Skripta Obrazovna tehnologija

Embed Size (px)

Citation preview

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    1/28

    I.DEO

    I. OBRAZOVNA TEHNOLOGIJA

    1.SAVREMENA OBRAZOVNA TEHNOLOGIJA-OSNOVNI POJMOVI

    1.1. Obrazovna teno!o"#$a %&'t#na zna(en$a )o$*a

     Termin «obrazovna tehnologija» široko se upotrebljava u obrazovanju, ali često sarazličitim značenjem. Za neke, reč «tehnologija» označava uređaje  koji isporučujuinformaciju i služe kao srestvo za izvršavanje zaataka, ali oni koji rae u tomporučju po «tehnologijom» porazumijevaju sistematski  proces  rešavanja problemanaučnim metoama. !tua, obrazovna tehnologija upravo se onosi na posebanpristup za postizanje cilja obrazovanja.

    +Teno!o"#$a, & '#re* %*#%!& *oe ob&vat#t# "rao%/o)e0 )a (a/ # o!ov/& %)a)#ro*0 a!# & *oerno* %*#%!& &"!avno* %e )oraz&*eva a $e re( oteno!o"#$a*a /o$e %& %t#"!e %a +#nor*a2#ono* revo!&2#$o*,0 t$. /o$e %&)ovezane %a ra(&nar#*a.

    "ta rae ovi tehnolozi, ge se mogu zaposliti# $eki se bave planiranjem iunapre%ivanjem nastave, neki izra%uju nastavne materijale, rugi voe instrukcije,sastavljaju kolekcije resursa za učenje. &oneavno, ve'ina tehnologa zapošljavala se uškolama i koležima kao irektori centara za resurse i stručnjaci za razvoj nastavnihprograma (kurikuluma). *nogi su i saa na takvim pozicijama, ali sve ve'i broj sezapošljava u agencijama za osposobljavanje u biznisu, inustriji, vlainom sektoru,vojnom sektoru i zravstvu. +oleži i univerziteti zapošljavaju pojeince za ra naprogramima za poboljšanje nastave koji koriste različite tehnologije. !brazovnatehnologija, kao kategorija profesionalnog poručja raa, nastala je -/0tih goina u1jeinjenim 2meričkim &ržavama. 3rije toga, ljui koji su bili angažovani na poslovima izaacima za koje anas smatramo a pripaaju obrazovnoj tehnologiji, nisu imalietiketu tehnologa obrazovanja.4 tim prvim anima, u poručje obrazovne tehnologijepristizali su ljui koji su se bavili auiovizuelnim obrazovanjem ili programiranimučenjem.

    5e'ina specijalista za auiovizuelno obrazovanje raili su kao savetnici za nastavnikeili njihovi instruktori, i obezbje%ivali su za njih nastavne materijale. +ao teorijska osnovavažio je princip a bogatstvo i raznovrsnost stimula pojačava pažnju i motivaciju. *islilose6 što više meija, tim bolje. 1aa to više ne važi, ali se toga principa i anas mnogipriržavaju. $aime, teoretičari komunikacije pokazali su a postoji limit za količinuinformacije koja se može primiti i procesirati u bilo kojem trenutku, te a višekanalnakomunikacija može biti i štetna.

    +ako je izvršen prelaz o auiovizuelnog obrazovanja na obrazovnu tehnologiju#

    +ao ključna ličnost za taj prelaz navoi se (*.7. 8raut, -9-) &r &žems :in (&r. ;ames:inn), u to vreme presenik !eljenja za auiovizuelnu nastavu (Department of 

     Audiovisual Instruction,  DAVI), profesionalne organizacije američkih specijalista zameije (National Education Association, NEA). 4 svom rau «Tehnologija i nastavniproces» (:inn, -/) on je razmatrao mogu'e relacije tehnologije sa obrazovanjem, ali

     je to postavio u kontekst opšte iskusije o ulozi tehnologije u ruštvu. $jegov glavniargument je bio a su mnoge oblasti ruštva u 12& transformirane tehnologijom, te a

     je neizbježno a i obrazovanje oživi sličnu transformaciju.

    !eljenje za auiovizuelnu nastavu DAVI  iste goine izalo je zbornik raova

    «*ašine za učenje i programirano učenje». 4 njemu se koncipira nastavna tehnologija

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    2/28

    kao primenjena teorija učenja. 4 to vrijeme fokus je bio na auiovizuelnim meijima kaošto su raio, televizija,

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    3/28

     Tehnolozi obrazovanja objeinjuju svoje interese i aktivnosti u okviru lokalnih,nacionalnih i me%unaronih profesionalnih uruženja. Takva su velika uruženja64ruženje za obrazovne komunikacije i tehnologiju (28AT), saa sa seištem u?lumingtonu, Cnijana, 12&D *e%unarono ruštvo za tehnologiju u obrazovanju ((C1T8)sa seištem u ;užinu, !regon, 12&D 4ruženje za meije i tehnologiju u obrazovanju u+anai (2*T8A), sa seištem u 8tobikoku, !ntario, +anaaD 4ruženje za tehnologijuučenja (2ET), sa seištem u !ksforu, 4jeinjeno +raljevstvo.4 e

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    4/28

    upravljano», kako je i stojalo u ranijoj e/ goina oržavaju

    J

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    5/28

    univerzitetski užbenik iz ove iscipline, prilago%avaju'i ga novim konceptima. !simbrojnih univerziteta u 1jeinjenim 2meričkim &ržavama, užbenik je u upotrebi navisokoškolskim institucijama širom svijeta, što se vii po mestima izavača6 Eonon(5elika ?ritanija), 1inej (2ustralija), Toronto (+anaa), *eksiko (*eksiko), $ju &elhi(Cnija), Tokio (;apan), 1ingapur (2zija, 3aci

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    6/28

    !brazovna (nastavna) tehnologija, kao stručni pojam u poručju iaktike, shva'en je i prihva'en kao terminus tehnicus  i označava osmišljenu sintezu programa,postupaka i srestava, koja je zasnovana na rezultatima nauka koje proučavajunastavni proces, a usmerena je na racionalizaciju, optimalizaciju i objektivizaciju togaprocesa. 4 evropskoj iaktičkoj literaturi u novije se oba pojavljuje i sintagmaSiaktika meijaS ili Smeijska iaktikaS koja je saržajno bliska američkom značenjupojma obrazovna tehnologija (engl. 8ucational technologB)... 

    3.9. D#a/t#(/e teor#$e

    &iaktičke teorije su rezultat viševekovnog, više ili manje sistemskog posmatranja iproučavanja vaspitno0obrazovnog procesa i nastave o strane brojnih stručnjaka.

     Teorije koje anas pripisujemo nekim iaktičarima katka nisu njihova izvorna naučnaobjašnjenja ve' samo sistematizacija saznanja brojnih stručnjaka u proteklim goinamai vekovima, a koja se uklapaju u njihov ssistem naučnih promišljanja obrazovanja, školei nastave, onosno vaspitno0obrazovnog procesa.&iaktičke teorije su oblik naučnogiskazivanja i uopštavanja naučnih saznanja. !ne prestavljaju opšte naučne ogovorena osnovna pitanja6 šta, zašto i kako se oga%a u vaspitno0obrazovnomprocesu.Eaislav ?ognar i *ilan *atijevi' u S&iakticiS (--H) izlažu tako%er jenuiaktičku teoriju koja se oslanja na učenja nemačkih iaktičara 3rema izloženojteoriji didaktika je grana pedagogije koja se bavi teorijom vaspitno(obrazovnog procesa.

    &iaktika se ne može svesti samo na traicionalni pojam nastave jer postoje i rugioblici organiziranog vaspitanja i obrazovanja. $astavu čine zajenički ra učitelja iučenika, pa su osnovne etape organizacije toga raa ogovor, ostvarenje ogovorenog(planiranog) te zajeničko vrjenovanje ostvarenoga. 7aznovrsni naučni, umetnički itehnološki saržaji i pripaaju'e aktivnosti omogu'uju zaovoljavanje razvojnih potrebaučenika uz primerenu vaspitno0obrazovnu komunikaciju i primereno nastavno i školskookruženje. +roz organizirane vaspitno0obrazovne aktivnosti škola treba zaovoljitisaznajne, oživljajne i psihomotoričke interese. 7aznovrsni klasični i suvremeni meijiomogu'uju optimiranje, objektiviranje i racionalizaciju vaspitno0obrazovnog procesa.5ažan zaatak suvremene iaktike je e

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    7/28

    )&te* na%tave0 te %to"a n#$e ne)o%reno e!ovan$e0 ve6 teor#$a@ (Mujons,-->., str. 9,). !na je i @/r#t#/a ore;ene )ra/%e0 te %to"a n#$e %a*o teor#$a0 ve6 #)ro*#'!$an$e te )ra/%e # o"ovorno%t za n$&@ (isto, 9.).

    3.=. Pr#roa na%tavno" )ro2e%a

    Nastava prestavlja organizirani zajenički ra učenika i učitelja. 4čenici i učitelji suglavni subjekti nastavnog procesa i imaju točno ore%ene uloge. 4čiteljeva osnovnauloga je poučavanje a učenikova učenje. !sim toga, učiteljev je zaatak i ogovornost

    za stvaranje brojnih nastavnih situacija koje 'e vaspitno elovati na učenike.$ajčeš'ioblik školske nastave porazumijeva ra jenog učitelja sa grupom o vaeset otrieset učenika. Takvu nastavu nazivamo  zajedni)ka  nastava. &anas se retkoorganizuje tzv. individualna nastava (jean učitelj0jean učenik), osim ako nije reč oraznim situacijama mentorskog poučavanja. 2ko učitelj svakonevno irektnokomunicira i rai sa grupom učenika, govorimo o irektnoj nastavi. 4 novije vreme sesve više uči uz pomo' savremenih meija koji omogu'uju komuniciranje na aljinu.Zahvaljuju'i tim meijima, učenici mogu učiti kaa žele i ge žele. Tu je reč odaljinskom poučavanju, a ako se rai o sistemski organiziranim aktivnostima, govorimoi o nastavi na daljinu.

    3.>. 4&r#/&!&* 5e' sam spomenuli a u američkoj literaturi ovaj izraz pokriva eo saržaja koji se

    naučno obra%uje o okviru traicionalne evropske iaktike. Czraz kurikulum (lat.Aurriculum R takmičenje, život, kurs) saržajno obuhvata konkretizovane ilioperacionalizovane ciljeve i saržaje učenja, nastavne metoe (meije i puteve),nastavne situacije, nastavne strategije te evaluaciju procesa i ostvarenih ciljeva. &eoiaktike koji se bavi ruštvenim aspektom vaspitno0obrazovne intencije nazivamoteorijom kurikuluma. +urikulum je noviji naziv koji u sebi obuhvata nastavne planove inastavne programe. +urikulum sarži ruštveni aspekt vaspitno0obrazovnog procesaonosno prestavlja artikulaciju ruštvenih zahteva koji se postavljaju pre vaspitno0obrazovni proces. Cniviualni aspekt vezan je za interese i potrebe učenika pa taj

    aspekt može u svojim planovima artikulisati nastavnik u saranji s učenicima.&anas sezagovara tzv. Sotvoreni kurikulumS koji postoje'e programe shvata kao ieju voiljunastavniku i učenicima, ali nikako ne nešto što treba sputavati njihovu inicijativu ikreativnost.

    4on/ret#zovat#  nastavne ciljeve znači iskazati ih tako a se više nezavisnihprocenjivača može lako složiti jesu li oni ostvareni. O)era2#ona!#zovat# ciljeve značiiskazati operacije koje 'e učenici mo'i izvoiti nakon nekog ela nastavnog procesa(nakon jenog nastavnog časa, onosno, nakon neke nastavne epizoe). 1 obzirom nanačin izbora i strukturiranja nastavnih %ara$a, u literaturi se govori o kurikulumuorijentisanom na nastavne )re*ete0 kurikulumu  orijentisanom na nau)nediscipline,  kurikulumu  orijentisanom na društvo0 kurikulumu  orijentisanom nadete #t. %)o*#n$e %e # tzv. jezgrovni kurikulum - neka struka, premet ili naukauzimaju se kao centar jezgra oko koje se raspore%uju saržaji ostalih struka. 4 zanjimekaama naročito se ističu peagoške i iaktičke vrenosti kurikuluma "nastave#orijentisanog na učenikaCz poručja teorije kurikuluma u evropskoj iaktičkojliteraturi i školskoj praksi insistira se na razlikovanju pojmova okvirni i operativni*izvedbeni + nastavni program.

    !kvirni program izra%uju i propisuju ržavni prosvetni organi, a operativni*izvedbeni) program izra%uju na temelju okvirnog programa učitelji i rugi školskistručnjaci. !sim toga, razlikuje se nastavni plan (popis nastavnih premeta saneeljnim brojem časova) i nastavni program (opseg, ubina i reosle osnovnihnastavnih saržaja).!stali važni elementi teorije kurikuluma su unutrašnja struktura

    nastavnog procesa, nastavne strategije, nastavni meiji te pitanje nastavneevaluacije.$astava je inamičan proces u kojem se ostvaruju vaspitni i obrazovni ciljevi.

    =

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    8/28

    4 svakom rau koji organzuje čovek možemo razlikovati pri osnovne etape6 priprema,ostvarenje plana i vrenovanje procesa i rezultata. &akle, a bi se jean ozbiljan isložen ra, kakav je i nastava, mogao racionalno i uspešno ovijati, potreban je plan.Za svaku nastavnu goinu učitelji pripremaju operativni ( #zvebeni  +  program kojisarži globalni raspore saržaja po mesecima i neeljama. 3osle učitelj ogovara sučenicima neeljnu i nevnu konkretizaciju zajeničkih aktivnosti.

    Za svakonevne zajeničke aktivnosti pripremaju se učitelji i učenici. 7aiuskla%ivanja toga pripremanja važan je ogovor. Zato je poželjno a se početkom

    neelje ili početkom meseca učitelji ogovaraju s učenicima o osnovnim aktivnostima ikonkretnim obavezama (pripremiti, prikupiti, proučiti, oneti, posmatrati)1vojeneeljne i nevne pripreme učitelji obično pišu na posebne obrasce.  3oželjno je iučenike navikavati a svoje planove zapišu, onosno a se uvežbavaju u planiranjunevnih i neeljnih aktivnosti.$astava je proces koji ima svoj tok, svoje kretanje itrajanje i slei ore%ene zakone, i taj proces je vrlo složen. Zato uspešno izvoitinastavni proces može samo onaj ko temeljno upozna sve njegove strukturne ekementei njihove me%usobne funkcionalne onose i povezanosti. +onačni cilj nastavnog procesa

     je obrazovanje, tj. ostvarenje materijalnog, funkcionalnog i vaspitnog zaatka.

     Taj cilj može se posmatrati kao posleica kojoj nužno prethoi ra kao uzrok. 3rematome jeno o osnovnih pitanja iaktike je6 /o$e %& to rane eta)e na%tave /o$e

    /ao )o%!e#2& #*a$& obrazovan$e !#(no%t#.7ezimiraju'i razmišljanja raznihiaktičara mogu se sistematizovati slee'e J komponente nastavnog prosesa6

    • Organizacione ili didaktičke komponente "makro#$ pripremanje, uvo%enje,obra%ivanje nastavnog saržaja, vežbanje, ponavljanje, evaluacija

    • %aznajne komponente$ posmatranje, mišljenje, analiza, praksa

    • &sihološke komponente$ intelektualno i emocionalno oživljavanje

    • 'etodičke komponente$  emonstracija, praktični raovi, crtanje, pisanje,čitanje i ra na tekstu, razgovor i usmeno izlaganje

    • 'aterijalno(tehničke komponente$ nastavna srestva i pomagala

    snovne  komponente (tj.makroelementeRglobalne elemente) nastavnog procesase smatraju prve naveene, tj. organizacone ili iaktičke komponente, jer se njimaore%uje osnovna struktura ili tok nastave. Ti elovi prestavljaju mikrostrukturu ioni se nižu u sukcesivnom reu jean iza rugoga, i to u sklau sa opšom logikomtoka procesa obrazovanja.+omponente nastavnog procesa prema 3oljaku prigazanena slici >. su6

    . 12Z$2;$2 1T72$2 (3 0 posmatranje * 0 mišljenje 30 praksa)>. 31CI!E!"+2 1T72$26 C& 0 Cntelektualni oživljaj (opažaj, prestava,

    mašta,pam'enje, mišljenje) i 8& 0 8mocionalni oživljaj 1 ... 8 (situacije..emocije )2 0 2ktivnost

    • *2T87C;2E$! 0 T8I$CU+2 1T72$2 ($21T25$2 178&1T52 C 3!*2M2E2)• *8T!&CU+2 1T72$2 ($21T25$8 *8T!&8)

    9

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    9/28

    %lika ) *omponente nastavnog procesa prema &oljaku

    4 svakoj o tih mikrostruktura u)estvuju  razni mikroelementi, tj. saznajni,psihološki i metoološki elementi, koji se ne smatraju samostalnim etapama, ve' onisvi manje više istovremeno sueluju u svakoj etapi nastavnog procesa i nalaze se uvrlo inamičnoj interakciji.

    %aznajna strana vaspitno ( obrazovnog procesa  je neposreno povezana smaterijalno 0tehničkom stranom, jer se primenom raznih nastavnih srestavaomogu'ava posmatranje.

    3osmatranje je relativno, ugotrajno, celishono i plansko percipiranje premeta i

    pojava okolne stvarnosti. 3osmatrač pri posmatranju prima činjenice onako kako ihzapaža, kako se one ispoljavaju u stvarnosti, kako mu ih pruža priroa, bez pokušajaposmatrača a utiče na tok pojave, na njenu bitnu brzinu i učestalost, ili pokušaja a naneki način promeni uslove koje prate pojavu. 3osmatranje je stalni izvor saznanja injegova primena je izvanreno velika kako pri orijentisanju u okolnoj stvarnosti tako ipri nagomilavanju i izgrajivanju činjenica i pojmova.

    Po%*atran$e  se razlikuje o jenostavnog gleanja, pasivnog posmatranja izapažanja, koji prestavljaju pasivan i nekontrolisan uvi u stvarnost. $a svest čovekastalno eluju premeti i pojave okolnog sveta i izazivaju različite ose'aje (vizuelne,auitivne, mirisne, toplotne i ruge). *ejutim, mi ih vrlo često i ne prime'ujemo,naročito ako su uobijačeni. $o, ipak, mi svoju pažnju možemo proizvoljno usresreitina pojeine premete ili pojave i na taj način pre'i na posmatranje sa orejenim

    ciljem. 3osmatranje sa orejenim ciljem prestavlja postojanje neke rukovoe'e ieje(pretpostavka, hipoteza), bez koje ne mogu a buu uočene mnoge važne strane jenepojave i premeta.3osmatranje najčeš'e nije lak put o saznanja. *ože se ugo i, verovatno, pažljivoposmatrati premet, pa ipak a se ne vie njegove bitne osobine. &a bi se naučilouboko i svestrano posmatrati, potrebna je uga vežba.1amo posmatranje nije ovoljnoza poznavanje sveta za formiranje pravilnih prestava i pojmova o stvarnim uzrocimapojava i o suštini premeta. 3ravo saznanje uzročnosti koja meiusobno povezujuprirone pojave može a pruži samo saznanje, koje se zasniva na praktičnoj elatnostičoveka i pri izvojenju eksperimenta.

    M#'!$en$e  je psihički proces uspostavljanja veza i onosa me%u saržajima

    objektivne stvarnosti. 3osmatraniem se saznaju činjenice, mišljenjem se saznajugeneralizacije i apstrakcije. *išljenje, kao i posmatranje je stalan proces u vaspitno

    -

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    10/28

    0obrazovnom rau. Zbog toga se ne može izvojiti u zasebnu etapu vaspitno 0obrazovnog procesa, ve' prožima sve etape o pripremanja o proveravanja.

    Pra/%a prestavlja aktivan onos čoveka prema priroi. Tako i u vaspitno0obrazovnom procesu, praksa je u tesnoj vezi sa posmatranjem i mišljenjem. SUovekrae'i misli i misle'i raiS (7ubinštajn). *isao je pretpostavka i rezultat prakse, a praksa

     je pretpostavka i rezultat misli. Zato se kaže a su mišljenje i praksa ve karikepovezane u jeinstven saznajni proces u kome se uzrok i posleica neprestano prepli'u.

    &sihološka strana  vaspitno ( obrazovnog procesa  u sebi sarži ve važne

    komponente C& 0 intelektualne oživljaje i 8& 0 emocionalne oživljaje.Cntelektualnioživljaji ece se onose na angažovanje intelektualnih funkcija kao što su opažaji,prestave, mašta, pam'enje, mišljenje. 3rema tome, nema usvajanja znanja i trajnogzaržavanja znanja u svesti bez stavljanja u funkciju intelektualnih procesa.3oreintelektualnog oživljaja važnu ulogu ima i emocionalni oživljaj kojim se regulišestepen aktivnosti ece u tom procesu kao i ukupan onos prema vaspitno0obrazovnomrau. !bzirom a se ečja pažnja na tom uzrastu ne može ugo zaržati, emocionalnioživljaj 'e uticati na to ho'e li ra biti zanimljiv ili ne zanimljiv, ugoan ili neugoan.Csto tako 'e se time meriti i njihov onos u smislu aktivnosti tj. a li 'e biti aktivni,zainteresovani, pažljivi, raoznali, ouševljeni ili 'e biti pasivni, nezainteresovani,apatični, nepažljivi, nezaovoljni i si.

    'etodička strana je bitna komponenta u strukturi vaspitno @ obrazovnog procesa.

    1vaka nastavna metoa može biti i aktivna i pasivna, što zavisi (pore ostalog) o togakako 'e se vaspitač njome služiti a bi postakao ecu na aktivnost 0 kako psihičku, istotako u izvesnim slučajevima i na motornu. 2ktivnost ece u rau može se posti'i samoako vaspitač primenjuje nastavne metoe koje mogu a aktiviraju ecu u vaspitno0obrazovnom rau. Za razliku o aktivnih, pasivne su one metoe koje po svomkarakteru, nužno, pasiviziraju ecu u vaspitno 0 obrazovnom procesu, metoe koje nemogu a stvore ko ece ovoljno aktivan onos prema rau. 5ažno je napomenuti a

     je bitna karakteristika svake nastavne metoe to a se ona onosi na istovremeni ra iece i vaspitača. 3rema tome, nijena o savremenih nastavnih metoa nije u suštinipasivna metoa, ali svaka o njih, ako se nestručno primeni, može a ovee ecu upasivnost.4 preškolskom uzrastu posmatranje je o posebnog značaja jer se reči učeistovremeno kaa se posmatraju premeti, pojave, ranje i njihove osobine. &ete rečiuči malo0pomalo a bi moglo a orei različite premete oko sebe. $a isti način iorasli uče nepoznate reči koje se onose na nove premete u svakonevnom životu,znači 0 bogati se činjenicama, mislima ose'anjima. 5aspitač ne treba nikako aprestane sa ukazivanjem na objektivnu stvarnost i njene elemente koji nas okružuju. &abi reči vaspitača imale orejeni smisao, on ih eci objašnjava a istovremeno im skre'epažnju na stvarnost. !ve informacije pomažu eci a uspostave re i jasno'e ushvatanju spoljašnjeg sveta.

    D#re/tno )o%*atran$e %tvarno%t# ostvaruje se na konkretnim primerima, maaga u vaspitno 0 obrazovnom rau mnoge oklonosti sputavaju. !no zahteva organizovaniizlet na teren, o reke, šume, sela ili graa, fabrike, hirocentrale, pošte i slično.

     Takoje, irektno posmatranje se ostvaruje i u vrti'u posmatranjem primeraka i uzoraka

    iz stvarnog života, na primer, liš'e, insekti, biljke, mašine, aparati.Značaj metoeirektnog posmatranja leži u tome što ukazuje eci kako treba tačno posmatratipremete i pojave.

    De*on%tra2#$a  je metoski postupak kojir se inamično prikazuju etalji nekograa ili postupka. 3rema tome, metoa emonstracije je način raa u vaspitno0obrazovnom rau koji se zasniva na pokazivanju onoga što se upoznaje, onosno uči.&emonstracija može biti neposrena i posrena. $eposrena emonstracijapretpostavlja neposrean kontakt vaspitača i ece, a posrena emonstracija se ovijaposrestvom nastavnih srestava, kao što su6

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    11/28

    izvoiti ecu na izlet.$a izletu eca uglavnom posmatraju premete, pojave i ljue nanjihovim raznim aktivnostima. Czlet na teren omogu'ava eci a kroz igru nauče štoviše činjenica, a steknu što potpunije pojmove.Czlete na teren treba tretirati kaosastavni eo vaspitno 0 obrazovnog procesa. Czlet na teren ili, preciznije rečeno, Sra naterenuS važna je sintetička korekcija nužne raščlanjenosti znanja koje eca stiču urazličitim situacijama. $a izletu eca stiču nezamenljivi konkretan i živi prestavni čulnimaterijal koji postaje temelj i izvor za lakše i potpunije shvatanje raznih prironihfenomena koje oni nemaju mogu'nosti u vrti'u neposreno a posmatraju.!cenjuju'i

    izlet na teren kao važan i nerazvojni eo saznajnog procesa u celini, ne treba izgubitiiz via i granice njegove vrenosti. Czlet na teren je samo jean o načina saznavanja ine može a zameni ni preko mere a se proširi na račun rugih isto tako važnih oblika imetoa raa. 1em toga, ra na terenu je veoma složen proces, koji se ovija uuslovima mnogih iaktičkih teško'a, ouzima mnogo vremena i traži neizbežnetemeljne pripreme za njegovo izvojenje.

    'aterijalno tehnička strana raa sa ecom u vrti'u se onosi na upotrebu auio0vizuelnih (25) srestava u nastavnom procesu."iroka upotreba auio0vizuelnihsrestava zasniva se na principu po kome su ova srestva manje apstraktna ousmenog izlaganja. ?ez obzira na to a li se u vaspitno0obrazovnom rau koristezvučna, vizueina ili auio0vizuelna srestva, treba a važi isti uslov6 treba ih najprevieti, čuti, analizirati i rekonstruisati za potrebe vaspitno0obrazovnog raa, ako želimo

    a o toga eca imaju koristi. !čekivati, na primer, o slike a sama o sebe poučavagruba je greška. Zaovoljiti se time što 'e se propratiti siika komentarom koji jeobjašnjava, značilo bi i alje poržavati receptivno, pasivno obrazovanje. &ecu trebanaučiti a čitaju sliku. 1toga je o najve'eg značaja ako se pri koriš'enju nastavnihsrestava nastoji više na posticanju ece na traženje i nalaženje orejenih elemenatai veza, na zauzimanje aktivnih stavova.&iaktička ramaturgija je posebno poručjeiaktičkog raa kojim se oblikuju različiti izvori znanja koja eca postižu upotrebomraznih nastavnih srestava. 4potrebom sve raznovrsnihih auio0vizuelnih srestava urau postavlja se problem iaktičkog SrežiranjaSV saržaja, koji 'e seVna speci

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    12/28

    iaktičkim srestvima se porazumevaju ona srestva koja su specijalno pripremljenai namenjena obrazovanju ece.

    ?ilo bi iealno kaa bismo uvek mogli a pokažemo premet ili pojavu u njihovomprironom obliku, u kontekstu prirone stvarnosti. *ejutim, i pore napretka nauke itehnike to najčeš'e nije mogu'no. 3oznato nam je a postoje mnogi premeti, procesi,pojave, situacije i ogajaji koji se prostorno i vremenski izvan našeg omena.7azmotrimo vaspitno 0 obrazovni proces sa gleišta prostorne i vremenske barijere.1vaka ličnost ima svoje oba života, orejene imenzije, onosno svoje prostorne i

    vremenske granice. 3rema tome, svka ličnost je u orejenom smislu zarobljenik obau kome se ovija njen život.*noga eca nisu o saa vieli kako izglea more i njegovaravna ili razu%jena obalaD kako izglea izvor reke, klisura i voopaD beskrajna ravnicasa močvarama ili vrletna planina sa oštrim vrhovima, pe'ina. *nogi, verovatno, nikaane'e vieti kako izglea polarni preeo, pustinja, prašuma, vulkan i slično.&eca nemajuiskustva o proteklim zbivanjima o pre ve0tri ecenije, a pogotovu o ogajajima izavne ili čak i bliske prošlosti 0 Sstaje bilo pre nego što sam se roioS.Ta va ograničenjapostavljaju i vaspitača i ecu pre va osnovna problema6 kako posti'i a prostor ivreme koje su eca oživela postanu značajni, i kako im se može pomo'i a SvieS isaznaju činjenice koje im nisu naohvat.

    9. OBRAZOVNA TEHNOLOGIJA I MEDIJI : OBRAZOVANJ:

    H.. 1uština i saržaj pojma meij

    #ojam medij  je mogu'e posmatrati i analizirati sa psiholo-kog, pedago-kog, socio(lo-kog, lingvisti)kog, semiolo-kog, logi)kog, epistemolo-kog, informati)kog, antropolo(-kog, kiberneti)kog i tehni)kog stanovi-ta, što ukazuje na složenost njegovog saržaja iraznovrsnost značenja i tumačenja.

    4 peagogiji se pomo'u njega označavaju razne vrste peagoškog i informacionogelovanja, kao na primer6 medijsko vaspitanje, medijske informacije, medijsko istra.iva(nje, medijska pedagogija i didaktika, didaktika medija, medijsko(pedago-ki modeli, što

    sve prestavlja različite oblike ruštvenih komunikacija i elovanja meija na korisniketj. učenike.

     Termin meij anas obuhvata široko polje primene i koristi se u raznovrsnomznačenju i raznovrsnim kontekstima. Tako, postoji medijska didaktika, medijsko u)enje,teorija medija, analiza, medijska kritika, praksa, psihologija medija, sociologija, peda(gogija i politika medija, korisnici, sistemi Ft. 3ore toga koristi se u nazivima kao štosu6 masmeiji, hipermeiji, interaktivni meiji. !n se može koristiti kao imenica i kaoprievska sintagma i zahvatiti široku oblast ljuskih elatnosti o jenostavnogkomuniciranja Su četiri okaS o komuniciranja sa ljuima iz čitavog sveta, saraznovrsnom tehnikom i ure%ajima, sa živim i neživim oblicima stvarnosti.

    2naliziraju'i pojam meij sa leksičkog ili prirono0naučnog stanovišta mogu'e je

    vieti aje ovaj pojam teško objasniti jenom preciznom e

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    13/28

    materijala, reproukcionih ure%aja, moela, ok je softver   ono što u sebi saržiobrazovne saržaje, tj. sve potrebne informacije koje su saržaj učenja ili omogu'avajuproces učenja. 1oftver se uvek mora materijalizovati a bi bio prenesen, a bi semogao koirati u bilo kojoj formi i koristiti pomo'u raznovrsnih oblika harvera.

    3rema tome, po meijima se obično porazumevaju nepersonalni nosioci in+or(macija, raznovrsni posrednici, preko kojih ili uz pomoć kojih se vrši distribucija i prenos in+ormacija "znanje# učenicima/ !ni su pretežno tehničkepriroe i omogu'avaju rukovanje znanjem, njegovim emitovanjem u potrebnom

    trenutku prema zahtevima korisnika, tj. onoga kome su namenjene ili koji ho'e a ihprimi.

    9.3.  O%novn# )rob!e*# 7#!e*e0 raz*#*o#!aen$a0 ne%a"!a%no%t8 & t&*a(en$&0e5n#%an$& # ta/%ono*#$# *e#$a

    !čigleno je a ni anas nema opšte saglasnosti o sveobuhvatnoj e

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    14/28

    • 1tepen apstraktnosti meija (&ale --)D

    • 1loženost meija (&ankan --)D

    • Iarverske karakteristike (?rec -=)D

    • 1oftverske karakteristike (?rec -=)D

    • 5rste informacija koje neki meiji mogu a prenesu (prezentuju,

    prestave) (?rec -=)D• !brazovni ciljevi (1parks -9>)D

    • &istanca izme%u meija (izvora poruka) i korisnikaD

    • *ogu'nosti usnimavanja programaD

    • +oličina informacija (koju neki meij može a prenese)D

    • Uula koja se koriste za prijem porukaD

    • $ačini obučavanja ža koriš'enje meijaD

    • :orma (oblik) prezentovanja informacijaD

    • *ogu'nosti prenosnih kanalaD

    • $ačin koriš'enja meijaD

    • !blik porukaD

    • $ačin istribucije i prenosa informacijeD

    • 5reme koriš'enja (stari i novi meiji) it.

    1ve to uslo.ava ili onemogu2ava njihovu taksonomiju i klasi3kaciju koju bi svi prihvatili, tj. koja bi obuhvatila sve meije u jenu koherentnu celinu.

    $eki autori koji formiraju taksonomiju i vrše klasi

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    15/28

    softverskim karakteristikama, tako a na startu postoji potklasa po nazivom SharverSipotklasa SsoftverS.

    Pre*a arver%/#* /ara/ter#%t#/a*a /!a%#5/&$& %e na

    • A&#t#vne *e#$e0 kao što su magnetofon, gramofon, raio, iktafon, kasetofonit.

    • V#z&e!ne *e#$e0 kao što su6 razne vrste ijaprojektora (sa magacinom i bez

    njega), manuelni i automatski, sa selektivnom automatikom, grafoskopi, episkopi,

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    16/28

    De$! 7Da!e 1C8  je uzeo stepen a)%tra/tno%t# kao kriterijum za klasi

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    17/28

    *noga srestva se često navoe kao obrazovni meiji. 3roblem nastaje kaa po0kušamo a znamo a li je neko srestvo stvarno nastavni meij ili nije. Zbog toga jepotrebno prona'i osnovne karakteristike ovoga genusa (pojma) i utvriti šta čini a je0no srestvo postane obrazovni meij.

    1matramo a se neko srestvo može nazvati obrazovnim srestvom ili meijemsamo ako ispunjava slee'e uslove *4+ ako se njegova primarna upotreba odnosi naobrazovni proces, tj/ ako se koristi za nastavne potrebe, poduku i u)enje5 *6+ ako sekoriste da potpomognu celokupni obrazovni proces/ 1matramo a nijean meij sam po

    sebi ne može nositi oznaku obrazovni meij, ukoliko se za njegovo koriš'enje i primenune obezbee ogovaraju'e metoe, postupci i organizacija upotrebe, ogovaraju'iobrazovni softver koji 'e se njime mo'i prezentirati i mogu'nost valorizacije njegoveupotrebe u nastavnom procesu i procesu učenja.

    Sva na%tavna %re%tva %& *e#$# #!# *o"& vr'#t# n$#ov& &!o"&0 a!# %v# *e#$#n#%& #!# ne *ora$& b#t# na%tavna %re%tva.  $astavna srestva su poznata onastanka obrazovnog procesa i koriš'ena u njemu a bi pove'ala njegovu e

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    18/28

    . 1tvarni i originalni premeti i situacije,

    >. Troimenzionalni moeli,

    H. 1imulatori,

    J. :ilm,

    L. 5ieo,

    . :otogra

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    19/28

    macija o materijalne osnove i zbog toga se postavlja pitanje u koju kategoriju jemogu'e svrstati SknjiguS kao meij it.-abela . *lasifkacija nastavnih metoda,medija i materijala u prilogu

    9.. Nov# 7%avre*en# 8 *e#$# na%ta!# razvo$e* /o*)$&ter%/# na&/a0 v#ea #te!e/o*&n#/a2#$a

    &anas se u savremenom obrazovnom procesu koriste i primenjuju usavršeni6A&#o *e#$# (auio0iskovi, trake, kartice, sintetizovani govor, igitalni hi0

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    20/28

     

    Tabela 1. Klasifikacija nastavnih metoda, medija i materijala

    Nastavna metoda Hardver (prenosioci) Softver (materijali)

    Grupne aktivnosti Fotografije

    Učenje otkrivanjem Grafikoni

    Diskusije Knjige

    Demonstracije Brošure

    Eksperiment Novine

    Modeli itd!

    "redavanje #Nastavnik$%

     &udionastava Kasetofon &udiotrake

    Nastava na daljinu 'elevi(ija ') programi

    >/

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    21/28

    'eletekst

    *adio Emitovani sadr+aji

    Gramofon "loča

    Kompakt plejer Disk

    Kompjuterski (asnovananastava

    Kompjuter Nastavni softver  

    ,nteraktivni video )ideoplejer i kompjuter )ideodiks i softver  

    Nastavne igre 'a-la karte

    Upravljačke igre .studije slučajeva/

    ,granja uloga )ideorikorder #mogu0nostdo-ijanja povratne infor!$

    Uloge i .popravljene11 uloge

    2imulacija 2imulator 2oftver  

    'elekonferencija 'elefon

    Nastava u učionici Filmski projektor Film

    2lajd projektor 2lajdovi

    Grafoskop

    Episkop

    Magnetna ta-la

    'a-la sa kredom

    =. MEDIJI : VASPITNO-OBRAZOVNOM RAD:=. MEDIJI : VASPITNO-OBRAZOVNOM RAD:

     Nove Nove  obrazovneobrazovne  ustanoveustanove  nasvimnasvim  nivoimanivoima  svojsvoj  radrad  zaza  21.21. vek vek ,, morajumoraju  zasnivatizasnivati nana  novimnovimalatimaalatima  ii  pri pri  tomtom  osiguratiosigurati  svimsvim nastavnicimanastavnicima  ii  uuččenicimaenicima  jednostavan jednostavan  ii  brz brz  pristup pristup  dodo  ukupnogukupnogsvetskogsvetskog znanjaznanja.. ZnanjeZnanje postaje postaje momoćć ii toto viviššee negonego ikadaikada dodo sadasada, š, štoto predstavlja predstavlja istorijskuistorijsku priliku priliku zazamalemale zemljezemlje dada sistemskimsistemskim ulaganjemulaganjem uu znanjeznanje svojihsvojih najproduktivnijihnajproduktivnijih slojevaslojeva ii naranarašštajataja izboreizbore zazasebesebe povoljniji povoljniji polo poloajaj uu novomnovom svetskomsvetskom poretku poretku kojikoji sese uspostavljauspostavlja..

    !ivimo u in"ormacionoj eri, u kojoj se nauka, tehnika, pa čak i umetnost i kultura brzo razvijaju.!ivimo u in"ormacionoj eri, u kojoj se nauka, tehnika, pa čak i umetnost i kultura brzo razvijaju.#svajaju se novi prostori ljudske delatnosti i stiču nova znanja. Zaostajanje škole se ne ogleda u#svajaju se novi prostori ljudske delatnosti i stiču nova znanja. Zaostajanje škole se ne ogleda utolikoj meri u sadrajima koji se obra$uju, nego u načinu na koji se obra$uju i prezentuju učenicima itolikoj meri u sadrajima koji se obra$uju, nego u načinu na koji se obra$uju i prezentuju učenicima istudentima. %ikroelektronika, robotika laserska tehnologija i tehnologije novih materijala su većstudentima. %ikroelektronika, robotika laserska tehnologija i tehnologije novih materijala su već

    našle primenu u proizvodnim i naučnim organizacijama, a sada polako nalaze svoju primenu i unašle primenu u proizvodnim i naučnim organizacijama, a sada polako nalaze svoju primenu i uobrazovanju. Zato se studenti budući vaspitači moraju upoznati sa savremenim medijima i načinomobrazovanju. Zato se studenti budući vaspitači moraju upoznati sa savremenim medijima i načinom

    >

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    22/28

    njihove upotrebe u obrazovanju i vaspitanju dece.&aspitači u pedškolskim ustanovama mogu koristitinjihove upotrebe u obrazovanju i vaspitanju dece.&aspitači u pedškolskim ustanovama mogu koristitiodre$ene medije u svom radu kao što su'odre$ene medije u svom radu kao što su'

    1. (ra"oskop1. (ra"oskop2.2. )piskop i epidijaskop*. +ijaprojektori.&ideo projektor &ideo projektor 

    -. +/+&+ 0plejer -. +/+&+ 0plejer . &. &3. 4ačunari i internet3. 4ačunari i internet

    Za potrebe predmeta #brazovna tehnologija prikazani su samo mediji koji su našli primenu uZa potrebe predmeta #brazovna tehnologija prikazani su samo mediji koji su našli primenu u

    radu sa decom.5osebno je vano da se studenti upoznaju sa sadrajiam koji se odnose na izraduradu sa decom.5osebno je vano da se studenti upoznaju sa sadrajiam koji se odnose na izradu

    nastvnih materijala za rad sa decom predškolskog uzrasta.nastvnih materijala za rad sa decom predškolskog uzrasta.

    4.1. Grafoskop

    (ra"oskop 6gra"oprojektor, dijagra", retrovizor, veliki dijaprojektor, radni projektor, itd.7 jestespecijalni tip projektora kojim se moe uspešno zameniti pisanje i crtanje po školskoj tabli. Za vreme

     pisanja i crtanja na radnoj površini gra"oskopa, vaspitač je okrenut licem prema deci, što muomogućuje da sa njima odrava kontakt. +ok radi na gra"oskopu vaspitač se nalazi u normalnimuslovima, jer moe stajati, sedeti i pisati 0 crtati onako kako i piše na hartiji.(ra"oskop je snabdeventransapretnom "olijom 6acetatna "olija7 u obliku rolne, duine ili pojedinačne "olije, po kojoj se moe

     pisati ili crtati u toku vaspitno 0 obrazovnog rada ili da se crtei unapred pripreme.#štrina crtea ili tekstova projiciranih na gra"oskopu mnogo je bolja nego dijaprojekcija ili crte

    na školskoj tabli. 8z to, speci"ičnost svakog gra"oskopa, pošto raspolau veoma jakim izvoromsvetlosti jeste mogućnost projiciranja pri dnevnoj svetlosti.(ra"oskopi mogu biti raznih tipova, a

    razlikuju se uglavnom po nameni, jačini izvora svetlosti, obliku radne površine, zatim prema tome dali raspolau specijalnim adapterom za projiciranje dijapozitiva velične - 9 - cm ili :,- 9 :,- cm.5ortabl0gra"oskop je specijalni tip, koji se lako montira. Naročito je podesan za nošenje jer moe dase stavi u poseban ko"er. ;lika *.a i b.

     ;lika *. a i b

    >>

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    23/28

    (ra"oskop je moguće koristiti u kombinaciji sa panel pločom sa H

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    24/28

    neposredno iz knjiga, časopisa, albuma, slikovnica ili kao samostalni montani materijal koji jesmešten u "ototeci. %aksimalna veličina slika pogodnih za epiprojekciju ne srne da bude veća od"ormata 191 cm, odnosno 191 cm, što zavisi od tipa episkopa. %e$utim, ako elimo da

     projiciramo neku sliku većeg "ormata, bićemo prinu$eni da je projiciramo postupno, povlačenjemdeo po deo, ali to nije uvek preporučljivo.5omoću episkopa moemo tako uspešno da prikazujemo ineprozirne pljosnate predmete, kao što su primerci papirnog i kovanog novca, poštanske marke,

     presovane biljke i delove biljaka, tkanine i slično. 6;lika . a i b7.

     ;lika . a i b

    Za vreme projiciranja, odnosno za vreme epiprojekcije prostorija treba da je dobro zamračenakako bi se dobila što jasnija slika. 5osebno, ovaj uslov vai kada elimo da projiciramo slike u boji.

    )piprojekcija moe biti direktna ili indirektna, što zavisi od tipa i konstrukcije episkopa. 5ridirektnoj projekciji zraci svetlosti ulaze sa slike i objektiva se nalazi ogledalo, postavljeno poduglom od -A, i preko njega se vrši prelamanje projekcije. )pidijaskop je, u stvari, kombinovani

     projekcioni aparat, koji obavlja "unkciju episkopa i dijaprojektora, a ima jedan izvor svetlosit.

    3. Dijaprojektori

    +ijaprojektori 6dijaskopi7 mogu biti raznih vrsta i raznih kombinacija. ;koro svi oni slue za projiciranje dija"ilmova i dijapozitiva, ili samo dijapozitiva, a u izuzetnim slučajevima neki od ovihaparata raspolau i ure$ajima za mikroprojekciju i za izvo$enje nekih demonstracioniheksperimenata u projekciji.

    +ijaprojektori za dijapozitive imaju specijalni magacin 6šarer7 za postavljanje većeg brojadijapozitiva 6*@, *, 3@, :@ i 1@@ dijapozitiva7, odnosno dijaserije. 5ri projiciranju slike se mogumenjati pomoću poluautomatskog menjača, ugra$enog na aparatu ili pomoću daljinskih komandi

    koje su duim kablom vezane za projektor 6;lika 3.7.

    ;lika 3.

    >J

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    25/28

    5romena slika moe se izvoditi samo unapred, unapred i unazad, što zavisi od tipa dijaprojektora.Bod dijaprojektora sa ugra$enim CtajmeromC 6vremenski regulator7 dijapozitivi se mogu smenjivatiautomatski u odre$enom, prethodno izabranom intervalu 0na svakih , :, 12 i više sekundi. o jeslična varijanta projektora, tzv. tahistoskopa, koji je snabdeven automatskom blendom 6zatvaračem

     projekcije7, pomoću koje se mogu na odre$eno vreme od nekoliko sekundi projicirati slike, tekstovi, brojevi, problem0zadaci i slično.+ijaprojcktor sa magacinom za *@ dijapozitiva

    CD/DVD plejer

    o je savremeno auditivno nastavno sredstvo koje u potpunosti zamenjuje gramo"on. 4azlozi za to su višestruki, navešćemo samo nekoliko'

    • kvalitet reprodukcije,• duina zvučnog zapisa,• lako rukovanje i slično.

    + plejer je ure$aj za reprodukciju snimaka sa + diska. +obra strana + plejera jeste u tomešto nastavnik, kad god to eli moe na odre$enim mestima zaustaviti reprodukovanje zvučnog

    zapisa, u prekidu reprodukcije nastavnik moe pruiti učenicima potrebna objašnjenja i o pojedinostima voditi diskusiju. 6;lika :.7

    S!#/a F.

    4.3. Video projektor4.3. Video projektor

      Zahvaljujući novim tehnologijama, video projektori su postali pristupačni ne samo za poslovneZahvaljujući novim tehnologijama, video projektori su postali pristupačni ne samo za poslovne

     prezentacije već i za obrazovne potrebe. o znači da video projektori postaju prezentacije već i za obrazovne potrebe. o znači da video projektori postaju nezaobilazni deonezaobilazni deoopremeopreme obrazovnih institucija za svakodnevnu upotrebu.&ideo projektori predstavljaju savremene,obrazovnih institucija za svakodnevnu upotrebu.&ideo projektori predstavljaju savremene,

     portabilne > kompaktne ure$aje koji verno prikazuju audio0vizuelni signal sa računara i video sistema portabilne > kompaktne ure$aje koji verno prikazuju audio0vizuelni signal sa računara i video sistema

    na platno. Dedna od glavnih karakteristika je jačina osvetljenosti, koja se izraava u lumenima.Zana platno. Dedna od glavnih karakteristika je jačina osvetljenosti, koja se izraava u lumenima.Za

    razliku od prethodne generacije projektora koji su bili teški i sa skromnijim per"ormansama, novarazliku od prethodne generacije projektora koji su bili teški i sa skromnijim per"ormansama, nova

    generacija je svegeneracija je sve minijaturnija, sve moćnija i sve je"tinijamini jaturnija, sve moćnija i sve je"tinija. Navedene karakteristike učvršćuju video. Navedene karakteristike učvršćuju video

     projektor u kategoriju najvanijih didaktičkih medija škole. projektor u kategoriju najvanijih didaktičkih medija škole. 6;lika ?.76;lika ?.7

    >L

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    26/28

    1lika -.1lika -.

     Nova generacija projektora Nova generacija projektora ne zahteva zamračenu učionicune zahteva zamračenu učionicu za vreme projekcije, slika je veomaza vreme projekcije, slika je veoma

    dobra i zasićena bojom i vrlo je kontrasna, projekcija se moe ostvariti čak u 1,3 miliona boja.dobra i zasićena bojom i vrlo je kontrasna, projekcija se moe ostvariti čak u 1,3 miliona boja.

     Nastavnik, daljinskim upravljačem moe tokom projekcije da podvlači neke detalje ili da ih vizuelno Nastavnik, daljinskim upravljačem moe tokom projekcije da podvlači neke detalje ili da ih vizuelno

    naglašava, samim tim se usresre$uje panja učenika na bitna obeleja. Eitavu projekciju prati stereonaglašava, samim tim se usresre$uje panja učenika na bitna obeleja. Eitavu projekciju prati stereo

    zvuk jer nova generacija projektora ima ugra$ene stereo zvučnike.

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    27/28

    SadrzajI. OBR!OV" #E$"O%OGI&................................................................................................................1

    1. SVRE'E" OBR!OV" #E$"O%OGI&(OS"OV"I )O&'OVI..................................................1

    1.1. O*razo+,a te-,oloija s0ti,a z,ae,ja poja..................................................................................1

    1.2. Bonsolidacija naziva obrazovna tehnologija............................................................................................1

    1.3. loa e,arod,e ora,iza5ije EC# defi,isa,j ko,5epta o*razo+,e te-,oloije...............2

    1.4. Dorai+a,je ko,5epta o*razo+,e te-,oloije...................................................................................*

    1.6. Stdijske 5eli,e o*razo+,e te-,oloije................................................................................................

    2.+>+=B>B= > #H4=Z#&N= )FN#D=...........................................................................................-

    2.1. Didaktika................................................................................................................................................-

    2.2. O*razo+,a 7,asta+,a 8te-,oloija.......................................................................................................-

    2.3. Didaktike teorije..................................................................................................................................-

    2.4. )riroda ,asta+,o pro5esa....................................................................................................................

    2.6. 9rikl..............................................................................................................................................

    *.#H4=Z#&N= )FN#D= > %)+>D> 8 #H4=Z#&=ND8.................................................................11

    *.1.;uština i sadraj pojma medij.................................................................................................................11

    3.2.   Os,o+,i pro*lei 7dilee: razioila;e,ja: ,esalas,ost8 tae,j: defi,isa,j i

    takso,oiji edija.....................................................................................................................................11

    >=

  • 8/18/2019 Skripta Obrazovna tehnologija

    28/28

    3.3. O*razo+,a sredst+a i o*razo+,i ediji.............................................................................................1-

    3.4.)odela ,asta+,i- sredsta+a..................................................................................................................1-

    3.6. O*razo+,i ediji koji se o koristiti kao o*razo+,a sredst+a....................................................1

    3.9