Embed Size (px)
Citation preview
mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji
PoverenicaSkupština Vojvodine
Minority News24
Ulica da podsetida smo ljudi
Poslanici retkogovore na jezicimamanjina
Kancelarija za ljudska i manjinska prava
Paunović: Smanjena stopasmrtnosti romske dece dokaz
boljeg položaja manjina u Srbiji
Međunarodni dansećanja na žrtve
Holokausta
januar 2016
Janković: Nikolićobraćanjemzanemario manjine
Zašto Srđan i zašto danas?U društvima ogrezlim u samozadovoljenju, alijenaciji i skepti-cizmu prema svemu drugačijem, gde su razlike između ljudi sveveće prepreke komunikaciji, a otvorenost, ljubaznost i ljudskostse prepoznaju kao lične slabosti, teško se može zamisliti nešto,bilo šta: događaj, čin, čovek, delo, za koje bi se moglo reći daoslikava dobru stranu ljudske prirode.
Opšta je mudrost da što su vremena teža, to su i ljudi surovijijedni prema drugima. Dok jedni odsustvo morala pripisujuteškim životnim uslovima, siromaštvu, finansijskoj krizi, kom-peticiji od malih nogu i još mnogo čemu drugome, drugi sma-traju da je vreme takvo, jer je većina utonula u zonu komforauljuljkana u šund i kič te usled zaslepljenosti ne vidi da se nalaziu moralnom i mentalnom mraku i beznadežnosti.
Ipak, činjenica je da smo živeli i u mnogo težim okolnostima ida smo živeli u vremenima mnogo veće moralne i mentalnebeznadežnosti, te ne možemo lako prihvatiti tumačenje dadanas ne živimo u vremenu heroja i herojskih dela zbog togašto ne možemo sebi priuštiti bolji automobil, skuplju odeću ilizato što slušamo potpuno neharmoničnu muziku „opleme-njenu“ banalnim tekstovima, što bez ustezanja i srama gledamoprivatnost nepoznatih ljudi ili što uzdišemo za „starletama“ kojesu postale muze našeg doba.
O Srđanu Aleksiću znamo sve, ali je pitanje da li zapravorazumemo njegovu poruku. Da li nam je jasno zašto je on istin-ski heroj i zašto se on dogodio u mnogo težim vremenima negošto su današnja? Da li je danas potreban Srđan Aleksić ili namje njegova žrtva bila dovoljna da razumemo šta je to bolja stranaljudske prirode.
Srđan je svakako oličnje bolje strane ljudske prirode koja je istin-ska suština postojanja ljudi kao vrste. Dokle god Srbija bude bilaponosna na Srđana Aleksića i njegov čin, svaki čovek može dabude ponosan na Srbiju.
Rusini obeležavajuNacionalni praznik
Centar za promociju ljudskih imanjinskih prava i održivi razvoj"Human District”, povodom obeleža-vanja Međunarodnog dana toleran-cije, organizovao je 16. novembra uustanovi kulture Parobrod u Beo-gradu svečano otvaranje motiva-cione izložbe fotografija, nagradnogkaraktera, koja je imala za cilj promo-ciju i poštovanje ljudskih prava.
Odluka o ukidanju fakultativnogučenja rumunskog jezika u školi uJankovom Mostu je primer poništa-vanja stečenih prava nacionalnih za-jednica, što je Ustavom Srbijezabranjeno.
IZDVAJAMO UVODNIK 24
Ukinuto fakultativnoučenje rumunskog jezika
u školi u Jankovommostu
Hronika nacionalnihmanjinja konačno nanacionalnoj televiziji
Centar za istraživanje migracija je još2013. godine snimio prvu pilotemisiju Hronike nacionalnih manjinai predstavio je programskom odboruMinority NEWS projekta, koji činepredstavnici svih Nacionalnih savetanacionalnih manjina.
Nacionalni savetcrnogorske manjine
dobio nove prostorije
Nacionalni savet crnogorske na-cionalne manjine dobio je noveprostorije, a reč je o objektupovršine 400 kvadratnih metara kojise nalazi u centru Vrbasa.
U Srbiji žive pripadnici 30 različitih nacionalnih zajednica!
Ako imate pitanje vezano zafunkcionisanje Nacionalnih saveta
nacionalnih manjina ili za oblast pravanacionalnih manjina rado ćemo pronaći
i objaviti odgovor.
Na dan skupštinskog zasedanja, prevo-dioci zaposleni u pokrajinskoj adminis-traciji iz svojih kabina prevode čitav tokdebate, omogućavajući tako poslanicimada govore na mađarskom, slovačkom,hrvatskom, rumunskom i rusinskomjeziku.
Međutim, uprkos tome što su glasanjemza Statut Vojvodine poslanici više-jezičnost odredili kao jednu odnajznačajnijih vrednosti, ti se jezici u par-lamenatarnoj debati retko čuju.
Iako čak trećinu poslanika u pokrajin-skom parlamentu čine pripadnici na-cionalnih manjina, svoje pravo da govorena maternjem jeziku je tokom 2015. go-dine iskoristilo samo devetoro poslanikakoji su govorili na mađarskom i troje kojisu govorili na slovačkom.
"Kad ste navikli da govorite u jednompolitičkom žargonu, nekad mi je lakševezano za određene izraze što se tičepolitičkog žargona da govorim na srp-skom, a inače ne bežim od toga i itekakogovorim na mađarskom", kaže poslanikSVM-a u Skupštini Vojvodine ŠandorEgereši, a njegov kolega iz Demokratskestranke Daniel Lungur dodaje da sematernjim rumunskim jezikom služiodva puta, i to kada se obraćao biračimaiz manjinske zajednice.
"Kada je problematika tehničke prirode,onda je zgodnije da se obraćamo na srp-skom jeziku, a kada je problematikavezana za nacionalne zajednice, onda seobraćamo na jezicima nacionalnih zajed-nica", priča Lungur.
Takva praksa pokazuje da se jezici na-cionalnih manjina na domaćoj političkojsceni koriste isključivo u političke svrhe izarad ostvarivanja političkih poena, sma-tra novinar Norbert Šinković. On dodajeda partije na taj način u javnostipotvrđuju svoj inkluzivni karakter.
"Političke stranke češće koriste svojeposlanike i teraju ih da govore na mater-njem jeziku kada je reč o kampanji",priča Šinković. "Mi smo videli da svaki
put kad imamo neku političku kam-panju, mi imalo letke na više jezika,obično na binama imamo bar jednogpredstavnika neke manjinske zajednicekoji govori i na sprskom, ali i na svommaternjem jeziku i vrlo je apsurdno dau Skupštini Vojvodine gde imamo insti-tucinalne okvire, naši poslanici ne koristetu mogućnost."
Miroslav Keveždi iz Centra za interkultu-ralnu komunikaciju dodaje da bi takvopravo trebalo omogućiti i poslanicima urepubličkom parlamentu i podseća da jeSrbija usvojila međunarodni dokumentkojim se obavezala da će štititi manjinskei regionalne jezike.
"Srbija se obavezala da će štititi desetjezika na svojoj teritoriji i ne bi bilo lošeda se ti jezici čuju i u republičkoj skupš-tini, jer se ponekad stiče utisak da sezaboravlja da u ovoj državi žive i Mađarii Albanci i druge manjine koje imajusvoje jezike i svoje sisteme o kojimarepublička skupština treba da brine",priča Keveždi.
Takvo pravo, međutim, republičkiposlanici trenutno niti imaju, niti postojiikakava inicijativa da im se to pravo iomogući.
VESTI
3 Minority News
ako se Skupština Vojvodine po broju jezika koji su u službenoj upotrebi nalazi odmah iza Evropskog parlamenta,pokrajinski poslanici pravo da govore na maternjem jeziku nacionalne manjine kojoj pripadaju, gotovo da ne ko-riste. U pokrajinskom parlamentu poslanici mogu da govore na čak šest jezika, a tu mogućnost iskoristilo je samo12 poslanika. ...
I
Poslanici retko govore na jezicima manjina
„Kad ste navikli da govorite ujednom političkom žargonu,nekad mi je lakše vezano zaodređene izraze što se tiče
političkog žargona da govorimna srpskom, a inače ne bežimod toga i itekako govorim na
mađarskom“Šandor Egereši
Srbija se obavezala da će štititi deset jezika na svojoj teritoriji i ne bi bilo loše da se ti jezici čuju i u republičkojskupštini, jer se ponekad stiče utisak da se zaboravlja da u ovoj državi žive i Mađari i Albanci i druge manjine koje
imaju svoje jezike i svoje sisteme o kojima republička skupština treba da brine
Izvor: RTV
Malo je onih koji ne znaju ko je bio SrđanAleksić. Trebinjski mladić koji je svojomplemenitošću opomenuo i zadužio.
Ono što je pre 21 godinu Srđan učinio natrebinjskoj pijaci ostaće u kolektivnoj
memoriji kao jedan od najplemenitijihčinova vremena u kojem je zlo imaloglavnu i presudnu reč.
Njegov otac nakon Srđanove smrti oble-pio je Trebinje plavim umrlicama na ko-
jima je pisalo: "Obaveštavamo rodbinu,prijatelje kumove i poštene građane daje naš Srđan Radov Aleksić ispunjavajućiljudsku dužnost tragično završio svojmladi život"
Godine 2014. Srđan je odlikovanposthumno Ordenom za humanost,ljudskost, koji dodeljuje Evropski pokretu Bosni i Hercegovini, a 2012. Aleksića jeodlikovao tadašnji predsednik BorisTadić Zlatnom medeljaom "Miloš Obilić"za ispoljenu hrabrost i delo ličnog hero-jstva.
dluka o ukidanju fakulta-tivnog učenja rumunskogjezika u školi u JankovomMostu je primer poništavanja
stečenih prava nacionalnih zajednica,što je Ustavom Srbije zabranjeno.
Tu odluku donelo je rukovodstvo Os-novne škole "Đura Jakšić" u Zrenjaninu,čije se istureno odeljenje nalazi uJankovom Mostu.
Jankov Most je selo pretežno nastanjenorumunskim stanovništvom i ovakva od-luka o ukidanju učenja rumunskog jezikazadire u oblast poštovanja prava na-cionalnih zajednica.
Gradonačelnik Zrenjanina, ČedomirJanjić, izjavio je da će lokalnasamouprava učiniti sve kako bi deca uJankovom Mostu, bez obzira na njihovbroj, imala jednake uslove za pohađanježeljene nastave.
Gradonačelnik Zrenjanina je na sastankusa predstavnicima Mesne zajedniceJankov Most izrazio spremnost za pre-vazilaženje ove situacije i razgovor sasvima koji su na bilo koji način nadležni imogu da utiču da se nastava ovog pred-meta organizuje i dalje.
"Iako lokalna samouprava nema in-gerencija za odlučivanje u ovakvimslučajevima, možemo da posredujemo
kod svih koji su nadležni za organizacijunastave u školama na jezicima manjina.Razgovaraćemo s predstavnicima Škol-skog odbora, Školske uprave, Nacional-nim savetom Rumuna i Ministarstvaprosvete, nauke i tehnološkog razvoja iverujem da možemo doći do zado-voljavajućeg rešenja", kazao je Janjić.
On je poručio i da dobri međunacionalnii međukomšijski odnosi ne smeju biločime biti narušeni i da je u interesu svihstrana da sve nesuglasice odmah budurešene. Janjić je ocenio i da prava ru-munske nacionalne manjine nisu nikadabila ugrožena, a posebno za to nije bilorazloga u lokalnoj osnovnoj školi.
VESTI
4 Minority News
U Beogradu ulica Srđana Aleksićaedna ulica u Beogradu dobila je ime po savremenom junaku Srđanu Aleksiću koji je ubijen 27. januara je pre 21godinu u trenutku dok je spašavao svog sugrađanina Bošnjaka na pijaci u tom gradu, što je jedan od najplemenitijihdogađaja savremene istorije na prostorima jugoistočne Evrope. J
O
Ukinuto fakultativno učenjerumunskog jezika u školi
u Jankovom mostu
Ona je to izjavila povodom obraćanjapredsednika Srbije Tomislava Nikolićaprilikom postavljanja kamena temeljcaza buduće Centre izvrsnosti Univerzitetau Kragujevcu.
Svojom izjavom, predsednik Nikolić jezanemario činjenicu da u našoj državižive pripadnici i pripadnice više od 20 na-cionalnih manjina, navela je poverenicau pisanoj izjavi, uz napomenu da jepredsednik Srbije - predsednik svihgrađana i građanki, bez obzira na njihovu
nacionalnu, etničku ili versku pripadnost.
Nikolić je u Kragujevcu prilikom postav-ljanja kamena temeljca rekao da će tajcentar sačuvati "najvažnije i najlepšekarakteristike srpskog naroda", da se"sve manje dece rađa, a bračni parovitraže rešenje u obraćaju lekarima u inos-transtvu" i da to "rešenje treba da budeovde, ta deca treba da budu srpska decasa srpskim genetskim kodom, prošlošćui budućnošću".
koliko bi sutrabio održanreferendumsa pitanjem
„Da li podržavate učla-njenje Srbije u EU?", 48odsto građana Srbijeglasalo bi za, 28 odsto biglasalo protiv, rezultat jeankete "Evropska ori-jentacija građana Srbije"koje je u decembrusprovela Kancelarija za
evropske integracije.
Ukoliko bi sutra bioodržan referendum sa pi-tanjem „Da li podržavateučlanjenje Srbije u EU?",48 odsto građana Srbijeglasalo bi za, 28 odsto biglasalo protiv, rezultat jeankete "Evropska ori-jentacija građana Srbije"koje je u decembrusprovela Kancelarija zaevropske integracije.
Istraživanje je pokazalo ida 15 odsto građana nebi glasalo uopšte, dok 9odsto ne zna šta biodgovorilo na to pitanje.
Anketa u kojoj jeučestvovalo 1.027 ispi-tanika starijih od 18 go-dina rađena je premastandardu Evrobarome-tra, navodi se usaopštenju Kancelarije.
Pastor: Uskorousvajanje
Manjinskogakcionog plana
astupnik Savezavojvođanskih Mađara(SVM), Bálint Pastor, uSkupštini Srbije izjavio je da
će Vlada u roku od nekoliko nedeljausvojiti Akcioni plan za manjine. On jedodao da su u izradi tog dokumentaučestvovali i predstavnici Vlade Vojvo-dine. Pastor je ocenio da su dve naj-važnije teme u Akcionom planupromena Zakona o nacionalnim save-tima i proporcionalno zapošljavanje.Objasnio je da je Srbija u obavezi dadonese akcioni plan za manjine usklopu pregovora o članstvu s Europ-skom unijom. On smatra to velikim us-pehom, jer nije svaka zemlja-kandidatimala obavezu da usvoji akcioni plan oonome što mora učiniti na planumanjinskih prava do priključenja EU.
redsednik skupštinskog Odb-ora za ljudska i manjinskaprava i ravnopravnostpolova, Meho Omerović, iz-
javio je da očekuje da se "predsedniksvih građana" Srbije, Tomislav Nikolić,izvini zbog svoje izjave, kojom je "uvre-dio sve građane Srbije koji nisu Srbi".
"Suprotno Ustavu deli građane države čiji
je predsednik. Mađari, Romi, Albanci,Bošnjaci, Bugari, Slovaci, Hrvati,Crnogorci, Bunjevci, Vlasi, Rusini, Česi,Nemci, Slovenci i ostali građani Srbijetakođe imaju predsednika svoje državeSrbije!! Oni su ga birali, a on ih se odriče",naveo je Omerović.
"Očekujem izvinjenje od predsednika svihgrađana" izjavio je Omerović.
5 Minority News
VESTI
overenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković, izjavila je da jeSrbija prema Ustavu država srpskog i svih drugih naroda koji u njoj žive.P
U
P
Z
Janković: Nikolić obraćanjemzanemario manjine
Za članstvo u EU - 48odsto građana, 28 protiv
Omerović: Očekujem izvinjenjepredsednika svih građana
VESTI
"Zakonodavac je prilikom izrade zakonapropustio da prepozna vrednost inter-kulturalnog društva kao javni interes,čime je doveo u loš položaj višejezičnemedije. Posredno je ovim zakonodavacpodstakao i getoizaciju i samoge-toizaciju manjinskih zajednica, i tomora da se ispravi kroz izmenu me-dijske legislative", naveo je NDNV.
To udruženje je navelo da Srbijamora da bude svesna da prava na-cionalnih manjina, među koje sva-kako spada i manjinsko i višejezičnoinformisanje, predstavljaju vred-nost koja će imati značajno mestou pregovorima između Srbije iEvropske unije.
NDNV je pozvao Ministarstvo privrede,Ministarstvo kulture i informisanja iAgenciju za privatizaciju da pod hitnonastave proces sprovođenja Zakona ojavnom informisanju i medijima, od-nosno da, kako zakon nalaže, kapital ne-privatizovanih medija u javnomvlasništvu bez naknade prenesu na za-poslene.
"Svako dalje odugovlačenje stvaraozbiljnu konfuziju i ugrožava ne samoprava zaposlenih i medija, već i lokalno,manjinsko i višejezično informisanje",naveo je NDNV.
To udruženje je od Ministarstva kulture iinformisanja, Regulatornog tela za elek-tronske medije i drugih nadležnih zatra-žilo da otklone sve prepreke za osnivanjei razvoj manjinskih i višejezičnih medijacivilnog društva, i da prepoznaju ove me-dije kao medije od velikog društvenogznačaja.
NDNV je ocenio da se kroz proces pro-mene Zakona o nacionalnim savetima
nacionalnih manjina predvide jasni me-hanizmi stabilnog, adekvatnog i nediskri-minatornog finansiranja medija kojimasu osnivači nacionalni saveti, ali je ne-ophodno istovremeno obezbediti i me-
hanizme zaštite uređivačkepolitike od uticaja osnivača.
"Iako su u prethodnom periodunacionalni saveti, predstavnici po-jedinih manjinskih medija, sajedne, i novinarska i medijskaudruženja sa druge strane, imalirazličite poglede na proces me-dijskih reformi, potrebno je u na-rednom periodu ojačatimeđusobnu saradnju i obezbeditipartnerstvo u cilju pronalaženja
dugoročnih rešenja za manjinsko ivišejezično informisanje u Srbiji", naveoje NDNV.
NDNV je kritikovao Radio-televizijuSrbije jer ignoriše obavezu uvođenjaprograma na manjinskim jezicima, pogo-tovo za one nacionalne manjine kojeuglavnom žive van teritorije Vojvodine.
irom sveta obeležen je dva-desetsedmi januar, Među-narodni dan sećanja naHolokaust.
Rezolucijom Generalne skupštine Uje-dinjenih Nacija, usvojenom 1. novembra2005. godine, 27. januar proglašen je zaMeđunarodni dan sećanja na žrtve Ho-lokausta.
Tog dana, 1945. godine, jedinice CrveneArmije oslobodile su najveći logor smrtiu razdoblju Drugog svetskog rata, Aušvic– Birkenau u Poljskoj.
Aušvic je bio najveći nacistički koncen-tracioni logor za masovno uništenje ljudi.U Aušvic ukupno je deportovano milionI tristotine hiljada ljudi iz raznih delovaEvrope. Od tog broja, ovde je pobijenomillion i sto hiljada ljudi. Uzima se da jeu Aušvicu živote izgubilo oko milionJevreja.
Logor je posle rata pretvoren u muzej aprošle godine posetio ga je 1,72 milionljudi, među njima i 93.000 Nemaca.
6 Minority News
pripremi i izradi seta medijskih zakona nije se u dovoljnoj meri posvećivala pažnja informisanju na jezicima nacio-nalnih manjina, što je prouzrokovalo niz problema sa kojima se ono suočilo u procesu medijskih reformi, oceniloje Nezavisno društvo novinara Vojvodine.U
Š
Menjati zakone zbog manjinskoginformisanja
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta
Direktorka Kancelarije za ljud-ska i manjinska prava, SuzanaPaunović je povodom ne-davno sprovedene ankete opoložaju nacionalnih manjinau Srbiji izjavila:
"Ne sme se zanemariti činje-nica da je položaj nacionalnihmanjina mnogo bolji uodnosu na prethodnih neko-liko godina. Najviše jepostignuto u radu sa Rom-skom populacijom. Veoma jeznačajno to što je u prethod-nih pet godina za 50 proce-nata smanjena stopasmrtnosti romske dece.Takođe, Kancelarija za ljudskai manjinska prava neprekidnorealizuje različite projekte.
Često organizujemo eduka-tivne kurseve u posebnougroženim područjima. Bilismo i jako aktivni na lokalu.Tokom protekla dva mesecasmo imali sastanke sa stoti-nak lokalnih samouprava.Razgovarali smo o ljudskimpravima, problemima na-cionalnih manjina i o borbiprotiv diskriminacije, što netreba da bude tema samo zaVladu Srbije već za svakoggradonačelnika, za svakulokalnu samoupravu. Rezul-tati su već vidljivi"
"Način na koji mi ostvaru-jemo manjinska prava možeda posluži kao primer za celuEU. Jedna smo od retkih ze-
malja, koja ima ovakav zako-nodavni i institucionalni okvirza zaštitu prava manjina.
U Srbiji danas postoji 21 savetnacionalnih manjina, čiji radse finansira iz budžeta Srbije.Pripadnici svih nacionalnihmanjina uživaju visok stepenmanjinskih prava, aktivnoučestvuju u vlasti i političkomživotu, kako na republičkomtako i na lokalnom nivou. Ost-varuju samoupravu posred-stvom svog nacionalnogsaveta, učestvuju udruštvenom životu školujućise u javnim i obrazovnim us-tanovama, izražavajući ičuvajući svoju tradiciju,ispoljavajući i razvijajući svojkulturni identitet,zadovoljavajući svoje potrebeu oblasti javnog obavešta-vanja. Naravno, svesnismo problema u pojedinim
oblastima i spremni smo da ihsa predstavanicima manjinapartnerski rešavamo", dodajePaunović.
Krajem marta 2015. godineobrazovana je Posebna radnagrupa za izradu Akcionogplana za ostvarivanje pravanacionalnih manjina. Javnarasprava o Nacrtu posebnogAkcionog plana za ostvari-vanje prava nacionalnih man-jina sprovodi se tokomdecembra prošle godine.
zmeđu ostalog, amandmanise odnose na rešavanjekosovskog pitanja, položajnacionalnih manjina, slo-
bodu medija, međususedske odnose iusklađivanja spoljne politike saBriselom.
Poslanici Saveza liberala i demokrata uEP, Jozo Radoš, Ilhan Kjučuk, IvanJakovčic, Petras Auštrevičius i Hilde Vaut-mans izneli su konstaciju da je "procesprivatizacije medija u Srbiji vodio je dokoncentracije vlasništva nad medijima,naročito ugrozivši medije i programe najezicima manjina". Kritike na račun medi-jske situacije iznele su i druge poslaničke
grupe, uključujući Tanju Fajon, koja uime Napredne alijanse socijalista idemokrata izražava zabrinutost zbog"sve veće autocenzure i političkih priti-saka kojima se podriva nezavisnostmedija". Ista poslanica ukazuje naslučajeve plagijatorstva na univerzite-tima i podseća da Srbija treba da uzmeu obzir preporuke OEBS-a o održavanjutransparentnih izbora, a kao problemnavodi" nedovoljnu transparetnost u fi-nansiranju političkih stranaka i izbornihkampanja".
Ovi poslanici, takođe, predlažu da se uzavršni tekst uključi konstatacija da pre-govaranje o poglavlju 35 "od ključne
važnosti za napredak Srbije na putu kaEU, uzimajući u obzir da je puna normal-izacija odnosa između Srbije i Kosovaznačajan uslov za pristupanje Srbije EU ida Srbija u tom kontekstu treba da iz-meni Ustav".
Konačni tekst rezolucije Dejvida Mekalis-tera o Srbiji biće usvojen na plenarnomzasedanju Evropskog parlamenta u feb-ruaru. U nacrtu tog dokumenta Mekalis-ter je prošlog meseca naročito pohvaliopostupanje Srbije u migrantskoj krizi, kaoi tokom pregovora sa Prištinom,ocenjujući da je takav dijalog doprineootvaranju poglavlja 35.
7 Minority News
Kancelarija za ljudska i manjinska prava
nedavno sprovedenoj anketi učesnici su na pitanje„Da li je položaj nacionalnih manjina u Srbiji nepo-voljniji nego ranije“, sa 54,9 posto glasova odgov-orili da položaj nije nepovoljniji.U
I
Paunović: Smanjena stopa smrtnostiromske dece dokaz boljeg položaja
manjina u Srbiji
Na rezoluciju o Srbiji u Evropskomparlamentu 190 amandmana
Evropski parlament
U organizaciji Fondacije Prosperitati uSubotici održan je susret sa građanimana kojem su predstavljeni konkursiraspisani zahvaljujući donaciji mađarskevlade u visini od 50 milijardi forinti, a sveu cilju razvoja privrede. Susret je održanu svečanoj sali nove gradske kuće, a in-teresovanje je bilo toliko da je deo pub-like morao biti u holu i u loži. Dobra vestje da je na prezentaciji bilo mnogomladih koji su zainteresovani.
Ištvan Pastor, predsednik SVM-a, je odešavanjima u sledeće tri godine izjavioda je ovo veče bio prvi korak velikogmarša. Kao što je rekao, nada se da će seova neverovatna mogućnost moći isko-ristiti tako da svakodnevica vojvođanskihMađara bude mnogo bolja.
- To o čemu pojedinci konstantnopokušavaju ubediti javnost, da jevojvođanska mađarska zajednica nasamrti, nije istina. Tu su i dalje ljudi kojisu vezani za svoju rodnu grudu. Prvi putsmo dospeli u situaciju da možemopružiti privrednu podršku mađarskoj za-jednici. Odavno čekamo ovu mogućnosti na nama je da li ćemo ovu šansu isko-ristiti, i da li ćemo umeti da iskoristimoovu mogućnost. Na nama je da li će seova šansa iskoristiti na takav način damožemo podignute glave da stanemopred mađarsku vladu. Ja to ni ne postav-ljam kao pitanje, pošto smo na drugimpoljima do sada imali dobru saradnju sa
mađarskom vladom, te ćemo i sadastremiti ka uspešnoj saradnji. Započelismo proces kao nikada do sada, a kakavnije započela niti jedna prekograničnamađarska zajednica. To što smo se sadaokupili u ovolikom broju dokazuje samoda se šansa i očekivanja poklapaju. Prvikorak je, dakle, bio veoma uspešan – iz-javio je predsednik SVM-a. Pastor jetakođe dodao sledeće:
- Ne postoje unapred dodeljene pare, nepostoje povlađeni i odluke nisu doneteunapred. U prvom krugu konkursa jeoznačeno 10 polja na kojima se možekonkurisati, a suma, koja će se podeliti,je samo 2 posto od ukupnih 50 milijardiforinti. U naredne tri godine je predsvima otvorena mogućnost – naglasio jepredsednik stranke, zahvaljujući se vladiMađarske i državnom sekretaru LeventiMađaru posebno, jer „da nije bilo nje-gove odlučnosti, možda bi se i okupilijednom, ali to sigurno ne bi bilo danas“.
Predsednik upravnog odbora FondacijeProsperitati, Imre Nađ, je ukazao da setime proširuju mogućnosti razvoja napolju poljoprivrede, privrede i turizma.Sada je raspisan prvi krug konkursa.Građani koji žele aplicirati sve informa-cije mogu dobiti u osam gradova: Sub-otici, Zrenjaninu, Bečeju, Senti, Kanjiži,Bačkoj Topoli, Somboru i Temerinu i ukancelarijama Fondacije Prosperitati.Imre Nađ se u ime zainteresovanih zah-
valio mađarskoj vladi za donaciju od 50milijardi forinti, što je oko 160 milionaevra, a posebno se zahvalio državnomsekretaru Leventi Mađaru i predsednikuSVM-a, Ištvanu Pastoru, što su stvorili in-stitucionalni okvir za korišćenje ovedonacije.
Državni sekretar Ministarstva spoljnihposlova i spoljne privrede Mađarske,Levente Mađar, koji odgovara zaprivrednu diplomatiju, je ovumogućnost i ovaj proces, čiji je prvi korakraspisivanje prvih konkursa, nazvao is-torijskim.
- Ovaj današnji trenutak je velik, čak i is-torijski. U proteklih 100 godina nije biloprimera da bilo koja mađarska zajednicavan matice dobije ovoliku pomoć. Akopogledamo koliko ljudi u Vojvodinidotiče ova donacija, koliko njih može daima koristi od nje, onda se treba izjavitida ni unutar granica Mađarske za ovakavpoduhvat nije bilo primera. Pogledajmosamo koliko ova donacija znači. Nijeslučajno to što je mađarska vlada bašMađarima u Vojvodini darovala ovasredstva. Od svih zajednica Mađara vanmatice, baš ova zajednica je najorgani-zovanija zajednica koja može ovu pomoćda prihvati. Nije na odmet spomenuti nito da nikada do sada odnosi između Sr-bije i Mađarske nisu bili dobri kao sada,što možemo zahvaliti požrtvovanomradu nekoliko odličnih državnika. Želimoda vojvođanski Mađari opstanu na rod-noj zemlji, a mi im samo u tome po-mažemo. Mađarska vlada računa na vas.I ja odgovaram za to da ove pare stignudo vas. Želim mnogo uspeha svima prikonkurisanju – izjavio je državni sekretar.
U Subotici je u Ptujskoj 1. otvorenamesna kancelarija Fondacije Prosperi-tati. U sledećih mesec, ili dva, će se i os-talih osam kancelarija otvoriti. U ovimpotonjim se neće raspisivati konkursi, aliće zainteresovani moći dobiti odgovorena sva pitanja koja ih interesuju.
VAŽNE INFORMACIJE
U nastavku susreta, o konkursu za mikroi male preduzetnike i o uslovimakonkurisanja detaljno je govorio RobertFejstamer, a o poljoprivrednim konkur-sima Viktor Molnar.
Mađarska zajednica
8 Minority News
50 milijardi forinti za razvoj privredeIzvor: Magyar szo
Subotici je uz ogromno interesovanje održan prvi prikaz privrednihrazvojnih konkursa raspisanih od strane donacije mađarske vlade.Otvorena je prva Prosperitati kancelarija.U
9 Minority News
U prvoj fazi rada Fondacije Prosperitaticilj je pomaganje vojvođanskih,mađarskih poljoprivrednih proizvođača,jačanje privredne aktivnosti i efikasnostimikro i malih preduzetnika, iobezbeđenje sredstava za kupovinuseoskih kuća. Mikro i mala preduzeća, uovom prvom konkursnom krugu, moguda apliciraju za kupovinu sredstava, zastandardizaciju i turistički razvoj, čulo sena susretu u četvrtak. Registrovanipoljoprivredni proizvođači mogukonkurisati za kupovinu PVC-folije, stokeza uzgoj, pčela, mreže za protivgradnuzaštitu, poljoprivrednih mašina ipriključne mehanizacije, sistema zanavodnjavanje i za sadnju plantaža. Bićemogućnosti i za kupovinu seoskih kuća.
O kupovini seoskih kuća, i o konkursimaza mikro i mala preduzeća, kao i ouslovima konkurisanja govorio je RobertFejstamer, naglašavajući da se sve važneinformacije mogu naći na sajtuwww.prosperitati.rs , a u mesnimkancelarijama Fondacije Prosperi-tati se detaljnije mogu informisatisvi zainteresovani o svim uslovimakonkursa. U Kanjiži, Zrenjaninu,Bečeju, Subotici, Temerinu, BačkojTopoli, Senti i Somboru suotvorene mesne kancelarije, čijikontakti se takođe mogu naći nasajtu. Predavači su ukazali da bizainteresovani građani, koji žele daapliciraju, trebalo da iskoriste znanjestručnih saradnika ovih kancelarija.
Veoma je važno znati da stručni sarad-nici kancelarija neće napisati aplikacijeumesto vas, ali će ukazati na svaki detaljtako da vaše aplikacije u formalnom i ad-ministrativnom smislu buduodgovarajuće. Tako pokušavamo dapostignemo da u tehničkom smislusvako dođe do prvog kruga ocenjivanja,gde će aplikacije ocenjivati stručnjaci –naglasio je Fejstamer.
POTREBNO DVOJNO DRŽAVLJANSTVO
Najvažnija informacija je da na konkur-sima za oživljavanje privrede mogu apli-cirati samo osobe sa dvojnim, i tomađarskim i srpskim, državljanstvom. Toje neophodan uslov i u slučaju pravnihlica. Sedište aplikanata mora da bude nateritoriji AP Vojvodine, a i investicijamora da se ostvari na teritoriji AP Vojvo-dine. Predavači su u nastavku naglasili davisina donacije može biti najviše 80posto od ukupne sume sredstava koje supotrebne, takoreći, da minimalni sop-stveni ulog mora biti najmanje 20 postood ukupne sume koja se traži. Pomoć, zakoju se konkuriše, ne može preći
800.000 dinara. Važan element sistemapravilnika je i određivanje sistemabodovanja. Na sajtu fondacije se možepronaći i ovaj sistem, pa tako zaintereso-vani mogu čak i sami da izračunaju kolikoće bodova osvojiti.
Fejstamer je rekao da formulare zakonkurs može svako da sastaviti i pop-uniti i to čak i kod kuće, u roku od 2 ili 3sata.
- Nema potrebe za planovima, nemapotrebe za uključivanje pravnika ilidrugih stručnjaka. Treba samo malotruda, više puta pročitati pravilnik okonkurisanju, a ko ima i malo prakse uapliciranju, veoma lako može da popuniovu konkursnu dokumentaciju – tvrdiFejstamer, dodajući da su se uslovikonkursa odredili na takav način da zain-teresovane sve to košta što manje.
ROK ZA PREDAJU JE 31. MART
Zainteresovani imaju na raspolaganju 60dana da razmisle da li žele da apliciraju,i za šta. Predaja aplikacija počinje od 1.marta.
- Tokom februara može da se razmisli ida se informiše o konkursima, može sepotražiti savet u našim kancelarijama,kao i odgovori na sva pitanja. Aplikacijemoraju stići do 31. marta, ali ne planiraj-te predaju za 30. mart! Zakasnele ap-likacije nećemo moći uzeti u obzir –ukazao je Fejstamer.
Za kupovinu seoskih kuća mogukonkurisati bračni parovi ili nevenčaniparovi mlađi od 45 godina, koji ne raspo-lažu vlasničkim pravom na stambenepovršine. Kuća mora imati i pripadajućezemljište, pošto je suština ovog konkursada mladi stvore privrednu osnovu za os-tanak na rodnoj zemlji. Cilj konkursa jeoživljavanje i ponovno naseljavanje sela.
- Ovaj konkurs je za njih mogućnost dasledećih godina ponovo apliciraju u ciljupoljoprivrednog razvoja. Glavni cilj nijeda kuće predajemo iz ruku jednih vlas-nika u ruke drugih, već da se mladi nas-
tane u selima i da stvore privredni osnovza opstanak – napomenuo je Fejstamer.Najveća suma za koju se možekonkurisati iznosi 1.200.000 dinara, aukupna vrednost nekretnine može bitinajviše dva miliona dinara.
U vezi sa mikro i malim preduzećima,rekao je da je stvorena mogućnost damogu aplicirati samo preduzeća koja nezapošljavaju više od 50 radnika.
- Tu se radi o kupovini sredstava, ona os-novna koja doprinose proizvodnji. Tomože biti plug, koji je osnovno sredstvoprema našem mišljenju, ali ne može bitinešto kao, recimo, 20 čekića i nekolikostotina eksera čija se vrednost pojavljujena jednom predračunu – rekao je Fejs-tamer.
TREBA DOBRO RAZMISLITIŠTA JE NAJSVRSISHODNIJE
O poljoprivrednim konkursima de-taljno je govorio Viktor Molnar.Rekao je da registrovanipoljoprivredni proizvođači, fizičkalica, mogu konkurisati za kupovinuPVC-folije, stoke za uzgoj, pčela,mreže za protivgradnu zaštitu,poljoprivrednih mašina i priključnemehanizacije, sistema za navodnja-vanje, kao i za sadnju plantaža.
Molnar je naglasio da se u pojedinačnimkrugovima konkursa može predati samopo jedna aplikacija i zbog toga se zain-teresovani mole da dobro razmisle za štaje svrsishodno konkurisati. Prema nje-govom mišljenju, većina zainteresovanihće da konkuriše za kupovinu poljo-privrednih mašina i priključne meha-nizacije, pošto je u Vojvodini veomazastarela poljoprivredna mehanizacija.
Rekao je da će se moći konkurisati samoza nova sredstva u poljoprivredi, jer suova sredstva mnogo jeftinija, ali će semoći kupiti više stvari. Pošto supoljoprivredne mašine veoma skupe,zainteresovani će moći kupovati ipolovne mašine, ali samo od domaćihuvoznika.
Zainteresovani su postavili mnogo pi-tanja prilikom susreta. Predavači suukazali da se u obzir trebaju uzeti samozvanične informacije, date od strane fon-dacije, te da se zainteresovani ne in-formišu sa društvenih mreža, u kafani iliod komšije, već da ipak potraže stručnesaradnike kancelarija, koji će im dati svetačne informacije.
10 Minority News
Rusinska zajednica
Veselo širom Vojvodine
Rusini obeležavaju Nacionalni praznik
Na prostore današnje Srbije Rusini su sedoselili iz severoistočnih županijatadašnje Ugarske, koje se danas nalaze uIstočnoj Slovačkoj, Zakarpatskoj Ukrajinii Mađarskoj.
Prema odredbi tog ugovora, kolonisti supo nacionalnosti morali da budu Rusini(Rutheni), po statusu ljudi sa pravom slo-bodnog preseljavanja, a po veroispovestigrkokatolici (unijati). Godine 1848. rusin-ska zajednica brojala je 8.500 duša, čijisu pripadnici živeli u Ruskom Krsturu, Ku-curi, Novom Sadu, Šidu, Berkasovu,Starom Vrbasu, Bačincima, Petrovcima iMikluševcima (sadašnja RepublikaHrvatska). Kasnije se broj Rusina uĐurđevu i Gospođincima povećava, anastaju i rusinske kolonije u Bikič Dolu,Sremskoj Mitrovici, Novom Orahovu iSubotici.
Nakon završetka Prvog svetskog rata, naVelikoj narodnoj skupštini 25. novembra1918. godine u Novom Sadu, kad jedoneta Odluka o prisajedinjenju Vojvo-dine Kraljevini Srbiji, učestvovao je čak21 predstavnik rusinske nacionalne za-jednice.
Po istorijskom poreklu, Rusini pripadajuIstočnim Slovenima. Pišu ćiriličkim pis-mom, a jezik Rusina u Srbiji danas sesmatra najmlađim slovenskimknjiževnim jezikom. Zvanično je kodifiko-van 1923. gramatikom bačko-rusinskoggovora dr Havrijila Kosteljnika, jednog odnajobrazovanijih i najpoznatijih vojvo-đanskih Rusina.
Rusini su po veroispovesti grkokatolici.Za svog duhovnog poglavara priznajurimskog papu, neguju istočni obred iobičaje i koriste crkvenoslovenske knjige.Prva parohija osnovana je u RuskomKrsturu 1751. Za grkokatolike u Hrvatskoji za Rusine u Bačkoj 1777. osnovana jeEpiskopija sa sedištem u Križevcima. Upogledu crkvene organizacije, Rusini sudanas pripadnici Apostolskog egzarhataza grkokatolike u Srbiji i Crnoj Gori, koji
je ustanovljen 2003. godine.Prva rusinska, tada konfesionalna škola,otvorena je u Ruskom Krsturu 1753, adanas je na rusinskom jeziku ostvarenaobrazovna vertikala od predškolskog dofakultetskog obrazovanja. Katedra zarusinski jezik i književnost, danas Odsekza rusinistiku, osnovana je 1982. na Filo-zofskom fakultetu Novosadskog uni-verziteta.
U Ruskom Krsturu radi srednja škola narusinskom jeziku, jedina u svetu. Premazvaničnim statistikama, kod Rusinanema nepismenih, a više od 10 odstopopulacije ima visoko obrazovanje.Svoj istinski kulturno-nacionalni pre-porod Rusini doživljavaju nakon osni-vanja Rusinskog narodnog prosvetnogdruštva (1919), a danas je celokupnadruštvena struktura institucionalno or-ganizovana preko Nacionalnog savetarusinske nacionalne manjine u Srbiji.
Prvi Rusinski kalendar izašao je 1921, aRusinske novine 1924. Njihovu tradicijudanas nastavlja Novinsko-izdavačka us-tanova Ruske slovo. Prva knjiga na jezikuovdašnjih Rusina, Idilski venac Iz mogsela autora Havrijila Kosteljnika, štam-pana je 1904. godine. U okviru Javnogservisa - RUV, više od 60 godina postojiRedakcija na rusinskom jeziku u RadioNovom Sadu, a više od 30 godina Rusin-ska redakcija u TV Novi Sad, danas Tele-viziji Vojvodine. Negovanje nacionalnekulture i umetničkog stvaralaštva kodRusina ima dugu tradiciju.
Kulturno-umetnička društva deluju usvim mestima gde žive Rusini. U RuskomKrsturu se više od 50 godina održavapoznati međunarodni Festival kultureCrvena ruža, zatim Dramski memorijalPetra Rizniča Đađev, kao i kulturna mani-festacija Kosteljnikova jesen. Radiočuvanja, unapređivanja i razvijanja kul-ture vojvođanskih Rusina, Skupština APVi Nacionalni savet rusinske nacionalnemanjine osnovali su 2008. Zavod za kul-turu vojvođanskih Rusina.
Rusini se danas mogu pohvaliti zavidnimbrojem intelektualaca i umetnika kojirade i stvaraju širom naše zemlje. Najis-taknutiji među njima su članovi Srpskeakademije nauka i umetnosti,Vojvođanske akademije nauka i umet-nosti, Nacionalne akademije naukaUkrajine i Svetske akademije rusinskekulture.
O vrednosti rusinskih stvaralaca svedočei brojna priznanja i nagrade Republike Sr-bije koja se dodeljuju za visoka naučna iumetnička dostignuća. Među Rusinimadanas postoji respektabilan broj doktorai magistara nauka na univerzitetima uNovom Sadu i Beogradu, značajan brojlekara, inženjera, profesora, pisaca, nov-inara, muzičara, glumaca i sportista kojisu poštovani i u širem okruženju.
Prema poslednjem popisu iz 2011, u Re-publici Srbiji i Vojvodini bilo je 14.246 pri-padnika rusinske nacionalne zajednice.U Republici Srbiji i Vojvodini Rusini danaspredstavljaju malobrojnu, ali po tradicijii po svojim kulturnim obeležjima prepoz-natljivu nacionalnu zajednicu.
Zahvaljujući preko dvoipovekovnompostojanju na ovom prostoru, Rusinismatraju Republiku Srbiju svojom do-movinom. Ujedno su i posrednik uvezama Srbije sa regijama i državamasrednje i istočne Evrope, gde su njihoviistorijski koreni.
a teritoriji današnje Srbije Rusini žive više od 260 godina. U njihovojbogatoj tradiciji 17. januar 1751. ostao je zabeležen kao posebandatum. Tog dana administrator komorskih imanja Habzburškemonarhije u Bačkoj, Franc Jozef de Redl, potpisao je ugovor o nase-
ljavanju komorske pustare Veliki Krstur. Taj datum je, posle konsultacija rusinskezajednice, prihvaćen kao nacionalni praznik, a odluka o tome doneta je na sedniciNacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine u Srbiji aprila 2007, zajedno saOdlukom o nacionalnim simbolima Rusina u Srbiji.
N
Rusini u Srbiji po deveti put ove go-dine proslavljaju svoj Nacionalnipraznik, 17. januar kao sećanje na tajdatum 1751. godine koji se uzimakao početak zvaničnog doseljavanjaRusina u pustaru Veliki Krstur,današnji Ruski Krstur.
Među prvima, Nacionalni praznik suproslavili Rusini iz Subotice, Kucure,Šida i Novog Sada. Oni su juče u svo-jim područnim kancelarijama na-cionalnog saveta Rusina održaliprigodan program i prijem za lokalnusamoupravu.
Dan Rusina je na lokalnom nivouobeležen u Đurđevu, Gospođincima,Novom Orahovu i Bikič Dolu i RuskomKrsturu, a centralna svečanost se ovegodine održala u Kuli.
Izvor: RTV
STATISTIKA PO NEVJESTAMA Podaci za proteklu 2015. godinu još nisuprikupljeni i obrađeni, ali je moguće do-biti podatke iz razdoblja od 2010. dokonca 2014. godine. Podaci vezani zasklapanje brakova pokazuju da se u Srbijigodišnje sklopi oko 35 tisuća brakova.
Oko 220 brakova godišnje sklope nev-jeste koje se izjašnjavaju hrvatskomnacionalnošću. U promatranih 5 godinaHrvatice su sklopile 1.096 brakova. Kakopokazuju službeni podaci, u najvećembroju slučajeva udavale su se za pripad-nike srpskog naroda, u 580 slučaja.
Etnički homogeni brakovi su sklopljeni u270 slučajeva u spomenutom razdoblju,a na trećem mjestu se Hrvatice odlučujuza brak s pripadnicima mađarskog nar-oda, što je zabilježeno u 90 slučajeva.
Zatim su Jugoslaveni, Crnogorci, Slovaci,Bošnjaci, Romi. U navedenom razdobljupostoje male oscilacije, ali je generalnitrend dosta jasan.
Svaki četvrti brak Hrvata je sklopljen spripadnikom vlastite nacije, a tričetvrtine su miješani. Od toga je svakidrugi s pripadnikom većinskog naroda.
PODACI O DISTANCI... Podaci kod drugih manjina za posljednjustatistički obrađenu 2014. godinupokazuju da je po 97 posto Bošnjakinja iRomkinja, 84 posto Muslimanki i Al-banki, 73 posto Vlahinja, 65 postoMađarica, 55 posto Slovakinja, 43 postoRusinki i 42 posto Rumunjki stupilo ubrak sa svojim sunarodnjacima, a manjipostotak od Hrvatica je zabilježen kodBugarki 22 posto, Crnogorki 19 posto, teMakedonki 18 posto. Podaci za Bunjevcenisu prikazani, vjerojatno bi ih našlimeđu regionalnim izjašnjavanjem ili urubrici »ostali«. ...
I OTVORENOSTI Što se tiče sklapanja brakova s pripad-nicima srpskog naroda, najviše je zabi-lježeno kod Makedonki 72 posto,Crnogorki 67 posto, Bugarki 62 posto, aveća nacionalna distanca u sklapanjubraka od Hrvatica bilježi se kod sljedećihmanjina koje su protekle godine stupileu sljedećem postotku u brak s pripad-nicima srpskog naroda: Rumunjke 42posto, Rusinke 40, Slovakinje 36, Ju-goslavenke 31, Mađarice 23, Vlahinje 18,Albanke 14, Muslimanke 10, Romkinje 3i Bošnjakinje 2 posto. S druge strane,Srpkinje su u 96 posto slučajeva stupileu brak sa Srbinom, te su sklopile 218brakova s Mađarima, 108 s Hrvatima, 94s Romima, 83 s Crnogorcima, 73 s Make-doncima, 55 sa Slovacima, 44 sBugarima, 47 s Rumunjima, 35 s Rusin-ima, 30 s Jugoslavenima, 25 s Musliman-ima, 22 s Bošnjacima, 17 s Albancima i 3s Vlasima.
Ako usporedimo ove podatke sbrojčanom populacijom manjina, lako jevidjeti kako su Hrvati kao mladoženjenajpopularniji među Srpkinjama koje seudaju za »manjince«. Štoviše, ako us-poredimo podatke o brojnosti, brojusklopljenih brakova, lako vidimo kako –ukoliko izuzmemo većinski narod ihrvatsku manjinu – mladoženje Hrvatipostaju najpopularnija treća opcija zabrak kod Crnogorki, Albanki i Mađarica.
ĐUVEGIJE Dakako, statistiku možemo tumačiti i izperspektive mladoženja. Njih je u 2014-toj bilo nešto manje nego mladenki,ukupno 200 hrvatske nacionalnosti. Kaoi kod mladenki se također oko polovicenjih odlučilo budućnost zasnovati s pri-padnicama većinske nacije, Srpkinje jeoženilo njih 108. Slijede oni koji su sevezali za pripadnice svog roda i naroda u47 slučajeva, nadalje 20 onih koji su uzeliMađarice, četverica Albanke, po trojicaCrnogorke i Romkinje, dvojica Slovakinje,po jedan Jugoslavenku i Makedonku, anjih 11 su za bračne partnere izabralidjevojke koje se izjašnjavaju u rubrici»ostali«, neizjašnjene, te neopredijel-jene djevojke.
11 Minority News
Hrvatska zajednica
PODACI O SKLAPANJU BRAKOVA POKAZUJU
Hrvati najpopularnije mladoženjeočetak godine je za novinare razdoblje kada se izvještava o prvoj bebirođenoj na određenom području, mladim majkama, obiteljima kojese šire, o natalitetu i povezanim temama. Ovoj temi može se pristupitii malo drugačije, pregledom statistike. Statističke podatke vezane za
Srbiju skuplja i obrađuje Republički zavod za statistiku. Stručna suradnica zavodaza statistiku Gordana Jordanovski podatke brzo prosljeđuje zainteresiranima, istogdana.
PIzvor: Hrvatska riječ / Autor: N. Perušić
12 Minority News
Za finansijsku pomoć mogu konkurisati iregistrovane i neformalne grupe, dokpredlozi projekata mogu biti pisani nasrpskom, romskom, mađarskom ili al-banskom jeziku. U odabiru inicijativakoje se finansijski podržavaju prednostse daje akcijama koje na najbolji načinkoriste lokalne potencijale – bilo da su upitanju materijalni doprinosi, volonterskirad, znanje, iskustvo ili usluge ljudi izrazličitih sektora.
Naše iskustvo je pokazalo da uključenjerazličitih subjekata u zajedniciomogučava kreativnija, potpunija i traj-nija rešenja problema.
Rezultati ovih projekata na najbolji načinpokazuju da pozitivne promene umnogim slučajevima ne zavise toliko odkoličine novca, koliko od volje, entuzi-jazma i znanja, i da mnogi od problemasa kojima se susrećemo mogu biti rešenii sa manje sredstava nego što se običnopretpostavlja.
Program Aktivne zajednice se realizujeuz finansijsku podršku institucionalnihdonatora: Fondacije Čarls Stjuart Mot iFonda braće Rokfeler.
Rok za konkurisanje
Konkurs za program Aktivne zajedniceotvoren je tokom cele godine, dok odborza donacije zaseda tri puta godišnje. Prvisledeći rok za konkurisanje je 17.mart2016. godine do 17 časova.
Procedura dodele donacija
Za sve programe Trag ima utvrđenapravila i procedure za dodelu donacija.Tokom procesa selekcije projektni pred-lozi za program Aktivne zajednice se raz-matraju na sledećim nivoima:1. Kancelarija Traga2. Lokalni savetnici/ce i online glasanje3. Odbor za Aktivne zajednice
U 1. krugu odlučivanja osoblje Traga pre-gleda sve prijave i uz konsultacije salokalnim savetnicima, selektuje najk-valitetnije projekte koji ulaze u uži krugodlučivanja. Lokalni savetnici/ce Traga u2. krugu posećuju organizacije/grupekoje su ušle u uži krug odlučivanja, i dajupreporuku projektu zasnovanu na pred-logu projekta i razgovoru–intervjuu sapredstavnicima/ama grupe. U 3. kruguprijave i preporuke pregleda TragovOdbor za donacije koji donosi konačnuodluku o tome koje inicijative će biti po-držane.
Na web stranici Fondacije Trag možetevideti uspešne priče iz lokalnih zajednica,ili pogledati najčešće postavljana pitanjau vezi sa programom Aktivne zajednice.
Internet adresa Fondacije Trag jewww.tragfondacija.org
astupnik Andrej Plenkovićuputio je 12. listopada 2015.godine pitanje Europskojkomisiji u vezi s obrazova-
njem na jeziku manjina u Srbiji u kojemje istaknuo da je obrazovanje na jezikumanjina jedan od ključnih aspekata za-štite manjinskih prava u Srbiji, aposebno za hrvatsku nacionalnu ma-njinu zbog neriješenog pitanjaudžbenika, kao i profesionalnog obra-zovanja učitelja na hrvatskom jeziku. Stim u vezi Plenkovića je zanimalo kakoKomisija može utjecati na Srbiju da osi-gura uključenost i puno sudjelovanjepredstavnika pripadnika hrvatske na-cionalne manjine u provođenju pre-poruka za provedbu Okvirne konvencijeo zaštiti nacionalnih manjina kako bi se
zajamčila dostupnost udžbenika i uk-lonile prepreke u primjeni prava naobrazovanje na hrvatskom jeziku.
U odgovoru povjerenika Hahna od 18.siječnja o.g. stoji:
»Srbija je ratificirala Okvirnu konvencijuVijeća Europe za zaštitu nacionalnihmanjina i Europsku povelju o regional-nim ili manjinskim jezicima. U okvirupriprema za otvaranje poglavlja 23pravne stečevine (Pravosuđe i temeljnaprava) Srbija se obvezala da će nacional-nim manjinama jamčiti ostvarenje prava,ponajprije donošenjem posebnog akcij-skog plana. Zakonodavstvo o obrazo-vanju na manjinskim jezicima trebadosljedno provoditi na cijelom području
Srbije. U postupku odobravanjaudžbenika na manjinskim jezicimavažeće zakonodavstvo pridaje važnuulogu vijećima za nacionalne manjine.Zainteresirane strane, uključujući Savjetza nacionalne manjine RepublikeHrvatske i Ministarstvo obrazovanja Sr-bije, trebaju surađivati kako bi se za pri-padnike hrvatske manjine uklonile sveprepreke u ostvarenju njihovih prava naobrazovanje na hrvatskom jeziku. Europ-ska komisija će u okviru pristupnih pre-govora o poglavlju 23 i u skladu spreporukama uvrštenima u Treće mišl-jenje o Srbiji Savjetodavnog odbora zaOkvirnu konvenciju za zaštitu nacional-nih manjina nastaviti pratiti provedbuobveza Srbije u pogledu obrazovanja namanjinskim jezicima.«
Konkurs
Hrvatska zajednica
roblemi sa kojima se susreću ljudi u lokalnim zajednicama su različiti,kao i rešenja koja se mogu primeniti. Stoga program Aktivne zajedniceomogućava finansijsku podršku u iznosu do 350.000 dinara incijati-vama za rešavanje zajedničkih problema građana/ki u lokalnim zajed-
nicama. Ovaj tematski neograničen program podstiče aktivnije učešće građana urešavanje konkretnih problema na lokalnom nivou. Uspešne akcije pomažuljudima da steknu nova znanja i poverenje u sopstvene mogućnosti.
P
Z
Aktivne zajednice
Obveze Srbije glede obrazovanjana hrvatskom jeziku
Najpre se sastala sa predstavnicimaslovačkih kulturnih udruženja, crkve,Mesnih odbora Matice slovačke i mes-nih zajednica na teritoriji opšine Šid.
Govorilo se o realizovanim i planiranimaktivnostima društvenog i kulturnog ži-
vota Slovaka koji žive u ovoj opštini.
Posle su se svi prisutni preselili u pros-torije Opštine Šid a domaćini ovog sas-tanka su bili predsednik opštine NikolaVasic u prisustvu načelnika društvenihdelatnosti Romka Papugu i direktorice
predškolske ustanove Jelice Stani-vukovicovej Šilja.
Na sastanku se govorilo o problemimasa kojima se susreću pripadnici slovačkenacionalne manjine na teritorjiji opštineŠid. Na kraju sastanka je predsednica Na-cionalnog saveta slovačke nacionalnemanjine predsedniku opštine Šid NikoliVasiću predala plakat i brošuru o jezičkimpravima nacionalnih manjina.
13 Minority News
Slovačka zajednica
petak 29. 01. 2016. godine delegacija Nacionalnog saveta slovačkenacionalne manjine posetila je opštinu Šid.
Delegacija Nacionalnog saveta slovačkenacionalne manjine u poseti Šidu
U
Na internet prezentaciji će biti dostupanStatut grada Pančeva, koji je prevedenna jezike nacionalnih manjina, ali i nekeod odluka Skupštine grada, vezane za so-cijalna prava kao i Vodič za preduzetnike,informator o nasilju u porodici i reagov-anju u situacijama nasilja. Internetprezentacija je urađena na pet jezika,kao i publikacija “Imaš pravo da…”, na ru-munskom, slovačkom, mađarskom,bugarskom i makedonskom jeziku. To jesve deo projekta u kojem je Pančevo,kao jedna od šest opština u Srbiji, dobilood Evropske unije i Saveta Evrope novacs namerom da se pomogne pripad-nicima nacionalnih manjina da koristesvoj maternji jezik u službene svrhe.
Okrugli sto o pravima i perspektivamanacionalnih manjina na teritorijiPančeva, održan je u petak kao završna
konferencija projekta „Skupština za sve”koji sufinansira Savet Evrope, a deo jeprojekta „Promocija ljudskih prava i za-štita manjina u jugoistočnoj Evropi” kojisprovodi Savet Evrope i Evropska unija.
Gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov iz-javio je da lokalna samouprava nastoji dau velikoj meri olakša život nacionalnimmanjinama, učinivši rad Skupštine štodostupnijim svim građankama igrađanima i da pripadnici bugarske,mađarske, makedonske, rumunske islovačke zajednice mogu da na svomjeziku, koji je u službenoj upotrebi,pročitaju Statut grada, Odluke sa sednicaSkupštine i da se u priručniku informišuo mogućnostima upotrebe maternjegjezika.
Predsednik Skupštine, Tigran Kiš, zah-
valio se svima koji su učestvovali u pro-jektu „Skupština za sve”, podržali ovuideju i aktivno učestvovali u realizacijiprojekta. Emir Azović, predstavnikSaveta Evrope je predstavio rezultateprojekta „Promocija ljudskih prava i za-štita manjina u jugoistočnoj Evropi” kojije sproveden u više zemalja regiona i po-hvalio pančevačku vlast što je spremnada menja stvari nabolje. Za okruglimstolom čuli su se i stavovi predstavnikanacionalnih saveta bugarske, mađarske,makedonske, rumunske i slovačke na-cionalne manjine.
Tokom sprovođenja projekta pred-stavnici Grada Pančeva posetili su selaJabuka, Vojlovica, Ivanovo i BanatskoNovo Selo kako bi građanima predstavilipublikacije i projekat. Zainteresovanigrađani primerak publikacije „Imašpravo da…” mogu dobiti u Gradskom us-lužnom centru u Pančevu, ali će ona uelektronskom obliku biti dostupna i nainternet prezentaciji.
Projekat
Prava na pet jezikaa posebnim internet stranicama Grada Pančeva na jezicima nacional-nih manjina mogu se naći sve informacije koje su obuhvaćenepriručnikom „Imaš pravo da…” koji je prošle godine objavljen na petjezika nacionalnih manjina. N
Izvor: Dnevnik / Autor: V. J. Peštanac
14 Minority News
Pridveče se išlo u crkvu na misu zafalnicuda se zafalimo Bogu za sve što smo imaliu staroj godini, za zdravlje, za sriću i svedarove što smo imali u staroj godini.
Večera se kuvala slično ko na Badnjeveče, zato se i zvala mali Božić. A novugodinu su čekali svaki kod svoje kuće. Tose naslidilo od stariji. Bunjevci su narodkoji je oduvik čuvo i nigovo svoje obi-čaje, svoj divan, svoju ikavicu, kulturu,nošnju, pisme, igre, i slavili svece po redui običaju. To se prinosi s kolina na kolinoda mladi dobro ubardaje ko su i šta su, dani za šta na svitu ne odbace svoje a daprime tuđe. Pa ni onda kad njim je to bilozabranjeno. Stariji su kazali: Tuđe poštuj,al svojim se diči. Kadgod se teško živilo, alje zato svit bio mirniji i veseliji.
Svaki je misec imo svoje svece, običaje,radosti i poslove. Nova godina je prvogjanuara, to je porodični svetac koji seslavio većinom u porodici. Išlo se u crkvuna svetu misu, čeljad su jedni drugimačestitali novu godinu, a odgovaralo se:živi i zdravi bili. Kuvala se svečana užna,ima ko se držo običaja da za novu godinukuva i peče svinjsko meso.
Kažu, svinjče kad rije gura zemlju naprid,pa će i imanje napridovat, a kokoška kadčeprka to leti na sve strane, pa će se takoi imanje razilazit na sve strane. Jabukakoja je na badnju noć spuštena u bunarizvadi se i podili na toliko strana koliko ćečeljadi bit na užni.
Ispod grane se uzme božićnjak pa se ideza užnu misto kruva. Drugog januara iz-nesivala se slama iz sobe, grana se ras-kiti, salonski šećer se podili dicama, adrugi ukrasi se pomeću u škatulje i ostaveza drugi Božić.
Stariji su pratili Lucin kalendar do Božića,pa su šnjotali kako ji vrime čeka u novojgodini, a zdravo je bilo dobro znat oćel bitkišna el sušna godina. Odriđivali su vrimepo znakovima sunca, miseca i zvizda nanebu. To se prinosilo od stariji na mlađe,i to je tako trajalo tušta godina dok nijebilo radioaparata da su mogli čut mete-orološki izvištaj. Pratili su misec noćom igledali kaki krug svitla ima okolo, pa su
po tom jesapili kako će bit vrime. Ako jena zapadu pridveče nebo bilo crveno,sutra će dan bit vitrovit.
Ako zvizde zdravo trepere, a ako misecima zdravo velik krug, biće zdravo zima.Ako divlje guske u čoporu lete na dolnjakbiće ladno vrime, a ako lete na gornjak,vrime će omekšat.
Ako se zvona i vozovi daleko čuju doće dopromine vrimena. Ako dim iz odžaka iđeupravo gori biće vedro i ladno vrime, aako dim pada doli vrime će odvugnit.Kad sunce izađe u vedro, pa ga friškosakrije oblak, taj dan će padat kiša. Akonije januar u snigu, teško njivi i dolu ibrigu.
Kad na svetog Vinka ima vode u vagašubiće tušta vina. Januarska kiša sve usivešiša. Dolnjak viter, za večeru kiša. CrnBožić, bili Uskrs. Kad zagrmi u novembru,čekaj rodnu iduću godinu. Ako s kuće viseledene sviće virovalo se da će bit tuštakuruza.
Januara se kadgod ništa nije radilo na nji-vama, a kazalo se: Zemlja stara zimi seodmara. I zima ima svoje čari i lipote zauživanje, a najviše kad napada snig, a nadrveće se navaća inje, pa kad se pokažesunce sve sjaji i blista od lipote. Kadgodnaši prici nisu nikad nigdi išli na zi-movanje ko danas, već su uživali kod svojisalaša na snigu. Dica iz grada su dolazilina salaš kod rodbine da tu provedu škul-ski raspust. I zime su kadgod biledrugačije
nek danas, napada debo snig, a po danubaš i ne bidne zdravo zima. Snigu su senajvećma radovala dica, lipo su se znalasigrat. Pravili su velikog Sniška, gumbocalise, klizali se sa smetova i brigova, vuklijedni druge na malim soncama. Ako se ukakom jendeku smrzla voda onda su sekošćurali na ledu.
Od daščica su pravili skije, a na štapovese oslanjali. Oko podne kad malo otoplijedan kočijaš upregne konja u sonce,skupi dicu iz komšiluka pa ji prosankašorom i atarom. Pa šta bi mogli poželitbolje zimovanje od ovog s društvom na
salašu koje ne košta novaca. Petog janu-ara je vodokršće kad se po crkvama svetivoda, a svete vode je bilo u svakoj kući isalašu.
Šestog januara je Bogojavljenje, Sveta trikralja, i tu se završava adventsko vrime.Mladi su svečano obučeni išli na misu, pana korzo, a uveče se pravile zabave iigranke sa svircima.
Januar je najladniji misec u godini, a to jebilo vrime disnotora, da se meso moždobro oladit. Kako je liti bilo važnopripravit žita za kruv, tako je zimi bilovažno pripravit masti, slanine, šunke zacilu godinu, a divenice, krvavice, meso ižmare se potrošile prija. Disnotor semogo pravit svaki dan osim petka, jelkadgod su naši stari petkom postili.
Di je bilo više čeljadi tamo se svinja višeklalo. Udate ćeri i zetovi s dicom sudolazili na disnotor još uveče. Muškarcisu odigrali još koju partiju karata, žene sunačistile bilog i crnog luka, pripravile ve-like sude koji se ne asniraje svaki dan, adica su se sigrala. Ujtru su svi rano usta-jali, popili su po rakiju i ručali još pridlampa- šom.
Čim svane počeli su radit, paljenje svinjaje išlo sporo, jel su se kadgod svinji palilisa slamom. Dica su trčala okolo i začkalase sa vatrom.
Muškarci su radili s mesom, a žene sučistile tanka i debela criva, a domaćicanasiče mesa i žigarice pa u velikoj kastroninastavi paprikaš. Kad se skuva bio jeobičaj da se dvoji-troji najbližim komši-jama odnese po zdilica paprikaša.
Užnalo se paprikaša, a malo kasnijedomaćica je pekla fanaka. Kad se savposo uradi bila je disnotorska večera,cakom-pak čorba, pečena divenica, kr-vavica i meso, to se tako u tepcijamaiznelo na astal. Di je bilo mladi, poslivečere je dolazilo društvo sa svircom, pasu pivali, igrali mladi, stariji, dica.
Društvo je bilo ponuđeno fankima ivinom. Eto, to su bile zimske radosti iveselja koja su bila vezana za život Bunj-evaca na salašima. A sad je sve drugačije,svinje kolju kad ko stigne, pa pomeću uzamrzivače. Nestaju salaši i salašari i našilipi bunjevački kadgodašnji običaji.
Bunjevačka zajednica
Zima na salašimaakoračili smo ponovo u jednu novu godinu, a stari su kazali: Stigla namje novina i blažena godina. U noći izmed stare i nove godine se kadgodnikud nije išlo, jel je to vrime kadi se završava dobro i zlo iz stare godine.Z
Izvor: Bunjevačke novine
15 Minority News
Saglasnost da je televizijski program na-menjen nacionalnim manjinama najezicima nacionalnih manjina potreban,postigla se vrlo brzo. Podršku su pružilinacionalni saveti nacionalnih manjina,misija OEBS, partnerske organizacije,predstavnici mnogih medija i medijskihudruženja, Kancelarija za ljudska i ma-njinska prava, kao i mnogobrojni za-posleni u Ministarstvu državne uprave ilokalne samouprave i mnogobrojnistručnjaci koji su se bavili problemimavezanim za nacionalne manjine.
Iako je prepoznata potreba i relativnobrzo postignuta saglasnost da je pro-gram planiran na principima i načelimaprihvatljivim za sve strane, nije sve išlolako, jednostavno, a naročito ne brzo.
Ambicija programskog odbora i drugihangažovanih na projektu je bila da seprojekat plasira na nacionalnoj televizijiRTS, jer se na taj način i program čininajjednostavije dostupan gledaocima, alise i šalje poruka da na nacionalnoj tele-viziji ima prostora i za nacionalne man-jine, što bi svakako predstavljalo pozivpripadnicima nacionalnih manjina da seu značajnijoj meri uključe u javni život itime integrišu u društvo.
Upravni odbor RTS-a, sada već bivši, nijevideo šansu za sebe da plasiranjememisije potvrdi sopstveni slogan i porukuda su televizija svih građana Srbije već jenekoliko puta odbio emisiju i bilo kakvusaradnju na principima koje smo pred-ložili.
Šta je zapravo bilo sporno i zbog čegaRTS nije prihvatio tako logičnu i zadruštvo potrebnu inicijativu?
RTS je imao poziciju da zaposleni RTS-a,novinari, urednici, saradnici mnogo boljeznaju i razumeju probleme i potrebe na-cionalnih manjina nego ljudi u nacional-nim savetima nacionalnih manjina.
Mi smo se tome usprotivili tvrdeći datakav stav ne samo da nije primerenpredstavnicima nacionalne televizije, ine samo da nije etičan već nije nidemokratski niti je profesionalan, čak jei uvredljiv za legitimno izabrane pred-stavnike nacionalnih manjina.
Podjednako je uvredljiv stav i taj da na-cionalne manjine nisu u stanju dapostignu profesionalne i produkcijskestandarde koje zahteva RTS, što se do-duše spominjalo samo u odstustvu pred-stavnika nacionalnih manjina i samo pokuloarima.
Naša teza, uvek će biti da prema UstavuRepublike Srbije svaki građanin imapravo da bude informisan na maternjemjeziku i da to pravo podrazumeva in-formisanje u suštinskom smislu, a nesamo puko ispunjavanje forme ili formi-ranje prevodilačkih servisa u nacional-nim televizijama. To suštinski znači da jeneophodno da se predstavnici nacional-nih manjina uključe u prikupljanje,
obradu i plasiranje informacija u svojojzajednici da bi informisanje uopšte imalosmisla, ali RTS je upravo to pravo ospo-ravao pripadnicima nacionalnih manjina.
Sa još većom nevericom smo primili in-formaciju od tadašnjeg predsednika Up-ravnog odbora nacionalne televizije daza manjine postoji RTV i da je to sasvimdovoljno, a da se sa rešenjem za manjineizvan Vojvodine ne treba žuriti.
Ipak, posle nekoliko odbijanja RTS-a daemituje naš program i da ispuni svoju za-konsku i ustavnu obavezu pronašli smopodršku u Ministarstvu kulture i in-formisanja i u Televiziji Pink Info tako dase posle 3 godine naša borba isplatila ipo prvi put će u skorijoj istoriji in-formisanja u Srbiji pripadnici nacionalnihmanjina preko svojih izabranih pred-stavnika u programskom odboru pro-jekta Minority NEWS imaju mogućnostda na svom maternjem jeziku jednomnedeljno u trajanju od pola satapogledaju vesti od značaja za njih.
Pored doprinosa informisanju, Hronikanacionalnih manjina doprinosi promocijiinterkulturalnosti i podržava očuvanjerazličitih jezičkih i etničkih identiteta u Sr-biji, što Srbiju čini modernom evrop-skom državom, a srpsko društvootvoreno, odgovorno i perspektivno.
VEST
entar za istraživanje migracija je još 2013. godine snimio prvu pilotemisiju Hronike nacionalnih manjina i predstavio je programskomodboru Minority NEWS projekta, koji čine predstavnici svih Nacional-nih saveta nacionalnih manjina. Još tada je postiguta saglasnost da se
projektne aktivnosti usmere u dva pravca, iznalaženju finansijskih sredstava ko-jima bi se podržao projekat Hronike i u pravcu pronalaženja televizijske stancije,sa nacionalnom frenvencijom putem koje bi se program plasirao i predstaviogledaocima.
CHronika nacionalnih manjinja konačno
na nacionalnoj televiziji
ondacija za očuvanje iunapređenje Makedonskekulture u Srbiji Makedon-sko sunce i njen upravnik
Ozren Simjanovski pozivaju sve držav-ljane Republike Makedonije koji žive uSrbiji, a poseduju makedonski bio-metrijski pasoš, da ostvare svojebiračko pravo i prijave se za glasanje zaparlamentarne izbore koji će se održatiu Makedoniji 24. aprila.
Prijavljivanje je u Ambasadi Makedonijeu Beogradu do 30.marta, popunjava-njem prijave za glasanje i zahtevom zaupis u poseban birački spisak, uz šta sedostavlja fotokopija makedonskog bio-
metrijskog pasoša kao i fotokopijasrpske lične karte ili fotokopija bilo kojegdrugog dokumenta kao dokaz privre-menog prebivališta u Srbiji.
Fondacija Makedonsko sunce nudipomoć pri ostvarivanju svih biračkihprava za sve zainteresovane i to: formu-lare, usluge kopiranja, prevod dokume-nata, kao i organizovani odlazak zaBeograd na dan glasanja.
Za dodatne informacije dostupan jemeil: [email protected] iliAmbasada Republike Makedonije uBeogradu na telefon 011 3284924
Konferenciji su, osimpredstavnika medija,prisustovali predstavnicimnogobrojnih organi-zacija civilnog društvakao i predstavnici Kance-larije. Nakon predstav-ljanja projekta, prisut-nima je omogućeno daiznesu svoje predloge upogledu aktivnosti kojetreba preduzeti koordini-ranim delovanjem rom-skih organizacija, a sve sa
namerom da efekti reali-zacije ovog projekta budušto vidljiviji.
Projektom je planiranaizrada pet TV paketa iporuka koji bi obuhvatiliosnovne oblasti, pred-stavljene kao prioritetne,a koje bi trebalo da buduostvarene narednomdekadom Roma: obrazovanje, stanova-nje, zapošljavanje, read-
misija i upis u matičneknjige.
Iz Kancelarije ističu da sena konkurs za projekteudruženja radi unapre-đenja položaja i statusaRoma u Republici Srbijiprijavilo 126 organizacijacivilnog društva, a finan-sijski je podržano 36 pro-jekata.
Organizacijama civilnogdruštva na lokalnomnivou finansiranje pro-jekata na ovaj način je odneprocenljive važnosti, alokalnim samoupravamaovakav aktivizam pred-stavlja dobru polaznu os-novu za izradu lokalnihstrateških dokumenata.
16 Minority News
Makedonska zajednica Crnogorska zajednica
Romska zajednica
POZIV MAKEDONCIMAZA IZBORE
F
Nacionalni savet crnogorske na-cionalne manjine dobio je nove pros-torije, a rieč je o objektu površine 400kvadratnih metara koji se nalazi u cen-tru Vrbasa.
Novi Crnogorski dom su svečano otvo-rili ambasador Crne Gore u SrbijiBranislav Mićunović i predsednik Na-cionalnog saveta crnogorske na-cionalne manjine, Ratko Šoć koji jeistakao da će osim kancelarija Savetaovo biti mesto gde će se održavatiizložbe, predstave, književne večeri,radionice i drugi kulturni događaji.
Na otvaranju je predstavljena izložbaOktoih autora Dimitrija Popovića, em-inentnog crnogorskog slikara, grafičarai književnika koji živi i radi u Zagrebu.
Savet je ovaj prostor dobio nakorišćenje od Razvojnog fonda AP Vo-jvodine uz podršku Vlade Vojvodine, aučestvovala je i Uprava za dijasporuCrne Gore.
Nacionalnisavet
crnogorskemanjine
dobio noveprostorije
U Nišu predstavljen projekat produkcije
„RomaWorld“sali „MediaCentra“ u Nišu održana je kon-ferencija za medije na kojoj je predstav-ljen projekat udruženja Roma, produkcija„RomaWorld“ iz Niša, pod nazivom
„Romi i Strategija za unapređenje položaja i statusaRoma u Srbiji 2015-2025.“. Projekat se realizuje uz fi-nansijsku podršku Kancelarije za ljudska i manjinskaprava Vlade Republike Srbije.
U
Publikaciju podržava Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda iMisija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada
i organizacija koje finansiraju projekat
