RADNO PRAVO-Ispitna pitanja –

1. Predmet radnog pravaRadno pravo je samostalna grana pravnog sistema i njen osnovni zadatak je da reguliše pravne norme koje se tiču radnogpravnog odnosa. Radno pravo obuhvata skup pravila kojim se regulišu radno pravni odnosi, pravne ustanove i pravni odnosi koji nastaju prilikom uspostavljanja ili prekida rada zaposlenog, kao i posebne mere zaštita koje država obezbeđuje svim licima koja su u pravnom odnosu. U pravnoj nauci proizilazi da radno pravno reguliše radno pravne norme milione zaposlenih u svetu, i regulator je materijalnog i socijalnog položaja. A njegov značaj je: pravni, ekonomski, politički i socijalni.2. Izvori radnog pravaIzvori radnog prava: opšti pravni akti (njima se regulišu pravni odnosi). Izvori prava odnose se na neodređen broj slučajeva i subjekata prava a država garantuje njihovu primenu. Koji će opšti pravni akt biti izvor prava određuje država. Izvori radnog prava dele se po raznim kriterijumima, donosiocu i prema poreklu. Prema poreklu su unutrašnji (nacionalni, domaći) i izvore međunarodnog prava.3. Heteronomni izvori radnog pravaTo su unutrašnji izvori radnog prava. Heteromoni ili kongentni izvori su: Ustav, Zakoni (o radu, zaštita o radu, o inspekciji rada, o štrajku, o ostvarivanju prava i zapošljavanju, kolektivni ugovori, pravilnici itd.). Ove izvore utvrđuje država.- Ustav: je akt najviše pravne snage. Ustavom se regulišu i osnovna prava, dužnosti građanina na radu.- Zakon: najznačajniji izvor radnog prava. Regulišu pravni položaj privrednog subjekta i predstavljaju pravni odnos za podzakonske i autonomne akte. Zakoni se vežu na one koje regulišu radni odnos i ne regulišu radni odnos.Zakoni koji regulišu pravni odnos:Regulisanje isključivo radnog odnosa i Zakoni koji imaju za osnov regulisanje neke druge odnose, ali dopunski regulišu i radne odnose. Zakoni koji regulišu radni odnos su: opšti (opšti režim radnog odnosa i odnose se na poslodavce i zaposlene) i posebni (delatnost državnih organa, javne službe, lokalna samouprava itd).Zakon o radu je matični Zakon radnih odnosa i njime se uređuju sistem radnih odnosa u SR.- Podzakonski akti: donose ih određeni državni organi. To su: uredbe, odluke, pravilnici, naredbe. Donose se na osnovu izričitih ovašćenja u Zakonu. Uredbe usvajaju samo Vlade, a pravilnici su češće u upotrebi kao vrsta podzakonskih akata države.4. Autonomni izvori radnog pravaOvo su unutrašnji izvori prava i utvrđuje ih ne državna organizacija tj. organizacije radnika i poslodavaca. Autonomno pravo nije potpuno nezavsno od “državnog prava”. Kod ponekih kolektivnih ugovora država se javlja kao stranka tj. učesnik. Najznačajniji su kolektivni Ugovor o radu i drugi opšti akti.- Kolektivni Ugovor o radu: je sporazum zaključen u pisanoj formi između unije poslodavaca i sindikata. Njime se uređuju međusobni odnosi ugovorenih strana (obligacioni deo) i uslovi rada (normativni deo). Obligacija sadrži: klauzula o očuvanju socijalnog mira, sindikalne sigurnosti, mirenju, posredovanju, arbitraži,…Normativni deo sadrži: odredbe kojima se regulišu prava, obaveze, odgovornosti, radno vreme, zarade i naknade zarade itd.

Vrste kolektivnih Ugovora:- Opšti: zaključuju se na nivou RS. Primenjuje se na sve zaposlene i poslodavce na teritoriji RS.- Poseban kolektivni Ugovor: zaključuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomne ili lokalne samouprave. Poseban kolektivni Ugovor za granu, delatnost ili grupaciju za teritoriju RS zaključuju ga reprezentativni poslodavci i sindikat. A za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave zaključuju ga udruženja poslodavaca i sindikat.- Pojedinačni kolektivni Ugovor: Zaključuje se kod poslodavca između sindikata poslodavca i direktora. Ako učestvuje više sindikata, dindikata bira članove i organizuje se odbor.- Opšti akti: Zakon o preduzećima propisuje sledeće opšte akte: statut (osnovni akt preduzeća sadrži odredbe o firmi, delatnosti, sedište preduzeća, zastupanje, statusne promene), pravilnik (regulišu se značajna pitanja vezano za zaposlene i poslodavce. Pravilnik o radu je jedinstven opšti akt, ali postoje i pravilnici o sistematizaciji radnog mesta, zaštita na radu itd.) i odluku (regulišu se pitanja na prava, obaveze i odnosa iz radnog prava). .Opšti akt je u saglasnosti sa ustavom, zakonom i kolektivnim ugovorom o radu.5. Međunarodni izvori radnog pravaSu akti međunarodnih organizaciji i međudržavni ugovori.Akti organizaciji ujedinjenih nacija: univerzalna deklaracija o pravima čovečanstva koju je donela generalna skupština ujedinjenih nacija. Ovo nije formalni izvor prava jer iz nje ne proizilaze posebne obaveze da države članice UN, ali su je mnoge zemlje u svetu unele u svoje ustave. Zatim, Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Ovde su propisana: prava na rad, odmor, odsustvo, socijalno osiguranje itd.Akt međunarodne organizaciji rada: najznačajnije mesto je normativna delatnost koja se ostvaruje donošenjem konvencija i preporuka koje čine tzv. Mađunarodno radno zakonodavstvo. Predmet ovog akta su različiti odnosi iz oblasti radnog i socijanog prava. Konvencije Međunarodne organizaciji rada imaju obaveznu pravnu snagu za sve države članice koje ih ratifikuju. One predstavljaju multilateralni međunarodni ugovori sui generis.Preporuke Međunarodne organizaciji rada: su moralna obaveza za države članice da preduzmu odgovarajuće Zakonske mere da koje odgovaraju ciljevima preporuke. Preporuke predhode donošenju konvencija, nemaju karakter međunarodnog ugovora. Preporuke su formalni izvor prava.Akti regionalnih organizacija:to su određeni propisi koje donose organi regionalne zajednice samostalno ili uz saglasnost država članica.Bilaterani ugovori: su izvori radnog prava i zaključuju ih dve države uz poštovanje principa prioriteta. Njime se regulišu prava i obaveze u vezi sa radom i prava i obaveze socijalnog osiguranja zemalja ugovornica, na osnovu rada i boravka u jednoj državi.6. Radni odnos-pojam i uređivanjePojam: To je odnos na osnovu rada koji se zasniva ugovorom između zaposlenog (radnika) i preduzeća, pravnog ili drugogo fizičkog lica tj. poslodavca. Radnim odnosom se smatra i odnos između države i zaposlenog. On nastaje kao dobrovoljan odnos i ciljevi su: obavljanje određenih poslova, ekonomsko korišćenje sredstava i ostvarivanje prava i obaveze koje se tiču na radu i po radnom osnovu. Zaštita se obezbeđuje pred sudom a prava i obaveze se obezbeđuju kod poslodavca. Položaj zaposlenih je izjednačen svuda isto.Uređivanje:

Radni odnos kod poslodavca se uređuje Zakonom, kolektivnivnim Ugovorima, opštima aktima i ugovorom o radu.Zakon: se primenjuje na zaposlene koji rade na teritoriji RS kod domaćeg ili stranog poslodavca, kao i na zaposlene koji su upućeni na rad u inostranstvo od strane poslodavca. Zakon se primenjuje i na: zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i janim službama (ako zakonom nije drugačije određeno). Na zaposlene strane državljane i lice bez državljanstva koji rade na teritoriji RS.7. Kolektivni ugovori (pojam i primena)Zaključuje se u pisanom obliku i uređuje prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i druga pitanja značajna za zaposlenog i poslodavca.Po preporuci međunarodne organizaciji kolektivni Ugovor uređuje uslove rada i zaposlenja između poslodavca, grupe poslodavaca ili više organizaciji poslodavaca, grupe poslodavca i reprezentativnih radnika ili grupe radnika sa druge strane. Postoje tri teorije kolektivniih ugovora:- Ugovorna teorija: pokušava da se obajsni kroz institute građanskog prava. Po ovoj teoriji kolektivni Ugovor se karakteriše kroz: anatomiju volje, slobodu ugovaranja. Postoje dve teorije tumačenje kolektivnog ugovora. Po jednima to je Ugovor koji ima punomoćje gde Sindikat ima mandat od radnika da ih zastupa u kolektivnom pregovaranju i zaključivanju kolektivnog ugovora sa drugom stranom, a po drugima je reč o delovodstvu bez naloga gde kad se zaključi Ugovor dobija se potvrda od radnika. A postoji i teorija da je kolektivni Ugovor, Ugovor gde sindikat sa poslodavcem ugovora uslove rada u korist zaposlenih. A postoji i definicija da je kolektivni Ugovor neimenovani Ugovor. Kolektivni Ugovor se može zaključiti kao opšti (za određenu grupu, granu, podgrupu ili delatnost u RS), poseban (za teritoriju jedinice, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave) i kod poslodavca.Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora:Opšti kolektivni Ugovor: udruženje poslodavaca i sindikat.Poseban kolektivni Ugovor: osnivač tj. organ na vlasti i reprezentativni sindikatJavna preduzeća i javne službe: osnivač tj. organ na vlasti i sindikat. Opštim akt i pojedine odredbe utvrđuje najpovoljnije uslove rada za zaposlene. Posebnim kolektivnim ugovorom ne mogu se utvrditi manja prava i uslovi rada od uslova i prava koji su utvrđeni opštim kolektivnim ugovorom. Ako kod poslodavca nij osnovan sindikat, zarada i naknade se uređuju sporazumom. Sporazum je zakljuen kada ga potišu director i predstavnik saveza zaposlenih koji je dobio ovlašćenje najmanje 50% od uupnog broja zaposlenih. Sporazum prestaje da važi kada stupi na snagu kolektivni Ugovor.Pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora:Ako učestvuje više sindikata ili udruženja poslodavaca formira se odbor za pregovore. Članove određuju sindikati ili udruženje poslodavaca. Kod postupka pregovaranja sidikat je dužan da sarađuje sa sindikatom u koji je učlanjeno najmenje 10% zaposlenih kod poslodavca. Obe strane i poslodavci i sindikati kada pregovaraju i zaključuju kolektivni Ugovor moraju da imaju ovlašćenje svojih organa. Učesnici pregovaraju. Ako se ne dogovore za 45 dana oni obrazuju arbitražu za rešavanje spornih pitanja. Rok za donošenje odluke ne može biti duži od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže.Primena kolektivnih ugovoraKolektivni Ugovor se primenjuje i obavezuje sve poslodavce koji su bili učesnici kolektivnog ugovora u vreme zaključivanja. Kao i poslodavce koji su naknadno postali članovi udruženja. Kao i poslodavce 6 meseci nakon istupanja iz udruženja. Ministar može doneti odluku da se kolektivni Ugovor ili njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca. Za to mora da postoji opravdani interes. Npr. Ekonomska i socijana politika u cilju obezbeđivanja parava zaposlenih.

Važenje i otkaz kolektivnog ugovoraKolektivni Ugovor se zaključuje na period od tri godine. Po isteku prestaje da važi, jedino ako se učesnici ne dogovore drugačije najkasnije 30 dana pre isteka važenja kolektivnog ugovora. Pre isteka roka važenje ugovora može prestati sporazumom svih učenika ili otkazom. Ako je u pitanju otkaz Ugovor se primenjuje još 6 meseci a učesnici počinju pregovore najkasnije 15 dana od podnošenja otkaza.Rešavanje sporovaRešava arbitraža koju obrazuju učesnici kolektivnog ugovora 15 dana od nastanka spora. Rad arbitraže utvrđuje se kolektivivnim ugovorom. Opšti i poseban Ugovor objavljuje se u Službenom glasniku. Ugovor se registruje kod nadležnog ministarsva koji propisuje minister. Pravilnikom o registraciji utvrđen je Sadržaj i postupak registracije kolektivnih ugovora.- Statusna normativna teorija- Mešovita teorija8. Opšti uslovi zasnivanja radnog odnosaPo Zakonu radni odnos može da zasnuje lice koje ima najmanje 15 godina i ispunjava druge uslove određene zakonom i pravilnikom o sistematizaciji poslova. Ovi pravilnikom se uređuje organizacioni deo kod poslodavca, vrsta poslova, stepen stručne spreme i dr. Ali posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa se utvrđuju podzakonskim aktima saveznih odnosno republičkih organa. Npr. Letačko osoblje, mornarica, itd. Iako je ovo lice maloletno ono stiče sva prava zaposlenog, i može raspolagati svojom zaradom ali mora i da doprinosi svom obrazovanju, vaspitanju i izrdžavanju. Sa licima mlađim od 18 godini radbi odnos se može zasnovati samo uz saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, pod uslovom da ga takav rad ne ugoržava. Ovo lice zasniva radni odnos samo na oosnovu zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za zasnivanje radnog odnosa. Uzrast se dokazuje izvodom iz metične knjige rođenih ili nekom drugom ispravom. Opšta zdravstvena sposobnost se dokazuje lekarskim uverenje koje ne sme biti straije od 6 meseci.9. Posebni uslovi zasnivanja radnog odnosaPravilnikom o sistematizaciji i organizaciji poslova utvrđuju se posbni uslovi za rad kao i stručna sprema, vrsta poslova.Opšti akt kod poslodaca predviđa posebne uslove koje zaposlenih mora ostvarivati.Stručna sprema-uslov za obavljanje posla. Utvrđuje se pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova za radna mesta. Od vrste posla Zavisi i stepen stručne spreme. Utvrđuje se u suštini jedan stepen stručne spreme, ali zavisno od vrste poslova moguće je da se utvrdi dva ili više stepena stručne spreme.1980. donet je društveni Ugovor o jedinstvenim osnovama za kvalifikaciju zanimanja i stručne spreme koji se i danas primenjuje. Stručna sprema se razliku od zanimanja. Stručna sprema su opšta stručna znanja i veštine za obavljanje posla, a zanimanje je određeni posao i radni zadaci koje zaposlenih obavlja radi proizvodnje materijalnih dobara, vršenja usluga bez obzira na granu delatnosti. Stručna sprema se razvrstava prema program obrazovanja. Unutar stepena stručna sprema se razvrstava na struke po karakteristikama obrazovanja. Zanimanje se razvrstava po složenosti poslova i radnih zadataka. Društveni dogovor podrazumeva 8 stepena stručne spreme za 8 kategorija zanimanja.Pre društvenog dogovora stručna sprema se stepenovala na niža (osnovna škola), srednja (srednja i gimnazija, i VK radnik), visa (visa škola ili I stepen nastave na višoj školi) i visoka (Fakultet, akademija ili dr. visoka škola).Radnici u proizvodnji i pružanju usluga su se stepenovali PK (praktični rad uz proveru sposobnosti i polaganje ispita), K (privreda ili škole sa praktičnom obukom), VK (stručno

usavršavanje radnika i polaganjem određenog ispita u ustanovama za stručno obrazovanje).Znanje i sposobnost- Radna sposobnost zaposlenog da uspešno obavlja određene poslove nezavisno od stručne spreme koju ima. RAdna mesta koja imaju posebna ovlašćenja i sposobnosti znanje i sposobnost su značajni uslovi za zasnivanje radnog odnosa. Ove dve karakteristike se cene na osnovu ranijeg rada zaposlenog.Radno iskustvo: stiče na određenim poslovima.Ako je ono uslov za dobijanje radnog mesta mora biti utvrđeno opštim aktom o sistematizaciji kao i trajanje radnog iskustva u okviru radnog vremena.Stručni ispit – Ovde se Zakonom propisuje obaveza polaganja stručnog ispita za zaposlene i postavljena lica u državnim organima (ministrastva, pravosudnim organi, rudari, zdravstveni radnici, javna preduzeća i dr..). Ako se stručni ispit predvidi aktom jedne organizaciji, on ne mora biti priznat u drugoj organizaciji, ali moguće je da ga ova organizacija prizna bez ponovnog polaganja.Posebna zdravstvena sposobnost- utvrđuje se posebnim aktom kod poslova koji se obavljaju uz posebne napore i dr štetnosti ili opasnosti. Zaposleni koji zasnuje radni odnos na poslovima koji zahtevaju određenu zdravstvenu sposobnost dužni su da se podvrgavaju redovnim zdravstenim pregledima. Ovaj uslov se ispunjava i dokazuje lekarskim uverenjem.Strani jezik – to je poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa (novinarstvo, turizam, saobraćaj,..). Dokazuje se pismenom ispravom ili neposrednom proverom.Ostali posebni uslovi – javljaju se u pojedinim opštim aktima: godine, dvojezičnost, pol, visoka prosečna ocena i dr.Posebne godine života – 15 godina je opšti uslova za zasnivanje radnog odnosa. Tek sa navršenih 18 godina zaposlenih može zasnovati radni odnos na mestima koji se obavljaju uz fizičke napore. Postoje i poslovi koje ne mogu obavljati zaposleni preko određenog starosnog doba.Dvojezičnost- je uslov u višenacionalnim sredinama.Pol – ne može biti utvrđen kao poseban zahtev. Muški pol može biti utvrđen kao poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa, ako se time ostvaruje posebna zaštita žena na radu.Objavljeni stručni ili naučni radovi – samo kao uslov na određenim poslovima u naučnoistraživačkim organizacijama i visokoškolskim ustanovama.Visoka prosečna ocena – uslov za poslove asistenta pripravnika u visokostručnim ustanovama.Određena lična svojstva- Važi za karakteristična radna mesta npr. Manekeni, radio spikeri itd.10. Ugovor o raduTo je akt kojim se zasniva radni odnos. Zaključuje se između zaposlenog i poslodavca. Zaključivanje ugovora o radu se vrši pre stupanja zaposlenog na rad i smatra se zaključenim posle potisivanja obe strane. Može se zaključiti na neodređeno i određeno vreme. Zaključuje se u pisanom obliku. On mora da sadrži određene elemente iz Zakona o radu: Naziv i sedište poslodavca, ime i prezime zaposlenog i njegovo prebivalište, vrsta i opis poslova, stepen stručne spreme, način zasnivanja radnog odnosa, radno vreme, novčani iznos zarade, naknada zarade, uvećane zarade i druga primanja, rokovi za isplatu zarade, pozivanje na kolektivni Ugovor, pravilnik o radu koji je na snazi, trajanje radnog vremena. Pored ovog mogu se ugovoriti i druga prava i obaveze. Kada zaposlenih stupi na rad danom određenim u ugovoru tog dana ostvaruje i obaveze iz radnog odnosa. Ako ne stupi tada na rad smatra se da nije ni zasnovao radni odnos (jedino ako je bio sprečen).

Poslodavac zaposlenom dostavljam kopiju prijave na socijalno osiguranje najkasnije 15 dana od datuma stupanja na rad.11. Probni radUgovorom o radu može se utvrditi i probni rad. Cilj probnog rada je da se utvrde stvarne sposobnosti budućeg zaposlenog. Probni rad ne može trajati duže od 6 meseci i za ovo vreme može da se otkaže Ugovor o radu. Otkazni rok ne može biti kraći od 5 dana. Lice na probnom radu ima sva prava i obaveze kao iz radnog odnosa.12. Radni odnos na određeno vremeTo je inapred određeno vreme čije se trajanje zna. Najčešće se primenjuje kod: sezonski poslovi, projekti i dr. Ne može trajati sa prekidima ili bez duže od 12 meseci. Pod prekidom se smatra prekid rada kraći od 30 dana. Ovakav odnos se može zasnovati i u situacijama zamene privremeno odsutnog zaposlenog. Ovakav odnos se zasniva koa odnos na neodređeno vreme: ugovorom o radu. Prava i obaveze zaposlenog traju kao i radni odnos. Odnos na određeno vreme može preći u odnos na neodređeno vreme. Do toga dolazi ako zaposlenih nastavi da radi najmanje 5 radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan odnos. U ovakvim slučajevima poslodavac nema drugu mogućnost nego da tu činjenicu deklariše.13. Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikomOvaj radni odnos se zaključuje samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na takvim poslovima. Pored najmanje 15 god. Starosti (osnovi uslovi) moraju da se ispune i neki posebi uslovi. Mora da se utvrdi zdravstvena sposobnost zaposlenog od strane zdravstenog organa. Sam zaposlenih mora da obavlja periodične preglede. Ovakvi zaposlenih imaju posebna prava u odnosu na druge zaposlene koja se utvrđuju Zakonom o penzijskom i Zdravstvenom osiguranju.14. Radni odnos sa nepunim radnim vremenomMože biti na određeno i neodređeno vreme. Zaposleni sa nepunim radnim vremenom ima sva prava i obaveze kao i zaposlenih sa punim radnim vremenom. Ipak, zaposlenih sa nepunim radnim vremenom, zbog obima rada ostvaruje i manji obim prava iz radnog odnosa. Taj manji obim prava je srazmeran vremenu provedenom na poslu. Zaposleni koji radni sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može ostatak svog radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i tako ostvari puno radno vreme. Nepuno radno vreme nije isto kao i skraćeno vreme. Skraćeno vreme se skraćuje zbog postojanja određenih okolnosti nastalih Zakonom, i onda je ovo radno vreme izjednačeno punim radnim vremenom.15. Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavcaOvaj posao se obavlja van prostorija poslodavca tj. od kuće. Takođe se zaključuje Ugovor o radu. Ovaj Ugovor sadrži: 1) Vreme trajanja radnog vremena prema normativima rada; 2) vrsta poslova i način organizovanja rada; 3) uslove rada i način nadzora nad zaposlenim; 4) visina zarade i rokovi isplate; 5) korišćenje i upotreba sredstava za rad; 6) Nakanda drugih troškova; 7) druga prava i obaveze.Zaposleni obavlja poslove sam ili sa članovima svoje uže porodice. To su bračni drug i deca, roditelji, braća i sestre zaposlenog ili bračnog druga. Kod kuće zaposlenih obavlja poslove za račun i u ime poslodavca. To takođe važi i za članove uže porodice zaposlenog ako rade na istim poslovima. Poslodavac može da ugovori obavljanje samo onih poslova koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu.16. Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljemOvde se takođe zaključuje Ugovor o radu koji treba da sardži određene elemente. Specifično za ovaj Ugovor je što se može ugovoriti ispalata dela zarade ili u nature.Pravilo

je da se zarada obračunava i isplaćuje u novcu, ali Ugovorom se može predvitei isplata dela u naturalnom obliku (obezbeđivanje stanovanja i ishrane). Najmanji procenat zarade koji se obračunava i obavezno isplaćuje i novcu utvrđuje se ugovorom o radu i ne može biti niži od 50% zarade zaposlenog. Ako je ugovoreno da se zarada isplaćuje delom u novcu delom u nature, za vreme odsustva zaposlenog poslodavac je dužan da zaposlenom naknadu isplaćuje isključivo u novcu.17. Zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanimaStrana lica ili lica bez državljanstva zasnivaju radni odnos po Zakonu o radu. Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da zasnuje radni odnos sa svim preduzećima, ustanovama, bankom i dr. ako ispunjava opšte uslove za zasnivanje radnog odnosa. To su sledeće sulovi: stalno nastanjivanje tj. privremeni biravak u RS i odobrenje za zasnivanje radnog odnosa. Ako strani državljanin ima privremeni boravak ili stalno nastanjenje u RS i ako radni odnos zasniva za obavljanje stručnih poslova ugovorom o poslovno tehničkoj saradnju, dugoročnoj proizvodnju, strano ulaganje ili prenos tehnologije ne mora da ima odobrenje za zasnivanje radnog odnosa. Strani državljanin stupa na rad na osnovu potpisanog ugovora. On daje i pismenu izjavu kojom prihvata nadležnosti domaćeg suda u slučaju spora sa poslodavcem. Radni odnos mu prestaje ako mu istekne ili mu bude otkazan ili poništen boravak. Ili danom prestanka ugovora. Takođe poslodavca može sa stranim državljaninom da zaključi Ugovor o bavljanju privremenih i povremenih polsova ali ne duže od 3 meseca u kalendarskoj godini.18. Način zasnivanja radnog odnosaUgovor o radu: zaključuju zaposleni i poslodavac i potpisuju ga. Može da se zaključi na određeno i neodređeno vreme. Zaključuje se pre stupanja na rad zaposlenog u pisanom obliku. Ako se ne zaključi Ugovor o radu sa zaposlenim, smatra se da je zaposlenih zasnovao radni odns na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Ugovor o radu sardži: Naziv i sedište poslodavca, ime i prezime zaposlenog i njegovo prebivalište, vrsta i opis poslova, stepen stručne spreme, način zasnivanja radnog odnosa, radno vreme, novčani iznos zarade, naknada zarade, uvećane zarade i druga primanja, rokovi za isplatu zarade, pozivanje na kolektivni Ugovor, pravilnik o radu koji je na snazi, trajanje radnog vremena. Pored ovog mogu se ugovoriti i druga prava i obaveze. Kada zaposlenih stupi na rad danom određenim u ugovoru tog dana ostvaruje i obaveze iz radnog odnosa.Stupanje na rad: Zaposleni ostvaruje prava i obaveze stupanje na rad. Ako ne stupi na rad na datum određen ugovorom o radu smatra se da nije ni zasnovao radni odnos, jedino ako je bio opravdano sprečen. Poslodavac je dužan da najkasnije 15 dana od datuma stupanja na rad zaposlenog. Kandidiat pre zasnivanja radnog odnosa dostavljam isprave i druga dokumenta poslodavcu. Poslodavac ne može da zahteva podatke o: porodičnom, bračnom satatusu, planiranju porodice. Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje odnosa testom na trudoću, osim ako postoji rizik za trudnoću. Poslodavac obaveštava kandidata pre potisivanja ugovora o poslu, uslovima, obavezama i drugim obavezama.19. Izmena ugovora o radu (aneks ugovora o radu)Anex u slučaju:- premeštaj na drugo radno mesto zbog organizacije i procesa rada- premeštaj na drugo radno mesto kod istog poslodavca- upućivanje na rad kod drugog poslodavca- u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o raduOdgovoarajući posao za koji se zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme.Za Anex ugoora poslodavac je dužanda zaposlenom u pisanom obliku dostavi razloge za ponudu, roku u kojem se zaposlenih izjašnjava o ponudi i pravne posledice nastale

odbijanjem ponude. Zaposleni mora da s eizjasni u roku ne kraćim od 8 dana. Ako se ne izjasni u roku smatra se da je zaposlenih odbio aneks.Zaposleni može biti premešten na drugo radno mesto ako:

• - ako se delatnost poslodavca obavlja van sedišta organizacionog dela• - ako je udaljenost mesta zaposlenja i mesta premeštaja na rad manja od 50 km, i

ako je organizovan prevoz koji nadoknađuje troškove karte• Zaposleni može da bude premešten samo uz svoj pristanak

Upućivanje na rad kod drugog poslodavcaAko je privremeno prestala potreba za radom zaposlenog, dat u zakup poslovnim prostor ili zaključen Ugovor o poslovnoj saradnji on može biti upućen kod drugog poslodavca najduže godinu dana. Ako postoje razolzi za upućivanje ovo može da traje i duže od godin dana. Sa novim poslodavcem se zaključuje Ugovor na određeno vreme sa svim pravima koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad. Po isteku roka zaposlenih ima prava da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.20. Zabrana diskriminacijeZabranjena je diskriminacija lica koja traže zapošljenje na pol, rođenje, rasu, boju kože, trudnoću, zdravstveno stanje, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u politici ili sindikatima. Neposrednom diskriminacijom se smatra odredba, kriterijum ili praksa koja bi stavila lice koje traži zapošljenje u nepovoljan položaj. Diskriminacija je zabranjena u odnosu na:

- uslove zapošljavanja i izbor kandidata- Uslove rada i sva prava iz radnog odnosa- Obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje- Napredovanje na poslu- Otkaz ugovora o radu

Sve navedene odredbe kojima se utvrđuje diskriminacija su ništavne.21. Zabrana konkurencijaUgovoro o radu se mogu utvrditi poslovnim koje zaposlenih ne može da rdai za svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i račun drugogo fizičkog ili pravnog lica bez saglasnosti poslodavca kod kojeg je zaposlen. Ove obaveze je moguće utvrditi jedino ako postoji osnov za njih. Npr.da zaposlenih radom stiče nova posebna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili dođe do saznanja važnih poslenih tajni. Ugovoorom o radu ili opštim aktom se može utvrditi teritorijalno važenje zabrane konkurencije. To zavisi od vrste posla na koji se zabrana odnosi. Ako zaposlenih prekrši obavezu konkurencije poslodavac ima pravo od zaposlenog naknadu štete. Takođe se može predvideti vremenska zabrana konkurencije za period po prestanku radnog odnosa kod poslodavca. Rok za obe obaveze ne može biti duži od dve godine po prestanku radnog odnosa.22. Udaljenje zaposlenog sa radaPoslodavac može privremeno odstraniti sa rada zaposlenog bez prestanka radnog odnosa. To može da se desi: ako je protiv njega pokrenut postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu, u vezi sa radom ili je uništio imovinu vreće vrednosti. Zaposleni kojem se određuje pritvor udaljuje sa sa rada prvog dana pritvora i traje dok traje pritvor. Udaljenje sa rada ima cilj da zaštita poslodavca od štetnih posledica koje mogu da nastanu od strane zaposlenog. Udaljenje zaposlenog može biti:- fakultativno tj. neobavezno u slučajevima: ako je protiv zaposlenog pokrenut postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu, u vezi sa radom ili je uništio imovinu vreće vrednosti i obligatno. Dakle udaljenje ne može biti zbog nekih drugih krivičnih dela koje je uradio,

nego samo zbog navedenih. Kako će mera biti određena Zavisi od procene slučaja poslodavca. Ovakvo udaljenje sa rada može da traje najduže 3 meseca. Ako nije dokazana krivica zaposlenog poslodavac je dužan da ga vrati na rad ili mu otkaže Ugovor o radu ako za to postoji pravni osnov.- obligatno ili obavezno udaljenje sa rada je u slučaju kada je zaposlenom određen pritvor. I udaljenje počinje prvog dana pritvora. Zaposleni u tom period ne obavlja posao i ne ostvaruje zaradu. Ali za vreme udaljenja ima pravo na naknadu zarade. Naknada zavisi od toga da li je do udaljenja došlo na osnovu fakultativnih ili obligativnih razloga. Visina naknade nije uvek ista. Zavisi da li uaposleni izdržava porodicu ili ne. Ako je zaposlenih privremeno udaljen ostvaruje naknadu od ¼ a ako izdržava porodicu u visini od 1/3 zarade koju je ostvario za mesec pre udaljenja sa posla.Kod fakultativnog udaljenja naknadu isplaćuje i snosi poslodavac, jer je on i ocenio da postoji osnov za udaljenje. Ako se radi o obligatnom udaljenju poslodavac vrši isplatu zaposlenom ali je ne snosi.Naknada se isplaćuje na teret organa koji je naredio pritvor. Refundacija se vrši na osnovu zahteva podnetog od strane poslodavca. Ako je udaljenje zaposlenog sa rada bilo neopravdano, zaposlenih ima pravo na razliku između naknade zarade i zarade. Ova razlika pripada za vreme koje je bio privremeno udaljen sa posla. To važi za slučajeve: ako je obustavljen krivični postupak pravosnoažnom odlukom, ili je osolobođen optužbe, ili je ista odbijena, ako ne prestane radni odnos jer nisu postojali opravdani razlozi za prestanak. Poslodavac može daudalji zaposlenog na 1 do 3 dana jer nije zbog nepoštovanja radne discipline bez da mu prestane radni odnos.23. Odgovornost zaposlenog za štetu poslodavcuZaposleni je odgovora za štetu koji počini na radu i u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokuje poslodavcu. Ako je štetu prouzrokovalo više zaposlenih svaki je odgovoran za deo štete. Ako se ne može utvrditi deo štete krivi su svi koji su načinili štetu i nadoknađuju je u jednakim delovima.Ako više zaposlenih prouzrokuje štetu krivičnim delom sa umišljajem, odgovaraju solidarno. Visinu i postojanije štete utvrđuje poslodavac u skladu sa Ugovorom o radu. Ako se naknada ne ostvari sa predlogom poslodavca, naknadu utvrđuje sud. Ako zaposlenih na radu prouzrokuje štetu trećem licu takođe je dužan da nadoknadi poslodavcu isplaćenu štetu. Ako zaposlenih pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu.Smatra se da ako nema namere ili krajnje nepažnje od strane zaposlenog on nije ni načinio štetu.24. Odgovornost zaposlenog za štetu koju je prouzrokovao trećem licuZaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a tu štetu je nadoknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu nadoknadi štetu. Odgovornost za drugiga se ne dokazuje već predpostavlja. Pretpostavka se ipak može obarati odgovarajućim dokazima npr. Da se zaposlenih nije ponašao kako treba u datim okolnostima. Teret svakog dokazivanja je na strani poslodavca i ako on to dokaže oslobađa se odgovornosti za štetu. Trećim licem se smatra lice koje je pretrpelo štetu od strane zaposlenog.To lice može biti pravno ili fizičko, a može biti i zaposleni kod poslodavca koji je pretrpeo štetu od nekog drugog zaposlenog. Trećem licu poslodavac odgovara za sve oblike krivice svojih zaposlenih. Treće lice može direktno da podnese tužbu protiv poslodavca, ali može zahtevati naknadu štete i od zaposlenog.Šteta je nastala na radu ako ej prouzrokovana ranjo zaposlenog u okviru poslova koje obavlja. Šteta u vezi sa radom je nasala ukoliko je prouzrokovana izvan okvira rada koje obavlja zaposlenih ili van njegovog radnog vremena.

Prouzrokovana šteta mora se nadoknaditi trećem licu u celini. Naknada štete obuhvata naknadu stvarne štete (umanjenje postojeće imovine) i naknadu izmakle koristi (sprečavanje uvećanja imovine koja bi natupila da nije bilo štetne radnje). KAda poslodavac nadoknadi štetu trećem licu on može da zahteva nadokndau od zaposlenog što je izazavao štetu. Ovo pravo poslodavac stiče ako je zaposleni prouzrokovao štetu namerno ili krajnjom nepažnjom. Isplata trećem licu umanjuje imovinu zaposlenog što znači štetu za poslodavca a za ovo štetu odgovara zaposleni koji je štetu prouzrokovao. Ali isti zaposlenih će imati naknadu štete prema poslodavcu samo ako je ovu štetu prouzrokovao namrno ili krajnjom nepažnjom a ne običnom nepažnjom. Ako zaposleni ne nadoknadi poslodavcu dobrovoljno dogovoreni iznos isti može da pokrene spor pre nadležnim sudom.25. Odgovornost poslodavca za štetu prouzrokovanu zaposlenomZaposleni može da pretrpi štetu na radu ili u vezi sa radom:- Zbog povrede na radu i profesionalne bolesti- Usled dejstva nezakonite odluke, drugog akta ili radnje poslodavca26. Radno vremePuno radno vreme: 40h nedeljno. Opštim aktom može se utvrditi i kraće radno vreme li ne manje od 36h nedeljno. Sa 36h nedeljno ostvaruju se sva prava iz radnog odnosa kao sa 40h nedeljno.Nepuno radno vreme: kraće od radnog vremenaSkraćeno radno vreme: Zaposleni koji rade teške poslove ili poslove štetne po zdravlje skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu a najviše 10h nedeljno. Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize. Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz odnosa kao sa punim radnim vremenom.Prekovremeni rad: radi se duže u slučaju više sile, povećanja obima posla i dr. neplanirani slučajevi. Ovaj rad ne može da traje duže od 8h nedeljeno, ni duže od 4h dnevno.Raspored radnog vremena: Radna nedelje traje 5 radnih dana. Radni dan traje 8h. Poslodavac koji obavlja poslove i noću radno vreme organizuje na drugi način. Promena rasporeda se dostavljam najmanje 7 dana ranije.Preraspodela radnog vremena: poslodavac to može da uradi kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, izvršenje određenog posla u rokovima ili bolje korišćenje sredstava rada. Preraspodela je kada radno vreme zaposlenog u period od 6 meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena. Radno vreme u ovim slučajevima može da traje i do 60h nedeljno. Preraspodela se ne smatra prekovremenim radom. Ovde zaposlenom dnevni i nedeljni odmor ne može biti duži od 30 dana. U ovim slučajevima zaposleni ima odmor dva radna dana u trajanju od 10h neprekidno. Preraspodela se može uvesti i na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme. Zaposleni kome je rani odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časova prekovremenog rada preračunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž.Noći rad u smenama: je rad od 22h-06h. Ako zaposleni radi 3h noću svakog radnog dana ili trećinu vremena poslodavac treba da mu obezbedi obavljanje poslova u toku dana kako se nebi narušilo zdravlje zaposlenog. Poslodavac treba da traži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih noću. Ako je rad u smenama poslodavac obezbeđuje menjanje smena kako se zaposleni ne bi radio više od jednenedelj neprekidno. Duže od jedne radne nedelje ide pismena saglasnost zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora se dostavljam zaposlenom najmanje 15 dana pre određenog datuma. Ako se ne dostavi rešenje smatra se da je uskraćen godišnji odmor.

Nadoknada štete: ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini zarade u predhodna 3 meseca.27. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju id 7 radnih dana u toku kalendarske godine: sklapanje braka, porođaj supruge, teže bolesti člana uže porodice i dr. slučajevima. Trajanje plaćenog odsustva utvrđuje se aktom ili ugovorom. Zatim zaposleni ima pravo na plaćno odsustvo još: 5 radnih dana zbog smrti člana uže porodice, dva dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi (računajući i dan davanja krvi). Uža porodica su brat, sestra, roditelji, usvojenik i dr. lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu.28. Neplaćeno odsustvo-mirovanje radnog odnosaZa vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako zakonom nije drugačije utvrđeno.Mirovanje radnog odnosa tj. zaposlenom miruju prava i obaveze koje je stekao na radu – ako:- Odlazi na odsluženje vojnog roka- Upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca- Privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca- Imenovanja na funkciju u državnom organu čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca- izdržavanje kazne zatvora ili druge bezbednosne mere u trajanju od 6 meseciPosle ovih nabrojanih tačaka zaposleni se može posle 15 dana vratiti na posao. Prava ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u diplomatska ili dr. predstavništva ili u okviru međunarodno tehničke saradnje.29. OdmoriOdmor toku dnevnog rada: Zaposleni ima prava na odmor u toku radnog vremena od 30 minuta. Zaposleni koji radi duže od 4h a kraće od 6h ima prava na 15min. Zaposleni koji radi duže od radnog vremena a najmanje 10h dnevno ima pravo na odmor od 45min. Odmor se ne može koristit na početku i na kraju radnog vremena. Vreme odmora uračunava se u radno vreme.Dnevni odmor: Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna dana u trajanju od najmanje 12h beprekidno.Nedeljni odmor: Zaposleni ima prava na nedeljni odmor u trajanju od 24h neprekidno. Odmor se koristi nedeljom. Može biti i neki drugi dan ako poslodavac tako odredi. Ako zaposleni radi na dan svog odmora, poslodavac mora da mu obezbedi odmor od 24h neprekidno u toku sledeće nedelje.Godišnji odmor: Zaposleni koji prv put zasniva rani odnos ima prava na godišnji odmor posle 6 meseci rada. Zaposleni ne može da se odrekne prava godišnjeg odmora. Zaposleni ima pravo na godišnji odmor od najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg se uvećeva na osnovu doprinosa na radu, radnog iskustva, uslova rada itd.Radna nedelja računa se kao 5 radnih dana. Neradni dani i praznici ne računaju se u godišnji odmor. Posle bolovanja zaposleni ima pravo da nastavi sa godišnjim odmorom. Poslodavac je dužan da zaposlenom kada prestane da radi izda potvrdu o korišćenju godišnjeg odmora. Ako zaposleni nema 6 meseci neprekidnog rada ima prava na dvanaestinu godišnjeg odmora za mesec dana rada u kalendarskoj godini. Godišnji odmor može se koristiti u dva dela. Prvi deo 3 radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30.juna naredne godine.30. Zarada

Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca. Rad iste vrednosti je rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizički intelektualni rad.Zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. Tu je zarada u smislu nagreade i bonusi i druga primanja na osnovu radnog odnosa. Zarada sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade i primanja iz radnog odnosa. A naknada troškova privrede i druga primanja ne idu iz zarade.Zarada za obavljeni rad, vreme provedeno na radu: sastoji se iz osnovne zarade, zarada za radni učinik i uvećana zarada.Osnovna zarada se određuje na osnovu uslova utvrđenih pravilnikom. Radni učinak se određuje na osnovu kvaliteta i obima posla, i odnosa zaposlenog prema obavezama. To je efekat zaposlenog na ranom mesto u onosu na postavljene standard, norme i planove. Učinak se meri se iskazuje u skladu sa kriterijumima utvrđenim opštim aktom poslodavca. Ako nema kriterijua nema ni učinka i isplata je jednaka osnovnoj zaradi.Kriterijum za utvrđivanje zarade zaposlenog je obavljeni rad i vreme provedeno na radu a ne stručna sprema. Ona je samo jedan od uslova da se rad obavlja kvalitetnije i stručnije.Ugovorom o radu može da se utvrdi osnovna zarada u većem iznosu nego što je zarada utvrđena u opštom aktu. Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu ako:- radi na dan praznika koji je neradan-110% od osnovice- za rada noću i u smenama – ako on nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice- za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice- Za svaku punu godinu rada – 0,4% od osnovicePripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini 80% osnovne zarade kao i naknadu troškova i druga primanja.Zarada se isplaćuje u rokovima ugovorenim ugovorom i opštim aktom, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za predhodni mesec.31. Minimalna zaradaZaposleni ima pravo na minimalnu zaradu i puno radno vreme. Opštim kolektivnim ugovorom utvrđuju se uslovi pod kojima poslodavac i zaposleni mogu ugovoriti minimalnu zaradu. Minimalnu zaradu utvrđuje Socijalno ekonomski savet RS. Ako oni ne donesu odluku u roku od 10 dana od dana početka pregovora, odluku donosi Vlada RS.Kada se utvrđuje minimalna zarada polazi se od: troškova života, kretanje prosečne zarade u RS, socijalnih potreba zaposlenogi njegove porodice32. Naknada zarade, troškova i druga primanjaZaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u predhodna tri meseca, za vreme odsustvovanja kada je neradni dan, godišnji odmor, plaćeno odsustvo, vojna vežba ili odazivanje pozivu državnog organa. Takođe zaposleni ima pravo na naknadu ako je privremeno sprečen za rad do 30 dana i to:- najmanje 65% prosečne zarade u predhodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila sprečenost za rad. Naknada ne može biti niža od minimalne zarade, ako je sprečenost prouzrokovana bolešćom ili povredom i ako Zakonom nije drugačije utvrđeno.- u visini 100% prosečne zarade u predhodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Naknada ne može biti niža od minimalne zarade, ako je sprečenost prouzrokovana bolešćom ili povredom i ako Zakonom nije drugačije utvrđeno.- Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u predhodna tri meseca i ona ne može biti manja od minimalne zarade, za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj

godini. Zaposleni ima prava na naknadu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom državnog organa zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštita života i zdravlja na radu.Naknade troškova:- dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte- vreme provedeno na službenom putu u zemlji- vreme provedeno na službenom putu u Inostranstvu u visini utvrđenoj propisima- smeštaj i ishrana za rad i boravak na terenu- ishrana u toku rada- regres za korišćenje godišnjeg odmoraDruga primanja:- otpremnina pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prosečne zarade- naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima porodice u slučaju smrti zaposlenog- zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalno oboljenje.Deci zaposlenom do 15 godina života poslodavac može da obezbedi poklon za Božić i Novu Godinu u vrednosti neoporezivog iznosa. Prosečna zarada se smatra zarada po poslednjem objavljenom statističkom pregledu. Članovi uže porodice su bračni drug i deca zaoslenog.Poslodavac može uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje u cilju sprovođenja kvalitetne dodaten socijalne zaštita. Opštim aktom može se utvrditi i pravo na: jubilarnu nagradu, solidarnu pomoć, naknadu za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora i dr. primanja.Obračun zarade i naknade zarade: Prilikom svake isplate poslodavac zaposlenom dostavljam i obračun zarade. Isti obračun mora da se dostavi i za mesec kada nije izvršio ispladu zarade, odnosno naknadu zarade najkasnije do kraja meseca za predhodni mesec.Evidencija zarade i naknada zarade: Sardži podatke o zaradi, odbitak poreza i doprinosa za svakog zaposlenog. Evidencija ne može da sadrži prazna mesta. Overava je direktro a popisuje je zaposleni.Zaštita zarade i naknade zarade: Poslodavac može novčano potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove zarade samo na sonovu pravosnažne odluke.33. Potraživanja zaposlenih u slučaju stečajnog postupkaAko je kod poslodavca pokrenut stečajni postupak zaposleni ima pravo na isplatu neisplaćenih potraživanja kod poslodavca. Zaposleni treba da je bio u radnom odnosu na dan pokretanja stečajnog postupka kao i lice koje je bilo u radnom odnosu u period za koji se utvrđuju prava Zakonom. Ako su neisplaćena potraživanja delimično isplaćena zaposleni ima pravo i na razliku do nivoa prava utvrđenih ZAkonom.Zaposleni ima pravo na isplatu:- zarade i naknade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za rad za poslednjih 9 meseci pre pokretanja stečajnog postupka- za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom poslodavca u kalendarskoj godini u kojoj je pokrenut stečajni postupak- zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je pokrenut stečajni postupak- ako je pravo na penziju ostvario pre stečajnog postupkaZaposleni ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na ime zarade i naknade. Zarada i naknada isplaćuje se u visini minimalne zarade. NAknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor naplaćuje se u visini minimalne zarade a otpremnina u visini tri proečne zarade u RS, naknada štete se isplaćuje u visini naknade utvrđene odlukom suda.

Osnivanje fonda solidarnosti- ovaj fond se osniva za ostvarivanje prava zaposlenih u slučaju stečajna. Delatnost fonda je da obezbedi isplate u skladu sa Zakonom. Organi fonda su: upravni odbor, nadzorni odbor i director. Nadzor za rad vrši Ministarstvo nadležno za rad. Postupci se podnose na zahteva zaposlenog. Zahtev se podnosi u roku do 15 dana na posebnom obrascu. Zaposleni dostavljam i: Ugovor o radu ili drugi akt čime dokazuje da je prestao njegov radni odnos. Stečajni upravnik, poslodavac i zaposleni su dužni da u roku od 15 dana dostave sve podatke fondu. Upravni odbor odlučuje o zahteva rešenjem i protiv ovog rešenja može se podneti žalba u roku od 8 dana. O žalbi odlučuje minister u roku od 30 dana. Prava zaposlenog na potraživanja su neotuđiva, lična i materijalna.34. Rad van radnog odnosaPoslodavac može za poslove koji ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:- nezaposlenim licem- zaposlenim koji radi nepuno radno vreme-do punog radnog vremena- korisniku starosne penzije- sa licem koje je član omladinske zadruge i nije stariji od 30 godinaUgovor o delu: poslodavac može da zaključi Ugovor sa licem radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a imaju za predmet samosatalno izradu ili opravku određene stvari. Ugovor o delu se može zaključiti sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture. Ovakav Ugovor mora biti u saglasnosti sa kolektivnim ugovorom.Ugovor o zastupanju ili posredovanju- ovim ugovorom se utvrđuje pravo na naknadu za zastupanje ili posredovanje i druga međusobna prava, obaveze i odgovornosti lica koje obavlja poslove zastupnja i posredovanja.Ugovor o stručnom osposobljavanju:- sa nezaposlenim licem radi obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita- sa licem koje želi da se usavrši i stekne posebna znanja za rad u svojoj struci npr. SpecijalizacijaPoslodavac može da licu u stručnom osposobljavanju obezbedi i novčanu nadoknadu i druga prava. Novčana naknada se ne smatra zaradom.Dopunski rad: Zaposleni koji radi puno radno vreme kod poslodavca može da zaključi Ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem najviše do trećine radbog vremena. Ovim ugovorom se ostvaruje pravo na novčanu nadoknadu i druga prava i obaveze.35. Prestanak radnog odnosa po volji zaposlenogRadni odnos prestaje:- Istekom roka za koji je zasnovan- Sa 65 godina i najmanje 15 godina staže ili ako se drugačije sporazume sa poslodavcem- Sporazumom između zaposlenog i poslodavca- Otkazom ugovora od strane zaposlenog ili poslodavca- Na zahteva roditelja ili staratelja ako je lice mlađe od 18. God- Smrću zaposlenogDrugi slučajevi u skladu sa ZakonomPrestanak radnog odnosa po volji zaposlenog- Ako otkaže Ugovor o radu- Ako zaključi pisani sporazum s poslodavcem o prestanku radnog odnosaIzjava zaposlenog o prestanku radnog odnosa: dostavljam se poslodavcu u pisanom obliku najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Ako zaposleni otkaže Ugovor o radu zbog povrede obaveza od strane poslodavca, ima sva prava iz radnog odnosa.

Sporazumni prestanak radnog odnosa mora biti sačinjen u pisaonom obliku i podrazumeva da su se poslodavac i zaposleni sporazumeli o prestanku rada. Kada zaposleni potpies sporazum prestaje mu i radni odnos. Pre potpisivanja sporazuma poslodavac je dužan da zaposlenog obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti. Sporazum može da se prekine voljom obe strane.36. Otkaz ugovora o radu od strane poslodavcaOtkaz ugovora o radu od strane poslodavca:

- ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, znanja i poslovanja- ako zaposleni učini povredu radne obaveze utvrđene ugovorom- ako zaposleni ne poštuje radnu discipline propisanu aktom- ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom- ako se zaposleni ne vrati na rad u roku od 15 dana isteka roka za neplaćeno

odsustvo ili mirovanje radnog odnosa- ako se zloupotrebi pravo na odsustvo zbog sprečenosti za ard- ako zaposleni dobije zaključenje aneksa ugovora o radu na osnovu izmena

ugovorenih uslova rada- ako zaposleni dobije zaključenje aneksa ugovora o radu u pogledu odredaba u

novčanom iznosu, nadoknada zarade i dr. primanja- ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za

obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima poslaPoslodavac je dužan da pre otkaza ugovora pismeno obavesti zaposlenog, i da mu dostavi rok od 5 radnih dana da se izjasni na navode upozorenja. U upozorenju poslodavac je dužan da navedi činjenice i dokaze za otkaz ugovora. Poslodavac je dužan da mišljenje dostavi i sindikatu. Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplazi otpremninu utvrđenu opštim aktom ili ugovorom. Otpremnina ne može biti niža od zbira trećine zarade za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina rada ili četvrtina zarade za svaku navršenu godinu u radnom odnosu preko 10 godina provedenom u radnom odnosu.Ako se otkaže Ugovor o radu zbog smanjenja obima posla, poslodavac na isto mesto ne može da zaposli drugo lice u roku od 6 meseci. Ako se pre ovog roka ukase potreba za ovim mesto pravo na mesti ima prvo zaposleni kojem je prestao radni odnos.Razlozi koji nisu opravdani za otkaz su sledeći:

- privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu i profesionalnog oboljenja

- korišćenje porodiljskog odsustva, radi nege deteta i posebne nege deteta- odsluženje ili dosluženje vojnog roka- članstvo u političkoj org., sidikat, pol, jezik, političko ili druga uverenja- obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštita prava iz radnog

odnosaOtkaz o radu poslodavac može dati u roku od 3 meseca od saznanja osnove činjenice za otkaz, ili u roku od 6 meseci od dana nastupanja činjenice za osnov otkaza. Zbog učinjenog krivičnog dela otkaz o radu poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo.Ugovor o radu se otkazuje pisanim rešenjem uz obrazloženje. Ako ne dostavi rešenje dužan je da sačini pismenu belešku, rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli i pos isteku od 8 dana se smatra dostavljenim. Zaposlenom prestaje radni odnos dostavljanjem rešenja. Narednog dana zaposleni treba da obavesti poslodavca da li spor želi da resave arbitražom.

U slučaju prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da isplati sve neisplaćene zarade, naknade i druga primanja do dana prestanka radnog odnosa najkasnije 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.Poslodavac ne može da otkaže Ugovor o radu predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po isteku funkcije, ako predstavnik radi u skladu sa zakonom i to:

- članu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru- predsedniku sindikata kod poslodavaca- imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku

Broj sindikalnih predstavnika utvrđuje se kolektivnim ugovorom tj. sporazumom sa poslodavcem.Zaposleni kome je otkazan Ugovor o radu zato što ne ostvaruje rezultate rada ima pravo i dužnost da ostane na radu najmanje mesec dana najduže 3 meseca:

- mesec dana, ako je navršio 10 godina staža- 2 meseca, ako je navršio preko 10-20 godina staža- 3 meseca ako je navršio preko 20 godina staža

Ako sud donese odluku da je zaposleni ne zakonito prestao radni odnos, zaposleni može da se vrati na rad. Takođe, sud će obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete od najviše 18 zarada od zavisnosti od godina života zaposlenog, vreme provedenog na radu,…37. Višak zaposlenihPoslodavac je dužan da donese program viška zaposlenih zbog tehnoloških, ekonomskih i li organizacionih promena i da će u period od 30 dana doći do prestanka potrebe za za poslenima na neodređeno vreme i to:

- 10 zaposlenih koji u radnom odnosu ima više od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodređeno vreme

- 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnisu najmanje 100 a najviše 300 zaposlenih

- 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme

Takođe, isti program donosi i poslodavac koji zbog tehnoloških, ekonomskih i li organizacionih promena i da će u period od 90 dana doći do prestanka potrebe za najmanje 20 zaposlenih na neodređeno vreme, bez obzira na ukupan broj zaposlenih.Program donosi pravni odbor, kod preduzetnika ili direktora. Program sadrži:

- Razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih- Ukupan broj zaposlenih kod poslodavca- Broj, kvalifikacionu strukturu, godine i staž viška zaposlenih- Kriterijume za utvrđianje viška zaposlenih- Mere za zapošljavanje, premeštaj na drugo radno mesto i druge mere- Sredstva za rešavanje socijalno ekonomskih položaja viška zaposlenih- Rok u kome će biti otkazan Ugovor o radu

Posle programa rešavanja viška zaposlenih poslodavac je dužan da preuzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih. On program dostavljam sindikatu i republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje najkasnije 8 dana od utvrđivanja predloga programa. Sindikat dostavljam mišljenje na predlog u roku od 15 dana. Republička organizacija u sitom roku dostavljam predlog mera u cilju smanjenja otkaza. Poslodavac je dužan da uzme u obzir sve predloge. Kriterijum za utvrđivanja viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada, sprečenost za rad, trudnoća, porodiljsko, nega deteta. Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu. Ona ne može biti niža od

trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu. Pod ovim se smatra prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca. Zaposleni posle isplate otpremnine i tkaza, ostvaruje pravo na novčanu naknadu, zdravstvenu zaštita i penziono i invalidsko osiguranje.38. Pravo zaposlenih na štrajkŠtraj je organizacioni prekid rada u cilju ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava i interesa na osnovu rada. Zaposleni slobodno odlučuju o štrajku. Štraj može biti i kao štrajk upozorenja, najduže 1sat. Štraj se može organizovati u grani, delatnosti ili kao generalni štrajk. Odluku o štrajku donosi sidikalna organizacija ili većina zaposlenih. Odluku o stupanju u štrajk zaposlenih u grani ili delatnosti donosi organ sindikata, a odluku o generalnom štrajku donosi najviši organ sinidkata u republici tj. federaciji. Odlukom se utvrđuju zahteva zaposlenih, vreme početka štrajka, mesto okupljanja, sastav štrajkačkog odbora koji vodi vodi štrajk. Oni su dužni da najave štrajk najmanje 5 dana ranije dostavljanjem odluke u stupanju u štrajk. Za generalni štrajk isti su rokovi ali se odluka dostavljam privrednoj komori ili drugom udruženju poslodavaca. U javnim službama i preduzećima štrajk se najavljuje najmanje 10 dana ranije na opisani način. Ovde se može štrajk ostvariti ako se obezbedi i:- minimum procesa rada koji obezbeđuje sigurnost ljudi i imovine- izvršavanje međunarodnih obavezaOd početka štrajka štrajkački odbor i predstavnici organa su dužni da od prvog dana reše spor. Štrajk prestaje odlukom subjekta koji su doneli odluku o štrajku i organa kojima je ta odluka dostavljena. Štrajk se mora voditi na način da se ne ugrožava zdravlje i bezbednost lica. Ako se štraj organizuje pod uslovima utvrđenih Zakonom i kolektivnim ugovorom on ne predstavlja povredu radne obaveze i ne može biti osnov za pokretanje postupka disciplinske i materijalne odgovornosti zaposlenih. Zaposleni koji učestvuju u štrajku ostvaruju sva prava i obaveze iz radnog odnosa, osim prava na naknadu zarade. Ona se može utvrditi samo ako je predviđeno kolektivnim Ugovorom. Zaposleni u državnom organu, profeionalni pripadnik vojske i policije prestaje radni odnos kada se utvrdi da je on organizovao ili učestvovao u štrajku. Član odbora ili učesnik u štrajku koji vodi štrajk a ugrožava bezbednost imovine ili zdravlja ljudi, ili sprečava zaposlene da rade u toku štrajka, ili sprečava poslodavca da obavlja delatnost može mu se izreći disciplinska mera prestanka radnog odnosa.39. Ostvarivanje i zaštita prava zaposlenihOvlašćenje za odlučivanje:- u pravnom licu: director ili zaposleni koga on ovlasti (u obliku rešenja)- poslodavac koji nije pravno lice: preduzetnik ili zaposleni koga on ovlasti (u obliku rešenja)Zaštita pojedinačnog prava: Opštim aktom ili Ugovorom o radu mogu se predvideti postupci rešavanja sporna pitanja između zaposlenog i poslodavca. Sporna pitanja resave arbitar. Rok za pokretanje spora pred arbitrom je 3 dana od dana dostavljanja rešenja. Arbitar mora doneti odluku u roku od 10 dana. Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos. Odluka arbitra je konačna i obavezna za poslodavca i zaposlenog. Zaposleni protiv rešenja kojim je povređeno njegovo pravo može pokrenuti spor i pred sudom. Rok za pokretanje spora je 90 dana oda dana dostavljanja rešenja. Spor se pravosnažno okončava u roku od 6 meseci od dana pokretanja.40. Zaštita zaposlenih (osnovne karakteristike pojedinih oblika zaštite)Opšta zaštita- zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštita života i zdravlja na tadu u skladu sa zakonom. On je dužan da poštuje propise o bezbednosti i da obavesti poslodavca o svakoj potencijalnoj opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlja na radu. Ako

prekovremeni rad ugrožava zdravlje zaposlenog on ne može da radi isti, niti može da obavlja poslove koji bi uticali na pogoršanje zdravstvenog stanja. Ako postoje poslovi sa povećanom opasnosti povređivanja može da ih radi samo zaposleni koji pored pravilnika ispunjava uslove za rad (psihofizička sposobnost, doba života i dr.)Zaposleni ima pravo na uvid u dokumente koje sadrže lične podatke a čuvaju se kod poslodavca i može da zahteva brisanje podataka koji nisu od značaja za poslove koje obavlja kao i da ispravi netačne podatke. Ovi podaci ne mogu biti dostupni trećem licu, osim ako je to potrebo za dokazivanje prava i obaveza iz radnog odnosa i u vezi sa radom. Lične podacima može da upravlja samo lice koje je ovlašćeno od strane direktora.Zaštita omladine- lice mlađe od 18 godina ne može da radi na poslovima: pod zemljom, težak fizički rad, pod vodom, velika visina, štetno zračenje i ostale poslove koji utiču na zdravlje zaposlenog i njegove psihofizičke sposobnosti.Zaposleni između 18 i 21 godine može da radi na poslovima samo na osnovu nadležnog zdravstvenog organa a troškove lekarskog pregleda snosi poslodavac. RAdno vreme zaposlenog mlađe od 18 godina ne može biti duže od 35h nedeljno ni duže od 8h dnevno. Takođe je zabranjen prekovremeni rad. Ovo lice može da radi noću ako:- ako obavlja poslov iz kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti- kada je neophodno nastaviti rad usled više sile i traje određeno vreme i mora da se završi bez odlaganja a poslodavac nema punoletne zaposlene. Tada mora da se obezbedi i nadzor nad licem mlađim od 18 godina.Zaštita materinstva- trudnica ne može da radi na poslovima koji su štetni za zadravlje. Prve 32 nedelje trudnica ne može da radi prekovremeno ako je to štetno za nju, kao ni poslednjih 8 nedelja trudnoće. Jedan od roditelja koji ima 3godišnje dete, može da radi prekovremeno tj. noću samo u svoju pismenu saglasnost. Samohrani roditelj koji ima dete do 7 godina ili dete invalid može da radi prekovremeno tj. noću samo u svoju pismenu saglasnost. Poslodavac ovim zaposlenima može da izvrši preraspodelu radnog vremena samo uz pismenu saglasnost. Ova prava ima i usvojilac, telohranitelj, staratelj za godine života deteta.Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta: pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja kao i odsustvo radi nege deteta može biti 365 dana. Zaposlena žena može da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu lekarskog nalaza najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Zaposlena žena po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odustva. Ako majka umre, napusti dete ili dr. otac deteta može da koristi odsustvo sa rada i to pravo važi i kada majka nije u radnom odnosu. Otac za ovo vreme ima pravo na naknadu zarade u skladu sa Zakonom. Ako je u pitanju treće dete i svako sledeće zaposlena žena ima pravo na porodiljsko u ukupnom trajanju od dve godine. Takođe, ako u prvom porođaju zaposlena žena rodi troje ili više dece. Pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju od tri meseca od dana porođaja ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe: jedan od roditelja čijem detetu je neophodna nega npr. za slučaj psihofizičkih smetnji ima pravo da po isteku porodiljskog i odsustva radi nege deteta do pete godine života deteta. Ovo pravo ostvaruje se do 5 godina detetovog života. Za vreme odsustva zaposleni ima pravo na naknadu zarade i ako radi pola radnog vremena.Hranitelj tj. staratelj deteta mlađeg od pet godina ima pravo da odsustvuje sa posla 8 meseci neprekidno od dana dolaska deteta u porodicu a najduže do navršenih 5 godina života. Ako dete ima manje od tri meseca zaposleni može da odsustvuje do 11-stog meseca

života deteta. Ovo pravo ima i lice kome je upoćeno dete na prilagođavanje pre usvojenja a po zasnivanju usvojenja i jedan usvojilac.Roditelj ili staratelj koji se stara o osobi oboleloj od mišićnom distrofijom i ostalih teških oboljenja može da radi sa skraćenim radnim vremenom ali ne kraćim od pola radnog vremena. Na pola radnog vremena zaposleni ima pravo na zaradu srazmerno radnom vremenu. Rodtilje, usvojilac, hranilac ili staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života, a za vreme odsustva mu prava i obaveze miruju.Zaštita invalida – poslodavac je dužan da mu obezbedi posao prema radnoj sposobnosti i zaštita ga od mogućnosti opasnosi invalidnosti. Ako zaposleni odbije posao poslodavac može da mu otkaže Ugovor o radu.41. Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za radObaveštenje o privrmenoj sprečenosti za rad:Zaposleni je dužan da najkasnije u roku od tri dana dostavi poslodavcu potvrdu lekara o sprečenosti za rad. Ako to ne može da uradi zaposleni to može da uradi neko iz njegove najuže porodice. Ako zaposleni živi sam potvrdu je dužan da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potrvdu. Ako poslodavac sumlja u razloge može da podnese zahteva nadležnom zdravstvenom organu.42. Sindikat zaposlenih-reprezentativnost sindikataZaposleni imaju slobodu sindikalnog udruživanja i delovanja. Oni se osnivaju bez odobrenja, radi zaštita prava i interesa zaposlenih. Sindikat se upisuje u registar sindikata koje vodi ministarstvo nadležno za poslove rada a upisuje se u registar u skladu sa Zakonom. Sindikat je dužan da poslodavcu dostavi akt o upisu, odluku o izboru predsednika i članova sindikata u roku od 8 dana od dana izbora organa sindikata. Zaposleni pristupa sindikatu potisivanjem pristupnice. Od zarade se odbija iznos koji se uplaćuje sindikatu. Sindikat ima pravo da bude obavešten od strane poslodavce o ekonomskim i socijalno radnim pitanjima vezano za položaj zaposlenih. Poslodavac je dužan da obezbedi sindikatu tehničko – prostorne uslove i pristup podacima i informacijama. Zastupnik sindikata štiti prava i interese zaposlenog i učestvuje u uređivanju prava i odgovornosti zaposlenog. Ovlašćeni predstavnih sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja ove funkcije, u skladu sa kolektivnim ugovorom ili sporazumom sindikata u odnosu na broj članova sindikata. Ako nije zaključen kolektivni Ugovor pripada mu pravo:

- 40h plaćenih, ako sindikat ima 200 članova i po 1h za svakih 100 članova- Na srazmeno manje časova ako sindikat ima manje od 200 članova

Kolektivnim ugovorom poslodavca i sindikata može se utvrditi da ovlašćeni predstavnik u potpunosti bude oslobođen posla za koji je zaključio Ugovor. Sindikalni predstavnik koji je zadužen za pregovaranje ima pravo na plaćeno odsustvo za vreme pregovora. Isto pravo ima i sindikalni predstavnik koji zasupa zaposlenog pred arbitrom ili sudom. Pravo na naknadu zarade je u visini osnovne zarade i plaća je poslodavac. Udruženje poslodavaca mogu da osnoju poslodavci koji zapošljavaju najmanje 5% zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih u nekoj grani, grupi ili delatnosti. Sindikat i udruženje poslodavaca se upisuju u registar u skladu sa Zakonom i drugim propisom. Način upisa propisuje minister.Reprezentativni je sindikat ako je:- ako deluje po načelima slobede sindikalnog organizovanja i delovanja- ako je nazavisan od državnih organa i poslodavaca- Ako se finansira iz članarine i drugih sopstvenih izvora- ako ima potreban broj članova koji se utvrđuje na osnovu broja prstupnica- ako je upisan u registar u skladu sa Zakonom

Ako se utvrđuje reprezentativnost na osnovu broja članova, prioritet ima poslednja potisana pristupnica sindikatu. Repreentativni sindikat je onaj u koji je učlanjeno 15% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih i sinndikat u grani, grupi, delatnosti ili podgrupi u koji je učlanjeno najmanje 15% zaposlenih kod tog poslodavca.Reprezentativnim sindikatom za RS, tj teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, tj granu, grupu, podgrupu ili delatnost je sindikat koji ispunjava najmanje 10 % zaposlenih od ukupnog broja.43. Reprezentativnost poslodavca- Ako je upisan u registar- Ako ima potreban broj poslodavacaTo je udruženje u koje je učlanjeno najmanje 10% poslodavaca od ukupnog broja poslodavaca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, tj na teritoriji teritrijalne jedinice pod uslovom da ti poslodavci zapošljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih.Reprezentativnost sindikata kod poslodavca utvrđuje poslodavac sa predstavnicima sindikata u skladu sa zakonom. Sindikat može da podnese zahteva za utvrđivanje reprezentativnosti Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti ako mu:

• - nije utvrđena reprezentativnost u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva• - ako mu reprezentativnost nije utvrđena u skladu sa Zakonom

Reprezentativnost sidikata utvrđuje minister na predlog Odbora za utvrđivanje reprezentativnosti i udružena poslodavaca u skladu sa Zakonom o radu. Ovaj odbor čine 3 predstavnika Vlade, sindikata i udruženja poslodavaca na 4 godine. Administrativno stručne poslove obavlja ministarstvo. Ministar donosi rešenje o reprezentativnosti sindikata tj udruženja poslodavaca na predlog odbora ako su navedeni uslovi ispunjeni, u roku od 15 dana i protiv rešenja se može pokrenuti upravni spor. Sindikat, poslodavac ili udruženje poslodavaca može podneti zahteva za preispitivanje reprezentativnosti po isteku roka od tri godine od dana donošenja rešenja. Sindikat i udruženje poslodavaca stiču svojstvo pravnog lica upisom u registar. Sindikat tj. udruženje poslodavaca kojima je utvrđena reprezentativnost ima:

• - pravo na kolektivno pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora• - pravo na učešće u rešavanju kolektivnih radnih sporova• - pravo na učešće u radu tripartitnih i multipartitnih tela• - druga prava u skladu sa Zakonom

44. Inspekcija rada i njena ovlašćenjaInspekcija vrši nadzor u oblasti radnih odnosa s aprimeno Zakona o radu, akata, Ugovora obaveza i odgovornosti zaposlenih. Inspektor vrši nadzor neposredno kod poslodavca. On može ali i ne mora da obavesti poslodavca. Poslodavac je dužan da obezbedi nesmetan rad inspektoru, uvid u dokumentaciju i drugu pomoć. Inspektor rada sastavlja zapisnik o izvršenoj ispekciji sa analizom stanja, mere koje poslodavac treba da preduzme kao i rokove izvršenja. Inspektor rada u nekim slučajevima može naložiti poslodavacu da: otkloni utvrđenu povredu Zakona, akta i opšteg Ugovora. Da mu zabrani obavljanje delatnosti do otklanjanja utvrđenih nepravilnosti. Da podnese zahteva za prekršajni postupak i da izrekne kaznu za izvršeni prkršaj; da odloži izvršenje poslodavca ako je povređeno pravo zaposlenog. Poslodavac mora da u određenom roku ukloni utvrđene povrede. Protiv rešenja dozvoljena je žalba i ona odlaže izvršenje rešenja, pa tako da rešenje koje je doneo inspector deluje do svoje konačnosti. Poslodavac Zakonski najkasnije u roku od 15 dana trebalo bi da obavesti inspekciju o izvršenju ovog rešenja. Ako se ne otupi po rešenju ili ako se ne obavesti inspekcija predstavlja prekršaj za koji su odgovroni poslodavac i odgvorno lice.

45. Zabrana obavljanja delatnosti poslodavcaInspektor može da donese rešenje o zabrani obavljana delatnosti ako:- Sa zaposlenim nije zaključio Ugovor o radu- Ako nije podneo prijavu na obavezno socijalno osiguranje- ako nije isplatio zaradu a raspolagao je sredstvima na svom računu.- ako nije isplatio zaradu u novcu (osim kod kućnog osoblja sa kojima je drugačije zaključen Ugovor).Pri zabrani delatnosti lica koja su zaposlena kod poslodavca ne ostvaruju zaradu. Kada stigne konačno rešenje počinje zabrana obavljanja delatnosti i traje do otklanjanja nepravilnosti. Ako se poslodavcu brani obavljanje delatnosti jer nije isplatio zaradu on to mora da uradi najkasnije do kraja tekućeg meseca.Postupanje u prekršajnoj odgovornosti: inspector rada podnosi zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili izriče i naplaćuje novčanu kaznu na licu mesta. Inspektor preduzima ove mere ako poslodavac tj. director izvršio prekršaj kojima se uređuju propisi za radne odnose. Inspektor rada može izjaviti žalbu protiv rešenja koje je doneo organ za prekršaje. Zaposleni mora imati ovlašćenje inspektora rada, ako je poslodavac povredio njiegova radna prava. Na zahteva zaposlenog inspector može odložiti spor do donošenja pravosnažne odluke. Rešenje inspektora rada nema nikakvog uticaja na odlučivanje suda po pitanju nepoštovanja radnih prava zaposlenog. Odlaganjem se samo do donašenja pravosnažne odluke onemogućavaju dejstva odluke. Protiv konačnog rešenja se ne može pokrenuti upravni spor.46. Zaštita na radu (opšti osvrt)Zaštitiom na radu čuva se integritet i zdravlje radnika. I okviru ove zaštita sprovode se mere zaštita od povreda na radu i profesionalnih bolesti. Zaposleni je dužan da se pridružava mera zaštite i da poslove obavlja savesno, jer tako štiti svoj život i zdravlje kao i ostalih kolega. Ranik ima pravo da se pre raspoređivanja na radno mesto upozna sa mereama zaštita na radu u vezi sa poslom koji treba da obavlja. Poslodavac je dužan da radnika upozna i sa opasnostima posla, i sa pravim i obavezama. Radnik ima pravo i da odbije da radi ako proceni da mu je život ili zdravlje ugroženo, te bi poslodavac trebalo da otkloni ove rizike u što kraćem roku. Poslodavac je dužan da u odnosu na naučne metode i savremena dostignuća organizuje process rada kojim obezbeđuje sigurnost i zaštita kao i bezbedne uslove rada. Mere i normativne zaštita na radu pri tehničko-tehnološkim uslovima propisuje organ uprave nadležan za poslove rada. Ova prava zaposleni obezbeđuje i na osnovu Zakona o radu pa time postoji i obaveza posodavca da obezbedi zaštita života i zdravlja radnika u skladu sa Zakonom.Zaposleni ne može da radi prekovremeno tj. noću ako takav rad prema nalazu zdravstvenog organa može da ugrozi zdravlje zaposlenog. Poslodavac mora da utvrdi radna mesta sa posebnim uslovima rada (povećana opasnost od povreda i profesionalnih obolenja). Na poslovima gde postoji povećana opasnost od povređivanja može biti raspoređen Radnik koji: je zdravstveno sposoban, ima odgovarajuću stručnu spremu, psihofizičke osobine i doba života. Pre raspoređivanja radnika na poslove sa posebnim uslovima rada vrši se zdravstveni pregled. U toku rada vrše se periodični i kontrolni zdravstveni pregledi.Ako je Radnik povređen na poslu poslodavac je dužan da mu izda propisanu ispravu o nesreći na poslu. Radnik koji boluje od bolesti mora je opravdati lekarskim uverenjem a koji je pod dejstvom droge ili alkohola ne može mu se dozvoliti rad.Posebnu zaštita na radu imaju deca i omladina. Mlađi od 18 godina ne mogu da rade na poslovima na kojima se obavljaju teški fizički poslovi, poslovi pod zemljom ili vodom, sa

povećani rizikom bez obzira na psihofizičke sposobnosti. Žena za vreme poslednjih 8 nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno tj. noću.47. Opšte mere zaštite na raduTo su propisane mere koje se primenjuju u svim delatnostima, a naročito na investicione objekte, oruđa za rad, kretanje radnika na radu; transport; buku i vibracije; dejstvo električne struke; štetno zračenje; opasne i štetne materije; zdravstvene uslove na radu, pržanje prve pomoći radniku, spasavanje radnika, sredstava lične zaštita na radu.Opštim reama određuju se:- uslovi koji treba da ispunjavaju investicioni objekti, lokacija, dimenzija i uređivanje radnih prostorija i njihovih delova, propisana temperature, čistoća vazduha i osvetljenja, sanitarni uređaji, iređaji protiv buke i vibracije, sporedni i pomoćne prostorije i prostor (magacin, svetlarnici, dvorišta i dr) u kojima se kreću radnici- zaštitne naprave i druge mere zaštita kojima se obezbeđuje sigurnost zaposlenih- Uslovi pod kojima se mogu bezbedno koristiti putevi železnice, prolazi, prelazi i dr. mesta u radnim i pomoćnim prostorijama u kojima se kreću radnici i vrši transport.- najviši dopušteni nivo buke i vibracije u radnim prostorijama i prostorima- zašita radnika kojima se onemogućuje oddir sa delovima koji su stalno pod opasnim naponom- zaštita radnika od uticaja štetnih zračenja na ljudski organizam- zaštita radnika na radu pri proizvodnji, smeštaju, transport i opasnih i štetnih i zapaljivih materija- obezbeđenje radnika od požara- higijenski i zdravstveni uslovi rada, naročito čistoća- potreban materijal i postupak pružanja prve pomoći- uslovi za projektovanje, konstruisanje i proizvodnju sredstava za lične zaštita na radu.48. Posebne mere zaštite na raduOve mere se određuju za posebne vrste tehnoloških procesa za određenu delatnost, oruđa za rad i uslove za rad. Ove mere se primenjuju ako se ne mogu obezbediti opštim merama, naročito za radove: pod vodom, pod zemljom, na otvorenom prostoru, eksplotacija mineralnih sirovina i sl.Ove mere se odnose na radna mesta na kojima: dužina radnog vremena i odmora, rad noću, rad u smenama i sa prekidima utiču na bezbednost u radu. U okviru ovih mera određuje se u kojim slučajevima i pod kojim uslovima se radnicima obezbeđuje smeštaj i hrana, prevoz, radna mesta na koja se ne mogu rasporediti žene, omladina i invalidi i utvrđuju se uslovi koje Radnik treba da ispunjava. Posebni uslovi utvrđuju se u pogledu doba života, strčne spreme, zdravstvenog, fizičkog i psihičkog stanja radnika. Kao i način vršenja lekarskih pregleda za rad na poslovima koji se obavljaju pod posebnim uslovima.49. Prethodne mere zaštite na raduOdnose se na investicione objekte namenjene za radne i pomoćne prostorije; invest. Objekte gde se process rada obavlja na otvorenom prostoru, oruđa za rad i mehanizovani pogon; sredstva lične zaštita na radu. Sve organizacije dužne su da izrade poseban prilog o zaštita na radu (osim za privremene i pokretne objekte) sa naznakom opasnosti i predviđenim merama za njihovo otklanjanje. Proizvođači oruđa za rad i mehanizovani pogon dužni su da pri projektovanju i konstrujisanju primenjuju propisane mere zaštita na radu. Svako proizvedeno oruđe mora imati uputstvo za bezbedan rad i potvrdu o primenjenim merama zaštita. Nekada se proizvodilo po JUS-u sada su to standardi koji su obavezujući.

Uvozniku se takođe dostavljaju uslovi u pogledu zaštita na radu na uvezena oruđa. Uvoznik je dužan da kupoprodajnim ugovorom obezbedi garanciju da oruđa za rad na mehanizovani pogon i sredstva zaštita na radu koji odgovaraju međunarodnih konvencijama i domaćim propisima o zaštita na radu.50. Obaveze poslodavca u zaštiti na radu-evidencija o povredama na raduPoslodavac je dužan da radniku obezbedi sredtsva lične zaštita na radu, ako se po opasnosti i štetnosti ne mogu otkloniti na drugi način. Da se preduzimaju propisane mere zaštita na radu i da se svedu na najmanju moguću pojavu povreda na radu i profesionalnih bolesti. Poslodavac je dužan i da organizuje poslove zaštite na radu. Od tehnološkog procesa Zavisi i broj radnika koji obavljaju stručne poslove. Stručne poslove može da obavlja Radnik koji ima najmanje višu stručnu spremu smera zaštita na radu i najmanje višu stručnu spremu tehničke, poljoprivredne, šumarske ili sanitarne struke.51. Prava i obaveze zaposlenih u zaštiti na raduO srovođenju i unapređivanju zaštita na radu dužni su da brinu zaposleni. To će se postići propisanim merama zaštita na radu. Ako se zaposleni ne pridržava ovih obaveza čini povredu radne dužnosti. Zaposleni je dužan da rukovodiocu prijavi sve kvarove i druge pojave koje mogu da utiču na bezbednost. Ako zaposlenom preti neposredna opasnost on može da odbije radno mesto. Opštim aktom poslodavca mogu se predvideti i drugi slučajevi u kojima zaposleni može da odbije radno mesto. Ako poslodavac smatra dapostupak zaposlenog (odbijanje) nije opravdano mora obavestiti inspekciju rada. Zaposleni se pre raspoređivanja na posao upoznaje sa uslovima rada i radnim mestom, organizacijom i sprovođenjem mera. Zaposleni može da zahteva da bude upoznat sa opasnostima i pravima, tj. zaštitom na radu i uslovima rada. Zaposleni je dužan da u toku rada stalno usavršava svoje znanje o zaštita na radu.52. Prava i obaveze poslodavca za slučaj povrede na radu i profesionalne bolestizaposlenogPored ovih obaveza utvrđene su i obaveze poslodavca u ostvarivanju tih prava i preduzimanju mera zaštite i prevencije. Poslodavci su dužni da obezbede mere zaštita na radu (opšte, posebne i prventivne) i mere zaštita od povrede na radu i profesionalnih bolesti. Zrdavstveno osiguranje obezbeđuje zaštitu od zdravstevnih rizika koa i preventivne mere i aktivnosti. U PIO se ostvaruju prava iz osiguranja po osnovu povrede na radu i profesioalne bolesti, invalidnost, prekvalifikaciju i dokvalifikaciji. Građansko pravo utvrđuje odgovornost poslodavca za štetu koj pretrpi Radnik zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti. U našem pravu propisan je postupak za utvrđivanje povrede na radu i profesionalne bolesti. U postupku učestvuju poslodavac (podnošenje prijave) i zdrvastevni organi (zdravstveni pregled). Konačnu reč o postojanju povrede ili bolesti ima PIO. Do povrede naravno može doći i kada su preduzete sve mere zaštiite. A može nastupiti i nezavisno od procesa rada i rukovanja alatom, mašinama kao posledica nesrećnog slučja ili više sile. Pojam više sile je utvrđen u građanskom pravu. To je nepredvidljiv, neotlonjiv i spoljni događaj. Da bi postojala visa sila sva tri elementa treba da se steknu u nekom događaju. Ako se povreda na radu dogodila usled eksplozije ili kvara na vozilu nema više sile jer potiče od stvari kojom se upravlja i to nije spoljni događaj. Ako se povreda desi zbog posledice, guste magle i sli ona se ne može prepisati višoj sili jer magla i posledica nisu nepredvidivi događaji. U višu silu spadaju: zemljotres, poplava, klizište i sl. Da bi se povreda usled više sile i nesrećnog slučaja smatrala kao povreda na radu potrebno je da se desi za vreme obavljanja posla. Povreda može biti prouzrokovana i radnjom trećeg lica. Da bi povreda bila prouzrokovana od trećeg lica i da bi se smatrala povredom potrebno je da se desi u radu. Ovako zaposleni stiče mogućnost da ostvari prava na osnovu zdravstvenog i

penzionog osiguranja. Da bi imao prava na naknadu štete od poslodavca potrebno je utvrditi odgovornost poslodavca za nastalu štetu. Ako nema odgovoronosti poslodavca zaposlen može ostvariti naknadu štete od trećeg lica koje je prouzrokovalo štetu.53. Povreda na radu (telesno oštećenje)Utvrđena je Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. Povredom se smatra povreda koja je prouzrokovana neposrednim, kratkotrajnim, fizičkim i hemijskom dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela i drugim promenama fiziološkog stanja organizma. One bi morale da se dogode u ambijentu i prostoru koji je u vezi sa poslom. Pojam povrede na radu sadrži elemente koje se odnose na: lica koja mogu ostvariti prava po tom osnovu, na obavljanje poslova na radnom mesto, na uzroke nastanka i posledice povrede na radu. Ove povrede može doživeti samo osiguranik PIO. Obavezno osigurana lica su: zaposleni, lica koja samosatalno obavljaju delatnost i zemljoradnici. Povreda na radu se smatra da se desile prilikom izvođenja nekih aktivnosti radnika a ta aktivnost je potrebna da bi se obavili poslovi na radnom mesto (službeni put, dolazak i odlazak sa posla,..).Telesno oštećenje: utvrđeno je Zakonom PIO. Ono postoji kad kod osiguranika nastaje gubitak, oštećenje i znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, što daje veće napore u ostvarivanju životnih potreba, bez obzira da li prouzrokuje invalidnost ili ne. Usled navedenog trebalo bi da proizvodi i otežane normalne aktivnosti organizma i napore u ostvarivanju svakodnevnih potreba.Telesno oštećenje nastaje kao posledica bolesti ili povrede. Može da postoji i uporedo sa postojanjem invalidnosti koja je prouzrokovana istom povredom ili bolešću. Tada osiguranik ostvaruje prava na osnovu invalidnosti i na osnovu telesnog oštećenja, nezavisno jedno od drugog. I kada ne postoji invalidnost mogu se ostvariti prava na osnovu telesnog oštećenja. Prava na telesno oštećenje su samostlna i nezavisna jedna od drugog. Da li je telesno oštećenje i invalidnost zavisi od profesije koji obavlja osiguranik ko koga je nastalo telesno oštećenje. Kod osiguranika jeden profesije gubitak noge znači i invalidnost a za nekog ko radi u kancelariji to znači rehabilitacija. Ipak, u velikom broju slučajeva invalidnost ne povlači sa sobom telesno oštećenje. Mnogi osiguranici postaju invalidi sa gubitkom radne sposobnosti a pri tome ne pretrepe radno oštećenje. Kada se telesno oštećenje javlja bez gubitka radne sposobnosti prouzrokuje otežane životne sposobnosti. Kod nastupanja rizika telesnog oštećenja u invalidskom osiguranju obezbeđuju se izvesna davanja. Visina davanja zavisi od stepena oštećenja, tj oštećenja organa, tela i funkcije. Telesna oštećenja prema težini se razvrstavaju u osam stepena.54. Profesionalna bolestSmanjenje i gubitak radne sposobnosti, telesno oštećenje i smrt mogu biti prouzrokovane i bolešću, i mogu biti predpostavka za ostvarivanje određenih prava na zdravstveno i penzijsko osiguranje. Bolest tada može da ima i iste isli slične posledice kao i povreda na radu. Ipak, ne smatra se svaka bolest profesionalnom bolešću. Profesionalne bolesti koje nastaju dugotrajnim štetnim uticajem imaju poseban značaj u socijalnom osiguranju. Poslodavac u ovim slučajevima snosi deo odgovornosti. Postoje i radna mesta na kojima je povećana opasnost od nastupanja profesionalnih bolesti. Iako postoje procesi šteti za zadravlje ljudi oni se ne napuštaju, samo se pojačava zaštita radnika. Prava z PIO nastupaju i kod onih kod kojih nastupi povreda na radu i profesionalno oboljenje, ali se povoljnije ostvaruju ako je u pitanju povreda. Za slučaj profesionalne bolesti Radnik ima pravo na naknadu štete kod poslodavca zbog gubitka fizičkog i psihičkog integriteta, smanjenja zarade, na izgubljeno izdržavanje i naknadu troškova sahrane hranioca. Za profesionalnu bolest Radnik ima pravo na naknadu štete, kao i Radnik koji pretrpi povredu

na radu. Pojam bolesti utvrđuje se Zakonom o PIO i smatra se da su profesionalne bolesti one koje su nastale neposrednim uticajem procesa rada na radnom mesto osiguranika. Jedini uslov je da postoji uzrično-posledična veza između obavljanja poslova i nastanka bolesti. Profesionalne bolesti javljaju se zbog štetnih radnih uslova.Drugi element ove bolesti je da Radnik oboli u toku osiguranja. Treći sulov je kada je nastupila bolest.Mere zaštita na radu se preduzimaju u cilju zaštita radnika. Ove bolesti se javljaju ako se ne preduzmu određene mere zaštita, ali i osetljivosti organizma nekog radnika.Utvrđivanje profesionalnih bolesti vrši minister nadležan za posleve penziskog i invalidskog osiguranja. Tako je kreirana i lista profesionalnih bolesti.55. Prava po osnovu povrede na radu i profesionalne bolestiPovrede na radu prouzrokuju štetne posledice za njih i njihovu porodicu. Od jačine povrede zavisi i veličina štete. Štetne posledice mogu biti: bolesno stanje, privremena nesposobnost za rad, smanjenje radne sposobnosti (povremeno i trajno), Trajan gubitak radne sposobnosti, telesno oštećenje, smrt. Ove posledice su i rizici od kojih se vrši osiguranje. Osiguranje treba da obuhvati sledeće slučajeve: bolesno stanje, nesposobnost za rad, profesionalna bolest, delimična ili potpuna nesposobnost, gubitak sredstava za izdržavanje usled smrti hranioca porodice. Od pomenutih rizika zaposleni i drugi osiguranici i članovi njihove porodice osigurani su zdravstvenim i penzijskim osiguranjem. Zdravstveno osiguranje obuhvata rizike: bolesno stanje, privremena nesposobnost za rad, smrt sa aspekta obezbeđivanja troškova lečenja i pogrebnih troškova. Penzijskim i invalidskim osiguranjem obuhvaćeno je: smanjenje i gubitak radne sposobnosti, telesno oštećenje (narušavanje fizičkog integriteta), smrt sa aspekta izdržavanih lica od strane osiguranika i naknada pogrebnih troškova. Ako svi rizici nastupe kao posledica povrede na radu i profesionalne bolesti obezbeđuje se novčano davanje u skladu sa propisom. KOd nas npr: u slučaju bolesnog stanja ili smrti podmiruju se troškovi lečenja i pogrebni troškovi, a za slučaj privremene nesposobnosti dobija se naknada za izgubljenu zaradu u toku nesposobnosti za rad. Ako je slučaj gubitka radne sposobnoszi i telesnog oštećenja daje se naknada u vidu penzije kao i novčana naknada (davanje) za telesno oštećenje, a u slučaju smrti izdržavanim licima naknada za izgubljeno izdržavanje.Preventivne mere se preduzimaju kako u radnopravnoj zaštita tako i u okviru zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja. Osiguranje se vrši na bazi uplata doprinosa na osnovu uzajamnosti i solidarnosti.Prava iz zdravstvenog osiguranja su: zdravstvena zaštita, naknada zarade u toku sprečenosti za rad, putni troškovi za korišćenje zdravstvene zaštitte i rehabilitacije, medicinska pomoć, pomagala i naknada pogrebnih troškova,Prava iz penzionog i invalidskog osiguranja: prava i naknade za prekvalifikaciju ili dokvalifikaciji, pravo na invalisku penziju, novčana naknada za telesno oštećenje, pravo na tuđu negu i pomoć, pravo na porodičnu penziju. Sva prava zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se u Zavodu za zdravstveno osiguranje, a pravo na penziono i invalidsko osiguranje u fondovima istih. Pravo na naknadu zarade prvih 30 dana obezbeđuje se kod poslodavca- Zavod se nalazi u ulozi sprovodioca osiguranja. Prava se uspostavljaju kada nastupe osigurani slučajevi. Prava povlače za sobom i izdatke za nosioce osiguranja: isplate nadoknada, penzija, pomoć, podmirivanje troškova, obezbeđivanje kadrova, prostora i opreme za sprovođenje zdravstvene zaštita.56. Propisi o radnim odnosima kojima su uređeni radni odnosi u državnim organimaPropisi se odnose na sve koji su zaposleni u državnim organima osim onih čija su prava i obaveze uređena posebnim propisima. To su: ministarstva, posebne organizaciji, sudovi,

javno tužilaštvo, javna preduzeća, organi za prekršaje, NArodna skupština, Vlada i Ustavni sud. Ovde se koristi Zakon o radnim odnosima. Odredbe ovog Zakona se primenjuju i na zaposlena lica koja su u ustnovama za izvršenje krivičnih sankcija i službi za zajedničke poslove republičkih organa, na organe autonomnih pokrajina, gradova i opština. Prava i obaveze i odgovornosti zaposlenih su uređena posebnim kolektivnim ugovorom. Kada određena pitanja u vezi radnog odnosa, zarade i ostale lična primanja nisu uređena Zakonom, primenjuje se Opšti kolektivni Ugovor.Uslovi za prijem u radni odnos: Da je državljanin, da jepunoletan, da ima opštu zdravstvenu sposobnost, da ima propisannu stručnu spremu, da nije osuđivan za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci, i za delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje posla u državnim organima, da ispunjava uslove utvrđene zakonom, propisima i istematizacijom. Radni odnos zasniva se aktom nadležnog organa. To je jednostrani pravni akt gde ne učestvuje zaposleni i nema neposredni uticaj prilikom zasnivanja radnog odnosa. Može da stupi i izađe iz radnog odnosa ali ne može da utiče na sadržinu radnog odnosa. To je zbog toga jer je sadržina u državnim organima unapred data a lice koje stupa u radni odnos se samo uključuje i isključuje. Strani državljanin se može primiti u radni odnos u državnimorganima.Rad u državnim organima uslov: Mora se obezbediti akt o sistematizaciji radnih mesta i utvrditi probni rad. Probni rad traja najviše 3 meseca a najmanje 1 mesec. Probni rad prati komisija. Članovikomisije moraju imati najmanje isti stepen i stručnu spremu kao zaposleni. Aktom o sistematizaciji se utvrđuje da probni rad traje onoliko koliko je potrebno da se utvrde sposobnosti kandidata. Odluka o rezultatima probnog rada se uručuje kandidata u roku od 8 dana od isteka probnog rada. Odluka se može doneti i pre roka za koji je utvrđen probni rad, ali samo ako je kandidata pokazao zadovoljavajuće rezultate. Ova mogućnost mora biti navedena u aktu o sistematizaciji. Probni rad se ne može primeniti na pripravnike i volontere, jer oni zasnivaju radni odnos da bi se osposobili za rad. Njihova sposobnost se proverava stručnim ispitom po isteku pripravničkog staža.57. Stručna sprema i stručni ispit kao uslovi za vršenje određenih u državnom organuZaposleni u državnoj uprave mogu obavljati poslove ako imaju propisanu stručnu spremu, položen stručni ispit i ako je naglašeno radno iskustvo u odgovarajućoj struci. Zaposleni mora da ima najmanje srednju stručnu spremu. Ako zaposleni ima najmanje višu školsku spremu može biti ovlašćen za donošenje rešenja u upravnom postupku. Inspekcijske poslove može obavljati lice koje ima visoku stručnu spremu odgovarajućeg smera, položen stručni ispit za rad u organima uprave i najmanje 3 godine radnog iskustva. Manje ispekcijske poslove može obavljati i lice sa višom stručnom spremom. Upravni inspector mora imati završeni pravni Fakultet, položen stručni ispit i najmanje 5 godina radnog iskustva u tom stepenu obrazovanja. Poslove finansijske policije vrši inspector javnih prihoda, mora imati završeni pravni ili ekonomski Fakultet i najmanje 3 godine radnog iskustva. Lice sa iskustvom nanjim od 3 godine i visoku ili višu stručnu spremu može vršiti poslove inspektora ako uspešno završi specijalizovanu stručnu obuku za oblast javnih prihoda i položen stručni ispit.58. Raspoređivanje zaposlenih i postavljenih licaFunkcioner koji rukovodi državnim organommože rasporediti zaposlenog na drugo radno mesto u istom organu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima. Zaposleni i bez njegove saglasnosti može biti privremeno raspoređen na radno mesto van državnog organa u kome radi, a najduže 6 meseci u toku dve godine. Kada ovaj rok istekne zaposleni nastavlja da radi na radnom mesto na kojem je radio pre raspoređivanja.

Preuzimanje i upućivanje zaposlenih u drugi državni organ: Ako se rukovodioci i zaposleni slože zaposleni može bez oglasa biti upućen u drugi državni organ, za posleve koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi. Ako je u pitanju povećanje obima posla zaposleni može biti upućen u drugi državni organ bez svoje saglasnosti. On tamo može ostati dok traju razlozi a najduže godinu dana. On takođe u drugom državnom organu ostvaruje prava i obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa u organu iz koga je upućen. Ako se sporazumeju zaposleni i Rukovodioc on može biti upućen u pokrajnski, Gradski ili opštinski organ do dve godine. Tada zaposlenom miruju sva prava i obaveze u organu iz kojeg je upućen. Po isteku roka, u narednom roku od 7 dana zaposleni nastavlja rad na radnom mesto u državnom organu iz koga je upućen.Privremeno raspoređivanje zaposlenih i postavljenih lica: Zaposleni u državnom organu je dužan da obavlja poslove koji ne odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima u slučaju: više sile koja je nastupila ili se očekuje, ako postoji pretnja materijalne štete, ako su ugroženi životi i zdravlje ljudi. Ove poslove on je dužan da obavlja dok traju okolnosti, i dok se ne otklone posledice i za to vreme prima platu kao da je radio na radnom mesto na kojem je zasnovao radni odnos.Raspoređivanje zaposlenog ako trajnije ne obavlja uspešno poslove svog radnog mesta: Ako zaposleni duže od 3 meseca ne obavlja poslove na zadovoljavajući način, rukovodilac ga može rasporediti bez saglasnosti na radno mesto koje odgovara njegovim radnim sposobnostima. Rešenje donosi funkcioner-rukovodilac po predhodnom mišljenju komisije za ocenjivanje rada zaposlenih. Ako ne postoji radno mesto na koje bi mogao biti raspoređen prestaje mu rradni odnos.59. Nespojivost sa funkcijom vršenja drugih dužnostiMinistar ne može vršiti nikakvu javnu, profesionalnu i drugu dužnost koja je nespojiva sa njegovom funkcijom ministra. Funcioner koji rukovodi organizacijom, pomoćnik ministra, zamenik i pomoćnik funkcionera ne mogu raditi u drugom organu državne uprave, drugoj organizaciji, drugog poslodavca niti mogu obavljati samostalnu profesionalnu delatnost koja nije spojiva sa njihovim statusom funkcionera. Vlada može dati saglasnost da navedeni funkcioneri sa naučnim zvanjima rade u naučno-obrazovnim ustanovama ako se ne dovodi u pitanje rad organa državne uprave.60. Ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih i postavljenih licaDa bi ostvarili svoja prava zaposleni u državnom organu se pismeno obraćaju funkcioneru koji rukovodi organom. Protiv svakog akta ili rešenja protiv njega zaposleni ima pravo da podnese prigovor. Prigovor se podnosi funkcioneru-rukovodiocu u roku od 8 dana od dana uručenja rešenja, a funkcioner je dužan da odgovori u roku od 15 dana od dana podnošenja prigovora. Funkcioner može svoju odluku izmeniti ili dopuniti. Ako funkcioner ne odgovori u roku od 15 dana zaposleni ima pravo da podnese prigovor. Ako funkcioner u utvrđenom roku ne doluči o podnetom prigovoru ili ako zaposleni nije zadovoljan odlukom lice se može obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana. Da bi zaštitio svoje pravo zaposleni se može obratiti upravnoj inspekciji. Ako inspekcija utvrdi povređena prava zaposlenog ukazaće organu na učinjenu povredu. Ako inspekcija nađe da je očigledne povređeno pravo pokrenuto pred sudom odložiće izvršenje rešenja do donošenja pravosnažne sudske odluke. Ovde žalba ne odlaže izvršenje rešenja.61. Zdravstvena zaštita (obim i sadržaj)Ovim se obezbeđuje zdravstvena zaštita koja obuhvata: medecinske mere i postupke za unapređivanje zdravlja, sprečavanje i suzbijanje rano otkrivene bolesti i drugih poremećaja zdravlja, lekarske preglede, praćenje zdrvstvenog stanja, lečenje oboleleih i povređenih, lečenje bolesti usta i zuba, medicinsku rehabilitaciju u ambulantnim i stacionarnim uslovima,

lekove, pomoćni materijal za pripremu lekova, sanitetski materijal, proteze i druga ortopetska pomagala, pomoćne i sanitarne sprave, stomato-protetsku pomoć i stomatološke materijala. Sadržinu, obim i standard zdravstvene zaštita uređuje zavod a Vlada daje saglasnost o sadržaju i listi lekova koji se prepisuju i izdaju.62. Ostvarivanje zdravstvene zaštitaOna se ostvaruje u zdravstvenoj ustanovi, radnom mesto, stanu građana ili neko drugo mesto ako za to postoji potreba, po uslovima zakona i opštim aktom zdravstvene ustanove. Zdravstvena ustanova je dužna da pruži zaštita u oku radnog vremena svim građanima, a u hitnim slučajevima i noću. Za vreme štrajka ona mora da obezbedi redovne vakcinacije, epidemiološke mere u slučaju izbijanja, terepiju, prevoz hitnih i akutnih oboljenja, stanja i povreda; snadbevanje važnim lekovima, ishranu hospitalizovanih bolesnika i druge mere.Zdravstveni Radnik je dužan da ukase medicinsku pomoć i van radnog vremena. Hirurške i druge intervencije obavljau se samo na pristanak obolelog, tj roditelja, usvojioca ili satraoca ako je lice maloletno ili lišeno poslovne sposobnosti. Ako je lice u životnoj opasnosti ove mere se preduzimaju na osnovu konzilijuma lakara i bez pristanka obolelog ili njegove porodice ako to nije moguće. Ako oboleli ili njegova porodica pristanu na predloženu intervenciju dužni su da daju pismenu izjavu a ako odbiju da daju izjavu sačinjava se službena beleška. Zdravstvena ustanova može uvesti dežurstvo noću, u vreme državnih praznika i nedeljom, a dežurstvo utvrđuje director. Prekovremeni rad ne traje duže od 10 časova nedeljno po zaposlenom. Građanin se uvek može upoznati sa dokumentacijom o svom zdravstvenom stanju. Takođe ima pravo da bude obavešten o zaštita svog zdravlja za slučaj izbijanja epidemije i drugih opasnosti. Zdravstveni radnici su dužni da čuvaju profesionalnu tajnu. Zdravstveni Radnik može biti oslobođen profesionalne tajne od strane bolesnika ili odlukom suda. Za vreme lečenja i ostvarivanja zdravstvene zaštita građani su dužni da se pridržavaju opšteg akta o uslovima boravka i ponašanja u zdravstvenoj ustanovi. Ako bolesnik napusti lečenje protiv volje lekara dužan je da da pisanu izjavu. Ako odbije da da pisanu izjavu sačiniće se beleška. Ako građanin nije zadovoljan zdravstvenom uslugom može podneti prigovor rukovodiocu zdravstvene ustanove ili direktoru. Odluka o ovom prigovoru se donosi u roku od 5 dana dostavljam podnosiocu. Ako je građanin nezadovoljan može se obratiti zdravstvenoj organizaciji.63. Obaveze poslodavca u zdravstvenoj zaštiti zaposlenihIz svojih sredstva poslodavci obezbeđuju: lekarske preglede radi utvrđivanja radne sposobnosti; sistematske preglede; pojavu profesionalnih bolesti, povereda na radu i hroničnih bolesti; preglede zaposlenih radi zaštite radne i životne sredine, zaštita potrošača, poznavanje zaposlenih sa zdravstvenim merama i njihovo obrazovanje; korišćenje ličnih i kolektivnih zaštitnih sredstava; unapređenje higijenskih ulsova; i druge preventivne mere (bolovanje, smtnost, profesionalne bolesti, i druge). Specifična zdravstvena zaštita zaposlenih obuhvata periodične preglede radnika koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada.Naknada zarade za vremeprivremene sprečenosti ili nesposobnosti: ako su usled bolesti i nesposobnosti privremeno nesosobni za rad; sprečeni da rade radi medicinskog ispitivanja; izolovani kao kliconoše ili usled zaraze; određeni da neguju užeg člana porodice; sprečeni za rad zbog dobrovoljnog davanja tkiva ili organa; određeni za pretioca bolesnika upućenog na lečenje. Organ za ocenu radne sposobnosti zaposlenog može utvrditi da on nastavi svoj rad ali sa skraćenim radnim vremenom 4h dnevno najmanje. On može trajati 3 meseca neprekidno ili sa prekidima u toku jedne godine. Naknada za obolelog člana porodice mlađeg od 15 godina najduža je do 15 dana. Ako je oboleli član stariji od 15 godina najduže 7 dana. Lekarska komisija može utvrditi naknadu u slučaju težeg oboljenja ako je član

porodice mlađi od 3 godine najviše 4 meseca. Za dete starije od 3 godine a mlađe od 15 godina do 60 dana. A za člana uže porodice starijeg od 15 do 30 dana. Naknada pripada ako su oba roditelja zaposlena ili obavljaju samostalnu delatnost ili kada je samo jedan roditelj zaposlen. Nakadu za prvih 30 dana obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstva, a posle toga Zavod ako nije Zakonom drugačije određeno.64. Obavezni vidovi zdravstvene zaštite stanovništvaObavezni vidovi zdravstvene zaštite se obezbeđuju na osnovu šire uzajamnosti i solidarnosti, a obim i sadržaj utvrđuje Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Oni obuhvataju najmanje: zdravstveno vaspitanje sistematskim radom za zdravim i bolesnim stanovništvom; zaštita za slučaj profesionalnih bolesti ili povreda na radu; trudnoća, porođaj, materinstvo i kontracepcija; zdravstvenu zaštita dece do navršene 15. Godine života; đaka i studenata dok traje školovanje a najkasnije do 26-ste godine života; zaštita lice posle 65-te godine života; zaraznih bolesti; od reumatske groznice; malignih oboljenja; psihoza; šećerna bolest; endemska nefropatija; obezbeđivanje opreme za sprečavanje iščešenja kuka za svako novorođeno dete i dr. Sprovođenje obavezen zdravstvene zaštita se sprovodi po planu i program NArodne skupštine Srbije i Zavoda zdravstvene zaštita i zdravstvenog osiguranja. Sprovođenje obaveznih vidova učestvuju i građani u opštinama, preduzećima i drugim organizacijama,škola, porodica i dr. Preventivna zdravstvena zaštita sprovodi se u okviru lekarskih pregleda, savetovališta, dispanzera i posebnim masovnim akcijama.65. Penzijsko i invalidsko osiguranje (opšta razmatranja)Obuhvata obavezno i dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje. Ovim se obezbeđuju prava za slučaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oštećenja. Ova prava se stiču i ostvaruju zavisno od dužine ulaganja i visine osnovice na koju je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Ova prava se stiču i ostvaruju na osnovu načela solidarnosti. To su lična prava i ne mogu se prenositi na druga lica. Ova prava ne zastarevaju, osim prava na potraživanja dospelih i neplaćenih iznosa u slučajevima utvrđenim zakonom. Pojedine kategorije osiguranika na načn utvrđen zakonom mogu sticati pravo na penziju pod posebnim uslovima. Ova prava se obezbeđuju kod republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.66. Obavezno osigurana licaTo su zaposleni, lica koja samosatalno obavljaju delatnost i poljoprivrednici.Ako lice ispunjava uslove za osiguranje po više osnova onda se osnov utvrđuje što predhodni osnov isključuje naredni osnov. Doprinosi se plaćaju u skladu sa Zakonom.Osiguranici zaposleni su:- Lica u radnom odnosu (preduzeće, pravno lice, državni organ, kod poslodavca) izuzev osnivača samostalnih radnji- Civilna lica na službi Vojsci, vojnim jedinicama i vojnim ustanovama- Lica za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu tj naknadu zarade- Lica koja su u skladu sa propisima o radu, radnom odnosu tj zaposlena van prostorija poslodavca- Zaposleni čije preduzeće obavlja rad u inostranstvu, a nisu obavezno osigurani po propisima te zemlje- domaći državljani koji su na teritoriji RS zaposleni kod stranih ustanova, diplomatskih i konzularnih predstavništva, stranih pravnih i fizičkih lice- Domaći državljani zaposleni u inostranstvu ako za to vreme nisu obavezno osigurani kod starnog nosioca osiguranja ili prava ne mogu ostvariti od te države

- Strani državljani i lica bez državljanstva koji su u RS zaposleni kod stranih lica i orhganizacija ako takvo osiguranje nije predviđeno međunarodnim ugovorom- Lica koja obavljaju privremene i povremene poslove- Lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga i imaju 26 godina života, ili bez obzira na godine ako nisu školovani- Lice za čijim je radom prestala potreba, prestalo zapošljenje zbog stečajna, likvidacije, odnosno u svi slučajevima prestanka rada kod poslodavcaOsiguranici samostalnih delatnosti su:

- Lica koja obavljaju samostalnu privrednu ili drugu delatnost, a nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja

- Osnivači, članovi privrednih društava, koji u njima rade bez obzira da li su u radnom odnosu društva čiji su čan ili osnivač

- Lica koja obavljau poslove na osnovu ugovora o delu i drugih ugovora a ostvaruju naknadu za izvršeni posao

- Sveštenici i verski službenici- Lica koja su prestala da obavljaju samostalnu delatnost, dok ostvaruju novčanu

nadoknaduOsiguranici-poljoprivrednici:lica koja se bave poljoprivrednom, članovi domaćinstva poljoprivrednika i članovi mešovitog domaćinstva ako nis: osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, korisnici penzija i na školovanju. Pod domaćinstvom se smatra zajednica života, privređivanje i trošenje prihoda ostvarenih radom njenih članova, bez obzira na srodstvo.Obavezno je osiguran nosilac poljoprivrednog domaćinstva tj jedan član porodice, a ostali članovi se mogu osigurati pod uslovima propisanim zakonom. Svojstvo osiguranika stiče se danom početka a prestaje danom prestanka zaposlenja. Utvrđuje se na osnovu prijave tj odjave osiguranja i ne može se steći pre navršenih 15 godina života.67. Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranjeOvim osiguranjem osiguranici mogu obezbediti sebi i članovima svoje porodice veći obim, kao i drugu vrstu prava utvrđenih Zakonom. Lica koja nisu obavezno osigurana mogu sebi i članovima svoje porodice obezbediti prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Ovo osiguranje mogu organizovati i sprovoditi pravna lica u skladu sa Zakonom. Posebni zakon podrazumeva zakon koje uređuje ovo osiguranje, kao i organizacija i poslovanje investicionih fondova koji ovo osiguranje sprovode.68. Starosna i invalidska penzijaPrava iz penzijskog i invalidskog osiguranja:Ova prava su za slučaj starosti-pravo na starosnu penziju; invalidnosti-invalidska penzija; pravo na porodičnu penziju; pravo na pogrebne troškove; telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu ili profeionalna bolest-pravo na novčanu nadoknadu za telesno oštećenje.Starosna penzija:

- Muškarac 63 god, žena 58 godina i najmanje 20 godina staža- Muškarac 65 god, žena 60 i najmanje 15 godina staža- Muškarac 40 godina staža, žena 35 godina staža i najmanje 53 godine života

Invalidska penzija:Nastaje kod osiguranika koji imaju potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju a prouzrokovane su povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću koje ne mogu da se otklone lečenjem ili rehabilitacijom.

Povreda na radu: je ona koja se desi na radu prouzrokovana fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promena položajem tela, opterećenjem tela ili na drugim fiziološkim promenama; povreda prouzrokovana na navedeni način pri obavljanju posla za koji zaposleni nije raspoređen a obavlja ga u interesu poslodavca; navedena povreda koja se pretrpi na putu od stana do posla i obrnuto radi obavljanj posla; oboljenje koje je nastalo kao posledica više sile ili nesrećnog slučaja na poslu. Takođe ovom povredom se smatra i ako osiguranici učestvuju u: akcije spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća; vojna vežba ili druga odbrana zemlje; radni kamp ili takmičenje i drugi zadaci. Ove bolesti su nastale u toku osiguranja uticajem poslova koje je osiguranik obavljao. Ove bolesti, radna mesta i uslovi pod kojima se pojavljuju nadležan je minister za poslove penzionog i invalidskog osiguranja i minister zdravlja.Pravo na invalidsku penziju stiče osiguranik kod koga je nastao potpuni gubitak radne sposobnosti:

- Ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću- Takođe ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom

bolešću pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života neophodnih za sticanje prava na starosnu penziju i 5 godina staža

- Takođe ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života neophodnih za sticanje prava na starosnu penziju i 5 godina staža i da osiguranik ne ispunjava uslove za sticanje prava na starosnu penziju.

Ako osiguranik ima manje od 30 godina a nastala je invalidnost stiče pravo na penziju:- Kad je invalidnost nastala do navršene 20 godine života ako ima godinu dana staža- Kad je invalidnost nastala do 25 godine života i najmanje dve godine radnog staža- Kad je invalidnost nastala do 30 godine života i najmanje 3 godine radnog staža

69. Porodična penzijaPorodična penzija:Pravo na porodičnu penziju mogu ostvariti članovi porodice:

- Umrlog osiguranika koji je navršio najmanje 5 godina staža ili ispunio uslove za invalidsku penziju ili

- Umrlog korisnika starosne ili invalidske penzijeAko je smrt nastala koa posledica povrede na radu ili profesionlana bolest, članovi porodice stiču pravo na porodičnu penziju bez obzira na dužinu staža tog lica.Članovima porodice smatraju se: bračni drug, deca (iz braka, van braka, usvojena, izdržavana, unučad, braća i sestre i druga deca bez roditelja,deca bez nesposobnosti za rad sa jednim ili oba roditelja koju je osiguranik izdržavao); roditelji (otac, majka, očuh i maćeha i usvojioci) koje je osiguranik izdržavao. Pravo na penziju moež ostvariti i bračni drug iz razvedenog braka ako je utvrđeno sudskom presudom. Udova, udovac i dete. Roditelj koga je osiguranik izdržavao do svoje smrti stiče pravo na porodičnu penziju ako je do smrti osiguranika navršio 63 (muškarac) ili 58 (žena) godina života ili je potpuno nesposoban za rad.Telesno oštećenje postoji kada kod osiguranika nastane gibitak, bitnije oštećenje ili onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela što mu otežava normalnu aktivnost i ostvarivanje životnih potreba bez obzira da li prouzrokuje invalidnost ili ne. Ako ovo oštećenje prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom bolešću iznosi najmanje 30% stiče se pravo na novčanu nadoknadu. Ova oštećenja i procente utvrđuje minister penzionog i invalidskog osiguranja i ministarr zdravlja na predlog fonda.70. Penzijski staž

Penzijski staž se javlja kao uslov za ostvarivanje prava na strarosnu, invalidsku i porodičnu penziju. Od dužine staža zavisi i obim i visina penzije koja se ostvaruje. Razlika se pravi i u kvalitetu ostvarivanja staža tj u zavisnosti po kom osnovu je navedeni staž ostvaren. Pod penzijskim stažom se podrazumeva vreme provedeno u osiguranju i staž van osiguranja pod uslovima koje zakon propisuje. To može biti staž ostvaren na radu ili na osnovi nekih drugih činjenica. Zakon je utvrdio da penzioni staž na osnovu kojeg se ostvaruju prava obuhvata:

1) Staž osiguranja i poseban stažStaž osiguranja: on je uži od penzijskog staža, jer u sebi ne sadrži sve oblike ostvarenog staža koje obuhvata penzijski staž (npr poseban staž). Zakon je utvrdio da u oba slučaja postoji utvrđen broj godina staža koje osiguranik mora da ostvari. Npr Osiguraniku se neće priznati pravo na starosnu penziju ako određeni periodi nisu ostvareni kao staž osiguranja, već kao poseban staž ili po drugom osnovu. AD bi se određeni staž utvrdio kao staž osiguranja neophodno je utvrditi koje okolnosti Zako utvrđuje. Pod stažom podrazumeva se provedeno vreme na radu sa punim adnim vremenom, na osnovu kojeg je osiguranik bio osiguran i uplaćeni mu doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Sistem osiguranja isključuje mogućnost ostvarivanja staža osiguranja ukoliko nije place doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Svojstvo osiguranika počinje danom zaposlenja i prijavom M1 na osiguranje. Da bi lice ostvarilo staž potrebno je da dok je zaposlen uplati doprinos za penzijsko osiguranje pod uslovima utvrđenim zakonom. DA bi osiguranik ostvario staž osiguranja neophodno je da na osnovu radnog odnosa koji je zasnovao, i na osnovu koga se prijavio u osiguranje uplati doprinose. Postoji razlika između staža osiguranja sa efektivnim trajanjem i staža osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem.Staž osiguranja koji se računa sa efektivnim trajanjemTo je vreme koje je osiguranik proveo na radu, odnosno osiguranju u efektivnom trajanju. Ovde se staž utvrđuje na osnovu punog radnog vremena, vezuje se isključivo za broj dana, meseci i godina. U staž osiguranja računa se i vreme za koje osiguranik prima novčanu nadoknadu za koju je plaćen doprinos. Ova situacija obuhvata i nezaposlene kojima je prestalo zapošljenje. Vreme za koje ostvaruju novčanu nadoknadu kod organizacije za zapošljavanje priznaće im se u staž osiguranja. Ovde se računa i vreme gde je lice prestalo da radi zbog stečajna ili likvidacije. Takođe vreme koje je proveo na privremenim i povremenim poslovima, omladinska zadruga i druge za koje je plaćen doprinos. I vreme za koje je lice koje je pristupiloobaveznom osiguranju uplaćivalo doprinose. Staž osiguranja se računa po naknadi za koju je uplaćen doprinos. Iznos naknade uvećane za porez na dohodak građana, deli se sa najnižom mesečnom osnovicom za plaćanje doprinosa, koja važi u momentu uplate doprinosa. Staž ostvaren na ovaj način u jednoj kalendarskoj godini ne može iznositi više od 12 meseci.Staž osigranja koji se računa sa uvećanim trajanjem: poznat kao benificirani radni staž. Postoje različiti poslovi teški, opasni…pa se u nekim slučajevima skraćeno radno vreme računa kao puno radno vreme. Takođe u nekim situacijama osiguranik ne može uspešno da obavlja delatnost za koju je osposobljen ili onemogućen je da je omogućava posle određenog doba (balet). Tako Zakom omogućava sniženje starosne granice i ivećanje godina staža. Ovde se ostvaren staž ačuna sa uvećanim trajanjem srazmerno težini, opasnosti i štetnosti posla ali ne više od 50% ostvarenog satža. Znači da osiguranik za jednu godiinu ne može ostvariti više od 6 meseci.

Potrebno je ispuniti i određene uslove: Radna mesta su razvrstana u dve kategorije. Prva su radna mesta na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem zato što je rad naročito težak, opasan i štetan za zdravlja; A druga radna mesta su ona kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem zato što je obavljanje delatnosti ograničeno navršenjem određenih godina života. Staž osiguranja se uvećava samo za vreme koje je efektivno provedeno na radu, a ne uvećava se za vreme bolovanja, plaćenog i neplaćenog odsustva. Izuzetak su godišnji odmori i državni i verski praznici. Staž osiguranja se uzima prvo u efektivnom trajanju pa se doda odgovarajuće uvećanje staža.

2) Vreme koje je kao staž osiguranja i poseban stan, računato u penzijski staž prema posebnim propisima

71. Ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranjaOva prava ostavruju se kod fonda kod koga je osiguranik poslednji put bio osiguran. Fond je nadležan i za prava koja se ostvaruju na osnovu međunarodnih ugovora. Korisnik prava i član njegove porodice u izuzetnim slučajevima može na svoj zahteva ostvariti pravo na penziju kod fonda kod koga je utvrđen pretežan deo staža osiguranja. Zahtev se takođe podnosi u fondu kod koga je osiguranik poslednji put bio osiguran. Pravo za slučaj invalidnosti i smrti prouzrokovani povredom na radu ostvaruju se kod fonda kod koga je osiguranik u tom času bio osiguran. Prava za slučaj invalidnosti i smrti prouzrokovani profesionalnom bolešću ostvaruju se kod fonda kod koga je osiguranik bio osiguran u trenutku oboljenja, a ako nije bio osiguran prava ostvaruje kod fonda kod kojeg je poslednji put bio osiguran. Prava se ostvaruju podnošenjem zahteva fondu i to od dana podnetog zahteva, a najranije 6 meseci pre tog dana.72. Prava lica koja traže zapošljenjeObaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje: lice koje traži zapošljenje obaveštava se o slobodnim poslovima, uslovima za zasnivanje radnog odnosa, mogućnostima za profesionalnu orjentaciju, savetovanje o izboru zanimanja i dr. Nacionalna služba za zapošljavanje dužna je da na osnovu prikupljenih podataka obaveštava lica koja traže posao.Posredovanje u zapošljavanju: to je veza između lica koja traže zapošljenje i poslodavca u cilju zasnivanja radnog odnosa. Poslove posredovanja obavlja NAcionalna služba i agencija na osnovu prikupljenih podataka iz evidencije o nezaposlenim licima. Uzima se u obzir stručna sprema, zanimanje, znanje, veština i radna sposobnost. Ako postoji sumlja u zdravstvenu sposobnost lice se može uputiti na preglede a troškove snosi NSZ ili Agencija. Lice koga je NZS uputilo poslodavcu dužno je da se istom javi ili da NSZ obavesti zašto nije otišlo na razgovor. Posredovanje se vrši u saradnju sa organizacijama za zapošljavanje određenih država, u skladu sa konvencijama Međunarodnih organizacija rada i drugim međunarodnim ugovorima. NZS i agencije dužne su da izveste lice o uslovima rada i života, pravima i obavezama na radu i pomoć za slučaj nezaposlenosti.Profesionalna orjentacija i savetovanje o izboru zanimanja: obuhvata profesionalno savetovanje, informisanje, selekciju radi pružanja pomoći nezaposlenima i drugim zanteresovanim licima. Smatra se Pružanje pomoći deci, mladima, nezaposlenima i zaposlenima, pojedinačno ili grupno, pri izboru i promeni zanimanja, dodatno obrazovanje i obuka.Dodatno obrazovanje i obuka:

• - dodatna znanja i veštine za obavljanje poslova u okviru svog zanimanja• - stručno osposobljavanje• - prekvalifikacija

• - dokvalifikaciji• - neophodna znanja za rad na određenim poslovima• - neophodna znanja za veštine rukovanja sredstvima za rad i zaštita na radu

Dodatno obrazovanje sprovodi se na zahtev službe za zapošljavanje ili poslodavca. Nezaposleni je dužan da prihvati obuku. Troškove snosi poslodavac a za nezaposlenog NZS ili agencija. Ako NSZ upućuje nezaposlenog na dodatno obrazovanje može mu obezbediti i udžbenike i torškove prevoza.73. Osiguranje i prava za slučaj nezaposlenostiNezaposlena lica ostvaruju određena prava iz socijalnog osiguranja u skladu sa Zakonom. Postoje dve vrste osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

- Obavezno osiguranje, osiguravaju se lica koja su u radnom odnosui lica koja na drugi način ostvaruju pravo na rad a obavezno su osigurana po propisu o penzijskom i invalidskom osiguranju

- Dobrovoljno osiguranje za slučaj nezaposlenosti, osiguravaju se lica koja nisu obavezno osigurana, kao i lica na privremenom radu u inostranstvu

Pravo na novčanu nadoknadu regulisano je počev od:Pravo po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti: obaveznim osiguranjem obezbeđeno je: novčana nadoknada, zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje. Prava se ostvaruju na osnovu zahteva u NSZ gde se prava i ostvaruju.Pravo na novčanu nadoknadu: imaju pravo lica koja su bila osigurana najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci. Neprekidnim osiguranjem smatra se i prekid osiguranja kraći od 30 dana. Takođe, ako je zaposleni bio zaposlen na privremene i povremene poslove, osim ako mu je radni odnos prestao njegovom voljom ili krivicom. Novčana nadoknada pripada nezaposlenom licu od prvog dana od dana prestanka osiguranja, ako se prijavi i podnese zahteva NSZ u roku od 30 dana. Ako zaposleni podnese zahteva po isteku roka, novčana nadoknada pripada samo za preostalo vreme prema utvrđenoj dužini trajanja prava na novčanu nadoknadu. Pravo na novčanu nadoknadu prestaje ako: se ne javi NSZ jednom u 3 meseca, ne odazove NSZ bez opravdanog razloga; ne obavesti NZS u roku od 5 dana o promeni koja je uslov za sticanje novčane nadoknade; odbijanja odgovarajućeg zaposlenja; odbijanja obuke; utvrđivanje da radi kod poslodavca bez ugovora o radu ili ugovora o povremenim i privremenim poslovima.Nezaposlenom prestaje pravo na naknadu ako: zasnuje radni odnos sa punim radnim vremenom; ispuni uslove za starosnu penziju; ostvari pravo na porodičnu ili invalidskupenziju; utvrdi potuna nesposobnost za rad; samosatalno obavlja zanatske ili preduzetničke poslove.vo ako se ispune uslovi za sticanje ovog prva. U staž osiguranja mu se ne uračunava staž za koji je ostvario poslednju novčanu nadoknadu, osim nezaposlenom koji po prestanku osiguranja ima 25 i više godina staža. Nezaposlenom kome je zbog zasnivanja radnog odnosa prestalo pravo na novčanu nadoknadu pre isteka vremena za ostvarivanje tog prava, nastavlja da koristi pravo na novčanu nadoknadu za preostalo vreme u utvrđenom izbosu, ako ponovo ostane nezaposlen i ako je to za njega povoljnije.Visina novčane nadoknade: Osnovica za utvrđivanje novčane nadoknade je prosečna zarada ili naknada zarade koja je nezaposlenom isplaćena u poslednjih 6 meseci. Ukoliko nezaposlenom nije isplaćivana zarada ili je isplaćena zarada niža od osnovice na koju je plaćen doprinos, osnovicu za novčanu nadoknadu čini osnovica na koju je plaćen doprinos.Novčana nadoknada se utvrđuje u visini od 60% osnovice novčane nadoknde za prva tri meseca, a preostalo vreme u visini od 50% osnovice. Za vreme dodatnog obrazovanja i obuke na koju je nezaposleni upućen od strane NSZ novčana naknada se uvećava za 10%. Ovako utvrđena naknada ne može biti visa od prosečne mesečne zarade po zaposlenom

ostvarene u Republici. Isplaćuje se mesec za mesec, izuzetno, može se isplatiti jednokratna isplata u skladu sa zakonom o samozapošljavanju.Pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje: Korisnik novčane naknade ima pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje za vreme ostvarivanja prava na novčanu naknadu. Osnovica na koju se plaćaju doprinosi je utvrđen iznos novčane naknade. Obračun i uplatu doprinosa vrši NSZ. Članovi porodice korisnika novčane naknade imaju pravo na zdravstveno osiguranje, ako nisu osigurani po drugom osnovu.