obavezuje da bez odlaganja pismenoobavijestiDavateljanajmaosvakomo~ekivanomilive}nastalomka{njenju pri pla}anju, s tim da se time ne vr{i odlaganjedospjelosti pla}anja obaveze Primatelja najma.

6.5. U slu~aju da Primalacnajma kasnisa pla}anjembilo kojerate najma ili bilo koje druge obaveze temeljem Ugovora za vi{eod 7 (slovima: sedam) dana, Davalac najma }e mu uputiti prvuopomenu, na adresu koju je Primalac najma naveo kao validnuprilikom sklapanja ugovora, nakon ~ega je Davalac najma ovla{tenpristupitiraskidu ugovora ukoliko je navedenoka{njenjeduè od 30 dana. Ukoliko se nakon prve opomene ugovor neraskine, a Primalacnajma u naknadnom roku od 30 (trideset) dana od dana slanja prve opomene ne podmiri svoje obaveze, a poduslovom da Davalac najma nije pristupio raskidu ugovora,Davalac najma }e poslati i drugu opomenu kojom }e mu ostavitirok od novih 30 (trideset) dana.

Davalac najma zadr ava pravo raskida ugovora i nakon slanja druge opomene. Ukoliko Primalac najma i pored druge opomenene ispuni svoje obaveze iz Ugovora, a pod uslovom da Davalacnajma nije pistupio raskidu ugovora, Davalac najma }e uputiti itre}u opomenu.

Davalac najma zadr ava pravo raskida ugovora i nakon slanja tre}e, odnosno nakon slanja svake sljede}e opomene.

Davalac najma je ovla{ten da odmah nakon slanja prveopomene aktivira instrumente obezbje|enja pla}anja za cjelokupni iznos svih dospjelih nepla}enih potraìvanja;

Ukoliko se raskine ugovor raskidom ugovora na naplatutrenutno dospijevaju sva potraìvanja Davaoca najma koja prositi~u iz ugovora, sve definisano ~lanom 12. i 13. ovih Op{tihuslova.

6.6. Davatelj najma moè sam ili preko ovla{}enih lica oduzeti Predmet najma od Primatelja najma u slu~aju opisanomprethodnim ~lanom. Primatelj najma se odri~e prava da protivDavatelja najma podnosi tu`bu zbog smetanja posjeda ili da koristi samopomo}.

6.7. U slu~aju da Davatelj najma iskoristi sredstvoobezbje|enja, a ugovorne strane postignu sporazum da Ugovor onajmu odrè na snazi i pored kr{enja njegovih odredbi od stranePrimatelja najma, Primatelj najma je obavezan da najkasnije uroku od 3 (slovima: tri) dana od pismenog poziva Davatelja najma Davatelju najma dostavi uredan instrument obezbje|enja

pla}anja, naplativ na zakonom propisan na~in, koji }e zamijenitiiskori{teni instrument pla}anja iz Ugovora. Ukoliko Primateljnajma na zahtjev Davatelja najma dostavi takav instrument obezbje|enja pla}anja u ovdje ugovorenom roku, smatra}e se da

je Ugovor prema prethodnom sporazumu ugovornih strana odràn na snazi, a ukoliko ga ne dostavi Ugovor ne}e ostati na snazi i smatra}e se raskinutim.7. SVOJINA

7.1. Za sve vrijeme trajanja Ugovora isklju~ivi vlasnikpredmeta najma je Davatelj najma, dok Primatelj najma na osnovu Ugovora ne sti~e pravo svojine, niti isklju~ivo pravodràvine predmeta najma, ve} samo pravo kori{tenja predmeta najma i njegov je neposredni dràlac.

7.2. Primatelj najma nema pravo pridràja na predmetunajma, bez obzira iz kojeg odnosa i po kom osnovu postojieventualno nov~ano ili nenov~ano potraìvanje prema Davateljunajma.

7.3. Primatelj najma ne mo e predmet najma otu|iti,opteretiti, niti dati u podnajam. Primatelju najma se izri~itozabranjuje da pravnim poslom ili po bilo kom drugom osnovu:

- otu|uje predmet najma;- daje predmet najma na kori{tenje tre}im fizi~kim ili

pravnim licima koja nisu navedena u listi korisnika, koja nisu osposobljena za njegovo kori{tenje i koja nemajuprethodnu pismenu saglasnost Davatelja najma;

- daje predmet najma u podnajam ili na kori{tenje istog za obavljanje rent-a-car djelatnosti, auto-{kole ili bilo kojedruge poslovne djelatnosti osim one koja je navedena uUgovoru;

- u vezi sa predmetom najma zasniva sa tre}im fizi~kim ilipravnim licima poslovne odnose po bilo kojem pravnomosnovu uklju~uju}i i ugovor o poslovnoj saradnji, trajnupunomo} za upravljanje i raspolaganje predmetom najma ili sli~nu punomo}, ugovor o ortakluku ili sli~ne ugovorekojima bi na bilo koji na~in Primatelj najma gubioneposrednu kontrolu nad predmetom najma kao njegovdràlac;

- uspostavlja zalo`na prava na predmetu najma;- upotrebljava predmet najma protivno Ugovoru ili namjeni

predmeta najma, bez obzira da li je predmet najma upotrebljavaoPrimatelj najma ilineko ko radipo njegovomnalogu, podzakupac (u slu~aju da je Davatelj najma daosaglasnost za podzakup) ili neko tre}e lice kome jePrimatelj najma omogu}io upotrebu predmeta najma bezsaglasnosti Davatelja najma;

- na bilo koji drugi na~in ugro ava ili kr{i prava vlasni{tva iposrednedràvineDavateljanajmanadpredmetomnajma.

7.4. Kr{enje bilo koje odredbe iz prethodnog stava i/ili

odredbi ~lana 6. ovih Op{tih uslova, daje Davatelju najma pravonaraskidUgovora,naosnovukogajeDavateljnajmaovla{tenda:




a) aktivira instrumente obezbje|enja pla}anja za cjelokupniiznos svih dospjelih nepla}enih najamnina;

b) prije isteka roka vaènja Ugovora obavijestiti Primatelja najma da je Ugovor po sili zakona raskinut i zahtijeva vra}anje predmeta najma, odnosno oduzme predmet najma u skladu sa ~lanom 6.6 ovih Op{tih uslova.

7.5. Primatelj najma se obavezuje da predmet najma drì i usvojim poslovnim knjigamaprikazuje odvojeno od svoje imovinei da predmet najma ozna~i kao vlasni{tvo Davatelja najma.

7.6. Primatelj najma je obavezan da odmah, istog dana,obavijesti Davatelja najma o svakoj ~injenici, ~injenju ili radnjitre}eg fizi~kog ili pravnog lica, uklju~uju}i bilo kakav zahtjev, uodnosu na predmet najma, kao {to su pokretanje postupka prinudnog izvr{enja protiv Primatelja najma u kome kao predmet izvr{enja moè na bilo koji na~in biti ozna~en predmet najma,poku{aj zapljene ili zapljena i oduzimanje predmeta najma isli~no. Primatelj najma je ovla{ten i obavezan preduzeti svepotrebne mjere i radnje radi za{tite prava svojine Davatelja najma

i onda kada za to mora snositi odre|ene tro{kove.Davatelj najma nije obavezan da Primatelju najma nadoknaditro{kove nastale po tom osnovu.

7.7. Primatelj najma se obavezuje da u slu~aju pokretanja postupka ste~aja ili likvidacije o tome bez odlaganja obavijestiDavatelja najma, koji u tom slu~aju ima pravo da bez odlaganja zahtijeva povrat predmeta najma bez odgovornosti za raskidugovora i povrat predmeta najma u skladu sa ~lanom 6.6. ovihOp{tih uslova. Primatelj najma se tako|e obavezuje da ste~ajnogupravnika ili likvidacionog upravnika obavijesti o vlasni{tvuDavatelja najma nad predmetom najma.

7.8. Davateljnajma je ovla{ten da na na~inkoji sam odredina Predmetu najma vidno ozna~i da je vlasnik istog. Vidno isticanjese vr{iod strane Prodavcastavljanjem naljepnice Davatelja najma na Predmetu najma.

7.9. Primatelj najma je obavezan da u periodu vaènja

zakonskih odredbio obaveznom obiljeàvanju najamljenih vozila uredno i kontinuirano obiljeàva vozilo koje koristi naljepnicomdobijenom za te svrhe. Davatelj najma }e Primatelja najma snabdjeti naljepnicom (POSREDNO ILI NEPOSREDNO) za obiljeàvanje vozila propisanih dimenzija o ~ijoj ispravnosti }e sestarati isklju~ivo Primatelj najma. Ukoliko do|e do o{te}enja,uklanjanja ili druge povrede naljepnice na bilo koji na~inPrimatelj najma je obavezan da se odmah obrati Davatelju najma koji }e mu izdati drugu naljepnicu radi postavljanja na predmet najma, a u me|uvremenu Primatelj najma ne}e upravljatineobilje enim ili nepropisno obiljeènim vozilom. U slu~aju da se zbognedostatkaili neispravnosti naljepnice Davatelju najma iliodgovornoj osobi Davatelja najma izrekne kazna, Primateljnajma se obavezuje da istu u cijelosti nadoknadi.8. ODR@AVANJE I ODGOVORNOST ZA PREDMETNAJMA

8.1. Primatelj najma se obavezuje da sa pa`njom dobrogdoma}ina pravilno odràva predmet najma (redovno i vanrednoodràvanje), da obavlja sve potrebne popravke i servise i stalnovodi brigu o besprijekornom, funkcionalnom i za okolinubezbjednom stanju. Primatelj najma nema pravo nadoknade odDavatelja najma bilo kakvih tro{kova koje je imao osnovomredovne upotrebe i odràvanja predmeta najma, niti tako nastalitro{kovi moguimati bilokakvog uticaja na sni enje najamnine. Uskladu sa definisanim odredbama ovog ~lana, Primatelj najma daje Davatelju najma Izjavu savjesnog postupanja predmetomnajma, koja ~ini sastavni i neodvojivi dio Ugovora o najmu.

8.2. Odr avanje i popravka predmeta najma mogu bitiobavljeni isklju~ivo u servisima prodavca ili ovla{tenih servisera koji su potvr|eni u garantnom listu ili servisnoj knjiìci. Priodràvanju predmeta najma Primatelj najma se obavezuje da

koristi isklju~ivo originalne rezervne dijelove. Na zahtjevDavatelja najma, ako to bude objektivno opravdano i mogu}e,

Primatelj najma }e zaklju~iti ugovor o servisiranju predmeta najma.

8.3. Primatelj najma se obavezuje koristiti predmet najma samo onako kako je to odre|eno Ugovorom ili namjenompredmeta najma. Primatelj najma je obavezan da koristi predmet najma u skladusa vaè}im pravnim propisima, a u slu~aju kr{enja istih Primatelj najma odgovara za sve posljedice koje iz toga proiza|ui u vezi sa istim }e nadle`nim organimaplatiti svekazne.Davatelj najma je ovla{}en da, u svakom slu~aju u kome usljedpropusta Primatelja najma bude obavezan da plati kaznu, odPrimatelja najma naplati iznos u visini odre|ene kazne, kao i svetro{kovenastalezbog namirenja, obezbje|enja, kao i ostvarivanja potra ivanjaiz Ugovora - tro{kovi monitoringa, kaoi sve sudskeivansudske tro{kove, kao {to su: advokatski, sudski, vansudskitro{kovi, tro{kovi vje{ta~enja, tro{kovi povrata predmeta najma,tro{kovitraènja adresa, tro{ak uskla|ivanjavrijednostipredmeta najma te ostali zavisni tro{kovi I.

8.4. Ukoliko Primatelj najma sam ugra|uje dodatne brave,

alarmne ure|aje i sli~nu opremu za za{titu predmeta najma, duàn je da o tome prethodno pismeno obavijesti Davatelja najma i da mu preda odgovaraju}a sredstva za deblokadu predmeta najma.

8.5. Primatelj najma }e dokumentaciju vezanu za kori{tenjepredmeta najma (saobra}ajnu dozvolu i ostala dokumenta) dràtiisklju~ivo kod sebe, a ne u predmetu najma. U slu~aju nastanka {tete (npr. kra|e), a istovremeno i nemogu}nosti ostvarivanja prava na osiguranje zbog neposjedovanja dokumentacije, za {tetu

je odgovoran isklju~ivo primatelj najma.9. REGISTRACIJA PREDMETA NAJMA

9.1. Davatelj najma vr{i registraciju predmeta najma iPrimatelju najma (POSREDNO ILI NEPOSREDNO) dostavlja prate}u dokumentaciju i stvari predmeta najma.

Primatelj najma preuzima od Davatelja najma posebnoovla{tenje - punomo} za obavljanje tehni~kog pregleda,

produènja registracijepredmeta najma za naredni period trajanja najma i ostalih potrebnih radnji u vezi sa tim. Davatelj najma nijeobavezan da izda navedeno ovla{tenje u slu~aju da Primateljnajma nije platio dospele najamnine i/ili ostale nov~ane obavezeprema Ugovoru.

9.2. Sve poreske da`bine i takse u vezi registracije predmeta najma, prema vaè}im zakonskim propisima, snosi Primateljnajma. U slu~aju da do|e do promjene zakonskih propisa koji seodnose na poreze, takse i sl. ili ostalih tro{kova koji uti~u na obra~un najamnine, odnosno u slu~aju pove}anja tro{kova u tomsmislu Davalac najma zadràva pravo uskla|ivanja najamnine, o~emu }e Primatelj najma biti pismeno obavje{ten dostavljanjemnovog Otplatnog plana i obavje{tenja o razlozima pove}anja iznosa najamnine, a {to Primatelj najma slobodno izraènomvoljom prihvata.10. OSIGURANJE

10.1. Za sve vrijeme trajanja Ugovora, Davatelj najma }e kaovlasnik predmeta najma, a u skladu sa uslovima osiguravaju}egdru{tva-osigurava~a i odredbama Ugovora o poslovno tehni~kojsaradnji sa osiguravaju}im dru{tvom- osigurava~em, zaklju~itiugovor-polisu o obaveznom osiguranju od odgovornosti idopunskom osiguranju voza~a i putnika od posljedica nesretnogslu~aja, potpuno kasko osiguranje predmeta najma koje pokriva rizike iz nesre}a i kra|e (protiv poàra, elementarnih nepogoda,poplava, loma itd.) Ugovori o osiguranju-polise, sastavni su dioUgovora. Za sve vrijeme trajanja Ugovora Davatelj najma jeUgovaratelj i Osiguranik u zaklju~enoj polisi osiguranja.Primatelj najma slobodno izraènom voljom isto prihvata potpisom Ugovora i ovih Op{tih uslova isto potvr|uje.

10.2. Pravo izbora osiguravaju}eg dru{tva i obima za{tite ima Davatelj najma.

10.3. Primatelj najma ne moè koristiti predmet najma upodru~jima u kojima osiguravaju}e dru{tvo-osigurava~ kod kojeg




je Davatelj najma sklopio ugovor o punom kasko osiguranju-polisu osiguranja, ne priznaje to osiguranje. U protivnomPrimatelj najma odgovara za svu nastalu {tetu koju takvimpropu{tanjem Primatelja najma pretrpi Davatelj najma.11. OBAVEZA JAVLJANJA I PREGLED PREDMETANAJMA

11.1. Primatelj najma }e bez odlaganja preporu~enompo{iljkom obavijestiti Davatelja najma o svakoj promjeni sjedi{ta odnosno prebivali{ta ili boravi{ta poslodavca, zapljeni ilio{te}enju predmeta najma.

11.2. Ukoliko Primatelj najma ne ispuni svoju obavezu izprethodnog stava ovog ~lana, svaka dostava Primatelju najma na adresunavedena u Ugovoru smatra}ese vaè}om,bez obzirada li

je Primatelj najma primio po{iljku ili ne, a danom prijema preporu~ene po{iljke smatra}e se dan kada je Davatelj najma istuposlao.

11.3.Davateljnajmailiosobakojuonodredisuovla{tenidausvako razumno vrijeme pregledaju predmet najma, pa se u vezi sa tim Primatelj najma obavezuje da Davatelju najma omogu}ineometan pristup. Primatelj najma ne moè protiv Davatelja najma podnositi tu`bu zbog smetanja posjeda niti ima pravo na samopomo}. U slu~aju da Primatelj najma ne omogu}i Davateljunajma opravdan pregled predmeta najma, Davatelj najma ima pravo da raskine Ugovor.12. RASKID UGOVORA

12.1. Davatelj najma mo e u svako doba s trenutnimdjejstvomjednostrano raskinutiUgovor pismenimobavje{tenjem- preporu~enim pismom s povratnicom upu}enim Primateljunajma ukoliko:

- Primatelj najma ne izvr{i pla}anje po pozivu na prvopla}anje u roku od 15 dana od datuma prijema obavijesti,

- Primateljnajma daje ili je daoneta~nepodatkeo upotrebiilistanju predmeta najma,

- ako bilo koje sredstvo obezbje|enja pla}anja i/ili naloga predvi|enih Ugovorom iz bilo kojeg razloga postanunevaè}i, a Primatelj najma ista ne zamijeni vaè}im;

- ako je protiv Primatelja najma pokrenut izvr{ni, ste~ajnipostupak ili postupak likvidacije, iliako Primatelj najma izbilo kog razloga postane nelikvidan;

- ako Primatelj najma kasni sa pla}anjem najamnine ili sa pla}anjem drugih dospjelih potraìvanja iz Ugovora duèod 30 dana,

- ako se izmijene obaveze osiguranja;- ako nastane totalna {teta, uni{tenje, kra|a ili gubitak

predmeta najma;- ako Primatelj najma ili ovla{teni korisnik najma premjesti

svoje sjedi{te odnosno prebivali{te u inostranstvo, akoumre ili prestane da postoji, ako postane nesposoban za radili poslovanje ili ako ne postoji njegov pravni sljedbenik ili

nasljednik;- ako Primatelj najma ne koristi i/ili ne odràva predmet najma u skladu sa Ugovorom;

- ako samovoljno mijenja namjenu predmeta najma,- ako se o predmetu najma ne brine sa pa`njom dobrog

privrednika/doma}ina ili ne provodi propisane servise ipopravke,

- ako blagovremeno ne obavijesti Davatelja najma ostvarnomstanjupredmetanajmauslu~ajevimaopasnostiilinastupanja vanrednih okolnosti, koje prema procjeniDavatelja najma ugroàvaju ili odlaù ispunjenjeugovornihobavezaPrimatelja najma iliako Davateljnajma ocijeni da Primateljnajmane}e biti u mogu}nosti da ispunisvoje ugovorne obaveze,

- ukoliko kod Primatelja najma nastupi do spajanja,pripajanja ili druge statusne promjene u skladu sa

zakonskim propisima, a da o tome unaprijed ne obavijestiDavatelja najma;

- ako Primatelj najma grubo kr{i odredbe Ugovora ili Op{tihuslova;

- ako se protiv Primatelja najma ili njegovog uposlenika pokrene bilo kakav prekr{ajni i/ili krivi~ni postupak, pri~ijem je po~injenju predmet najma iskori{ten kao sredstvoizvr{enja protivpravnog djela,

- iz drugih razloga odre|enih zakonom, ugovorom ili ovimop{tim uslovima.

12.2. Ugovor se smatra raskinutim danom kada Davateljunajma bude vra}en predmet najma ili kada je Primatelju najma poslata obavijest o raskidu na zadnju poznatu adresu. Do dana vra}anja predmeta najma Davatelju najma, Primatelj najma je uobavezi da izmiri sve obaveze iz Ugovora, bez obzira na datumprijema obavijesti o raskidu Ugovora.

12.3. Ukoliko Ugovor bude raskinut iz bilo kog razloga iz~lana 12.1. ovih Op{tih uslova, Davatelj najma ima pravo da potraùje sve dospjele nenapla}ene najamnine, kao i sva do tada zaostala potraìvanja (sudski, administrativni, advokatskitro{kovi, tro{kovi servisa, odràvanja, povrata predmeta najma,monitoring, prevoz, svi ostali tro{kovi koje ne pokriva kaskoosiguranje itd.).

12.4. Davatelj najma je nakon slanja obavijesti o raskiduUgovora ovla{ten da oduzme predmet najma bez prethodnenajave Primatelju najma. Primatelj najma izjavljuje da se odri~eprava na za{titu zbog smetanja posjeda ako Davatelj najma ili odnjega ovla{teno lice stupi u dràvinu predmeta najma, kao i prava na samopomo}.

12.5. U slu~aju oduzimanja predmeta najma, kao i u slu~ajuraskida Ugovora, Primatelj najma se obavezuje da }e Davateljunajma ili osobi koju on odredi omogu}iti slobodan pristup unjegove prostorije i da ne}e ometati postupak vra}anja predmeta najma i u vezi sa tim se odri~e bilo kakvog zahtjeva za naknadu{tete po tom ili bilo kom drugom osnovu.13. NAKNADA [TETE U SLUÂJU RASKIDA

UGOVORA13.1. U slu~aju raskida Ugovora, Primatelj najma seobavezuje da Davatelju najma nadoknadi {tetu koju je pretrpiouslijed raskida Ugovora.

13.2. Primatelj najma se obavezuje izme|u ostalog da na imenaknade {tete plati Davatelju najma {tetu (izgubljenu dobit - dobit koja bi bila ostvarena da do prijevremenog raskida Ugovora nijedo{lo/Prepayment fee) za vremenski period izme|u vra}anja predmeta najma u dràvinu Davatelja najma i zaklju~enja novogUgovora kojim je novi Primatelj najma preuzeo predmet najma, a ista se utvr|uje u iznosu od 5% obra~una na ostatak nedospjelihneokama}enih najamnina po prvobitno zaklju~enom Ugovoru,ukoliko druga~ije nije definisano odredbama Ugovora. Ukoliko

je naknada za raskid Ugovora na drugi na~in definisana Ugovorom primjenjivat }e se ona koja je definisana Ugovorom.

13.3. Iznos dugovanih najamnina i naknade {tete dospijeva odmah po prijemu kona~nogobra~una i Davatelj najma imapravokori{tenja svih raspoloìvih sredstava obezbje|enja pla}anja,uklju~uju}i i jemstvo.

13.4. Pla}eno u~e{}e sastavni je dio obra~una ugovorenihnajamnina i ni u kom slu~aju se ne vra}a Primatelju najma.14. VRA]ANJE PREDMETA NAJMA, MJESTO IVRIJEME VRA]ANJA

14.1. Primatelj najma se obavezuje da u slu~aju prestanka Ugovora prije vremena predmet najma vrati Davatelju najma ubesprijekornom i za saobra}aj sigurnom stanju, koje se moèo~ekivati prema normalnim i uobi~ajenim okolnostima upotrebe,sa kompletnom standardnom opremom, tehni~kom dokumenta-cijom i svim klju~evima, a na mjestu koje je prihvatljivo za Davatelja najma. U suprotnom se obavezuje da nadoknadi svu{tetu procijenjenu od strane ovla{tenog stru~nog lica (ovla{teni

procjenjiva~ ili procenjiva~ osiguravaj}eg dru{tva koga odrediDavatelj najma). Tro{kove eventualne procjene predmeta najma




snosi Primatelj najma, a isti}e biti utvr|eni kona~nim obra~unomkoji }e biti dostavljen Primatelju najma.

14.2. Primatelj najma ne moè vr{iti promjene na predmetunajma bez prethodne pismene saglasnosti Davatelja najma.Ukoliko je Primatelj najma uz saglasnost Davatelja najma izvr{ioodre|ene promjene na predmetu najma (dodatna oprema,pobolj{anja i sl.) ugra|ena pobolj{anja postaju vlasni{tvoDavatelja najma, a Primatelj najma nema pravo zahtijevatinadoknadu tih tro{kova. Primatelj najma u tom slu~aju moèuspostaviti pre|a{nje stanje (uklanjanjem dijelova i/ili ure|aja) ukomesepredmetnajmanalazioprisklapanjuUgovora,stimdasene moèumanjiti vrijednost niti funkcionalnost predmeta najma.

14.3. Mjesto i vrijeme vra}anja predmeta najma odre|ujeDavatelj najma. Prilikom vra}anja, stranke }e sastaviti Zapisnik ovra}anju predmeta najma kojim }e se konstatovati broj pre|enihkilometara u trenutku vra}anja predmeta najma i u kojem senavode svi nedostaci.

14.4.AkoPrimateljnajmanevratipredmetnajmanaodre|enina~in, smatra se da je isti bespravno otu|en, ~ime je Davateljnajma ovla{ten da na tro{ak i rizik Primatelja najma samorganizuje povrat predmeta najma i izdavanje novih dokumenata i klju~eva. Primatelj najma je svjestan eventualnihkrivi~nopravnih posljedica takvog pona{anja, te je svjestan da usljed takvog protivpravnog pona{anja mo e proiste}i ikrivi~nopravna odgovornost Primatelja najma ili njegovihovla{tenih lica, kadaje rije~ o pravnom licukao Primatelju najma,a usljed vr{enja krivi~nih djela protiv imovine. Primatelj najma jetako|e svjestan da u tim slu~ajevima Davatelj najma ima pravnovaljan osnov i moè protiv svakog odgovornog lica podnijeti krivi~nu prijavu.

15. TRO[KOVI VRA]ANJA PREDMETA NAJMA

15.1. Svetro{kovekoji nastanu u vezi sa vra}anjem predmeta najma snosi Primatelj najma. Primatelj najma se tako|e odri~eprava da zahtijeva naknadu {tete i regresnih zahtjeva za ve}pla}ene iznose najamnina i ostalih tro{kova. U slu~ajuoduzimanja predmeta najma, Primatelj najma se obavezuje da Davatelju najma nadoknadi sve izdatke vezane za oduzimanjepredmeta najma, u visini stvarnih tro{kova koji su pri tom nastali.Primatelj najma ovim potvr|uje da ne}e ulagati prigovor na zahtjev za pla}anjeputnih tro{kova predstavnikaDavatelja najma ili osobe koju on odredi (tro{kovi monitoringa) i tro{kova oduzimanja odnosno vra}anja predmeta najma.

15.2. Primatelj najma je tako|e saglasan da ne}e potraìvatinikakvu naknadu {tete od Davatelja najma koja bi nastala zbogonesposobljavanja alarmnih ili drugih ure|aja kojionemogu}avaju odvoènje predmeta najma, a koji su biliugra|eni bez pismene saglasnosti Davatelja najma. Davateljnajma ne odgovara za li~ne stvari koje se u trenutku vra}anja

predmetanajmaodnosnooduzimanjazateknuupredmetunajma.16. KONA^NI OBRAÛN

16.1. Nakon prijevremenog prestanka Ugovora, Davateljnajma }e obra~unati do tada neizvr{ena pla}anja najamnina Primatelja najma, propu{tenu dobit od 5%, ukoliko druga~ije nijedefinisano odredbama Ugovora, na ostala - neokama}ena pla}anja - najamnine (budu}e najamnine) iz Ugovora tro{akuskla|ivanja vrijednosti predmetanajma te ostali zavisni tro{kovii eventualne tro{kove ostalih pla}anja (monitoring, izuzimanje,vje{ta~enje, leàrina, tro{kovi advokata i sl.).

Osnovom navedenog }e sastaviti kona~ni obra~un koji }eposlati Primatelju najma. Iznos utvr|en kona~nim obra~unomPrimatelj najma }e platiti na osnovu posebnog ra~una dostavljenog od strane Davatelja najma u skladu sa kona~nimobra~unom, u roku navedenom u kona~nom obra~unu. Istekom

navedenog roka Davatelj najma je ovla{ten da aktivira sva postoje}a sredstva obezbje|enja pla}anja obaveza Primatelja

najma bez njegove dalje posebne saglasnosti i privole sa ~im jePrimatelj najma upoznat i saglasan.

17. NASTANAK [TETE17.1. U slu~aju nezgode Primatelj najma je obavezan odmahobavjestiti policiju i Davatelja najma i predmet najma na vlastititro{ak dopremiti u najbliì servis odnosno radionicu ovla{tenu za popravak predmeta najma koju odredi osiguravaju}e dru{tvo sa kojim je sklopljena polisa osiguranja. Primatelj najma jeobavezan preduzeti sve potrebne mjere i radnje koje propisujedru{tvo koje osigurava predmet najma u vezi postupka uredne iblagovremene prijave {tete, procjene nastalih o{te}enja na predmetu najma i likvidacije {tete. Svi utvr|eni iznosi naknadematerijalne {tete ispla}uju se isklju~ivo Davatelju najma. Ako sena predmetu najma utvrdi potpuna {teta dolazi do raskida Ugovora prema ~lanu 12.1. ovih Op{tih uslova.

17.2. Kod kra|e predmeta najma, Primatelj najma jeobavezan bez odlaganja podnijeti prijavu kra|e nadle`nojpolicijskoj upravi i traìti odgovaraju}i zapisnik koji je duàn u

rokuod3danapredatiDavateljunajma.Akourokuod30danaodprijave kra|e nadle`noj policijskoj upravi predmet najma ne budeprona|en ili ne bude dostavljen kona~an stav osiguravaju}egdru{tva po pitanju isplate {tete, dolazi do raskida Ugovora, prema ~lanu 12.1. ovih Op{tih uslova.

17.3. Ako se predmet najma ne moè staviti u prvobitnostanje, a osiguravaju}e dru{tvo nije du`no izmiriti nastalu {tetu,

jer je ista uzrokovana nemarom i nehatom Primatelja najma, ili jene izmiruje u cijelosti, tada je {tetu duàn namiriti Primateljnajma, te se po namirenju te {tete Ugovor smatra ispunjenim.

17.4. Ukoliko je predmet najma vozilo, gore navedenouklju~uje ali se ne ograni~ava na vo`nju u pijanom stanju,upravljanje vozilom od strane neovla{tene osobe, upravljanjevozilom pod utjecajem droga, psihotropnih supstanci ili te{kihlijekova, te neuravnoteènim psihi~kim stanjem, gubitak ili

nemogu}nost prezentiranja saobra}ajne/korisni~ke dozvole i sl.17.5. Primatelj najma saglasno i bezuvjetno pod punomodgovorno{}u, preuzima obavezu pla}anja nov~anih kazni -prekr{ajnih naloga i kazni osnovom AO - odgovornost za {tetuprouzrokovanu tre}em licu usljed {tetnog doga|aja (posljedica nesretnog slu~aja: smrt, trajni invaliditet i lije~enje), a u skladu sa vaè}im odredbama ZOO BIH (subrogacija, odgovornost za {tetunane{enu tre}im licima, sopstvena prava i sl.). Primatelj najma kao korisnik predmeta najma ne moè prenijeti odgovornost za {tetu pri~injenu tre}im licima na Davatelja najma. Za saobra}ajneprekr{aje, {tete i nezgode uzrokovane tre}em predmetom najma isklju~ivo je odgovoran Primatelj najma. U protivnom Davateljnajma ima regresno pravo prema Primatelju najma.18. MJENICE

18.1. Primatelj najma ovla{}uje Davatelja najma da beznjegove dalje saglasnosti ili dozvole, a radi naplate svogdospjelog du`nog iznosa iz Ugovora i svih drugih zaklju~enihugovora leasinga sa Davateljem najma, podnese na naplatubjanko mjenicu i/ili druga sredstva obezbje|enja pla}anja izdata prema odredbama Ugovora i odredbama svih zaklju~enihugovora leasinga sa Davateljem najma, i to na teret svih ra~una Primatelja najma (cross collateral/cross default).

18.2. Broj mjenica Primatelja najma kao mjeni~nog du`nika odre|en je internim aktom Davatelja najma, Ugovorom i svimzaklju~enim ugovorima leasinga sa Davateljem najma. Osnovomdostavljenih bjanko mjenica izme|u Davatelja najma i primatelja najma zaklju~uje se mjeni~na izjava koja ~ini sastavni ineodvojivi dio Ugovora.

18.3. Primatelj najma se neopozivo i bezuslovno odri~e svihvanmjeni~nih prigovora protiv Davatelja najma mjeni~nogpovjerioca i njegovog zahtjeva za isplatom mjenice po ugovoru i

svim zaklju~enim ugovorima leasinga sa Davateljem najma (cross collateral).




18.4. Davatelj najma je ovla{ten da u primljenu bjankomjenicu upi{e cjelokupan iznos dospjelog nenapla}enogpotraìvanja, prema knjigovodstvenom stanju potraìvanja na dan popunjavanja mjenice. Davatelj najma je ujedno ovla{ten da mjenicom Primatelja najma mo e provesti sve zakonompropisane mjeni~ne radnje, a radi prinudne naplate dospjelognenapla}enog potraìvanja, Davatelj najma je ujedno ovla{ten da koristi sve dostupne na~ine naplate dospjelog nenapla}enogpotraìvanja, uklju~uju}i i sredstva priliva i stanja na svimra~unima Primatelja najma, bez prethodnog dobijanja bilo kakvesaglasnosti Primatelja najma.

18.5. U slu~aju raskida po ugovoru - prekr{aja ugovora definisanog ta~kom 12. Op{tih uslova Ugovora ili bilo komzaklju~enom ugovoru leasinga sa Davateljem najma, Davateljnajma zadr ava pravo proglasiti dospjelim sva potraìvanja definisana po svim ostalim ugovorima leasinga sa Primateljemnajma (cross default).19. SOLIDARNI JEMCI

19.1. Jemci solidarno odgovaraju Davatelju najma za sveobaveze Primatelja najmaiz Ugovora i Davatelj najma je u skladusa tim ovla{ten da u slu~aju dospjelosti bilo koje obaveze izUgovora zahtijeva ispunjenje ili sprovede izvr{enje na cjelokupnoj imovini, kako od Primatelja najma tako i odsolidarnog jemca. Solidarni jemac se obavezuje kao jemac platacda }e, u slu~aju neispunjenja obaveze iz Ugovora, izvr{iti sva pla}anja Davatelju najma ili osobi koju on odredi.

19.2. Solidarni jemac je saglasan da se sva obavje{tenja kojesu vaè}a za Primatelja najma i jemca dostavljaju isklju~ivoPrimatelju najma.20. ZA[TITA OKOLINE

20.1. Primatelj najma obavezan je prilikom upotrebePredmeta najma postupati u skladu sa svim zakonskim ipodzakonskim propisima koji se odnose na za{titu okoli{a i/ili

zdravlja i za{titu ljudi, kao i sa onim koji budu done{eni u tokutrajanja Ugovora.21. SUDSKA NADLE@NOST

21.1. U slu~aju spora mjesno nadleàn je sud u Sarajevu.22. PRENOS PRAVA

22.1. Davateljnajma mo e svoja prava i obaveze iz Ugovora iovih Op{tih uslova prenijeti na tre}e fizi~ko ili pravno lice, s timda ni~im ne ugrozi ugovorna prava Primatelja najma.

22.2. U smislu naprijed navedne odredbe Primatelj najma nemoè raskinuti Ugovor ukoliko prenosom prava vlasni{tva na predmetu najma ne do|e do promjenanjegovih prava i obaveza izUgovora i ovih Op{tih uslova.23. TRAJANJE UGOVORA

23.1.Trajanje Ugovora odre|uje se Ugovorom.

24. STUPANJE NA SNAGU UGOVORA24.1. Danom potpisivanja Ugovora ~iji su sastavni dijeloviovi Op{ti uslovi. Primatelj najma preuzima sva prava i obavezekoje iz Ugovora proizilaze.

24.2. Za Ugovorne strane Ugovor stupa na snagu kumulativ-nim ispunjenjem sljede}ih uslova:

- jednokratnom uplatom tro{kova obrade zahtjeva;- pla}anjem garantnog depozita i/ili kapare ukoliko je

ugovorena;- predajom sredstava obezbje|enja pla}anja;- potpisivanjem Ugovora;- dostavljanjem izjave savjesnog postupanja - potpisivanjem Zapisnika o preuzimanju predmeta najma.

25. OSTALE ODREDBE25.1. Mogu}a ni{tavost neke od odredbi Ugovora i ovih

Op{tih uslova ne povla~i za sobom ni{tavost cjelokupnogUgovora. U tom slu~aju ugovorne stranke }e ni{tavu odredbu

zamijeniti vaè}om, odnosno onom koja odgovara cilju i svrsiUgovora.

25.2. U slu~aju kolizije vaè}ih odredbi Ugovora, a zatimodredbi ovih Op{tih uslova, primarno }e se primjenjivati odredbeUgovora.

24.3. Primatelj najma i jemci potpisom Ugovora i Op{tihuslova potvr|uju da su pro~itali i preuzeli ove Op{te uslove i da slobodnoizraènom voljom prihvataju sva prava i obaveze kojeizistih proizilaze.

25.4. Sve izmjene i dopune Ugovora ugovorne stranke }esa~initi u pismenoj formi koja je uslov njihove va`nosti.

25.5. Uskla|ivanje visine garantnog depozita, u~e{}a i drugihpla}anja iz Ugovora usljed promjene deviznog kursa, promjenevalute pla}anja, uslova refinansiranja itd. ne smatraju seizmjenom ili dopunom Ugovora i za takva uskla|enja nijepotrebna saglasnost Primatelja najma.

25.6. Davateljnajma }e o izmjenama i dopunama ovih Op{tihuslova obavijestiti Primatelja najma o svom tro{ku

objavljivanjem u "Slu`benom glasniku BiH" i putem web site-a Davatelja najma: "www.rlbh.ba". Smatrat }e se da je Primateljnajma uredno obavije{teno izmjenama i dopunamaOp{tih uslova danom objave u "Slu`benom glasniku BiH" i na web site-uDavatelja najma: "www.rlbh.ba".

Ovi Op{ti uslovi stupaju na snagu danom objave u"Slu`benom glasniku BiH" i na web stranici Davatelja najma, testupanjem na snagu ovih Op{tih uslova odredbe ranijih Op{tihuslova stavljaju se van snage.

Sarajevo, 08.05.2012. godine.(Sl-501/12-G)

PRIVREMENI ZASTUPNICIOsnovni sud Br~ko Distrikta Bosne i Hercegovine, sudija Jelena Radi}, u

pravnoj stvari tuìtelja MKO"EKI" SARAJEVO- UREDU BR^KOM, zastupanogpo pun. Osmanu Mulahalilovi}, advokatu iz Br~kog, protiv tuènih JASMINABEGOVI]~ije je blièboravi{te nepoznato,MEHMEDAD@IHANOVI] iz êli}a iIBRAHIMA BILALOVI] iz êli}a, radi isplate duga, vsp. 3.020,70 KM, izvanro~i{ta dana 25.04.2012. godine, donio je slijede}i

OGLAS

O POSTAVLJANJU PRIVREMENOG ZASTUPNIKA

Rje{enjemovogSudabroj960P01460410Pod25.04.2012.godine,upravnojstvari tuìteljaMKO "EKI" SARAJEVO- UREDU BR^KOM, zastupanog po pun.Osmanu Mulahalilovi}, advokatu iz Br~kog, protiv tuènih JASMINA BEGOVI]~ije je bli e boravi{te nepoznato, MEHMEDA D@IHANOVI] iz êli}a iIBRAHIMA BILALOVI] iz êli}a, radi isplate duga, prvotuènom JASMINUBEGOVI], odre|en je privremeni zastupnik u osobi AMERARAMI], advokata izBr~kog, koji }e u ovoj parnici vr{iti sva prava i du`nosti prvotuènog Jasmina Begovi}, sve dok se on ili njegov punomo}nik ne pojave pred Sudom, ili dok organ

starateljstva ne obavijesti Sud da je prvotuènom postavio staratelja.Broj 06 0 P 014604 10 P25. aprila 2012. godine

Br~ko

(03-3-1253/12-G)

USPOSTAVLJANJE ZEMLJI[NOKNJI@NOG ULO[KATemeljem ~lanka 67. Zakona o zemlji{nim knjigama ("Slu bene novine

Federacije BiH", br. 19/03 i 54/04), u zemlji{noknji`nom postupku podnositelja zahtjeva Ivke Solde, sina Frane iz Kne{polja, radi novog uspostavljanja zemlji{noknji`nog ulo{ka, Op}inski sud u [irokom Brijegu javno

NAJAVLJUJE

Novouspostavljanjezemlji{noknji nog ulo{kaza nekretnineu k.o. Kne{poljei

to: k.~. 754, 755/1, 755/2, 756, 757, 758, 759, 792, 1015, 1020, 2354, 2420 k.o.Kne{polje, upisane u P.L. 393 k.o. Kne{polje.




Pozivaju se sve osobe koje polaù pravo na priznavanje vlasni{tva ili drugogprava na nekretnini da to svoje pravo prijave u roku od 60 dana od dana najavepodneskom u dva primjerka i to dokaù, jer u protivnom njihovo pravo ne}e biti

uzeto u obzir prilikom uspostavljanja zemlji{noknji`nog ulo{ka.Na zahtjev osoba koje tvrde da mogu zahtijevati odre|eno pravo, rok }e se

produìti za najmanje 90 dana, kako bi im se omogu}ilo pribavljanje dokaza.Ako u prednjem roku ne bude prijava zainteresiranih osoba, Sud }e odlu~iti

sukladno dokazima ~l. 64. ZZK.

Broj Dn. 218/1202. svibnja 2012. godine

[iroki Brijeg

(03-3-1206/12-G)

Temeljem ~lanka 67. Zakona o zemlji{nim knjigama ("Slu`bene novineFederacije BiH", br. 19/03 i 54/04), u zemlji{noknji`nom postupku podnositelja zahtjeva Stojana Ivankovi}a, sinaIlije iz [irokog Brijega, radinovog uspostavljanja zemlji{noknji`nog ulo{ka, Op}inski sud u [irokom Brijegu javno

NAJAVLJUJE

Novouspostavljanjezemlji{noknji`nogulo{kaza nekretnineozna~ene kaok.~.1833/1 kl.o. Trn upisane u P.L. 1056 iste k.o. po novom operatu.

Pozivaju se sve osobe koje polaù pravo na priznavanje vlasni{tva ili drugogprava na nekretnini da to svoje pravo prijave u roku od 60 dana od dana najavepodneskom u dva primjerka i to dokaù, jer u protivnom njihovo pravo ne}e bitiuzeto u obzir prilikom uspostavljanja zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Na zahtjev osoba koje tvrde da mogu zahtijevati odre|eno pravo, rok }e seproduìti za najmanje 90 dana, kako bi im se omogu}ilo pribavljanje dokaza.

Ako u prednjem roku ne bude prijava zainteresiranih osoba, Sud }e odlu~itisukladno dokazima ~1. 64. ZZK.


[iroki Brijeg

(03-3-1208/12-G)

Temeljem ~lanka 67. Zakona o zemlji{nim knjigama ("Slu`bene novine

Federacije BiH", br. 19/03 i 54/04), u zemlji{noknji`nom postupku podnositelja zahtjeva Mladena Solde, sina Frane iz Kne{polja, radi novog uspostavljanja zemlji{noknji`nog ulo{ka, Op}inski sud u [irokom Brijegu javno

NAJAVLJUJE

Novouspostavljanjezemlji{noknji nogulo{ka za nekretnineu k.o. Kne{poljeito: k.~. 714, 715, 9 91, 1044, 1838, 2441, 2771, 2801 k.o. Kne{polje, upisane u P.L.1043 k.o. Kne{polje.



Ako u prednjem roku ne bude prijava zainteresiranih osoba, Sud }e odlu~itisukladno dokazima ~l. 64. ZZK.


[iroki Brijeg

(03-3-1210/12-G)

Na osnovu ~lana 63. i 67. Zakona o zemlji{nim knjigama Federacije BiH("Slu`bene novine Federacije BiH", broj 19/03 i 54/04) Op}inski sud u Biha}u

NAJAVLJUJE

USPOSTAVLJANJE ZEMLJI[NOKNJI@NOG ULO[KA

U zemlji{noknji`nom predmetupo zahtjevuFeli} Abida, sinaOmera iz Biha}a,Iza~i} bb, u toku je postupak za uspostavljanje zemlji{noknji nog ulo{ka.Nekretnine za koje se uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk su upisane uPosjedovnom listu broj 213/04 katastarske op}ine Iza~i} ozna~ene sa:

- katastarska ~estica broj 757 "Rastik" pa{njak 3. klase povr{ine 17.299 m²

- katastarska ~estica broj 1292 " ifluk" njiva 6. klase povr{ine 4.586 m²

i- katastarska ~estica broj 2358 "\ikovac" njiva 6. klase povr{ine 4.616 m²

Kao posjednik navedenih nekretnina ozna~en je Feli} Abid, sin Omera izBiha}a sa 1/1 dijela. Pozivaju se lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugopravo na tim nekretninama da svoje pravo prijave u roku od 60 dana od dana najave

podneskom u dva primjerka i da podnesu dokaze za to, u suprotnom njihovo pravone}e biti uzeto u obzir prilikom uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Lica koja polaù pravo na tim nekretninama mogu navedeni rok na zahtjevproduìti za najmanje slijede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribavepotrebne dokaze. Ukoliko u produènom roku ne uslijedi prijava, zemlji{noknji`niuloàk }e se uspostaviti na osnovu do tada pribavljenih dokaza.

Broj 017-0-DN-11-00022103. maja 2012. godine

Biha}

(03-3-1212/12-G)

Na osnovu ~l. 63. i ~l. 67. Zakona o zemlji{nim knjigama FBiH ("Slu`benenovine Federacije BiH", br. 19/03 i 54/04), Op}inski sud u Gora`du najavljuje

USPOSTAVLJANJE

ZEMLJI[NOKNJI@NOG ULO[KA

U zemlji{noknji`nom predmetu broj 045-0-DN-12-000 089, po zahtjevuParganlija Ekrema, sin Ra{ida, u toku je postupak za uspostavljanjezemlji{noknji`nog ulo{ka. Nekretnineza kojese uspostavlja uloàk upisanesu u P.L.br. 480/03 K.O. Gora`de II, ozna~ene kao k.~. 475 zv. Strana, njiva 5. klase 890 m²,k.~. 476 zv. Strana, {uma 5. klase 583 m², k.~. 1461 zv. Drina, njiva 1. k lase 755 m²,njiva 3. klase 1557 m², k.~. 1462 zv. Drina, pa{njak 2. klase 710 m², k.~. 1470 zv.Drina,njiva1. klase1936 m², k.~. 1613 zv. Velika njiva,njiva3. klase1360 m² i P.L.br. 312/02 K.O. Podkozara, ozna~ene kao k.~. 975 zv. Biocka, livada 3. klase 2428m²,k.~.976zv.Biocka,{uma4.klase3995m²,k.~.1486zv.Luke,{uma3.klase3167m².

Prema podacimaiz katastraposjedniknekretnina upisaneu P.L. br.480/03K.O.Gora`de II i P.L. br. 312/02 K.O. Podkozara je Parganlija Ra{id, sin [a}ira sa 1/1dijela.

Pozivaju se lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugo pravo na timnekretninamada svoje pravo prijave u roku od 60 dana oddana najavepodneskomu

dvaprimjerkai dapodnesudokaze zato, u suprotnomnjihovopravo ne}e biti uzetouobzir prilikom uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.Lica koja polaù pravo na tim nekretninama mogu navedeni rok na zahtjev

produìti za najmanje sljede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribavepotrebne dokaze. Ukoliko u produènom roku ne uslijedi prijava, zemlji{noknji`niuloàk }e se uspostaviti na osnovu do tada pribavljenih dokaza.

Broj 045-0-DN-12-000 08908. maja 2012. godine

Gora`de

(03-3-1220/12-G)

Na osnovu ~lana 63. i ~lana 67. Zakona o zemlji{nim knjigama FBiH("Slu bene novine Federacije BiH", broj 19/03 i 54/04), Op}inski sud uZavidovi}ima

NAJAVLJUJE


U zemlji{noknji`nom predmetubroj 042-0-DN-12-000048,a po zahtjevu]ati}Mirzeta, sin Ibrahima iz Poljica bb, op}ina Zavidovi}i, u toku je postupak za uspostavljanje zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Nekretnine za koje se uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk su upisane:u Posjedovni list broj 1266, katastarska op}ina Gostovi}, ozna~ena sa:

- katastarska ~estica broj 2481/2 "Pojate", livada 4. klase povr{ine 887 m²

Prema podacima iz katastra, posjednik navedene nekretnine je ]ati} Mirzet Ibrahimov, ârdak, Poljice bb, sa dijelom 1/1.

u Posjedovni list broj 1267, katastarska op}ina Gostovi}, ozna~ena sa:

- katastarska ~estica broj 1867 "Ravan", oranica 5. klase povr{ine 1441 m²

- katastarska~estica broj 1924/1"DO", livada5. klasepovr{ine 200 m², {uma 5. klase povr{ine 1061 m²

- katastarska ~estica broj 1924/2 "DO", livada 5. klase povr{ine 850 m²

Prema podacima iz katastra, suposjednici navedenih nekretnina su: ]ati}

Mirzet Ibrahimov, ârdak, Poljice, sa dijelom 1/4, ]ati} Sevla Alijina, ârdak,Poljice, sa dijelom 2/4 i ]ati} Mirnes Ibrahimov, ârdak, Poljice, sa dijelom 1/4.




Pozivaju se lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugo pravo na timnekretninama da svojepravoprijaveu roku od 60 dana od dana najavepodneskom udvaprimjerkai dapodnesudokaze zato, u suprotnomnjihovopravo ne}e biti uzetou

obzir prilikom uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.Lica koja polaù pravo na tim nekretninama mogu navedeni rok na zahtjev

produìti za najmanje sljede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribavepotrebne dokaze. Ukoliko u produènom roku ne uslijedi prijava, zamlji{noknji`niuloàk }e se uspostaviti na osnovu do tada pribavljenih dokaza.


Zavidovi}i

(03-3-1234/12-G)

Na osnovu ~lana 63. i ~lana 67. Zakona o zemlji{nim knjigama FBiH("Slu bene novine Federacije BiH", broj 19/03 i 54/04), Op}inski sud uZavidovi}ima

NAJAVLJUJE


U zemlji{noknji`nom predmetu broj 042-0-DN-12-000049, a po zahtjevuâmdì} Zlatke, k}i Hasana iz Kr~evina bb, op}ina Zavidovi}i, zastupane popunomo}nikuâmdì}Jasmini,k}iSijadaizKr~evinabb,op}inaZavidovi}i,utoku

je postupak za uspostavljanje zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Nekretnine za koje se uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk su upisane:

u Posjedovni list broj 1114, katastarska op}ina Me}evi}i, ozna~ene sa:

- katastarska ~estica broj 168/1 "Zabrdo", oranica 5. klase povr{ine 1618 m²

- katastarska~esticabroj623/1"Bali}aGaj",{uma3. klasepovr{ine5823m²

- katastarska~esticabroj713 "Mala Zelen", pa{njak4. klasepovr{ine 8134m²

- katastarska ~estica broj 836 "Mali Brezici", oranica 6. klase povr{ine 2236m²

Prema podacima iz katastra, posjednica navedenih nekretnina je âmdì}

Zlatka Hasanova, Zavidovi}i, Kr~evine bb, sa dijelom 1/1.Pozivaju se lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugo pravo na tim

nekretninama da svojepravoprijaveu roku od 60 dana od dana najavepodneskom udvaprimjerkai dapodnesudokaze zato, u suprotnomnjihovopravo ne}e biti uzetouobzir prilikom uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Lica koja polaù pravo na tim nekretninama mogu navedeni rok na zahtjevproduìti za najmanje sljede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribavepotrebne dokaze. Ukoliko u produènom roku ne uslijedi prijava, zamlji{noknji`niuloàk }e se uspostaviti na osnovu do tada pribavljenih dokaza.


Zavidovi}i

(03-3-1236/12-G)

Temeljem ~lanka 67. Zakona o zemlji{nim knjigama ("Slu`bene novine

Federacije BiH", 19/03 i 54/04), u zemlji{noknji`nom postupku podnositelja zahtjeva @arka Gugi}a iz Uzari}a, zastupan po punomo}niku Dinku Nenadi}u,odvjetniku iz [. Brijega, radi novog uspostavljanja zemlji{noknji`nog ulo{ka,Op}inski sud u [irokom Brijegu javno

NAJAVLJUJE

Novo uspostavljanje zemlji{noknji`nog ulo{ka za nekretnine ozna~ene kao:k.~. 1144/44, zvanaStrana,u naravi gra|evinsko zemlji{tepovr{ine370 m², upisana u Posjedovni list broj 2263 k.o. Li{tica, po novom premjeru, na ime podnositelja zahtjeva, za cijelo 1/1, kod Slu`be za geodetske i imovinsko-pravne poslove ikatastar Op}ine [iroki Brijeg.



Ako u prednjem roku ne bude prijava zainteresiranih osoba, Sud }e odlu~itisukladno dokazima ~l. 64. ZZK.

Broj DN 064-0-DN-12-000 26004. svibnja 2012. godine

[iroki Brijeg

(03-3-1247/12-G)

Na osnovu ~l. 88., a u vezi sa ~l. 63. i 67. Zakona o zemlji{njim knjigama FederacijeBiH ("Slu benenovine Federacije BiH",br. 19/03 i 54/04), Op}inski sudu Te{nju, Zemlji{noknji`ni ured

NAJAVLJUJE


U zemlji{noknji`nom predmetu br. 039-0-Dn-12-000 545, a po zahtjevuHujdur Zahire, k}i Samila iz Jelaha, u toku je postupak uspostavljanja zemlji{noknji`nog ulo{ka. Nekretnine za koja se uspostavlja zemlji{noknji`niuloàksuupisaneponovompremjeruuPosjedovnilistbr.2870.k.o.Jelah,ozna~ena

kao:katastarska~esticabr.1032zv.Makljenova~anjiva1.klaseupov.4439m ²,koja

odgovara prema podacimastarog premjerasa k.~.br. 5309/5, zv.Makljenova~anjiva 1. klase u pov. 4439 m², upisana u zk. ul. br. 8839 k.o. SP Te{anj,

katastarska~esticabr.1033zv.Makljenova~anjiva1.klaseupov.4669m ²,koja odgovara prema podacimastarog premjerasa k.~.br. 5309/6, zv.Makljenova~anjiva 1. klase u pov. 4669 m², upisana u zk. ul. br. 8840 k.o. SP Te{anj.

Prema podacima katastra Op}ine Te{anj, posjednik navedenih nekretnina jeHujdur Zahira, k}i Samila iz Jelaha, dok je prema podacima Zemlji{noknji`nogureda Op}inskog suda u Te{nju, kao vlasnik na navedenoj nekretnini upisan jeNesterovi} Zdravko,sin Jove izJelaha,upisanu zk.ul. br. 8839.k.o. SPTe{anj dokuzemlji{noknji`nom ulo{ku br. 8840 k.o. SP Te{anj, upisani su Risti} Danica izRosulja, Janji} Gina iz Medakova, Nesterovi} Ana, èna Riste, Boì} Jelena, èna Slobodana iz Lipca, Vasi} Mara, èna Nede iz Rosulja, ]osi} Danica, èna Ilije izZagreba, Nesterovi} Saveta, k}i Riste iz Zagreba, Nesterovi} Zdenka, k}i Riste izRosulja, Risti} Aleksandar, sin Save iz Doboja.

Pozivaju se lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugo pravo na tojnekretnini dasvojepravo prijave u roku od60 dana oddananajave podneskomu dva primjerka i to dokaù, u suprotnom njihovo pravo ne}e biti uzeto u obzir prilikomuspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Licakojapolaùpravonatojnekretninimogunavedeniroknazahtjevproduìtiza najmanje slijede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribave potrebnedokaze. Ukoliko u produènom roku ne uslijedi prijava, zemlji{noknji`ni uloàk }ese uspostaviti na osnovu do tada pribavljenih dokaza.

Broj 039-0-Dn-12-000 54509. maja 2012. godine

Te{anj

(03-3-1249/12-G)

Na osnovu ~l. 63. i ~l. 67. Zakona o zemlji{nim knjigama FBiH ("Slu`benenovine Federacije BiH", br. 19/03 i 54/04), Op}inski sud u Gora`du najavljuje

USPOSTAVLJANJE

ZEMLJI[NOKNJI@NOG ULO[KA

U zemlji{noknji`nom predmetubroj 045-0-DN-12-000096, po zahtjevu Ma{i}Faruka, sin Himza, u toku je postupak za uspostavljanje zemlji{noknji`nog ulo{ka.Nekretnineza kojese uspostavljauloàkupisane su u P.L. br.249/05 K.O.Gora`de I,ozna~enekao k.~. 1546/1zv.Popov do,ku}ai zgrada76 m² dvori{tepovr{ine276 m²

i k.~. 1546/2 zv. Popov do, garaà povr{ine 38 m². Prema podacima iz katastra posjednik nekretnina upisane u P.L. 249/05 K.O. Gora`de I, je Ma{i} Faruk, sinHimza, sa 1/1 dijela.

Pozivaju se lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugo pravo na timnekretninamada svoje pravo prijave u roku od 60 dana oddana najavepodneskom udvaprimjerkai dapodnesudokaze zato, u suprotnomnjihovopravo ne}e biti uzetouobzir prilikom uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka,

Lica koja polaù pravo na tim nekretninama mogu navedeni rok na zahtjevproduìti za najmanje sljede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribave




potrebne dokaze. Ukoliko u produènom roku ne uslijedi prijava, zemlji{noknji`niuloàk }e se uspostaviti na osnovu do tada pribavljenih dokaza.


Gora`de

(03-3-1254/12-G)

Op}inski sud Te{anj, Zemlji{noknji`ni ured, na osnovu ~lana 63. i 67., a uskladu sa ~lanom 88. stav 2. Zakona o zemlji{njim knjigama FBiH ("Slu`benenovine Federacije BiH", br. 19/03 i 54/04),

NAJAVLJUJE

USPOSTAVU ZEMLJI[NOKNJI@NOG ULO[KA

U zemlji{noknji`nom predmetu br. 039-0-Dn-12-000 448, a po zahtjevu ]osi}Mije, sina Mate iz Siv{e, u toku je postupak uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Nekretnineza kojese uspostavljazemlji{noknji`niuloàksu upisane po novom

premjeru u Posjedovni list br. 421 k.o. Te{anjka, ozna~ene kao k.~. broj 303 Polje,pa{njak2.kl.upov.1116m ²,k.~.broj304Polje,{uma4.kl.upov.5629m²,k.~.broj305 Mlinica, njiva 2. kl. u pov. 1380 m², k.~. broj 306 Mlinica, pa{njak 2. kl. u pov.911 m², k.~. broj 307 Mlinica, puma 4. kl. u pov. 1836 m ² i k.~. broj 305 Mlinica,pa{njak 2. kl. u pov. 1057 m², a {to prema podacima starog premjera odgovarajunekretninama upisanim u zk. ul. broj 6 05 i 606 K.O. SP-@ABLJAK, ozna~enim kaok.~. broj 54/4 Polje, pa{njak 2. kl. u pov. 1116 m², k.~. broj 54/1 Polje, {uma 4. kl. upov. 5629 m², k.~. broj 53/7 Mlinica, njiva 2. kl. u pov. 1380 m ², k.~. broj 53/2Mlinica, pa{njak 2. kl. u pov. 911 m², k.~. broj 53/8 Mlinica, puma 4. kl. u pov. 1836m² i k.~. broj 53/9 Mlinica, pa{njak 2. kl. u pov. 1057 m ².

Prema podacimaKatastraop}ine Usora posjednikje nekretnina]osi} Mijo,sinMate iz Siv{e sa obimom prava 1/1, dok su prema podacima starog premjera ZKureda Op}inskog suda Te{anj, kao suvlasnici navedenih nekretnina upisani Jozi}Pranjo, Jozi}Ana, Jozi}Pjer, Jozi}Stefan, Jozi}Josip, ]osi}Mijo, Kova~evi}Pero,Kova~evi} Mara, Kova~evi} Ivan, Bari{i} Mara, Juri{i} An|a, Kuli} Kata, Vidi}Ljubica, Rukavina Zdenka, Brki} @eljka, Brki} Snje ana, Muì} Nevenka,

Kova~evi} Marija, Zubak Dragica, Nuji} Mira i Kova~evi} Miroslav.

Pozivaju se sva lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugo pravo na navedenim nekretninama da svoje pravo prijave u roku od 60 dana od dana najavepodneska u dvaprimjerka i to dokaù, a u suprotnomnjihovopravone}ebiti uzeto uobzir prilikom uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Licakojapolaù pravona tojnekretnini mogunavedeni rokna zahtjev produ itiza najmanje slijede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribave potrebnedokaze.

Ukoliko u produènom roku ne uslijedi prijava, zemlji{noknji`ni uloàk }e seuspostaviti na osnovu do tada pribavljenih dokaza.

NAJAVLJUJE

USPOSTAVU ZEMLJI[NOKNJI@NOG ULO[KA

U zemlji{noknji`nom predmetu br. 039-0-Dn-12-000 450, a po zahtjevuHodì} Sabihe, k}i Mehe iz Kalo{evi}a, po punomo}niku Mularifovi} Arifu,advokatu iz Te{nja, u toku je postupak uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Nekretnineza kojese uspostavlja zemlji{noknji`ni uloàk su upisanepo novompremjeru u posjedovni list br. 1054 k.o. Novo selo, ozna~ene kao k.~. broj 886/4Vlasulja, ku}a i zg. u pov. 44 m² i dvori{te u pov. 372 m² i k.~. broj 887/1 Vlasulja,vo}njaci 2. kl. u pov. 485 m², a {to prema podacima starog premjera odgovarajunekretninamaupisanimu zk.ul. broj8842 K.O.SP-TE[ANJ, ozna~enimkao 4196/7Vlasulja, ku}a i zg. u pov. 44 m² i dvori{te u pov. 372 m² i k.~. broj 4196/8 Vlasulja,vo}njaci 2. kl. u pov. 485 m².

Prema podacima Katastra op}ine Te{anj posjednik je nekretnina Hodì}Sabiha, k}iMehe iz Kalo{evi}a, saobimom prava1/1, doksu prema podacimastarogpremjera ZK ureda Op}inskog suda Te{anj, kao suvlasnici navedenih nekretnina upisani Bra}kanHuso, BrkaSead,Hodì}Sabiha,Mujakovi}Adisai Brki}Meho.

Pozivaju se sva lica koja polaù pravo vlasni{tva ili neko drugo pravo na navedenim nekretninama da svoje pravo prijave u roku od 60 dana od dana najave

podneskau dvaprimjerkai to dokaù, a u suprotnomnjihovo pravo ne}e biti uzetouobzir prilikom uspostave zemlji{noknji`nog ulo{ka.

Licakojapolaùpravonatojnekretninimogunavedeniroknazahtjevproduìtiza najmanje slijede}ih 90 dana, kako bi im se dala mogu}nost da pribave potrebnedokaze.

Ukoliko u produènom roku ne uslijedi prijava, zemlji{noknji`ni uloàk }e seuspostaviti na osnovu do tada pribavljenih dokaza.

Broj 039-0-Dn-12-000 45010. maja 2012. godine

Te{anj

(03-3-1261/12-G)

OSTALE OBJAVEOgla{ava se nevaè}im Uvjerenje o registraciji/upisu u Jedinstveni registar

obveznika indirektnih poreza broj 04/1-UPP/1-14840/07, izdato od Uprave za indirektno-neizravno oporezivanje Banja Luka, na ime Kozmeti~ki salon Estetika Sarajevo, Kemala Kapetanovi}a 13-15, vlasnik Edina Muteveli}.

(O-469/12)

Ogla{ava se nevaè}im Uvjerenje o registraciji/upisu u Jedinstveni registar obveznika indirektnih poreza broj 04/1-17-54-260-20/08, izdato od Uprave za indirektno-neizravno oporezivanje Banja Luka, na ime "SAKOM-GEA" d.o.o.SARAJEVO, ul. Dejzina Biki}a bb.

(O-483/12)

Ogla{ava se nevaè}om licenca broj 0164-TP-1403, vlasni{tvo "BEGED"d o o KAKANJ za vozilo registarskih oznaka 147-M-675 izdata 24 03 2009


Documents

Službeni glasnik BiH [godina 16, broj 37; 15.5.2012]