Slobodan Dusanic

STARINAR LVI/2006.

85

S lojevi stanovni{tva koji naseqavaju rim-ske rudni~ke oblasti u Iliriku vidno serazlikuju po svome geo-etni~kom poreklu,profesiji, pravnom i dru{tvenom statusu, pri-vrednoj mo}i i kulturnim osobenostima. Osnovne,krupne kategorije ~ine peregrini kopa~i rude, me-talurzi i pripadnici upravnog i vojnog aparata.Epigrafski izvori s rudni~kih teritorija osta-vili su podatke i o imu}nim poslovnim qudima,koje su ponekad sa znatne udaqenosti, po pravi-lu u grupama congentilium i uz pomo} dràve pri-vukli izgledi na zakup rudonosnog tla i/ili naprobita~nu trgovinu. Re~ je o preduzimqivim pred-stavnicima vite{kog i senatorskog staleà. Pute-vi i na~ini wihovog prodora u rudni~ke distrikteIlirika zasluùju vi{e pa`we savremenih nau~-nika nego {to su je dobili. Taj prodor nije pretpo-stavqao, razume se, da su vitezovi jo{ mawe sena-tori zbog svoga finansijskog anga`mana u rudni~-kim poslovima provodili znatan deo vremena narudni~kom terenu. Territoria metallorum su bila vi-{estruko neprivla~no mesto za duì boravak qudiiz vi{ih staleà. âk ni pravi gradovi u {irojrudni~koj oblasti nisu sluìli kao dugotrajnijaprebivali{ta bogatih Rimqana.

Neobjavqeni, lo{e ~itani ili neprotuma~eninatpisi o kojima raspravqam u nastavku ovog radatreba da nam osvetle izvesne prosopografske fa-sete imu}nog sveta vezanog za rudnike. Izabran je

jedan broj va`nih gorwomezijskih1 metalla, pore-|anih, koliko je bilo mogu}no, geografskim sledom,od severa i zapada ka jugu i istoku. Kad ih ozna~i-mo rimskim brojevima i najpoznatijim lokalnimtoponimima-oronimima, novim ili starim, nalazi-{ta tih epigrafskih spomenika mogu se ovako raz-vrstati: (I) Kosmaj i {umadijski Rudnik; (II) jednaoblast Dardanije koju je zasad te{ko bliè odredi-ti; (III) Rudnik na jugoisto~nim obroncima vencaMokra Gora Suva Planina; (IV) podru~ja delat-nosti porodice Pontija;2 i (V), kumanovski region.Napomenu}u odmah da je anti~ki metallum srebra iolova (III), na tlu kosmetskog Rudnika, dosad bioslabo zapaèn u arheolo{koj i istorijskoj nauci,{to ne umawuje dokaznu vrednost wegove gra|e priraspravi tema ovog ~lanka.

I Fragmentovana, plamenom o{te}ena stela odkre~waka, dim. (sa~uvani delovi) 142x43x3540 sm.

PROSOPOGRAFSKE BELE[KEO RUDARSTVU U GORWOJ MEZIJI:

PORODICE IMU]NIH DOSEQENIKA NA RUDNI^KOM TLU

SLOBODAN DU[ANI]

Filozofski fakultet, Beograd

UDK 904:622(398)"00/02"726.82"652"(497.11)

DOI: 10.2298/STA0656085D

Apstrakt. U ~lanku se ispituje, na primeru pet rudni~kih oblasti Gorwe Mezije, zna~ajni doprinos vitezova i,naro~ito, senatora razvoju rudarstva u Iliriku tokom IIII veka n.e. ^lanak sadrì i niz novih podataka epigrafskog

i arheolo{kog reda.

Kqu~ne re~i. Kosmaj, Rudnik u [umadiji, Rudnik na Kosmetu, kumanovska oblast, Dardanija, Caesarea Palestinae,

Pontii, olovni slici, ferrariae, putevi imigracije poslovnih qudi.

1 Za mawi broj podataka upu}eni smo na vremenske grani-ce koje se ne podudaraju s granicama postojawa Gorwe Mezije(tj. obuhvataju i razdobqa koja prethode Domicijanu odnosnodolaze posle Aurelijana). Ovo fleksibilno tuma~ewe hrono-lo{kog okvira istraìvawa ne mewa bitno stvari ve} i stoga{to su natpisi glavnina na{e gra|e retki pre Domicijanakao i posle sredine III stole}a.

2 Prvenstveno, FilipiSkupiUlpijana; slu~aj Pontijaizu~ava se zajedno sa slu~ajem Furija.

SLOBODAN DU[ANI]

Natpisno poqe oivi~eno stubi}ima. Non vidi. Ot-krivena julaavgusta 2003. godine u nivou poda sred-wovekovne crkve u Babama (Kosmaj), prilikom is-kopavawa koja je vodio arhitekt Zoran Simi} na~elu ekipe grada Beograda. Stela je naknadno (upostanti~kom periodu) upotrebqena kao nadgrob-na plo~a za dvoje sahrawenih, i nosi znak krsta.ûva se u magacinu zgrade Zavoda za za{titu spo-menika kulture Beograda. Iskreno sam zahvalan g.Zoranu Simi}u na dozvoli da objavim ovaj zani-mqivi spomenik i na fotografiji koja se ovde re-produkuje (Sl. 1).

D(is) M(anibus)P. FundanioVestaliP. Fundanius?

5 SI 89 slovab(ene) m(erenti) posuit.

1 Slova prvog reda donekle i drugog nadma-{aju po visini slova u redovima 35. 2 N,D i N,I uligaturi. 3 L,I u ligaturi. I na kraju reda veoma jeo{te}eno. Posledwe slovo u redu 4 (A) sa~uvano jesamo gorwim delom. U lakuni je mogla stajati,osim predloène dopune, jo{ i filijacija (npr. uobliku Fundan. P. f.) ili podatak o dedikantovomstatusu oslobo|enika (npr. Fundan. P. l.). 5 Vero-

vatno je da je slovima SI (ovo drugo je o{te}eno)po~iwao kognomen podizaoca stele; kognomen jemogao ispuwavati celu lakunu ali i samo wen po-~etak (u tome slu~aju bi zavr{etak sadrào jednofratri ili sl.?).

Paleografske karakteristike i formule nat-pisa (DM, tria nomina, BMP) ukazuju na epohu An-tonina. To je i ina~e vreme konjunkture kosmajskihrudnika i naseqa. Glavna vrednost teksta je {tobeleì prisustvo dvojice Publija3 Fundanija naKosmaju. Jedan colonus o~evidno zakupac rudono-snog zemqi{ta na Rudniku a verovatno oslobo|e-nik ili oslobo|eni~kog porekla koji je nosioimena P. Fundanius Eutyches ve} je posvedo~en napoznatom gra|evinskom natpisu sa ju`ne padine[turca4: Imp(erator) Caes(ar) L. Septimius SeverusPert(inax) Aug(ustus) templ(um) Terre (!) Matris con-lapsum restituit sub cura Cassi Ligurini proc(uratoris)Aug(usti) instantia(!) P. Fundanio Eutychete et P. Ael(io)Muciano colon(is).5 Sude}i prema podacima koje su

86

3 Publii nisu retkost u gens Fundania.4 IMS I 168, iz prvih godina vlade Septimija Severa.5 Kasije Ligurin je svakako bio prokurator gorwomezij-

skih rudnika na Rudniku, gde su dvojica Fundanija, kao koloni,dràli u zakupu srebronosne terene. Komentar J. Fitz-a (1993,739 br. 423) treba ispraviti u tome smislu.

Sl. 1. Fragmentovana stela sa Kosmaja. Fundanii u rudni~kim oblastima Gorwe Mezije

Fig. 1. Fragment of stele from Kosmaj. The Fundanii in the mining regions of Moesia Superior

o Fundanijima ostavili redaktori dvaju natpisa naro~ito prema pribli`nom datumu kosmajskestele i ~iwenici da u wenom tekstu nije bilo me-sta za kognomen Eutyches, zabeleèn u IMS I 168,radilo se o razgranatoj porodici s dugim raspo-nom delovawa. Kad se imaju u vidu vi{estruke spo-ne Rudnika i Kosmaja,6 ovakva prosopografska ve-za dveju rudonosnih oblasti rimske [umadije nedolazi kao iznena|ewe.

U skladu sa prethodnim razmatrawima je i ono{to znamo o Fundanijima van Gorwe Mezije. Re~ jeo preduzimqivim Italicima, ~iji su poslovi akorasu|ujemo po anga`manu jednog wihovog oslobo-|enika (rani I vek n.e.), posvedo~enog u sredi{tunori~ke industrije gvo`|a i trgovine gvo`|em7 ukqu~ivali nabavku i prodaju metala, glavnogproizvoda KosmajaRudnika. Sli~na poslovna spe-cijalizacija u ro|a~kom okviru je dobro dokumen-tovana u razli~itim paralelnim slu~ajevima.8

Mogu}no je ali je zasad neizvesno da su P. Fundaniidelovali i u rudnicima provincije Dalmacije,9

~ija je saradwa s nori~kim i gorwomezijskim iz-vorima metala ostavila brojne tragove.10 Ne sme seiskqu~iti ni wihovo poslovno prisustvo u Make-doniji tokom II stole}a i u kasnijim vremenima.11

Te{ko je re}i da li su bili subalterni potomcionih senatorskih Fundanija koji su imali veze saEnijima (Ennii),12 ukqu~uju}i mo`da i Enije o ~i-jem predstavniku raspravqam u petom poglavqu.

II U pristani{tu Primorske Cezareje (Pale-stina), u ostacima potonulog rimskog broda, ot-kriveno je 1993. godine {est olovnih slitaka.13

êtiri nose pe~ate sa skupovima slova/brojeva ko-ji se mogu pro~itati potpuno ili delimi~no.Skupovi su uglavnom jednakog sadràja, izlivenisu ili utisnuti, a izdato ih je ukupno devet.14 Ovava`na gra|a arheolo{ko-istorijskog reda nije do-sad ni publikovana ni obja{wena kako treba.15

Wenom celinom bavi}u se u drugom radu; ovde tu-ma~im skupove koji su od neposrednog ili posred-nog zna~aja za prosopografska pitawa. Ozna~eni su,kako je to u~iweno u autoritativnoj publikacijiAnne pigraphique, slovima (a) (i). Numeri~kavrednost pe~ata (g) i (i) bi}e razmotrena u poseb-nom ~lanku, upravo nagove{tenom (Sl. 2).

(a) IMP DOMIT CAESARIS AVG GER (b) METDARD (c) SVB C CAL (d) P. T( ) R ( ) (e) CLO (f)CAES XXCCVII (g) CXXXCIII (h) CAES CCXV (i)HIXXIV.

I po svome sadràju i po ~iwenici da su oti-sak samog kalupa to jest, izliveni su a nisu na-knadno utisnuti, naro~itim ~eki}ima, kao (c), (d),(e), (f), (g), (h) i (i) natpisi (a) i (b) ~ine najva-`nije elemente slitaka otkrivenih u pristani-{tu Cezareje. (A) pokazuje da su slici nastali udoba Domicijanove vlade, verovatno u ~asu kada jeu rudnicima Mezije (onim koji su obuhvatali to-pionice olova) i u wihovoj okolini vladao mirnereme}en da~kim ratovima.16 Formula (b), dopu-wena Met(alla) Dard(aniae), Met(alli) Dard(anici) ilina sli~an na~in,17 otkriva poreklo slitaka: re~ jeo balkanskoj Dardaniji (jug MezijeGorwe Mezi-je),18 mo`da onom wenom delu, grubo definisanomkao kopaoni~ka oblast, koji je izrazito bogat sre-bronosnim olovom, a relativno bezbedan od var-varskih napada sa severa.19 Zanimqiva je premdanezapaèna okolnost da (f) i (h) nose skra}enicuCaes(area) ispred brojeva koji beleì teìnupredmeta (187 odnosno 215 rimskih libri).20 Kakozakqu~ujemo po jednoj paraleli kosmajskog slitkaotkopanog u Sarmizegetusi,21 serija slitaka kojojsu pripadali slici (f) bila je ve} u Dardaniji na-mewena dalekom transportu preciznije i prven-stveno, gra|evinskim potrebama Cezareje. To po-sredno svedo~i o intenzitetu, dobroj organizacijii kompleksnosti prekomorskog izvoza dardanskog

PROSOPOGRAFSKE BELE[KE O RUDARSTVU U GORWOJ MEZIJI:PORODICE IMU]NIH DOSEQENIKA NA RUDNI^KOM TLU 87

STARINAR LVI/2006.

6 Du{ani} 2004, 259 sa nap. 57.7 P. Fundanius Hospes, CIL III 4915 a (Magdalensberg). Up.

gore, nap. 3.8 J. [a{el 1992, 54 i d. 146 i d. 152 i d. et pass.9 Up. Augustala po imenu P. Fundanius Philologus koji je

podigao CIL III 2096 (8584) u Saloni.10 O nekim aspektima te saradwe v. npr. ILS 1477 (Du{ani}

2004, 252 nap. 25, 256 sa nap. 47, 263).11 Tataki 2006, 2367 br. 2345.12 Anna Maria Andermahr 1998, 491 et pass.13 Raban 1999, 179188, sa 13 ilustracija.14 Ann. p. 1999, 1683.15 Za novo ~itawe pe~ata (d) v. Du{ani} 2004, 261 nap. 75.16 Up. Du{ani} 2007 (u {tampi).17 Du{ani} 2004, 256 i d.18 Sli~no je pretpostavqao Raban 1999, 187, ne iskqu~u-

ju}i sasvim ni Dardaniju u severozapadnom delu Male Azijei svode}i, neprecizno, balkansku alternativu na Kosovo (uGorwoj Meziji).

19 Uporedi nalaz sli~na dva slitka na severoisto~nimobroncima Kopaonika, kod @u~a: IMS IV 136; Bo{kovi} 1966,49 nap. 20. Verovatno je da i oni poti~u iz flavijevske epohe.

20 Raban 1999, 179, 1=f; 183, 3=h.21 Piso 2005, 121 (cd).

SLOBODAN DU[ANI]

olova verovatno i drugih metala Dardanije, o ko-jima smo slabije obave{teni.

Dok ~itawe i interpretacija pe~ata (a) i (b)ne zadaju formalne te{ko}e, treba osporiti pri-hva}eno razre{ewe skra}enica sa pe~ata (c), kojeglasi sub G(aio) Cal(purnio?). Nedostaci tog razre-{ewa su {to pretpostavqa re|u strukturu imena(praenomen i gentile, bez kognomena) i, u vezi s ti-me, re|i oblik odredbe na po~etku pe~ata, gde sename}e razre{ewe sub c(ura)22 umesto vulgate subG(aio). Napomenimo da re~i sub cura po pravilu uovakvom i srodnim kontekstima prethode proku-ratorskom imenu.23 U na{em slu~aju od prokurator-skog imena su utisnuta samo slova CAL. Iako se mo-è raditi o jednom Cal(purnius)-u,24 wih je najlak{erazumeti kao po~etak (skra}enog) gr~kog antroponi-ma, izvorno u genetivskoj konstrukciji. Antropo-nim je, izgleda, pripadao carskom ili privatnomrobu; rob se zvao mo`da Cal(l)(inicus) ili je nosiosli~no ime sloèno od prideva kalos. Slova CLO(Clo(dianus), Clo(nius) vel sim.), (e), mogla bi tako|eskra}ivati ime carskog ili privatnog roba na slu-`bi u rudniku, roba koji je, me|utim, imao rang ni-ì od prokuratorskog ranga (bio je npr. vilicus iliprobator). Nasuprot, (d) se najprirodnije razume kaospoj tria nomina jednog slobodnog ~oveka, krupnog za-kupca u rudnicima odgovaraju}e dardanske oblasti.Zahvaquju}i analogiji olovnog slitka iz kur{um-lijskog @u~a (IMS IV 136),25 znamo da su rane dar-danske plumbarije mogle ujediwavati fiskalnosopstveni{tvo nad rudonosnim tlom sa delatno{}ukrupnih zakupaca.26 U slu~aju IMS IV 136, taj boga-ti conductor dardanskih rudnika zvao se Q(uintus)

Gn(orius); bio je poreklom iz Liburnije (grada Ne-dina), koja je ve} posvedo~ena kao ishodi{te pred-uzimqivih qudi s poslovima usredsre|enim na(gorwo)mezijska metalla.27 Treba napomenuti da suliburnski G/Noriji, izgleda, dokumentovani i me-|u stanovnicima Murse angaòvanim u livewu gvo-`|a, olova i drugih metala i metalnih proizvoda.28

U slu~aju skra}enica sa pe~ata (d) na slitku na-|enom u Cezareji primamqiva je dopuna P(ublius?)T(arius?) R(ufus?); ona bi tako|e ukazivala na po-reklo zakupca iz imu}ne porodice ~iji je domicilu liburnijskom Nedinu a stanice poslovnog anga-`mana u Dardaniji i metalur{kim gradovima ka-kvi su Mursa ili Siscija.29 Liburwanin L. Tarius

88

Sl. 2. Slitak od olova proizveden u Dardaniji, na|en u pristani{tu Primorske Cezareje

Fig. 2. Lead ingots produced in Dardania, found in the port of Caesarea Maritima

0 5 10 cm

22 Sa C, ne G (kako ~ita Raban 1999, 179: under the super-vision of G(aius) Cal(purnius)(?)).

23 Za prokuratore kamenoloma v. npr. Hirschfeld 1905,164; za prokuratore rudnika, Hirschfeld ibid. 153. Up. Diz. ep. II2 (1910) 13221324 (popis koji je daleko od potpunosti).

24 Gore, nap. 22.25 Up. Du{ani} 1995, 2730; gore, nap. 19.26 Du{ani} 1977a, 164166.27 Du{ani} 1995, 2830. Up. M. Milin 2002, 165 br. 3 (je-

dan pripadnik tribe Sergia popularne u Liburniji u rud-ni~kom gradu kod So~anice).

28 Du{ani} 1995, 30 sa nap. 2326.29 Tarii Rufi u Liburniji: Wilkes 1969, 330 i 331 nap. 1;

Alfldy 1969, 124125. Jedan Publius(?) C.f. me|u liburnskimTarii Rufi: CIL III 2877. Amfora na|ena u Sisciji nosi pe~at L.TARI RVFI (CIL III 12010, 30). Mo`da na odlomku nadgrobnogspomenika iz So~anice (êr{kov 1970, 67 br. 19), u redu 3, tre-ba ~itati: L. Tarius. Spomenik se svakako ticao jednog vernae(red 2).

Rufus se ~ak uspeo do konzulata jo{ 16. godine pren.e.30 Pored su{tinske analogije koju ovde pruà-ju wegova karijera, zatim IMS IV 136 i spomenik izMurse, predlog razre{ewa P(ublius?) T(arius?)R(ufus?) u slu~aju skra}enica sa cezarejske massaepodràvaju i epigrafski ~inioci. Od wih je naj-zna~ajnija relativna retkost gentilnih imena naT-, ~emu treba dodati pojavu Tarija u drugim nat-pisima Nedina i verovatno}u da je cela sekvenci-ja (ce) posve}ena li~nim imenima, a ne podacimarazli~itih vrsta. Razume se, razre{ewe P(ublius?)T(arius?) R(ufus?) vodi ra~una i o ~iwenici da su trislova na pe~atu (d) me|usobno odvojena interpunk-cijom predstavqenom na faksimilima u editioprinceps koja prakti~no uzev{i iskqu~uje svakidrugi sadràj osim tria nomina.

III Natpisi i drugi anti~ki spomenici iz ko-smetskog Rudnika31 zasad izri~ito ne potvr|ujupostojawe lokalnih nalazi{ta i topionica rudepremda daju jasne znake ìvota tog naseqa u rim-skoj eposi. Pa ipak, uprkos }utawu neposrednihizvora i prete`nog dela moderne nauke, indicijeo rimskoj eksploataciji minerala na tlu kosmet-skog Rudnika prvenstveno o eksploataciji srebro-nosnog olova dovoqno su jake da lokalitet smemukqu~iti u ovo istraìvawe iako sam predeo nepoznajem iz autopsije. Artur Evans se sli~no izja-snio o privrednoj ulozi nekada{weg naseqa s pa-dina Mokre Gore Suve Planine, ukazuju}i da uokolini (izukr{tanoj rimskim putevima)32 imarudom bogatih terena, re~itih toponima (Rudnik,Majdan), ~ak i tragova starog kopawa (traces of theancient33 workings can still be seen on the flanks of themountain).34 Pre nego {to pre|em na natpiseFulkinija i Pakonija, koji su najva`niji za tre}epoglavqe ovog ~lanka, podseti}u ~itaoca da je uRudniku bio otkriven reqef Kibele (a ne Here,kako se smatralo),35 bogiwe u ~iju nadle`nost jeulazila i briga o rudarstvu i metalima,36 kao i daje obli`wi dardanski Turi}evac nalazi{te oltaraiz 225. godine, koji je zavetovao jedan beneficiariusconsularis.37 Provenijencija oltara se}a na prove-nijenciju reqefa zahvaquju}i specifi~nosti tla wegovom mineralnom bogatstvu koja je karakte-risala okolinu Rudnika i Turi}evca podjednako.[ira epigrafska istraìvawa su ve} ustanovilame|uzavisnost beneficijarnih stanica (bilo dasu te stanice dràli konzularni ili prokurator-ski beneficijari) i rudni~kih distrikta; ona jeo~igledan izraz prakse da se beneficijarima pre-

pusti vo|ewe pojedinih administrativno-policij-skih poslova svojstvenih fiskalnim, posebno rud-ni~kim teritorijama.38

Reqef Kibele iz Rudnika nalazi pou~nu para-lelu u nalazu Kibeline terakote na tlu Novog Br-da.39 Oba verovatno upu}uju na poreklo dedikana-ta iz jedne provincije helenofonog kruga, gde sumaloazijski kultovi bili uop{te popularni. Tapojedinost je vredna pa`we jer je panteon stanov-nika rimske Dardanije40 po pravilu rimski; onisami su govorili i pisali latinskim jezikom, akose izuzmu slabo poznati ostaci epihorskog idioma.U Dardaniji kao i nekolikim drugim oblastima gdeje latinski bio osnovni jezik vladaju}ih struktu-ra, prisustvo helenofonog sveta je izuzetak, i toizuzetak kad postiè srazmerno upadqivu u~e-stalost tipi~an ba{ za rudni~ke distrikte, s wi-hovim me{anim stanovni{tvom u kome Orijentalci--doseqenici imaju vidnu, lako razumqivu ulogu.41

Jedan gr~ki natpis iz kosmetskog Rudnika dozvo-qava nam da insistiramo na ovom kulturno-etni~-kom momentu, koji podràva hipotezu da je u oko-lini delovao rudni~ki pogon. Natpis je izgubqen;


STARINAR LVI/2006.

30 Wilkes 1969, 330.31 Ovo ime upotrebqavamo da bismo razlikovali naseqe

Rudnik na obroncima Mokre Gore Suve Planine od znameni-tog Rudnika u [umadiji sa vrhom [turac.

32 Up. [a{el 1992, 328331; êr{kov 1969, 47 i 91 nap. 133.33 Za skepti~an sud u pogledu starosti tih radova v. Da-

vies 1938, 405 nap. 2.34 Evans 1885, 70; up. êr{kov 1969, 51, 91 nap. 133 i 135.35 Vuli} 1931, 92 br. 215.36 Rapp 18901897, 1642. Nalik Dionisu/Bahu/ Liberu i

drugim boànstvima prirode (Du{ani} 1999, 130 i d.), Kibelaje za{titnica i rudnika i kamenoloma. Po svojoj su{tini,kultnoj i drugoj, kamenolomi i rudnici su za anti~ki svet dvesasvim bliske stvari; zajedni~ko im je i ime metallum-metalla.

37 Gore, nap. 32.38 Za jedan broj karakteristi~nih primera iz Ilirika v.

ILIug I 69; IMS I 109; IDR III3, 297, 300 i 310; Ann. p. 2003,1426. Up. J. Nelis Clment 2000, 259 i d.

39 êr{kov 1969, 80 nap. 28.40 Treba ipak imati na umu da je arheolo{ki kontekst no-

vobrdskog nalaza Kibeline terakote mogao biti predrimski preciznije, helenisti~ki. Ne ulaze}i u pitawa ta~ne hronolo-gije i kulturno-istorijskih osobenosti dugotrajnih procesakoji su doveli do prodora tra~kih kultova u Dardaniju napo-miwemo da spomenici koji svedo~e o po{tovawu Zbeltiurda urimskoj Dardaniji poti~u od sveta koji nosi rimska a ne tra~-ka ili ilirska imena (IMS VI 8, 214, verovatno i Vuli} 1931,179).

41 Vidi na primer Du{ani} 1971, 254259; Maja Parovi}-Pe{ikan 1982, 7071.

objavio ga je N. Vuli} prema nestru~nom prepisu ujednom pismu.42 Ve} u izvornoj verziji natpis jeo~igledno bio pun jezi~kih osobenosti kasnog gre-citeta (itacizama, primera zamene brevis pro longaitsl.).

CICKAIW...

Redove 2 i 3 te{ko je ~itati s izvesno{}u.Primamqiva je pretpostavka da su tu stajala ime-na dvoje dece onog istog Fulkinija kome je posve-}en red 1 (natpis je bio po~asni ili, verovatnije,nadgrobni). U tome slu~aju, nesumwivo, treba ~i-tati KAI (kraj reda 2) i (kraj reda 3 koji je, uoriginalnoj verziji, pisan itacisti~ki, , saslovima razdvojenim dekorativnom interpunkci-jom). Antroponimi CIOC (red 2) i W(red 3), u tradiranom obliku, stavqaju izdava~apred neprivla~an izbor izme|u veoma retkih ime-na (npr. CIOC za r. 2)43 i radikalnih is-pravki prenetog teksta (npr. za r. 3).44Nisam se odlu~io ni za jednu od nekoliko mogu}no-sti prve ili druge vrste. Uostalom, za prosopo-grafske zakqu~ke koji slede nisu bitni redovi 2 i3 ve} red 1, gde se pouzdano ~ita rimsko gentileFulcinius u dativu: odnosno45.

Upadqiva je okolnost da su u natpisima na gr~-kom jeziku Fulcinii zastupqeni gotovo iskqu~ivo uprovinciji Makedoniji (Vergina, Verija, Kyrrhos,Thessalonike, Stobi).46 Mogu}no je da se radi o mre-ì potomaka jednog ~oveka, koji su uglavnom ima-li oslobo|eni~ko poreklo i razgranata porodi~nastabla; svoje ime Fulcin(n)ius dugovali bi u posled-woj analizi istoimenom kvestoru Makedonije iz148 (146?) godine pre n.e.47 Neki od wih su posti-gli zna~ajne dru{tvene poloàje tokom ranogPrincipata.48

Makedonski Fulcinii su prodrli na sever do Dar-danije Skupa i kosmetskog Rudnika, mo`da i daqe,zadràvaju}i helensku antroponimiju.49 O wiho-voj vezi sa rudarstvom bi svedo~ila, pored spome-nika kosmetskog Rudnika, i bliskost sa skupskimSempronijima (IMS VI 121, red 3). Kolikogod da jegentile Sempronius ina~e bilo u {irokoj upotre-bi, geografski raspored wegovih potvrda u GorwojMeziji kao da odaje svet zainteresovan za speci-fi~ne poslove, usredsre|ene na rudarstvo. Prisu-stvo Sempronija nije dokumentovano samo u Skupi-

ma ve} i u @elezniku (na tlu rimskih ferarija?)kraj Singidunuma50 i u iskqu~ivo rudni~kom na-sequ So~anice/Municipija Dardanorum,51 koje saSkupima odràva poslovne odnose vredne pomena.52

Jedan procurator Augusti po imenu C. SemproniusUrbanus vodio je, pod Komodom, finansije DaciaeApulensis, ali prema objavqenim izvorima pret-hodno nije bio prokurator da~kih rudnika ilirudnika neke druge provincije (IDR III3, 316).

Za istraìvawe rimskog stanovni{tva na pod-ru~ju kosmetskog Rudnika ostaje dok se ne uve}aobim izvorne gra|e jo{ samo jedan koristan po-datak. Fragmentovanu nadgrobnu plo~u iz samogRudnika, ~iji tekst po~iwe uzvikom Have mihi do-mina et dulcissima kara?,53 podigao je izvesni Pa-conius. Sa~uvani deo teksta je sasvim kratak. Gen-tilno ime, ovde dosad neprepoznato, jasno se ~itau prvom delu tre}eg reda premda su posledwa slo-va imena veoma o{te}ena. Mogu}no je da je ispredgentila stajao (jednoslovni?) praenomen. Zavr{etakimenske formule (filijacija odnosno skra}enice{to beleè oslobo|eni~ki status, pa kognomen?)ne da se protuma~iti s dovoqno sigurnosti (Sl. 3).

Natpis je lepo rezan ali sama kakvo}a pisma nedozvoqava da Pakonija uzmemo za imu}nog ~oveka iako je takva pretpostavka ovde prirodna, iz vi{erazloga. Osim provenijencije spomenika, dve po-vezane socio-privredne okolnosti bi govorile daje Paconius boravio u Rudniku vo|en nadom u pro-fit od rudarstva. Paconii su posvedo~eni u gorwim

42 Vuli} 1931, 92 br. 214. Pri analizi redova 2 i 3 ovognatpisa konsultovao sam se sa prof. dr Marijanom Ricl.

43 Up. O. Douch 329. Moglo bi se uzeti da je prepisiva~ nat-pisa iz Rudnika pogre{io s inicijalom imena, pretpostaviv{ida je to omikron a ne lunarna sigma, sli~na omikronu po oblikukoji je ovaj tekst sledio (red 2, slova CIOC).

44 Cinh (lat. Chione) je ~esto ènsko ime u niìm dru{-tvenim sredinama (Solin, GPR I 558). Wegov oblik u natpisu izkosmetskog Rudnika ako se tu radi ba{ o Chione nastao bi me-hani~kom zamenom N za H (vizuelna sli~nost se temeqi na kosojhasti prvog slova) i T za I, i obi~nim gre{kama longa pro brevi(WO) odnosno brevis pro longa (EH) u posledwem redu.

45 S iota adscriptum pretpostavqenom na kraju reda.46 Tataki 2006, 234 br. 231.47 L. Fulcinius: Tataki 25, nap. 12.48 Tataki 235 br. 13.49 IMS VI 121 (Scupi), redovi 1 (Euangelus) i 5 (Hedyle).50 Du{ani} 2004 a, 15 (h).51 êr{kov 1970, 67 br. 23.52 Niè, V B.53 Vuli} 1931, 92 br. 213, sa fot.

SLOBODAN DU[ANI]90

slojevima gradskog stanovni{tva MunicipijaS(plonuma?) kao i Risinijuma.54 Risinijum je nesamo odràvao bliske kontakte s MunicipijemS(plonumom?)55 nego je o~igledno bio wegova glavnaluka na putu za Italiju. Kao i druga, razli~ita do-bra, tim putem su metali iz rudnika u oblasti Mu-nicipija S(plonum?)56 mogli stizati do italskihgradova i Rima samog. Paconii kao gens poslovnihqudi poznatih u trgova~kim krugovima na Delosu,u Tesalonici i nizu daqih helenskih polisa57 bili su o~ekivani u~esnici u takvim delatnosti-ma rudarstva, metalurgije, transporta i prodaje.

IV Prosopografske veze izme|u Ilirika iMakedonije koje smo dodirnuli u poglavqima II. iIII. i na{li da su se dobrim delom razvijale na te-mequ neposrednog i posrednog kori{}ewa rudnogbogatstva ovih oblasti sezale su i daqe od vite{kogstaleà, ~ija je poslovna energija, ina~e, po tra-diciji smatrana nosiocem privrednog napretka uCarstvu. Kao {to smo videli a poglavqa IV. i V.}e potvrditi glavninu tog zakqu~ka res metallicaje u zna~ajnom procentu zavisila od senatorskogkapitala,58 bilo da je re~ o vite{kim porodicamakoje su u{le u ordo senatorius zahvaquju}i tome {tosu se obogatile eksploatacijom metala bilo da jere~ o porodicama koje su bile senatorske dovoqnoimu}ne i pre nego {to su se odlu~ile da uloèsvoja sredstva u nove rudni~ke poduhvate. Razumese, rimska dràva je nastojala da kontroli{e obimi modalitete senatorske (uop{te, vanfiskalne)eksploatacije rudnika; s protokom vremena to na-stojawe je sve izrazitije, kako svedo~e izvori raz-li~itih vrsta. S druge strane, imamo razloga damislimo da je Dràva u vreme Carstva pomagalasenatorska rudni~ka preduze}a i zvani~nim sred-stvima kada je to izgledalo mogu}no i korisno.59

Izbor primewenih mera kontrole i pomo}i zavi-sio je, prirodno, od niza lokalnih ~inilaca. U na-

~elu, eksploatacija rude i oficina gvo`|a kaojevtinijih dobara nego {to su zlato, srebro, bakari odgovaraju}e topionice bila je mawe optere}enazahtevima Dràve nego aurariae, argentariae, aerariae.Otud panonske ferrariae rade pod reìmom konduk-torijata sve do vlade Septimija Severa. Nezavi-sno od problema vezanih za smenu konduktorijatafiskalnom upravom nad nekim rudnicima gvo`|aostaje pitawe da li su senatori uop{te bili voq-ni da se bave ferarijama ili je taj mawe privla~-ni posao ostao u nadle`nosti vite{kog staleàodnosno, ponegde, municipalnih faktora?60

Kad je re~ o Iliriku i Gorwoj Meziji prven-stveno, treba naglasiti da se u modernoj nauci ve}pomi{qalo na mogu}nost da su dva povezana sena-torska roda Furii i Pontii, s prostranim imawimai aktivnim robovima i oslobo|enicima u Makedo-niji i Dardaniji (posebno Tesalonici, Stobima;Skupima, Ulpijani)61 dugovala deo svog bogatstva


STARINAR LVI/2006.

54 Wilkes 1969, 256 sa nap. 2; Alfldy 1969, 106 s.n.55 O ~emu raspravqa S. Loma u zasebnom radu.56 Du{ani} 2004, 254255.57 Tataki 2006, 337 br. 425. Up. Wilkes 1969, 256 nap. 2 (kraj).58 Bilo da je re~ o zakupqenim rudni~kim teritorijama

ili onim u privatnoj sopstvenosti. Ovaj drugi slu~aj je vero-vatno bio znatno ~e{}i kod rudnika èleza (v. npr. ILS 8641;Sablayrolles 1989, 157162) nego skupqih metala.

59 Du{ani} 1989, 148156.60 Up. npr. Livija XLV 29, 11: Metalla quoque auri et argenti

non exerceri, ferri et aeris permitti. U potvrdu izlagawa {to sle-de beleìm da je u Galiji sopstvenica ferarija o kojoj govoriILS 8641 (gore, nap. 58) bila jedna clarissima femina u srodstvusa vladarskim domom. Ferarije je mo`da dobila na poklon odsamog vladara.

61 Tataki 2006, 237238 br. 236 (Furii) i 354357 br. 471(Pontii); M. Parovi}-Pe{ikan 1982, 6667, i 1983, 4759; B. Dra-gojevi}-Josifovska, IMS VI 10, 28; F. Papazoglou 1990, 577584 svi autori komentari{u anti~ke natpise koje navode (up. iAnna Maria Andermahr 1998, 24 nap. 5).

Sl. 3. Pakoniji u Rudniku (Dardanija)

Fig. 3. The Paconii in Rudnik (Dardania)

SLOBODAN DU[ANI]

dragocenim rudnim nalazi{tima u okolini Ulpi-jane i u susednim krajevima Ilirika.62 S obziromda je teritorija Ulpijane u samome srcu pontijev-skih i furijevskih latifundija, ta rudni~ka hi-poteza izgledala je, na~elno govore}i, sasvim ve-rovatna iako se do nedavno nije mogla osloniti napotporu izri~itih podataka.63 Da je, me|utim, ro-|a~ki koncern Furija i Pontija bio angaòvan urudarstvu moè se zakqu~iti ne samo na osnovuprocene geografske verovatno}e nego i niza kon-kretnih epigrafskih, istorijskih i arheolo{kihindicija. Gra|a kojom raspolaèmo suvi{e je obim-na i raznolika da bismo ispitivali udeo Pontijai Furija u rudarstvu svih glavnih metala; u skla-du s pitawem pokrenutim na kraju prethodnog (III)poglavqa, ograni~i}emo se na problem pontijev-skog udela u eksploataciji gvozdene rude.

Po~e}u s jednim instruktivnim natpisom izprovincije Makedonije,64 ~ije svedo~anstvo nijerasvetqeno u svakoj pojedinosti premda su gotovosva slova u redovima 15 (prvi deo natpisa) potpu-no sa~uvana. Na|en je u Agio Pnevma kod Sera, uzgranicu teritorije Filipa; o~igledno, sluìo jekao osnova Gamikovom po~asnom spomeniku.

Editor primus ~ita:Gamicusconductoran(nis) Xlib(ertus) Pontii

5 Nov(i) SC - - -.

Izdava~i zbornika Ann. p. 1986 koriste}ise i komentarom datim uz editio princeps ovako ob-ja{wavaju predloèni tekst: Gamicus est un nomgrec (G?) port par un esclave qui est conduc-tor (metallorum); il y a des mines en cet endroit. Pluttque de penser quil sagit dun enfant de dix ans, l d.suggre quest indiqu l (ligne 3), le nombre d annesdurant lesquelles Gamicus a t conductor. La compre-hension de la ligne 4 reste alatoire.

Citirano ~itawe i tuma~ewe zahtevaju izvesneispravke, formalne kao i su{tinske vrste. Redovi4 i 5 se najprihvatqivije daju rekonstruisati akose Pont. uzme za prva slova gentilnog imena u gene-tivu plurala, tj. lib(ertus) Pontio(rum),65 a prva ~e-tiri slova slede}eg, posledweg reda za nominativgr~kog antroponima Nous, pra}enog fragmentova-nim genetivom patronimika ili oznakom Nusovogpoloàja, C- - - .66 Taj Nus67 podigao je po~asninatpis Gamiku, oslobo|eniku pontijskog roda68 ikonduktoru tokom deset godina rada,69 kako pokazuju

redovi 13. Najverovatnije, re~ je o rudni~kom kon-duktorijatu, {to se u epigrafskoj nauci ve} pretpo-stavqalo. Premda je zakupaca-konduktora bilo u ve-oma razli~itim javnim i privatnim slu`bama Car-stva gotovo je izvesno da je na{ Gamik sluìo u ne-kom od obli`wih rimskih rudnika èleza, pozna-tih po broju i kvalitetu na teritoriji grada Sera.70

Tu je dodu{e radilo i ne{to kamenoloma,71 ali zawih nam je teè da pretpostavimo da su ostaviliepigrafske tragove ove vrste; uostalom, u privred-nom i organizacionom pogledu kamenolomi su pred-stavqali jedinice bliske rudnicima, podlo`ne za-jedni~koj eksploataciji okolnost koja ne bi bilabez zna~aja za istori~ara pontijevskih poslovnihveza s isto~nom Makedonijom. Za analizu Gamikovekarijere pou~an je i izbor substantiva u redu 2: to-kom razdobqa koje prethodi uvo|ewu neposredne dr-àvne uprave nad rimskim rudnicima èleza, po-~etkom severske epohe, krupni zakupci ferarija no-sili su ba{ tradicionalno zvawe konduktora.72

Mi ne znamo ta~no kad je urezan spomenik izAgio Pnevma. Bez dovoqno razloga ili precizno-sti, editor primus je predlagao I ili II vek. Me|u-tim, jedan severski natpis iz panonske kolonijeMurse koji, kako izgleda, pomiwe Nusovog honoran-da ukazivao bi, za oba dokumenta, na seversku epohu.Tekst te zanimqive posvete, otkrivene u gradu va-`nom po svojoj metalurgiji,73 ~ita se bez te{ko}a:I(ovi) O(ptimo) M(aximo) / pro salute / C. Iul(ii)Agatho/pi c(onductoris) / f(errariarum) Panno/5niar-(um) itemq(ue) / provinciar(um) / transmarinar(um) /Gamicus ark(arius) / v. s. l. m.74 Da bismo u potpuno-

92

62 [a{el 1992, 152594.63 Papazoglou 1990, 578.64 Samsaris 1985, 458465 (sa fot.) = Ann. p. 1985, 774 i

1986, 629.65 Razume se, ni dopuna Pontii (gen. sing.) ne bi bitno pro-

tivre~ila na{oj tezi.66 Ta~nost ovih dopuna reda 5 nije ni neosporna niti pre-

sudna za su{tinu interpretacije Gamikovog spomenika.67 Vokalizam antroponima dozvoqavao je besumwe vari-

jante Nous (blià gr~kom originalu Noj) i Nus.68 Ne robu, kako su mislili izdava~i Ann. p. 1986, 629.

Up. red 4, lib.69 Broj koji je bio povod za podizawe po~asne baze?70 TIR K 34 (XII f); Papazoglou 1988, 384 (sa bibl.).71 Papazoglou 1988, 384 nap. 53.72 Du{ani} 1977, 8283.73 Gore, nap. 28.74 Fitz 1993, 740741 br. 2.

sti protuma~ili redove 38, potrebno je imati uvidu jedan broj ~iwenica ili pretpostavki koje sename}u: Gamicus je srazmerno retko ime;75 wegov no-silac u posveti iz Murse, arkarije (blagajnik) irob Pontija?,76 o~igledno je sluìo kao i JulijeAgatop (u svojstvu konduktora krupnog zakupca,Agatop je bio Gamikov pretpostavqeni)77 u aglo-meratu sastavqenom od panonskih i prekomorskihrudnika èleza koji je imao upravno sredi{te uPanoniji; re~i provinciae transmarinae verovatnociqaju na oblasti Male Azije bogate rudama gvo-`|a;78 }utawe Gamika arkarija o konduktorijatunad ferarijama Ilirika jugoisto~no od Panonijea severozapadno od prekomorskih provincija (na-zovimo tu privredno-administrativnu jedinicu iz-me|u Panonije i Anatolije, kratko}e radi, isto~niIlirik) odraàva, kako se ~ini, onda{we paralel-no delovawe dvojice uorta~enih konduktora, Aga-topa i Anonima, od kojih se drugi nadleàn zaisto~ni Ilirik izri~ito ne spomiwe na zasadobjavqenim natpisima ali je najverovatnije pri-padao gensu Pontija); sude}i po mestu nalaska Nu-sovog spomenika i zavr{etku reda 4 na wegovomnatpisu, Gamik (nekad arkarije i rob Julija), otku-pqen je me|u Pontije79 i postao je Pontiorum iliPontii libertus; zatim, Gamik je unapre|en u zvawekonduktora u sklopu ferarija (isto~nog Ilirika,po terminologiji ovog ~lanka) koje su mogle ukqu-~iti u potpunosti ili delom dalmatska, mezij-ska, makedonska i tra~ka nalazi{ta Marsovog meta-la; najzad, treba podvu}i da raspolaèmo pou~nimparalelama za aglomerate ferarija u susednim i/ili bliskim provincijama koji su (prolazno) gru-pisani u okviru istih konduktorijata prema si-stemu uglavnom identi~nom organizaciji ranogportorija Ilirika.80

Na osnovu iznetih elemenata sa~uvane istorij-sko-epigrafske dokumentacije upu}eni smo da vi-dimo u Gamiku iz Agio Pnevma i Gamiku iz Murseistog ~oveka to {to su arkarije i konduktor otpri-like u jedno vreme sluìli u jednoj rudni~koj gra-ni svakako olak{ava predloènu identifikaciju.Makedonski natpis, podignut Gamiku kao desetogo-di{wem konduktoru na istoku Ilirika, o~igled-no, morao je biti kasniji od panonskog natpisa, gdeGamik figurira tek u zvawu blagajnika. Razlika jeiznosila bar jednu deceniju (up. red 3 Nusovog nat-pisa: an. ). Vreme u kojem se odigralo ovo Gami-kovo unapre|ewe od arkarija do konduktora trebatraìti na po~etku Severove vlade u godinama pre19981 21. april je mogao sluìti kao simboli~ni

terminus a quo novog stawa.82 Godine 201, Agatop,honorand blagajnika Gamika, jo{ uvek je drào za-kup ferarija u Panoniji (zapadnom Iliriku) iprekomorskim provincijama,83 {to odgovara nesamo administrativnim realnostima arkarijevognatpisa nego i onim koje pretpostavqa natpis Aga-topa i Kalimorfa.84 Takvog unapre|ewa na poloàjkonduktora vi{e nije moglo biti 21. aprila 209.godine, kad se na ~elu panonskih ferarija nalaziocarski prokurator Tit Flavije Verekundo umestoprivatnog konduktora Gaja Julija Agatopa.85 Prvegodine Severovog principata, ~ijim tokom se carnaro~ito bavio prilikama u Panoniji i pripremaoza ratove protiv unutra{weg i spoqnog neprijate-qa, bile su, ~ini se, prirodan kontekst za personal-ne promene u ilirskim i anatolskim rudnicima ` e-leza, promene koje su uticale, izme|u drugih stvari,na delatnost lokalnih radionica oru`ja.

Korisno je napomenuti da raspolaèmo jo{ jed-nim epigrafskim podatkom o pretpostavqenoj ve-zi rudni~kih Pontija i Julija. U velikom rimskomnasequ ~ije srpsko ime glasi Vi{wica, centrusredwodalmatinskih ferarija na zemqi{tu doc-nijih rudnika gvo`|a Fojnice, Kre{eva, Visokog,Vare{a i drugih86 na|en je nadgrobni spomenik sa


STARINAR LVI/2006.

75 Up. komentar uz Ann. p. 1985, 774.76 Prethodno, verovatno rob Julija (niè, nap. 79). Kas-

nije Gamik postaje libertus Pontija, kako pokazuje natpis izAgio Pnevma.

77 [to se vidi ve} po Gamikovom statusu roba, up. i CILIII 3953 (Du{ani} 1977, 85: Asclepiades arcarius).

78 Najpre Bitiniju, o ~ijim rudnicima èleza v. Robert1980, 510; prisne veze Bitinije s balkanskim provincijamaCarstva u raznim sferama ` ivota bi ~inile ovaj aran`man jo{razumqivijim. Udaqenost Ilirika od Taura i zemqe Haliba (naistoku Ponta), ina~e ~uvene po proizvodwi izvrsnog gvo`|a, ta-ko je velika da s tim oblastima, ovde, verovatno ne treba ra~una-ti kao ni s rudnicima Sardinije i Galije na zapadu Mediterana.

79 Cf. rsted 1985, 340 ( new conductores bought the sla-ves of the departing conductor).

80 Du{ani} 2004, 252 nap. 25 (o ILS 1477).81 Za blizak terminus ante quem (c. AD 200) v. Du{ani}

2004, 252 nap. 25; up. Fitz 1993, 740741 br. 2.82 Du{ani} 1977, 5960, 8384.83 Natpis iz Murse naveden je gore, u tekstu uz nap. 74.84 Du{ani} 1977, 83 nap. 202; Fitz 1993, 741.85 ILIug 157.86 Pa{ali} 1960, 4041, 4647, 92; Du{ani} 1977, 69 sa nap.

9091; A. [kegro, Bergbau der rmischen Provinz Dalmatien, Povij.pril., Zagreb 1998, 8687. Bar jedna od triju vrsta ` eleza provin-cije Dalmacije o kojima govori Exp. tot. mund. morala se dobi-jati u oblasti sredwe Bosne.

SLOBODAN DU[ANI]

slede}im natpisom: D(is) m(anibus) / Man(lio) Pontio/ Valenti / Iulia Itache (sic, za Ithace)87/ c(oniugi) b(ene)m(erenti) p(osuit).88 Kognomen pokojnikove suprugeodaje oslobo|enicu. Verovatno je tome dru{tve-nom krugu pripadao i wen mu`; karakteristi~no jeda je u Vi{wici posvedo~en i izvesni C. Manlius C.l(ibertus) Honesimus,89 a u Risiniju vitez Q. ManliusQ. f. Serg(ia tribu) Rufus.90

Besumwe se radilo o povezanim, razgranatimposlovnim porodicama Julija, Pontija i Manlija~ije delatnosti spajaju kontinentalnu Dalmaciju,bogatu rudom, sa finansijski aktivnim lukama itransporterima isto~nog Jadrana.91 Odista, ne mo-è biti slu~ajnost {to natpis i ìvot ManlijaPontija Valensa ujediwuju Pontije i Julije. Tu ~i-wenicu razumemo i s pogledom na prosopografskepravilnosti konduktorijata u ilirskim (i maloa-zijskim?) nalazi{tima gvo`|a i s pogledom naosobine tla i naseqa kojih se ti~u spomenici Vi-{wice. Srazmerno visoka frekvencija gentilici-ja Iulius u ovim krajevima ne dovodi u pitawe na{etuma~ewe ove raznovrsne gra|e.

U svetlosti prethodnih podataka o razgranatojupravi ferarijama na prostoru od Panonije doprekomorskih provincija i u~e{}u roda Ponti-ja u toj privrednoj grani mogu se izvesti dva op{ti-ja zakqu~ka. Izme|u ostalog, oni nam pomaù da ra-zumemo za{to se senatori u Iliriku, Anatoliji idrugde92 ne usteù od finansirawa poslova usred-sre|enih na proizvodwu ` eleza, poslova koji nisuimali visoki rang93 i koji su posredno zabrawenikad se pokazalo da olak{avaju opasnim varvarimada do|u do oru`ja (Dig.XXXIX 4, de publ. 11 pr. Paul.,et al.). Jedan je zakqu~ak da su nalazi{ta odnosnoofficinae gvo`|a na prostoru Ilirika i Anatolijebili brojni i zna~ajnog obima proizvodwe timei probita~ni sami po sebi, bez obzira na predra-sude koje ~ine da se gvo`|e malo ceni u odnosu naplemenite metale. Uostalom, i u rudnicimaplemenitih metala gvo`|e je bilo potrebno dase obezbedi alat s kojim rade kopa~i i topioni~a-ri rude.94 Drugi zakqu~ak se ti~e dru{tvenih pri-lika u Iliriku i Maloj Aziji; one su na specifi-~an na~in podsticale lokalne ~inioce da pridajunaro~itu pa`wu proizvodwi gvo`|a. Va`nost fe-rarija na Balkanu i u Maloj Aziji posebno naBalkanskom poluostrvu treba obja{wavati, iz-me|u ostalih faktora, va`no{}u mo}ne ilirskevojske i wenih saobra}ajnica. Oru`je legionara iaugzilijara se ve}inom pravilo od gvo`|a; wiho-va glavna komunikacija, u balkanskim provincija-

ma, vodila je od Dunava do Via Egnatia. Otud fabricae(prete`no fabricae armorum) u nizu centara kakvisu Tesalonika, Nais, Herakleja (linkestidska),Horreum Margi, Scupi, Stobi, Ratiaria.95 Ove gradoveje karakterisao spoj povoqnih geografskih uslova(posebno blizina rudonosnih revira96 i strate-{kih potreba spoj koji ~ini Ilirik tako ose-tqivom komandom. Iako navedeni podaci o radio-nicama oru`ja ve}inom poti~u iz kasne antike iodraàvaju, ponekad, nadutilitarne potrebe,97 onise dobrim delom temeqe na ranijem stawu i vred-nosnim konstantama mineralnog bogatstva odnosnovojnih saobra}ajnica. Na primer, fabrica Naisa jepodignuta na raskrsnici puteva, u blizini zname-nitih ferarija Lomnice i Boìce.98 S analognomlogikom, ne{to mawe izrazitom, sre}emo se i uslu~aju izbora drugih fabri~kih gradova kojisu ovde pobrojani.

Posebna veza izme|u socijalnih prilika i raz-voja metalurgije gvo`|a u Iliriku nije se ograni-~avala na potrebe koje se svrstavaju pod naslov mili-taria. Kao {to pokazuje primer gens Pontija s wi-hovim latifundijama i ferarijama, gvo`|e je bi-lo potrebno i za poqoprivredne i druge alatke99

94

87 Solin, GPR III 1546.88 Vuli} 1933, 71 br. 206. Na po~etku reda 2 ~itano je

Man(io) razre{ewe skra}enice je popravila u Man(lio) S.Loma, na osnovu CIL III 8379. Zahvalan sam gospo|i Lomi nasugestijama koje se ti~u vi{wi~kih natpisa.

89 CIL III 8379.90 CIL III 1717. Up. Wilkes 1969, 255 sa nap. 7, 276 nap. 3.91 Gore, nap. 57.92 Npr. Galiji, ako je ta~no tuma~ewe ILS 8641 koje navo-

dimo gore, nap. 58.93 [to se vidi i po ~e{}im slu~ajevima gde su ferarije

ostajale municipalno dobro (npr. rudnici gvo`|a u oblastiRemesijane, Proc. De aed. IV 4, str. 123, 20, ili karske Afro-disijas, Bull. p.1983, 376). Kao {to je re~eno, i dugo odràva-we reìma konduktorijata u ferarijama kad su se aurarije iargentarije ve} odavno nalazile pod neposrednom upravom fi-ska odraàva srazmerno nizak rang ovih prvih. O privat-nim ferarijama ima i podataka koji se ne ti~u izuzetnih pri-mera kakav je ILS 8641 ve} obi~nijih qudi i rudi{ta (na Tau-ru, recimo: O. Seeck, Fabricenses, RE VI(1907) 19291930).

94 ]irkovi} Kova~evi}-Koji} R. ]uk 2002, 198.95 Za podatke o wima uglavnom ih dugujemo Noticiji Dig-

nitatum (Or. XI 18. 3539) v. npr. Seeck 1907, 19261927. Epi-grafske potvrde: Scupi (IMS VI 40) i Stobi (Papazoglou 1990a,225226).

96 Up. Seeck 1907, 1927 (pri dnu).97 Seeck 1907, 1927 (red 49 i d.).98 Vidi Du{ani} 1977, 55 i 7374.99 I. Popovi} 1988.


STARINAR LVI/2006.

naro~ito u provincijama koje su (poput Gorwe Me-zije, Dardanije u prvome redu),100 bile istovreme-no bogate mineralima i obradivim, plodnim tlom.Takve provincije su zahtevale zarad racionalneupotrebe robovskog rada na krupnom agrarnom po-sedu znatan kvantitet metalnog alata. Treba ima-ti u vidu i visoke cene i carinske zloupotrebesvojstvene rudni~kim teritorijama kad se radiloo uvozu agrarnih proizvoda gotovo svake vrste;101

premda indirektno, i ove specifi~nosti rudni~kepijace su pove}avale potra`wu za poqoprivrednimalatom.

V Posledwi primer kojim se bavimo u ovoj ras-pravi tako|e pokre}e epigrafsko-onomasti~ka, ar-heolo{ka i istorijska razmatrawa. Kqu~nu uloguu wima imaju dva epigrafska spomenika (IMS VI27 i 167) na|ena u Skupima, Vespazijanovoj kolo-niji na jugu Dardanije.

Spomenik IMS VI 27, potpuno sa~uvan, sastojise od dva dela: (a) po~asnog natpisa posve}enog Ru-friji Maksimi (Rufriae Ma/ximae matri / sanctissi/mae Liboni/5us Severus / v(ir) c(larissimus) consula/-ris.) i (b) odvojenog stupca, na istoj plo~i, s imeni-ma (u genetivu) dvanaest gradova kojima je LibonijeSever, najverovatnije,102 bio patronus (tj. Scupino-rum / Ravennatium / Ariminensium / Vulsinensium / 5

Pisaurensium / Arretinensium / Clusiensium / Asisen-sium / Aliscensium / 10 Nucerinorum / Attidiensium /Beneventanorum.) Povodom prvog, Borka Dragojevi}--Josifovska, izdava~ IMS VI, s pravom je ukazalana dve prosopografske ~iwenice: izvesna RufriaAmabilis javqa se na dva natpisa (IMS IV 120, 121)u dolini Ju`ne Morave, dakle oblasti koja leìnedaleko od Skupa; vi{e Li/ebonija je posvedo~e-no u Skupima odnosno na susednoj teritoriji okodana{weg Kumanova (IMS VI 75, 224). Iz tih doku-menata, B. Josifovska je izvukla prirodan zakqu-~ak da su na jugu Dardanije imale svoje posede iqude (oslobo|enike,? klijente i ? potomke oslobo-|enika) dve senatorske porodice Rufrija i Li-bonija povezane izme|u drugih veza brakom Ru-frije Maksime s ocem Libonija Severa.103 Dugispisak gradova zahvalnih patronu(?) Liboniju Se-veru pokazuje da je re~ o uglednom rodu i istaknu-tim pojedincima. U skladu sa zakqu~cima pret-hodnih poglavqa ovog ~lanka postavqa se pitaweda li je glavni odnosno jedini izvor dardanskogbogatstva gentis Liboniae bio u latifundijama ivilama ili su Liboniji razvili i neagrarne obli-ke sopstveni{tva u Dardaniji prvenstveno sop-

stveni{tvo nad rudnicima ili ({to je sli~no posvojim prakti~nim posledicama) dugotrajni zakupprostranih delova rudni~kih teritorija u fiskal-nom posedu. Razume se, ne smemo iskqu~iti ni posto-jawe zna~ajnog zemqoradni~kog domena Libonija,sa vilama, u drugim delovima dardanske zemqe pai u drugim provincijama. Prvaci gensa su najvero-vatnije imali trajan domicil u Rimu, {to je o~e-kivani slu~aj i ve}ine senatorskih porodica ko-jima smo se bavili na prethodnim stranicama.

Zbog oskudnosti na{ih dosada{wih znawa oRufrijima i Libonijima u Gorwoj Meziji odgovorna upravo postavqeno pitawe (koje bi vaìlo i zasenatora Aurelija sa wegovim kolonima inter Daciamet Macedoniam (?), ako je re~ kako izgleda o zakup-cima rudonosnih terena)104 ne moè biti ni pot-pun ni pouzdan. Me|utim, drugi spomenik iz ju`neDardanije ~iju smo analizu nagovestili na po~et-ku ovog odeqka105 ukazuje da je izvesni Ennius(?),srodnik Libonija po ènskoj liniji, u~estvovao uadministrativnom aparatu za eksploataciju argen-tarija oko dana{weg Kumanova, na tlu gde su srebro-nosni rudnici dobro posvedo~eni i arheolo{kimostacima i mineralo{kim sastavom tla.106 Name}ese pretpostavka da Libonije i (?)Enije nisu spaja-le samo parentelae nego i rudni~ki interesi. O tojvezi posredno govori te{ko fragmentovani, danasizgubqeni nadgrobni natpis (IMS VI 167) na|en uskopskoj tvr|avi; objavqen je po prepisu Doma{ev-skog, koji je kamen video.107 Verovatno je da je IMSVI 167 bio i podignut negde u Skupima kao {to jeto slu~aj i sa IMS VI 27 jer su srazmerno skrom-na rimska naseqa na podru~ju dana{weg Kumanovaspadala pod Skupe u glavnim vidovima svog soci-jalnog ìvota i administrativne strukture.108

100 Du{ani} 1989, 152153 sa nap. 62.101 Du{ani} 1989, 153154.102 U IMS VI je razmatrana ali nije prihva}ena i mogu}nost

da je Libonije Sever bio curator tih dvanaest gradova.103 IMS VI 27 a; up. poklapawe kognomena Maksim-Maksima

i Sever na IMS VI 167 (niè). Amabilis kao ropkiwa RufriIusti c.v.: Jovanova Aleksieva 2007. Poreklo mezijskih Rufrijamogla je biti Tesalonika: IG X 2,1 br. 185 i 209211.

104 Aur. Vict. Epit. 35, 1, up. PLRE I (1971) 130. Du{ani} 1977,80 nap. 182.

105 IMS VI 167, ovde slika 4.106 Du{ani} 2004, 257258; IMS VI str. 42 (B. Dragojevi}-

Josifovska).107 CIL III 8227, odakle IMS VI 167 i osnova za R. Ardevanov

revidirani tekst (niè).108 Sli~no odnosu Argentarija prema obli`woj Domaviji?

SLOBODAN DU[ANI]

Po mome znawu, od ranijih izdava~a IMS VI167 samo jedan, prof. R. Ardevan, poku{ao je danatpis dopuni i protuma~i.109 Posle dosta slo-bodne rekonstrukcije pojedinih boqe sa~uvanihdelova tradiranog teksta, prof. Ardevan predla-è, u ~lanku iz 20002002. godine, slede}e ~itaweceline: ?lillae / feminae rarissimae /Sidonius? l(ibertus) Enn/issa coactor argen5/tar-(ius) infelix m/ar/it(us) Sidonii Maxim/us et Seve-rus ma/tri pientissimae / t(itulum) f(aciendum?)c(uraverunt). Pored dobrih strana, ono sadrì ne-dostatke na kojima se moramo zaustaviti. Za na{predmet110 glavna su dva nedostatka: (A) ~itaweprof. Ardevana previ|a okolnost da natpis govo-ri o Libonijima istom rodu kojem dugujemo IMSVI 27 a ne o Sibonijima ili Sidonijima,111 i (B)ono ne dovodi u vezu skra}enicu iz ~etvrtog reda,ARG,112 sa ~iwenicom da su u blizini Skupa, u ku-manovskoj oblasti, dokumentovani Le/iboniji(IMS VI 224) i radila dobro posvedo~ena metallasrebronosnog olova. (U skladu s tim previdom ku-manovskih argentarija, prof. Ardevan je predlo-ìo da se u redu 4 dopuni faber argen/tar(ius)ili, pre, coactor argen/tar(ius); nijedno od tadva zanimawa, me|utim, nema neposredne veze s ko-pawem srebronosnih ruda).

(A) Slova SIBONII (prepoznaju se dowi delovitih slova s izuzetkom S, (koje se ~ita celo) jasno suvidqiva u redu 6 prepisa A. fon Doma{evskog, na-{eg jedinog svedo~anstva o natpisu CIL III 8227 =IMS VI 167, svedo~anstva ~ija je ta~nost dovoqnovelika da se bele{ka Doma{evskog ne sme mewati

bez jakog razloga i prihvatqive alternative. Ovokonzervativno na~elo nije oslabqeno zbog toga {toje znameniti nema~ki epigrafi~ar imao pred sobomodlomak nadgrobnika i to takav odlomak ~iji pre-pis nije bio besprekoran u svim sa~uvanim pojedi-nostima. (Druga~ije re~eno, osim slova ~ija je frag-mentarnost tipografski podvu~ena, IMS VI 167moè sadràti o{te}ene odnosno istrvene znakegde to nije slu~aj, poglavito zbog {tamparskih te-{ko}a verne reprodukcije komplikovanih slov-nih ostataka. U vreme kad je objavqivan CIL III, nesamo da fotografije nisu kori{}ene za glavninugra|e u corpora ve} su i tipografske mogu}nosti dase nepotpuno sa~uvana slova ozna~e bile vrloograni~ene i podlo`ne aproksimacijama ni tzv.dotted letters jo{ nisu u{la u obi~aj.) I, razumese, ne smemo preceniti klesarovu odnosno slaga~e-vu sposobnost da ta~no zabeleè jo{ jednu va`nustvar duìnu onih elemenata koji su u vreme Do-ma{evskog predstavqali me|uslovne praznine ive}e lakune. Gre{ku ove vrste treba utoliko preizbe}i {to se mora ra~unati sa jo{ jednim ~inio-cem neizvesnosti koji se ti~e nesa~uvanih delovateksta: procena broja slova u lakunama velikimlakunama naro~ito moè da primetno varira, uzavisnosti od (danas nepoznatog) broja ligatura, ane samo od veli~ine raspoloìvog prostora.

Bez obzira na pitawe vrednosti prepisa kojidugujemo Doma{evskom, ~itawe Sibonii (red 6: nom.pl.) povla~i dve ozbiqne te{ko}e. Takvo ime je nesamo nepoznato u Skupima i Iliriku nego je uop{tehapax legomenon.113 U wegov konsonantizam nemo-gu}no je uklopiti slova LIL na prihvatqiv na~inpo{to verovatna/standardna dopuna reda 1 (dativgentila + C. LIB) ostavqa suvi{e prostora zagentile (oko 12 mesta) a verovatna/standardna do-puna reda 2 suvi{e prostora za kognomen (oko 8 +2 mesta). Ta neuskladqivost je u sukobu s formula-cijom natpisa, po kojoj su grupe slova LIL (r. 1) iSIBONII (r. 6) verovatno pripadale istom genti-liciju iz iste porodice, gentiliciju koji je (pre-

96

109 Ardevan 2002, 7782 (+ Abb. 1).110 Redovi koji slede nemaju zadatak da odgovore na sitnija

pitawa koja IMS VI 167 pokre}e.111 Prof. Ardevan se na kraju odlu~io za zapadno gentil-

no ime Sidonius.112 Okolnost da je G pisano malim slovom ~ini verovatnim

da se wime zavr{avao red ili da je kraj reda bio sasvim blizu.113 H. Solin et O. Salomies 1994, 171.

Sl. 4. Libonii i argentariae kumanovske oblasti

Fig. 4. The Libonii and the argentariae of Kumanovo

ma zakqu~ku {to sledi) glasio ibonius. (Ni{tane mewa na stvari {to je grupa Li114 u prvomredu pripadala po~etku gentila pokojni~inog pa-trona (i prvog muà?) a grupa Libonii u {estom re-du ~inila gentile wihovih sinova).

Sli~ni razlozi se daju navesti i protiv ~ita-wa Sionii, za koje se opredelio prof. Ardevan.Gentile115 Sidonius je dodu{e posvedo~eno u rimskojonomastici, ali je svojstveno Zapadu a ne Iliriku;ne navodi ga ni epigrafska gra|a Skupa niti ono-mastikon provincije Gorwe Mezije. Tako|e, u pa-leografskom pogledu, ono se te{ko moè uskladi-ti sa slovima LIL u redu 1 ili sa slovom B u nizuSIBONI reda 6. Nasuprot, nekoliko argumenata mo-gu se navesti u korist ~itawa ibonii. Kao {tosmo videli, nomen Libonium bilo je u upotrebi uSkupima i na kumanovskom teritoriju; javqa se ina istoku provincije Dalmacije.116 Po~etna slovaimena u redu 1 mogla bi se bez ve}ih izmena prepi-sa dopuniti Li(on.), uz pretpostavku da je B bi-lo o{te}eno u gorwem desnom delu. Najzad, dva (pona{em mi{qewu) libonijevska natpisa, IMS VI 27i 167, spojena su upadqivim onomasti~kim podu-darnostima. Oba sadrè imena Severus; povezuje ihi par MaximaMaximus.117 Premda se radi o obi~-nim cognomina, podudarnost ne}e biti slu~ajna; onaodgovara rimskoj praksi da se cognomina nasle|u-ju u okviru istih porodica. Ako se na{ komentarpokaè ta~an, dva natpisa se uzajamno dopuwuju ipodràvaju, na re~it na~in, u lekciji svog glavnoggentilicija.

Okolnost {to je Doma{evski ~itao u r. 6 Sibonii(odnosno Sionii) a ne ibonii ne treba razu-meti, mislim, kao prostu oma{ku. Klesari Skupai niza drugih gorwomezijskih gradova imali suobi~aj da L pi{u sa lu~no na gore izvijenom dru-gom crtom. Ova forma slova L nastala je verovat-no iz spoja uobi~ajenog L sa horizontalnom drugomcrtom, i dvostruko maweg S, koje je sme{teno odkraja druge crte u L. Ovo mawe S je katkada izvede-no sa karakteristikama koje odlikuju S u natpi-su.118 Ukupno uzev, upu}eni smo na pretpostav-ku da je red 6 u IMS VI 167 prvobitno ukqu~ivaogentile Libonii ispisano sa takvim znakom za L ka-kav spaja osnovni grafem i dekorativni dodatak uobliku maweg S. Kad je Doma{evski precrtavaotekst spomenika, L, za razliku od kvazi S, vi{e secelinom nije razabiralo u redu 6;119 Doma{evskiga je sasvim prevideo, notiraju}i kvazi S kao ini-cijal gentila. Ako se prihvati na{a pretpostavkao izgubqenom L i neta~noj intrpretaciji wegovog

dekorativnog dodatka, obe pogre{ke Doma{evskog previd L i interpretacija dodatka izgledajuoprostive, {ta vi{e, ~itawe ibonius dobija iepigrafsku a ne samo onomasti~ku uverqivost.

(B) Premda fragmentaran, natpis nije bio un-dique mutilus. Desna strana epigrafskog poqa mu jeo~evidno u prepisu sasvim o~uvana osim za red 5;leva strana, na po~etku redova 26, izgubila je ma-li broj slovnih mesta: jedno do dva, mo`da tri (uslu~aju ~etvrtog reda), ako se u taj gubitak ne ukqu-~i sredina redova 35 a on ne uve}ava pretposta-vqenim ligaturama. Zahvaquju}i mawe ili vi{eutvr|enim elementima sadràja (pomen gentilaLiboniji; kognomena Maksim i Sever; jednog zva-wa koje ukqu~uje (?) skra}enicu arg(entariae) (ilisli~nu) i epigrafskih dimenzija (duìna redovaprocewena na pribli`no 1214 slovnih mesta) mo-gu}no je pribli`no rekonstruisati sam tekst:120

Liboniae C(?). Li / l(ibertae) jedankratki kognomenae rarissi/mae feminae v(ixit) a(nnis). En/nius (kratki kognomen na Si npr. Silo)proc(urator) (vil(icus) vel sim. quid) arg(entariarum) / 5

PROSOPOGRAFSKE BELE[KE O RUDARSTVU U GORWOJ MEZIJI:PORODICE IMU]NIH DOSEQENIKA NA RUDNI^KOM TLU

114 Mislim da drugo L ustvari reprodukuje izvorno B kojeDoma{evski ve} nije mogao da vidi celo. Ako bismo LIL razvi-li u li(ertus)/li(erta), raspoloìvi prostor u redovima12 ne bi omogu}io prihvatqive dopune imenske formule.

115 Ostavqamo po strani gr~ko ime Sidonios.116 ILIug 1841, 1849.117 Li~nosti koje beleì IMS VI 167 verovatno su mla|e

za dve generacije? od li~nosti koje beleì IMS VI 27. Moraoih je deliti i jaz u dru{tvenom pogledu: Libonije Sever kojije podigao IMS VI 27 bio je senator i biv{i konzul, Libonijisa IMS VI 167 bili su oslobo|enici ili (Li u redu1) neposredni (?) potomci oslobo|enika. Takav prosopograf-ski sastav porodice u natpisu IMS VI 167 sasvim bi odgovaraokompleksnim odnosima povezanosti zaposlenih u rudarstvu imetalurgiji.

118 Petrovi} 1975, 64. V. npr. IMS VI 155 (Skupi), a, red 9(na ostalim mestima natpisa koje imaju L ono je urezano uobi-~ajenim na~inom a ne s dekorativnim dodatkom nalik slovu S sli~na nedoslednost je verovatno odlikovala i IMS VI 167).

119 Treba imati u vidu da je gorwi deo reda 6 (IBONII) biouglavnom nestao u vreme kad ga je Doma{evski video.

120 Rekonstrukcija je o~evidno hipoteti~na na vi{e me-sta ali, smatram, poga|a osnovnu shemu originala. Ne daje iztehni~kih razloga tzv. dotted letters, ligature niti anti~kuinterpunkciju. Treba ra~unati i sa mogu}no{}u sinonima ilidruga~ijih skra}enica u redovima 3, 6 i 9. Na po~etku natpisaje verovatno stajalo nesa~uvano DM. Red 1 bio je kra}i od osta-lih redova, prema jednom paleografski obi~nom postupku.Skra}enica za praenomen u redu 1 (C) osniva se na paralelnimIMS VI 75 i 224. Protiv ~itawa li< b> (ertus)/ li< b> (erta) uprvom redu v. gore, nap. 114.

97

STARINAR LVI/2006.

SLOBODAN DU[ANI]

Dard(anicarum)(?) uxori optimae / et ibo-nii Maxi/mus et Severus ma/tri pientissimae /memoriam fec(erunt).

Od dopuna koje nisu sasvim izvesne ukaìmona ktetikon (nominativ pl.) Dard(anicae)) u re-du 5; mo`da }e se pokazati da je tu stajalo druga~i-je ime, na primer jedan od anti~kih toponima ku-manovske oblasti.121 Na{a restauracija po~etkareda 5 se temeqi na epigrafskim indicijama122 kaoi mogu}nosti da je redaktor natpisa pod imenomdardanskih argentarija mislio samo na jedandistrikt u okviru prostrane rudonosne Dardanijea ne na wu celu; analogno usko zna~ewe tog kteti-kona se nalazi, primera radi, u administrativnojnomenklaturi doline Ibra.123

Ostaje da se istakne jedan skup odlika dardan-ske privredne istorije i prosopografije koji po-sredno ide u prilog na{em tuma~ewu nadgrobnikaIMS VI 167. Stanovni{tvo Skupa dardanske me-tropole124 o~evidno je traìlo profit od rudar-stva i u drugim krajevima te zemqe nego {to je ku-manovska oblast. Vrlo stari trgova~ki put solivodio je Ibrom i Aksiosom do Stoba besumwepreko skopske doline.125 Poslovi sli~ne vrste suse granali u vremenu, prostoru, modalitetima, o~emu svedo~e ostaci nekad bogate gra|e. Anonimniornatus ornamentis dec(urionalibus) col(oniae)Fl(aviae) Scupinorum et mun(icipii) spl(endidissimi)Ulp(ianae) podigao je spomenik sinu u velikom cen-tru dardanskog rudarstva kod So~anice.126 Okolnostda je tle za spomenik dobio d(ecreto) co(lonorum)so~ani~kog metallum-a pokazuje da su veze anonim-nog Skupqanina sa gradom kod So~anice127 i, ve-rovatno, Ulpijanom zavisile od eksploatacijerudnog bogatstva izme|u drugih materijalnih in-teresa. U geografskom okviru Skupi Ulpijana So~anica koji odre|uje Anonimovu karijeru trebapodvu}i, s jedne strane, jo{ i to da su srodnicisenatori iz Ulpijane (Pontii i Furii) imali congen-tiles ne samo u okolini Filipa (Pontije zakupacferarija) o ~emu je ve} bilo re~i u ~etvrtom po-glavqu nego i u samim Skupima (Furiji, ukqu~u-ju}i wihove robove i oslobo|enike!).128 S drugestrane, zasluùje pa`wu tribus Quirina kojoj je pri-padao Komodov (?) prokurator so~ani~kih argenta-rija Marko Novelije Montan.129 Ona je verovatnoznak da je Montanova origo Skupi; takvo wegovo po-reklo bilo bi sasvim u skladu sa izraènom ten-dencijom skupske gradske aristokratije da se ko-risti bogatstvom so~ani~kih rudnika.130

* * *

Da zakqu~imo. Gorwa Mezija kao zemqa rudnika131

davala je lepe mogu}nosti zarade bogatom svetu ko-ji je bio kadar da uloì novac neposredno u meta-lurgiju i, na drugoj strani, u proizvodwu ili raz-menu raznovrsnih dobara koja su bila neophodnaza ìvot i rad u rudni~kim sredinama, poznatimpo visokoj potro{wi i visokoj kupovnoj mo}i. ê-sto je bila re~ o porodicama ili skupovima poro-dica koji su stekli i odràvali kroz generacijeva`na iskustva u poslovawu s odre|enim etnici-tetima, oblastima, metalima i konjunkturnim pro-izvodima. Dràva je mogla da podsti~e napore tihqudi zvani~nim merama, kao {to je uop{te u hije-rarhiji svojih interesa pretpostavqala brigu o ru-donosnim provincijama ve}ini drugih provincij-skih potreba i prioriteta. Jedan specifi~an vidove vrste podsticawa bili su pokloni osvojenihrudnika uglednim senatorima i, uop{te, eliti bli-skoj vladaru potvrde takve prakse u Gorwoj Mezi-ji jo{ nemamo, ali se raspolaè dovoqno ubedqi-vim podacima o regionu ju`no od Sirmija.132

Ako rudni~ke imigrante odre|ujemo dru{tve-nim merilima, vidimo da se radilo uglavnom oimu}nom svetu. Iza wih stoje jo{ imu}niji krup-ni finansijeri vite{kog ranga. Ne{to re|e su tosenatori, ~iwenica koja se danas zanemaruje bar

121 Du{ani} 2004, 257258.122 Uzimam (kao i prof. Ardevan) da drugo slovo nije

ozna~avalo H nego R (delimi~no sa~uvano, na na~in koji se nijedao vernije prikazati tipografskim mogu}nostima Korpusa).

123 Npr. Du{ani} 1977, 87 nap. 219 i 220; 2004 a, 8 nap. 11.124 Colonia Flavia Dardanorum (IMS VI 15 et al.).125 Du{ani} 2004 a, 11 nap. 27. Kako saznajemo iz Hunts

Pridianum, Trajanov pomo}ni odred stacioniran u Stobima jeslao kowanike da ~uvaju rudnike u Dardaniji (Du{ani} 1977, 71sa nap.102, 75 nap. 148). Sada verujem da se radilo o zapadnojDardaniji.

126 Du{ani} 1977, 87 nap. 222.127 Du{ani} 2004a, 1011 sa nap. 26. Dopuna co(lonorum)

duguje se A. Mo~iju.128 IMS VI 10 i 28.129 Du{ani} 2004a, 7 i 1011.130 Via metallica So~anicaSkupiStobiTesalonika o

kojoj govorim u radu navedenom u prethodnoj napomeni bila jeutoliko pogodnija {to se izvoz dardanskog olova tu mogao ko-ristiti, znatnim delom, jevtinim re~nim putevima (Ibar,Vardar).

131 Dig. 48, 19, 16, 910. Du{ani} 2004, 255256 sa nap. 44.132 Du{ani} 2004, 267268 (Avgust i Agripa).

98

kada je re~ o va`noj ulozi senatorskog staleà urudarstvu Ilirika. Rudni~ki imigranti se uposledwoj analizi odlikuju italskim poreklom.Do Ilirika (Mezije, Gorwe Mezije), ti su Itali-ci stizali ili preko gradova na isto~noj obali Ja-dranskog Mora od Akvileje na severu do Rizinijana jugoistoku ili preko rimskih trgova~kih upo-ri{ta u Heladi i Egeju. Pri doseqavawu iz hele-nofonih provincija, grupe rimskih gra|ana kojesu se na{le u potrazi za metalima Ilirika najvi{esu se koristile, kao etapnim stanicama, naprednimgradovima vardarske doline poput Tesalonike iStoba. Put ih je daqe vodio na sever prema Skupi-ma, So~anici, i mawim naseqima Dardanije kojasu tako|e obeleèna rudarskom privredom.

Prodor Italika na rudni~ko tle ilirskih ze-maqa najboqe se moè pratiti na osnovu podataka

epigrafskih izvora, prvenstveno na osnovu karak-teristi~ne antroponimije.133 Ti procesi privred-ne infiltracije po~eli su rano, jo{ u Avgustovodoba, i pretpostavqali su vi{estruku saradwu do-seqenika s peregrinom strukturom provincijskogstanovni{tva. Kao posledica progresivnog nesta-jawa peregrine populacije, ja~aju spone izme|u do-seqenika i onih gradova u blizini rudni~kih regi-ona koje su doseqenici eksploatisali. Ima razlogaza hipotezu da Italici, od drugog veka nadaqe, gubesvoj prvobitni zna~aj u razvoju iliri~kog rudarstva,kao i u mnogim drugim aspektima tamo{weg ìvo-ta. Kad je re~ o res metallica, u ovoj ulozi kataliza-tora ih zamewuju lokalni ~inioci i imigranti izorijentalnih provincija. Promena nije nastupilani naglo ni potpuno; postepenost je uostalom i vid-na odlika dru{tvenih promena takvog zna~aja.

PROSOPOGRAFSKE BELE[KE O RUDARSTVU U GORWOJ MEZIJI:PORODICE IMU]NIH DOSEQENIKA NA RUDNI^KOM TLU

133 Podaci antroponimije se, me|utim, moraju ispitiva-ti tako da se iskqu~i homonimija koja nema istorijskog oprav-dawa: Andermahr 1998, 30 sa nap. 4.

99

STARINAR LVI/2006.

SLOBODAN DU[ANI]100

Alfldy 1969 G. Alfldy Die Personennamen inder rmischen Provinz Dalmatia, Heidelberg 1969.

Andermahr 1998 Anna Maria Andermahr, Totusin Praediis. Senatorischer Grundbesitz in Italien inder Frhen und Hohen Kaiserzeit, Bonn 1998.

Ardevan 2002 R. Ardevan, Zur Interpretationder Inschrift CIL III 8227 aus Scupi, Specimina novadissertationum ex Instituto Historico Universitatis Quin-queecclesiensis (de Iano Pannonio nominatae) 16 (20002002) 7782.

Bo{kovi} 1966 \. Bo{kovi}, O zna~aju arhe-olo{kih istra`ivawa na Cari~inom Gradu, Sta-rinar 1516 (1966) 4752.

Vuli} 1931 N. Vuli}, Anti~ki spomenicina{e zemqe, Spomenik SKA 71(1931) 1259.

Vuli} 1933 N. Vuli}, Anti~ki spomenicina{e zemqe, Spomenik SKA 75(1933) 192.

Davies 1938 O. Davies, Ancient Mining in theCentral Balkans, Rev. int. tud. balk. III 2(6) (1938)405418.

Du{ani} 1977 S. Du{ani}, Aspects of RomanMining in Noricum, Pannonia, Dalmatia and MoesiaSuperior, u: H. Temporini ed. Aufstieg und Niedergangder rmischen Welt II 6, BerlinNew York 1977, 5294.

Du{ani} 1977a S. Du{ani}, Iz istorije rimskogrudarstva u Gornjoj Meziji, Arheolo{ki Vestnik 28 (1977)163179.

Du{ani} 1989 S. Du{ani}, The Roman Mines ofIllyricum: Organization and Impact on Provincial Life,u: C. Domergue ed. Mineria y metalurgia II, Madrid1989, 148156.

Du{ani} 1995 S. Du{ani}, Epigraphical Noteson Roman Mining in Dardania, Starinar 4546 (1995)2734.

Du{ani} 1999 S. Du{ani}, The Miners Cults inIllyricum, Pallas 50 (1999); Ml. C. Domergue)129139.

Du{ani} 2004 S. Du{ani}, Roman Mining inIllyricum: Historical Aspects, u: Dall Adriatico al Da-nubio. L Illirico nell et greca e romana. Atti del con-vegno internazionale Cividale del Friuli (sett. 2003),Pisa 2004 (a cura di G. Urso), 247270.

Du{ani} 2004a S. Du{ani}, The Princeps muni-cipii Dardanorum and the Metalla municipii Dardano-rum, @iva Antika 54 (2004) 532.

Du{ani} 2007 S. Du{ani}, Domitian and the Coinsof the Dardanian Mines, u: Festschrift Touratsoglou (u{tampi), Athens 2007.

Evans 1885 Antiquarian Researches in Illyricum,Westminster 1885.

JovanovaAleksieva 2007 L. Jovanova Aleksieva,Senatorial Families in Southern Moesia, 2007 (u{tampi).

Milin 2002 M. Milin, Novootkriveni rim-ski epigrafski spomenici iz So~anice (Kosovo),Starinar 52 (2002) 163174.

Nelis-Clment 2000 J. Nelis-Clment, Lesbeneficiarii: militaires et administrateurs au service del Empire (Ier s.a.C. VIe s.p.C.), Paris 2000.

rsted 1985 P.rsted, Roman Imperial Economyand Romanization, Copenhagen 1985.

Papazoglou 1988 F. Papazoglou, Les villes deMacdoine l poque romaine, AthnesParis 1988.

Papazoglou 1990 F. Papazoglou, Les Pontii Stobi, Arheolo{ki Vestnik 41 (1990) 577585.

Papazoglou 1990a F. Papazoglou, Un mot antiquerare: BAINAPIOC, VAGINARIUS, ZPE 82 (1990)225226.

Parovi}-Pe{ikan 1982 M. Parovi}-Pe{i-kan, Anti~ka Ulpijana prema dosada{wim istra-`ivawima, Starinar 32 (1981 1982) 5774.

Parovi}-Pe{ikan 1983 M. Parovi}-Pe{i-kan, Novi epigrafski prilozi iz Ulpijane, @ivaAntika 33 (1983) 4760.

Pa{ali} 1960 E. Pa{ali}, Anti~ka naselja i komu-nikacije u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 1960.

Petrovi} P. 1975 P. Petrovi}, Paleografijarimskih natpisa u Gorwoj Meziji, Beograd 1975.

Piso 2005 I. Piso, La Msie Suprieure et lesdbuts de Sarmizegetusa, u: Rmische Stdte undFestungen an der Donau. Akten der Regionalen Konfe-renz organisiert von Alexander von Humboldt-Stiftung(Beograd 2003), ed. M. Mirkovi}, Beograd 2005,119123.

Popovi} 1988 I. Popovi}, Anti~ko oru|e odgvo`|a u Srbiji, Beograd 1988.

Raban 1999 A. Raban (with a contribution by Z.A. Stos Gale), The lead ingots from the wreck site(area K 8), u: Caesarea Papers 2, ed. by K. G. Holum,A. Raban, and J. Patrich, Portsmouth (Rhode Island1999), 180187.

Rapp 18907 Rapp, Kybele, u: Roschers Myth.Lex. II (18907) 16381672.

Robert 1980 L. Robert, A travers l Asie Mineure.Potes et prosateurs, monnaies grecques, voyagers etgographie, Paris 1980.

BIBLIOGRAFIJA:

Sablayrolles 1989 R. Sablayrolles, L admini-stration des mines de fer en Gaule Romaine, u: C. Do-mergue ed. Mineria y metalurgia en las antiguas civili-zaciones mediterraneas y Europeas (Col. int. as., Madrid1985, II 1989) 157162.

Samsaris 1985 D. Samsaris, Klio 67 (1985)458465.

Seeck 1907 O. Seeck, Fabricenses, RE VI (1907)19251930.

Solin et Salomies 1994 H. Solin et O. Salomies,Repertorium nominum gentilium et cognominum Lati-norum, HildesheimZrichNew York 1994.

Tataki 2006 A. B. Tataki, The Roman Presencein Macedonia. Evidence from Personal Names, Athens2006.

]irkovi}, Kova~evi}-Koji}, ]uk 2002 S.]irkovi}, D. Kova~evi}-Koji}, R. ]uk, Staro srp-sko rudarstvo, Beograd 2002.

Fitz 1993 J. Fitz, Die Verwaltung Pannoniens inder Rmerzeit, II, Budapest 1993.

Hirschfeld 1905 O. Hirschfeld, Die KaiserlichenVerwaltungsbeamten bis auf Diocletian, Berlin 1905(drugo izdawe).

êr{kov 1969 E. êr{kov, Rimljani na Kosovu iMetohiji, Beograd 1969.

êr{kov 1970 E. êr{kov, Municipium DD kodSo~anice, Beograd 1970.

[a{el 1992 J. [a{el, Opera selecta (ed. P. Kos),Ljubljana 1992.

Wilkes 1969 J. J. Wilkes, Dalmatia, London 1969.


STARINAR LVI/2006.

SLOBODAN DU[ANI]102

The author analyzes epigraphic evidence (fresh or based ondocuments the reading and/or interpretation of which has beenrevised in sections IV) to show that Roman mining in MoesiaSuperior, under the Principate, was largely based on private frequently senatorial financial investment.

I An unpublished inscription (IInd cent.?) from the Kosmajargentariae discloses two Publii Fundanii, obviously membersof the same family which was to produce P. Fundanius Eutyches,a colonus of the near-by Rudnik mines early in Septimius Seve-rus reign (IMS I 168). It is perhaps no simple coincidence that,long before, a P. Fundanius Hospes was active in the ferrariaeof Noricum (CIL III 4915 a, Magdalensberg); as is well known,the involvement of wealthy Romans in the mining businesstended to be hereditary.

II The set of Dardanian lead-ingots found at the wreck siteof Caesarea Palaestinae registers interesting stamps (Ann. p.1999, 1683; Domitianic). Their testimony can be understood,on a number of points, more completely than has been done byprevious editors (I shall discuss the ingots epigraphic problemsin a separate article). Here, let us note that the stamp (d), P.T.R.,is best read P(ublius) T(arius) R(ufus) (the genitive constructionbeing possible, too). Like several other families from Liburniaand Nedinum itself (e.g. the Quinti Gnorii), the Tarii Rufi (thereseems to be independent evidence that they employed thepraenomen Publius CIL III 2877 among other praenomina)will have invested their money in the mining of Illyricum/UpperMoesia. This state of affairs probably went back to L. TariusRufus, cos. 16 BC.

III As briefly noted by A. Evans (and more or less forgottenby later scholars), there was a Roman mining region in north-west Dardania (Mokra Gora Suva Planina), which has left tracesin the toponymy (the eloquent Serbian place-name Rudnik),archaeological material (including traces of the ancient work-ings), and inscriptions (the mining aspects of which remainedunobserved). The presence of rich people/bearers of significantgentilicia should be pointed out here; it tends to be overlooked bythe epigraphists. A Greek inscription from Rudnik (Spomenik71 1931 92 no. 215) records a Fulcinius (line 1), who probablyoriginated in Macedonia and may have been a distant successorto the Fulcinius figuring as quaestor in the provinces Fasti for148 BC. The economic expansion of the Fulcinii from Macedoniato the mining districts in the north obviously went via Scupi (IMSVI 121). Another inscription of the same provenance was erectedby a Paconius (Spomenik 711931 92 no. 213, with photograph.),certainly connected with the city lite of S(plonum?) and Risini-um, perhaps also with merchants from Delos and Thessalonice.

IV The honorary base of Gamicus, conductor an(nis) X,lib(ertus) Pontio(rum), found at Agio Pnevma not far fromSiris (Ann. p. 1986, 629, slightly modified), is of double interest.

On the one hand, it provides an instructive piece of evidenceon iron-mines in the south of Macedonia. (A number of facts tend

to indicate their role in the matter: Gamicus title of conductor, hisbeing a freedman of the Pontii ? to be identified with the sena-torial family of the Pontii from Dardania, whose social success,it is generally assumed, must have owed much to the mines inthe neighbourhood of Ulpiana, and the mineral wealth of theStrymon region.) If Gamicus is really taken to have belonged tothe Dardanian branch of the Pontii as their libertus, i.e. the pro-minent family owning i.a. the ferrariae in Macedonia, their inte-rest in iron may be attributed to the intensity of their need fortools, typical of people possessing mines as well as latifundia.

On the other hand, despite the silence of scholars on thesubject, it seems that the Gamicus of Ann. p. 1986, 629, must beidentified with the Gamicus of the Mursan dedication readingI. O. M. / pro salute / C. Iul. Agatho/pi c(onductoris) / f(errari-arum) Panno5/niar(um) itemq. / provinciar(um) / transmarinar(um)/ Gamicus ark(arius) / v.s.l.m. (Fitz, Verwaltung Pannoniens,740 f. no. 2; early Severan). Two circumstances favour theidentification the comparative rarity of the name Gamicus andthe fact that the conductor as well as the arcarius served in iron-mines (under the regime of conductoriate). Probably, Gamicuswas a slave of Agathopus Iulii first; after their being replacedby the Pontii at the head of a part (doubtless the south-easternone) of the complex of the iron-mines formerly administered byAgathopus, he was taken over by the Pontii (? related to theDardanian family of that name which has just been discussed)who manumitted him. Writing of the personnel of the portoriumIllyrici (whose case, naturally, was similar), P. rsted noted ananalogous practice: new conductores bought the slaves of thedeparting conductor (Roman Imperial Economy340). If theforegoing deductions prove accurate, they can lead to a numberof comments concerning the administrative and prosopographichistory of the iron-mines in Illyricum.

V In the last section of the article, the inscriptions from theScupian dossier of the (senatorial) Libonii are discussed (IMSVI 27, 75, 167 now lost, and 224 discovered at Lopate nr.Kumanovo). New readings and interpretation of CIL III 8227= IMS VI 167 (with R. Ardevans suggestions) have been propo-sed. We are led to the conclusion that the Libonii constitutedanother senatorial family with estates in Moesia Superior (Darda-nia) that sought profit from mining. This would explain the twointeresting features of the text of IMS VI 167 which have beenoverlooked/misinterpreted by previous editors. First, the gentileLibonii (not Sibonii or Sidonii) can be seen among the letter-traces of lines 1 and 6. Second, a mining title occurs in lines 4/5:(procurator, vilicus sim.) arg(entariarum) (?) / Dard(anicarum).Palaeographical and onomastic considerations sustain the formerpoint (note that IMS VI 27 and 167 share the cognomina Maxima/Maximus and Severus). The latter point recalls the fact that theKumanovo territory, to the north of Scupi, is known for its Romanmines of argentiferous lead; for Lopate, where the Le/ibonianinscription IMS VI 224 was found, see TIR K 34,VIII d.

Summary: SLOBODAN DU[ANI], Faculty of Philosophy, Belgrade

PROSOPOGRAPHIC NOTES ON ROMAN MINING IN MOESIA SUPERIOR:THE FAMILIES OF WEALTHY IMMIGRANTS

IN THE MINING DISTRICTS OF MOESIA SUPERIOR

Documents

Slobodan Dusanic