Slobodan Dusanic

Embed Size (px)

DESCRIPTION

arheology

Text of Slobodan Dusanic

  • STARINAR LVI/2006.

    85

    S lojevi stanovni{tva koji naseqavaju rim-ske rudni~ke oblasti u Iliriku vidno serazlikuju po svome geo-etni~kom poreklu,profesiji, pravnom i dru{tvenom statusu, pri-vrednoj mo}i i kulturnim osobenostima. Osnovne,krupne kategorije ~ine peregrini kopa~i rude, me-talurzi i pripadnici upravnog i vojnog aparata.Epigrafski izvori s rudni~kih teritorija osta-vili su podatke i o imu}nim poslovnim qudima,koje su ponekad sa znatne udaqenosti, po pravi-lu u grupama congentilium i uz pomo} dr`ave pri-vukli izgledi na zakup rudonosnog tla i/ili naprobita~nu trgovinu. Re~ je o preduzimqivim pred-stavnicima vite{kog i senatorskog stale`a. Pute-vi i na~ini wihovog prodora u rudni~ke distrikteIlirika zaslu`uju vi{e pa`we savremenih nau~-nika nego {to su je dobili. Taj prodor nije pretpo-stavqao, razume se, da su vitezovi jo{ mawe sena-tori zbog svoga finansijskog anga`mana u rudni~-kim poslovima provodili znatan deo vremena narudni~kom terenu. Territoria metallorum su bila vi-{estruko neprivla~no mesto za du`i boravak qudiiz vi{ih stale`a. ^ak ni pravi gradovi u {irojrudni~koj oblasti nisu slu`ili kao dugotrajnijaprebivali{ta bogatih Rimqana.

    Neobjavqeni, lo{e ~itani ili neprotuma~eninatpisi o kojima raspravqam u nastavku ovog radatreba da nam osvetle izvesne prosopografske fa-sete imu}nog sveta vezanog za rudnike. Izabran je

    jedan broj va`nih gorwomezijskih1 metalla, pore-|anih, koliko je bilo mogu}no, geografskim sledom,od severa i zapada ka jugu i istoku. Kad ih ozna~i-mo rimskim brojevima i najpoznatijim lokalnimtoponimima-oronimima, novim ili starim, nalazi-{ta tih epigrafskih spomenika mogu se ovako raz-vrstati: (I) Kosmaj i {umadijski Rudnik; (II) jednaoblast Dardanije koju je zasad te{ko bli`e odredi-ti; (III) Rudnik na jugoisto~nim obroncima vencaMokra Gora Suva Planina; (IV) podru~ja delat-nosti porodice Pontija;2 i (V), kumanovski region.Napomenu}u odmah da je anti~ki metallum srebra iolova (III), na tlu kosmetskog Rudnika, dosad bioslabo zapa`en u arheolo{koj i istorijskoj nauci,{to ne umawuje dokaznu vrednost wegove gra|e priraspravi tema ovog ~lanka.

    I Fragmentovana, plamenom o{te}ena stela odkre~waka, dim. (sa~uvani delovi) 142x43x3540 sm.

    PROSOPOGRAFSKE BELE[KEO RUDARSTVU U GORWOJ MEZIJI:

    PORODICE IMU]NIH DOSEQENIKA NA RUDNI^KOM TLU

    SLOBODAN DU[ANI]

    Filozofski fakultet, Beograd

    UDK 904:622(398)"00/02"726.82"652"(497.11)

    DOI: 10.2298/STA0656085D

    Apstrakt. U ~lanku se ispituje, na primeru pet rudni~kih oblasti Gorwe Mezije, zna~ajni doprinos vitezova i,naro~ito, senatora razvoju rudarstva u Iliriku tokom IIII veka n.e. ^lanak sadr`i i niz novih podataka epigrafskog

    i arheolo{kog reda.

    Kqu~ne re~i. Kosmaj, Rudnik u [umadiji, Rudnik na Kosmetu, kumanovska oblast, Dardanija, Caesarea Palestinae,

    Pontii, olovni slici, ferrariae, putevi imigracije poslovnih qudi.

    1 Za mawi broj podataka upu}eni smo na vremenske grani-ce koje se ne podudaraju s granicama postojawa Gorwe Mezije(tj. obuhvataju i razdobqa koja prethode Domicijanu odnosnodolaze posle Aurelijana). Ovo fleksibilno tuma~ewe hrono-lo{kog okvira istra`ivawa ne mewa bitno stvari ve} i stoga{to su natpisi glavnina na{e gra|e retki pre Domicijanakao i posle sredine III stole}a.

    2 Prvenstveno, FilipiSkupiUlpijana; slu~aj Pontijaizu~ava se zajedno sa slu~ajem Furija.

  • SLOBODAN DU[ANI]

    Natpisno poqe oivi~eno stubi}ima. Non vidi. Ot-krivena julaavgusta 2003. godine u nivou poda sred-wovekovne crkve u Babama (Kosmaj), prilikom is-kopavawa koja je vodio arhitekt Zoran Simi} na~elu ekipe grada Beograda. Stela je naknadno (upostanti~kom periodu) upotrebqena kao nadgrob-na plo~a za dvoje sahrawenih, i nosi znak krsta.^uva se u magacinu zgrade Zavoda za za{titu spo-menika kulture Beograda. Iskreno sam zahvalan g.Zoranu Simi}u na dozvoli da objavim ovaj zani-mqivi spomenik i na fotografiji koja se ovde re-produkuje (Sl. 1).

    D(is) M(anibus)P. FundanioVestaliP. Fundanius?

    5 SI 89 slovab(ene) m(erenti) posuit.

    1 Slova prvog reda donekle i drugog nadma-{aju po visini slova u redovima 35. 2 N,D i N,I uligaturi. 3 L,I u ligaturi. I na kraju reda veoma jeo{te}eno. Posledwe slovo u redu 4 (A) sa~uvano jesamo gorwim delom. U lakuni je mogla stajati,osim predlo`ene dopune, jo{ i filijacija (npr. uobliku Fundan. P. f.) ili podatak o dedikantovomstatusu oslobo|enika (npr. Fundan. P. l.). 5 Vero-

    vatno je da je slovima SI (ovo drugo je o{te}eno)po~iwao kognomen podizaoca stele; kognomen jemogao ispuwavati celu lakunu ali i samo wen po-~etak (u tome slu~aju bi zavr{etak sadr`ao jednofratri ili sl.?).

    Paleografske karakteristike i formule nat-pisa (DM, tria nomina, BMP) ukazuju na epohu An-tonina. To je i ina~e vreme konjunkture kosmajskihrudnika i naseqa. Glavna vrednost teksta je {tobele`i prisustvo dvojice Publija3 Fundanija naKosmaju. Jedan colonus o~evidno zakupac rudono-snog zemqi{ta na Rudniku a verovatno oslobo|e-nik ili oslobo|eni~kog porekla koji je nosioimena P. Fundanius Eutyches ve} je posvedo~en napoznatom gra|evinskom natpisu sa ju`ne padine[turca4: Imp(erator) Caes(ar) L. Septimius SeverusPert(inax) Aug(ustus) templ(um) Terre (!) Matris con-lapsum restituit sub cura Cassi Ligurini proc(uratoris)Aug(usti) instantia(!) P. Fundanio Eutychete et P. Ael(io)Muciano colon(is).5 Sude}i prema podacima koje su

    86

    3 Publii nisu retkost u gens Fundania.4 IMS I 168, iz prvih godina vlade Septimija Severa.5 Kasije Ligurin je svakako bio prokurator gorwomezij-

    skih rudnika na Rudniku, gde su dvojica Fundanija, kao koloni,dr`ali u zakupu srebronosne terene. Komentar J. Fitz-a (1993,739 br. 423) treba ispraviti u tome smislu.

    Sl. 1. Fragmentovana stela sa Kosmaja. Fundanii u rudni~kim oblastima Gorwe Mezije

    Fig. 1. Fragment of stele from Kosmaj. The Fundanii in the mining regions of Moesia Superior

  • o Fundanijima ostavili redaktori dvaju natpisa naro~ito prema pribli`nom datumu kosmajskestele i ~iwenici da u wenom tekstu nije bilo me-sta za kognomen Eutyches, zabele`en u IMS I 168,radilo se o razgranatoj porodici s dugim raspo-nom delovawa. Kad se imaju u vidu vi{estruke spo-ne Rudnika i Kosmaja,6 ovakva prosopografska ve-za dveju rudonosnih oblasti rimske [umadije nedolazi kao iznena|ewe.

    U skladu sa prethodnim razmatrawima je i ono{to znamo o Fundanijima van Gorwe Mezije. Re~ jeo preduzimqivim Italicima, ~iji su poslovi akorasu|ujemo po anga`manu jednog wihovog oslobo-|enika (rani I vek n.e.), posvedo~enog u sredi{tunori~ke industrije gvo`|a i trgovine gvo`|em7 ukqu~ivali nabavku i prodaju metala, glavnogproizvoda KosmajaRudnika. Sli~na poslovna spe-cijalizacija u ro|a~kom okviru je dobro dokumen-tovana u razli~itim paralelnim slu~ajevima.8

    Mogu}no je ali je zasad neizvesno da su P. Fundaniidelovali i u rudnicima provincije Dalmacije,9

    ~ija je saradwa s nori~kim i gorwomezijskim iz-vorima metala ostavila brojne tragove.10 Ne sme seiskqu~iti ni wihovo poslovno prisustvo u Make-doniji tokom II stole}a i u kasnijim vremenima.11

    Te{ko je re}i da li su bili subalterni potomcionih senatorskih Fundanija koji su imali veze saEnijima (Ennii),12 ukqu~uju}i mo`da i Enije o ~i-jem predstavniku raspravqam u petom poglavqu.

    II U pristani{tu Primorske Cezareje (Pale-stina), u ostacima potonulog rimskog broda, ot-kriveno je 1993. godine {est olovnih slitaka.13

    ^etiri nose pe~ate sa skupovima slova/brojeva ko-ji se mogu pro~itati potpuno ili delimi~no.Skupovi su uglavnom jednakog sadr`aja, izlivenisu ili utisnuti, a izdato ih je ukupno devet.14 Ovava`na gra|a arheolo{ko-istorijskog reda nije do-sad ni publikovana ni obja{wena kako treba.15

    Wenom celinom bavi}u se u drugom radu; ovde tu-ma~im skupove koji su od neposrednog ili posred-nog zna~aja za prosopografska pitawa. Ozna~eni su,kako je to u~iweno u autoritativnoj publikacijiAnne pigraphique, slovima (a) (i). Numeri~kavrednost pe~ata (g) i (i) bi}e razmotrena u poseb-nom ~lanku, upravo nagove{tenom (Sl. 2).

    (a) IMP DOMIT CAESARIS AVG GER (b) METDARD (c) SVB C CAL (d) P. T( ) R ( ) (e) CLO (f)CAES XXCCVII (g) CXXXCIII (h) CAES CCXV (i)HIXXIV.

    I po svome sadr`aju i po ~iwenici da su oti-sak samog kalupa to jest, izliveni su a nisu na-knadno utisnuti, naro~itim ~eki}ima, kao (c), (d),(e), (f), (g), (h) i (i) natpisi (a) i (b) ~ine najva-`nije elemente slitaka otkrivenih u pristani-{tu Cezareje. (A) pokazuje da su slici nastali udoba Domicijanove vlade, verovatno u ~asu kada jeu rudnicima Mezije (onim koji su obuhvatali to-pionice olova) i u wihovoj okolini vladao mirnereme}en da~kim ratovima.16 Formula (b), dopu-wena Met(alla) Dard(aniae), Met(alli) Dard(anici) ilina sli~an na~in,17 otkriva poreklo slitaka: re~ jeo balkanskoj Dardaniji (jug MezijeGorwe Mezi-je),18 mo`da onom wenom delu, grubo definisanomkao kopaoni~ka oblast, koji je izrazito bogat sre-bronosnim olovom, a relativno bezbedan od var-varskih napada sa severa.19 Zanimqiva je premdanezapa`ena okolnost da (f) i (h) nose skra}enicuCaes(area) ispred brojeva koji bele`i te`inupredmeta (187 odnosno 215 rimskih libri).20 Kakozakqu~ujemo po jednoj paraleli kosmajskog slitkaotkopanog u Sarmizegetusi,21 serija slitaka kojojsu pripadali slici (f) bila je ve} u Dardaniji na-mewena dalekom transportu preciznije i prven-stveno, gra|evinskim potrebama Cezareje. To po-sredno svedo~i o intenzitetu, dobroj organizacijii kompleksnosti prekomorskog izvoza dardanskog

    PROSOPOGRAFSKE BELE[KE O RUDARSTVU U GORWOJ MEZIJI:PORODICE IMU]NIH DOSEQENIKA NA RUDNI^KOM TLU 87

    STARINAR LVI/2006.

    6 Du{ani} 2004, 259 sa nap. 57.7 P. Fundanius Hospes, CIL III 4915 a (Magdalensberg). Up.

    gore, nap. 3.8 J. [a{el 1992, 54 i d. 146 i d. 152 i d. et pass.9 Up. Augustala po imenu P. Fundanius Philologus koji je

    podigao CIL III 2096 (8584) u Saloni.10 O nekim aspektima te saradwe v. npr. ILS 1477 (Du{ani}