Skripta Pravo - Ispit

7/31/2019 Skripta Pravo - Ispit

1/26

1. Definisanje prava i oblik definicije

Kant je svojevremeno primetio: Doi do definicije je prijatno, ali vrlo teko.Aristotel je utvrdio uobiajen nain definisanja (per genus et differention) koji

predstavlja prvi korak u odreivanju pojma prava.

Odreivanje se sastoji u tome da se prvo navede najblii rod (genus proximus), azatim osobena razlika (differentia specifica) po kojoj je taj pojam naroita vrsta uodnosu na sline pojave koje obuhvata rodni pojam.Postoji deskriptivna i preskriptivna definicija prava.

Deskriptivna definicija se po pravilu dobija prilikom nalaenja zajednikogimenitelja pretpostavljenom skupu pojava (graanin: pripadnik drave).Deskriptivnom definicijom pravo se indetifikuje na osnovu svojstva koja nisu

podlona vrednosnom procenjivanju.Preskriptivna definicija (arina) se dobija prilikom primene metoda razlikovanjasredinjeg od perifernih graninih sluajeva i predstavlja stav o tome kakvo bi pravo

trebalo da bude (graanin: onaj koji uestvuje u pravosuu i vlasti).

2. Ubaciti3. Ubaciti4. Odnos prava i morala

Uzajamna povezanost morala i prava odgovara odnosu izmeu sredstva i cilja.Moral odreuje osnovne vrednosti (dobro, pravdu, vrlinu, ast, potenje) kojimasvako drutvo treba da tei, dok pravna pravila uz pomo sankcija treba da obezbede

uslove za ostvarivanje ovih moralnih ideala.Poto su najvie moralne vrednosti veinom nedostine ili su bez pravne prinudeteko ostvarljive, pravo se definie kao minimum morala koje dato drutvo bezizuzetaka prihvata.

Razlike:Pravo predstavlja drutvo (Del Vekio) i pravno iskustvo je moguno samo uzajednici. Moral je stvar pojedinca.

Moral obavezuje pred sudom vlastite svesti (forum internum), dok pravo obavezuje

pred sudom drugih (forum eksternum)

Pravna pravila su stroa i obaveznija od moralnih.Pravna pravila su imperativno-atributivna (svakoj obavezi koju pravo namee jednomlicu odgovara ovlaenje nekog drugog lica).Moral namee samo dunost.


2/26

5. ista teorija prava

Tvorac iste teorije prava jeHANS KELZEN, i to je jedna od najoriginalnijih zamisliprava. ista teorija prava je usmerena na strukturalnu analizu pozitivnog prava i bavise onim to vaee pravo sadri, a zanemaruje socioloke, vrednosne elemente, anaroito zanemaruje ideju pravde.

Za Kelzena pravo je dinamian, hijerarhizovan sistem normi kojima se propisujekakvo treba da bude ponaanje subjekta, a za suprotno ponaanje (prekraj) predviase odgovornost i sankcija. Istovremeno norma odreuje kakvo treba da bude

ponaanje subjekta nadlenog za primenu sankcije.Pravne norme imaju preskriptivan karakter i odvojene su u dve odvojene norme, dva

stava o treba:(dispozicija-sekundarna; sankcijaprimarna norma).Sadrina norme je treba i mora se razlikovati od stvarnog ponaanja ljudi ono to

jeste.

Kelzenov pravni pozitivizam se zasniva na osnovnoj ili pranormi (potuj prvi ustav)koja je uslov potpunosti i samodovoljnosti datog poretka, tj. njegove pozitivnosti.Osnov vaenja svake norme je u vioj normi na kraju tog lanca je prvi ustav ija seobaveznost pretpostavlja. Cilj osnovne norme je da oisti pravo od svih nadpravnihelemenata.

Vaenje, tj. normativnost je usklaenost niih normi sa osnovnom, a efikasnost jeusklaenost stvarnog ponaanja sa vaeim sistemom normi. Da bi pravn poredak bio

pozitivan mora u izvesnoj meri biti u skladu sa stvarnim ljudskim ponaanjem kojitei da regulie.

Kritiari smatraju da je Kelzen teoriju pozitivizma doveo do apsurda, jer osnovnanorma podrazumeva naputanje strogog pravnog pozitivizma. Kelzen je timedopustio da se konano merilo validnosti prava nalazi izmeu sfere pozitivnog prava,ukljuujuui i njegovu logiku pretpostavku osnovnu normu.U doba mira kada se ne dovodi u pitanje potovanje zakona, pozitivizam moe naiopravdanje u suverenoj vlasti. Meutim, kada se injenice na kojima se zasniva poreddovedu u pitanje onda nije iskljueno da se zbog ogranienosti i manjkavostipozitivnog prava opravdanje za utemeljenje pravnog poretka trai u prirodnom pravu(Posleratna Nemaka).


3/26

6. Pozitivno pravo i pravni pozitivizam

Pozitivno pravo je ono pravo koje je vaee, tj. delotvorno, koje se primenjuje u datojdravi u datom trenutku, to je postavljeno pravo sa kojim prestaje delovanje sile kojastvara i postavlja pravo, odnosno zakon. Osnov obaveznosti jeste sankcija od strane

dravne prinude. Po njemu je pravedno sve to je zakonito.

Posebnost pozitivnih zakona je utvrdio Aristotel koji je razlikovao opte i posebnezakone. Opti zakoni su prirodni zakoni. To su naela i norme koje, iako su nepisanepriznaju svi ljudi. Posebni zakoni su oni po kojima se vlada u datoj dravi i dele se napisane i nepisane. Pisani zakoni imaju karakter prinude, a nepisani nemaju.

Obaveznost pozitivnog prava proistie iz njegovog prinudnog karaktera, tj. injeniceda se podinjavanje njegovim normama iznuuje dravnom prinudom. Toiznuivanje mora biti efikasno da bi dovelo do efikasne primene vaeeg prava.Pozitivno pravo je uvek posebno pravo u Aristotelovom smislu te rei, jer nemauniverzalno vaenje, njegova sadrina je neponovljiva, a obaveznost svedena nagranice samo 1 drave.

Predmet istraivanja je konano stvoreno pravo koje se primenjuje. Pozitivizam sezasniva na dravnoj suverenosti (Pretea Trazimah):Pravedno je ono to koristi jaemu = pravedno je ono to je zakonito.Za pozitiviste pravne vrednosti ine mir i red, tj. poredak.Vladavina prava znai postojanje javnog poretka. Poredak oznaava organizovanudravnu vlast koja deluje razliitim sredstvima pravne zapovesti. U tom smislu, svamoderna drutva su pod vladavinom prava (socijalistika, liberalna).Poimanje svakog vaeeg prava naziva se pravnim pozitivizmom.

7. Uloga i domaaj ideje prirodnog pravaPrirodno pravo je idealna pojava, objektivno je nuno, nije stvoreno od ljudi, nitizavisi od njihove volje, vai veno za sva vremena i univerzalno za sve narode, asadri apsolutno pravedna pravila u ljudskoj zajednici.Ono je hijerarhijski uzvieno od pozitivnog prava. Pozitivna pravna pravila uneskladu sa naelima prirodnog prava nisu pravno obavezna.Priridno pravo utie na moralizovanje pozitivnog prava, vrstim i postojanimmoralnim naelima. Prema tome, prevashodna ideja zakona nije da zapoveda izabranjuje, nego da ui i vaspitava.Prirodno pravo ne sputava slobodu nego je podstie i omoguuje. Prirodno pravnemislioce ne zanima forma, ve sadrina pravne norme koja je legitimni predmetmorala.

Prirodno pravni mislioci nastoje da utvrde arino znaenje pojma prava, da bi gauili merilom koje pojedine norme treba da dostignu da bi se mogle nazvati pravom.Prirodno pravo poiva na vlastitoj unutranjoj vrednosti, ono ui ta valja initi.


4/26

8. Shvatanje prava Gustava Radbruha

Radbruh je zastupao relativistiko stanovite u filozofiji prava po kome ljudski umnije u stanju da dosegne pravu istinu i utvrdi apsolutne vrednosti.

Po Radbruhu ideje prava su: prava, svrsishodnost i pravna sigurnost.

Pravda je drutvena i objektivna i uvek se tie odnosa meu ljudima. Sutinska uloga

pravde je da ivot u drutvu, tj. dravu uini moguim. Da bi se stiglo do sadrineprava, potrebna je svrsishodnost. Pri tome su svrha prava i svrha drave nerazdvojne,budui da je pravo delom dravna volja, a drava znatnim delom pravna ustanova.Pravna sigurnost je ustvari pozitivnost prava. Pozitivnost predstavlja injenicu da je

pravo propisala neka sila i da su njegovo vaenje i obaveznost potkrpljeni prinudom.Radbruhove ideje prava su u protivrenom odnosu koji se reava time to zajednikivladaju pravom u svim njegovim vidovima.

Do Drugog svetskog rata, Radbruh je smatrao da kada se pojavi autonomija izmeupravde, svrsishodnosti i pravne suverenosti, onaj koji odluuje treba da napravi izbori on se odluuje za pravnu sigurnost u cilju postizanja reda i mira. Meutim, kada je u

Drugom svetskom ratu nacizam naao zaklon svom bezakonju u poztivizmu, onmenja stav kada zakoni deluju protivno osnovnim ljudskim pravima, onda setakvim zakonima porie svojstvo prava. Postoje pravna naela koja su jaa od svakog

propisa, tako da je zakon koji je njim suprotan ne vai.Svojevremeno je Sv. Avgustin rekao da nepravedni zakon nije zakon.

Radbruh je time oiveo ideju prirodnog prava.

9. Odnos prava i pravdeIzmeu prava i pravde postoji odgovarajua napetost, pa i suprotnost, ali nikada

poistoveivanje. Pozitivno pravo se samo manje-vie pribliava idealnom obrascu ideji pravde. Smisao prava je da bude pravedno.

Pravda je ideal drutva i svakog normativnog poretka. Pozitivisti smatraju da sepravda sastoji u saobraznosti nekom zakonu, dok prirodno pravni mislioci tvrde da

zakon ima da bude saobrazan pravdi.

Prema Aristotelu odnos prava i pravde je sloen. Njegovo razmatranje poinjepoistoveivanjem pravde i vaeeg zakona u pojmu zakonske pravde. Ono ipak nijeunapred zajemeno, jer su mogui nepravedni i izopaeni zakoni. Na kraju ak inajbolji zakoni zbog svoje optosti ne mogu uvek dovesti do pravde u svakom

pojedinanom sluaju. Tada je neophodno koristiti pravinost, tj. ispravljanjeoptih zakonskih odredbi od strane nepristrasnog i nezavisnog sudije.Imanuel Kant: Neka pravda pobedi, pa makar propali svi nitkovi ovoga sveta.Vrste pravde:Zakonskagraane dovodi u vezu sa dravomDistributivnaodnos drave prema graanimaKomutativnaureivanje meusobnih odnosa graana(Restitucija je povraaj u preanje stanje)


5/26

10.Glavna shvatanja o pravu

Pravo, kao sloena pojava, predmet je razliitih vrsta shvatanja:

1.NORMATIVISTIKA TEORIJA ako se pravo odredi kao skup normi,naglaava se njegova normativna priroda. Najpotpuniji izraz normativizam jedobio u Keleznovoj istoj teoriji prava. Pravo je hijerarhizovan, dinamikisistem normi kojima se propisuje kakvo treba da bude ponaanje subjekata, aza suprotno ponaanje prekraj predvia odgovornost i sankciju. Osnovvaenja norme uvek je neka druga norma.

2. PSIHOLOKO UENJE Individualno-psiholoko preivljavanje zastupljenoje u teoriji prava kao osnovni princip u objanjenju pravnog fenomena. Premamiljenju Lava Petraickog pravo je skup imperativno-atributivnih

preivljavanja. Prema intelektualnom stavu pravo se deli na: intuitivno ipozitivno. Norma nastaje psihikim procesom i u njemu postoji u svesti(aktuelno) ili u pamenju (virtuelno). Pravno postojanje norme, tj. vaenje

nezavisno je od njegovog obitavanja u psihi.3. SOCIOLOKI PRAVAC socioloki pravac je vid prava izraen u drutvenoj

strukturi i procesima koji uslovljavaju normu ili se povodom norme stvaraju.

Dirkem pravo vezuje za drutvenu solidarnost, sa jedne, i organizovanusankciju, sa druge strane. Drutveno pravilo ponaanja preobraa se u pravnunormu kad drutveno mnjenje izrazi saglasnost da njegova povreda budesankcionisana drutveno organizovanom upotrebom prinude. Da bi bilovaljano dravno pravo mora po sadrini biti saglasno sa drutvenim.Stuka: objektivan element prava treba traiti u konkretnim odnosima.

41

.

PRIRODNOPRAVNA DOKTRINApravo je idealna pojava i u jednom i udrugom znaenju kada se shvati kao prirodno objektivno postojee i po sebidato pravo. Osnov objektivnosti prirodnopravne teorije nalazi se u Bojojvolji, prirodi stvari ili univerzalnom ljudskom umu, a vaenje shvataju kaouniverzalno i veno ili kao istorijsko ili iskustveno.

42. Smatra se da su sofisti postavili temelj celoj modernoj koli prirodnog prava.

Za Aristotelaprirodno pravo je ono koje svuda ima istu vanost i ne zavisi odtoga da li je usvojeno ili ne. Prirodni zakoni za Tomu Akvinskog je prvo

pravilo razuma. Prirodno pravo iezava u Nemakoj idealistikoj filozofiji.5. INTEGRACIJA UMESTO APSOLUTIZACIJENikola Viskovi: Pravo je

jedan oblik drutvenog pokreta ili jednostavno stanovitog tipa konfliktnihdrutvenih odnosa, vrednosnih stavova kojima se takvi odnosi ocenjuju isistema normi koji na temelju vrednosnih stavova takve odnose prinudno

odreuju.


6/26

11.Slinosti i razlike izmeu prava i drugih normativnih sistema

Definisanje prava per genus prohimus et differention specificam zahteva odreivanjekvaliteta ili karakteristika po kojima se ono razlikuje od drugih normativnih sistema.

Spoljno obeleje prava: najire prihvaena su klasnost i dravnost.Pravo omoguava, uvruje i titi klasnu strukturu koja ga je uslovila (klasno

objanjenje drutvene sutine prava).Kada se pravo odredi kao skup normi koje sankcionie drava svojom prinudom, uodnosu na druge normativne sisteme, istie se njegovo etatistiko obeleje.U duhu etatizma se istiu: sila, imperativnost, legalizam, prinudnost prava.Pravom se jo odreuju i pravom nazivaju i sistemi normi koji nemaju dravnusankciju i zbog toga se oznaavaju kao drutveno pravo (obiajno, crkveno,meunarodno, socijalno, pravo EU).Zajednike karakteristike normi drutvenog i dravnog prava: A) regulacija spoljnogtelesnogponaanja, B) regulacija odnosa ljudi neposredno jednih prema drugima.Pravo obeleavaju i sporovi koji nastaju kao posledica sukoba interesa i neophodnost

suda ili bilo kog drugog autoriteta koji reava sukob i prekida borbu.Najkoljivije obeleje (spoljno) prava je sankcija. Drutvenu funkciju prava odreujuone drutvene injenice koje su uslovile njegov nastanak. Ako se drutvena sutina

prava odredi kao klasna, tj. ako se u klasnoj strukturi drutva f-ja odreuje kao klasnapravo titi osnovne klasne interese proistekle iz odnosa proizvodnje koji odreujudatu klasnu strukturu. Pravo nastoji da izrazi bar minimum vladajuih moralnihnaela i tako osvoji unutranje bie ljudi.Meu odnosima koje pravo ureuje najvaniji su imovinski odnosi, odnosi vlasti,odnosi vezani za organizaciju drutva. Svojom optom regulativnom delatnou

pravo unosi jednakost u odnose iste vrste, umanjuje sukobe i tako omoguavazajedniki ivot ljudi.Vrednosti koje pravo ostvaruje

Pravo se moe shvatiti samo u okviru ponaanja koje se povezuje sa vrednou.Smisao prava je da bude pravedno. Pravda je ideal drutva i svakog normativnog

poretka. Pored pravde, pravo ostvaruje i druge vrednosti, meu kojima su sloboda,mir, red i sigurnost. Regulisanjem drutvenih odnosa, propisivanjem prava obaveza,

ponaanja ljudi se usklauju i povezuju u poredak.Pravna sigurnost doprinosi optoj sigurnosti drutva. Ogranienjem slobode svakog,sloboda postaje mogua za sve.

Kosta avoki: pravo je umee slobode.Vrednosti kojima sepravo slui meusobno se prepliu i popunjuju.

Na osnovu normativnih sistema pravo se odreuje kao sistem prinudom zatienihnormi od strane drutva/drave kojima se ureuju konfliktni drutveni odnosi radiostvarenja onih drutvenih vrednosti koje omoguavaju zajedniki ivot ljudi uslobodi i dostojanstvu linosti.


7/26

12.Materijalni izvori prava

(prethodi pravu)

Materijalni izvor prava treba da izrazi poreklo pozitivnog prava i zajedno sa

formalnim izvorom prava ini znaajnu problemsku oblast oznaenu kao izvori

prava.Re izvor metaforikog je karaktera i treba da ukae neto to je zametak prava, izega pravo proistie.Viskovi pod pojmom izvora podrazumeva: prirodne i drutvene procese kojiuslovljavaju nastanak pravnih normi; subjekti (dravni i drutveni) koji stvarajupravne norme i radnje i pravne odredbe u kojima su norme iskazane.

Materijalni izvor prava je izvan (pozitivnog) prava postojea okolnost iz kojepozitivno pravo kratkotrajnim dodirom postaje i trajno ostaje prvobitna takavezivanja.

Toma ivanovi kae da se poreklo pozitivnog prava nalazi u kauzalnom iniocuvan materije pozitivnog prava.Mogunost prava jeste stanje iz kojeg pozitivno pravo treba da nastane, ali nune nepostaje.

U pravnoj knjievnosti, materijalni izvori prava su: ideje, uenja, principi, stavovi,vrednosni principi (sistemi), zahtevi vremena, bioloke-psihike osobine ljudi ilinarodakreativne snage prava.U istoriji teorijsko-pravnog diskursa izvorima se smatraju: pravda, prirodno pravo,

drutveni ugovor, pravna svest, drutvena solidarnost.Materijalni izvori prava ne nose u sebi gotovo i celu sadrinu budueg poz. prava.

Oni samo podstiu pravo odreene sadrine (prvobitno).injenice ili ideje sadrane u materijalnom izvoru prava moraju dospeti u svest ljudi;to moe biti svest svih, veine ili samo manjine.


8/26

13.Pojam i vrste formalnih izvora prava

Pod formalnim izvorima prava podrazumevaju se postupci i naini kojima se normeukljuuju u pravno postojanje ili vaenje.Formalni izvor prava se mora razumeti kao pravna norma uobliena imaterijalizovana pravnim aktom. Formalne izvore prava predstavljaju opte pravne

norme kao pravila o ponaanju jedne cele, normom pokazane kategorije subjekataprava iji je broj neodreen i naelno neograen.Samo u pravnoj dravi, u kojoj javna vlast dovoljno potuje uspostavljena pravila,mogue je da formalni izvori prava uine branu proizvoljnosti i tiraniji.Njihova civilizacijska svrha je garantovanje individualnih sloboda i pravne sigurnosti

graana.Uobiajeni tipovi izvora prava: A) pisani (zakon), B) nepisani (obiaj), C) neposredni(zakon i obiaj), D) nezvanini (obiaj i doktrina).

an Karbonije razlikuje: A) osnovne i B) dopunske izvore prava.

Ros deli izvore na: A) potpuno objektizovane (zakonodavstvo u najirem smislu),B) delimino objektizovane (obiaj i precedent), C) neobjektizovane (razum).

Dosadanja (naa) teorija prava razlikuje: A) dravne, B) nedravne, C) meoviteizvore prava.

Prema velikim kulturnim sferama: A) pravniki stil, B) vladajua ideologija.Koji e izvori prava postojati u konkretnim dravnopravnim procesima i kakav e bitinjihov meusobni odnos zavisi od propisa poz prava.Izvor prava u formalnom smislu, kako god da se shvati, kao pravni akt ili pravna

norma ve jeste pozitivnopravni akt prema kojem se ________propisanom uzorupozitivno pravo puni sadrinom.Najpoznatiji: Anglosaksonski i Evropskokontinentalni izvor prava.

14.Pojam pravne normePravna norma je obavezno pravilo (imperativ, zapovest) o ponaanju (dranju,delatnosti, aktivnosti) ljudi u drutvu garantovano dravnim autoritetom. Ona jezatiena sankcijom koju primenjuje dravna sila u sluaju nepotovanja njenogmoralnog autoriteta.

Pravna norma je heteronomno pravilo obavezuje bez obzira na lini stav onogakome je upuena. Imperativnost je njena opta osobina ak i kada nije izraenaodgovarajuom jezikom formom. Prinudnost pravne norme kao njena karakteristika

proistie iz sankcije kao sredstvo kojim drava obezbeuje potovanje iste. Ovakarakteristika nije opta jer nisu sve norme snabdevene sankcijom, a u nekimsluajevima ju je mogue sprovesti.Pravnu normu valja razumeti kao depsihologizovanu zapovest, kao propis trebakoji je izraz volje da se ljudsko ponaanje usmeri prema predvienom cilju.


9/26

15.Struktura pravne norme

Pravna norma se moe posmatrati sa logistikog, sadrinskog i funkcionalnogstanovita. Ovi momenti su neodvojivi inei jedinstvo bia pravne norme.

1) Logistika struktura pravne norme utvruje se sa obzirom na injenicu da jenorma intelektualna logistika tvorevina koja mora biti materijalizovana da bi

bila dostupna ljudskom saznanju. Nju sainjavaju: A) delikt, B) sankcija,C) primarna injenica zahtev u odnosu na koji se prekraj ini (logikisadraj pravne norme).

Na teorijskom planu nju preporuuje Kelzen, a u praksi je primenjena ukrivinom zakonodavstvu (pravna obaveza predstavlja uzdravanje od delikta).Kelzen razlikuje dve norme: 1. Uzdravanje (zabranjeno je ubijati) sekundarna, i 2. Primena sankcije u sluaju da prvo traenje nije ispunjeno (koubije, kaznie se) primarna (Prva norma sadrana je u drugoj).

2) Sa fokusom prema normi kao tehnici usmeravanja drutvenih odnosa premaeljenom cilju, utvruje se sadrinska struktura pravne norme. Sadrinskastruktura slui da se osnovni pravni pojmovi (dispozicija, sankcija i njihove

pretpostavke) preiste i utvrde. Sa ovog stanovita, pravna norma sadri dvauslova elementi indikativnog karaktera i dve zapovesti elementinormativnog karaktera.

3) Funkcionalna struktura se pokazuje kao struktura u delovanju. Kao idealnapojava norma je sastavljena iz misli, meusobno povezanih logiko-znaenjskim vezama. Zatim i elementi pravne norme kao zasebna biaindikativne ili normativne naravi jesu povezani vezama istog karaktera.

Norma je intelektualna pojava po unutranjem svojstvu koje ih ini podesnimda ih razum primi.

Upuenost na razum omoguava volji da se sa normom saglasi ili ne.Strukturu norme ine:A)Dispozicija zapovest koja od nekog subjekta zahteva vrenje odreene

obaveze

B)Pretpostavka dispozicije odreuje uslove koji moraju postojati da bi sedispozicija primenila.

C)Sankcijasadri upozorenje kakvo e se zlo naneti za nepotovanje pravilasadrajnog u dispoziciji.

D)Pretpostavka sanckije podrazumeva povredu dispozicije, tj. sadri opisinjenica ili okolnosti koje predstavljaju uslov za primenu sankcije.estito iveti, nikoga ne vreati, svakome svoje dati.


10/26

16.Pretpostavka dispozicije; Pojam i vrste pravnih injenica; Pretpostavke i

fikcije

Pretpostavka dispozicije je onaj deo pravne norme koji odreuje injenice iliokolnosti koje moraju postojati da bi se dispozicija primenila. U njoj se opisuje

zamiljena ili postojea situacija u kojoj ako se subjekt zadesi ili se u njoj ve nalazi,

za njega nastupa obaveza da se po pravilu sadranom u dispoziciji ponaa. U istovreme nastupa i mogunost subjekta ovlaenja za ostvarenje svog prava zahteva(uslovna norma).

Pravne injenice su okolnosti i situacije koje dispozicija pretpostavlja sebi. Povodompravnih injenica, a posredovanjem normi objektivnog prava, ustanovljavaju se,preobraavaju i prestaju pravni odnosi. Dogaaji su pravne injenice ako povodomnjih nastupaju pravni odnosi ili promene u njima.

Vrste pravnih injenica:

1) Dogaaji A) prirodni (roenje, smrt), B) drutveni (javni interes)2) Radnje su dogaaji koji su izazvani voljom i svesnom aktivnou. Mogu biti:A) materijalne, B) psihike, C) dozvoljene, D) nedozvoljene, E) namerne,

F) nenamerne.

Najvanije voljne ljudske radnje su pravni poslovi i pravni akti. Pravne injenicemoraju biti izvesno utvrene, izuzetak su fikcije.Pretpostavke su pravno relevantne injenice ili okolnosti koje su optepoznate,oigledne, koje uobiajeno, normalno ili verovatno postoje, ali ne i apsolutno,neminovno u svakom pojedinanom sluaju. Mogu biti: A) oborive (nevinost), B)neoborive (otac deteta).

Fikcijama se zamiljaju neka stanja ili okolnosti (kao) postojee iako se zna da nepostoje (poznavanje pravnih propisa).

17.Pojam i vrste dispozicijaDispozicija pravne norme sadri zapovest, kojim se od obaveznog subjekta traida prema ovlaenom subjektu u predvienoj situaciji izvri svoju obavezu. Ona

je obeleje pravne norme u tolikoj meri da se sa njom poistoveuje. Ona vriureivanje meusobnih odnosa u drutvu rasporeivanjem prava i dunosti meunjegovim lanovima.

Dispozitivne dispozicije doputaju slobodu zainteresovanim subjektima da umesto napropisan nain, svoje odnose slobodno urede.Svaka pravna norma sastoji se od dve alterantivne zapovesti koje su sadrane udispoziciji i sankciji, a subjekt je duan da poslua ili jednu ili drugu. Subjekt e se

ponaati po dispoziciji (tj. prvoj primarnoj zapovesti) ukoliko eli da izbegnesankciju. Ako izbegne izvrenje prve, ne moe se izbei izvrenje druge, jer se onjenom izvrenju stara drava. U tom smislu dispozicija je relativna dok je sankcija


11/26

apsolutna. Uslovni karakter dispozicije podrazumeva primenu sankcije pod uslovom

da doe do prekraja dispozicije.Vrste dispozicija:

1. S obzirom na nain na koji je zapovest u dispoziciji formulisana premaoblikudispozicije mogu biti: nareujue, ovlaujue ili zabranjujue.

2.

Dispozicije se dele i po tome da li sadre optu zapovest, koja se odnosi naitav niz sluajeva iste vrste, ili pojedinanu koja se odnosi na konkretansluaj.

3. Intenzitet zapovesti u dispoziciji razlikuje se po oblastima ili granama prava uzavisnosti od interesa koji se njom titi.

Dispozito (lat.)raspored, razmetaj, utvrivanje.Ona vri ureivanje meusobnih odnosa, rasporeivanjem prava i dunosti meunjegovim lanovima u drutvu.

18.Pretpostavka sankcije; Pojam i vrsta delikataPretpostavka sankcije sadri opis injenica ili okolnosti koje predstavljaju uslov za

primenu pravila sadranog u sankciji. Uslov za primenu sankcije je krenje zahtevadispozicije.

U dispoziciji (hipotezi) sankcije se anvodi povreda ili prekraj dispozicije za kojipravni poredak vezuje izricanje i primenu sankcije kao posledicu.

Samo ono ponaanje za koje pravni poredak vezuje sankciju, koje je dispozicijompravne norme zabranjeno, jeste delikt.

U zavisnosti od dispozicije, delikt se moe izvriti radnjom injenja ili neinjenja.

Delikti se najlake razvrstavaju prema granama ili oblastima prava: upravni,disciplinski, meunarodni, vojni, privredni, krivini i graanski.Krivinopravni delikti su krivina dela ija je radnja usmerena na izazivanjeposledicebilo koje, a ne nuno zabranjene.Starija zakonodavstva prave razliku izmeu zloina, prestupa i prekraja, dok sedanas u veini sistema prekraji izdvajaju kao posebna vrsta delikata.Graanskopravni delikt podrazumeva delatnost kojom se drugom nanosi teta.Postoje ponaanja koja uz drutvenu opasnost prouzrokuju i tetu, pa imaju karakter ikrivinih i graanskih delikata.Prekraji u uem smislu su posebna vrsta delikata, koji se oznaavaju kao

administrativni, a najee se susreu u oblasti unutranjih poslova.Deliktno sposobno je ono liceija je svest podobna za rasuivanje.

Materijalni sastojci delikta su: radnja, posledica te radnje i psihike injenice (motivii namera).


12/26


13/26

20.Pojam sankcija

Sankcija je normativni element pravne norme, koji joj obezbeuje efikasnost. Kaoupozorenje da e se naneti zlo oduzimanjem materijalnog ili duhovnog dobra, ona

predstavlja sredstvo uticaja ili dodatni motiv za potovanje norme.Izvrava je drava svojom neotklonom prinudom, tj. fizikom silom.

Sankcija se definie kao pravna posledica delikta predviena zakonom koja se izrieod nadlene dravne vlasti zbog izvrenog delikta protiv prekrioca prava, koju eovaj lino da izdri i koja se izduava neposredno ili posredno u optem interesu.Pojam sankcije ima dva znaenja: 1) normativno ona je sastavi deo ontolokestrukture norme i 2) materijalno koje podrazumeva njeno izricanje i primenu kaomaterijalno bie sankcije.U graanskom pravu sanckija se sastoji u naknadi tete primenjene neispunjenuobaveze.

21.Vrste sankcija1. Prema vrstama delikta:

A)Krivinopravne (tee: zatvor, novana; lake: upozorenje)B)Neuraunljivost (sankcija je mera bezbednosti)C)Administrativni (novana globa, policijski zatvor)D)Maloletnici (vaspitne mere, maloletniki zatvor)

2. Graansko pravno (kazna se sastoji u naknadi prouzrokovane tete: emotivna(lina), izgubljena (dobit).

3. Prema aktima (materijalizovani psihiki akti sa pravnim normama):A)Ruljivi akti (proizvode pravne posledice, ali se zbog nekih nedostataka

mogu ponititi)B)Nitavnost pravnog akta (posledica njegove nezakonitosti u svim oblastima

prava)

4. Prema svrsi:A)Retributivne (odmazda prema prekriocu dispozicije, spreavanje vrenja

zabranjenih dela )specijalna i generalna prevencijaB)Restitutivne (dovoenje u preanje stanje) naturalna restitucija (vraanje) ilinovana naknada prema vrednosti


14/26

22.Opte i pojedinane pravne norme

Opte i pojedinane norme meu sobom se razlikuju prema broju pravnih situacijakoje reguliu, tj. prema opsegu primene.Opte norme su univerzalne s obzirom na adresete subjekte prava kojima suupuene, a apstraktivne (unapred zamiljeni sluajevi) one koje su univerzalne sa

obzirom na ponaanje koje se zahteva.Pojedinane norme suupuene tano odreenom subjektu, a konkretne reguliu jednoodreeno ponaanje.Opte norme jesu zapovesti o ponaanju subjekata prava kategorije lica ili ustanova

u oznakama vrste odreenim, dakle istorijskim, unapred predvienim situacijama.One vae za sve sluajeve iste vrste koji se ponavljaju.Opta pravna norma, prema broju sluajeva koje obuhvata moe biti:

A)Univerzalno opta norma upuuje se svim graanima obuhvaenim jednimdravnopravnim poretkom.

B)Delimino opte norme upuuju svoje zahteve uoj klasi ili grupi ljudi koja seodreuje prema geografskom, starosnom, profesionalnom, polnom ili komdrugom kriterijumu.

C)Pojedinana pravna norma (individualna, partikularna, posebna) upuujekonkretan zahtev sasvim odreenom subjektu ili subjektima, koji se realnonalazi u jednoj individualnoj situaciji, po pravilu optom pravnom normomunapred zamiljenoj.

Pojedinana pravna norma nastaje u procesu primene apstraktne opte norme nakonkretan realno postojei pojedinaan sluaj koji je optom normom zamiljen i

unapred predvien kao primerak vrste oznaene zajednikim karakteristikama.Pravne praznine predstavljaju stanja, odnose, situacije koje nisu regulisane optom

pravnom normom (formalni izvor prava) ali ije se ureivanje pokazuje kao potrebadrutvene zajednice. Takvi se sluajevi reguliu pojedinanom normom.

23.Kategorike norme i norme sa relativno neodreenim dispozicijamaPravni poreci sadre norme razliite po intenzitetu, tj. stepenu neodreenostidispozicije. Razlozi postojanja ovakvih normi: A) jezik kojim se norma izraavajenesavren, neuporedo siromaniji nego pojmovi koji se misle; B) bitni kvalitet opte

pravne norme i njene svrhe.Zahtevajui istu vrstu atraktivnosti u jednakim situacijama, opta norma meusubjekte prava uvodi jednakost kao jednu od vrhovnih pozitivno-pravnih vrednosti.

Ako bi se neadaptirana, opta norma besprekorno primenila na sluajeve koji su uosnovi isti, ali u nizu pojedinosti razliiti, njena izvorna vrednost: jednakost kaosvrha, preobratila bi se u sopstvenu suprotnostnejednakost (mana opte norme).U okolnostima koje su predoene, dispozicija dakle mora biti delimino neodreena,rastegljiva, postojana, podesna za prilagoavanje u isto vreme.


15/26

Neodreenou dispozicije opte norme kao pravnotehikim sredstvom ustanovljavase izvesna mera slobode koja odnosnim subjektima doputa traenje iz dispozicije

blie odrede, bilo da se ono odnosi na njegovo sopstveno delanje, bilo na ponaanjekog drugog subjekta.

Tipovisredstava kojima se norma ini neodreenom:

1.

Pravni standardi (Luki) koji menjaju svoju konkretnu sadrinu zavisno odsvakog konkretnog sluaja, a ipak ostaju u sutini isti (opti interes dobardomain).

2. Alternativne dispozicije sa ogranienim izborom doputaju subjektu obavezeda izmeu dva ili vie sasvim odreenih ponaanja izabere jedno kojim eispuniti svoju obavezu.

3. Dispozitivne dispozicije izvesne drutvene odnose ureuju na odreen nainovlaujui istovremeno zainteresovane subjekte da njihovu sadrinu promene,ali samo u onoj meri koju dozvoljavaju kategorike norme.

4.Norme sa diskrecionim ovlaenjem nosicoa dravnopravne vlasti dodeljujunadlenost, koja predstavlja svojevrsno jedinstvo dunosti i ovlaenja daodluuju o pravima i dunostima drugih subjekata.

U pravu postoje i strogo odreene dispozicije. Norme sa ovakvim dispozicijamanazivaju se kategorikim. One su poeljne ako su mogue i celishodne. To sudispozicije u kojima je zapovest formulisana sasvim odreenim pojmovima, a to enajee biti oni pojmovi kojima se odreuju tane mere neke koliine, navode sesvakojaki nazivi ili detaljno opisuju objekti, povodom kojih pravni odnosi nastaju.

24.Sistemsko vaenje pravnih normiS obzirom na to da je pravni poredak sainjen od mnotva normi, postavlja se pitanjena koji se nain svi njegovi posebni elementi povezuju u sistemsko jedinstvo kojepravno zadovoljava svojom funkcijom.

Odgovor se dobija traenjem osnova vaenja svake norme ponaosob, koja ihobjedinjuje u sistemporedak.Osnov vaenja svake norme je neka druga, via norma koja daje osnov niojnormi tako to prenosi vlast stvaranja normi i samo usputno odreuje njenu sadrinu.Pravna norma vai ako pripada sistemu vaeih normi iji poredak zasniva ustav kao

snani osnovni zakon, tj. ako je doneta na nain koji ustav odobrava i ako na propisannain nije ukinuta.Tako pravo ima svojstvo da samo sebe stvara, a ovo Kelzen naziva Dinamikomprirodom prava.

Formalistiko shvatanje vaenja pravnih normi, bilo da se norma zasniva napredpostavljenoj ili vaeoj osnovnoj normi, teorija je priznaje samo ako onepripadaju sistemu koji je u celini delotvoran.


16/26

25.Teritorijalno vaenje pravnih normi

Teritorijalno naelo primene prava znai da svaka pravna norma vai u odreenomprostoru.

Svojstvo po kojem se fiziko lice vezuje za odreenu teritoriju jeste njegovodravljanstvo. Stie se roenjem na teritoriji jedne drave, roenjem jednog od

roditelja dravljana te drave i priroenjem. Status dravljana ogleda se u sumi pravai obaveza koje pojedinac ima kao pripadnik domaeg dravnopravnog poretka.Teritorijalni princip vaenja normi je tekovina modernog doba.Eksteritorijalnost predstavlja fikciju kojom se zamilja da se neka strana lica nalazena teritoriji drave iji su dravljani, kao i objekti u kojima stalno obavljaju svojufunkciju ili borave, tako da imaju povlaen poloaj u odnosu na obaveze i akte

prinude koje domai poredak normalno zahteva ili ini prema svojim dravljanima.Teritorijalno vaenje pravnih normi u sloenim dravama, saobrazno je naelima nakojma poiva njihovo ureenje, koje se poglavito tie domaaja centralne vlasti iraspodele suvereniteta.

Sukob zakona je suprotstavljanje normi razliitog teritorijalnog vaenja koje Kelzendefinie kao skup pravnih pravila koja treba da se primene na sukob izmeu dvasistema prava u pogledu sluajeva koji imaju dodira sa vie nego jednom teritorijom(brak izmeu domaih dravljana na stranoj teritoriji).

Norme koje u sluaju sukoba zakona treba da se primene u jednoj dravi, jednakomogu biti normeprivatnog i norme javnog prava druge drave.

Norma prava, vaeeg na teritoriji druge drave, strana je za pravni poredak ukome treba da se primeni samo u pogledu sadrine, a domaa u pogledu osnovanjenog vaenja.

Uivanje izvesnih prava izmeu stranca i domaina:1.Jednako dostupna2.Dostupna strancima ukoliko su ispunjeni odreeni uslovi3.Prava koja stranci ne mogu dobiti: politika, vojna sluba.

Dravljanstvo je laiko-pravna veza lica sa dravom, koja nastaje ili prestaje premapropisima unutranjeg i meunarodnog prava.


17/26

26.Vremensko vaenje pravnih normi

Opta pravna norma poinje da obavezuje kada akt kojim je doneta stupi na snagu.Npr. zakon se zvanino objavljuje, a potom izvesnog vremena stupa na snagu, samo uposebnim sluajevima zakon moe stupiti na snagu odmah nakon publikacije (kada bise ostavljanjem vremena za leanje zakona (8dana) osujetila njegova svrha).

Stupanje na snagu nije isto to i pravosnanost: ona nastupa ili istekom roka zaispitivanje zakonitosti akta ili donoenjem konkretne odluke koja potvruje njenuzakonitost.

Opte normme postaju obavezne odmah poto nastupe predviene pravne injenice ilikada budu konkretizovane pojedinanom normom.

Norma prestaje da vai kada sama odredi svoj prestanak vaenja ili ga utrdihijerarhijski via norma. U nedostatku izriite odredbe, norma prestaje da vai kadana propisan nain bude ukinuta.Pojedinana apstraktna i opta apstraktna norma prestaju da vae najpre izriitimukidanjem, zatim kada ieznu drutveni odnosi koje su ureivale, tj. predmet

regulisanja i na kraju preutnim ukidanjem sadranim u pravilu da novodoneta normaukida sve predhodne sa suprotnom sadrinom. U sluaju dugotrajnogneprimenjivanja norme vre njeno izobiajavanje. Dva procesa:

A)Dugotrajno nepotovanje norme usled ega se stvara navika nevrenja kojadovodi do formiranja svesti o neobaveznosti norme (obino ukidanjepostavljene norme).

B)Stvaranje obiaja sa sadrinom suprotnom sadrini postavljene norme.Kod obiaja ne postoji vremenski odrediv akt kojim se eliminiu stare ili uvode nove

norme.Pravni poredak u celini poinje da vai kada postane efikasan, nasuprot starom, aprestaje kada izgubi svoju efikasnost, nasuprot novom poretku.

Formalno, novi pravni poredak poinje svoj ivot donoenjem osnovnog akta Ustava.

27.Pojam i elementi pravnog aktaPravni akt je psihiki proces kojim se stvara pravna norma u celini, njeni pojedinidelovi ili uslovi predvieni za primenu pravnih normi, kao i materijalizovana objava

proizvedenog sadraja.Pravnim aktom oznaava se akt stvaranja norme, gotova tvorevina, tj. sama pravnanorma i njen materijalni izraz.

U realnosti pravnog ivota pravni akt se pokazuje u materijalnim radnjama koje gaostvaruju, dok sa druge strane materijalne radnje se pokazuju kao pravno relevantne

jedino ako su utemeljene na pravnim aktima.


18/26

Pravni akt se sastoji iz dva elementa: 1) Unutranji (psihiki), 2) Spoljanji(materijalni).

Unutranja sadrina norma ili odluka kojom se jedna ili vie pravnih normi stavlja upokret. Ovaj duhovni sadraj ima dvostruko bivstvo: A) ono koje potie od tvorcakao njegova namera i B) ono koje potie od posmatraa kao njegovo razmevanje.Kao znaenjska struktura i kao sadrina pravnog akta u njegovoj psihikoj

egzistenciji, pravna norma se izraava materijalnim aktima: jezikom (govornim ipisanim) ili drugim materijalnim znacima (odrino ili potvrdno klimanje glavomkojim se izraava odluka volje).Pisanim oblikom pravna norma ini saznatljivom i trajnom, te da tako tekst pravnenorme, uz navoenje jo nekih sporednih momenata, predstavlja spoljanji elementpravnog akta.

28.Forma i sadrina pravnog aktaPravni akt kao duhovnu tvorevinu sadri u sebi pravnu normu, jedan od njenih

normativnih elemenata dispoziciju ili sankciju, ili neku izjavu volje za kojupozitivno pravo vezuje primenu jedne ili izvesnog broja normi (psihiki, unutranji).Forma pravnog akta definie se kao skup materijalnih sredstava i postupaka kojima seon stvara i izraava, ili to je u osnovi isto, kao oblik postojanja pravne norme, ilikoje druge pojmom akta obuhvaene sadrine (materijalni; spoljanji).Formu pravnog akta odreuju:1.Nadlenost: obuhvata ovlaenje za stvaranje i primenu prava2. Postupak za donoenje akta: obuhvata niz odreenja radnji koje tvorac akta unjegovom stvaranju treba da preduzme. On moe biti sloen, dugotrajan, ak i svean(brak) ili moe biti preputen slobodnom izboru stanaka.3. Materijalizacija se sastoji u preduzimanju materijalnih radnji (telesnih) ili upotrebi

drugih sredstava kojima se akt zavrava i ini trajnim.Potovanje svih elemenata forme doprinosi ispravnosti svakog akta ponaosob.Trajan izvor neslaganja spoljnog i unutranjeg elemenata pravnog akta je jezik.Problem jezika se reava uz pomo pravne tehnike (3 definicije):

A)Izjednaavanje sa vetinom primene optih propisa na konkretne sluajeveB)Izjednaavanje sa formalnim ostvarenjem pravaC)U pojam tehnike ubraja sva sredstva potrebna da sadrina doe do izraaja i

primene u obliku pravnih pravila i pravnih akata.

Usklaenje forme i sadrine je bitan uslov budue pravne komunikacije. Napori da sestvori samostalna nauna disciplina nomotehnika koja bi izuavala pravilnost idavala uputstva za valjano jeziko uobliavanje pravnih akata.


19/26

29.Vrste i hijerarhija pravnih akata

Prema glavnoj sadrini pravnog akta ovi mogu biti:A) Akti kojima se stvaraju pravne norme (aktinorme)oni mogu biti:1.Opti, koji sadre i pretstavljaju formalne izvore prava (glavni oblici postojanja

prava, tj. postojanja optih normi su: ustav, zakon, podzakonski opti akti, i pod

specijalnim reimom, obiaji).2. Pojedinani, oni stvaraju ili pojedinanu normu:-mogu biti: (u zavisnosti da li sadre ili stvaraju normu u celosti ili samo njenepojedine delove).

3. Potpuni pojedinani pravni akti (norma u celosti)4. Nepotpuni pojedinani pravni akti (pojedinani delovi)Oblici akata kojima se stvara pojedinana dispozicija su: upravni akti i pravni posao.Oblici kojima se stvara pojedinana sankcija su: sudski akti, dravni akti i (retko)nedravni akt.B) Akti kojima se stvaraju ili ostvaruju izriito predvieni ili pretpostavljeni uslovi zaprimenu dispozicija nekih normi (akti normativne izjavne volje).C) Vrste pravni akata u formalnom smislu preteno odreuje prvi elementformesubjekt nadlean za njegovo donoenje mogu biti:1. Dravni2. Nedravni3. Daljom specijalizacijom unutar svake grupe mogu se dobiti nove vrste iji jedonosilac obino oznaen ve nazivom akta. (u sluaju istog tvorca vrstu formalnogakta dopunski odreuje postupak njegovog donoenja).

Akti mogu biti jo i: javnopravne i privatnopravne, akte saglasne pravu i protivpravne, vie i nie...Meu pravnim aktima uspostavlja se hijerarhijski odnos u kojem vai osnovno

pravilo da su opti pravni akti vii od pojedinanih, kao kod pravnih normi i pravilakoje stvaraju i sadre.Vertikalni poloaj pravnog akta u sistemu prava odreuje njegova pravna snaga.Pravna snaga pravnog akta moe se odrediti kao mera uticaja koju jedan akt vri nadruge (od njega nie) akte, i kao mera uticaja koju trpi od dugih (u odnosu na njega)viih akata. Spolja posmatrano, pravni akt ima onoliku snagu kolika je mo organakoji je donosi.

Samo jedinstveno i usklaeno pravo moe postii svoju socijalnu svrhu, kao to isamo pravedno pravo moe stei legitimaciju civilizacije i civilizatorske ustanove.


20/26

30.Anglosaksonski sistem prava

Anglosaksonski tip prava se iz Engleske u kojoj je ponikao, proirio na zemljeengleskog govornog podruja, i u zemljama koje su bile ili su jo uvek pod politikimuticajem Engleske.

Poznavanje presuda iz prolosti nuno je ne samo zato to omoguava razumevanje

savremenih sudskih odluka, ve zbog toga to ve izreene presude predstavljajuvaee, pozitivno pravo.Jednom doneta odluka suda (precedent) obavezna je u svim buduim istovrsnimsluajevima, pa tako predstavlja izvor prava. Ovo praksom ustanovljeno pravilo

poznato je kao zakon precedenta drati se onoga to je ve presueno (nekaodluka vai)Smisao izvora odnosi se i na poreklo vaeeg pravaideje i injenice iz kojih pravostvarno nastaje i neprekidno tee.

Najznaajni izvori prava sudska praksa, zakon i obiaj.Englesko pravo sadri:* common lawopte (obiajno) pravo* statute lawpisano (zakonsko) pravo* equity law sistem pravinog prava i prema nekim miljenjima kanonskopravo.

2. Statute Lawzakonsko pravo

Pisano pravo na snazi (statute law) obuhvata zakone koji donosi Parlament, akte

Parlamenta koji nisu zakoni i pisane akte upravnih i drugih dravnih organa.

U pisane zakone kraljevstva Blekston ubraja zakone, odluke i ukaze koje donosikraljevsko visoanstvo uz pristanak Gornjeg i Donjeg doma u okupljenomparlamentu.Zakoni se mogu razvrstati u opte i posebne, javne i privatne.One koji objavljuju i objanjavajucammon law, tanije obiaje to ga ine.One koje u njemu otklanjaju nedostatke.

Zakonodavstvo, moe biti suvereno i subordinarno, odnosno autonomno i delegirano.Najznaajniji stariji pisani pravni akti jesu:* klaredonske asize (1166) kojima je preureen krivini postupak iustanovljeno naelo velike porote* magna charta (1215)pravni akt ustavnog karaktera i* drugi vestminsterski statut (1285)kojim se menja feudalno pravo.


21/26

31.Evropskokontinentalni sistem pravaZa razliku od anglosaksonskog, evropskokontinentalni, romansko-germanski ili civil

law sistem prava temelji se na pisanom, kodifikovanom pravu, koje je rezultat

stvaralake uloge zakonodavstva, nadmo pisanog prava svodi obiaj i druge oblikespontanog drutvenog normiranja na pomone izvore prava.Pravni sistem rimske drave, predstavlja najvredniji rasadnik ideja i naela na kojima

je evropsko pravo utemeljeno.

Jo se najranijom kodifikacijom, zakonom XII tablica, teilo univerzalnim pravnimvrednostimapravnoj sigurnosti i spreavanju zloupotreba prava.Kraj rimske imperije obeleila je jo jedna vredna kodifikacija Justinijanov (iTribonijanov) corpus iuris civilis iz 533. koji predstavlja nov doprinos sigurnosti u

pravnim odnosima.

Tumaenje i komentari rimskih tekstovaomoguili su razumevanje, spas od zaborava

i osavremenjivanje rimskog prava.Na taj nain uspeno je povezivao duh novog doba sa tradicijom prohujalog vremena.Sa razvojem gradova i trgovine, renesansa oivljava ideju prava koja poiva na verida samo postavljeno pravo moe osigurati vrednosti potrebne drutvu tog vremena.Jer, nasleene slubene zbirke obiajnog prava i kraljevski dekreti nisu vie mogli dazadovolje potrebe graanskog drutva.Suverenost zakona u odnosu na ostale izvore prava praena je u nauci verom unjegovu sveobuhvatnost, preciznost i tehiku podesnost.Tako da zakon personifikuje pozitivno pravo u celini.

U evropskokontinentalnom sistemu prava, zakon postaje najznaajnija pisana formanjegovog centralizovanog stvaranja.

3.Sistem pravinog prava

Pravino pravo (equity) predstavlja skup pravila koja je pre reforme iz 1873. donosioi primenjivao sud lorda kancelara.

Derman kae da:U nekim sluajevima neophodno je ostaviti po strani slovo zakona i slediti ono torazum i pravda zahtevaju, pa je zarad toga pravinost naloena da omeka i ublaistrogost prava.Budui da je kralj zatitinik pravde, nadlenost specijalizovanih sudova obuhvatala je

ponitavanje nepravednih odluka sudova koji primenjuju opte pravo, odluivanje oosnovanosti uskraivanja pravosua, davanje pomilovanja i reavanje sluajeva zakoje nije bio predvien sudski nalog.Sredstvo koje je omoguavalo obraanje kraljevskim sudovima u sluajevima vannjihove nadlenosti, kojim se od kralja zahteva pravda naziva se writ.


22/26

Kancelar, kraljev zastupnik za pravna pitanja osnov za reenje spornog pitanjakancelar je nalazio u sopstvenom shvatanju pravde i prirodnog prava, ali u

odredbama zabranjenog rimskog prava.

Mao po malo, ustalila se praksa jednakog odluivanja u istim situacijama, to jedovelo do formiranja pravila pravinosti.Sutinu odnosa izmeu pravinosti i opteg prava izraava naelo equity follows the

law (pravinost prati pravo).Njime se naglaava da je svrha pravinog prava da nedostatke tradicionalnog ikonzervativnog prava ukloni ili ublai.Glavni sudija poinje da poklanja veu panju obezbeivanju jedinstva ineprotivrenosti svojih odluka, makar to znailo i odstupanje od pravinosti.Reformama iiz 1846. i 1873. sudovi dobijaju ovlaenje da u svojoj nadlenosti

primenjuju bilo naela pravinosti, bilo pravila common law-a.

32.Pojam ustavaIzvesni zakoni mogu imati veu formalnu snagu i znaajniji predmet regulisanja odostalih. Takvi zakoni nazivaju se ustavni (osnovni, organski) zakoni ili ustavi.

Re ustav potie od latinskog izraza constitutio.Smatra se da je Aristotel uveo razlikovanje izmeu pojmova ustav politeia i zakon

nomos. Politeia je za Aristotela najbolji dravni oblik u kojem veina upravljadravom u optem interesu ali izajedniko ime za sva dravna ureenja.U starom Rimu razlikovale su se 2 vlasti:

* Jedna, koja je donosila obine zakone leges scribere i* Druga, koja se bavila ureivanjem drave sem publicam constituere.Iz pomenute sintagme proizaao je izraz ustav u smislu politikog ustava.LOK ustav zakonodavnog tela je prvi i osnovni akt drutva, na osnovu koga seobezbeuje dalje trajanje njegovog jedinstva pod upravom lica i obavezama zakonakoje su, uz saglasnost i sporazum naroda, donela za to ovlaena lica.HOBSosnovni zakon u svakoj dravi je onaj bez ijeg postojanja drava propada ipotpuno se raspada.

Osnovni zakon je onaj koji podanike obavezuje da odravaju svaku vlast koja je datasuverenu, bio suveren monara ili suverena skuptina, bez koje drava ne moe daopstane, kao to je vlast voenja rata i zakljuivanja mira, pravosua, injenja svegato suveren smatra potrebnim za opte dobro.

RUSOu njegovoj politikoj teoriji drave osnovni zakon ili ustav nije ugovornogkaraktera. To je prvi akt ugovorom ustanovljene suverene vlasti kojim se odreujeoblik vlade.

Koristei i sopstvena iskustva u samoorganizovanju politikog ivota aktimaustavnopravne prirode, bive kolonije konstituiu se u samostalne drave donoenjemsvojih ustava.


23/26

Pojedinani procesi uspostavljanja dravnog identiteta prethode ustanovljavanju.Ustava Konfederacije (ratifikovan 1781) a zatim i slavnog Ustava SAD (1787), koji

je sa svojih 7 lanova i 27 amandmana jo uvek na snazi.Ovaj ustav je akt autentinog samokonstituisanja. Znaajan je po tome to je izrazioideju narodne suverenosti, postavio temelje novom feudalnom sistemu, definisao

podelu vlasti, i uinio jasnu razliku izmeu osnovnog i obinih zakona.

Pojmom ustava u formalnom smislu obuhvata se njegova najvea pravna snaga.Drugim reima, sve norme dravnopravnog poretka, odnosno akti kojima su donete,dobijaju svoje vaenje od ustava.Ustav u materijalnom smislu odreuje nadlene organe i postupak stvaranja optihpravnih normi, poglavito zakonskih, i samo u izvesnoj meri, koju priroda stvari

nalae, njihovu sadrinu, i to pozitivno (naredbama) i negativno (zabranama).U sadrinskoj strukturi ustava uoava se nekoliko sastavnih delova.A)Sveani uvodni deo tzv. preambula u ovom delu se izraavaju politika naela ireligijske ili filozofske ideje koje su inspirisale, odnosno kojima se ustavotvorac

rukovodio u propisivanju konkretnih ovlaenja i obaveza.B) Normativni deoutvruje se oblik drave, nosilac suverenosti, ustrojstvo vlasti dodeljivanjem imenovanim organima zakonodavne, izvrne i sudske funkcije,teritorijalna organizacija vlasti, socijalno i ekonomsko ureenje i slino.C) Svaki ustav sadri odredbe o sopstvenoj promeni ukoliko se promena nedozvoljava, zabrana mora biti izriita, a ukoliko se dozvoljava, propis mora bitisasvim odreen u pogledu inicijative, uslova, obima i naina promene.D) Vrednosno teoloki smisao-Naelo ustanvnosti kao i zakonitosti treba da obezbedi dinamiku i strukturnuusaglaenost pravnog poretka sa ustavom.

Ustav je temeljno pravilo, pisano ili nepisano, njime se dravna vlast stavlja u graniceprava, ogoljena sila pretvara u pravo, pokoravanje u pravnu dunost, samovolja

jednih u slobodu svih.

33.Pojam zakonaKao pravilo zakon se najpre odnosi na pravilnost zasnivanja o prirodi i drutvuizazvanu postojanom i nunom vezom meu pojavama (prirodni i drutveni zakon).Ljudski zakon ima:

A)ire znaenje. On je sinonim za drutvene norme (obiajne, moralne, religijske).

B) Ue znaenje zakon se identifikuje.

Usled i autoritet prvih zakona Hamurabijevog, Mojsijevog, Solomonovog zasnivali su se na boanskom autoritetu.Dalju istoriju evolucije pojma zakon obeleava odnos izmeu nomos-a i physis-a sile i pravde, proizvoljnosti i razuma.

Dva suprotna stava formulisana su jo u slavnim rimskim izrekama:CiceronZakon je najvii razum.


24/26

Ulpianto se vladaru svia ima snagu zakona.Dilemu nasleenu iz antike i srednjeg veka novovekovna filozofija i teorija prava ukorist dravnog autoriteta.HOBSSvi zakoni pisani ili nepisani dobijaju svoj autoritet i silu od volje drave.Opredeljen pragmatskom ideologijom, liberalizam nastoji da jaz izmeu prirodnog i

pozitivnog prava premosti uvrivanjem prirodnih sloboda i prava oveka u

autoritativne forme prava.Tako zakon postaje garant univerzalnih vrednosti slobode, jednakosti, sigurnosti isvojine.

Moderni pojam zakona je u skladu sa demokratskim naelima naroitom principompodele vlasti, donoenje zakona.Donoenje zakona spada u nadlenost predstavnikih organa.Postupak za donoenje zakona obuhvata:- podnoenje predloga- javnu upravu

- glaanje u zakonodavnom telu- publikaciju

- stupanje na snagu.

Pod zakonom u formalnom smislu razume se pravni akt koji je prema utvrenompostupku postavila i na naroit (svean) nain objavila zakonodavna vlast u dravi.Kao osnovno materijalno svojstvo zakona navodi se njegova optost. U ovomirokom i neodreenom smislu, optost bi se jednako odnosila na predmetregulisanja, vrstu normi i opseg teritorijalnog, personalnog i vremenskog vaenja.U apsolutnom smisluzakon bi bio ono opte pravilo kojim se definie opti interes

ili zajedniko dobro, koje se odnosi na sve graane bez razlike, vai na celoj teritorijidrave i za neodreen period vremena.Prema vrstama normi kako su utvrene mogue je da zakon sadri univerzalno optenorme ili delimino opte, partikularne odnosno posebne.Vremensko vaenje zakona koji se uvek donose za odreeni period vremena ili se posvom karakteru mogao primeniti samo jedanput.

Starija nemaka struja pravne nauke insistirala je na regulisanju pojedinanihsluajeva.Razlozi za donoenje individualnih zakona uglavnom su dvojaki:

1.Ima predmeta koji se zbog svoje vanosti moraju regulisati zakonom, a ne aktomkoje druge vlasti ija je validnost uslovljena zakonskim ovlaenjem.2.Izuzimanje pojedinanog sluaja od opteg dejstva zakona.

Nuna sadrina zakona jeste ustanovljavanje ovlaenja i obaveza pravnih subjekata.RADBRUH: Zakon je zakon tvrdnjom da se zakon mora zasnivati na nekojvrednosti da bi bio pravo.

Vladavina zakona uz princip konstitucionalizma postaje polazno naelo pravnedrave, odnosno poretka vlasti u granicama prava.


25/26

34.Ubaciti35.Ugovori kao formalni izvori prava

Ugovori su pravni akti koji nastaju viestranom, katkada dvostranom saglasnouvolja, pri emu svaku stranu moe sainjavati vie subjekata, kojima se stvaraju

pojedinane ili opte pravne norme.Ugovorima se, kao i ostalim pravnim aktima stvaraju apstraktne ili konkretne pravneobaveze i ovlaenja, odnosno zasnivaju, menjaju i gase pravni odnosi.Samo ugovori kojima se stvaraju opte pravne norme, mogu, pod izvesnim uslovima,postati izvori prava.

Najznaajniji meu njima su meunarodni i kolektivni ugovori.Kada su u pitanju meunarodni ugovori kao formalni izvori prava, teorija prava morada odgovori na nekoliko relevantnih pitanja meu kojima su najznaajnija:1. Pod kojim uslovima ovi ugovori postaju izvor prava. Meunarodni ugovor stupa nasnagu, postaje izvor prava, i tako sastavni deo pozitivnog prava postupkom tzv.

ratifikacije ili pozakonjenja, to znai prenoenjem sadrine ugovora u zakon kaoformalni pravni akt.

Ratifikaciji prethodi potpisivanje kojim se potvruje autentinost teksta ugovora.Potpisivanje jo uvek ne stvara ugovornu, ve samo moralnu obavezu, to ukazuje nato da su ratifikacija, kao i rok u kome e se sprovesti diskrecione prirode.2. Mesto u hijerarhiji izvora pravamesto meunarodnih ugovora u hijerarhiji izvora

prava odreuje samo pozitivno pravo, odnosno ustav.

Odnos izmeu unutranjeg i meunarodnog prava:

A) Ovo dva prava su meusobno povezana predstavljajui delova jednog sistema, stim da se jednom od njih daje prvenstvo.B) Ako su ova prava po svojoj prirodi razliita pa da tako ne mogu doi u sukob, nitise mogu hijerarhijski povezivati.

36.Dravni opti akti nii od zakonaU ovu grupu izvora prava spadaju brajni opti pravni akti (propisi) koje na osnovuovlaenja ustanovljenih viim pravnim aktima donose razliiti dravni organi.Dravni opti akti nii od zakona sadre opte pravne norme, kao i svi drugi izvori

prava, da im je pravna snaga manja nego to je snaga zakona, a odnose se na pravnesubjekte koje u buduim pojedinanim situacijama obavezuju na konkretno

ponaanje.Donoenje ove vrste pravnih akata, objanjava se sa stanovita ustrojstva drave injenog funkcionisanja decentralizacijom i dekoncentracijom vlasti, a sa stanovita

potreba pravnog ivota svojstvima zakona kao to su optost, sloenost, i sporostzakonodavne procedure.


26/26

Najznaajniji podzakonski dravni opti akti jesu: uredbe, statuti, odluke, uputstva,pravno obavezni zakljuci, naredbe i poslovnici.Prema subjektima nadlenim za donoenje dravnih optih pravnih akata niih odzakona, najee se izdvajaju dve grupe.I Akti skuptine (parlamenta) autonomnih i lokalnih predstavnikih telaMeu aktima skuptine, posebno autonomnih i lokalnih predstavnikih tela,

najvaniji je statut. Statutom se ureuju najvanija pitanja odnosne zajednice: vrsta,sastav i veza organa zajednice, funkcija koju ostvaruju, delatnsti koje obavljaju izraena u pravima, dunostima i odgovornosti.II Akti izvrenih organa vlasti-vlade i sefa drzavePredstavniko telo donosi zakone, da ih izvrna vlast ( vlada i ef drave) izvrava, ada sudstvo reava pravne sporove.Izvrna vlast je dobila znaajan deo apstraktne i opte normative nadlenostiuglavnom ovlaenjima za donoenje uredbi.Ustavi tako predviaju da ratifikovani meunarodni ugovori, uz dodatne uslove ili

bez njih.Imaju veu pravnu snagu nego zakoni ili da imaju istu pravnu snagu kao zakoni.III Osnov njihove obaveznosti i nain primeneMeunarodni ugovori svoja prava i obaveze vre neposredno na osnovu ugovoraMeunarodni pravni sistem nastoji da oslobodi pojedinca od arbitrarnog iautoritarnog posredovanja drave u njegovom uivanju osnovnih prava, biloindividualnih , bilo kolektivnih

Documents

Skripta Pravo - Ispit