SISTEM PRIPREME I REALIZACIJE SLOENIH INVESTICIONIH PROJEKATA- Apstrakt U okviru magistarskog rada razmatran je ukupan proces uvoenja novog leka na farmaceutsko trite kao sloeni investicioni projekat ime se pokazuje specifinost poslovnog poduhvata znaajnog za samu kompaniju i iru drutvenu zajednicu. U skladu sa izvrenim istraivanjem i analizom izvoenja ovih projekata definisan je sistem pripreme i realizacije sloenih investicionih projekata, ijom primenom se moe unaprediti ukupan proces izvoenja projekta i doprineti racionalnijem, efikasnijem i kvalitetnijem sprovoenju predvienih aktivnosti i time uspenije dostizanje postavljenih ciljeva u skladu sa sistemom pripreme i realizacije sloenih investicionih projekata, obuhvatajui proces stvaranja ideje, izradu predinvesticione studije, izradu investicione studije, ocenu investicionog projekta, proces ugovaranja, izradu investiciono-tehnike dokumentacije, formiranje organizacije za upravljanje projektom, planiranje projekta, praenje i kontrolu projekta i formiranje informacionog sistema za upravljanje projektom. Kljune reci: UPRAVLJANJE PROJEKTOM, SLOENI INVESTICIONI PROJEKAT, PREDINVESTICIONA STUDIJA, INVESTICIONA STUDIJA, ORGANIZACIJA ZA UPRAVLJANJE PROJEKTOM, PLANIRANJE PROJEKTA, PRAENJE I KONTROLA PROJEKTA, INFORMACIONI SISTEM PROJEKTA

1.UVODInvesticije su drutvena akimulacija koja se troi radi pospeivanja drutveno-ekonomskog razvoja.Odluka o upotrebi akumulacije je investicijska odluka, a sled investicijskih odluka je ini investicijsku politiku.Proces ulaganja sredstava akumulacije naziva se procesom investiranja.Kako su investicije ulaganja akumulacije u procesu razvoja,odatle visok stepen akumulacije i investicija ,kao i drutveno-ekonomskog razvoja sa druge strane.Investicije i drutveno-ekonomski razvoj su u velikoj meuzavisnosti.Postojei uslovi trinog poslovanja kompanija kao poslovnog sistema,zbog poveanja svoje kompleksnosti zahtevaju odgovarajue promene i nameu potrebu u iznalaenju pristupa koji e najvie odgovorati poslovnim sistemima u zahtevanim promenama.Promene na tritu mogu biti rezultat zahtevne konkurencije, Zakonski uslovi....I pod jednim i drugim promenama kompanije pod pritiskom menjaju sistem rada, a samim tim namee im se potreba da se racionalno angauju resursi i izvri efikasno prilagoavanje postojeim uslovima okruenja, sa ciljem ostvarivanja maksimalnih rezulata rada na osnovu novonastalih postavljenih zahteva.Jedan od moguih pravaca je postavljanje sistema upravljanje projektima kao nove poslovne filozofije.Da bi se uspeno primenio ovaj koncept potrebno je transformisati kompaniju u pravcu projektne orjentisanosti.Da bi implementirali projekt menadzment u poslovni sistem potrebno je definisati niz procedura,standarda i instrumenata.Pri definisanju ovog pristupa u kompaniji potrebno je definisati odgovarajuu strukturu modela za upravljanje projektom,pri emu je potrebno definisati zajedniki osnov koji e biti primenjiv na svim projektima. Projekat ima sve elemente poslovnog procesa i predstavlja poduhvat koji se odvija u budunosti sa odgovarajuim rizikom i neizvesnou.Projekat sadri konane ciljeve koje treba postii, u ijoj realizaciji uestvuju ogranieni resusrsi. Funkcionalno upravljanje i upravljanje projektom karakteriu iste faze (selekcija, alokacija resursa, planiranje,programiranje,organizovanje,kontrola).Razlika je u predmetu upravljanja, u funkcionalnom upravljanju predmet upravljanja je organizacija, a u projektnom upravljanju je projekat.Takoe, rukovodici, funkciopnalnog upravljanja su specijalisti(funkcionalna oblast), a rukovodici projekta su globalisti. Organizacije koje su po svim kriterijumima projektno orjentisane zbog visokih trinih zahteva u kojima veliku ulogu ima zakonska procedura su farmaceutske kompanije .Svaki pristup i upravljanje projektom podrazumeva,formiranje projektne organizacije,koja je razliita od one koju smo usvojili u upravljanju poslovnim sistemom.Samim tim to u relizaciji projketa uestvuje vie poslovnih sistema.Farmaceutske komapnije svojim istupanjem na trite su pod lupom svih faktora okruenja, a1

o iniocima koji utiu na njihovu strategiju opstanka i razvoja emo detaljnije u daljem tekstu. Pitanje zdravstva je ........................... 1.1.Predmet istraivanja Istraivanje obuhvata poslovne sisteme u farmaceutskoj industriji u uslovima izvoenja investicionih projekta, na nain da se analiziraju elementi i definie znaaj svake faze izvoenja pojedinano posmatrajui ih kao celinu. Predmet istraivanja ovog magistarskog rada su projektno orjentisani poslovni sistemi u farmaceutskoj industriji,koje treba istraiti u okviru projektizacije i primene koncepta projektnog menadzmenta. Istraivanje autora razmatra teorijski model uslovno definisanih poslovnih sistema te praktinu primenu i proveru hipoteza istraivanja na primeru farmaceutske kompanije Farmavita d.o.o. 1.2.Ciljevi istraivanja Koncept upravljanja investicionim projektima( ili uopteno projektima) je savremen nain upravljanja ,iji je zadatak da se projekat ostvari u tano definisanim veremenu i definisanim finansijskim sredstvima. Osnovni cilj istraivanja je sticanje naunih saznanja za efikasno i efektivno upravljanje investicijskim procesom,ili preciznije sloenim investicijskim procesom,uzimajui u obzir postavljene interene i eksterne faktore trino orjentisanih kompanija.Tako da je u determinisanim uslovima poslovanja u dravi Republici Srbiji ili Bosni i Hercegovini ili bilo kojoj dravi Regiona potrebno odrediti fleksibilan model funkcija u izvoenju sloenih investicionih procesa. 1.3.Polazna hipoteza istraivanja Projekat poseduje sastavne elemente u kojima su ugraene naune zamisli problema i istraivanaja i hipoteza.Nakon to je utvren problem i cilj istraivanja,pristupljeno je utvrivanju hipoteze u projektu istraivanja odreenih funkcija upravljanja sloenim investicionim projekatima. Osnovna hipoteza u istraivanju polazi od pretpostavke da je za dugoroan razvoj poslovnog sistema neophodan dugoroan i harmonizovan proces investiranja u sve elemente poslovnog sistema u zavisnosti od determnisanih internih i eksternih faktora. Posmatranjem realnog drutvenog-ekonomskog sistema u uslovima drave Bosne i Hercegovine, posmatrajui farmaceutsku kompaniju Farmavita d.o.o.potvrujemo pretpostavku da se za pravilnu implementaciju sloenih investicionih projekta potrebno uspostaviti optimalan model osnovnih funkcija:upravljanja,tj.funkcija planiranja,realizacije, nadzora,kako bi menadzment projektnog sistema donosio najoptimalnije odluke u determinisanim uslovima. 1.4.Metode istraivanja U istraivanju koritene su metode analize i sinteze teorijskih osnova i prakse, indukcije i dedukcije,analitika komparacija grae koje je vezana za materiju. Upravljanje investicionim projektima zasniva se na formiranju odgovarajueg modela na kome se izvode potrebne analize u odnosu na postavljene zahteve i analize za svaki pojedinaan projekat. U postupku definisanja strukture projektnog menadzmenta koriteni su modeli: 1.Verbalni model kojim je opisano (deskriptivno) definisanje namene projekta,sastavni elementi projekta,ciljevi projekta...; 2.Mreni model ili mreni dijagram MD za definisanje tehnoloko-logike strukture projekta,koji ukljuuju aktivnosti i njihove zavisnosti.Formiranje ove vrste modela prethodi ostalim analizama(vremena,resursa,trokova,raspoloivih novanih sredstava); 3.Metod kljunih dogaaja i kljunih aktivnosti na projektu.Koristi se kad je na projektu mogue definisati odvojene celine u vidu faza i njihovih delova.Ovakav nain definisanja moe biti znaajan bilo sa stanovita upravljanja koji se sprovodi sopstvenim resursima ili se realizacija sprovodi na odreene kooperante;2

4.Gantogram(GD),odnosno Gantov dijagram koji ukljuuje aktivnosti i njihov raspored u vremenu; 5.Grafike i druge podesne metode planiranja kontrole i ocene projekta

2.RAZVOJ FARMACEUTSKE KOMPANIJECentralno pitanje zdravstvene ekonomike i farmakoekonomike jeste na koji nain upotrebiti ograniena sredstva, s jedne strane, kako bi se zadovoljile rastue potrebe drutva (zdravstvenog sistema odnosno pacijenta) s druge strane, a ne prosto pravljenje uteda.Jednostavno govorei farmakoekonomska studija bazirana na odreenim principima i naunim kriterijima ima za cilj pomoi donoenju najispravnije odluke. Iako je farmaceutska potronja i izdvajanje za lekove uvek bila posebno promatrana i kritikovana u literaturi, u periodu 2000.-2008.glavni uzroci rasta nove zdravstvene tehnologije, poput kompjuterske tomografije i nuklearne magnetne rezonance, dok je u nekim zemljama rast farmaceutske potronje u stagnaciji ili ak u blagom padu to je rezultat efikasnog odluivanja i primene farmakoekonomskih principa. Procena zdravstvenih tehnologija (engl. Healt Technology Assessment, HTA) je multidisciplinaran, struan, nepristran, objektivan i transparentan proces procene klinike efikasnosti i sigurnosti, uz ekonomsku analizu, novih ili ve postojeih zdravstvenih tehnologija. Pod zdravstvenim tehnologijama smatraju se lekovi, medicinski proizvodi, hiruke procedure, dijagnostiki postupci, kao i ostale tehnologije s podruja prevencije, dijagnostike, leenja i rehabilitacije. Prilikom procene zdravstvenih tehnologija u obzir se uzimaju etika, socijalna, pravna i organizacijska naela. Sistem procene zdravstevnih tehnologija poeo se razvijati 70-tih godina u Evropi sa ciljem pruanja nauno i na dokazima utemeljenih procena donosiocima odluka, kako za nove, u pravilu skuplje, tako i tehnologije koje se ve koriste. Sam proces donoenja odluka podrazumijeva saradnju industrije, kao ponuaa, vladinih institucija, kao finansijera, te akademske zajednice odnosno zdravstvenih strunjaka kao faktora koji mogu pruiti informacije o dokazima vezanim za odreenu zdravstvenu tehnologiju. Naalost, evidentan je nedostatak oekivanja i percipiranja uloga svakog od kljunih faktora to iziskuje posebne napore,kako bi se sistem procene zdravstvenih tehnologija u potpunosti implementirao. U poslednje vreme nije zanemariva ni uloga pacijenata u samom procesu donoenja odluka odnosno procene tehnologija ime se znaajno unapreuje kvalitet zdravstvene zatite U cilju koordinacije na ovom polju na nivou Evropske unije formirana je EUnetHTA mrea (engl. European network for Health Technology Assessment), HTA koja okuplja HTA agencije iz EU i zemalja u procesu pridruivanja. Zbog svoje vanosti sistem procene zdravstvenih tehnologija ubrzo je postao internacionalnog karaktera te su formirane asocijacije poput ISTAHC(eng. International Network of Agencies for Health Technology Assessment), a u cilju razmene podataka i iskustava na globalnom nivou formirana je mrea INAHTA koja do danas okuplja 46 lanica iz 24 zemlje. U cilju koordinacije na ovom polju na nivou Evropske unije formirana je EUnetHTA mrea kola okuplja HTA agencije iz EU i zemalja u procesu pridruivanja. Svetska zdravtsvena organizacija je inicirala formiranje inicijative pod nazivom Global Alliance on HTA prepoznavi vanost procene zdravstvenih tehnologija kako u razvijenim zemljama tako i u zemljama u razvoju. Agencije zaduene za procenu zdravstvenih tehnologija formirane na nacionalnom nivou u veini zemalja predstavljaju tela pri ministarstvima zdravstva ili su neutralne institucije koje pruaju usluge donosiocima odluka (vlada, fondovi). U sutini, institucije (agencije) za procenu zdravstvenih tehnologija mogu biti ustrojena na principu dva osnovna modela: procena kvaliteta dokumentacije koju podnosi proizvoa ili provoenje procene zdravstvene tehnologije (to je mnogo tei i zahtevniji proces) Razvijene zemlje Zapadne Evrope imaju prilino razvijene sisteme HTA, koji se bave najee procenom lekova (Danska, Franscuska, Njemaka, Holandija, vedska), ali i drugih tehnologija poput agencija NICE(eng. National Institute for Health and ClinicalExcelance ) iz UK ili KCE u Belgiji.3

Situacija na ovom polju u zemljama Istone Evrope od kojih su mnoge prole ili su jo uvijek u fazi tranzicije pokazuje pozitivne pomake, posebno u Maarskoj,Poljskoj, Litvaniji i Estoniji.to se tie stanja zemalja u najbliem okruenju, najvei iskorak je napravila Hrvatska koja je pri Agenciji za akreditaciju u zdravstvu formirala sektor koji e se baviti ovom problematikom i koji je trenutno u fazi izrade pravilnika i kriterijuma za procenu zdravstvenih tehnologija. U Srbiji je Zakonom o zdravstvenoj zatiti predvieno formiranje Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija koja se formira pri Ministarstvu zdravlja Republike Srbije. U nadlenosti Komisije je procena lijekova i drugih tehnologija i formulisanje zdravstvene politike, te daje miljenje na osnovu iskustava iz drugih visokorazvijenih zemalja, na osnovu kojeg ministarstvo izdaje dozvolu za koritenje predmetne zdravstvene tehnologije. U Bosni i Hercegovini jo uvijek ne postoji sistematian pristup ovoj problematici. U Federaciji BiH donesen je novi Zakon o zdravstvenoj zatiti kojim je predvieno formiranje Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija, dok u Republici Srpskoj ova oblast jo nije regulisana. Farmakoekonomika je disciplina ekonomike zdravstva koja identifikuje,meri u uporeuje trokove i rezultate primene farmaceutskih proizvoda.Farmakoekonomika podrazumeva pravilnu alokaciju raspoloivih sredstava koja su po pravilu ograniena.(L.Bootman,navesti taan izvor) Interes za farmakoeniku imaju: -Fondovi zdravstvenog osiguranja -Osiguravajua drutva -Farmaceutska industrija -Zdravstveni strunjaci(izrada terapiskih smernica,donoenje odluke pri izboru odgovarajue terapije). Odnos farmaceutske kompanije i zdravstvenih tehnologija najbolje se vidi iz sledeeg pregleda:

Razvoj svake farmaceutske kompanije vezan je za pravilan izbor i efikasnu realizaciju investicija. Zbog toga se razvoj svake farmaceutske kompanije nalazi u funkciji investicija. Meutim, u sluaju neracionalnih i promaenih investicija posledice mogu biti nesagledive. Posledice neracionalnog investiranja ne koncentriu se u odreenom kraem vremenskom intervalu, niti se kao takve mogu lokalizovati u jednom vremenskom trenutku. Ove negativne posledice ne ogledaju se samo u nedostizanju predvienog poslovnog rezultata, ve su posledice mnogo vee u nepostignutom razvoju. Posledice neracionalnog i promaenog investiranja mogu biti ogromne i nesagledive. to je najgore one nisu ni izdvojene, ni jednokratne. One su opasnost i konica ireg drutvenog razvoja odreenog regiona, pa i drutva u celini. Njihov uticaj nije ogranien samo na organizaciju na koju se odnosi i sa njom povezane organizacije(kao to smo videli u prethodnom slikovitom prikazu), ve se uvek prostire daleko ire, pa ak i na privredu u celini. Zbog toga celokupnom poslu, ne samo istraivanju i izradi investicionog elaborata nego i svim drugim fazama investicionog procesa, treba pristupiti odgovorno i na jedan sistematian i organizovan nain kako bi se smanjile opasnosti i stvorile mogunosti uspenog razvoja pojedinaca, kompanije i celokupnog drutva.4

Realizacija projekata , proirenje projekta i postrojenja u farmaceutskom preduzeu predstavlja sredstvo putem koga se ostvaruje razvoj i nain pomou koga se kompanija vodi u budunost. Projekti predstavljaju sredstvo pomou koga se ostvaruju ciljevi kompanije kako kratkoroni tako i oni na dui vremenski period. U okviru kompanije se sve vie i vie pridaje panja adekvatnom izboru i ukupnoj realizaciji preduzetih projekata jer od toga zavisi i kakva e biti budunost kompanije. Sam proces donoenja odluka podrazumijeva saradnju farmaceutske kompanije kao ponuaa, vladinih institucija, kao finansijera, te akademske zajednice odnosno zdravstvenih strunjaka kao faktora koji mogu pruiti informacije o dokazima vezanim za odreenu zdravstvenu tehnologiju. Naalost, evidentan je nedostatak oekivanja i percipiranja uloga svakog od kljunih faktora to iziskuje posebne napore, kako bi se sistem procjene zdravstvenih tehnologija u potpunosti implementirao. U posljednje vrijeme nije zanemariva ni uloga pacijenata u samom procesu donoenja odluka odnosno procene tehnologija ime se znaajno unapreuje kvalitet zdravstvene zatite. Farmaceutske kompanije danas paralelno izvode desetine razliitih projekata. Iako se oni razlikuju po obimu i trajanju, svi projektu imaju sline ciljeve: zavretak u predvienom roku, sa odobrenim sredstvima i planiranim kvalitetom. Svi ovi ciljevi su meusobno povezani i promene na jednom od njih prouzrokuju posledice na ostalim. Uspeno izvoenje projekata, meutim, u dananjim uslovima postaje sve tei i tei zadatak: poveanje konkurencije, brz razvoj tehnologije, tenja za bri privredni razvoj, trine promene, poveani pritisak na uspeh, krai rokovi izvoenja, krai ivotni ciklus proizvoda, zahtevi za brzo uvoenje novih proizvoda na trite, visoki trokovi neuspeha, vei konflikti kod odreivanja projektnih prioriteta, potreba obrade sve veeg broja informacija, poveani rizik izvoenja projekta, vii nivo zahtevanog kvaliteta, stroi ekoloki uslovi, itd. Sloeni investicioni projekti spadaju po svom sadraju, broju aktivnosti, uesnicima, vremenu trajanja, ukupnim finansijskim izdacima u grupu najteih poslovnih poduhvata. Shodno svom znaaju koji imaju za investitora i iru drutvenu zajednicu, njihovom izvoenju se mora pristupiti na poseban i odgovarajui nain.Sloeni investicioni projekti imaju specifine karakteristike koje ih razlikuju od drugih vrsta projekata. Uspenost realizacije ovih projekata zahteva: dobro obuen rukovodei kadar, kontinualnu promenu organizacione strukture tokom ivotnog ciklusa projekta, visok nivo primene koncepta upravljanja projektima, obezbeenost finansijske podrke, postavljena pravila i procedure rada, jasno definisanu matricu odgovornosti, dobru komunikaciju na svim nivoima izvoenja projekta, visok stepen koordinacije izmeu uesnika na projektu, obezbeenje irokog spektra razliitih materijala, specijalno kvalifikovanu i osposobljenu radnu snagu, iskustvo za realizaciju ovakvih projekata, adekvatan struni kadar, itd. U sluaju da prethodni uslovi nisu adekvatno ispunjeni posledice se najee ogledaju u sledeim elementima:5

smanjenje predviene dobiti, poveano korienje radne snage, angaovanje dodatnih resursa, prekoraenje predvienih trokova, produenje rokova, kasniji poetak eksploatacije, smanjenje predvienih efekata tokom eksploatacije, poveanje konflikata izmeu uesnika na projektu, problemi u implementaciji visoke tehnologije, diskontinuitet u izvoenju projekta, neracionalno korienje finansijskih sredstava, nefleksibilna organizaciona struktura, itd.

Iz dosadanje prakse izvoenja sloenih investicionih projekata poznat je veliki broj investicionih neuspeha koji je proistekao upravo iz neadekvatnog pristupa celokupnom procesu izvoenja projekta. U nameri da se uspeno realizuju sloeni investicioni projekti potrebno je sagledati ukupne mogunosti i ogranienja iskazana u vidu internih i eksternih faktora, koja bitno utiu na pripremu i sprovoenje predvienih aktivnosti. Misija Kompanije jeste da modernim i pristupanim proizvodima pobolja standarde zdravstvene brige i da svojim poslovnim potezima, doprinese razvoju lokalne ekonomije jaajui nacionalnu konkurentnost.Vizija Kompanije je biti priznata i progresivna farmaceutska kompanija koja e konkurisati na globalnom farmaceuutskom tritu.Tako da je razvoj farmaceutske kompanije kompleksan i sistematian sled dogaaja koji se prilagoavaju zahtevima lokalnog trita na globalnom nivou. Uspean razvoj kompanije danas predstavlja neophodnost njenog opstanka i daljeg funkcionisanja u nacionalnim i svetskim okvirima. Razvoj pojedinano kompanije predstavlja i neophodnost za razvoj privrede jedne zemlje i drutva u celini. Razvoj je jedna neminovnost za kompaniju ali i logina predpostavka i prirodan tok njenog funkcionisanja. On predstavlja jedan ciklian proces koji je utkan u unutranju strukturu kompanije i koji se realizuje u skladu sa spoljnim i unutranjim iniocima koji ujedno i odreuju njegov tok. Razvoj kompanije se neminovno vezuje za drutveni i privredni sistem koji stoje u irem i uem okruenju kompanije. On je uslovljen sveoptom povezanou koja postoji u dananjem drutvu i koja odreuje i uslovljava funkcionisanje ne samo pojedinanokompanije nego i itavog regiona, drave i ire. U osnovi svega stoji ovek koji delujui u okviru same kompanije ali i kroz sisteme koji su stvoreni u drutvu, uslovljava i podstie dalji stepen razvoja. Razvoj treba da omogui opti napredak kroz progres svih delova i inioca jedne kompanije polazei od materijalnih, ljudskih i organizacionih komponenti. Kroz ovaj proces treba da se omogue kvantitativne i kvalitativne promene u kompaniji. Postignuti rezultati treba da budu i baza za nastavak daljeg procesa razvoja koji e omoguiti neprekidni tok napretka svakog pojedinca, slube i celokupne kompanije. Jedna od glavnih karakteristika razvoja kompanije , jeste da je to jedan kontinuiran proces koji se odvija tokom celokupnog ivota i postojanja svakog privrednog subjekta. Ovaj proces je u svojoj osnovi veoma dinamian i kompleksan i sastoji se od velikog broja faza i aktivnosti. Samom razvoju kompanije je svojstvena i neizvesnost jer se ostvaruje u buduem vremenskom periodu za koji se ne moe tano utvrditi broj i stepen uticaja svih faktora. Zbog svega navedenog, razvojem kompanije se mora upravljati kroz sve elemente koji utiu na njegovo ostvarenje. To pre svega znai, da se razvoj kompanije mora na adekvatan nain planirati, zatim organizovati i sprovoditi u delo, kontinualno pratiti i u skladu sa rezultatima kontrolnih procesa izvravanjem potrebnih korektivnih akcija dovesti do eljenog rezultata. Svim nabrojanim fazama6

treba dodati i fazu odluivanja koja se kontinualno sprovodi u svakoj pojedinanoj fazi. Kao bitnu odrednicu procesa upravljanja danas, treba naglasiti znaaj koji informacije imaju u fazama planiranja, odluivanja, organizovanja, praenja i kontrole razvoja. Zbog toga se problemu istraivanja i obezbeenja informacija mora posvetiti posebna panja. Razvoj kompanije se mora sprovoditi na jedan integralan i organizovan nain kako bi se omoguilo ostvarenje ciljeva koji se postavljaju pred kompanije i njegovo funkcionisanje. Problemi koji se javljaju u funkcionisanju kompanije deavaju se i zbog neshvatanja znaaja koji razvoj ima za samu kompaniju. Razvoj u celini odreuje budue funkcionisanje kompanije i ujedno obezbeuje uslove za opstanak i dalju egzistenciju. Problemi najee nastaju zbog nedovoljnog i nepotupnog razmatranja budueg rada i poslovanja kompanija. esto se problem razvoja zanemaruje i zaboravlja zbog reavanja trenutnih problema i obezbeenja kontinuiteta tekueg poslovanja. Ovakav prikaz je veoma prisutan u veini naih kompanija. U cilju uspenog razvoja, neophodno je da svaka kompanija usmeri napore u pogledu unapreenja strategije i politike sopstvenog razvoja. Ova neophodnost proizilazi iz dananje sloenosti rada i poslovanja na tritu i prisustva sve vee konkurencije na svim poljima privrednog poslovanja. Sloenost poslovanja kompanije ogleda se i kroz sloenost samih finalnih proizvoda ali i kroz poveanje raspoloivih tehnolokih procesa i mogunosti njihovog korienja. Upravljanje razvojem kompanije se ne mora uvek zasnivati i definisati samo na nivou kompanija ve se mora sagledavati i kroz aktivnosti sloenijih oblika organizovanja. Pristup razvoju moe biti veoma razliit izmeu kompanije i ako ona pripadaju istoj privrednoj grani ili grupaciji. Razlike koje postoje izmeu kompanija ogledaju se kroz izbor naina i pravaca njihovog daljeg razvoja. Pored toga, od industrije do industrije, imamo razliite eksterne mogunosti i ogranienja, ali i interne snage i nedostatke pojedinanih kompanija koji uslovljavaju i odreuju razvojnu politiku i definiu budui razvoj kompanija. Pravci razvoja kompanija treba da se definiu u okviru opteg pristupa izbora koncepcije i strategije budueg razvoja kompanija koja je adekvatna njihovim mogunostima.

Kompanije u okviru iste industrijske grane razlikuju se i u ravnotei koju prave izmeu ekonomskih ciljeva i angaovanja kompanije u drutvu. Smatra se da su drutveno odgovorne kompanije one koje su odgovorne prema: - Zaposlenima, obezbeujui potovanje osnovnih ljudskih prava kao to su zdravstveno i penzijsko osiguranje i razumno radno vreme; - Poslovnim partnerima i konkurenciji, drei se dobrih poslovnih obiaja; - Potroaima, kroz proizvodnju ili prodaju bezbednih i kvalitetnih proizvoda, po razumnim cenama; - Zajednicama u kojima rade kroz zatitu ivotne sredine, socijalnu brigu, odgovorno korienje prirodnih resursa; Drugim reima, drutveno odgovorno poslovanje je uvoenje novog naina razmiljanja u upravljanje kompanijom. Promena u tom smeru moe pozitivno uticati na poslovne rezultate.Sve ovo navodi da se upravljanju razvojem treba pristupiti na jedan sistematian nain kroz sagledavanje funkcionisanja kompanija i njegove sposobnosti da osmisli i sprovede proces razvoja tako da omogui budue poslovanje i prirast pozitivnih rezultata u narednom periodu. Dananje kompanije treba da bude organizovana tako da na odgovarajui nain obuhvati i prati eksterne i interrne mogunosti i slabosti i da shodno tome prilagoava svoju strategiju i aktivnosti razvoja. S tim u vezi kompanije su danas obavezne da se ineterno i eksterno unapreuju.Bitni elementi interenog razvoja su i standardizacije u svakom segmentu poslovno-proizvodnog procesa.Implementacija ISO standarda tanije GMP standarda u farmaceutskoj industriji (good manufacturing practice),Dobra proizvoaka praksa,je dokument koji dokazuje da je proizvoa zadovoljio sve propisane standarde za proizvodnju lekova i to je Zakonska obaveza ,koja podrazumeva dobru proizvodnu praksu,dobru laboratorijsku praksu, dobru skladinu praksu...a od7

ISO standarda se razlikuje jer je ISO standard u startu orjentisan na krajnjeg korisnika.Sve ovo doprinosi izgradnji imidza kompanije na tritu. Tehnoloke promene danas su u centru panje, jer u najveoj meri one predstavljaju i odreuju konkurentnost jedne kompanije . Za uspean razvoj kompanije neophodno je i formiranje odgovarajue inovativne organizacije koja e biti sposobna da prihvati i odgovori na sve promene koje nose sa sobom razvoj nauke i tehnologije kao i promene koje se deavaju na tritu i u sferi poslovanja u opte. Razvoj kompanije je uslovljen realizacijom investicionih poduhvata. Kada se govori o ostvarivanju ciljeva razvoja, onda se misli na sprovoenje odgovarajuih projekata. Razvoj kompanije nije mogu bez projekata jer oni predstavljaju nain i sredstvo za njegovo ostvarenje.Farmaceutske kompanije svoju strategiju razvoja mogu graditi na istraivanju i razvoju novih naina za leenje bolesti,istraivai kompanije koriste svoje talente a kompanije obezbeuju sredstva i resurse kako bi se osigurala primena nauke u kvalietetu ivota.To su farmaceutske kompanije koje se bave proizvodnjom inovativnih lekova tzv.inovatori.Potrebno je 10-15 godina rada i ulaganja milione eura,kako bi se otkrio i proizveo novi lek,zato moraju biti vrlo odlune i inovativne u nastojanju da molekulu pretvore u lek to je pre mogue. Takoe, imamo farmaceutske kompanije koje svoju strategiju razvoja grade na proizvodnji generikhi lekova.Generiki lekovi su farmaceutski preparati koji sadre istu aktivnu farmaceutsku supstancu kao i originalni lek i ekvivalentni su (jednaki) originalnom leku u pogledu kvaliteta, sigurnosti i efikasnosti. Patentni status aktivnog principa mora biti takav da omoguava generikoj kui proizvodnju leka, to znai da aktivni princip nije patentno tieno u trenutku proizvodnje generikog leka. Sprovedene studije bioekvivalencije garantuju da se generiki preparat u biolokom sistemu ponaa identino originalnom leku. Cena generikog leka je najee znatno nia od originalnog leka jer ne ukljuuje cenu razvoja aktivne supstance i originalnog leka. Inovativna kua, koja je razvila originalni lek, nadoknauje svoje trokove u prvih dvadeset godina ivota leka, vreme kada ima pravo ekskluziviteta na plasiranje aktivne supstance. Nakon toga trina kompeticija utie na smanjenje cene i generikog i originalnog leka. Stoga, nia cena generikog leka ne proizilazi iz njegovog nieg kvaliteta, ve iz prostog trinog nadmetanja inovativne i generike kompanije.Farmaceutska kompanija uzimajui u obzir interne i eksterne mogunosti opredeljuje se za proizvodnju jedne ili druge vrste lekova ili pak proizvodi obe varijante .Odluujui o izboru magistarske teze i u toku samog postupka istraivanja metodom dedukcije o radu farmaceutskih kompanija autor rada je doao do zakljuka da svaki segment u radu kompanije zahteva strogu proceduru ,Zakonski propisanu,drutveno odgovornu . 3. KONCEPT UPRAVLJANJA PROJEKTOM Pod pojmom projekat podrazumevamo veliki broj razliitih tehniko-tehnolokih, organizacionih, finansijskih i drugih poduhvata, poslova i zadataka koji se preduzimaju u razliitim sferama privrednih i vanprivrednih delatnosti. U zavisnosti od oblasti u kojoj se projekat realizuje, njegove namene, tehnike strukture i drugih karakteristika razlikujemo i mnogobrojne vrste projekata. Svaka vrsta projekata poseduje odreene specifinosti koje ih karakteriu i odvajaju od ostalih, definiui pri tome i nain upravljanja njihovom realizacijom. Koncept upravljanja projektom ima za cilj da predvidi veinu opasnosti i problema koji se mogu dogoditi kao i da planira, organizuje i kontrolie aktivnosti kako bi se projekat uspeno zavrio uprkos svim nepredvienim okolnostima. Proces upravljanja projektom poinje sa angaovanjem prvih resursa i traje sve dok se ne zavre svi poslovi na projektu. Rezultat koncepta upravljanja projektom predstavlja ispunjenje postavljenih ciljeva projekta, odnosno zavretak projekta u planiranom vremenu i sa predvienim trokovima i kvalitetom. Ekonomski pritisak na industrijski razvoj, borba izmeu konkurenata i tenja za veim profitom uslovili su razvoj novih metoda i tehnika i uopte poboljanje pristupa upravljanja projektom. Upravljanje projektom je danas moderna nauna disciplina sa savremenim nainom planiranja, koordiniranja i kontrolisanja sloenih i raznovrsnih aktivnosti komercijalnih i nekomercijalnih projekata.8

Koncept upravljanja projektom je danas nezamenljiv pristup kod izvoenja sloenih, dugotrajnih i skupih privrednih i neprivrednih projekata. Osnovu koncepta upravljanja projektom predstavljaju ranije razvijene metode i tehnike organizacije, planiranja i kontrole. Meutim, klasini koncept upravljanja i postojee metode i tehnike nisu bile u stanju da odgovore na rastue zahteve u izvoenju projekata. Zbog toga su razvijene nove metode i odgovarajue organizacione forme koje su omoguile da se projekti danas izvode na efikasniji nain. Danas je opte prihven pristup amerikog instituta za upravljanje projektima PMI (Project Management Institute),PMBOK Guide. PMI je meunarodno udruenje za upravljanje projektima sa seditem u SAD-u ,a standar je prihvaen kao ANSI standard, koji primenjuju ogranci. Osim PMI, postoji jo nekoliko udruenja IPMA(International Project Managment Association) i APM(Association of Project Managment) najvanijih u Evropi.Prema PMI, efikasno upravljane projektom treba da pokrije sledee oblasti: - upravljanje integracijom projekta, -upravljanje obuhvatom projekta, upravljanje vremenom realizacije projekta, upravljanje trokovima projekta, upravljanje kvalitetom projekta, upravljanje ljudskim resursima, upravljanje komunikacijom na projektu, upravljanje rizikom projekta, i upravljanje nabavkom za projekat. Upravljanje integracijom je proces pomou koga se vri koordinacija razliitih uesnika, aktivnosti, resursa i drugih elemenata, a u cilju ukupnog uspenog izvoenja projekta. Upravljanje integracijom pokriva aktivnosti kao to su izrada plana, izvrenje plana, praenje i kontrola izvoenja projekta. Upravljanje obuhvatom ima za cilj da se tano utvrde sve aktivnosti potrebne da se projekat uspeno realizuje. Upravljanje obuhvatom podrazumeva sprovoenje aktivnosti na planiranju izrade obuhvata projekta, definisanju ta projekat obuhvata, usvajanju projektnog obuhvata i kontrolu izmena projektnog obuhvata. Upravljanje vremenom realizacije ima za cilj izvoenje projekta u predvienom vremenu. Upravljanje vremenom obuhvata definisanje aktivnosti, utvrivanje meuzavisnosti aktivnosti, procenu trajanja aktivnosti, izradu vremenskog, plana i vremensku kontrolu izvoenja projekta. Upravljanje trokovima projekta je proces obezbeivanja uslova da se projekat zavri u okviru predvienog budeta. Upravljanje trokovima obuhvata planiranje reusrsa, procenu trokova, utvrivanje budeta i kontrolu trokova na projektu. Upravljanje kvalitetom projekta ima za cilj da osigura ispunjenje projektnih zahteva u skladu sa osnovnom namenom realizacije projekta. Ovaj proces obuhavta planiranje kvaliteta, osiguranje kvaliteta i kontrolu kvalitea. Upravljanje ljudskim resursima pokriva oblast obezbeenja efikasnog rada angaovanih uensika na projektu. Upravljanje ljudskim resursima obuhvata formiranje organizacije za izvoenje projekta, obezbeenja kadrova za izoveenje projekta i razvoj timskog rada. Upravljanje komunikacijom obuhvata proces formiranja, prikupljanja, prenoenja, skladitenja i raspolaganja informacijama na projektu. Sprovoenje ovog procesa podrazumeva planiranje komunikacije, distribuiranje informacija i sveobuhvatno izvetavanje. Upravljanje rizikom obuhvata proces identifikacije rizika, analize rizika i planiranje reakcije. Pod ovim se podrazumeva utvrivanje rizika, kvantifikacija rizika, razvoj strategije i plana akcija kao i kontrola izvoenja predvienih akcija. Upravljanje nabavkom je proces koji ima za cilj da se obezbede i pribave potrebni materijalni9

resursi kao i odgovarajue usluge. Upravljanje nabavkom obuhvata planiranje nabavke, slanje zahteva za ponudom, dobijanje ponuda, izbor, sklapanje ugovora i zatvaranje ugovora. Prikazani koncept upravljanja projektom definie jedan opti nain kako treba pristupiti pripremi i izvoenju projekata. Meutim, svaka vrsta projekata ima svoje specifinosti i osobenosti koje ih razlikuju od drugih vrsta projekata. To znai da pristup realizaciji, odnosno primeni koncepta upravljanja projektima treba prilagoditi odreenoj vrsti projekta ili ak pojedinanom projektu. Opte postavke koncepta upravljanja projektima je neophodno primenjivati ako se eli uspena realizacija projekta. Meutim, neorganizovana primena optih postavki koncepta upravljanja projektima ne znai istovremeno i uspeno izvoenje projekta. Uspena primena koncepta upravljanja projektima podrazumeva osmiljavanje adekvatnog sistema izvoenja projekta koji bi odgovarao konkretnoj vrsti projekta, mogunostima i ogranienjima preduzea, postojeem iskustvu, drutvenim prilikama, ekonomskoj situaciji, tehnolokom razvoju, itd. 4. PROCES REALIZACIJE SLOENIH INVESTICIONIH PROJEKATA 4.1 Pojam sloenog investicionog projekta Jedan od problema sprovoenja procesa razvoja ne samo pojedinane kompanije nego i drutva u celini, predstavlja problem uspenog izvoenja investicionih projekata. Investicioni projekti mogu biti veoma razliiti po svom znaaju i ulozi koju imaju u ukupnom procesu razvoja kompanije. U investicione projekte spadaju i projekti tipa edukacije zaposlenih ali i proirenje proizvodnih kapaciteta. Svaki investicioni projekat je po sebi znaajan i predstvalja korak u ukupnom i permanentnom procesu razvoja kompanije. Bez obzira koliko po finansijskim sredstvima i vremenu trajanja neki investicioni projekat bio mali za neku kompaniju, on predstavlja neophodnost ka dostizanju postavljenih ciljeva razvoja. Posebna panja se svakako poklanja realizaciji sloenih i krupnih investicionih projekata. Oni mogu predstavljati kljuna ulaganja koja e odreivati dalju sudbinu jedne kompanije odnosno njenog opstanka na tritu. Sloeni investicioni projekti se odvajaju od drugih vrsta projekata pre svega zbog potrebe da se njihovoj pripremi i realizaciji pristupi na adekvatan nain kako bi se uspeno ostvarili postavljeni ciljevi. Kada kaemo da sloene investicione projekte odvajamo od drugih vrsta projekta onda moramo tano znati ta je to to ini ove projekte posebnim za kompaniju ili iru drutvenu zajednicu i zbog ega oni trae poseban tretman u poslovnom smislu. Kao prvo, realizacija sloenih investicionih projekata zahteva izvrenje velikog broja razliitih faza rada, podfaza i pojedinanih aktivnosti. Sve ove faze, podfaze i pojedinane aktivnosti su meusobno povezane inei tako jednu sloenu strukturu investicionog projekta koji je potrebno realizovati. Za realizaciju aktivnosti na sloenim investicionim projektima potrebno je angaovanje velikog broja razliitih uesnika, i to kako organizacija, tako i pojedinanih kadrova. U realizaciji sloenih investicionih projekata uestvuju, pored investitora, i veliki broj projektanata, isporuioca opreme i ureaja, glavnih i pomonih izvoaa graevinskih i zanatskih radova, montaera, koopreanata, itd. Sve njih je potrebno na odgovarajui nain organizovati kako bi se predvieni radovi na projektu efikasno obavljali. Investicioni projekti tokom svoje realizacije zahtevaju obezbeenje i ulaganje znaajnih finansijskih sredstava. Proces finansiranja investicionih projekata nije nimalo jednostavan. On treba da obezbedi takve uslove koji e omoguiti efikasnu realizaciju projekta i kasniju eksploataciju investicije. itav proces finansiranja.sejo vie usloava jer u realizaciji sloenih investicionih projekata najee ima vie razliitih izvora finansiranja: poslovne banke, pojedinana preduzea investitori, izvoai radova, insotrani partneri, isporuioci opreme i tehnologije, itd.10

Sloeni investicioni projekti se najee odvijaju u duem vremenskom periodu. Ako se uzme da je poetak ovakvih projekata povezan sa izradom poetnih studija i traje sve do putanja u eksploataciju izgraenog objekta vidi se da vreme realizacije moe biti i nekoliko godina. Za krupne investicione projekte gde je dug period pripreme realizacije projekta, projekat moe trajati i do deset pa i vie godina. Za izvrenje predvienih aktivnosti potrebno je obezbediti i odgovarajue matrijalne resurse u vidu opreme, glavnih i pomonih materijala, zatim sredstava za rad, mehanizacije, itd. Veina ovih resursa je ograniena pa se zbog toga mora na vreme i u skladu sa predvienim terminima vriti njihovo obezbeivanje kao i ukupna optimizacija kako bi se postiglo to racionalnije korienje resursa na projektu. Kada se zna da se za realizaciju sloenih investicionih projekata koristi veliki broj razliitih vrsta resursa za koje postoje takoe razliite mogunosti nabavke i korienja, postaje jasno kakav se problem javlja tokom realizacije projekta. Svaki sloeni investicioni projekat je jedinstven i neponovljiv. Mogu postojati slini veliki i sloeni investicioni projekti, ali svaki projekat ovog tipa je jedinstven po mnogim karakteristikama. Ta jedinstvenost ini ovu vrstu projekata jo sloenijom i kompleksnijom za ukupno sagledavanje, pripremu i samu realizaciju u svim meusobno povezanim fazama rada na projektu. Zbog svoje jedinstvenosti sloeni investicioni projekti nose sa sobom veliku dozu neizvesnosti i rizika za mnoge aspekte projekta. Priprema i realizacija projekta su predmet aktivnosti koje se odvijaju u blioj i daljoj budunosti pa je nemogue sa sigurnou predvideti konani rezultat. Realizacija sloenog investicionog projekta treba da zadovolji i odreene kriterijume u pogledu kvaliteta, odnosno da zadovolji kriterijume ukupne ocene valjanosti realizacije. Za sloene investicione objekte veoma je vano da se tokom procesa realizacije projekta obezbedi odgovarajui nain rada kako bi se krajnji rezultat dobio u skladu sa zahtevanim ili propisanim kvalitetom. Sloeni investicioni projekat treba realizovati i u skladu sa predvienim vremenskim periodom. Svako prekoraenje ovog vremenskog perioda donosi poveanje trokova kako u pogledu ukupnih investicionih ulaganja tako i u pogledu pomeranja poetka vraanja uloenih sredstava i smanjenja ukupnih efekata od kasnije eksploatacije realizovanog projekta. Realizacija sloenih investicionih projekata je takoe najee uslovljena izvoenjem radova i obavljanjem poslova na vie razliitih lokacija. Ponekad su ove lokacije meusobno dosta udaljene pa se javlja problem efikasnog funkcionisanja svih organizacionih celina koje su ukljuene u realizaciju projekta. Sloenost meusobnih veza izmeu razliitih uesnika u realizaciji projekta, ponekad razmetenih u razliitim dravama, jo jedna je karakteristika sloenih investicionih projekata. Pored toga i sama lokacija na kojoj se izvode radovi moe biti specifina i da zahteva konitunalnu strunu kontrolu izvoenja veine glavnih radova na projektu. Takoe, realizacija sloenih investicionih objekata moe biti zavisna od klimatskih uslova koji dodatno mogu usloiti izvoenje radova na projektu. Kompleksnost projekta je povezana i sa zastupljenom tehnologijom na projektu. Sloeni investicioni projekti svoju kompleksnost u pogledu tehnologije imaju u dva vida. Prvi vid je to kod realizacije sloenih investicionih projekata se obino ugrauje nova i visoka tehnologija pa se esto deava da je nedovoljno poznata kadrovima na realizaciji projekta. Drugi vid kompleksnosti projekta je povezan sa tehnologijom koja se primenjuje u realizaciji projekta i kojom se ostvaruju ciljevi na projektu.

11

Realizacija sloenih investicionih projekata je i pod uticajem znaajnih faktora iz okruenja. Okruenje u kojima se realizuju sloeni investicioni projekti moe prilino uticati na njihovu dalju kompleksnost pogotovo ako ovakvi projekti pokrivaju bitne segmente budueg rada i funkcionisanja ire privredne ili drutvene celine. Eksterni faktori mogu biti razliiti i zavise od konkretnog projekta. Meu najbitinije eksterne faktore koji utiu na realizaciju sloenog investicionog projekta je svakako fiskalno-montetarna politika, trite, politiki uticaj, pravni sistem, socijalne prilike, itd. Realizacija sloenih investicionih projekata treba da odgovori na mnoge zahteve koji se pred njih postavljaju. Cesto je realizacija ovakvih projekata uslovljena usklaivanjem sa odreenim okolnostima ili posebnim uslovima koji dodatno usloavaju itav proces realizacije ovih projekata. Sloene investicione projekte moemo nai u razliitim industrijskim granama. Karakteristini primeri sloenih investicionih projekata bili bi: izgradnja fabrika (fabrika za proizvodnju lekova,fabrika za proizvodnju cementa...), izgradnja krupnih graevinskih objekata (stambena naselja, hotelski kompleks,...), izgradnja putne mree (magistralni putevi, eleznike pruge, ...), izgradnja velikih energetskih objekata (termoelektrana, hidroelektrana,...), izgradnja energetske mree (gasifikacija gradova, elektrifikacija naselja,...), izgradnja objekata infrastrukture (vodovodna mrea, kanalizaciona mrea,...), proizvodnja krupnih industrijskih postrojenja, projekti dislokacija fabrika, itd. Sve ovo pokazuje koliko su sloeni investicioni projekti kompleksni, koliko neizvesnosti sa sobom nose i koliko moguih problema moe doneti i priprema i realizacija svakog ovakvog projekta. Kompleksnost ovih projekata najee dovodi do ozbiljnih problema koji se javljaju kod pripreme za realizaciju i same realizacije. Ovi problemi mogu da se manifestuju u razliitim segmentima realizacije projekta dovodei u pitanje dostizanje pojedinanih i ukupnih ciljeva na projektu pa ak dovodei u pitanje i ukupnu realizaciju i uspean zavretak projekta. 4.2 ivotni ciklus sloenog investicionog projekta Svaki sloeni investicioni projekat ima svoje jasne i konane ciljeve koje treba da postigne. Da bi se to postiglo potrebno je na odgovarajui nain izvriti pripremu realizacije projekta, a zatim ga i realizovati. Dve osnovne faze u realizaciji sloenog investicionog projekta su upravo njegova priprema realizacije i sama realizacija. Da bi se uspeno realizovao celokupni projekat potrebno je formirati odgovarajui sistem realizacije sloenog investicionog projekta kako bi se uz pomo primene odgovarajuih metoda i tehnika planiranja, organizovanja, rukovoenja, koordiniranja i kontrole izvrilo sprovoenje predvienih aktivnosti i uspeno dostigli postavljeni ciljevi. Tok projekta, odnosno tok sloenog investicionog projekta ima karakteristiku ivotnog ciklusa. Kreiranje sistema pripreme i realizacije sloenog investiocionog projekta namee potrebu da se pre svega analizira i definie ivotni ciklus ovih projekata. Analiza i definisanje ivotnog ciklusa sloenih investicionih projekata podrazumeva ralanjavanje celokupnog projekta na manje delove, odnosno delove ivotnog ciklusa projekta. Ova analiza i definisanje omoguava da se prouavanjem pojedinanih delova i projekta u celini pronae i formira sistem koji bi pruio mogunost za efikasniju realizaciju projekta. ivotni ciklus projekta se definie kao kontinualan vremenski proces ukupne realizacije projekta. Kada se kae ukupna realizacija projekta onda se podrazumeva celokupan proces stvaranja, pripreme, realizacije i okonanja projekta sve do poetka njegove eksploatacije. ivotni ciklus sloenog investicionog projekta se najee prikazuje u odnosu na kretanje trokova ili angaovanje resursa u vremenu. Postoji vie razliitih podela ivotnog ciklusa projekta na odgovarajue faze a koje su rezultat razliitih pristupa projektu ili metodologije realizacije projekta. Nijedna podela projekta na12

odgovarajue faze nije opte prihvaena tako da nailazimo na razliite pristupe u odreenju faza ivotnog ciklusu projekta. Podela ivotnog ciklusa projekta se obino vezuje za oblast u kojoj se izvodi projekat ili ak za sam projekat zbog njegove specifinosti. Jedan od primera podele ivotnog ciklusa sloenih investicionih projekata razvijen od strane Meunarodne banke za obnovu i razvoj, popularno nazvane Svetska banka, je podela na sledee etiri faze: identifikacija projekta, priprema projekta, procena projekta, nadzor nad realizacijom projekta. Normalno, ova podela je rezultat metodologije i naina po kome strunjaci ove banke pristupaju realizaciji odnosno finansiranju realizacije jednog projekta. Takoe, jedna od podela koja je dosta prisutna u literaturi ali i u posebnim metodologijama razvijenim za realizaciju projekta, je podela u odnosu na vrstu posla koji se obavlja tokom trajanja projekta (slika 4.1): koncipiranje, planiranje, izvrenje i zavretak

Slika 4.1 Uobiajen nain sagledavanja ivotnog ciklusa projekta Meutim, za realizaciju sloenih investicionih projekata potrebno je ipak naglasiti faze koje e celovitije odslikavati procese koji postoje u realizaciji ovih projekata. Zbog toga autor ovde daje svoje vienje sloenog investicionog projekta koje je u skladu sa drugim pristupima razgranienja faza ivotnog ciklusa projekta, ali pristup koji je vie primeren realizaciji sloenih investicionih projekata i stvaranju sistema uspene pripreme i realizacije ovih projekata.13

Ovaj pristup podeli ivotnog ciklusa projekta moemo nazvati bazni i on bi se dalje po potrebi prilagodio konkretnom sloenom investicionom projektu. Ovaj pristup ivotnom ciklusu projekta obuhvatao bi sledee faze (slika 4.2): 1. Razvoj ideje i konceptualizacije projekta. 2. Izrada investicionog programa i donoenje konane odluke. 3. Definisanje projekta i izrada projektne dokumentacije. 4. Implementacija. 5. Ispitivanje i operacionalizacija projekta. 6. Analiza i zatvaranje projekta.

Slika 4.2 ivotni ciklus sloenog investicionog projekta U prvoj fazi ivotnog ciklusa projekta vri se razvoj ideje i preliminarna identifikacija projekta. Razvoj ideje predstavlja osnov nastanka novog projekta. Projekat se u ovaj fazi raa u vidu ideje, potrebe ili problema koji je potrebno resiti. Razvoj ideje o projektu je baziran na utvrenim stratekim planovima preduzea i definisane razvojne i investicione politike. Sa razvojem ideje uporedo tee i preliminarna identifikacija projekta i preliminarna analiza svih mogunosti i problema realizacije novog projekta. U ovoj fazi se vri i preliminarno sagledavanje tehnikih i ekonomskih aspekata budueg projekta u pogledu izvodljivosti projekta i ukupne isplativosti. Veoma mnogo projekata ne proe dalje od ove faze jer nisu prihvaeni kao sposobni za ivot od strane rukovodstva preduzea. Taka odluivanja o realizaciji projekta nalazi se na kraju ove faze a takoe i na kraju sledee faze. Ako predloeni projekat bude prihvaen od strane vrhovnog rukovodstva, on prelazi u drugu fazu ivotnog ciklusa projekta. U drugoj fazi ivotnog ciklusa projekta vri se izrada svih potrebnih investicionih studija i elaborata na osnovu koje se donosi konana odluka da li realizovati ili ne predloeni sloeni investicioni projekat. Ova faza obuhvata izradu investicione studije, pojedinanih elaborata, idejnih projekata, studije mogunosti i drugih raznih pomonih studija. U ovaj fazi se vri i ocena predloenog sloenog investicionog projekta u pogledu finansijsko-trine i drutvenoekonomske efikasnosti kao i ocena u uslovima neizvesnosti. Na kraju se donosi konana odluka da li realizovati predloeni sloeni investicioni projekat ili odustati od njegove dalje realizacije. Faza izrade investicionog programa i donoenje konane odluke o realizaciji projekta ukljuuje poveanje broja ljudi i funkcija preduzea koji su sada ukljueni u projekat kao i ukupne potrebne izdatke. Izlaz iz ove faze je potpuno sagledan projekat na osnovu ega se moe krenuti sa izradom potrebne projektne dokumentacije i sa poetkom ugovaranja. Kod sloenih investicionih projekata esto se ukljuuju dodatne organizacije u vidu konsultanata i pomonika preduzeu nosiocu projekta, a u cilju pruanja pomoi za pripremu projekta i sprovoenje procesa ugovaranja: priprema tenderske dokumentacije; izrada tenderskih listi; dobijanje i ocena ponuda; predugovorni pregovori i donoenje odluke za projektovanje, izrada projektne dokumentacije, itd. U fazi definisanja projekta i izrade projektne dokumentacije ukljueno je mnogo14

vie ljudi, organizacionih funkcija i uopte preduzea koji rade na pripremi realizacije projekta. Faza implementacije predstavlja, na sloenim investicionim projektima, najduu fazu ivotnog ciklusa projekta. U ovoj fazi se obavljaju aktivnosti vezane za izgradnju objekata, montau opreme, instaliranje ureaja i drugih radova koji zahtevaju angaovanje dosta finansijskih i materijalnih sredstava u duem vremenskom periodu. Realizacija ove faze je uslovljena aktivnostima izvrenim u prethodnim fazama. Od naina pripreme projekta u dobrom delu zavisi efikasnost i ukupna uspenost izvoenja ove faze. Osnovni problem u ovoj fazi i uslov uspene projektne implementacije predstavlja nain koordinacije svih ukljuenih resursa na izvoenju predvienih aktivnosti. Faza ispitivanja i operacionalizacije projekta je esto zanemarena faza ali ona je ekstremno vana za uspeno okonanje projekta. Na primer, u procesnoj industriji, testiranje je ustvari dodatak fazi implementacije i predstavlja veoma kompleksan posao koji podrazumeva i specifine odnose i pomo organizacija koje su izvodile poslove. U sluaju da projekat daje kao rezultat gotov proizvod, onda se u ovaj fazi obavlja probni rad postrojenja, dokazivanje projektovanih parametara i primopredaja postrojenja investitoru nakon ega poinje period eksploatacije zavrenog investicionog projekta. Ova faza je karakteristina po tome to se vri priprema za poetak redovne eksploatacije. U fazi ispitivanja i operacionalizacije se vre pripreme za preuzimanje realizovanog projekta od strane investitora i njegova integracija u postojei organizacioni sistem investitora. To podrazumeva obavljanje tehnikih, ekonomskih, pravnih i drugih aktivnosti neophodnih za ukljuivanje u redovan proces eksploatacije. Posleduja faza u realizaciji sloenog investicionog projekta bila bi analiza realizovanog projekta i zatvaranje svih procesa na projektu. U ovoj fazi se daje ukupna ocena realizovanog projekta i formira baza istorijskih podataka koja treba da poslui za realizaciju novih projekata. Baza istorijskih podataka predstvalja jednu vrstu povratne veze koju analiza i ocena realizovanog projekta treba da omogui u vidu iskustvenih informacija novim projektima. Zatvaranje projekta podrazumeva i izradu konanog obrauna i reavanje svih spornih pitanja izmeu uesnika na projektu. U ovaj fazi se vri potpuno prenoenje odgovornosti za dalji rad na organizaciju koja e vriti eksploatisanje realizovanog projekta. Takoe, preostali resursi se u ovoj fazi prebacuju na neke druge aktivnosti ili nove projekte. Zatvaranje projekta podrazumeva prestajanje svakog daljeg organizovanog rada na projektu i prelazak u proces eksploatacije izvedenog projekta. Iako je svaka faza prikazana kao odvojena celina, za razliku od ivotnog ciklusa proizvoda, faze kod ivotnog ciklusa projekta se preklapaju. Takoe, nijednu od faza ne moemo posmatrati kao zasebnu celinu nezavisnu od drugih faza. Loe izraena projektna dokumentacija e se odraziti tokom izvoenja faze implementacije projekta, a nekvalitetno izvoenje radova u ovoj fazi prouzrokovae dodatni posao u fazi ispitivanja i operacionalizacije projekta. Zbog toga moemo rei da samo jedno celovito sagledavanje investicionog projekta sa svim njegovim fazama tokom ivotnog ciklusa, prua mogunost da se izvri priprema i sprovede proces realizacije na jedan efikasan i uspean nain. Razmatranje svih faza ivotnog ciklusa pojedinano, ali i zajedno kao jedan celokupan projekat uzimajui u obzir i vek eksploatacije projekta, omoguava potpunije sagledavanje projekta i prua mogunost za adekvatno definisanje naina izvoenja projekta od poetka do kraja. 4.3 Sistem pripreme i realizacije sloenog investicionog projekta Svaki sloeni investicioni projekat ima svoje specifine karakteristike koje ga odvajaju od drugih slinih projekata. Specifinosti pojedinih sloenih investicionih projekata su takve da potpuno odvajaju jednu vrstu sloenih investicionih projekata od drugih. Ali, i pored razlika koje postoje15

izmeu ovakvih projekata, faze kroz koje prolaze sloeni investicioni projekti su sline ili iste kao i problemi koji se u njima javljaju. U cilju to uspenije realizacije sloenih investicionih projekata potrebno je razmotriti koji su problemi, a koje su mogunosti poboljanja i prevazilaenja dosadanjih tekoa i unapreenja ukupnog procesa izvoenja projekta. Glavni problemi se najee javljaju u domenu upravljanja realizacijom sloenih investicionih projekata. Kompleksnost ovih projekata ini da je njihova realizacija najee optereena problemom neefikasnog odvijanja. Meutim, upravo u domenu upravljanja projektom postoje velike mogunosti za poboljanje i efikasniju realizaciju sloenih investicionih projekta. Na slici 4.3 prikazane su osnovne globalne faze koje se razmatraju prilikom izvoenja projekta: priprema, realizacija i eksploatacija. Ove tri faze ine ukupnu strukturu jednog sloenog investicionog projekta. Izostavljanjem jedne od njih gubi se slika celokupnosti poslovnog poduhvata kao i mogunosti za pravilno sagledavanje jednog sloenog investicionog projekta. To znai da fazu pripreme ne moemo uspeno sprovesti ako u potpunosti ne sagledamo fazu realizacije i kasniju eksploataciju izvedenog projekta. Takoe, ako hoemo racionalno sprovesti realizaciju projekta moramo izvriti adekvatnu pripremu i sagledati proces eksploatacije kako bi stvorili uslove za efikasno izvoenje radova, pripremu za eksploataciju i samu eksploataciju izvedenog projekta. Faza eksploatacije, koja predstavlja vraanje uloenih investicionih sredstava i stvaranje dobiti investitoru, nee doneti oekivane efekte ako prethodne dve faze nisu sprovedene u cilju uspenog funkcionisanja izvedenog projekta.

Slika 4.3. Osnovne faze razmatranja sloenog investicionog projekta

Razmatranje sve tri osnovne faze je neophodno ako se eli postaviti sistem uspenog izvoenja projekta i ostvariti predvieni efekti tokom eksploatacije izvedenog projekta. Sa druge strane, nepotpuno sagledavanje celokupnosti jednog investicionog poduhvata dovodi do stvaranja problema i dovodi u pitanje ukupnu uspenost izvoenja projekta i njegovu kasniju eksploataciju. Ovi problemi se najee manifestuju u sledeim oblicima: neostvarivanje predvienih ciljeva, este izmene projektne dokumentacije, poveanje rizika na projektu, neefikasna i nepotrebna nabavka za projekat, nekvalitetno izvoenje radova, dodatni radovi, poveanje investicionih ulaganja, stvaranje sukoba izmeu uesnika na projektu, reavanje problema u zavrnim fazama projekta, produetak trajnja projekta i kasniji poetak perioda eksploatacije, ostvarivanje manjih efekata u periodu eksploatacije od oekivanih, produenje perioda povratka investicionih ulaganja, skuplji proces eksploatacije izvedenog projekta,16

otklanjanje propusta u periodu eksploatacije, i dr.

Sagledavanje i razmatranje sve tri osnovne faze poslovnog poduhvata stvara mogunost za formiranje sistema pripreme i realizacije sloenog investicionog projekta. Formiranje sistema pripreme i realizacije sloenog investicionog projekta ima za cilj stvaranje jednog celovitog pristupa izvoenju projekta u skladu sa internim i eksternim mogunostima i ogranienjima ali i u skladu sa znaajem koje priprema i realizacija sloenih investicionih projekata ima za investitore i drutvo kao celinu. Sistem pripreme i realizacije sloenog investicionog projekta polazi od razmatranja tri osnovne faze poslovnog poduhvata (priprema, realizacija i eksploatacija) i definie nain izvoenja projekta kroz faze ivotnog ciklusa sloenog investicionog projekta. Ovaj sistem pokuava da jednim celokupnim sagledavanjem investicionog poduhvata smanji ili eliminie probleme koji se javljaju tokom izvoenja projekata. On se bazira na potrebi da se sistemskim pristupom u razmatranju i izvoenju projekta unapredi dosadanji proces ukupne realizacije projekta. Da bi formirali adekvatan sistem pripreme i realizacije sloenih investicionih projekata, moramo sagledati koje su glavne karakteristike ovih projekata tokom njihovog ivotnog ciklusa. Kao prvo, potrebno je utvrditi kakve su nae mogunosti da utiemo na tok projekta tokom njegovog izvoenja. Na slici 4.4 prikazan je odnos mogunosti uticaja na projekat u odnosu na faze ivotnog ciklusa sloenog investicionog projekta: 1. Faza razvoja ideje i konceptualizacije projekta. 2. Faza izrade investicionog programa i donoenja konane odluke. 3. Faza definisanja projekta i izrade projektne dokumentacije. 4. Faza implementacije projekta. 5. Faza ispitivanja i operacionalizacije projekta. 6. Faza analize i zatvaranja projekta.

17

Slika 4.4 Odnos mogunosti uticaja na projekat u odnosu na faze ivotnog ciklusa Kao to se na slici vidi, u poetnim fazama sloenog investicionog projekta imamo veliku mogunost da utiemo na projekat kao i da stvorimo uslove za njegovu celokupnu uspenu implementaciju. Najvea mogunost uticaja na projekat svakako postoji u poetnim koracima na projektu, a u skladu sa napredovanjem radova sve manje i manje postoji mogunosti za neke promene. Ova mogunost da utiemo na tok projekta, koja je najvea u poetnim fazama, proizilazi iz minimalne definisanosti projekta pa se moe rei daje u poetnim fazama sloeni investicioni projekat fleksibilan na promene.

Slika 4.5 Stepen fleksibilnosti!definisanosti projekta u odnosu na faze ivotnog ciklusa

Na slici 4.5 je prikazan stepen fleksibilnosti projekta kao i stepen definisanosti projekta u odnosu na vreme, odnosno faze ivotnog ciklusa sloenog investicionog projekta. Kao to se na slici vidi projekat je najmanje fleksibilan u oblasti maksimalne definisanosti projekta koja se odnosi na poslednje faze ivotnog ciklusa.

18

Znai u okviru faze razvoja ideje i identifikacije projekta, faze izrade investicionog programa i donoenja konane odluke i faze definisanja projekta i izrade projektne dokumentacije, imamo mogunost da najvie utiemo na na sloeni investicioni projekat i obezbedimo njegovu ukupnu uspenu realizaciju i kasniju eksploataciju. Normalno, i u kasnijim fazama, kao to je faza implementacije projekta postoje mogunosti da se utie na projekat, ali su mogunosti ipak dosta manje. Ali, pre nego to vidimo ta bi mogli da uradimo u poetnim fazama realizacije projekata, potrebno je da utvrdimo koliki je stepen angaovanja u pojedinim fazama ivotnog ciklusa projekta od strane glavnih uesnika na projektu. Na slici 4.6 prikazan je stepen angaovanja glavnih uesnika na projektu u odnosu na faze ivotnog ciklusa sloenog investicionog projekta. Kao to se sa slike vidi glavnu ulogu u poetnim fazama realizacije projekta ostvaruje investitor, koji sam ili uz pomo angaovanih odgovarajuih konsultantskih kua i pojedinanih konsultanata odreujue buduu sudbinu projekta.

Slika 4.6 Stepen angaovanja glavnih uesnika na projektu u odnosu na faze ivotnog ciklusa sloenog investicionog projekta Sve ovo pokazuje da ako se eli uspeno izvoenje i kasnija eksploatacija jednog sloenog investicionog projekta, sam investitor treba da ima aktivnu ulogu u celokupnom procesu pripreme i realizacije projekta. Zbog toga moe da se kae da investitor nosi glavnu odgovornost i posledice za sve neuspehe prouzrokovane neadekvatnim pristupom izvoenju jednog sloenog investicionog projekta. Sa druge strane, investitor moe najvie uiniti da se uspeno izvede predvieni projekat koji e mu donositi komparativnu prednost u odnosu na konkurente, pre svega, zbog efikasnog izvedenog projekta koji nee biti optereen produenjem vremena trajanja, poveanjem trokova, smanjenjem predvienog kvaliteta i ukupnim neostvarivanjem predvienih ciljeva, a to se kasnije viestruko negativno vraa u toku perioda eksplotacije u vidu manjih ekonomskih prinosa, duem periodu vraanja uloenih sredstava, ugroenim konkurentskim pozicijama, itd. Da ne bi dolo do neeljenih efekata i neostvarivanja predvienih ciljeva projekta, a zatim i neostvarivanja ukupnog razvoja preduzea ili ire drutvene zajednice, investitor mora odgovorno i organizovano da pristupi celokupnom procesu pripreme, realizacije i eksploatacije sloenog investicionog projekta. U tu svrhu potrebno je od samog poetka rada na sloenom investicionom19

projektu formirati adekvatan sistem pripreme i realizacije kako bi se celokupnom poduhvatu od poetka pristupilo na odgovarajui nain. Formiranjem sistema pripreme i realizacije sloenog investicionog projekta treba da se omogui da od samog poetka sa izvoenjem prvih aktivnosti, krene sa uspostavljanjem takvih odnosa u kome je svrha funkcije projekta i njegovo uspeno izvoenje postavljeno kao osnovni kriterijum. Svi procesi i sve aktivnosti u okviru formiranog sistema pripreme i realizacije projekta treba da budu u funkciji ova dva kriterijuma. Polazei od ova dva kriterijuma stvara se mogunost da se ukupni ciljevi koji se postavljaju pred projekat ostvare na to je mogue bolji nain. Formiranje i primena sistema pripreme i realizacije sloenog investicionog projekta polazi od toga da se od poetka krene sa organizovanim radom na projektu. U tu svrhu se ve od poetka, u fazi razvoja ideje i konceptualizacije projekta, odreuju i definiu vreme, resursi i budet u okviru kojih je potrebno sprovesti poetne aktivnosti. To znai da se od samog poetka formulie i definie organizacija i rukovodilac koji e biti zadueni za sprovoenje poetnih aktivnosti. Jedna od osnovnih postavki primene sistema pripreme i realizacije sloenog investicionog projekta, jeste da se u skladu sa fazama ivotnog ciklusa projekta menja forma i veliina organizacije zaduene za realizaciju aktivnosti. U skladu sa tim menja se i mesto i uloga kao i ovlaenja i odgovornosti koje rukovodilac projekta ima u procesu upravljanja projektom. Na poetku primene sistema pripreme i realizacije projekta to moe biti mali projektni tim ili korienje funkcionalne organizacije za sprovoenje poetnih aktivnosti dok u fazi implementacije projekta to postaje jedna sloena projektna organizacija. Za realizaciju poetnih aktivnosti u okviru sistema pripreme i realizacije sloenog investicionog projekta, kada se jo konceptualizuje projekat i izrauje investiciona studija, kao voa ovih aktivnosti definie se pozicija rukovodioca programa. On ima odreena prava i odgovornosti koja su u skladu sa znaajem aktivnosti, a koja su kod sloenih investicionih projekata dosta velika, i koja mu omoguavaju da poetne aktivnosti na projektu obavi na to kvalitetniji i efikasniji nain. Kako projekat tee tako se poveavaju i prava ali i odgovornosti rukovodioca programa. Funkcija rukovodioca programa, kada se donese konana odluka o realizaciji projekta, prerasta u funkciju rukovodioca projekta. Rukovodilac projekta ne mora biti ista linost koja je bila i rukovodilac programa, ali je u svakom sluaju poeljno da postoji jedan kontinuitet. Primena sistema pripreme i realizacije sloenog investicionog projekta zahteva da se bez obzira da li e se projekat realizovati ili ne, odnosno da li e se posle izrade predinvesticione studije ili investicionog programa odustati od dalje realizacije, sprovoenju predvienih aktivnosti pristupi kao da e projekat imati svoje celokupno izvoenje i kasniju eksploataciju. Veoma je progrean nain, a koji je dosta prisutan u praksi, da se sa ozbiljnijim pristupom na realizaciji sloenog investicionog projekta krene tek kada se donese konana odluka da se projekat realizuje. Ako se realizaciji poetnih aktivnosti pristupi na nain koji eka odluku da li e se projekat izvoditi ili ne, gubi se mogunost da se projekat od poetka postavi na liniju efikasnog i kvalitetnog izvoenja koja treba da mu obezbedi ukupnu uspenu realizaciju i kasniju eksploataciju. Kao to je zakljueno u prethodnom razmatranju, mogunost uticaja na projekat je upravo najvea u prvim fazama realizacije projekta pa se ne sme propustiti ova mogunost. Primena sistema pripreme i realizacije sloenih investicionih projekata polazi, kao to je reeno, od ukupnog sagledavanja projekta kroz sve tri njegove osnovne faze (pripreme, realizacije i eksploatacije) jer jedino sveobuhvatno sagledavanje svih ovih faza prua mogunost uspenog i adekvatnog stvaranja jednog sistema pripreme i realizacije sloenih investicionih projekata. Sagledavajui celokupnu investiciju kroz sve tri osnovne faze, sistem pripreme i realizacije se bazira i na primeni pristupa sagledavanja ukupnih trokova projekta. Za ukupne trokove koje sa sobom nosi jedna investicija u sve tri osnovne faze, najvie je zainteresovan sam investitor. Takoe, investitor je taj koji i najvie moe uticati na trokove tokom ivotnog ciklusa projekta. Kada se sagledavaju ukupni trokovi ivota investicije, tada se misli na sve trokove koji postoje tokom pripreme, realizacije i eksploatacije projekta. Jedino na taj nain moe se odrediti pravi odnos koji ne bi20

iao na tetu jedne a u korist druge faze. Kod sloenih investicionih projekata posebno je izraena potreba za ovakvim sagledavanjem. U ovakvoj analizi treba utvrditi koji su to minimalni trokovi koji e doneti najveu dobit u periodu eksploatacije. To znai da je potrebno sagledati kolika treba da budu investiciona ulaganja kako bi se u toku eksploatacije dobili najmanji trokovi rada i odravanja, a da to predstavlja najbolji odnos ove dve povezane kategorije. Ako uzmemo za primer jedan sloeni investicioni projekat kao to je izgradnja termoelektrane, vidimo da su trokovi rada i odravanja (energenti, generalni remonti, preventivna i periodina odravanja) tokom ivotnog perioda ovog postrojenja mnogo vei nego to su ukupna investiciona ulaganja. Zbog toga treba izabrati najbolje tehnoloko, organizaciono i drugo reenje koje e omoguiti da se, ako treba i sa znatnim poveanjem investicionih ulaganja, ostvari najpovoljniji odnos izmeu ukupnih trokova izvoenja projekta i trokova eksploatacije u odnosu na ostvareni ukupni prihod. Za iznalaenje najboljeg odnosa izmeu ovih povezanih kategorija, formiranje i primena sistema pripreme i realizacije sloenog investicionog projekta podrazumeva primenu metoda i tehnika koncepta upravljanja vrednou projekta (value management). Primena value managementa u sistemu pripreme i realizacije sloenog investicionog projekta ima za cilj, da pored iznalaenja najbolje alternative za predloeni projekat, izvri racionalizaciju u svim onim delovima projekta gde je to mogue ostvariti. Uticaj na ukupne trokove projekta se najvie moe ostvariti u poetnim fazama ivotnog ciklusa projekta. Na slici 4.7 prikazana je zavisnost potencijalne utede trokova i trokova usled izmena u odnosu na ukupne trokove i faze ivotnog ciklusa projekta. Kao to se sa slike vidi, najvei uticaj se moe ostvariti u prve tri faze ivotnog ciklusa projekta dok je prelomna taka, nakon koje su trokovi izmena vei od moguih uteda, obino nalazi u fazi implementacije projekta. Jedna od osnovnih karakteristika sloenih investicionih projekata jeste vreme njihove realizacije, odnosno veoma dug period koji je potreban da se sloeni investicioni projekat sprovede od poetka do kraja. Kada se uzme u obzir da se od raanja ideje pa do poetka eksploatacije protekne vie godina vidi se da je vreme kritian inilac realizacije ovih projekata. Veoma esto se deava da se i predvieni period za realizaciju projekta, zbog neefikasnog izvoenja radova, jo vie produi. Buran tehnoloki razvoj uslovljava da se vreme realizacije, ne samo sloenih investicionih projekata nego svih poslovnih poduhvata, sve vie skrati kako bi preduzea mogla pratiti ili ii u korak sa promenama. Sve vea konkurencija u svim oblastima poslovanja stvara jo vei pritisak da se vreme trajanja projekta to je mogue vie skrati. Produetak trajanja projekta moe doneti ozbiljne negativne posledice po investitora. Kasniji poetak perioda eksploatacije sloenog investicionog projekta moe dovesti u pitanje ukupnu opravdanost njegove realizacij.

21

Slika 4.7 Zavisnost potencijalne utede trokova i trokova usled izmena u odnosu na ukupne trokove i faze ivotnog ciklusa projekta Smanjenje vremena trajanja ukupne realizacije projekta donosi viestruke efekte investitoru. Ako bi za primer uzeli projekat izgradnje jednog farmaceutskog kompleksa, za svaki dan ranijeg poetka eksploatacije postrojenja moemo tano izraunati koliki dodatni prihod ranijeg starta ostvaruje investitor. Takoe, raniji zavretak projekta pored direktnih efekata donosi i druge indirektne efekte koje nije uvek mogue lako sagledati. Stavranje i primena sistema pripreme i realizacije sloenog investicionog projekta predstavlja nain izvoenja projekta pomou koga se mogu prevazici navedeni problemi. Formiranje sistema pripreme i realizacije sloenog investicionog projekta stvara mogunost za primenu pristupa konkurentnog inenjeringa (concurrent engineering). Konkurentni inenjering se bazira na principima da se poslovi koji su do sada izvravani sekvencijalno sada drugaije osmisle kako bi se rasporedili i vodili kao paralelni proces. Ovaj pristup primenjen u realizaciji sloenih investicionih projekata podrazumeva da se nabavka, projektovanje, montaa i druge aktivnosti na projektu izvravaju to je mogue vie paraleleno. To znai da se predmer pravi jo na samom poetku faze definisanja projekta i izrade projektne dokumentacije, da nabavka poinje sa ve delimino sastavljenim predmerima, itd. Primena konkurentnog inenjeringa u okviru sistema pripreme i realizacije sloenih investicionih projekata nalazi svoju podlogu na ve definisanim i prikazanim osnovnim karakteristikama. Primena ovog pristupa polazi od toga da se sistemom pripreme i realizacije, sloeni investicioni projekat sagledava u potpunosti. Sagledavajui projekat u potpunosti, odnosno ne pojedinano svaku fazu za sebe ve celokupno izvoenje kao i proces eksploatacije, stvara se slika kompletne investicije a sa tim i mogunost za pronalaenje naina za krau realizaciju projekta. Na slici 4.8 prikazano je kako se primenom konkurentnog inenjeringa sada sagledava priprema, realizacija i eksploatacija sloenog investicionog projekata. U odnosu na klasini pristup, koji se bazirao na sukcesivnom izvravanju osnovnih faza ukupnog ivota jedne investicije, sada se priprema, realizacija i eksploatacija posmatraju u odnosu na njihovo preklapajue i paralelno izvrenje.

22

Slika 4.8 Sagledavanje sloenog investicionog projekta primenom konkurentnog inenjeringa Primena konkurentnog inenjeringa, ili kako ga neki nazivaju simultanog inenjeringa, u okviru sistema pripreme i realizacije sloenih investicionih projekata, ne znai automatsko poveanje trokova da bi se projekat ranije zavrio, ve jedan pristup koji sa stanovita racionalizacije celokupnog projekta i primenom metoda i tehnika upravljanja projektom dosadanje enormno dugo vreme izvoenja projekta pokuava da skrati to je mogue vie. Paralelizacija aktivnosti, gledana pojedinano, moe doneti u odreenim sluajevima poveanje trokova izvoenja projekta, meutim gledano generalno, skraenje trajanja projekta donosi mnoge utede koje kumulativno posmatrano smanjuju ukupne izdatke za projekat. Prema National Institute of Standards &Technology koristi od konkurentnog inenjeringa ili Concurrent Engineering ukljuuju: 30% do 70% manje vreme razvoja, 65% do 90% manje inenjerskih izmena, 20% to 90% krae vreme plasmana proizvoda, 200% to 600% vii kvalitet, i 20% to 110% veu produktivnost. U okviru sistema - pripreme i realizacije sloenih investicionih projekata, primena konkurentnog inenjeringa se predlae u vidu podele celokupnog projekta na manje celine koji e biti posebni projekti za sebe. To znai da se ukupni sloeni investicioni projekat podeli na vie podprojekata koji se mogu izvravati paralelno. Ova podela na podprojekte se treba obaviti ve u prvoj fazi rada na projektu, s tim, da kako se projekat poveava, prvobitni podprojekti se dele na nekoliko novih podprojekata. Podprojekti predstvaljaju skoro nezavisne celine sa svojim rukovodiocem projekta i odgovarajuom organizacijom za izvoenje. Svi podprojekti zajedno ine jedan sloeni investicioni podprojekat koji funkcionie kroz rad ovih podprojekata. Podela na podprojekte se vri na nain da oni predstavljju najbolju podelu po pitanju funkcionisanja projekta, paralelizacije rada na projektu, poveanja kvaliteta i efikasnijeg rada. Sa odreene take gledita, vei broj podprojekata doprinosi stvaranju uslova za kvalitetnije obavljanje radova na projektu jer se moe izvriti koncentracija na odreene kljune segmente projekta. Meutim, svaki sloeni investicioni projekat shodno svojim specifinostima treba da ima svoj nain na koji bi se izvrila podela na podprojekte. Pri tome ne treba teiti stvaranju ni previe ni premalo podprojekata. Treba nai adekvatnu podelu koja e odgovarati konkretnom sloenom investicionom projektu. Na slici 4.9 prikazana je podela sloenog investicionog projekta na vie polunezavisnihpodprojekata.

23

Slika 4.9 Podela sloenog investicionog projekta na podprojekte

Podela na podprojekte sa stanovita ukupne investicije ima efekta ako omoguava sledee:paralelizaciju izvoenju faza i aktivnosti na projektu, krae trajanje projekta i raniji poetak eksploatacije, poveanje kvaliteta rada na projektu, lake upravljanje realizacijom projekta, krae vezivanje materijalnih i finansijskih resursa, nestvaranje veeg rizika od normalnog. Organizaciona forma koja bi najbolje odgovarala ovakvom nainu izvoenja projekta bila bi projektna organizacija matrinog tipa. Ovaj tip matrine organizacije za realizaciju sloenog investicionog projekta imao bi organizacione jedinice koje bi bile na nivou podprojekta i odreene organizacione jedinice koje bi imale ulogu da izvravaju poslove za sve podprojekte ponaosob. To znai da bi se na nivou podprojekata nalazile organizacione jedinice koje bi bile potpuno isplative i potrebne za efikasno izvoenje podprojekta i ukupnog projekta u celini, dok bi se na nivou opte funkcionalne strukture nalazile one jednice koje bi obavljale poslove za sve projekte i ija bi isplativost i efikasnost rada bila najvea na ovom niovu i sa ovakvim nainom rada. Projektna organizacija matrinog tipa uspostavljena za izvoenje sloenog investicionog projekta doprinosi stvaranju nie cene rada i smanjenja ukupnih trokova izvoenja projekta. Podelom poslova na pojedine podprojekte, odnosno organizacione jedinice u okviru njih, i zadravanjem organizacione forme koja e opsluivati sve podprojekte, stvara se mogunost da se izvri jo vea paralelizacija odvijanja aktivnosti. Na ovaj nain mogue je iz projektnog centra dirigovati izvravanjem odreenih radova u odnosu na prioritete ili prema raspoloivim finansijskim i materijalnim resursima. Takoe, na ovaj nain se daje potpuna autonomija podprojektima za izvravanje njihovog dela posla dok se za poslove koji su bitni za ceo projekat ili je potreban vei stepen koordinacije i usaglaenosti radova, poslovi izvravaju preko funkcionalno rasporeenih jedinica. Bez obzira to su ovo jednim delom nezavisni podprojekti njihov ukupna koordinacija i prava za donoenje odreenih odluka su i dalje zadrani od stane centra projekta, odnosno od strane rukovodioca sloenog investicionog projekta i projektnog tima. Organizaciona forma, kao to je ve reeno, u okviru primene sistema pripreme i realizacije sloenog investicionog projekta treba da doivi svoje transformacije tokom ivotnog cilkusa projekta. Ovako predloena organizaciona forma nee dobiti svoj pun oblik sa prvim aktivnostima na projektu, ali e svakako biti kostur koji e menjati svoj sadraj i veliinu tokom trajanja projekta.

Podela sloenog investicionog projekta na vie manjih podprojekata i organizovanje rada putem predloene organizacione forme, doprinosi da se prevazie problem angazovanja velikog broja resursa u istom vremenskom periodu. Angaovanje velikog broja pre svega ljudskih resursa, donosilo je tekoe u radu pogotovo u oblasti koordinacije, a sama iskorienost resursa nikad nije bila na onom nivou koji bi bio poeljan. Takoe, sa formiranjem podprojekata i sa koncentracijom na pojedine delove projekta, stvara se mogunost za poveanje motivisanosti za rad kao i za stvaranje boljih uslova za timski rad i formiranje timskog duha, a to sve ukupno doprinosi efikasnijem radu na projektu. Na slici 4.10 je prikazano kako se paralelizacojom faza na sloenom investicionom projektu i ravnomernijim razmetajem resursa, trokova i asova rada potrebnog za izvrenje aktivnosti, dobija jedna blaa kriva koja odslikava racionalnije izvoenje sloenog investicionog projekta

24

Slika 4.10 Odnos klasinog pristupa i simultanog pristupa izvoenju projekta

Jedna od osnovnih prednosti podele projekta na vie podprojekata, a koji bi predstavljali polunezavisne celine na projektu, jeste mogunost da se ranije krene sa eksploatacijom izvedenog projekta. Ova prednost se ogleda u tome to je ukupno trajanje projekta, putem paralelizacije faza i aktivnosti na projektu, smanjuje to je vie mogue. Takoe, polunezavisni podprojekti, a koji mogu samostalno funkcionisati, se mogu nakon njihovog zavretka ukljuiti u sistem poslovanja investitora i poeti da vraaju uloena sredstva. Na taj nain doprinosi se stvaranju ne samo ranijih koristi za investitora nego se time poveavaju i ukupni efekti koji se ostvaruju tokom perioda eksploatacije izvedenog projekta. Na samom poetku rada na sloenom investicionom projektu, pored podele projekta na vie podprojekata treba izvrti i dodeljivanje priroteta shodno znaaju i mogunosti putanja u eksploataciju zavrenih podprojekata. Sve ovo govori da se podela na podprojekte treba izvriti na takav nain da se omogui da pojedini objekti sloenog investicionog projekta, a koji mogu raditi i donositi odreeni prihod investitoru, budu posebni podprojekti. Na taj nain se, neekajui da celokupan projekat bude zavren, sukcesivno putaju u rad pojedini objekti na projektu i omoguava njihovo ranije uvoenje u rad poslovnog sistema investiotra i stvaranje prihoda.25

Na slici 4.11a je prikazan nain sukcesivnog odvijanja radova na sloenom investicionom projektu bez podele na podprojekte kao polunezavisne celine. Ovde se vidi da se sa zavretkom projekta poinje sa stvaranjem prihoda, a posle izvesnog vremena i do stvaranja dobiti za investitora. Na slici 4.11b vidi se kako primenom sistema pripreme i realizacije sloenog investicionog projekta sa poetkom stvaranja prihoda za investitora kree jo u toku procesa izvoenja projekta, a da je sa okonanjem projekta mogue poeti i sa stvaranjem iste dobiti za investitora. Primenom konkurentnog inenjeringa menja se i nain na koji se sada sagledavaju faze ivotnog ciklusa projekta. Na slici 4.12 prikazan je raspored faza ivotnog ciklusa sloenog investicionog projekta koji odslikava nain realizacije projekta u okviru predloenog sistema pripreme i realizacije. Primena sistema pripreme i realizacije sloenog investicionog projekata podrazumeva da se faze ivotnog ciklusa i pojedinane aktivnosti u okviru njih sada posmatarju kao preklapajui i paralelni procesi. esta je praksa da se na sloenim investicionim projektima pojedine faze ivotnog ciklusa ili aktivnosti u okviru njih odvijaju zasebno ili bez usaglaenosti i sagledavanja celokupnog procesa izvoenja i eksploatacije sloenog investicionog projekta. Pri tome se ak formuliu i parcijalni ciljevi koje treba dostii kroz odgovarajue zadatke, a koji nisu u potpunosti u funkciji glavnih ciljeva i efikasnog izvoenja projekta u opte. Zbog toga se u realizaciji ovakvih projekata javlja situacija da su npr. efikasno izvedeni graevinski radovi, ali da se zbog nesagledavanja i drugih aktivnosti javljaju dodatni radovi, ili, da su brzo i efikasno sprovedene aktivnosti nabavke ali poto nisu bile u skladu sa dinamikom odvijanja radova na gradilitu, kod pojedine opreme istekne garantni period pre nego to se ona ugradi i pone njeno korienje. Zbog ovakvih i slinih problema koji se javljaju u realizaciji projekta uspostavljanje i primena sistema pripreme i realizacije sloenog investicionog projekta podrazumeva stvaranje jednog efikasnog informacionog sistema koji treba da bude u funkciji ukupnog uspenog izvoenja projekta. Informacioni sistem za izvoenje sloenog investicionog projekta treba da omogui da svi uesnici na projektu brzo i efikasno komuniciraju, razmenjuju potrebne informacije, izvode projekat na istoj osnovi, jednom reju, informacioni sistem treba da omogui da uesnici na projektu govore "istim jezikom.

26

Slika 4.11. Odnos sekvencijalnog i predloenog naina izvoenja sloenog investicionog projekta

27

Informacioni sistem za realizaciju sloenog investicionog projekta treba da se bazira na dva nezavisna ali meusobno povezana dela. Prvi deo se odnosi na ve postojee informacione sisteme preduzea koja uestvuju u realizaciji projekta. Ovde se podrazumevaju informacioni sistemi investitora, izvoaa, dobavljaa i drugih uesnika na projektu. Informacioni sistemi na nivou preduzea treba da prue potrebne ulazne podatke i da u toku realizacije budu stalno u funkciji pomoi realizacije sloenog investicionog projekta. U okviru informacionog sistema preduzea postojei centralizovani podaci treba da budu na raspolaganju uesnicima na projektu. Pod ovim se podrazumevaju podaci koji su od interesa za uspenu komunikaciju i zajedniko izvoenje radova na projektu i koji se ne odnose na neke specifine poslovne podatke koje svako preduzee uva kao jednu vrste poslovne tajne. Tehnike mogunosti za komunikaciju izmeu udaljenih raunara su danas na takvom stepenu da se bez problema moe odvijati transfer svih podataka i informacija. Drugi deo informacionog sistema sloenog investicionog projekta nastaje nakon sagledavanja postojeih informacionih sistema preduzea, odnosno glavnih uesnika na projektu. Sagledavanjm naina funkcionisanja i organizovanosti pojedinanih informacionih sistema preduzea, stvara se osnova za projektovanje informacionog sistema sloenog investicionog projekta koji treba da, na to je mogui bolji nain, iskoristi postojee podatke u preduzeima, smanji izvravanje istih poslova na vie mesta i to je najhitnije stvori zajedniku strukturu na kojoj e se zasnivati protok, razmena i kreiranje svih podataka na projektu. Problem koji konstantno postoji na realizaciji sloenih investicionih projekata jeste da svaki izvoa, svaki uesnik na projektu kreira svoj informacioni sistem, sa svojom strukturom podataka, sa svojim nainom ifriranja, itd. Na ovaj nain dolazi do, pre svega, dupliranja posla, a zatim i do neusaglaenosti izmeu razliitih informacionih sistema, odnosno do neiskoristivosti podataka od strane drugih uesnika na projektu i smanjenja uspenosti meusobne komunikacije i celokupnog rada. Na ovaj nain se gubi mogunost da se putem kreiranja jednog zajednikog informacionog sistema omogui da svi uesnici na projektu komuniciraju na istoj osnovi podataka i tako govore istim jezikom".28

Kod projektovanja informacionog sistema za izvoenje sloenog investicionog projekta najhitnije je da se izvri projektovanje i formiranje informacionog sistema koji se bazira na iskoriavanju informacionih sistema preduzea, a koja ve imaju svoju funkciju i od kojih se mogu obezbediti podrka za dobar deo informacija i podataka na projektu, i da se na osnovu ove polazne take i sagledavanja svih uesnika na projektu, projektuje informacioni sistem koji e biti u najboljoj funkciji za realizaciju projekta. Kreiranje jednog zajednikog informacionog sistema ne znai da e sve informacije biti dostupne svima. Informacioni sistem treba da pokrije, pre svega, sve oblasti zajednikog poslovanja ali i oblasti koje su u funkciji pojedinaanih uesnika na projektu, u ijem radu bi se koristile samo zajednike baze na osnovnom nivou informacionog sistema, a dok bi drugi uesnici projekta dobijali samo finalne izvest aje. Ako se zna da jedan sloeni investicioni projekat ivi dui niz godina i da on predstvalja jedan kompleksni poslovni sistem za sebe, logino je da se javlja potreba za formiranjem jedinstvenog informacionog sistema koji e biti u stalnoj podrci celokupnom izvoenju projekta. Nema sumnje da je jedinstveni informacioni sistem na nivou celokupnog sloenog investicionog projekta u daleko boljoj funkciji za izvoenje projekta nego pojedinani, zasebni informacioni podsistemi. Ne samo da se izbegava dupliranje posla i time i produenje i poveanje trokova realizacije po ovom pitanju, ve se na ovaj nain dobija mogunost da se izvoenje projekta jo vie racionalizuje i omogui bre i kvalitetnije obavljanje svih poslova na projektu. Ovakav informacioni sistem je i u funkciji ostvarivanja svih prethodno navedenih osnovnih karakteristika sistema pripreme i realizacije sloenog investicionog projekta.

Sumirajui sve navedene karakteristike sistema pripreme i realizacije sloenog investicionog projekta i u opte primene koncepta upravljanja projektima i teorije i prakse investicija, mogu se na kraju prikazati kroz spisak aktivnosti neophodnih za primenu i sprovoenje sistema pripreme i realizacije sloenih investicionih projekata. U nastavku ovog teksta prikazane su aktivnosti u okviru svake faze ivotnog ciklusa sloenog investicionog koje je neophodno sprovesti sa primenom ovog sistema, a na slici 4.13 dat je odnos i poloaj faza sloenog investicionog projekta tokom primene sistema pripreme i realizacije sloenog investicionog projekta. Spisak aktivnosti koje je potrebno sprovesti sa primenom sistema pripreme i realizacije sloenih investicionih projekata: 1. Razvoj ideje i konceptualizacija projekta: razvoj i selekcija ideje, prouavanje alternativa, preliminarna istraivanja i analize: analiza razvojnih mogunosti i sposobnosti investitora, analiza trita, tehniko-tehnoloka analiza, organizaciono-kadrovska analiza, ekonomsko-finansijska analiza, izrada predinvesticione studije, ocena studije, donoenje prethodne odluke,29

sistemska organizacija sloenog investicionog projekta, izbor rukovodioca programa.

2. Izrada investicionog programa i donoenje konane odluke: analiza trita, analiza tehnologije, analiza lokacije, analiza ekologije, analiza organizacije i kadrova, ekonmsko-finansijska analiza, izrada raznih elaborata i drugih pomonih studija, primena value managementa, izrada idejnih projekata, sagledavanje i identifikacija rizika, izrada investicionog programa, donoenje investicione odluke.

3. Definisanje projekta i izrada projektne dokumentacije definisanja obuhvata projekta, izbor rukovodioca projekta, formiranje organizacije za izvoenje projekta, organizaciono-tehnoloko struktuiranje projekta, usvajanje svih propisa i standarda vanih za realizaciju projekta, formiranje budeta, postavljanje politike rada na projektu, definisanje procedura rada, razvoj sistema projektovanja, izbor konsultanata, izrada tenderske dokumentacije, izbor projektanata, dobijanje dozvola i odobrenja, izrada glavnog projekta, izrada izvoakog projekta, izbor izvoaa, potpisivanje ugovora, formiranje projektne dokumentacije, izrada planova: vremenski plan, resursni plan, trokovni plan, plan kvaliteta, poetak i sprovoenje procesa nabavke, kontrola procesa izrade i isporuke opreme i drugih materijalnih resursa, revizija projekta, formiranje informacionog sistema projekta.

4. Implementacija prethodni radovi, transport i skladitenje matrijalnih resursa, izvoenje graevinskih radova,30

montaa opreme i instalacija, praenje i kontrola vremena realizacije projekta, praenje i kontrola resursa, praenje i kontrola trokova, praenje i kontrola kvaliteta, kontrola rizika, otklanjanje nepravilnosti u radu, akutuelizacija planova, korektivne akcije, replaniranje, izrada projekta izvedenog stanja, izrada uputstva za upotrebu i odravanje.

5. Ispitivanje i operacionalizacija projekta obuka kadrova, priprema za poetak rada, probni rad, dokazivanje ugovorenih performansi, primopredaja objekata, poetak eksploatacije, poetak garantnog perioda, poetak odravanja objekta i operne, izdavanje sertifikata integracija izvedenog projekta u investitorov sistem poslovanja.

6. Analiza i zatvaranje projekta konani obraun, regulisanje pravnih problema, ocena izvrenih radova, analiza izvrenih radova, formiranje baze istorijskih podataka, arhiviranje projektne dokumenatcije, transfer resursa na druge projekte ili poslove, zakljuivanje projekta.

5. RAZVOJ IDEJE I KONCEPTUALIZACIJA PROJEKTA 5.1 Razvoj ideje i izrada generalne specifikacije Razvoj ideja predstavlja prvu fazu u ivotnom ciklusu projekta i osnov nastanka novog projekta. Faza generisanja ideja ima za cilj da prikupi ideje iz svih raspoloivih izvora. Pronalaenje ideja je veoma vaan proces koji treba podsticati i na odreeni nain formalizovati kako bi se stvorilo to vie prihvatljivih i interesantnih ideja koje mogu doiveti trino prihvatanje. Pronalaenje ideja se moe sporvesti kroz proces sakupljanja ideja i proces stvaranja ideja. Sakupljanje ideja se sprovodi na bazi evidentiranja i analize internih i ekseternih izvo