Sluzbena pravila igre 2010 - SR

8/3/2019 Sluzbena pravila igre 2010 - SR

1/80

SLUBENA PRAVILA IGRE 2010

Usvojio:

Centralni Bord FIBA

San Juan, Puerto Rico, 17. April 2010.

U primeni od 01. Oktobra 2010.


2/80

SLU BENA PRAVILA IGRE 2010 April 2010Strana 2 od 80

Naziv organizacije:

FEDERATION INTERNATIONALE DE BASKETBALL

INTERNATIONAL BASKETBALL FEDERATIONFIBA

Official Basketball Rules 2010

As approved byFIBA Central Board

San Juan, Puerto Rico, 17th April 2010Valid as of 1st October 2010

Prevod i obrada:

Gogi DraganMi Milan

Liina MiodragVeskovi Vladimir

Prpa Sinia

Tehnika priprema:

Simonovi Zoran~AZ BUKI~

Grafiki dizajn:

Agencija TabooKragujevac

Korice:

Agencija TabooKragujevac

tampa:

ZorexLapovo

Za izdavaa odlukom FIBA ovlaen:

Koarkaki savez SrbijeSazonova 83 11000 Beograd

Sva prava zadrana. Nije dozvoljeno da se bilo koji deo ove publikacije dalje reprodukujena bilo koji nain i u bilo kojoj formi bez prethodne pismene saglasnosti izdavaa.

Tira 1000 primeraka


3/80

SLUBENA PRAVILA IGRE 2010Sadraj

April 2010Strana 3 od 80

SADRAJ

PRAVILO JEDAN - IGRA.............................................................

5

l. 1 Definicije .................................................................... 5

PRAVILO DVA - TEREN I OPREMA ................................................... 5

l. 2 Teren ....................................................................... 5l. 3 Oprema .................................................................... 10

PRAVILO TRI - EKIPE .............................................................. 11

l. 4 Ekipe ...................................................................... 11l. 5 Igrai: povreda ............................................................. 13l. 6 Kapiten: dunosti i prava .................................................... 13

l. 7 Treneri: dunosti i prava .................................................... 13PRAVILO ETIRI - PROPISI O IGRI .................................................. 15

l. 8 Vreme za igru, nereen rezultat i produeci.................................. 15l. 9 Poetak i zavretak perioda ili utakmice ..................................... 15l. 10 Status lopte................................................................ 16l. 11 Mesto igraa i sudije ....................................................... 17l. 12 Podbacivanje i naizmenian posed.......................................... 17l. 13 Kako se igra loptom ........................................................ 19l. 14 Kontrola lopte.............................................................. 19l. 15 Igra u akciji utiranja ...................................................... 19

l. 16 Pogodak: kada je postignut i njegova vrednost............................... 20l. 17 Ubacivanje ................................................................ 21l. 18 Tajm-aut................................................................... 22l. 19 Zamena ................................................................... 24l. 20 Utakmica izgubljena bez borbe ............................................. 25l. 21 Utakmica izgubljena bez zavretka igre ..................................... 26

PRAVILO PET - PREKRAJI ........................................................ 27

l. 22 Prekraji................................................................... 27l. 23 Igra i lopta van graninih linija ............................................. 27

l. 24 Voenje lopte .............................................................. 27l. 25 Koraci ..................................................................... 28l. 26 Tri sekunde................................................................ 29l. 27 Blisko uvan igra.......................................................... 29l. 28 Osam sekundi ............................................................. 29l. 29 Dvadesetetiri sekunde .................................................... 30l. 30 Lopta vraena u zadnje polje ............................................... 31l. 31 Spreavanje pogotka i ometanje ............................................ 32

PRAVILO EST - GREKE.......................................................... 34

l. 32 Greke .................................................................... 34

l. 33 Dodir: opti principi......................................................... 34l. 34 Lina greka............................................................... 39l. 35 Obostrana greka .......................................................... 39l. 36 Nesportska greka ......................................................... 40l. 37 Diskvalifikujua greka ..................................................... 40l. 38 Tehnika greka ........................................................... 41


4/80

SLUBENA PRAVILA IGRE 2010Sadraj/Spisak dijagrama


l. 39 Tua .......................................................................43

PRAVILO SEDAM - OPTE ODREDBE ...............................................45

l. 40 Pet greaka igraa .........................................................45

l. 41 Greke ekipe: kazna........................................................45l. 42 Posebni sluajevi...........................................................45l. 43 Slobodna bacanja ..........................................................46l. 44 Pogreke koje mogu da se isprave ..........................................48

PRAVILO OSAM - SUDIJE, POMONE SUDIJE I DELEGAT: DUNOSTI I PRAVA........50

l. 45 Sudije, pomone sudije i delegat ............................................50l. 46 Prvi sudija: dunosti i prava .................................................50l. 47 Sudije: dunosti i prava .....................................................51l. 48 Zapisniar i pomoni zapisniar: dunosti....................................52l. 49 Merilac vremena: dunosti ..................................................53

l. 50 Merilac dvadesetetiri (24) sekunde: dunosti ...............................54

A - SUDIJSKI ZNAKOVI.............................................................55

B - ZAPISNIK ......................................................................61

C - POSTUPAK PROTESTA .........................................................68

D - PLASMAN EKIPA ...............................................................69

E - TELEVIZIJSKI (TV) TAJM-AUTI...................................................73

INDEKS PRAVILA ..................................................................74

SPISAK DIJAGRAMA

Dijagram 1 Prava veliina terena za igru .......................................... 7Dijagram 2 Polje ogranienja ..................................................... 8Dijagram 3 Polje dva/tri poena.................................................... 9Dijagram 4 Zapisniki sto i stolice za zamenike .................................... 9

Dijagram 5 Princip cilindra ...................................................... 34Dijagram 6 Poloaji igraa u toku slobodnih bacanja .............................. 47Dijagram 7 Sudijski znakovi ..................................................... 60Dijagram 8 Zapisnik ............................................................ 61Dijagram 9 Vrh zapisnika........................................................ 62Dijagram 10 Ekipe u zapisniku.................................................... 63Dijagram 11 Tekui rezultat ...................................................... 66Dijagram 12 Sumiranje rezultata .................................................. 67Dijagram 13 Dno zapisnika ....................................................... 67


5/80

SLU BENA PRAVILA IGRE 2010Pravilo jedan - Igra


Kada se u Slubenim pravilima igre pominju igra, trener, sudija, itd.u mukom rodu to se

takoe odnosi na enski rod. Jasno je da je ovo uinjeno iskljuivo iz praktinih razloga.

PRAVILO JEDAN IGRA

l. 1 Definicije

1.1 Koarkaka igra

Koarku igraju dve (2) ekipe, svaka sa po pet (5) igraa. Cilj svake ekipe je da

postigne pogodak u protivniki ko i sprei drugu ekipu da postigne pogodak.Utakmica se igra pod kontrolom sudija, pomonih sudija i delegata, ako jeprisutan.

1.2 Ko: protivniki / sopstveni

Protivniki ko je ko na koji ekipa napada, a sopstveni ko je ko koji ekipabrani.

1.3 Pobednik utakmice

Pobednik je ekipa koja je postigla vei broj poena na kraju vremena za igru .

PRAVILO DVA TEREN I OPREMA

l. 2 Teren

2.1 Teren za igru

Teren ima ravnu, tvrdu povrinu bez prepreka (Dijagram 1) sa dimenzijamadvadesetosam (28) m po duini i petnaest (15) m po irini, mereno odunutranje ivice granine linije.

2.2 Zadnje polje

Zadnje polje ekipe se sastoji od sopstvenog koa ekipe, unutranjih delovatable i dela terena za igru ogranienog eonom linijom iza sopstvenog koaekipe, bonim linijama i sredinjom linijom.

2.3 Prednje polje

Prednje polje ekipe se sastoji od protivnikog koa, unutranjih delova table idela terena ogranienog eonom linijom iza protivnikog koa, bonim linijama iunutranjom ivicom sredinje linije bliom protivnikom kou.

2.4 Linije

Sve linije moraju biti nacrtane belom bojom, iroke pet (5) cm i jasno vidljive.


6/80

SLU BENA PRAVILA IGRE 2010Pravilo dva - teren i oprema April 2010Strana 6 od 80

2.4.1 Granina linija

Teren za igru je ogranien graninom linijom koju ine eone linije i bone linije .

Ove linije nisu deo terena za igru.

Bilo koja prepreka, ukljuujui osoblje ekipe koja sedi na klupi ekipe udaljena jenajmanje dva (2) m od terena za igru.

2.4.2 Srednja linija, sredinji krug i polukrugovi slobodnih bacanja

Srednja linija je nacrtana paralelno sa eonim linijama, spaja sredine bonihlinija i prelazi 0.15 m preko obe bone linije. Srednja linija je deo zadnjegpolja.

Sredinji krug je obeleen na sredini terena za igru i ima poluprenik 1,80 m,mereno do spoljanje ivice krunice. Ako je unutranjost sredinjeg krugaobojena, mora da bude iste boje kao i polja ogranienja.

Polukrugovi slobodnih bacanja su obeleeni na terenu za igru sapoluprenikom 1,80 m, mereno do spoljanje ivice krunice, sa sreditima nasredinama linija slobodnog bacanja (Dijagram 2).

2.4.3 Linije slobodnog bacanja, polja ogranienja i podeoci za skakae

Linija slobodnog bacanja je nacrtana paralelno sa eonim linijama. Dugaka je 3,60 m i njena dalja ivica je udaljena 5,80 m od unutranje ivice eonelinije. Njena sredina lei na zamiljenoj liniji koja spaja sredine dve (2) eonelinije.

Polja ogranienja su pravougaone povrine obeleene na terenu za igru,ograniene eonim linijama, produenim linijama slobodnog bacanja ilinijama koje zapoinju na eonim linijama, ije su spoljanje ivice udaljene2.45m od sredina eonih linija i koje zavravaju na spoljanjim ivicamaproduenih linija slobodnog bacanja. Ove linije, izuzev eonih linija, deo supolja ogranienja. Unutranjost polja ogranienja mora da bude obojena.

Podeoci za skakae du polja ogranienja, rezervisani su za igrae u tokuslobodnih bacanja i obeleeni kao to prikazuje Dijagram 2.

2.4.4 Polje tri poena

Polje tri poena (Dijagram 1 i Dijagram 3) je itava povrina terena za igru,izuzev prostora u blizini protivnikog koa, koga ograniavaju i kome pripadaju:

Dve paralelne linije koje se pruaju normalno na eonu liniju, ije suspoljna ivica 0.90m od unutranje ivice bonih linija.

Polukrug poluprenika 6.75m, mereno od take na podu tano ispodcentra koa protivnika do spoljne ivice polukruga. Udaljenost take napodu tano ispod centra koa od unutranje ivice sredine eone linije je1.575 m. Polukrug se spaja sa paralelnim linijama.

Linija tri poena nije deo polja tri poena.


7/80

Dijagram 1 Prava veliina terena za igru

SLUBENA PRAVILA IGRE 2010Pravilo dva - teren i oprema



8/80

SLU BENA PRAVILA IGRE 2010Pravilo dva - teren i oprema April 2010Strana 8 od 80

2.4.5 Prostori oko klupa ekipa

Prostori oko klupa ekipa obeleeni su izvan terena za igru, ogranieni sa dve(2) linije kako je prikazano u dijagramu 1.

etrnaest (14) stolica moraju da budu na raspolaganju trenerima, pomonimtrenerima, zamenicima i pratiocima ekipe. Sve druge osobe nalaze senajmanje dva (2) m iza klupe ekipa.

2.4.6 Linije za ubacivanje lopte

Dve (2) linije duine 0.15 m bie obeleene izvan terena za igru na bonoj linijinasuprot zapisnikog stola, sa spoljnjom ivicom na 8.325m mereno odunutranje ivice najblie eone linije.

2.4.7 Polje polukruga u kome nema probijanja

Polje polukruga u kome nema probijanja bie obeleen na terenu za igru,ogranien: Polukrugom poluprenika 1.25m mereno od take na podu koja se nalazidirektno ispod centra obrua do dalje ivice polukruga. Polukrug se spaja sa: Dve (2) paralelne linije normalne na eonu liniju, unutranje ivice 1.25 mod take na podu koja se nalazi direktno ispod centra obrua, 0.375 m duine izavrava se na 1.20 m od unutranje ivice eone linije.

Polje polukruga u kome nema probijanja je kompletno zajedno sa zamiljenimlinijama koje se spajaju sa krajevima paralelnih linija direktno ispod prednje

ivice table.

Linije polja polukruga u kome nema probijanja nisu deo polja u kome nemaprobijanja

Dijagram 2 Polje ogranienja


9/80

Dijagram 3 Polje dva/tri poena

2.5 Poloaj zapisnikog stola i stolica za zamenike (Dijagram 4)

Dijagram 4 Zapisniki sto i stolice za zamenike

SLU BENA PRAVILA IGRE 2010Pravilo dva - teren i oprema



10/80

l. 3 Oprema

Zahteva se sledea oprema: Dve (2) osnovne konstrukcije, od kojih se svaka sastoji od:

- Table- Koa, koga ine (zglobni ) obru i mreica- Konstrukcije nosaa table, ukljuujui zatitu

Koarkake lopte Sat za igru Semafor Sat za dvadeset etiri (24) sekunde toperica ili pogodan (vidljiv) ureaj, a ne sat za igru, za merenje tajm-auta

Dva (2) zasebna,jasno razliita i glasna zvuna signala Zapisnik Oznake za greke igraa Oznake za greke ekipe Pokaziva naizmeninog poseda Podloga za igru Teren za igru Odgovarajue osvetljenje.

Detaljan opis opreme za koarku videti u Dodatku o koarkakoj opremi.

SLUBENA PRAVILA IGRE 2010Pravilo dva - teren i oprema



11/80

PRAVILO TRI EKIPE

l. 4 Ekipe

4.1 Definicija

4.1.1 lan ekipe ima pravo nastupa kada je dobio dozvolu igranja za ekipu u skladusa propisima organizacionog tela takmienja, ukljuujui propise koji reguliustarosne granice.

4.1.2 lan ekipe ima pravo igre kada je njegovo ime uneto u zapisnik pre poetkautakmice, sve dok ne bude diskvalifikovan ili ne naini pet (5) greaka.

4.1.3 U toku vremena za igru lan ekipe je: Igra kada se nalazi na terenu za igru i ima pravo da igra.

Zamenik, kada se ne nalazi na terenu za igru ali ima pravo da igra. Iskljueni igra, kada je nainio pet (5) greaka i nema vie pravo da igra.

4.1.4 Svi lanovi ekipe koji imaju pravo da igraju smatraju se igraima u toku intervalaigre.

4.2 Pravilo

4.2.1 Svaku ekipu sainjavaju: Najvie dvanaest (12) lanova ekipe sa pravom igre, ukljuujui kapitena. Trener i ako ekipa eli, pomoni trener. Najvie pet (5) pratilaca ekipe, koji mogu da sede na klupi ekipe i imaju

posebno zaduenje, napr. voa ekipe, doktor, fizioterapeut, statistiar,prevodilac, itd.4.2.2 Pet (5) igraa svake ekipe se nalazi na terenu za igru u toku vremena za igru i

oni mogu da budu zamenjeni.

4.2.3 Zamenik postaje igra i igra postaje zamenik kada: Sudija znakom ruke odobri zameniku da ue u teren za igru. U toku tajm-auta ili intervala igre, zamenik zatrai zamenu od zapisniara.

4.3 Uniforme

4.3.1 Uniforma lanova ekipe sastoji se od: Dresova iste preovlaujue boje napred i pozadi.

Svi igrai moraju da uvuku dresove u gaice. Dozvoljeni su igrakikombinezoni (dres i gaice iz jednog dela).

Gaica iste preovlaujue boje napred i pozadi, ali nije obavezno da buduiste boje kao dresovi.

arapa iste preovlaujue boje za sve igrae ekipe.

4.3.2 Svaki lan ekipe nosi dres, numerisan na prednjoj i zadnjoj strani brojemjednostavnog oblika i postojane boje u kontrastu sa bojom dresa.

SLUBENA PRAVILA IGRE 2010Pravilo tri - Ekipe



12/80

Brojevi su jasno vidljivi i: Na zadnjoj strani dresa visoki najmanje dvadeset (20) cm. Na prednjoj strani dresa visoki najmanje deset (10) cm.

iroki najmanje dva (2) cm. Ekipe koriste brojeve od etiri (4) do petnaest (15). Nacionalne federacijeimaju ovlaenje da za svoja takmienja odobre i druge brojeve sanajvie dve (2) cifre.

Igrai iste ekipe ne nose iste brojeve. Bilo koji reklamni natpis ili logo udaljen je najmanje pet (5) cm od broja.

4.3.3 Ekipe moraju da imaju najmanje dva (2) kompleta dresova i:

Prvoimenovana ekipa u programu (domaa ekipa) nosi dresove svetle boje(najbolje bele).

Drugoimenovana ekipa u programu ( gostujua ekipa) nosi dresove tamne

boje. Meutim, ako se dve (2) ekipe uesnice sloe, mogu da meusobno

razmene boje dresova.

4.4 Ostala oprema

4.4.1 Sva oprema koju koriste igrai mora da bude odgovarajua za igru. Nijedozvoljena oprema koja je projektovana da povea visinu ili domaaj igraa ili nabilo koji nain daje nepravednu prednost.

4.4.2 Igrai ne nose opremu (predmete) koja moe da prouzrokuje povredu drugihigraa.

Sledei predmeti nisu dozvoljeni:- titnici za prst, aku, zglob, lakat ili podlakticu, navlake ili steznici

napravljeni od koe, plastike, savitljive (meke) plastike, metala ili bilokoje druge vrste materije,ak iako su presvueni mekom oblogom.

- Predmeti koji mogu da poseku ili prouzrokuju ogrebotine (nokti morajuda budu potpuno podrezani ).

- Kape, umeci za kosu i nakit. Sledei predmeti su dozvoljeni:

- Zatitna oprema za rame, nadlakticu, butinu ili potkolenicu, ako jematerijal dovoljno obloen.

- Donje gae koje vire ispod ortsa iste dominantne boje kao to je orts. - Steznici za ruke iste preovlaujue boje kao dres.- Steznici - arape iste preovlaujue boje kao orts. Ako su za

nadkolenicu, moraju se zavravati iznad kolena; ako su zapodkolenicu, moraju se zavravati ispod kolena.

- Steznici za koleno, ako su podesno presvueni.- Zatitna maska za povreen nos, ak iako je napravljena od vrstog

materijala.- Bezbojna zatitna guma za usta.

- Naoare, ako ne izlau opasnosti druge igrae.- Trake za glavu, iroke najvie 5 cm, uraene od meke jednobojnetkanine, savitljive plastike ili gume.

- Bezbojna providna bandana traka za ruke, ramena, noge itd.

4.4.3 Bilo koju drugu opremu, koja se izriito ne pominje u ovom lanu, mora da odobriTehnika komisija FIBA.

SLUBENA PRAVILA IGRE 2010Pravilo tri - Ekipe April 2010Strana 12 od 80


13/80

SLU BENA PRAVILA IGRE 2010Pravilo tri - Ekipe


l. 5 Igrai: Povreda

5.1 Ako se povredi igra(i), sudije mogu da zaustave igru.

5.2 Ako je lopta iva kada se povreda dogodi, sudija ne zvidi pitaljkom sve dokekipa koja ima kontrolu lopte ne utira na ko iz igre, izgubi kontrolu lopte,zadrava loptu ili lopta postane mrtva. Ako je potrebno da se zatiti povreeniigra, sudije mogu odmah da prekinu igru.

5.3 Ako povreen igra ne moe odmah (priblino za 15 sekundi) da nastavi da igraili ako mu se ukazuje pomo mora da bude zamenjen ili ekipa mora da nastavida igra sa manje od pet (5) igraa.

5.4 Trener, pomoni trener, zamenik ili pratilac ekipe mogu sa dozvolom sudija dauu u teren za igru da pomognu povreenom igrau, pre nego to igra bude

zamenjen.5.5 Lekar moze da ue u teren za igru bez dozvole sudija, ako proceni da je

povreenom igrau odmah potrebna medicinska pomo.

5.6 U toku igre, bilo koji igra koji krvari ili ima otvorenu ranu mora da budezamenjen. On moe da se vrati u teren za igru samo poto je krvarenjezaustavljeno, a povreeno mesto ili otvorena rana kompletno i bezbednoprevijeni.

Ako se povreeni igra ili igra koji krvari ili ima otvorenu ranu, oporavi u tokutajm-auta dodeljenog bilo kojoj ekipi pre signala zapisniara za zamenu, moeda nastavi da igra.

5.7 Igra(i) koga je trener odredio da pone utakmicu, moe da bude zamenjen usluaju povrede. U tom sluaju, protivnici takoe imaju pravo da zamene istibroj igraa, ako ele.

l. 6 Kapiten: dunosti i prava

6.1 Kapiten je igra koji predstavlja svoju ekipu na terenu za igru. On moe da nautiv nain komunicira sa sudijama u toku igre da bi dobio informaciju, ali samokada je lopta mrtva i sat za igru zaustavljen.

6.2 dmah po zavretku utakmice, kapiten obavetava prvog sudiju da njegovaekipa ulae protest na rezulata utakmice i potpisuje zapisnik u rubrici saoznakom potpis kapitena sluaju protesta.

l. 7 Treneri: dunosti I prava

7.1 Najmanje dvadeset (20) minuta pre predvienog poetka utakmice, svaki trenerili njegov predstavnik predaje zapisniaru spisak imena i odgovarajuih brojevalanova ekipe koji imaju pravo nastupa na utakmici, kao i imena kapitena ekipe,trenera i pomonog trenera. Svi lanovi ekipe ija su imena uneta u zapisnikimaju pravo da igraju ak i ako stignu nakon poetka utakmice.

7.2 Najmanje deset (10) minuta pre vremena predvienog za poetak utakmice,svaki trener potpisivanjem zapisnika potvruje saglasnost sa imenima iodgovarajuim brojevima lanova svoje ekipe i imenima trenera. Treneriistovremeno oznaavaju pet (5) igraa koji treba da ponu utakmicu. Trenerekipe A prvi daje ovu informaciju.


14/80

SLU BENA PRAVILA IGRE 2010Pravilo tri - Ekipe April 2010Strana 14 od 80

7.3 Treneri i pomoni treneri, lanovi i pratioci ekipe jesu jedine osobe kojima jedozvoljeno da sede na klupi svoje ekipe i ostanu u prostoru oko klupe.

7.4 Trener i pomoni trener mogu u toku utakmice da odu do zapisnikog stola dabi dobili statistiku informaciju, ali samo kada je lopta mrtva i sat za igruzaustavljen.

7.5 Samo treneru je dozvoljeno da stoji u toku igre. On moe da se glasno obraaigraima u toku igre pod uslovom da ostane unutar prostora oko klupe svojeekipe.

7.6 Ako postoji pomoni trener njegovo ime mora da se unese u zapisnik prepoetka utakmice (njegov potpis nije neophodan). On preuzima sve dunosti iprava trenera, ako iz bilo kog razloga trener nije u mogunosti da nastavi.

7.7 Kada kapiten naputa teren za igru trener obavetava sudiju o broju igraa kojideluje kao kapiten na terenu za igru.

7.8 Kapiten deluje kao trener ako ekipa nema trenera, ili ako trener nije umogunosti da nastavi a nema pomonog trenera upisanog u zapisnik (ili ni onnije u mogunosti da nastavi). Ako kapiten mora da napusti teren za igru, moeda nastavi da deluje kao trener, meutim, ako mora da ode posle diskvalifikujuegreke, ili zbog povrede nije u mogunosti da deluje kao trener, njegov zamenikna mestu kapitena moe da ga menja i namestu trenera.

7.9 Trener odreuje izvoaa slobodnog bacanja svoje ekipe u svim sluajevimagde on nije odreen pravilima.


15/80

PRAVILO ETIRI - PROPISI O IGRI

l. 8 Vreme za igru, nereen rezultat i produeci

8.1 Utakmica se sastoji od etiri (4) perioda (etvrtine) od po deset (10) minuta.

8.2 Interval igre pre predvienog pocetka utakmiceje dvadeset (20) minuta.

8.3 Interval igre izmeu prvog i drugog perioda (prvo poluvreme), odnosno treeg ietvrtog perioda (drugo poluvreme) i pre svakog produetka su dva (2) minuta.

8.4 Interval igre na poluvremenu je petnaest (15) minuta.

8.5 Interval igre poinje:

Dvadeset (20) minuta pre predvienog poetka utakmice.

Kada signal sata za igru oglasi zavretak perioda.

8.6 Interval igre se zavrava:

Na poetku prvog perioda, kada lopta napusti ruke prvog sudije prilikompodbacivanja.

Na poetku svih ostalih perioda, kada je lopta na raspolaganju igrau kojiizvodi ubacivanje.

8.7 Ako je rezultat nereen na kraju vremena za igru u etvrtom periodu, utakmica senastavlja sa onoliko produetaka od po pet (5) minuta koliko je potrebno da sedobije pobednik.

8.8 Ako je greka nainjena neposredno pre ili kada signal sata za igru oglasi krajvremena za igru, eventualno slobodno(a) bacanje(a) e biti sprovedeno nakonzavretka vremena za igru.

8.9 Ako je potrebno da se igra produetak kao rezultat ovog slobodnog(ih) bacanja,tada se sve greke koje su nainjene nakon kraja vremena za igru smatraju kaoda su se dogodile u toku intervala igre i slobodna bacanja se sprovode prepoetka produetka.

l. 9 Poetak i zavretak perioda ili utakmice

9.1 Prvi period poinje kada lopta napusti ruke prvog sudije prilikom podbacivanja.

9.2 Svi ostali periodi poinju kada je lopta na raspolaganju igrau koji izvodiubacivanje.

9.3 Utakmica ne moe da pone ako jedna od ekipa nije na terenu za igru sa pet (5)igraa spremnih za igru.

SLUBENA PRAVILA IGRE 2010Pravilo etiri - propisi o igri



16/80

SLU BENA PRAVILA IGRE 2010Pravilo etiri - propisi o igri April 2010Strana 16 od 80

9.4 Na svim utakmicama prvoimenovana ekipa u programu (domaa ekipa) imaklupu ekipe i sopstveni ko sa leve strane zapisnikog stola, gledano prematerenu za igru.

Meutim ako se dve (2) ekipe sloe, mogu da meusobno razmene klupe ekipei/ili koeve.

9.5 Pre prvog i treeg perioda ekipe imaju pravo da se zagrevaju na polovini terenaza igru na kojoj se nalazi protivniki ko.

9.6 Ekipe razmenjuju koeve u drugom poluvremenu.

9.7 U svim produecima ekipe nastavljaju da napadaju na iste koeve kao uetvrtom periodu.

9.8 Period, produetak ili utakmica se zavrava kada signal sata za igru oglasi krajperioda.

l. 10 Status lopte

10.1 Lopta moe da bude ili iva ili mrtva.

10.2 Lopta postaje iva:

U toku podbacivanja, kada lopta napusti ruke prvog sudije prilikompodbacivanja.

U toku slobodnog bacanja, kada je na raspolaganju izvoau slobodnogbacanja.

U toku ubacivanja, kada je na raspolaganju igrau za ubacivanje.10.3 Lopta postaje mrtva:

Kada je postignut bilo koji pogodak iz igre ili slobodnog bacanja.

Kada sudija zvidi pitaljkom dok je lopta iva.

Kada je oigledno da lopta nee ui u ko kod slobodnog bacanja izakoga sledi:- Drugo sobodno(a) bacanje(a).- Naredna kazna (slobodno(a) bacanje(a) i/ili posed).

Kada signal sata za igru oglasi zavretak perioda.

Kada se oglasi signal sata za dvadese tetiri (24) sekunde dok ekipa imakontrolu lopte.

Kada loptu koja se nalazi u letu prilikom uta na ko iz igre, dodirne igrabilo koje ekipe, nakon:- Zviduka pitaljke sudije.- Oglaavanja signala sata za igru za zavretak perioda.- Oglaavanja signala sata za dvadeset etiri (24) sekunde.

10.4 Lopta ne postaje mrtva i poeni se raunaju, ako su postignuti:

Kada se lopta nalazi u letu prilikom uta na ko iz igre i:- Sudija zvidi pitaljkom.- Oglasi se signal sata za igru za zavretak perioda.- Oglasi se signal sata za dvadeset etiri (24) sekunde.

Kada se lopta nalazi u letu prilikom slobodnog bacanja, a sudija zvidipitaljkom zbog bilo koje povrede pravila izuzev one koju napravi izvoaslobodnog bacanja.


17/80

SLU BENA PRAVILA IGRE 2010Pravilo etiri - propisi o igri


Kada igra naini greku na protivniku koji se nalazi u akciji utiranja na koiz igre, dok on jo ima kontrolu lopte i zavrava ut kontinualnom kretnjom,

zapoetom pre nego to se greka dogodila.Ova odredba ne vai i pogodak se ne rauna ako:- se nakon zviduka pitaljke sudije napravi potpuno nova akcija utiranja.- se u toku kontinualne kretnje igraa koji se nalazi u akciji utiranja oglasi

signal sata za igru za zavretak perioda ili signal sata za dvadeset etiri(24) sekunde.

l. 11 Mesto igraa i sudije

11.1 Mesto igraa je odreeno tamo gde on dodiruje pod.Kada je u vazduhu, zadrava isti status koji je imao kada je zadnji put dodirnuopod. Ovo ukljuuje graninu liniju, srednju liniju, liniju tri poena, liniju slobodnogbacanja i linije koje ograniavaju polje ogranienja i linije koje ograniavaju poljepolukruga u kome nema probijanja.

11.2 Mesto sudije je odreeno na isti nain kao i mesto igraa. Kada lopta dodirnesudiju, smatra se da dodiruje pod na mestu gde se sudija nalazi.

l. 12 Podbacivanje i naizmenian posed

12.1 Definicija podbacivanja

12.1.1 Podbacivanje nastaje kada sudija baci loptu u vis u sredinjem krugu izmeubilokoja dva (2) protivnika na poetku prvog perioda.

12.1.2 Drana lopta nastaje kada jedan ili vie igraa iz svake protivnike ekipe imaju jednu ili obe ake vrsto na lopti, tako da nijedan igra ne moe da steknekontrolu bez preterane grubosti.

12.2 Postupak podbacivanja

12.2.1 Svaki skaka stoji sa obe noge unutar polovine sredinjeg kruga koja je bliasopstvenom kou njegove ekipe, sa jednim stopalom blizu srednje linije.

12.2.2 Saigrai ne smeju da zauzmu susedna mesta oko kruga, ako protivnik el i dazauzme jedno od tih mesta.

12.2.3 Sudija tada baca loptu vertikalno uvis izmeu dva (2) protivnika, vie nego to bilokoji od njih moe da dosegne skokom.

12.2.4 Loptu mora da odbije akom(ama) jedan skaka, nakon to dostigne najviutaku.

12.2.5 Nijedan skaka ne naputa svoje mesto sve dok lopta ne bude pravilno odbijena.

12.2.6 Nijedan skaka ne sme da uhvati loptu ili je odbije vie od dva puta, sve dok onane dodirne jednog od neskakaa ili pod.

12.2.7 Ako loptu nije odbio bar jedan skaka, podbacivanje se ponavlja.

12.2.8 Nijedan deo tela neskakaa ne sme da bude na ili preko linije kruga ( cilindra) prenego to lopta bude odbijena.

Povreda l. 12.2.1, 12.2.4, 12.2.5, 12.2.6 i 12.2.8 je prekraj.


18/80


12.3 Situacije podbacivanja

Situacija podbacivanja nastaje:

Kada je dosuena drana lopta. Kada lopta ode van graninih linija i sudije su u dilemi ili se ne slau ko je

od protivnika zadnji dodirnuo loptu. Kada obe ekipe naine prekraj slobodnog bacanja u toku neuspenog

poslednjeg ili jedinog slobodnog bacanja. Kada se iva lopta zaglavi izmeu obrua i table (izuzev izmeu slobodnih

bacanja). Kada lopta postane mrtva u situaciji gde nijedna ekipa nema kontrolu lopte

niti pravo na loptu. Kada nakon ponitenja jednakih kazni protiv obe ekipe nema drugih kazni

za greke koje ostaju za sprovoenje i nijedna ekipa nije imala kontrolulopte niti pravo na loptu pre prve greke ili prekraja.

Kada treba da zaponu svi periodi osim prvog perioda.

12.4 Definicija naizmeninog poseda

12.4.1 Naizmenian posed je metod kojim se prouzrokuje da lopta postane ivaubacivanjem, a ne podbacivanjem.

12.4.2 Naizmenian posed: Poinje kada je lopta na raspolaganju igrau za ubacivanje. Zavrava

- Kada lopta dodirne ili bude pravilno dodirnuta od igraa na terenu zaigru.

- Kada ekipa koja izvodi ubacivanja napravi prekraj.- Kada se iva lopta zaglavi izmeu obrua i table.

12.5 Postupak naizmeninog poseda

12.5.1 U svim situacijama podbacivanja ekipe naizmenino dobijaju posed lopte zaubacivanje najblie mestu gde doe do situacija podbacivanja.

12.5.2 Ekipa koja ne stekne kontrolu ive lopte na terenu za igru nakon podbacivanjakojim zapoinje prvi periodimae pravo na prvi naizmenini posed.

12.5.3 Ekipa koja ima pravo na sledei naizmenian posed na zavretku bilo kogperioda zapoinje sledei period ubacivanjem na produetku srednje linijenasuprot zapisnikom stolu, osim ukoliko postoje naknadna slobodna bacanja iliposed kao deo kazne koju treba sprovesti.

12.5.4 Ekipa koja ima pravo na ubacivanje usled naizmeninog poseda (naizmeninoubacivanje) oznaava se strelicom naizmeninog poseda u smeru protivnikogkoa, smer strelice se menja odmah kada se zavri naizmenino ubacivanje.

12.5.5 Prekraj ekipe u toku njenog naizmeninog ubacivanja prouzrokuje da onaizgubi to naizmenino ubacivnje. Strelica naizmeninog poseda se odmahokree, oznaavajui da protivnici ekipe koja je napravila prekraj imaju pravona naizmenino ubacivanje u sledeoj situaciji podbacivanja. Igra se nastavljadodeljivanjem lopte protivnicima ekipe koja je napravila prekraj, za ubacivanjekoje normalno sledi iza prekraja (tj. to nije naizmenino ubacivanje).


19/80



12.5.6 Greka bilo koje ekipe: Pre poetka bilo kog osim prvog perioda, ili U toku naizmeninog ubacivanja,

ne prouzrokuje da ekipa koja ima pravo na posed to naizmenino ubacivanje.

l. 13 Kako se igra loptom

13.1 Definicija13.1.1 Loptom se u toku utakmice igra samo akom(ama) i ona moe da se dodaje,

baca, odbija, kotrlja ili vodi u bilo kom pravcu, uz ogranienja sadrana u ovimpravilima.

13.2 Pravilo

Prekraj je tranje sa loptom, namerno udaranje ili blokiranje lopte bilo kojim

delom noge ili udaranje lopte pesnicom.Meutim, sluajan dolazak u kontakt ili dodir lopte bilo kojim delom noge nijeprekraj.

Povreda l.13.2. je prekraj.

l. 14 Kontrola lopte

14.1 Definicija

14.1.1 Kontrola ekipe poinje kada igra te ekipe ima kontrolu ive lopte drei je,vodei je ili je ima na raspolaganju.

14.1.2 Kontrola ekipe se nastavlja kada: Igra te ekipe ima kontrolu ive lopte. Saigrai meusobno dodaju loptu.

14.1.3 Kontrola ekipe se zavrava kada: Protivnik stekne kontrolu. Lopta postane mrtva. Lopta napusti aku(e) igraa prilikom uta na ko iz igre ili slobodnogbacanja.

l. 15 Igra u akciji utiranja

15.1 Definicija

15.1.1 ut na ko iz igre ili slobodnog bacanja nastaje kada igra dri loptu u aci(kama)i zatim je baci kroz vazduh prema protivnikom kou.

Odbijanjeje usmeravanje lopte akom(ama) ka protivnikom kou.

Zakucavanjeje snano potiskivanje lopte nadole kroz protivniki ko sa jednomiliobe ake.

Odbijanje i zakucavanje se takoe smatraju utom na ko iz igre.

15.1.2 Akcija utiranja: Poinje kada igra zapone kontinualnu kretnju koja normalno prethodiizbaaju lopte i kojom je, po oceni sudije, poeo pokuaj postizanja pogotkabacanjem, odbijanjem ili zakucavanjem lopte ka protivnikom kou.

Zavrava kada lopta napusti aku(e) igraa, a u sluaju da se igra kojiutira nalazi u vazduhu, kada on doskoi sa obe noge na pod.


20/80


Protivnik moe da dri ruku(e) igrau koji pokuava da postigne pogodak i timega u tome spreava, ali se ipak smatra da je igra nainio pokuaj pogotka. U

ovom sluaju nije bitno da lopta napusti aku(e) igraa.

Ne postoji odnos izmeu broja napravljenih pravilnih koraka i akcije utiranja.

15.1.3 Kontinualna kretnja u akciji utiranja: Poinje kada se lopta zaustavi u aci(kama) igraa i zapone pokret

utiranja, obino navie. Moe da ukljui kretanje ruke(u) i/ili tela igraa u njegovom pokuaju da

utira na ko iz igre. Zavrava kada lopta napusti aku(e) igraa ili ako se izvede potpuno nova

akcija utiranja.

l. 16 Pogodak: kada je postignut i njegova vrednost

16.1 Definicija

16.1.1 Pogodak je postignut kada iva lopta ue odozgo u ko i ostane unutar ili proekroz njega.

16.1.2 Smatra se da je lopta unutar koa, kada se najmanji njen deo nalazi unutar iispod nivoa obrua.

16.2 Pravilo

16.2.1 Pogodak se pripisuje ekipi koja napada na protivniki ko u koji je lopta ula, na

sledei nain: Pogodak iz slobodnog bacanja se rauna jedan (1) poen. Pogodak iz polja dva poena se rauna dva (2) poena. Pogodak iz polja tri poena se rauna tri (3) poena. Nakon to lopta dodirne obru kod poslednjeg ili jedinog slobodnog

bacanja i pravilno je dodirne igra napada ili odbrane pre nego to ue uko, pogodak se rauna dva (2) poena.

16.2.2 Ako igra sluajno postigne pogodak iz igre u sopstveni ko svoje ekipe,pogodak se rauna dva (2) poena i upisuje kapitenu protivnike ekipe na terenuza igru.

16.2.3 Ako igra namerno postigne pogodak iz igre u sopstveni ko svoje ekipe, to jeprekraj i pogodak se ne rauna.

16.2.4 Ako igra prouzrokuje da cela lopta proe kroz ko odozdo, to je prekraj.

16.2.5 Sat za igru mora pokazivati 0:00.3 (tri desetinke) ili vie da bi igra obezbedioposed lopte prilikom ubacivanja ili prilikom skoka nakon poslednjeg ili jedinogslobodnog bacanja u nameri da pokua ut na ko iz igre. Ako sat za igrupokazuje 0:00.2 ili 0:00.1 jedino ispravan postignut pogodak moe biti izodbijanja ili direktnog zakucavanja.


21/80



l. 17 Ubacivanje

17.1 Definicija

17.1.1 Ubacivanje nastaje kada igra koji se nalazi van graninih linija dodaje loptu uteren za igru.

17.2 Postupak

17.2.1 Sudija mora da urui ili stavi loptu na raspolaganje igrau koji izvodi ubacivanje.On takoe moe da loptu dobaci ili doda od poda pod uslovom:

Da sudija nije udaljen vie od etiri (4) m od igraa koji treba da izvedeubacivanje.

Da se igra koji treba da izvede ubacivanje nalazi tano na mestu koje jeoznaio sudija.

17.2.2 Igra izvodi ubacivanje sa mesta najblieg povredi pravila koje je odredio sudija iligde je igra zaustavljena, izuzev direktno iza table.

17.2.3 Samo u sledeim situacijama sledee ubacivanje se izvodi na produetku srednjelinije nasuprot zapisnikom stolu:

Na poetku svih perioda osim prvog perioda. Posle slobodnog(ih) bacanja zbog tehnike, nesportske ili diskvalifikujue

greke.

Igra ima po jedno stopalo sa obe strane produetka srednje linije nasuprotzapisnikog stolai ima pravo da doda loptu saigrau na bilo kom mestu na terenu.

17.2.4 U toku poslednja dva (2) minuta etvrtog perioda i tokom poslednja dva (2) minutasvakog produetka, nakon tajm-auta uzetog od strane ekipe koja ima pravo naposed lopte u svom zadnjem polju, ubacivanje e se uzvesti na liniji ubacivanjanasuprot zapisnikog stola u prednjem polju ekipe.

17.2.5 Posle line greke koju je nainio igra ekipe koja ima kontrolu ive lopte ili ekipekoja ima pravo na loptu, sledee ubacivanje se izvodi sa mesta najblieg povredipravila.

17.2.6 Kad god lopta ue u ko, a pogodak iz igre ili slobodnog bacanja se ne priznaje,sledee ubacivanje se izvodi na produetku linije slobdnog bacanja.

17.2.7 Posle uspenog pogotka iz igre ili uspenog poslednjeg ili jedinog slobodnogbacanja:

Ubacivanje izvodi bilo koji igra ekipe koja nije postigla pogodak sa bilo kogmesta na eonoj liniji ekipe. Ovo se takoe primenjuje nakon to sudija uruiili stavi na raspolaganje loptu igrau koji izvodi ubacivanje, nakon tajm-auta ilibilo kog prekida igre posle uspenog pogotka iz igre ili uspenog poslednjegili jedinog slobodnog bacanja.

Igra koji izvodi ubacivanje moe da se kree bono i/ili unazad i lopta moeda se dodaje izmeu saigraa na ili iza eone linije, ali brojanje pet (5)sekundi poinje kada lopta bude na raspolaganju prvom igrau van graninih

linija.


22/80


17.3 Pravilo

17.3.1 Igra koji izvodi ubacivanje ne:

Troi vie od pet (5) sekundi da bi izbacio loptu. Zakorauje u teren za igru dok ima loptu u svojoj aci(ama). Prouzrokuje da lopta dodirne prostor van graninih linija, nakon to je bila

izbaena prilikom ubacivanja. Dodiruje loptu u terenu za igru pre nego to ona dodirne drugog igraa. Prouzrokuje da lopta ue direktno u ko. Pomera se sa mesta odreenog za ubacivanje lopte iza granine linije, osim

kada je to sa eone linije njegove ekipe nakon uspenog pogotka iz igre iliposledn jeg ili jedinog slobodnog bacanja, bono u jednom (1) ili oba smera,vie od ukupnog rastojanja od jednog (1) m pre nego ubaci loptu. Njemu je,ipak, dozvoljeno da se kree direktno unazad od linije koliko to okolnosti

dozvoljavaju.

17.3.3 Za vreme ubacivanja ostali igrai:

Nemaju bilo koji deo svog tela nad graninom linijom, pre nego to se loptaubaci preko nje.

Nisu blie od jednog (1) metra od igraa koji izvodi ubacivanje, kada mestoubacivanja na graninoj liniji udaljeno manje od dva (2) m od bilo kojeprepreke van graninih linija.

Povreda l.17.3 je prekraj

17.4 KaznaLopta se dodeljuje protivnicima za ubacivanje na mestu prethodnog ubacivanja.

l. 18 Tajm aut

18.1 Definicija

Tajm aut je prekid igre koji je traio trener ili pomoni trener.

18.2 Pravilo

18.2.1 Svaki tajm-aut traje jedan (1) minut.

18.2.2 Tajm aut moe da se dodeli u toku prilike za tajm-aut.

18.2.3 Prilika za tajm-aut poinje: Za oba tima, kada lopta postane mrtva, sat za igru bude zaustavljen i sudija

zavri svoju komunikaciju sa zapisnikim stolom. Za oba tima, kada lopta postane mrtva posle uspenog poslednjeg ili jedinog

slobodnog bacanja. Za ekipu koja nije postigla pogodak, kada je postignut pogodak iz igre.

18.2.4 Prilika za tajm-aut se zavrava kada je lopta na raspolaganju igrau zaubacivanje ili za prvo ili jedino slobodno bacanje.

18.2.5 Svakoj ekipi mogu da se dodele dva (2) tajm-auta bilo kada u toku prvogpoluvremena, tri (3) bilo kada u toku drugog poluvremena i jedan (1) bilo kada utoku svakog produetka.

18.2.6 Neiskorieni tajm-auti ne mogu da se prenesu u naredno poluvreme iliproduetak.


23/80



18.2.7 Tajm-aut se odobrava ekipi iji je trener prvi uputio zahtev, osim ako se dodeljujeposle pogotka iz igre koji su postigli protivnici, a bez dosuene greke ili prekraja.

18.2.8 Tajm-aut ne moe biti dozvoljen ekipi koja je postigla ko dok je sat za igru

zaustavljen nakon uspenog uta iz igre, u poslednje dve (2) minute etvrtogperioda ili poslednja dva (2) minuta svakog produetka, osim ako sudija nijezaustavio igru.

18.3 Postupak

18.3.1 Samo trener ili pomoni trener ima pravo da trai tajm-aut. On uspostavlja vizuelnikontakt sa zapisniarom ili odlazi do zapisnikog stola i jasno trai tajm aut,nainivi uobiajeni znak rukama.

18.3.2 Zahtev za tajm-aut moe da se povue samo pre nego to se oglasi signalzapisniara u vezi tog zahteva.

18.3.3 Tajm-aut: Poinje kada sudija zazvidi pitaljkom i pokae znak za tajm-aut. Zavrava kada sudija zazvidi pitaljkom i znakom ruke pozove ekipenazad

na teren za igru.

18.3.4 im prilika za tajm-aut pone, zapisniar se oglaava svojim signalom da obavestisudije da je upuen zahtev za tajm-aut.

Ako je postignut pogodak iz igre protiv ekipe koja je traila tajm-aut, merilacvremena odmah zaustavlja sat za igru i oglaava se svojim signalom.

18.3.5 U toku tajm-auta i u toku intervala igre pre poetka drugog (2) i etvrtog (4)

perioda i svakog produetka, igrai mogu da izau sa terena za igru i sednu naklupu ekipe, a osobe kojima je dozvoljeno da budu u prostoru oko klupe mogu dauu u teren za igru, pod uslovom da lanovi ekipe ostanu u blizini prostora okoklupe svoje ekipe.

18.3.6 Ako je zahtev za tajm-aut upuen nakon to je lopta na raspolaganju izvoauslobodnog bacanja za prvo ili jedino slobodno bacanje, tajm-aut se dodeljuje bilokojoj ekipi ako je: Poslednje ili jedino slobodno bacanje uspeno. Iza poslednjeg ili jedinog slobodnog bacanja sledi ubacivanje na produetku

srednje linije.

Dosuena greka izmeu slobodnih bacanja. U ovom sluaju zavrava seslobodno(a) bacanje(a) i tajm-aut dozvoljava pre sprovoenja nove kazne zagreku.

Dosuena greka pre nego to lopta postane iva nakon poslednjeg ili jedinog slobodnog bacanja. U ovom sluaju tajm-aut se dozvoljava presprovoenja nove kazne za greku.

Dosuen prekraj pre nego to lopta postane iva nakon poslednjeg ili jedinog slobodnog bacanja. U ovom sluaju tajm-aut se dozvoljava presprovoenja ubacivanja.

U sluaju da postoje uzastopne celine slobodnih bacanja i/ili poseda lopte kao

rezultat vie od jedne (1) kazne za greku, sa svakom celinom treba da seposebno postupa.


24/80


l. 19 Zamena

19.1 Definicija

Zamena je prekid igre koji je traio zamenik da bi postao igra.

19.2 Pravilo

19.2.1 Ekipa moe da zameni igraa(e) u toku prilike za zamenu.

19.2.2 Prilika za zamenu poinje: Za oba tima, kada lopta postane mrtva posle uspenog poslednjeg ili jedinog

slobodnog bacanja. Za ekipu koja nije postigla pogodak, kada je postignut pogodak iz igre u

poslednja dva (2) minuta svakog produetka.

19.2.4 Prilika za zamenu se zavrava kada je lopta na raspolaganju igrau za ubacivanjeza prvo ili jedino slobodno bacanje.

19.2.5 Igra koji je postao zamenik i zamenik koji je postao igra ne mogu respektivno daponovo uu ili napuste igru, sve dok lopta ne postane ponovo mrtva nakon delaigre kada je sat radio, osim: Ako je ekipa ostala sa manje od pet (5) igraa na terenu za igru. Ako se igra koji ima pravo na slobodna bacanja kao rezultat ispravljanja

pogreke nalazi na klupi ekipe poto je bio pravilno zamenjen.

19.2.6 Zamena ne moe biti dozvoljena ekipi koja je postigla ko dok je sat za igruzaustavljen, nakon uspenog uta iz igre u poslednja dva (2) minuta etvrtog

perioda ili poslednja dva (2) minuta svakog produetka, osim ako sudija nijezaustavio igru.

19.3 Postupak

19.3.1 Samo zamenik ima pravo da trai zamenu. On (ne trener ili pomoni trener) odlazido zapisnikog stola i jasno trai zamenu, ili seda na stolicu za zamenike. Mora dabude spreman da odmah igra.

19.3.2 Zahtev za zamenu moe da se povue samo pre nego to se oglasi signalzapisniara u vezi tog zahteva.

19.3.3 im prilika za zamenu pone, zapisniar se oglaava svojim signalom da obavesti

sudije da je upuen zahtev za zamenu.19.3.4 Zamenik ostaje van granine linije sve dok sudija ne pokae znak za zamenu i

znakom ruke mu odobri da ue u teren za igru.

19.3.5 Igrau ija se zamena vri, dozvoljeno je da ode direktno na klupu svoje ekipe,bez javljanja bilo zapisniaru bilo sudiji.

19.3.6 Zamene se vre to je bre mogue. Igra koji naini petu greku ili jediskvalifikovan, mora da bude zamenjen odmah (priblino za 30 sekundi). Ako pooceni sudije postoji neopravdano odugovlaenje, upisuje se tajm-aut ekipi kojakri ovu odredbu. Ako ekipi nije preostao tajm-aut, zbog odlaganja igre trenerumoe da se dosudi tehnika greka, koja se pie "B".

19.3.7 Ako je zamena zatraena u toku tajm-auta ili u toku intervala igre izuzev intervalaizmeu poluvremena, zamenik mora da se javi zapisniaru pre ulaska u igru.


25/80



19.3.8 Ako izvoa slobodnog bacanja mora da bude zamenjen:

Zato to je povreen.

Zato to je nainio petu greku. Zato to je diskvalifikovan.

Slobodno bacanje mora da izvede njegov zamenik, koji ne moe da bude ponovozamenjen sve dok ne igra u narednom delu utakmice kada sat radi.

19.3.9 Ako je bilo koja ekipa uputila zahtev za zamenu nakon to je lopta naraspolaganju izvoau slobodnog bacanja za prvo ili jedino slobodno bacanje,zamena se dodeljuje: Ako je poslednje ili jedino slobodno bacanje uspeno. Ako iza poslednjeg ili jedinog slobodnog bacanja sledi ubacivanje na

produetku srednje linije.

Ako je dosuena greka izmeu slobodnih bacanja. U ovom sluaju zavravase slobodno(a) bacanje(a) i zamena dozvoljava pre sprovoenja nove kazneza greku.

Ako je dosuena greka pre nego to lopta postane iva nakon poslednjeg ili jedinog slobodnog bacanja. U ovom sluaju zamena se dozvoljava presprovoenja nove kazne za greku.

Ako je dosuen prekraj pre nego to lopta postane iva nakon poslednjeg ili jedinog slobodnog bacanja. U ovom sluaju zamena se dozvoljava presprovoenja ubacivanja.

U sluaju da postoje uzastopne celine slobodnih bacanja kao rezultat vie od

jedne (1) kazne za greku, sa svakom celinom treba da se posebno postupa.

l. 20 Utakmica izgubljena bez borbe

20.1 Pravilo

Ekipa gubi utakmicu bez borbe: Ako petnaest (15) minuta nakon predvienog vremena poetka nije prisutna

ili nije u mogunosti da izvede na teren pet (5) igraa spremnih za igru. Ako svojim delovanjem spreava da se utakmica igra. Ako odbije da igra nakon to joj je to naloio prvi sudija.

20.2 Kazna

20.2.1 Utakmicu dobijaju protivnici i rezulatat je dvadeset prema nula (20:0). Osim toga,ekipa koja gubi utakmicu bez borbe dobija nula (0) bodova u plasmanu.

20.2.2 U meu koji se igra naukupan broj poena u dve utakmice (kod kue i u gostima) iu play-off-u bolji u tri utakmice, ekipa koja izgubi prvu, drugu ili treu utakmicubez borbe, gubi i itav me ili play-off bez borbe. Ovo se ne primenjuje uplay-off-u bolji u pet utakmica.

20.2.3 Ukoliko na turnirima ekipa izgubi bez borbe drugi put, ekipa e biti diskvalifikovanasa turnira i rezultati svih utakmica koje je ta ekipa igrala bie poniteni.


26/80


l. 21 Utakmica izgubljena bez zavretka igre

21.1 PraviloEkipa gubi utakmicu bez zavretka igre, ako u toku igre na terenu za igru imamanje od dva (2) igraa spremna za igru.

21.2 Kazna

21.2.1 Ako je u vostvu ekipa koja ovako dobija utakmicu, ostaje da vai rezu ltat koji jebio u trenutku zaustavljanja igre. Ako ekipa koja dobija utakmicu nije u vostvu,rezultat se upisuje kao dva prema nula (2:0) u njenu korist. Osim toga ekipakoja gubi utakmicu bez zavretka igre dobija jedan (1) bod u plasmanu.

21.2.2 U meu koji se igra na ukupan broj poena u dve utakmice (kod kue i u

gostima) ekipa koja bez zavretka igre izgubi prvu ili drugu utakmicu, gubi i itavme bez zavretka igre.


27/80

SLU BENA PRAVILA IGRE 2010Pravilo pet - Prekraji


PRAVILO PET - PREKRAJI

l. 22 Prekraji

22.1 Definicija

Prekraj je povreda pravila.

22.2 Kazna

Lopta se dodeljuje protivnicima za ubacivanje najblie povredi pravila, izuzevdirektno iza table, osim ako nije drugaije naznaeno u pravilima.

l. 23 Igra i lopta van graninih linija

23.1 Definicija

23.1.1 Igra je van graninih linija kada je bilo koji deo njegovog tela u dodiru sapodomili bilo kojim objektom (osim sa igraem) na, iznad ili van graninih linija.

23.1.2 Lopta je van graninih linija kada dodirne: Igraa ili bilo koju drugu osobu koja se nalazi van graninih linija. Pod ili bilo koji objekat na, iznad ili van granine linije. Nosae tabli, zadnje strane tabli ili bilo koji objekat iznad terena za igru.

23.2 Pravilo

23.2.1 Izlazak lopte van graninih linija je prouzrokovao poslednji igra koji dodirneloptu ili koga ona dodirne pre nego to ode van graninih linija, ak i ako zatimlopta ode van graninih linija dodirujui neto drugo osim igraa.

23.2.2 Ako je lopta van graninih linija jer jedodirnula ili bila dodirnuta od igraa koji senalazi na ili van granine linije, taj igra prouzrokuje da lopta ode van graninihlinija.

23.2.3 Ako u toku drane lopte igra(i) pree(u) van graninih linija ili u svoje zadnjepolje, nastaje situacija podbacivanja.

l. 24 Voenje lopte

24.1 Definicija

24.1.1 Dribling je kretanje ive lopte po terenu uzrokovano od strane igraa koji je imau kontroli i koji baca, odbije, kotrlja loptu po podu ili je namerno baca o tablu.

24.1.2 Voenje lopte poinjekada igra, poto je stekao kontrolu ive lopte na terenuza igru, baci, odbije, zakotrlja ili povede loptu po podu ili namerno baci natablu i ponovo je dodirne pre nego to ona dodirne drugog igraa.

Voenje lopte se zavrava kada igra dodirne loptu sa obe ake istovremenoili dozvoli da mu lopta zastane u jednoj ili obe ake.

U toku voenja lopta moe da se baci u vazduh pod uslovom da dodirne pod ilidrugog igraa pre nego to je igra koji ju je bacio ponovo dodirne akom. Nijeogranien broj koraka koje igra moe da napravi kada lopta nije u dodiru sanjegovom akom.

24.1.3 Smatra se da igra, koji sluajno izgubi i zatim ponovo stekne kontrolu ivelopte na terenu za igru, nespretno vlada loptom.


28/80

SLU BENA PRAVILA IGRE 2010Pravilo pet Prekraji April 2010Strana 28 od 80

24.1.4 Sledee akcije nisu voenje lopte: Uzastopni utevi na ko iz igre.

Nespretno vladanje loptom na poetku ili zavretku voenja. Pokuaji da se stekne kontrola lopte njenim izbijanjem u blizini drugih igraa. Izbijanje lopte iz kontrole drugog igraa. Skretanje dodavanja i sticanje kontrole lopte. Prebacivanje lopte iz ake u aku i doputanje da lopta zastane u jednoj ili

obe ruke pre nego to dodirne pod, pod uslovom da se ne naini prekraj koraka.

24.2 Pravilo

Igra ne vodi loptu drugi put nakon to je prvo voenje zavreno, osim ako izmeudva (2) voenja izgubi kontrolu ive lopte na terenu za igru: Zbog uta na ko iz igre. Zbog dodirivanja lopte od strane protivnika. Zbog dodavanja ili nespretnog vladanja loptom, koja je zatim dodirnula ili bila

dodirnuta od drugog igraa.

l. 25 Koraci

25.1 Definicija

25.1.1 Koraci su nepravilno kretanje jedne ili obe noge izvan ogranienja navedenih u

ovom lanu, u bilo kom pravcu, dok se dri iva lopta na terenu za igru.25.1.2 Pivotiranjeje pravilno kretanje u kome igra koji dri ivu loptu na terenu zaigru,

iskorai jednom ili vie puta u bilo kom pravcu istom nogom, dok druga noga, kojase naziva pivot-noga, ostaje u dodiru sa istom takom na podu.

25.2 Pravilo

25.2.1 Uspostavljanje pivot-noge igraa koji hvata ivu loptu na terenu za igru:

Kada stoji sa obe noge na podu:- Onog trenutka kada podigne jednu nogu, ona druga postaje pivot-noga.

Kada se kree ili vodi loptu:

- Ako jednom nogom dodiruje pod, ta noga postaje pivot-noga.- Ako ima obe noge iznad poda i doskoi istovremeno na obe noge, onog

trenutka kada podigne jednu nogu, ona druga postaje pivot-noga.- Ako ima obe noge iznad poda i doskoi na jednu nogu, tada ta noga

postaje pivot-noga. Ako se odrazi tom nogom i zaustavi doskoiviistovremeno na obe noge, tada nijedna noga ne moe da bude pivot-noga.

25.2.2 Napredovanje sa loptom igraa koji je uspostavio pivot-nogu i ima kontrolu ivelopte na terenu za igru: Kada stoji sa obe noge na podu:

- Da bi zapoeo voenje lopte, ne sme da podigne pivot-nogu pre negoto izbaci loptu iz ake(a).

- Da bi dodao loptu ili utirao na ko, moe da se odrazi pivot-nogom, alinijednu nogu ne sme da vrati na pod pre nego to loptu izbaci izake(a).


29/80



Kada se kree:- Da bi dodao loptu ili utirao na ko iz igre, moe da se odrazi pivot-

nogom i doskoi na jednu nogu ili istovremeno na obe noge. Nakon

toga jednu ili obe noge moe da podigne sa poda ali nijednu nogu nesme da vrati na pod pre nego to izbaci loptu iz ake(a).- Da bi zapoeo voenje lopte, ne sme da podigne pivot-nogu pre nego

to izbaci loptu iz ake(a). Kada se zaustavi dok nijedna noga ne moe da bude pivot-noga:

- Da bi zapoeo voenje lopte, ne sme da podigne nijednu nogu prenego to izbaci loptu iz ake(a).

- Da bi dodao loptu ili utirao na ko iz igre, moe da podigne ali ne smeda vrati jednu ili obe noge na pod pre nego to izbaci loptu iz ake(a).

25.2.4 Igra koji pada, lei ili sedi na podu:

Pravilno je kada igra padne i kliza na podu dok dri loptu, ili dok lezi ilisedi na podu,ima kontrolu lopte.

Prekrajje ako se igra zatim kotrlja ili pokua da ustane dok dri loptu.

l. 26 Tri sekunde

26.1 Pravilo

26.1.1 Igra ne ostaje u protivnikom polju ogranienja due od tri (3) uzastopnesekunde, dok njegova ekipa ima kontrolu ive lopte u svom prednjem polju i satza igru radi.

26.1.2 Mora da se tolerie igra:

Koji ini pokuaj da napusti polje ogranienja. Koji je u polju ogranienja, kada se on ili njegov saigra nalazi u akciji

utiranja i lopta naputa ili je upravo napustila aku(e) igraa prilikom utana ko iz igre.

Koji vodi loptu u polju ogranienja da bi utirao na ko iz igre, nakon to je unjemu bio manje od tri (3) sekunde.

26.1.3 Da bi uspostavio svoje mesto van polja ogranienja, igra mora da postavi obastopala na pod van polja ogranienja.

l. 27 Blisko uvan igra

27.1 Definicija

Igra koji dri ivu loptu na terenu za igru je blisko uvan kada se protivnik nalaziu aktivnom poloaju uvanja na rastojanju ne veem od jednog (1) m.

27.2 Pravilo

Blisko uvan igra mora da doda, utira ili povede loptu u roku od pet (5)sekundi.

l. 28 Osam sekundi

28.1 Pravilo28.1.1 Kad god:

Igra stekne kontrolu ive lopte u svom zadnjem polju,

Prilikom ubacivanja, lopta dodirne ili je ispravno dodirnuta od bilo kog igraau zadnjem polju i ekipa iji igra izvodi ubacivanje zadri kontrolu lopte uzadnjem polju,

ta ekipa mora da prouzrokuje da lopta pree u njeno prednje polje u roku od

osam (8) sekundi.


30/80

SLU BENA PRAVILA IGRE 2010Pravilo pet - Prekraji April 2010Strana 30 od 80

28.1.2 Ekipa prouzrokuje da lopta ode u prednje polje kad god: Lopta, koja nije pod kontrolom niti jednog igraa, dotakne prednje polje, Lopta je dodirnuta ili je ispravno dodirne igra napada koji je sa obe noge u

dodiru sa njegovim prednjim poljem, Lopta je dodirnuta ili je ispravno dodirne igra napada iji je deo tela u dodirusa svojim zadnjim poljem,

Lopta dodirne sudiju iji je deo tela u dodiru sa prednjem poljem ekipe kojaima kontrolu lopte,

Tokom voenja iz zadnjeg u prednje polje, lopta i obe noge igraa koji je vodisu u dodiru sa prednjim poljem.

28.1.3 Brojanje perioda osam (8) sekundi se nastavlja sa ostatkom vremena, kada jeekipi koja je prethodno imala kontrolu lopte dodeljeno ubacivanje u zadnjem polju,kao rezultat:

Odlaska lopte van graninih linija. Povrede igraa iste ekipe. Situacije podbacivanja. Obostrane greke. Ponitavanja jednakih kazni protiv obe ekipe.

l. 29 Dvadeset etiri sekunde

29.1 Pravilo

29.1.1 Kad god: Igra stekne kontrolu ive lopte na terenu za igru, Prilikom ubacivanja, lopta dodirne ili je ispravno dodirnuta od bilo kog igraa

na terenu za igru i ekipa tog igraa zadri kontrolu lopte,ta ekipa mora da pokua ut na ko iz igre u roku od dvadeset etiri (24) sekunde.

Da bi se uspostavio ut na ko iz igre u roku od dvadeset etiri (24) sekunde: Lopta mora da napusti aku(e) igraa pre nego to se oglasi signal sata za

dvadeset etiri (24) sekunde, i Nakon to je napustila aku(e) igraa, mora da dodirne obru ili ue u ko.

29.1.2 Kada se ut na ko iz igre pokua blizu kraja perioda dvadeset etiri (24)

sekunde i signal se oglasi dok je lopta u vazduhu: Ako lopta ue u ko, do prekraja nije dolo, signal se zanemaruje i pogodak

se rauna. Ako lopta dotakne obru ali ne ue u ko, do prekraja nije dolo, signal se

zanemaruje i igra se nastavlja. Ako lopta promai obru, dolo je do prekraja. Ipak, ako protivnici odmah

steknu oiglednu kontrolu lopte, u kom sluaju se signal zanemaruje i igranastavlja.

Vae sva ogranienja u vezi spreavanja pogotka i ometanja.


31/80



29.2 Postupak

29.2.1 Ako sudija zaustavi igru: Zbog greke ili prekraja (ne kad lopta ode van graninih linija) nainjenog

od strane ekipe koja nema kontrolu lopte, Iz bilo kog opravdanog razloga koji nije u vezi ni sa jednom ekipom, Iz bilo kog razloga koji je u vezi sa ekipom koja nema kontrolu lopte,

Posed lopte se dodeljuje ekipi koja je prethodno imala kontrolu lopte.

Ako se ubacivanje sprovodi u zadnjem polju, sat za merenje dvadeset etiri (24)sekunde e biti resetovan na dvadeset etiri (24) sekunde.

Ako se ubacivanje sprovodi u prednjem polju, sat za merenje dvadeset etiri (24)sekunde e biti resetovan kako sledi: Ako je na displeju sata za merenje dvadeset etiri (24) sekunde kada je igra

zaustavljena, etrnaest (14) sekundi ili vie, sat za merenje dvadeset etiri(24) sekunde nee biti resetovan, ve e nastaviti sa merenjem od trenutkagde je zaustavljen,

Ako je na displeju sata za merenje dvadeset etiri (24) sekunde kada je igrazaustavljena, trinaest (13) sekundi ili manje, sat za merenje dvadeset etiri(24) sekunde e se resetovati na etrnaest (14) sekundi.

29.2.2 Ako se signal sata za dvadeset etiri (24) sekunde grekom oglasi dok ekipaima kontrolu lopte ili nijedna ekipa nema kontrolu lopte, signal se zanemaruje iigra se nastavlja.

Meutim, ako je po oceni sudija ekipa koja ima kontrolu lopte dovedena u

podreeni poloaj, igra se zaustavlja, vreme na satu dvadeset etiri (24) sekundese ispravlja i lopta dodeljuje toj ekipi.

l. 30 Lopta vraena u zadnje polje

30.1 Definicija

30.1.1 Lopta prelazi u zadnje polje ekipe kada: Dodirne zadnje polje, Dodirne ili je ispravno dodirnuta od igraa napada iji je deo tela u dodiru sa

zadnjim poljem,

Dodirne sudiju iji je deo tela u dodiru sa zadnjim poljem.30.1.2 Lopta je nepravilno vraena u zadnje polje kada igra ekipe koja ima kontrolu

ive lopte poslednji dodirne loptu u svom prednjem polju, nakon ega taj igra ilisaigra prvi dodirne loptu u zadnjem polju.

Ovo ogranienje se odnosi na sve situacije u prednjem polju ekipe, ukljuujuiubacivanje.Meutim, to se ne odnosi na igraa koji se odrazi iz svog prednjeg polja, ostvarinovu timsku kontrolu nad loptom dok je jo u vazduhu, a zatim doskoi u svojezadnje polje.

30.2 PraviloIgra ija ekipa ima kontrolu ive lopte ne sme da prouzrokuje da lopta budenepravilno vraena u njegovo zadnje polje.


32/80

SLU BENA PRAVILA IGRE 2010Pravilo pet - Prekraji April 2010Strana 32 od 80

30.3 Kazna

Lopta e biti dodeljena protivniku za ubacivanje u svom prednjem polju najbljiemestu gde se povreda pravila dogodila, izuzev direktno ispod table.

l. 31 Spreavanje pogotka i ometanje

31.1 Definicija31.1.1 ut na ko iz igre ili slobodnog bacanja:

Poinjekada lopta napusti aku(e) igraa u akciji utiranja. Zavrava:

- Kada lopta direktno ue u ko odozgoi ostane ili proe kroz njega.- Kada lopta vie nema mogunost ulaska u ko.- Kada lopta dodirne obru.- Kada lopta dodirne pod.- Kada lopta postane mrtva.

31.3 Pravilo

31.2.1 Spreavanje pogotka nastaje u toku uta na ko iz igre kada igra dodirneloptu dok se ona nalazi potpuno iznad nivoa obrua i:

U silaznoj je putanji ka kou, ili Nakon to ona udari u tablu.

31.2.2 Spreavanje pogotka nastaje u toku uta iz slobodnog bacanja kada igra

dodirne loptu dok se ona nalazi u letu prema kou i pre nego to udari u obru.31.2.3 Ogranienja u vezi spreavanja pogotka primenjuju se dok:

Lopta ima mogunost ulaska u ko. Lopta ne udari u obru.

31.2.4 Ometanje nastaje kada: Nakon uta na ko iz igre ili poslednjeg ili jedinog slobodnog bacanja igra

dodirne ko ili tablu dok je lopta u dodiru sa obruem. Nakon slobodnog bacanja posle koga sledi jo slobodno(ih) bacanja, igra

dodirne loptu, ko ili tablu dok lopta jo ima mogunosti da ue u ko. Igra proturi ruku odozdo kroz ko i dodirne loptu. Igra odbrane dodirne loptu ili ko dok je lopta unutar koa, ime spreava

loptu da proe kroz mreicu. Igra prouzrokuje da tabla ili obru vibriraili dohvati obru na takav nain da

je lopti, po oceni sudije, onemoguenoili omogueno da ue u ko. Igra uhvati obru da bi igrao na loptu.

31.2.5 Kada: Sudija zvidi dok je lopta u rukama igra u akciji utiranja, ili dok je lopta u

letu nakon uta iz igre, Oglasi se signal sata za igru za kraj perioda dok je lopta u letu nakon uta iz

igre,ni jedan igra ne sme da dodiruje loptu nakon to je ona dodirnula obru i jo imamogunosti da ue u ko.

Primenjuju sesva ogranienja u vezi spreavanja pogotka i ometanja.


33/80



31.3 Kazna

31.3.1 Ako je prekraj nainio igra napada, poeni ne mogu da se dodele. Lopta sedodeljuje protivnicima za ubacivanje na produetku linije slobodnog bacanja,

osim ako nije drugaije naznaeno u pravilima.31.3.2 Ako je prekraj nainio igra odbrane, ekipi u napadu se dodeljuju:

Jedan (1) poen, kada je lopta upuena kod slobodnog bacanja. Dva (2) poena, kada je lopta upuena iz polja dva poena. Tri (3) poena, kada je lopta upuena iz polja tri poena.

Dodeljivanje poena je isto kao da je lopta prola kroz ko.

31.3.3 Ako je prekraj nainio igra odbrane u toku poslednjeg ili jedinog slobodnogbacanja, ekipi u napadu se dodeljuje jedan (1) poen, posle ega se igrauodbrane dosuuje tehnika greka.


34/80

SLU BENA PRAVILA IGRE 2010Pravilo est - Greke April 2010Strana 34 od 80

PRAVILO EST - GREKE

l. 32 Greke

32.1 Definicija32.1.1 Greka je povreda pravila koja se odnosi na nepravilan lini dodir sa protivnikom

i/ili nesportsko ponaanje.

32.1.2 Bilo koji broj greaka moe da se dosudi protiv ekipe. Bez obzira na kaznu,svaka greka se dosuuje, upisuje u zapisnik poiniocu i shodno tome kanjava.

l. 33 Dodir: opti principi

33.1 Princip cilindra

Princip cilindra se definie kao prostor unutar zamiljenog cilindra koji igrazauzima na podu. On obuhvata i prostor iznad igraa, a ogranien je na sledeinain:

Sa prednje strane dlanovima aka, Sa zadnje strane zadnjicom, i Sa bonih strana spoljnim ivicama ruku i nogu.Igra moe da isprui ake i ruke ispred torza ne dalje od vrhova stopala, sarukama savijenim u laktovima tako da su mu podlaktice i ake podignute.Rastojanje izmeu stopala je saglasno visini igraa.

Dijagram 5 Princip cilindra

33.2 Princip vertikalnosti

U toku igre svaki igra ima pravo da zauzme bilo koje mesto (cilindar) na terenuza igru, koje nije ve zauzeo protivnik.

Ovaj princip titi prostor na podu koji igra zauzima i prostor iznad njega kadaskoi vertikalno unutar tog prostora.


35/80

SLU BENA PRAVILA IGRE 2010Pravilo est - Greke


im igra napusti svoj vertikalni poloaj (cilindar) i doe do dodira telom saprotivnikom koji je ve uspostavio sopstveni vertikalni poloaj (cilindar), igrakoji je napustio svoj vertikalni poloaj (cilindar) je odgovoran za taj dodir.

Igra odbrane ne sme da bude kanjen ako se odvojio od poda vertikalno(unutar svog cilindra), ili ako dri ake i ruke ispruene iznad sebe unutarsopstvenog cilindra.

Igra napada, bilo na podu ili u vazduhu, ne prouzrokuje dodir sa igraemodbrane u pravilnom poloaju uvanja:

Korienjem ruku da napravi vie prostora za sebe (odgurivanje). irenjem nogu ili ruku u toku ili neposredno nakon uta na ko iz igre.

33.3 Pravilan poloaj uvanja

Igra odbrane je uspostavio poetni pravilan poloaj uvanja:

Kada je licem okrenut ka protivniku, i Kada ima obe noge na podu.

Pravilan poloaj uvanja se protee vertikalno iznad igraa (cilindar) od poda dotavanice. On moe da podigne ruke i ake iznad glave ili da skoi vertikalno, alimora da ih dri u vertikalnom poloaju unutar zamiljenog cilindra.

33.4 uvanje igraa koji kontrolie loptu

Kada se uva igra koji kontrolie loptu (dri je ili vodi), elementi vremena irastojanja se ne primenjuju.

Igra sa loptom mora da oekuje da bude uvan i da bude spreman da se

zaustavi ili promeni pravac, kad god protivnik zauzme poetni pravilan poloajuvanja ispred njega, ak i ako to uini u deliu sekunde.

Igra koji uva (igra odbrane) mora da uspostavi poetni pravilan poloajuvanja ne prouzrokujui dodir pre zauzimanja poloaja.

Kada jednom igra odbrane uspostavi poetni pravilan poloaj uvanja, moeda se kree da bi uvao svog protivnika, ali ne sme da isprui ruke, ramena,kukove ili noge i time prouzrokuje dodir, da bi spreio igraa koji vodi loptu daproe kraj njega.

Kada prosuuje situaciju blokiranje/probijanjekoja ukljuuje igraa sa loptom,sudija primenjuje sledee principe:

Igra odbrane mora da uspostavi poetni pravilan poloaj uvanja okrenutlicem ka igrau sa loptom i sa obe noge na podu.

Igra odbrane moe da ostane nepokretan, skoi vertikalno i dase kreebono ili unazad, da bi zadrao poetni pravilan poloaj uvanja.

Kada se kree da bi zadrao poetni pravilan poloaj uvanja, jedno ili obastopala mogu za trenutak da budu iznad poda, sve dok je to kretanjebono ili unazad, a ne kaigrau sa loptom.

Dodir mora da se dogodi na torzu i tada se smatra da je igra odbrane bioprvi na mestu dodira.

Poto je uspostavio pravilan poloaj uvanja, igra odbrane moe da se

zaokrene unutar svog cilindra, da bi izbegao povredu.Ako se dogodi bilo koja gore navedena situacija, smatra se da je grekuprouzrokovao igra sa loptom.


36/80


33.5 uvanje igraa koji ne kontrolie loptu

Igra koji ne kontrolie loptu ima pravo da se slobodno kree po terenu za igru izauzme bilo koji poloaj koji nije ve zauzeo drugi igra.

Kada se uva igra koji ne kontrolie loptu, elementi vremena i rastojanja seprimenjuju. Igra odbrane ne moe da zauzme poloaj toliko blizu i/ili tako brzouputanji protivnika koji se kree, da ovaj nema dovoljno vremena ili rastojanja da sezaustavi ili promeni pravac.

Rastojanje je direktno srazmerno brzini protivnika, nikada manje od jednog (1) inikada vee od dva (2) normalna koraka.

Ako igra odbrane ne potuje elemente vremena i rastojanja prilikom zauzimanjapoetnog pravilnog poloaja uvanja i doe do dodira sa protivnikom, on jeodgovoran za taj dodir.

Kada uspostavi poetni pravilan poloaj uvanja, igra odbrane moe da se kreeda bi uvao protivnika. On ne sme da ga spreava da proe, ispruajui ruke,ramena, kukove ili noge u njegovu putanju. On moe da se zaokrene unutar svogcilindra, da bi izbegao povredu.

33.6 Igra koji je u vazduhu

Igra koji je skoio u vis sa nekog mesta na terenu za igru, ima pravo da ponovodoskoi na isto mesto.

On ima pravo da doskoi i na drugo mesto na terenu za igru, pod uslovom da se umomentu odraza na mestu doskoka i na direktnoj putanji izmeu mesta odraza imesta doskoka, ve ne nalazi nijedan protivnik(ci).

Ako je igra skoio i doskoio, ali njegova inercija prouzrokuje dodir saprotivnikom koji je zauzeo pravilan poloaj uvanja pored mesta doskoka, onda jeza taj dodir odgovoran igra koji skae.

Protivnik ne sme da ulazi u putanju igraa nakon to je ovaj skoio u vis.

Kretanje ispod igraa koji je u vazduhu, pri emu se prouzrokuje dodir, obino jenesportska greka, a u odreenim okolnostima moe da bude i diskvalifikujuagreka.

33.7 Ekran: pravilan i nepravilan

Ekran je pokuaj da se uspori ili sprei protivnik bez lopte, da doe do eljenogpoloaja na terenu za igru.

Ekran je pravilankada je igra koji postavlja ekran protivniku: Bio nepokretan (unutar svog cilindra), kada doe do dodira. Imao obe noge na podu, kada doe do dodira.

Ekran je nepravilankada se igra koji postavlja ekran protivniku: Kree, kada doe do dodira. Ne postavlja na dovoljnom rastojanju, pri postavljanju ekrana izvan vidnog

polja nepokretnog protivnika, kada doe do dodira. Ne obazire na elemente vremena i rastojanja kod protivnika u pokretu, kada

doe do dodira.


37/80



Ako igra postavlja ekran unutar vidnog polja nepokretnog protivnika (spreda ilibono), moe da ga postavi onoliko blizu protivnika koliko eli, pod uslovom danema dodira.

Ako se ekran postavlja izvanvidnog polja nepokretnog protivnika, igra koji gapostavlja mora da dozvoli protivniku da napravi jedan (1) normalan korak kaekranu, a da ne doe do dodira.

Ako je protivnik u pokretu, primenjuju se elementi vremena i rastojanja. Igrakoji postavlja ekran mora da ostavi dovoljno prostora, tako da igra kome seekran postavlja ima mogunost da ga izbegne zaustavljanjem ili promenompravca.

Zahtevano rastojanje nije nikada manje od jednog (1) i nikada vee od dva (2)normalna koraka.

Igra kome je ekran postavljen pravilno, odgovoran je za svaki dodir sa igraem

koji je postavio ekran.

33.8 Probijanje

Probijanje je nepravilan lini dodir, sa ili bez lopte, guranjem ili kretanjem u torzoprotivnika.

33.9 Blokiranje

Blokiranje je nepravilan lini dodir koji spreava napredovan je protivnika sa ilibez lopte.

Igra koji pokuava da postavi ekran, ini greku blokiranja, ako doe do dodiradok se on kree, a njegov protivnik je nepomian ili se povlai od njega.

Ako igra zanemaruje loptu, okree se licem ka protivniku i menja poloaj onakokako se protivnik pomera, on je prvenstveno odgovoran za svaki dodir koji sedogodi, osim ako su ukljueni drugi inioci.

Izraz osim ako su ukljueni drugi inioci odnosi se na namerno guranje,probijanje ili dranje od strane igraa kome se postavlja ekran.

Pravilno je kada igra isprui ruku(e) ili lakat(ove) izvan svog cilindra prilikomzauzimanja poloaja na podu, ali mora da ih vrati unutar cilindra, kada protivnikpokua da proe. Ako se ruka(e) ili lakat(ovi) nalazi izvan cilindra i doe dododira, to je blokiranje ili dranje.

33.10 Polje polukruga u kome nema probijanja

Polje polukruga u kome nema probijanja je nacrtano na terenu kako bi seodredila odreena zona ispod koa za interpretaciju situacijablokiranja/probijanja.

U svakoj situaciji prodora u polju polukruga u kome nema probijanja kontakt kojiprouzrokuje igra napada na igrau odbrane unutar polukruga u kome nemaprobijanja, nee biti dosuen kao greka u napadu, sem ako igra napada nijenedozvoljeno koristio ake, ruke, noge ili telo, kada: igra napada je u posedu lopte dok je u vazduhu, i

pokuava da utne ili doda loptu, i igra odbrane ima obe noge unutar polja polukruga u kome nemaprobijanja.


38/80


33.11 Dodirivanje protivnika akom(ama) i/ili rukom(ama)

Dodirivanje protivnika akom(ama), samo po sebi, nije obavezno greka.

Sudije odluuju da li igra koji prouzrokuje dodir stie prednost. Ako igra

prouzrokuje dodir kojim na bilo koji nain ograniava slobodu kretanja protivnika,takav dodir je greka.

Nepravilna upotreba ake(a) ili ispruene ruke(u) se dogaa kada se igraodbrane nalazi u poloaju uvanja i svoju aku(e) ili ruku(e) postavi i dri ukontaktu sa protivnikom sa ili bez lopte, da bi spreio njegovo napredovanje.

Uzastopno dodirivanje ili bockanje protivnika sa ili bez lopte je greka, jer moeda dovede do grube igre.

Igra napada sa loptom ini greku ako:

Zakai ili obavije ruku ili lakat oko igraa odbrane da bi stekao prednost.

Odgurne igraa odbrane da bi ga spreio da igra ili pokua da igra na loptu,ili da bi stvorio vie prostora za sebe.

Koristi ispruenu podlakticu ili aku, dok vodi loptu, da sprei protivnika dastekne kontrolu lopte.

Igra napada bez lopte ini greku ako odgurne igraa odbrane:

Da bi se oslobodio da primi loptu. Da bi ga spreio da igra ili pokua da igra na loptu. Da bi stvorio vie prostora za sebe.

33.12 Igra centra

Princip vertikalnosti (princip cilindra) primenjuje se i na igru centra.

Igra napada na mestu centra i igra odbrane koji ga uva moraju jedan drugomda potuju pravo na vertikalan poloaj (cilindar).

Igra napada ili odbrane na mestu centra ini greku ako ramenom ili kukomgura protivnika iz poloaja, ili ometa njegovu slobodu kretanja koristei isprueneruke, ramena, kukove, noge ili druge delove tela.

33.13 Nepravilno uvanje sa lea

Nepravilno uvanje sa lea je lini dodir sa protivnikom, koji igra odbrane ini odpozadi. injenica da igra odbrane pokuava da igra na loptu ne opravdava

njegov dodir sa lea sa protivnikom.33.14 Dranje

Dranje je nepravilan lini dodir sa protivnikom koji ometa njegovu slobodukretanja. Ovaj dodir (dranje) moe da se naini bilo kojim delom tela.

33.15 Guranje

Guranje je nepravilan lini dodir bilo kojim delom tela, pri kome igra silompomera ili pokuava da pomeri protivnika koji ima ili nema kontrolu lopte.


39/80



l. 34 Lina greka

34.1 Definicija

34.1.1 Lina greka je greka igraa koja ukljuuje dodir sa protivnikom, bilo da je loptaiva ili mrtva.

Igra ne dri,blokira, gura, probija, saplie ili spreava napredovanje protivnika,ispruanjem ake, ruke, lakta, ramena, kuka, noge, kolena ili stopala, ilisavijanjem tela u nenormalan poloaj (van svog cilindra), niti se uputa u grubuili nasilnu igru.

34.2 Kazna

Lina greka se dosuuje poiniocu.

34.2.1 Ako je lina greka nainjena na igrau koji nije u akciji utiranja:

Igra se nastavlja ubacivanjem od strane ekipe koja nije nainila greku, samesta najblieg povredi pravila. Ako se ekipa poinioca nalazi u situaciji kazne za greke ekipe, primenjuje

se l. 41 (Greke ekipe: kazna).

34.2.2 Kada je lina greka nainjena na igrau koji je u akciji utiranja, dodeljuje mu sesledei broj slobodnih bacanja: Ako je ut iz igre uspean, pogodak se rauna i jedno (1) dodatno slobodno

bacanje. Ako je ut iz polja dva poena neuspean, dva (2) slobodna bacanja. Ako je ut iz polja tri poena neuspean, tri (3) slobodna bacanja.

Ako je nainjena greka na igrau neposredno pre ili kada se oglasi signalsata za igru za zavretak perioda, ili neposredno pre ili kada se oglasi signalsata za dvadeset etiri (24) sekunde, dok je lopta jo u aci(kama) igraa ipogodak iz igre je uspean, pogodak se ne rauna i dodeljuju se dva (2 ) ilitri (3) slobodna bacanja.

l. 35 Obostrana greka

35.1 Definicija35.1.1 Obostrana greka je situacija u kojoj dva (2) protivnika naine line greke jedan

na drugom priblino istovremeno.35.2 Kazna

Lina greka se dosuuje obojici poinilaca. Slobodna bacanja se ne dodeljuju iigra se nastavlja kako sledi:

Ako je priblino istovremeno sa obostranom grekom Postignut vaei pogodak iz igre ili jedinog ili poslednjeg slobodnog

bacanja, lopta se dodeljuje ekipi koja nije postigla pogodak za ubacivanje sabilo kog mesta na eonoj liniji.

Ekipa imala kontrolu lopte ili pravo na nju, lopta se dodeljuje toj ekipi za

ubacivanje sa mesta najblieg povredi pravila. Nijedna ekipa nije imala kontrolu lopte niti pravo na nju, nastaje situacijapodbacivanja.


40/80


l. 36 Nesportska greka

36.1 Definicija36.1.1 Nesportska greka je greka igraa koja ukljuuje dodir i koja, po oceni sudije, nepredstavlja ispravan pokuaj da se direktno igra na loptu u duhu i cilju pravila.

36.1.2 Sudija mora da dosledno tumai nesportske greke u toku utakmice i dapresuuje samo akciju.

36.1.3 Da bi procenili da li je greka nesportska, sudije treba da primene sledeeprincipe: Ako igra ne ini pokuaj da igra na loptu i doe do dodira, to je nesportska

greka. Ako u pokuaju igre na loptu igra prouzrokuje neumereni dodir (grubu

greku), to je nesportska greka.

Ako igra odbrane prouzrokuje kontakt sa protivnikom od pozadi ili bono unameri da zaustavi kontra napad i nema protivnika izmeu igraa napada iprotivnikog koa, to je nesportska greka.

Ako igra naini greku u ispravnom pokuaju da igra na loptu (normalnaigra), to nije nesportska greka.

36.2 Kazna

36.2.1 Nesportska greka se dosuuje poiniocu.

36.2.2 Slobodno(a) bacanje(a) se dodeljuje igrau na kome je nainjena greka, posleega sledi:

Ubacivanje na produetku srednje linije nasuprot zapisnikom stolu. Podbacivanje u sredinjem krugu da zapone prvi period.

Broj slobodnih bacanja se odreuje na sledei nain:

Ako je greka nainjena na igrau koji nije u akciji utiranja: dva (2)slobodna bacanja.

Ako je greka nainjena na igrau koji je u akciji utiranja: pogodakse rauna ako je postignut i jedno (1) dodatno slobodnobacanje.

Ako je greka nainjena na igrau koji je u akciji utiranja ali ne postiepogodak: dva (2) ili tri (3) slobodna bacanja.

Igra e biti diskvalifikovan kada sum u dosuene dve (2) nesportske greke.Ako je igra diskvalifikovan po lanu 36.2.3, nesportska greka e biti jedinagreka koja se kanjava I nee se sprovoditi nikakva dodatna kazna zbogdiskvalifikacije.

l. 37 Diskvalifikujua greka

37.1 Definicija

37.1.1 Diskvalifikujua greka je svaka izuzetno nesportska akcija igraa, zamenika,igraa koji je napravio pet greaka, trenera, pomonog trenera ili pratioca ekipe.

37.1.2 Trenera koji je diskvalifikovan zamenjuje pomoni trener upisan u zapisnik. Akopomoni trener nije upisan u zapisnik, zamenjuje ga kapiten (CAP).


41/80



37.2 Kazna37.2.1 Diskvalifikujua greka se dosuuje poiniocu.

37.2.2 Kad god je poinioc diskvalifikovan prema odgovarajuem lanu ovih pravila,

trebalo bi da ode u svlaionicu svoje ekipe i tamo ostaje do kraja utakmice ili, akotako izabere, da napusti halu.

37.2.3 Slobodno(a) bacanje(a) se dodeljuje: Bilo kom protivniku, koga odredi njegov trener u sluaju greke koja ne

ukljuuje dodir. Igrau na kome je nainjena greka, u sluaju greke koja ukljuuje dodir.

Posle ega sledi: Ubacivanje na produetku srednje linije nasuprot zapisnikom stolu. Podbacivanje u sredinjem krugu da zapone prvi period.

37.2.4 Broj slobodnih bacanja se odreuje na sledei nain: Ako je greka nainjena na igrau koji nije u akciji utiranja: dva (2)

slobodna bacanja. Ako je greka nainjena na igrau koji je u akciji utiranja: pogodak se

rauna ako je postignut i jedno (1) dodatno slobodno bacanje. Ako je greka nainjena na igrau koji je u akciji utiranja , ali pogodak nije

postignut: dva (2) ili tri (3) slobodna bacanja.

l. 38 Tehnika greka

38.1 Pravila ponaanja38.1.1 Ispravno voenje utakmice trai punu i lojalnu saradnju lanova obe ekipe

(igraa, zamenika, trenera, pomonih trenera, igraa koji je napravio pet greakai pratilaca ekipe) sa sudijama, pomonim sudijama i delegatom ukoliko jeprisutan.

38.1.2 Svaka ekipa ini sve to moe da bi postigla pobedu, ali mora to da radi u duhusportskog ponaanja i fer igre.

38.1.3 Svaka namerna ili ponovljena nesaradnja ili nesaglasnost sa duhom i ciljem ovogpravila, smatra se tehnikom grekom.

38.1.4 Sudija moe da sprei tehnike greke opominjanjem ili ak da pree prekolakih povreda pravila koje su oito nenamerne i ne utiu direktno na igru, osimako se ista povreda pravila ponovi nakon opomene.

38.1.5 Ako je povreda pravila prepoznata nakon to je lopta postala iva, igra sezaustavlja i dosuuje se tehnika greka. Kazna se sprovodi kao da se tehnikagreka dogodila u trenutku dosuivanja. Sve to se dogodilo u toku intervalaizmeu povrede i zaustavljanja igre, vaie.


42/80


38.2 Nasilje38.2.1 U toku utakmice mogu da se dogode akti nasilja, suprotno duhu sportskog

ponaanja i fer igre, koji treba odmah da budu zaustavljeni od strane sudija ili,

ako je potrebno, od pripadnika snaga javnog reda.38.2.2 Kad god se dogode akti nasilja izmeu igraa, zamenika, igraa koji je

napravio pet greaka, trenera, pomonih trenera ili pratilaca ekipe, na terenuza igru ili u njegovoj blizini, sudije preduzimaju neophodne korake da ihzaustave.

38.2.3 Diskvalifikuje se svaka od gore navedenih osoba koja je kriva za grube akteagresije prema protivnicima ili sudijama. Sudije moraju da prijave incidentorganizacionom telu takmienja.

38.2.4 Pripadnici snaga javnog reda mogu da uu u teren za igru samo ako su totraile sudije. Meutim, ako gledaoci uu u teren za igru sa jasnom nameromda poine akte nasilja, pripadnici snaga javnog reda moraju odmah dainterveniu i zatite ekipe i sudije.

38.2.5 Svi ostali prostori, ukljuujui ulaze, izlaze, hodnike, svlaionice, itd., spadaju unadlenost organizacionog tela takmienja i pripadnika snaga javnog reda.

38.2.6 Fizike akcije igraa, zamenika, igraa koji su nainili pet (5) greaka, trenera,pomonika trenera i pratilaca ekipe koje mogu dovesti do oteenja opreme zaigru, ne smeju biti dozvoljene od strane sudija.

Kada je ovakvo ponaanje uoeno od strane sudija, trener ekipe poinioca ebiti upozoren.

Ako se ovakve akcija(e) ponovi(e), tehnika greka e biti odmah dosuenasamom poiniocu.

38.3 Definicija

38.3.1 Tehnika greka je greka igraa koja ne ukljuuje dodir, ve ponaanje i kojaobuhvata, ali nije ograniena na: Neuvaavanje opomena sudija. Neutivo dodirivanje sudija, delegata, pomonih sudija ili osoblja na klupi

ekipe. Neutivo komuniciranje sa sudijama, delegatom, pomonim sudijama ili

protivnicima. Upotreba jezikih izraza ili gestova koji verovatno vreaju ili provocirajugledaoce.

Izazivanje protivnika ili zaklanjanje njegovog vida mahanjem akamablizu njegovih oiju.

Prekomerno zamahivanje laktovima. Usporavanje igre namernim dodirivanjem lopte nakon to ona proe kroz

ko ili spreavanjem da se brzo izvede ubacivanje. Padanje na pod da bi se simulirala greka. Veanje o obru na takav nain da on nosi teinu igraa, osim ako igra

trenutno uhvati obru posle zakucavanja ili, po oceni sudije, pokuava dasprei svoju ili povredu drugog igraa. Spreavanje pogotka ili ometanje od strane igraa odbrane u toku

poslednjeg ili jedinog slobodnog bacanja. Ekipi u napadu dodeljuje sejedan (1) poen, posle ega se igrau odbrane dosuuje tehnika greka.


43/80



38.3.2 Tehnika greka trenera, pomonog trenera, zamenika, igraa koji je napraviopet greaka ili pratioca ekipe je greka zbog neutivog komuniciranja ilidodirivanja sudija, delegata, pomonih sudija ili protivnika ili povreda pravilaproceduralne ili administrativne prirode.

38.3.3 Trener e biti diskvalifikovan: Kada su mu dosuene dve (2) tehnike greke (C) kao rezultat lino

njegovog nesportskog ponaanja. Kada su mu dosuene ukupno tri (3) tehnike greke, bilo da su sve (B) ili

jedna od njih (C), kao rezultat nesportskog ponaanja sa klupe ekipe(pomoni trener, zamenik, igra koji je napravio pet greaka ili pratilacekipe).

38.3.4 Ako je trener diskvalifikovan po l. 38.3.3, ta tehnika greka e biti jedina kojatreba da se kazni i nikakva dodatna kazna se ne sprovodi zbog diskvalifikacije.

38.4 Kazna38.4.1 Ako tehniku greku naini:

Igra, tehnika greka se dosuuje njemu kao greka igraa i rauna sekao jedna od greaka ekipe.

Trener (C), pomoni trener (B), zamenik (B), igra koji je napravio petgreaka (B) ili pratilac ekipe (B), tehnika greka se dosuuje treneru ine rauna se kao jedna od greaka ekipe.

38.4.2 Protivnicima se dodeljuju dva (2) slobodna bacanja, posle ega sledi: Ubacivanje na produetku srednje linije nasuprot zapisnikom stolu.

Podbaciv

Documents

Sluzbena pravila igre 2010 - SR