Skripta Iz Osnova Makroekonomije

www.hellostudentsrbija.wordpress.com

OSNOVI MAKROEKONOMIJE

SKRIPTA ZA EKONOMSKI FAKULTET

www.hellostudentsrbija.wordpress.comŠirimo prijataljstvo među kolegama .

http://www.hellostudentsrbija.wordpress.com/



1.Makroekonomija kao ekonomska disciplina

Makroekonomija je proučavanje agregatnih ekonomskih odnosa koji se uspostavljaju izemđu pojedinaca, firmi i država. Makroekonomija pokazuje da ono što važi za pojedinca ne mora važiti i za društvo u celini,pa ni makroekonomija nije replika mikroekonomije.

Na krizu makroekonomije prvi su 70tih godina ukazali nobelovci Džon Hiks i Džems Tobin.Kejnzijanska ekonomija je otvorila 2 problema:prvo,potrebu ustanovljavanja mikroosnova makroekonomije i drugo,usklađivanja racionalnog izbora sa nestabilnošću.Kriza u makroekonomiji proističe iz neuspeha ekonomista da u svoje teorije uspešno integrišu stepen dosegnutog znanja.Teškoće proizilaze iz načina na koji je razumeju i predstavljaju ekonomisti. Po monetaristima pojednci poseduju sve raspoložive informacije – znanje a po kejnzijancima ne raspolažu dovoljnom količinom informacija.Monetarsti zaključuju da je ishod izvestan a kejnzijanci obratno,za monetariste racionalnost u uslovima savršenog znanja vodi izvesnosti,a za kejnzijance iracionalnost u uslovima nesavršenog znanja vodi neizvesnosti.Džon Nevil Kejns,otac Džona Majnarda Kejnsa,početkom 20.veka je izdvojio 3 osnovna ekonomska toka:1.pozitivna ekonoija – bavi se ekonomskom realnošću kakva ona jeste;2.normativna ekonomija – propisuje kakva bi ona trebalo da bude;3.i veština ekonomije spaja prve dve na temeljima ekonomske politike – veštine koja miri realnost i željene ciljeve.Vežtinu ekonomije Dž.Nevil Kejns definiše na sledeći način;''to je grana ekonomije koja otkrića pozitivne ekonomije povezuje sa ciljevima normativne.''Veština ekonomije je izgubljena zato što su se ekonomisti obavezali da koriste isključivo metodologiju pozitivne ekonomije.

2. Deset zajedničkih elemenata makroekonomije

1.Sve ključne komponente agregatne tražnje – potrošnja,investicije i neto iyvoy – u obrnutoj su proporciji prema realnoj kamati;2.agregatna tražnja utiče na ekonomske aktivnosti na kratak rok; na dugi rok ekonomija vraća na svoju dugoročnu putanju rasta;3.Dugoročna stopa rasta određena je udelom investicija u društvenom bruto proizvodu,i stepenom u kome državna ekonomska politika podstiče širenje slobodnih tržišta i tehnološke inovacije;4.Centralna banka kontroliše nominalnu kamatu; dugoročne kamate određene su očekivanom stopom inflacije;5.Privredni subjekti imaju očekivanja okrenuta unapred,ona nisu savršena,ali oni neprestano uče i ispravljaju greške iz prošlosti;6.Monetarna politika - na kratak rok utiču na cene i količine,a na dugi rok utiču jedino cene.Ne postoji dugoročna nagodba između inflacije i nezaposlenosti.7.Kratkoročni uticaj monetarne politike ne može se predvideti precizno, s obzirom na brojne kanale uticaja novca na autput,kao i kašnjenja tokom tog uticaja;8.Nadnice su na kratak,na promene u ekonomiji reaguju sa velikim kašnjenjem.Na dugi rok,nadnice su jednake marginalnoj produktivnosti rada;9.Budžetski deficiti mogu biti finansirani zaduživanjem države kod centralne banke,čto izaziva inflaciju,ili emisijom obaveznica što izaziva rast realne kamate.Rast budžetskog deficita smanjuje dugoročnu stopu rasta;10.Tržišta se uravnotežuju,a pojedinci maksimiziraju svoju korisnost u uslovima rigidnosti,ograničene likvidnosti i netačnih očekivanja.

3. Kejnsovi radovi

Džon Majnard Kejns ( Rođen 1883. u državi gde vlada mir.Godine 1897.odlazi na školovanje u elitni Iton,gde se matematički ističe,kao i u klasičnim studijama i istoriji.1902.odlazi u Kings koledž u Kembridžu i tu 1909.


www.hellostudentsrbija.wordpress.compostaje profesor gde ostaje do kraja života.Zapošljava se u Ministarstvu za Indiju a 1915. se zapošljava u Ministarstvu finansija gde ostaje do 1919. Umro je 1946.) važi za jednog od velikih mislilaca 20.veka.

Nakon neuspelih pregovora na mirovnoj konferenciji u Parizu, podnosi ostavku i piše knjigu „Ekonomske posledice mira“:reparacije treba da budu primerene ekonomskim mogućnostima Nemačke, a treba da budu plaćene samo Francuskoj i Belgiji,a Nemačku treba obnoviti kao centralnu silu. Njegova predviđanja šta bi visoke reparacije Nemačkoj mogle da naprave na njihovoj političkoj sceni su se ispunile.U svom radu „Ekonomske posledice gospodina Čerčila“ kritikovao je ponovno uvođenje zlatnog standarda i ukazivao da će precenjena funta usloviti pad izvoza, pa će precenjena valuta značiti u stvari slabu, a ne jaku valutu, i u tom duhu je napisao i knjigu „Kraj lesefera“.Najznačajnije njegovo delo je Opšta teorija zaposlenosti,kamate i novca koje se pojavljuje 1936.

4. Kejnsova ekonomska filozofija

Kejnsov sistem je počivao je na sledećim idejama:1.ekonomske jednakosti usmerene ka efikasnosti;2.neizvesnoti: naspram neoklasike gde neizvesnoti nema,u Kejnsovom sistemu neizvesnot i verovatnoća su ambijent u kome ekonosmki subjekti moraju da donose odluke.Kejnsov sistem je alternativa leseferovskoj savršenoj mašineriji i marksističkoj teoriji po kojoj je kapitalizam osuđen na propast.Kejnsova etika:ideal motivacije preduzetnika u uslovima neizvesnosti.Njegova racionalna etika je etika motiva, a ne posledica.Nastojao je da pomiri stalnost i promene,i protivio se olakom projektovanju u budućnost,sto je neoklasika rado činila,verujući da između sadašnjosti i budućnosti ne stoji nikakva prepreka osim potrebe da glatko protekne vreme.Kejns je prihvatao potrebu uvođenja države,ujedničavanja dohodaka,podsticanja tražnje,ali u postojećim okvirima kapitalizma.Kejns je dokazivao da ekonomisti verovatno znaju moguće ishode,ali to nije dovoljno za akciju u da svi mogucći ishodi ne moraju biti spoznati do kraja,važne su akcije i njihovi ishodi.

5. Kejnsova ekonomska teorija

Kejnsov uticaj na kreatore makroekonomske politike u međuratnom periodu bio je ogroman, a veliko interesovanje koje je izazvao može se objašnjavati: 1. doprinosom na teorijskom planu, 2. uticajem na kreiranje britanske ekonomske politike, 3. zanimljivim ličnim životom. Tri središnje Kejnsove ideje su: 1. Nevoljna nezaposlenost (ključna Kejnsova ideja, pokazuje da kapitalizam nije samouravnotežujući mehanizam), 2. Nevoljna nezaposlenost se duguje nedostatku agregatne tražnje ( AD je zbir tražnje potrošača i investitora), 3. Državna intervencija treba da uveća agregatnu tražnju. Kejns je formulisao i poznatu hipotezu o apsolutnom dohotku, po kojoj sa rastom dohotka potrošnja apsolutno raste, ali relativno zaostaje. Smatrao je da će problem nedovoljne agregatne tražnje biti sve izoštreniji kako društvo postaje bogatije, neće biti dovoljno invesaticija što će uvećati nezaposlenost i društvo gurati u sve dublju krizu. Ti procesi će se ubrzavati zbog akceleratorskog dejstva na potrošnju i multiplikativnog na investicije. Ovi procesi deluju poput spirale koja u svoj vrtlog uvlači sve, bez izuzetka. Ravnotežu u sistemu remete injekcije (prilivi u sistem - investicije) i povlačenja ( odlivi - štednja). Po Kejnsu, štednja i investicije nisu jednaki, jer ljudi štede i investiraju iz različitih pobuda, a to dovodi do toga da se privredna aktivnost može spustiti na opasno nizak nivo.


www.hellostudentsrbija.wordpress.com6. Važni teorijski doprinosi Kejnsa

Važni teorijski doprinosi Kejnsa su: 1. Zaokreti od: a) mikro ka makro nivou, b) kratkog ka dugom roku, c) monetarnih ka realnim agregatima, d) varijacija cena ka varijacijama količina; 2. Hipoteza o agregatnoj potrošnji i štednji kao stabilnim funkcijama dohotka; 3. Razdvojenost štednje i investicija koje se mogu uravnotežiti samo promenama dohotka; 4. Objašnjenje tražnje za novcem pomoću transakcionog i spekulativnog motiva; 5. Determinisanost realnih nadnica obimom zaposlenosti.

7. Odnos predkejnzijanske i kejnzijanske ekonomske teorije (+)

Razlike između predkejnzijanske i kejnzijanske ekonomije su u sledećem: 1a. Predkejnzijanci: Investicije zavise od štednje; promena kamatne stope dovodi do toga da se svaka štednja može unosno investirati. 1b. Kejnzijanci: Primat pripada investicionim odlukama; investicije određuju obim proizvodnje, koji određuje nivo štednje. 2a. Predkejnzijanci: Novac utiče samo na apsolutni nivo cena; postoji isključivo tražnja za transakcionim novcem. 2b. Kejnzijanci: Javlja se pored transakcionog i spekulativni motiv tražnje za novcem. 3a. Predkejnzijanci: Tržište rada funkcioniše kao bilo koje drugo tržište- ponuda i tražnja određuju broj zaposlenih i ravnotežnu nadnicu. 3b. Kejnzijanci: Umesto predkejnzijanske voljne nezaposlenosti uvodi se koncept nevoljne nezaposlenosti. 4a. Predkejnzijanci: Funkcionalna raspodela dohodaka, prema marginalnoj produktivnosti fakora proizvodnje. 4b. Kejnzijanci: Ukazuju na zavisnost profita od investicionih odluka firmi i skloonosti štednji imalaca nadnica i profita.

8. Kejnsova ekonomska politika

Kritičari Kejnzijanizma tvrde da je njihova ekonomska politika odgovorna za rast inflacije, usled uvećanja državne intervencije i moći sindikata.Kejns je pomešao realne promene proizvodnje sa nominalnim promenama cena, otvarajući tako put državnoj intervenciji . Država sada može i na dugi rok , menjanjem relativnih cena da utiče na realne varijable proizvodnje i zaposlenosti, zato što se tržišta ne "čiste", nego su u stanju nedovoljne nezaposlenosti, proistekle iz nedovoljne efektivne tražnje. Umesto klasične dihotomije (ponuda i tražnja određuju relativne cene, a novčana masa apsolutne cene) kejnzijanci dokazuju da postoji kejnzijanska dihotomija (tražnja utiče na proizvodnju, a troškovi na cene).

9.Revolucionarnost Kejnsove teorije Najčešće korišćeni argumenti u oceni Kejnsove teorije su: a) Protiv Kejnsove revolucionarnosti u teoriji: Kameni temeljci Kejnsove teorije su poznati i od ranije (efektivna tražnja, multiplikator, neizvesnost, rigidnost, neravnoteža). b) Protiv Kejnsove revolucionarnosti u ekonomskoj politici: Anticiklična politika i neuravnotežen budžet su isticani i ranije. c) Argumenti u prilog revolucionarnosti Kejnsove teorije: Odbacivanje Sejovog zakona tržišta i kvantitativne teorije novca. d) Argumenti u prilog revolucionarnosti Kejnsove politike: Determinacija nivoa proizvodnje i analiza tržišta rada u funkciji proizvodnje, a ne kao samostalnog i izolovanog tržišta; naglašavanje značaj državne intervencije.


www.hellostudentsrbija.wordpress.com10. Kejnzijanizam

- teorija je dominirala do 1970-ih godina. Sekvence prilagođavanja ističu razlike između kejnzijanaca i monetarista. Kejnzijanska sekvenca je: efektivna tražnja proizvodnja zaposlenost.- rast dohotka utiče na efektivnu tražnju, a samim time i na proizvodnju i zaposlenost.Kod kejnzijanaca je moguće i na dugi rok uvećati realne agregate, ako se poveća količina novca. Nadnice su fiksirane i najvažniji su izvor agregatne tražnje.

11. Monetarizam

- dominira od 1970-ih godina (do tada su dominirali kejnzijanci, ali je došlo do „monetarističke kontrarevolucije“). Monetaristi su iskoristili uzlaznu inflaciju da napadnu kejnzijance. Zalagali su se za državnu deregulaciju, jer su smatrali da vlada nije sposobna da reguliše privredu.Monetaristička sekvenca je: realna nadnica zaposlenost proizvodnjaMonetaristi osporavaju tvrđenje kejnzijanaca da je moguće na dugi rok uvećati proizvodnju, ako se poveća količina novca. Nadnice su fleksibilne i određuje ih tržište.

12. Kejnsova efektivna tražnja

Kejnsov model opšte ravnoteže čine nedovoljna efektivna tražnja i nevoljna nezaposlenost. Neravnoteža se ne može uvek otkloniti promenom relativnih cena, jer su kamata i nadnice rigidne. Zato na promene reaguje količina, a ne cene.Kejnsov model efektivne tražnje:dohodak zavisi od zaposlenostiodnos dohotka i očekivane potrošnje zavisi od sklonosti potrošnjiobim zaposlenosti zavisi od: očekivana potrošnja + oček. investicije = efek. tražnja.obim zaposlenosti zavisi od funkcije ukupne ponude, sklonosti potrošnje i investicijaobim zaposlenosti zavisi granične sklonosti potrošnji (ne od marg. proizvoda rada)Kejns u “Bibliji” model agregatne tražnje zasniva na 3 psihološka zakona:sklonosti potrošnji - kao udeo potrošnje u dohotku.preferencija likvidnosti - po kojoj je kamata nagrada za odricanje od novca.marginalna efikasnost kapitala - kao dodatni prinos koji se očekuje od investicija.

13. Kejnsov efekat

Predkejnzijanska teorija tržišta kapitala: Kamata se određuje jednakošću štednje i investicija. Ne postoji podvojenost Š i I, jer ono što se uštedi biće investirano. Sa rastom štednje, pada kamata i rastu investicije.Predkejnzijanska teorija tražnju za novcem objašnjava transakcionim motivima (novac je sredstvo plaćanja, za obavljanje transakcija).Kejnsova teorija kamate: Kamata je monetarni fenomen (određuje se na tržištu novca), i utiče na investicije. Štednja zavisi od dohotka, a ne kamate. Štednja pojedinaca ne mora biti jednaka investicijama preduzetnika.

14. Kejnsova tražnja za novcem

Kejnsova teorija tražnje za novcem uvodi i špekulativni motiv, jer je novac i imovina (a ne samo sredstvo plaćanja). Štednja pojedinaca ne mora biti jednaka investicijama preduzetnika.Po Kejnsu potrošnja i investicije zavise više od dohotka, nego od zaposlenosti. Zato u krizi treba obezbeđivati ljudima dohodak da bi mogli da troše. Na odluke ljudi da troše/investiraju utiču: očekivanja i psihološke sklonosti.


www.hellostudentsrbija.wordpress.comGrafik: Kada je kamata visoka, novac se koristi samo kao sredstvo plaćanja (za transakcije). Kada je niža, raste tražnja za spekulativnim novcem (da bi se ostvario profit, jer očekuju da će kamata da poraste u budućnosti).

15. Kejnsov i Piguov efekat

Piguov efekat1)rast nezaposlenostI-U 2)pad nadnica-W 3)pad traznje i cena-P 4)rast realne ponude novca-Ms/P 5)rast potrosnje-C i dohotka-Y (Kod Pigua raste potrosnja i dohodak)

Kejnsov efekat1)rast nezaposlenosti-U 2)pad nadnica-W i cena-P 3)rast realne ponude novca-Ms/P 4)pad kamata-r 5)rast investicija-I i dohotka-Y (Kod Kejnsa pad kamata uvecava investicije i dohodak)

16. Trziste rada u Kejnzijanskom modelu

Kejnsova teorija trzista rada:poslodavci i radnici pregovaraju o nominalnim, a ne realnim nadnicama; radnici se opiru smanjivanju nominalnih nadnica; radnici razlicito reaguju na pad realnih nadnica koji je izazvan rastom cena, u odnosu na pad realnih nadnica koji je izazvan padom nominalnih nadnica; nevoljna nezaposlenost je posledica rigidnosti nanize nominalnih nadnica.Kejnzijanci polaze od elasticnog domena krive agregatne ponude (AS), gde se povecava dohodak bez rasta cena.Kejnzijanska elasticna ponuda pokazuje da se dinamiziranjem traznje moze povecati proizvodnja.Veruju da se trajno moze odrzati rast proizvodnje, iako se mora zrtvovati rast cena.Regulisu kamatu iz koje se onda izvodi ponuda novca.

17. Kvantitetska ogranicenja (Novi kejnzijanci)

Novi kejnzijanci isticu rigidnost i nefleksibilnost cena koje jedino dovode do “kvantitetskih” reakcija. Sve velicine ponude i traznje na trzistu potrosnih, odnosno proizvodnih dobaraodstupaju od svojih pojmovnih (notional) velicina u sistemu pune zaposlenosti i opste ravnoteze. Tako sve efektivne traznje i ponude koje odstupaju od svojih notional velicina sadrze jedno kvantitativno ogranicenje. Moguce su sledece situacije:1.ponuda rada ogranicena je mogucnoscu da se traze potrosna dobra2.traznja radnika za potrosnim dobrima ogranicena je njihovom ponudom rada3.ponuda preduzeca ogranicena je zadovoljenjem traznje za radom4.traznja za radom ogranicena je ponudom dobaraSvaka notional velicina ponude i traznje na trzistu potrosnih/proizvodnih dobara ima svoje kvantitativno ogranicenje. Moguce su tri situacije:1.na trzistu rada i dobara postoji visak traznje-postoji inflacija2.postoji visak ponude na trzistima rada i dobara-postoji kejnzijanska nezaposlenost3.radnik je ogranicen i na trzistu rada i trzistu potrosnih dobara rada-postoji klasicna nezaposlenostNovi kejnzijanci su u centar stavili rigidne cene-ogranicenu i zakasnelu fleksibilnost cena i nadnica.

18. Meni troskovi i radni ugovori



(B.Mekkalum, G. Mankiv, O. Blansar, G. Akerlof). Ovde se radi o troskovima koje firme snose,a skopcani su sa promenama cena (promena cenovnika, obavestenje potrosaca itd). Firme nastoje da izbegnu ove troskove i zato odrzavaju postojece cene sve dok je moguce.Radni ugovoriPisci koji su istrazivali radne ugovore, koji i kada su indeksirani imaju nominalnu osnovu i dugorocni su po svom karakteru, zakljucili su da monetarna politika moze biti delotvorna, cak i u uslovima racionalnih ocekivanja subjekata. Ovu liniju istrazivanja nastavljaju pisci koji pisu o “kliznim” radnim ugovorima. Svi radni ugovori su dugorocni, ali ne isticu u isto vremeradnici ne nastoje samo da maksimiziraju sopstvenu nadnicu, vec nastoje i da ocuvaju razlike u platama/uslovima u odnosu na druge

FALI

24. Po D. Laidleru karakteristike monetarizma su:

1. kvantitativna teorija novca2. Filipsova kriva upotpunjena očekivanjima 3. monetarni pristup platnom bilansu 4. protivljenje aktivističkoj ekonomskoj politici5. stabilna funkcija tražnje za novcem 6. efektiranje promena novčane mase isključivo na nominalne, a ne realne agregate 7. stabilan privatni sektor i racionalna predviđanja i očekivanja privrednih subjekata

25. Monetaristička ekonomska politika

Nobelovac F. Modiljani je ukazao da je osnovna razlika između monetarizma i kejnzijanizma u tome što kejnzijanci veruju da novac malo utiče na agregatnu tražnju i jedino su važni državni izdaci, dok monetaristi ističu da je jedino novac važan. Po Modiljaniju ne-monetaristi prihvataju da je tržišna privreda podložna fluktuacijama agregatne proizvodnje, nezaposlenosti i cena, što se mora, može i treba ispraviti, dok monetaristi smatraju da nema potrebe da se privreda stabilizuje sve dok ponuda novca sledi jednostavno predvidivo pravilo. ’70ih godina XX veka usled ekonomske krize dolazi do napuštanja kejnzijanskog fiskalnog regulisanja tražnje u korist monetarističkog regulisanja ponude novca, odbacivanja intervencionizma u korist tržišnog liberalizma, napuštanja socijalne politike i „države blagostanja“ u korist napada na sindikate i organizovanog tržišta rada. Pretpostavka monetarizma je da je inflacija monetarni fenomen koji na osnovama kvantitativne teorije novca pokazuje mogućnost izbora između inflacije i nezaposlenosti: sa rastom novčane mase dolazi do rasta inflacije, usporava se rast društvenog proizvoda, povećava nezaposlenost. Monetarizam odbija da postoji dugoročni izbor između inflacije i nezaposlenosti.

26. Obeležja monetarizma

1.kvantitativna teorija novca2. Filipsova kriva upotpunjena očekivanjima3. monetaristički pristup platnom bilansu4. protivljenje aktivističkoj politici(jel moguce da ovde samo ovo treba?)

27. Opšti stavovi monetarizma

1. privatni sektor je stabilan-privredni sistem se automatski vraća u stanje pune zaposlenosti nakon poremećaja, a nezaposlenost na prirodni nivo2. na nivou pune zaposlenosti moguće su različite stope privrednog rasta, a rezultat je različita inflacija


www.hellostudentsrbija.wordpress.com3.promena stope monetarnog rasta prvo menja stopu realnog ekonomskog rasta. Na dugi rok ti efekti nestaju i jedino ostaje povećanje stope inflacije.4. odbacuje se aktivistička politika upravljanja tražnjom i preferiraju se na dugi rok monetarna pravila ili unapred definisani ciljevi

28. Razlike kejnzijanizma i monetarizma:

1. kejnzijanci su regulisali tražnju za kapitalom pomoću kamate, a monetaristi regulišu ponudu kapitala pomoću ponude novca.2. kejnzijanci državnom intervencijom regulišu tražnju, monetaristi veruju u slobodnu konkurenciju 3. kejnzijancima je prioritet tražnja za investicijama koja treba da uveća zaposlenost i proizvodnju; monetaristi tvrde da usled državnog intervencionizma postoji budžetski deficit koji dovodi do povećanja tražnje za novcem, povećanja ponude novca, rasta tražnje na tržištu roba i rasta cene. 4. kod kejnzijanaca tražnja za novcem nije stabilna, jer se menja sa promenom apsolutnog dohodka, dok je kod monetarista ona stabilna u dugom roku i zavisi od permanentnog dohodka 5. kejnzijanci su istovremeno nastojali da obezbede i stabilnost cena i povećanje zaposlenosti i proizvodnje, dok monetaristi ističu konfliktnost ciljeva i osnovni cilj im je stabilnost cena6. kejnzijanci su prihvatili Filipsovu krivu kao mogućnost izbora između inflacije i nezaposlenosti, dok su monetaristi istakli prirodnu stopu nezaposlenosti po kojoj svako spuštanje ispod tog nivoa pothranjuje inflaciju. Zbog toga ne postoji dugoročni izbor između između inflacije i nezaposlenosti i mora se prihvatiti nezaposlenost na prirodnom nivou.

29.Teoreme na kojima pociva savremeni monetarizam:

1. teorema o akceleraciji – uvecavanje ili umanjivanje novcane mase trenutno utice na realne agregate, da bi se na kraju sve svelo na promene cena iskljucivo;2. teorema o privremenosti monetarnih impulsa – monetarnim impulsima se ne mogu dugorocno izazvati realni efekti;3. endogena ocekivanja – imaju dimenziju “doze zaborava” i otvaraju mogucnost greske, pa su realni efekti na kraatak rok ipak moguci;4. teorema o istiskivanju – u zavisnosti od nacina finansiranja drzavnog budzeta (obveznicama ili novim novcem) privatni sektor moze biti istisnut sa trzista kapitala;

30. Uticaj novca u makroekonomskim teorijama:

U 3 velike makroekonomske teorije novac razlicito utice na zaposlenost i proizvodnju:1.predkenzijanska ekonomija – je na pozicijama razdvojenosti realnih i monetarnih agregata (princip homogenosti)2.kejnzijanci – mogucnost dugorocnog dinamiziranja traznje (princip mupltiplikatora); preko kamate i traznje za novcem se menjaju realni odosi (zaposlenost i proizvodnja); brzina opticaja neizvesna;3.monetaristi – mogucnost da u kratkom roku nominalne promene izazovu realne promene zaposlenosti i proizvodnje (princip novcane iluzije); preko ponude novca jedino se menjaju nominalne velicine (cene i dohoci); przina opticaja stabilna i predvidiva sto uspostavlja stabilnu traznju za novcem; uticaj novca na cene je neposredan, a ne preko kamate; promene u sferi cena odrazavaju samo inflatorna ili deflatorna kretanja u monetarnoj sferi;

31. Funkcije potrosnje:

Funkcije potrosnje su Kejnsov apsolutni dohodak, Fridmanov permanentni dohodak, Modiljanijev zivotni ciklus potrosnje.


www.hellostudentsrbija.wordpress.comKejns je smatrao da na nizem nivou dohotka ljudi proporcionalno trose vise, a na visem manje. Preraspodela dohodaka i uopste politika dohotka moze uticati na agregatnu traznju tako sto ce se dohoci siromasnih uvecati, a s obzirom na njihovu sklonost ka potrosnji i agregatna traznja.M. Fridman i F. Modiljani su formulisali hipoteze o relativnom dohotku. Fridman dokazuje da ljudi trose u skladu sa permanentim dohotkom, koji je prosek dohodaka koji su primali prethodnih nekoliko godina. Modiljani dokazuje da ljudi trose prema zivotnom dohotku; stede i trose u skladu sa zivotnim ciklusom potrosnje, nezavisno od tekuceg dohotka, imajuci u vidu svoj zivotni vek.

32. Kejnsov apsolutni dohodak:

Rastom dohotka potrosnja apsolutno raste, ali relativno zaostaje. Potrisnja je veca kod siromasnih nego kod bogatih, a tokom vremena sa rastom dohotka biva relativno sve manja.Y = C + S; dohodak se trosi (C) i stedi (S).C = a + bY; potrosnja je zbir autonomne potrosnje (a) i dela dohotka koji se trosi (bY), b je granicna sklonost potrosnji.I = I*; stvarne investicije jednake su planiranim investicijama.

Y = 1

1−b(a + I*): 1/1-b multiplikator koji pokazuje koliko se dohodak uvecava usled promene potrosnje i

investicija.*obrazlozenje za grafik: ravnotezni dohodak je predstavljen linijom 45V i deli se na potrosnju C i stednju S

33. Fridmanov permanenti dohodak:

Ljudi trose prema dohotku Ym koji se sastoji iz Yt – tekuceg dohotka koji su primili i Yp – permanentnog dohotka koji je prosek dohodaka koji su primali prethoodnih nekoliko godina, uz pridavanje odredjenog pondera.Ym = Yt + YpYpt = λYmt + (1-λ)Ypt-1

Potrosnja je funkcija samo permanentnog dohotka. Fridmanov multiplikator je manji od Kejnsovog, jer su ljudi oprezniji.

m = 1

1−λk*obrazlozenje za grafik: u tacki B permanentni dohodak je jednak prolaznom dohotku; moguce je da se privremeno odsupa od permanentnog dohotka ( A i C); A – potrosnja iz prolaznog dohotka veca od potrosnje iz permanentnog dohotka; C – potrosnja iz prolaznog dohotka niza od potrosnje iz pemanentnog.



34.Modiljanijev životni ciklus potrošnje

Prema Modiljaniju promene potrošnje ne prate trenutno apsolutne promene dohotka, već životni ciklus dohotka. Potrošnja ima sledeći oblik C=aWR + cYLgde je WR-realno bogatstvo (nasleđeno) a- granična sklonost potrošnji iz bogatstva Yl- radni dohodak c- granična sklonost potrošnji iz radnog dohotka

slika na str.63 samo što se na y-osi nalazi dohodak a na x-osi t

Modiljanijev zaključak o životnom ciklusu potrošnje osporava kejnsovu hipotezu o apsolutnom dohotku u sledećempotrošnja je konstantna tokom životnog veka pojedincapotrošnja se tokom čitovog životnog veka finansira iz životnog dohotka i početnog bogatstvatokom svake godine toši se a-ti deo bogatstva i c-ti deo radnog dohotka

Na osnovu Modiljanijevog modela mogući su neki opšti zaključciznačajan nivo bogatstva smanjuje potrebu za štednjom u datom trenutkugranične sklonosti potrošnji i štednji zavise od dohotka i bogatstvaštednja se može objašnjavati željom za ostavljanjem nasledstva i neizvesnošću u pogledu dužine penzijskog stažaodnos potrošnja/dohodak biće stalan ako je odnos bogatstvo/dohodak stalan.

35.Monetarističa ekonomska politika – odnos prema inflaciji

- Najvažniji uzročnik inflacije je širenje države blagostanja, što vodi rastu novčane mase.- Nizom podataka monetaristi dokazuju da su budžetski prihodi izuzetno brzo rasli, a najvažniji uzročnik je uključivanje sve većeg broja programa koji se finansiraju iz budžeta u prvom redu programa socijalnog staranja koji po njemu ugrožavaju konkurentsku situaciju na tržištu rada koji otvara mogućnost troškovne inflacije.- Nezaposlenost po mišljenju M.Fridmana nije uvećana zbog monetarne restrikcije, već je naprotiv prekomerna uloga države i uvećanje njenih rashoda ugrozilo konkurentsku strukturu privrede pa je monetarna restrikcija kao neizbezni korak morala da dovede i do rasta nezaposlenosti kao neželjenog sporednog efekta. Krajnji uzročnik njenog rasta po njegovom mišljenju je neefikasna država blagostanja proistekla i kejnzijanske politike vođenje od 30tih godina.- Monetaristi se zalažu za orijentaciju na jedan osnovni cilj, to je stabilnost cena kojoj se mora sve podrediti, najvažniji instrument ekonomske politike je ponuda novca koja na dugi rok mora biti stabilna.


www.hellostudentsrbija.wordpress.com- Dok u kejnzijanskom modelu prvo nastaje inflatorni impuls, dotle u monetarističkim modelima monetarni impuls prethodi rastu cena.

36. Monetarističko regulisanje tražnje za novcem

- Fridman je napisao „Kvantitativna teorija u prvom redu je teorija tražnje za novcem.Ona podrazumeva *empirijsku hipotezu da je tražnja za novcem stabilna, stabilnija od drugih funkcija, na primer potrošnje koje se nude kao alternative **postoje značajni faktori koji utiču na ponudu novca a koji ne utiču na tražnju za novcem.”- N. Kaldor je kritikovao postavke monetarizmarast ponude nova je osnova, a verovatno i najvažnija determinanta rasta cena dobara i uslugakretanje realne privrede proizvodnja, zaposlenost, produktivnost determinisani su tržisnim kretanjima- On je istakaoukoliko je na kratak rok ponašanje realne privrede neutralno usled nesavršenosti tržišta u odnosu na ponudu novca zašto je cilj eliminisanje inflacije? odgovor jedino može biti da je inflacija itekako pogubna za realnu privreduako cene rastu zbog povećanja ponude novca iako je njihov rast,stetan zašto onda dozvoljavati bilo kakvo povećanje ponude novca?Monetarizan pretpostavlja-privreda je samoregulišuća-nema bitne razlike između robnonovčane i kreditonovčane privrede-kontrola ponude novca sama po sebi dovodi do smanjivanja cena

U osnovi monetarizma je pretpostavka da je ponuda novca egzogena varijabla, uzrok promena cene i dohotka, a postoji i svojevrsno kašnjenje, odloženi efekti na cene i dohodak s tim da promene količine novca intervarijabilno prethode promenama novčanih dohodaka.Po N.Kaldoru količina novca je u privredi endogena i nije zavisna od tražnje.

37. Kejnzijansko regulisanje kamate

- Na osnovu jednog od dva temeljca klasične teorije zaposlenosti znamo da kamata na nivou pune zaposlenosti izjednačava štednju i investicije.-Kejnsova teorija kamate: kamata je monetarni fenomen i određuje se na tržištu novca, štednja je prvenstveno funkcija dohotka,a ne kamate. Na investicije utiče kamata, ali mnogo više utiču očekivanja preduzetnika.-Tražnja za novcem u Kejnsovom modelu je zbir transakcione i spekulativne tražnje, kada je kamata visoka novac je skup i koristi se kao sredstvo plaćanja, kako se kamata smanjuje u tražnji za novcem raste učešće tražnje za novcem usled spekulativnog motiva, jer se ocekuje da će trenutno niska kamata biti viša i to će doneti dodatni prinos njihovim vlasnicima. Tražnja za novcem je nestabilna veličina i menja se sa promenom preferencija likvidnosti pa je neophodno često menjati, odnosno prilagođavati ponudu novca, a to je najbolje uraditi preko kamatne stope koja treba da bude fiksirana na nekom neutralnom nivou kako bismo imali investicije.



38. Nova klasična makroekonomija

Fridmanov model je pošao od dve pretpostavke:1. Cišćenje tržišta2. Nesavršenost inforamcija Lukasov model je ustvari unapredjen Fridmanov model. Lukas je objasnio da radnici formiraju svoja ocekivanja o cenama, i da nema obmanjivanja jer radnici aktivno predviđaju umesto da se pasivno adaptiraju. I on za razliku od fridmana, uvodi racionalna ocekivanja okrenuta u napred. Fridman - Lukasova funkcija ponude: Stvarni proizvod može odstupati od prirodnog samo ako stvarne cene odstupaju od očekivanih cena, a stepen odstupanja će zavisiti samo od cenovnog iznenađenja puta koeficijent h.

39. Opšti stavovi nove klasične makroekonomije

Ponuda i tražnja se ne uravnotežuju automatski jer u momentu prodaje tj.kupovine, postoji nedostatak informacija o uslovima prodaje odnosno kupovine potrosnih dobara ili faktora proizvodnje, pa to onemogucava potpuno pouzdanu odluku. Do ravnoteže se jedino može doći kroz traganje, a ono traje sve dok se marginalni trošak traganja ne izjendnači sa marginalnim prihodom traganja. Ravnoteža ne moze da se uspostavi odmah i bez ikakvih troškova.

40. Poslovni ciklusi

Ja jedino sto sam nasla su realni privredni ciklusi, i to ono sto postoji u skripti.. Tako da proverite da li je ovaj odgovor tacan!!!

a) Proizvodnja b) Trziste rada



Slika a) loši šokovi na strani ponude spuštaju naniže reprodukcionu funkciju (sa Fo na F1) i smanjuju proizvodnju sa Qo na Q1. Slika b) to izaziva pad tražnje za radom, pad zaposlenosti i pad nadnica usled rasta cena. Fridman – Lukasova funkcija ponude: Q = QN +h(P-Pe). Stvarni proizvod može odsutpati od prirodnog samo ako stvarne cene odstupaju od očekivanih cena, a stepen odstupanja će zavisiti samo od cenovnog iznenađenja puta koeficijent h. Lukas govori o zajedničkoj informacionoj barijeri i kod radnika i kod poslodavaca, i radnici i poslodavci mogu da budu obmanuti zbog sledećih razloga:Firme i radnici mogu da prate svoje cene, ali postoje informacione barijere o kretanju svih ostalih cena.Ako firme ili radnici veruku da supovećane samo njihove cene, proizvodiće tj. radiće više.

41. Neefikasnost ekonomske politike

Neefikasnost ekonomske politike je posledica napuštanja adaptivnih (monetaristička ex post) u racionalna (novoklasičarska (ex ante)) očekivanja. Kod adaptivnih očekivanja kratkoročna AS kriva je pozitivnog nagiba. U osnovi koncepcije novoklasičara br. 1 je teorija monetarnih ciklusa, koji su izazvani monetarnim šokovima na strani cena i ponude novca.42. Troškovi obaranja inflacije

Kod novoklasičara predviđene promene politike neće imati nikakvih efekata, pa otuda I nema stope žrtvovanja. Novoklasičari dokazuju da centralna banka inflaciju može da eliminiše tako što će najaviti stopu monetarnog rasta koja će stabilizovati cene. Da bi se efikasno oborila inflacija javnost mora verovati da su monetarne vlasti spremne da je sprovedu. Ukoliko najavama monetarnih vlasti nedostaje: *reputacija odnosno stečeno poverenje na osnovu već preduzetih akcija I* kredibilitet tj. poverenje javnosti da će se i te akcije nastaviti onda inflatorna očekivanja neće biti revidirana naniže.Društvo i privreda neće moći da izbegnu značajne realne troškove dezinflacije i pad proizvodnje i zaposlenosti .

43. Vremenska konzistentnost ekonomske politike

Na osnovu stečene reputacije i kredibiliteta kji javnost ima prema vladi, vladine akcije moraju biti vremenski konzistentne- povezujući prošle,sadašnje i buduće akcije na jedinstvenoj liniji . Model su razvili E.Preskot i F.Kidland, nagoveštavajući novi smer nove klasične makroekonomije br.2-realni privredni ciklusi .


www.hellostudentsrbija.wordpress.comOvi autori su dokazivali da nema načina da se teorija optimalne kontrole primeni i na ekonomsko planiranje u uslovima racionalnih očekivanja . U tim uslovima se igra između :*ekonomskih subjekata koji gledaju unapred i formiraju racionalna očekivanja,i *vlade Razlika između adaptivne i racionalne optimalnosti je vremenska nekonzistentnost : optimalna politika formirana u trenutku t je vremenski nekonzistentna ukoliko u trenutku t + n politika vlade bude promenjena .

44. Nova klasična makroekonomija br.2 – teorija realnih privrednih ciklusa

Nova klasična makroekonomija br.2 nastaje od 80tih godina XX veka kada se pažnja istraživača usmerava ka realnim uzročnicima privrednih ciklusa . Najznačajniji predstavnici su O.Blanšar , G.Mankiv , E.Felps , D.Romer i drugi . Ključna promena je napuštanje monetarnog šoka u korist realnog šoka-tehnološke promene .Na ovo su prvi ukazali E.Preskot i F.Kidland. Njihove osnovne hipoteze su :velike promene tehnološkog progresa utiču na produkcionu funkciju i proizvodnju/zaposlenostracionalni akteri menjaju svoja predviđanja u pogledu ponude rada i potrošnje usled promena relativnih cenapostoje ciklusi izazvani tehnološkim promenama

Ubrzani tehnološki napredak menja potrebe ljudi, njihovu ponudu rada, a time izaziva i realne promene u proizvodnji/zaposlenosti i kod radnika i kod poslodavaca. Novoklasičari br.2 smatraju državnu politiku neefikasnim i skupim poduhvatom. Ekonomske fluktuacije su reakcija na neizvesnosti proistekle iz stope tehnološkog napretka .

45. Politički privredni ciklusi

Ekonomska politika postaje endogena kada je vlada koristi radi realizacije određenih političkih ciljeva.Ona je instrument radi ostvarivanja određenih političkih ciljeva i njene igre sa javnošću.

Kriva političke indiferentnosti:

Jednaka podrška birača može se obezbediti različitim kombinacijama inflacije i nezaposlenosti,i to omogućava državi da trguje ovim ekonomskim ciljevima radi ostvarenja političkih ciljeva - pobede na izborima ili ostanka na vlasti .

Vlada trguje između uvećanja dohotka koji joj uvećava podršku birača u ciljnoj funkciji podrške birača i inflacije koja je ograničenje. Tri su njena ugaona kamena :CILJ => uvećati podršku boračaINSTRUMENT => dinamiziranje rasta radi uvećanja dohotka(svako štampanje novca uvećava inflaciju,koji će obezbediti realizaciju političkih ciljeva)OGRANIČENJE => kratkoročnom agregatnom ponudom (stvarna inflacija nadmašuje očekivanu ukoliko rast se rast ubrazava iznad prirodnog)



Vlada je indiferentna za odgovarajući par inflacija-dohodak. Vlada zna da će biti podržana u zavisnosti od ekonomskih perfomansi i zato koristi instrument-dohodak da bi realizovala cilj-podrška birača suočavajući se sa ograničenjem-ubrzavanje inflacije .

46. Predizborno dinamiziranje agregatne tražnje

Vlada zna da će biti ocenjivana i podržavana u zavisnosti od ekonomskog stanja u zemlji, i zato koristi dohodak kao instrument da bi realizovala cilj suočavajući se sa ubrzavanjem inflacije. Veća podrška se ostvaruje kada birači imaju za isti dohodak nižu inflaciju ili za istu inflaciju veći dohodak.Kada dohodak raste on se mora nadoknaditi porastom inflacije. Kriva indiferencije države je ona koja omogućava jednake kombinacije dohotka i inflacije. Iz A se dolazi u B uvećanjem tražnje (DADo na DADe) i uvećava se dohodak (sa Y* na Ye) i podrška birača (sa 45% na 50%)

47. Škola ekonomije ponude

Školu ekonomije ponude karakteriše povratak Adamu Smitu i strain ponude, napuštanje kejnzijanizma, prioritet je privredni rast i proizvodnja, slobodna konkurencija i preduzetnik dobija središnju ulogu u privredi.Oni odbacuju monetarističku restrikciju tražnje u situaciji inflacije i kejnzijansku ekspanziju tražnje u depresiji. Zalaže se za regulisanje ponude čije povećavanje u uslovima inflacije i nezaposlenosti treba da otkloni obe nestabilnosti. U središtu ove škole je Laferova kriva.

48. Laferova kriva

Laferova kriva pokazuje odnos poreskog prihoda i poreskestope, u početku odnos promene stope i prihoda je srazmeran,što je veća stopa to je veći prihod a od prelomne tačne je


www.hellostudentsrbija.wordpress.comobrnuto srazmeran, što je veća poreska stopa, poreski prihodje manji. Za nultu poresku stopu i poreski prihod je nulti,za poresku stopu od 100% poreski prihod je jednak nuli.

49. Kriva proizvodne mogućnosti

Kriva proizvodnih mogućnosti je grafikon koji pokazuje granicu mogućnosti proizvodnje zemlje u uslovima potpune zaposlenosti svih raspoloživih resursa i kada je zaposlenost nedovoljna.Na grafikonu stanje koje prikazuje punu zaposlenost pokazuje kada se privreda nalazi na krivoj proizvodnih mogućnosti, sve manje od toga je moguće ali neefikasno a sve iznad krive je nemoguće ostvariti bar bez promene tehnike i tehnologije.Predkejnzijanska ekonomija ističe prednosti tržišta i njegove 3 najvažnije funkcije:1. Alokativna funkcija – alociraju se proizvodna dobra na proizvođače i na potrošače2. Selektivna fukncija – selekcija prioriteta proizvodnje i zadovoljenja potreba3. Distributivna funkcija – raspodela dohodaka između faktora proizvodnje i unutar rada između ljudi.

50. Kružno kretanje dohotka

Kružno kretanje dohotka je tržišni mehanizam koji pretpostavlja postojanje dva tržišta : tržište potrošnih dobara i tržište inputa (proizvodnih dobara); i dva aktera : domaćinstva i privredu. Preduzeća proizvode dobra koristeći inpute – poput rada, zemlje, kapitala. Ovi inputi zovu se faktori proizvodnje. Domaćinstva poseduju faktore proizvodnje, i troše sva dobra i usluge koje proizvode preduzeća. Na tržištu dobara i usluga(1) domaćinstva se pojavljuju na strani tražnje (domaćinstva su kupci), a privreda na strani ponude (prodaje potrošna dobra), dok se na tržištu faktora proizvodnje(2) domaćinstva javljaju na strani ponude (prodavci) nudeći usluge faktora proizvodnje (rad, zemlja i kapital), a privreda se pojavljuje na strani tražnje (kupuje faktore). Na ovim tržištima domaćinstva obezbeđuju inpute koje koriste preduzeća za proizvodnju dobara i usluga. Zbog postojanja dva tržišta, postoje i dva kružna toka – tok novca i tokove inputa i autputa. Tok novca : domaćinstva preduzeća jedan deo prihoda od prodaje dobara i usluga ide za plaćanje faktora proizvodnje (za nadnice npr.). Preostali deo predstavlja profit vlasnika preduzeća, koji su i sami članovi


www.hellostudentsrbija.wordpress.comdomaćinstva. Zaključak – izdaci za dobra i usluge teku od domaćinstava ka preduzećima, a dohodak u formi plata, rente i profita teče od preduzeća ka domaćinstvima.

51. Ponuda

Ponuda je količina dobara koju su proizvođači spremni da ponude na određenom nivou cena i direktno je proporcionalna ceni : raste sa rastom cene, i obrnuto.cena

Ponuđena količina

Ponuda zavisi od cena, i ukoliko je cena viša, veća će biti i ponuda (ponuda će se povećati bilo tako što će postojeći proizvođači proizvoditi više, ili će na tržište ući novi proizvođači kojima nova, viša cena omogućava pokrivanje viših troškova proizvodnje, što ranije nije bilo moguće). Cene i količine dobara kojima se trguje na tržištu zavisiće od preferencija kupaca i prodavaca. Za bilo koje dobro važi da kupci žele da ga dobiju po što nižoj, a prodavci da prodaju po što višoj ceni. Elastičnost ponude pokazuje koliko će se procentualno promeniti ponuđena količina usled 1% promene cene. Ep= (deltaP / P0)/(deltaC/C0) deltaP je promena ponuđene količine, deltaC promena cene, a P0 i C0 su početna ponuda i cena. Značenje vrednosti elastičnosti ponude : za Ep=0 ponuda je savršeno neelastična, tj.ponuđena količina se ne menja bez obzira na promenu cene; za 0<Ep<1 ponuda je neelastična, tj.procentuala promena cene izaziva manju promenu ponuđene količine ; za Ep=1 je jedinično elastična (ujednačeno se menjaju cena i količina); za 1(u knjizi piše nula, ali mi je malo nelogično)<Ep<beskonačno: je elastična,tj.promena cene izaziva veću promenu količine, i za Ep=beskonačno kriva ponude je savršeno elastična, tj.kupci će po sadašnjoj ceni kupiti beskonačnu količinu, ništa ne kupuju po nižoj ceni. Promena ponuđene količine može biti rezultat više cene (pomeranje duž krive ponude) ili promene uslova ponude (pomeranje krive ponude). Na ponudu utiču : cena dobra ili usluge; troškovi faktora proizvodnje; tehnički progres; broj preduzeća u grani; državna poreska politika, politika subvencija; cene drugoh proizvoda koje bi preduzeće moglo da proizvodi i prirodni faktori. Faktori koji uzrokuju povećanje ponude : smanjenje cene faktora koji učestvuju u proizvodnji; inovacije u proizvodnji (nove tehnologije, organizacija rada isl.); snižavanje poreza preduzećima ili poreza na promet proizvoda koje oni iznose na tržište. Promene ponude mogu biti pomeranja duž iste krive ponude, i pomeranja same krive ponude (prelazak na novu krivu). U prvom slučaju, promena zavisi isključivo od cene, dok u drugom slučaju zavisi od drugih faktora (promena cene proizvoda u združenoj proizvodnji, promena cene inputa, prirodne promene, vladina ekonomska politika, tehnološki progres, iscrpljivanje postojećih i uvođenje novih sirovina). Savršena elastičnost : bilo koja ponuđena količina moguća je za istu cenu. Savršena neelastičnost : bez obzira na cenu, nudi se uvek ista količina. Savršeno elastična kriva je horizontalna, a savršeno neelastična – vertikalna. Povećanje ponude izaziva pomeranje krive udesno, dok smanjenje ponude dovodi do pomeranja krive ponude ulevo.

52. Tražnja

Tražnja predstavlja količinu dobara koju su potrošači spremni da kupe u određenom trenutku po određenoj ceni. Kriva tražnje izvodi se iz marginalizma : 1. Neposrednim merenjem korisnosti dobara (polazi se od zakona opadajuće marginalne korisnosti : korisnost svake dodatne jedinice proizvoda pada ako je naš dohodak ograničen, pa kupci nastoje da maksimiziraju ukupnu korisnost) i 2) Posrednim merenjem korisnosti dobra : koristimo krivu indiferencije i merenje korisnosti jednog dobra u odnosu na drugo. Da bismo maksimizirali ukupnu korisnost, marginalne korisnosti dva dobra moraju biti proporcionalne njihovim cenama. cena



količina Promena tražnje obuhvata dvojake promene : pomeranje po krivoj tražnje (zavisi isključivo od cene) i pomeranje krive tražnje udesno ili ulevo, usled uticaja drugih faktora. Na povećanje tražnje utiču : povećanje dohotka potrošača, promena ukusa potrošača, povećanje cena supstituta, smanjenje cena komplemenata, povećani broj ljudi koji koriste određeni proizvod, očekivanja da će cena proizvoda rasti, ili da će doći do nestašice. Rast cena navodi potrošače da smanje tražnju , što govori o obrnutoj proporcionalnosti. U kojoj meri će se to ostvariti zavisi od dohodne i cenovne elastičnosti tražnje. Dohodna elastičnost tražnje : (deltaT/T0)/(deltaD/D0) tj.procentualna promena tražene količine/procentualna promena dohotka deltaT i deltaD su promene tražnje i dohotka, a T0 i D0 prvobitna tražnja i dohodak.Cenovna elastičnost tražnje : (deltaT/T0)/(deltaC/C0) tj.procentualna promena tražene količine/procentualna promena cenedeltaT i deltaD su promene tražnje i cene, a T0 i C0 poečetna tražnja i cena.Unakrsna elastičnost tražnje : deltaT za robu A/deltaT za robu B tj.promena tražnje jednog dobra/promena tražnje za drugim dobrom. Dobijene vrednosti elastičnosti se tumače na isti način kao vrednosti elastičnosti ponude.Faktori koji utiču na elastičnost tražnje su : supstituti (ako postoje supstituti za dati proizvod, elastičnost tražnje će biti visoka), nivo dohotka (viši dohodak čini potrošače manje osetljivim na promene cena), trajnost proizvoda (relativno duži tok upotreba učiniće potrošače osetljivim na promene cena). Faktori koji povećavaju elastičnost tražnje : niži nivo dohotka, luksuzni proizvodi, raspoloživost supstituta i uvođenje novih proizvoda.

53. Kriva indiferencije

dobroX

dobroY

Kriva indiferencije u ravni predstavlja međuodnos dva dobra (X i Y) : to je geometrijsko mesto tačaka jednake ukupne korisnosti i ukazuje na različite moguće kombinacije dobara X i Y u potrošnji, koje daju istu korisnost. Ona predstavlja i graničnu stopu supstitucije : koliko je pojedinac spreman da se odrekne dobra X radi dodatne količine dobra Y. Kriva indiferencije nije dovoljna za utvrđivanje ravnoteže potrošača : svako podleže budžetskom ograničenju, jer mu je dohodak ograničen. dobroY dobroY


www.hellostudentsrbija.wordpress.comdobroX dobroX

Budžetska linija ukazuje na moguče kombinacije dva dobra koje kupac može napraviti sa raspoloživim dohotkom, kada ga ne troši u celini, kada ga troši u celini, kao i one kombinacije koje mu, obzirom na dohodak, nisu dostupne. Kada se budžetska linija poveže sa ciljnom funkcijom maksimalne ukupne korisnosti, što predstavlja kriva indiferencije, dobija se ravnoteža potrošača. Za dati dohodak potrošač može ostvariti ravnotežu u tački dodira budžetske linije i krive indiferencije, čime je za dati dohodak postignuta maksimalna korisnost. Promena dohotka znači pomeranje budžetske krive (udesno ako se povećava dohodak, i obrnuto).

54. Budžetska linija

Budžetska linija pokazuje sve moguće kombinacije dobara koje pojedincu stoje na raspolaganju kada troši celokupan dohodak na njihovu kupovinu. Tačke ispod budžetske linije pokazuju kombinaciju dobara koja se kupuje, pod uslovom da pojedinac ne koristi sav raspoloživi dohodak na potrošnju, dok su tačke iznad linije nedostupne, jer zahtevaju viši dohodak. Tačke na osama x i y (A i B) pokazuju koliko se jednog dobra može kupiti ukoliko se celokupan dohodak troši na kupovinu samo tog dobra.

55. Ravnoteža ponude i tražnje

Ravnoteža ponude i tražnje predstavlja takvu situaciju na tržištu kada je ponuđena količina dobara jednaka traženoj količini istih dobara. Presekom krivih ponude i tražnje određena je ravnotežna cena – P0, i ravnotežna količina – Q0. Ravnoteža je definisana u tački E, i u toj tački ne postoji pritisak na cene ni naviše ni naniže.

56. U ekonomiji postoje dva aspekta posmatranja privrede:

Mikroekonomski pogled – pogled odozdo, koji je skoncentrisan na jedan deo, ili jednu jedinicu u privrediMakroekonomski pogled – pogled odozgo, koji se bazira na agregatne privredne veličine, i posmatra privredu kao jednu skladno povezanu celinuBez obzira sa koje strane gledamo, postoje 2 tipa ekonomskih dobara: slobodno dobro, koje je dostupno u neograničenim količinama po nultoj ceni, i ekonomsko dobro, koje je retko, i ne može se dobiti u neograničenim količinama čak ni po nultoj ceni.Da bi se proizvela pomenuta dobra, neophodno je imati osnovne faktore proizvodnje: rad – fizički i intelektualni napori ljudi u proizvodnji, kapital – celokupna sredstva za proizvodnju, i zemlju – koju kao faktor proizvodnje čine svi prirodni resursi.

57. Predkejnzijanci su se zalagali za sledeće:

Sejov zakon tržišta, po kome se proizvodi razmenjuju za proizvode, ponuda stvara tražnju, tražnja stvara ponudu, svaki prodavac je kupac, a svaki kupac je prodavacPrivreda prirodno teži da se nađe u stanju pune zaposlenostiKljučni mehanizam za uspostavljanje ravnoteže su cene faktora proizvodnjeDržavna intervencija u privredi je nepotrebna

Kejnzijanci brane sledeće stavove:Postoji mogućnost da se privreda nađe u stanju nedovoljne zaposlenostiSmanjivanje kamate ne podstiče dovoljno investicije, koje bi dovele do pune zaposlenostiSmanjivanje nadnica nije odgovarajuća mera za ostvarivanje pune zaposlenosti


www.hellostudentsrbija.wordpress.comNovac je vrlo značajan za određivanje obima proizvodnje i zaposlenostiDržava je odgovorna za održanje pune zaposlenosti i dinamiziranje agregatne tražnje

58. Šest osnovnih makroekonomskih agregata su:

Stopa nezaposlenosti – br ljudi bez posla koji ga aktivno tražeu odnosu na br zaposlenih i nezaposleniStopa inflacije – procentualni rast prosečnog nivoa cena u privrediProduktivnost – prosečni proizvod po zaposlenom po času radaKamatna stopa – procentualni iznos koji dužnici plaćaju kreditorimaDržavni deficit – višak državnih rashoda nad prihodimaSpoljnotrgovinski deficit – višak uvoza u odnosu na izvozZa lakše razumevanje ovih agregata potrebno je poznavati veličinu jedne privrede u celini, što se najbolje oslikava preko društvenog bruto proizvoda zemlje, koji predstavlja vrednost svih proizvoda i usluga proizvedenih u jednom vremenskom periodu.

59. Dohodak i potrošnja

Potrošnja zavisi od dohotka i javlja se kao f-ja dohotka (c=a+by). Dohodak se deli na potrošnju i štednju. Deo dohotka koji nam ostane nakon dodavanja transfera države i oduzimanja direktnih poreza, nazivamo raspoloživim dohotkom. Potrošna funkcija zavisice od varijabli koje utiču na nivo potrošnje pojedinaca, a to su dohodak, bogatstvo i kamatna stopa. Ona se razvijala u nekoliko etapa: 1. apsoludni dohodak 2. relativni dohodak 3. permanentni dohodak4. životni ciklus dohotka

60. Paradoks štedljivosti

Paradoks štedljivosti je konceptt koga je prvi uočio Kejns, a odnosi se na situaciju u kojoj inicijalno poveccanje štednje na kraju uslovljava smanjenje štednje. Deluje kroz sledeće faze: početna veća štednja – smanjuje potrošnju – rastu zalihe – smanjuje se tekuća proizvodnja i zaposlenost – pada dohodak – pada štednja. Stoga štednja na pojedinačnom nivou danas osigurava veću potrošnju sutra, ali na nivou privrrede u celini veća štednja ima negativne posledice na dohodak.

61. Raspodela dohodaka i bogatstava

ima dva tipa:1. Raspodela dohodaka na faktore se bavi nagrađivanjem faktora proizvodnje i formiranjem njihovih dohodaka. Dohoci se dele na one koji potiču od rada i oni koji potiču od svojine.2. Raspodela dohodaka na pojedince je raspodela bogatstva na pojedince nezavisno od osnova po kome su stekli dohodak. Predstavlja se pomoću Lorencove krive.

Potpuna ravnomernost Neravnomernija rasp. I Neravnomernija rasp. IIdohodak % dohodak % dohodak %

odstupanje u odnosuna idealnuraspodelu

odstupanje u odnosuna idealnuraspodelu



45 stanovništvo % stanovništvo % stanovništvo %

62. Ravnotežni nivo dohotka

moguće je odrediti na dva načina:1. Metodom potrošnja plus investicije ( P+I ) – polazi od zahteva da je neophodno da agregatna tražnja bude jednaka agregatnoj ponudi.2. Metodom štednja minus investicije ( S-I ) – podrazumeva da je ravnotežni dohodak određen u situaciji kada je štednja jednaka investicijama.Između ovih metoda može se uspostaviti veza:ND= P+ŠND= P+I (metod potrošnja plus investicije)P+Š=P+I Š=I (metod štednja minus investicije)

63. Potrosnja plus investicije

Ovaj metod polazi od potrosnje tri vazna sektora1.stanovnistva-P2.privrede-I3.drzave-GU ravnotezi je potrebno da se ponuda (ND-nacionalni dohodak) izjednaci sa traznjom sva tri sektora (P+I+G). ND=P+I+GNacionalna funkcija potrosnje je zbir funkcija potrosnje domacinstava doticne privrede.Funkicja potrosnje jednog domacinstva pokazuje kretanje potrosnje u zavisnosti od visine dohotka.

Grafik-funkcija potrosnje: za razlicite nivoe dohotka pretstavlja razlicite nivoe potrosnje. Ispod ravnoteze potrosnja je veca od dohotka, a iznad manja. Iznad linije od 45° stednja je negativna, a ispod je pozitivna.U opstem obliku potrosnja se moze pretstaviti kao funkcija oblika: C=a+bY (a,b-konstante: a je odsecak na vertikalnos osi, b je nagib funkcije potrosnje)

64. Metod stednja-investicije


www.hellostudentsrbija.wordpress.comRavnotezni dohodak je odredjen jednakoscu ND=P+I.Ukoliko su nacionalni dohodak i agregatna traznja jednaki, privreda je u ravnotezi. Ako je AS manja od ND dolazi do kontrakcije ND, a ako je AS veca od ND dolazi do ekspanzije ND.

65. Multiplikator u zatvorenoj privredi

Zatvorena privreda je ona u kojoj ne postoji spoljna trgovina, ne postoje izvozni i uvozni tokovi roba i usluga.

Multiplikator je jednak: M= 11−GSP

=1/GS Š

Multiplikator je jednak reciprocnoj vrednosti granicne sklonosti stednji; sve sto se ustedi, nije multiplikovano u kanalima potrosnje.U ovom zatvorenom modelu injekcije-curenje, stednja je jedino curenje, injekcija su investicije i multiplikator jedino zavisi od stednje (granicne sklonosti stednji).

Grafikoni: Gore-metod P+I: povecanje investicija sa I0 na I1 povecalo je dohodak. Dole-metod S=I:ravnoteza S=I je sada na nivou I1


www.hellostudentsrbija.wordpress.comHipoteze o multiplikatoru i apsolutnom dohotka osporile su predkejnzijansko apsolutizovanje stednje koja je trebalo da pokrece privredu. Sada u prvi plan izbija agregatna traznja. To potvrdjuje paradoks stedljivosti koji pokazuje da se stednja i investicije ne podudaraju automatski jer stede i investiraju razliciti ljudi iz razlicitih motiva.Stedljivost u ovom slucaju povlaci smanjenu potrosnju i agregatnu traznju, sto privredu u uslovima nezaposlenosti jos vise odaljava od ravnoteze.

66.Multiplikator u otvorenoj privredi

U realnom svetu model injekcije –povlacenje je slozeniji i obuhvata:1.pojedinci potrosaci i preduzeca (injekcija-investicije, povlacenja-stednja)2.drzava (injekcija-budzetski izdaci, povlacenja-porezi)3.inostranstvo (injekcija-izvoz, povlacenje-uvoz)I u otvorenoj privredi potrebno je da su injekcije=povlacenju. Medjutim, ravnotezu sada pretstavlja jednakost:I+G+X=S+T+MInjekcije: I-investicije, G-drzavni izdaci, X-izvozPolacenja: S-stednja, T-porezi, M-uvozUkoliko je raspolozivi dohodak povecan, domacinstva ga ne dobijaju u celini jer se jedan deo “povlaci” ka poslovnoj stednji, a drugi ka porezima koje uzima drzava.

Grafikon: Povecanje stednje smanjuje dohodak. Multiplikator je rezultat granicne sklonosti stednje.Posto se u modelu pojavljuju dva nova curenja multiplikator u nacionalnoj privredi je manji. Uvodimo i dve nove sklonosti: granicna stopa oporezivanju t, i granicna stopa uvozu m.

Multiplikator je jednak: ¿1

s+t+m .

67. Makroekonomski identiteti

Osnovni makroekonomski identiteti ukazuju na faktore privređivanja, omogućavaju međunarodna poređenja kao i poređenja tokom različitih perioda. Kao najbolji indikator zdravlja jedne privrede javlja se nivo agregatne proizvodnje.Vrednost svih dobara i usluga možemo posmatrati na 3 načina:sabiranjem svih izdataka domaćih subjekata (sabiraju se svi izdaci ekonomskih subjekata, ta suma mora biti jednaka sumi izdataka)sabiranjem svih dohodaka domaćih subjekata (sabiranjem nadnica, kamata i profita koji predstavljaju troškove proizvodnje)sabiranjem svih dodatih vrednosti (dodate vrednosti predstavljaju povećanje vrednosti dobara u proizvodnom procesu, izračunava se tako što se od proizvodnje jedne firme oduzmu troškovi inputa)

68. Agregati metoda izdatka


www.hellostudentsrbija.wordpress.comPrema agregatnom metodu izdataka, bruto domaći proizvod (ukupna tržišna vrednost finalnih dobara i usluga u jednoj privredi tokom perioda od godinu dana) se izračunava prema formuli:GNP = C+I+G+(X-M) gde C predstavlja izdatke domaćinstva na trajna dobra, netrajna dobra i usluge, I investicije (izdatke privrede) koje mogu biti domaće i inostrane, G izdatke države kojima se obezbeđuju javna dobra i usluge i (X-M) neto izvozNeto nacionalni proizvod (NNP) je tržišna vrednost godišnje proizvodnje umanjen za amortizaciju:NNP = BNP-Dgde je BNP bruto nacionalni proizvod (ukupna proizvodnja dobara i usluga jedne nacionalne ekonomije u određenom periodu po tržišnim cenama)

69. Agregati metoda dohodaka

Proizvod zemlje se prema ovom metodu računa preko formule:Y = W+P+i+RW su nadnice, P profiti, i kamate, R renta

70. Kružni tok dohotka

Domaćinstva poseduju faktore proizvodnje koje privreda unajmljuje da bi firme koristeći ih proizvele dobra. Ta ista dobra i usluge kupuju domaćinstva plaćajući ih novcem.

71. Model injekcije-povlačenje – zatvorena privreda bez države

Povlačenje (ili curenje) predstavlja bilo koji deo dohotka koji ispada iz kružnog toka, dok injekcija podrazumeva ulazak u kružni tok dohotka koji ne potiče iz potrošnje domaćinstva. Pošto je u pitanju zatvorena privreda bez države, kao povlačenje se javlja samo štednja, a kao injekcija investicije.



72. Model Injekcije-povlacenje – potpuni model sa drzavom

Ukoliko u model ukljucimo i drzavu tada je JW model potpun.Na strani injekcija J nalaze se:- investicije I- izvoz X- i drzavni izdaci GNa strani povlacenja W nalaze se:- srednja S- uvoz M- porezi T

73. Model injekcije-povlačenje - otvorena privreda bez države

Postoje 2 strane Dbp-a - dohoci i rashodi. To se moze predstaviti kruznim kretanjem trzisnog mehanizma. Povlacenje je bilo koji deo dohotka koji ispada iz kruznog toka. Injekcija je ulazak u kruzni tok koji ne vodi poreklo iz potrosnje domacinstva. Ukoliko su injekcije jednake povlacenjima tada se nacionalni dohodak ne menja i privreda je u ravnotezi. Povlacenja su: stednja uvoz i porezi, injekcije su investicije izvoz i drzavni izdaci. Vazi odnos S+ M+T= I+X+G. Moraju se izjednaciti C+I+G= licni dohoci + profit + renta. + slike sa 183. i 184.

74. Razlika izmedju stanja i tokova

SNR sve svoje ekonomske aktivnosti prikazuje pomoću stanja i tokova:Stanja se odnose na informacije o fondovima u određenim tačkama vremena, na početku ili na kraju obračunskog perioda.Tokovi se odnose na aktivnosti koje su se dogodile u određenom obračunskom periodu. Svaki tok i promena stanja odražavaju se u računima, a intehrisanost SNR podrazumeva da se svaki ekonomski tok ili stanje bilo gde u Sistemu prikazuje na isti način.Tokovi:Ekonomske aktivnosti imaju za posledicu ekonomske tokove koje stvaraju, menjaju, prenose ili uništavaju ekonomske vrednosti. Tokovi mogu biti transakcije i ostali tokovi. Transakcije su ekonomski tokovi koji nastaju u vezama institucionalnih jedinica i unutar samih jedinica. Mogu biti novčane i nenovčane.Ostali tokovi su promene vrednosti u imovini i potraživanjima, a nisu posledica transakcija, nego npr. posledica rata, prirodnih katastrofa i sl.


Y dohodak

IS kriva I=Skamata Io

So

I1

I2

S1

S2

www.hellostudentsrbija.wordpress.comStanja su vrednosti imovine i potraživanja u određenoj tački vremena, na početku ili kraju godine za koju se vrši obračun. Stanja su povezana sa tokovima i rezultat su ranijih transakcija i ostalih tokova.

75. Pretpostavke IS-LM modela

Tri najvaznija modela moderne makroekonomije:IS-LM model: kriva IS predstavlja tavnotezu na trzistu dobara, kriva LM ravnotezu na trzistu novca,a njihov presek istovremenu ravnotezu na trzistu dobara i novca koje odredjuju ravnoteznu kamatu i dohodak u privredi.Filips-Okunov model: Filipsova kriva predstavlja medjuzavisnost inflacije i nezaposlenosti, a Okunova kriva medjuzavisnost nezaposlenosti i drustvenog proizvoda.AS-AD model: AS kriva predstvalja agregatnu ponudu,a AD agregatnu traznju,a njihov presek odredjuje ravnotezni nivo cena i dohotka za jednu nacionalnu privredu.

76. Jednakost funkcija stednje I investicija

Raste kamata - r raste štednja -S;Raste dohodak - Y rastu I:Skup (I1, S1), (I2, S2), (I3, S3) formira krivuIS.

77.Jednakost stednje I investicija

Funkcija investicija je opadajuća u odnosu na kamate, dok je funkcija štednje rastuća funkcija dohotka; kriva 45o u kvadrantu I-S pokazuje njihovu jednakost, što vodi uspostavljanju skupa ravnoteži investicije-štednja - krivoj IS. Pri tom se može poći od bilo koje veličine (r1, I1 ili S1) i kružno doći do tačaka krive IS.


S

I Y

Stednja

45’

I=f(r) IS kriva I=S

S=f(r)


78. Metod potrosnje plus investicije

U (a) za kamatu ri1 ravnoteža je u E1, dohodak je Y1. U (b) ravnoteža je, takođe, u E1. Pad kamate na r2 povećava agregatnu tražnju i potrošnju za svaki nivo dohotka. Nova ravnoteža je u Y2. U (b) u E2 nova ravnoteža odgovara kamati r2.

79.Nagib IS krive

Nagib IS kriva predstavlja uticaj a) kamate r, b)granicne sklonosti potrosnje c na nivo agregatne traznje AD a time I na IS ravnotezu:1. menjanjem kamate r krecemo se po nepromenjenoj IS krivoj

Investicije Trziste dobara

Ravnoteza

r

AD

45’

E1

E2

dohodakr

dohodak

IS kriva I=S

Y1 Y2

r2

r1


dohodak

AD

E1

45’

E2

dohodak

IS kriva se pomera

AD2

AD1

R1

R

IS1

IS2

Y1 Y2

A

B

www.hellostudentsrbija.wordpress.com2. menjanje granicne sklonosti potrosnje c=c(1-t) menja se nagib krive IS3. promena autonomnih izdataka (A) pomera se kriva IS bez promena nagiba

a)smanjivanjem kamate povecava se dohodak I agregatna traznja bez promene nagiba IS krive; promena kamate predstavlja kretanje po nepromenjenoj IS krivojb) promena grnicne sklonosti potrsonje manja nagib Ad I IS krive jer kriva A-br+cY postaje strmija, pa se na IS krivoj za istu kamatu r1 povecava dohodak s, promena granicne sklonosti potrsonje menja nagib krivih AD i ISc) promena autonomnih izdataka ako se autonomni izdaci povecavaju tada se Ad povecava bez promene nagiba, a IS kriva se za isti nivo kamata pomera udeno

80.Pomeranje IS krive

POMERANJE IS KRIVE- U A povecanje autonomnih izadataka pomera krivu AD navies povecavajuci dohodak, U B za isti iznos na IStom nivou kamata, desno se pomera IS kriva.



81.

Tacke E1 i E2 su na liniji IS i predstavljaju ravnoteze; Tacka E3 je van krive IS (levo je od nje) i predstavlja visak traznje za dobrima (VTD) (inflacioni gep); Tacka E4 je takodje van IS krive (desno od nje) i predstavlja visak ponude dobara (VPD) (depresioni gep). U tacki E4 kamata je visa nego u E2. U tacki E3 kamata je niza nego u E1.



82.

Kriva LM dobija se kao: jednakost ponude i traznje za novcem i ravnoteze na trzistu novca. Spekulativna traznja za novcem DMs je opadajuca f-ja funkcije kamate (r). U kvadrantu r-DMs je prikazana traznja za spekulativnim novcem; U kvadrantu DMs-DMt je predstavljena podela novcane mase na spekulativni i transakcioni novac. U kvadrantu DMt-Y prikazana je traznja za transakcionim novcem (rastuca funkcija dohotka (Y) ); U kvadrantu Y-R je dobijena kriva LM.

83.

Tacke E1 i E2 su na krivoj LM i predstavljaju ravnoteze (realna ponuda novca=traznji za novcem); Tacka E3 je van krive LM (levo od nje) i predstavlja visak ponude novca (VPN) jer je kamata r2 visa u odnosu na kamatu r1 za koju u E1 postoji ravnoteza; Tacka E4 je van krive LM (desno od nje) i predstavlja visak traznje za novcem (VTN) jer je kamata r1 niza u odnosu na kamatu r2 za koju u E2 postoji ravnoteza...



84.

Ravnoteza na trzistu dobara pretpostavlja da je I=S, a ravnoteza na trzistu novca da je Md=Ms. Pritom se polazi od sledecih opstih oblika ova 4 agregata:investicije: I=a + bY - crstednja: S=d + eY + frtraznja za novcem: Md=g + hY - lrponuda novca: Ms= k

a - autonomna potrosnja (pozitivan odsecak na vertikalnoj osi)b - dohodna elasticnost investicija (pozitivna prema dohotku)c - kamatonosna elasticnost investicija (negativna prema kamati)d - autonomna stednja (negativni odsecak na vertikalnoj osi)e - dohodna elasticnost stednje (pozitivna prema dohotku)f - kamatonosna elasticnost stednje (pozitivna prema kamati)g - autonomna traznja za novcemh - dohodna elasticnost traznje za novcem (pozitivna prema dohotku)l - kamatonosna elasticnost traznje za novcem (negativna prema kamati)k - egzogena ponuda novca



85.

Monetarna politika pomera LM krivu: 1) ekspanzivna - u desno (LM0 na LM1); privreda iz E0 dolazi u E1; raste dohodak, pada kamata;2) restriktivna - u levo (LM0 na LM2); privreda iz E0 dolazi u E2; pada dohodak, raste kamata;

FALI

91. Efekat istiskivanja

Efekat istiskivanja podrazumeva smanjenje jedne komponente potrošnje kao posledica povećanja druge komponente potrošnje. Kejnzijanska politika rasta agregatne tražnje (AD) prvenstveno rasta državnih izdataka (budžetskog deficita) izaziva rast kamatnih stopa (r) što vodi smanjenju investicija ( I ) jer rast kamata stanovništvo i privreda ne mogu da izdrže pa bivaju istisnuti sa tržišta kapitala. Na tržištu kapitala se jedino može zaduživati država računajući na inflaciju koja će joj poništiti dug i rast poreza kojim će vratiti dug. Kejnzijanski scenario ( bez istiskivanja): ista kamatna stopa r - rast dohotka ( Y - Y*)Monetaristički scenario ( sa istiskivanjem): fiskalna ekspanzija- pomeranje IS krive udesno rast kamatne stope i rast dohotka ( Y - Y' )

Do efekta istiskivanja može doći i emisijom obveznica jer se na finansijskom tržištu država javlja nudeći višu kamatu i na taj način istiskuje privatni sektor privrede utičući na smanjenje investicija.

92. Filipsova kriva + grafik

Filipsova kriva predstavlja inverznu korelaciju nadnica (w)- kasnije inflacije- i nezaposlenosti. Uveo ju je A.V.Filips sredinom 50- tih godina XX veka i odmah je postala ključni element, odlučujući element


www.hellostudentsrbija.wordpress.comkejnzijanske ekonomije. Omogućavala je da se trguje ( trade- off) između inflacije i nezaposlenosti. A.Okun je pokazao da se na svakih 1% nezaposlenosti iznad prirodne stope nezaposlenosti- stope nezaposlenosti za koju je inflacija nulta- gubi 2,5% BDP i time je model zaokružen na Filips-Okunov model međuzavisnosti inflacije, nezaposlenosti i rasta. 70- tih godina osporena je: empirijski u uslovima stagflacije kada raste i nezaposlenost i inflacija ( inflacija značajniji problem); teorijski zbog ofanzive monetarista koji su dokazivali da na dugi rok postaje vertikalna i da je bilo koji nivo inflacije konzistentan sa prirodnim nivoom nezaposlenosti (nemoguća nagodba- nagodba postoji samo u kratkom roku). Faze razvoja: 1) originalna FK (w, u); 2) kejnzijanska kriva (P, u); 3) monetaristička kriva- kriva upotpunjena očekivanjima ( P, u); 4) nova klasična makroekonomija- racionalna očekivanja ( P, u).

93. Inflacija tražnje

Povećavajući agregatnu tražnju (AD) za sve veću inflaciju (P) može se obezbeđivati rast nacionalnog dohotka (Y)- monetaristi. Monetaristi podrazumeva: stabilnost privatnog sektora, dugoročnu neutralnost novca, nemoguću nagodbu između inflacije i nezaposlenosti u dugom roku, odbacivanje aktivističke ekonomske politike.

94. Troškovna inflacija

Povećavajući agregatnu ponudu (AS) za sve veću inflaciju (P) obezbeđuje se smanjenje nacionalnog dohotka (Y)- kejnzijanci. Kejnzijanci podrazumevaju: nestabilnost privatnog sektora, dugoročnu neneutralnost novca, nagodbu između inflacije i nezaposlenosti i sklonost anti- cikličnoj ekonomskoj politici. U slučaju da su cene poljoprivrednih proizvoda i cene energenata stabilne do inflacije dolazi jedino štampanjem dodatnog novca. U okviru troškovne inflacije kapital optužuje rad da su povećane nadnice pokrenule spiralu troškova, a rad da su povećane profitne stope na račun rada u inflaciji.

95. Originalna FK

Originalna FK predstavlja prvu fazu razvoja FK, odnos između nadnica (w) i nezaposlenosti (u). Sa povećanjem nadnica dolazi do smanjenja nezaposlenosti i obrnuto (negativna korelacija). Nadnica je nominalna veličina, a nezaposlenost realna. Novac je neneutralan što znači da utiče na realne agregate. Uveo ju je Aleksandar Filips sredinom 50-tih godina XX veka. Kao odlučujući element kejnzijanske ekonomije pokazuje da sa povećanjem nadnica (w) dolazi do povećanja potrošnje (C) što dovodi do povećanja agregatne tražnje (AD) i dohotka (Y) i smanjenja nezaposlenosti (u).

96. OKUNOVA KRIVA + grafik

Okunova kriva predstavlja medjuzavisnost izmedju nezaposlenosti I privrednog rasta, koja je dobila ime po njenom autoru A. Okunu.


www.hellostudentsrbija.wordpress.comOkunov zakon kaze da ukoliko je nezaposlenost za 1% iznad prirodne stope nezaposlenosti gep drustvenog brugo proizvoda iznosi 2,5%. ( drustveni gep je manjak drustvenog proizvoda u odnosu na drustveni proizvod na nivou pune zaposlenosti)Odstupanje stvarnog u odnosu na potencijalni drustveni proizvod usled nezaposlenosti je upravo Okunova kriva. Ako nezaposlenost raste, Okunova kriva se translatorno pomera u polje ulevo.Ako pada traznja za radom Okunova kriva menja nagib.

97. KEJNZIJANSKA FAZA FILIPSOVE KRIVE + grafik

U situaciji kada se poveca traznja za radom, povecava se I nadnica koju radnici dobijaju. To uzrokuje vecom zaposlenoscu. Takodje raste kolicina proizvedenih proizvoda.

98. MONETARISTICKA FAZA FILIPSOVE KRIVE + grafik

Predstavlja odnos izmedju viska traznje za radom I nezaposlenosti. U situaciji kada je visak traznje za radom jednak 0 nezaposlenost iznosi 5%. Povecanje traznje za radom void smanjivanju nezaposlenosti, a povecanje ponude rada vodi njenom padu.

99. NOVOKLASICARSKA FAZA FILIPSOVE KRIVE + grafik

Kada posmatramo odnos inflacija-nezaposlenost u duzem roku Filipsova kriva je vertikalna sto znaci da je moguce samo privremeno odstupanje od prirodne stope nezaposlenosti, ali se privreda vraca na svoju putanju.

100. Okunov zakon

- Ukoliko je nezaposlenost (U) za 1 % iznad primarne stope nezaposlenosti gep drustvenog bruto proizvoda (manjka drustvenog proizvoda u odnosu na isti na nivou pune zaposlenosti) iznosice “a”%. Okunov zakon ilistruje Okunova kriva koja predstavlja medjuzavisnost nezaposlenosti i privrednog rasta,odnosno odstupanje stvarnog u odnosu na potencijalni drustveni proizvod usled nezaposlenosti.

101. Filips-Okunova kriva

- Izvodi se povezivanjem Filipsove (Pi=Pi* - b(u-u*)) i Okunove krive(u(t-1) – u(t-2) = -a(y-y*)) uz predpostavku da je odstupanje stvarne u odnosu na prirodnu stopu nezaposlenosti iz Filipsove krive – (u-u*) jenako promeni stope nezaposlenosti u Okunovoj krivi – (u(t-1) – u(t-2)). Tada Filips-Okunova kriva ima formulu Pi=Pi*+ab(y-y*) a u sustini znaci da je stvarna inflacija jednaka ocekivanoj koja je uvecana za odstupanje stvarnog rasta u odnosu na prirodni. Filips-Okunova kriva ima pozitivan nagib sto znaci da svako ubrzavanje privrednog rasta znaci ubrzavanje inflacije u uslovima kada je potencijalni BDP manji od ostvarenog (y*<y) i obrnuto.

102. Veza Filips-Okunove krive i IS-LM modela

- Pocev od Okunove krive po kojoj ubrzavanje rasta smanjuje nezaposlenost i ukljucijuci tada Filipsovu krivu po kojoj smanjivanje nezaposlenosti ubrzava inflaciju dobicemo elemente Filips-Okunove krive po kojoj ubrzavanje rasta ubrzava inflaciju. Pojavu inflacije medjutim IS-LM model objasnjava putem ravnoteza na trzistu dobara i novca,na taj nacin da je inflacije izazvana rastom nadnica vecim od rasta produktivnost. Stoga promene svih determinanti trzisnih uslova mogu se predstaviti povezujuci ova dva modela.


www.hellostudentsrbija.wordpress.com103. Ekspanzivna monetarna politika u Filips-Okunovoj krivi i IS-LM modelu

- Ekspanzivna monetarna politika znaci povecanje novca u opticaju sto u IS-LM modelu pomera LM krivu navise (na desno),pri tome raste realni proizvod/dohodak (Y) a kamatna stopa se smanjuje . Preneseno da Filips-Okunovu krivu to samo znaci povecanje inflacije usled povecanja privrednog rasta. Restriktivna monetarna politika izaziva krajnje suprotne efekte.

104. Ekspanzivna fiskalna politika u Filips-Okunovoj krivi I IS-LM modelu

- Fiskalnom politikom drzava utuce neposredno na trziste dobara. Prema tome ekspanzivna fiskalna politika podrazumeva rast drzavnih izdataka ubrzava privredni ras i rast dohotka i kamate u IS-LM modelu. Na Filips-Okunovoj krivi isti uticaj znaci ubrzavanje inflacije usled izazvanog privrednog rasta. Restriktivna fiskalna politika izaziva takodje suprotne efekte kako po IS-LM model tako i na Filips-Okunovoj krivi.

105.Izbor inflacija-nezaposlenost

Deoba efekata monetarne politike na cene i proizvodnju (M= π + y ) je drugacija u realnom svetu nego u teorijskom modelu.Postoji asimetrija u efektima monetarne politike:Monetarna restrikcija - pre i više se smanjuje proizvodnja (y) u odnosu na inflaciju (π)Monetarna ekspanzija - pre i više rastu cene (π) u odnosu na proizvodnju (y)


www.hellostudentsrbija.wordpress.comFaktori koji potvrdju nepopularnost inflacije:Ona je realni problem zato što su:Dobici neizvesniGubici daleko izvesniji za pojedine aktereDonosi neizvesnost i destimuliše dugoročne poduhvate (kupovina kuća, automobila...)Ugrožava individualno blagostanje (sve uspehe i neuspehe podvodi pod zbirnu godišnju stopu inflacije)Ima redistributivne efekte – dohotke i imovinu odvaja od individualnih napora Onemogućava razgraničenje nominalnih i realnih efekata

3 posledice inflacije:Porezi - neravnomerno se raspoređuju jer inflacija obezvređuje vrednost poreza subjekata čiji su dohoci višiLikvidnost – izoštrava se u uslovima neizvesnosti, subjekti drže veća nekamatonosna sredstva za slučaj iznenadnih plaćanjaRedistribucija dohodaka – nominalno fiksni ugovori izazivaju redistribuciju pa je neminovno uvođenje indeksacijeVlade su protiv indeksacije jer misle da će ubrzati redistribuciju.Teret inflatorne redistribucije prebacuju na pojedninačne aktere.Indeksacija ima veće inflatorne posledice:Veća indeksacija veći inflatorni udar na ceneIndeksirana ekonomija (sve dok traje indeksacija) prilagođava sve monetarne tokove inflaciji

106.

Dobijanje AD krive:AS-AD model –Ravnoteža ponude i tražnje na makro nivou jedne privrede


www.hellostudentsrbija.wordpress.comRezultat je ravnotežni nivo cena i dohotkaStruktura modela se ne razlikuje od mehanizma ponude i tražnje na mikro nivouAD kriva-izvodi se iz metoda potrošnja + investicije (P+I)Različiti nivoi ukupne agregatne tražnje (potrošnje I investicija)- (C+I)1, (C+I)2, (C+I)3 – daju različite nivoe dohotka: najveća potrošnja (za agregatnu tražnju (C+I)1P1 ) najviši dohodak (Y1).Ti dohoci se združuju sa različitim nivoima cena i dobija se kriva AD. *fali tačka E3 na grafiku :(

107.

U jednoj privredi ravnoteza je uspostavljena kada je agregatna traznja jednaka proizvodnji, AD=Y. To znaci da je ponudjena kolicina jednaka trazenoj kolicini (tačka E).Svaka druga situacija je neravnotezna i dovodi do toga da se menjaju ranije akumulirane zalihe: levo od tacke E zalihe se smanjuju zbog inflatornog pritiska; desno od tacke E one se povecavaju zbog depresirane nedovoljne traznje.AD kriva ima ista svojstva krive traznje, s tim da se u ovom slucaju radi o agregiranju individualnih - mikroekonomskih traznji.Jednakost AD i Y ne menja ranije akumulirane zalihe.


www.hellostudentsrbija.wordpress.com108.

Monetarna ekspanzija - AD kriva je nepromenjena; tacka E0 predstavlja ravnotezu IS0=LM0 sa kamatom r0 i dohotkom Y0 za krivu LM0; monetarna ekspanzija (LM1) uvecava dohodak (Y1) i obara cene (P1) (na donjem grafiku!).


www.hellostudentsrbija.wordpress.com109.

Fiskalna ekspanzija - AD kriva se translatorno pomera; pomera se IS kriva udesno (IS0 na IS1); AD kriva se pomera udesno: cene su ostale nepromenjene (P0), a dohodak raste (sa Y0 na Y1).

110. + grafik iz knjige

Elastičnost AD krive-kao i u slučaju elastičnosti tražnje, i kod agregatne tražnje vertikalnija kriva je manje elasticna. Za isti rast cena promena kolicine dohotka manja za vertikalniju ad krivu.

111. AS kriva + grafik iz knjige

AS kriva (agregatna ponuda) pokazuje nivo realnog proizvoda koji ce biti proizveden za svaki nivo cena. AS krivanije linearna-na nižem nivou proizvodnje cene se nemenjaju mnogo, sto znaci da se dodatna proizvodnja moze ostvariti bez veceg rasta cena. U meri u kojoj se privreda priblizava punoj zaposlenosti dodatno proizvodnju prati sve veci rast cena.

112. Ravnoteža u AS-AD modelu + grafik iz knjige

Ravnoteza u AS AD modelu- u preseku krivih AD i AS odredjen je ravnotezni dohodak i cene.

113. + grafik iz knjige

Kenzijanci- horizontaldi domen krive AS. U preseku agregatne traze odredjena je ravnoteza i dohodak. Kenzijanska politika- povecanje povecava samo dohodak, cene ostaju samo na pocetnom nivou.

114. + grafik


www.hellostudentsrbija.wordpress.comMonetaristi srednji ili prelazni domen krive AS. Monetaristicka politika- povecanje traznje povecava samo cene dohodak ostaje isti na nivou pune zaposlenosti.

115. AS kriva (Domeni sprovođenja makroekonomske politike)

AS kriva predstavlja realni nacionalni proizvod koji ce biti proizveden za svaki nivo cena. Horizontalni (kejnzijanski) domen pokazuje da ce nacionalni proizvod rasti bez rasta cena. Prelazni (monetaristicki) domen pokazuje da ce rast proizvoda biti pracen rastom cena. Vertikalni ( novoklasicarski) domen pokazuje da ce samo cene rasti bez povecanja proizvoda.Razlike makroekonomskih skola iste su kao u IS-LM modelu:kejnzijanci: horizontalne AS i LM krive; privredi treba dovoljna ponuda novca (LM kriva) jer se proizvodnja moze povecati (AS kriva)monetaristi: AS i LM krive sa pozitivnim nagibom; privredi se na kratak rok moze omoguciti dovoljna ponuda novca (pozitivni nagib LM krive) jer se proizvodnja moze povecati (pozitivni nagib AS), ali na dugi rok i AS i LM kriva postaju vertikalne i sa rastom ponude novca ne moze se povecati proizvodnja.novoklasicari: vertikalni domen AS i LM krive; privredi se ne treba omoguciti dovoljna ponuda novca (vertikalna LM) jer se proizvodnja ne moze povecati (vertikalna AS kriva)

116. Novčana iluzija u AS-AD modelu

Kejnzijanska AS kriva na kratak rok(AD0 na AD1 )je elasticna, pa se moze povecanjem traznje povecati dohodak ( Y*=Y0 na Y1) ali uz rast cena (P0 na P1) tokom prelaska privrede iz A u B deluje novcana iluzija: eko. subjekti veruju da su nominalno vise nadnice i cene i realno vise pa vise proizvode(preduzetnici) i rade (radnici). To traje dok ne shvate da nominalno vise nadnice i cene mogu biti i realno manje pa smanje rad i proizvodnju. Privreda se vraca iz B u C. AS vise nema pozitivni nagib nego je vertikalna, i privreda je na novoklasicarskoj AS na dugi rok, dohodak se smanjuje ( Y1 na Y*=Y0) a cene i dalje rastu P1 na P2 .

117. Kratkoročna i dugoročna AS



Kratkorocna AS kriva SAS pokazuje da za privredu na nivou pune zaposlenosti (Y=Y*) stvarna inflacija jednaka ocekivanoj()Dugorocna AS kriva LAS je vertikalna i pokazuje da se dohodak ne moze uvecavati- rastu samo cene

Dinamizirana kratkorocna AS kriva mozemo dobiti iz:1)Filips-okunove kriveπ=π*+ ab(y-y*) gde su ai b parametri, π- stvarna inflacija π*- ocekivana inflacija, y- ostvarena stopa rasta dohotka, y*-stopa rasta dohotka na nivou pune zaposlenosti. Stvarna inflacija je zbir ocekivane inflacije i ubrzavanja rasta.2) Jednacine za nadniceqw=π*+λ(Y-Y*) gde su q i λ parametri, w- nadnice. Rast nadnica je zbir ocekivane inflacije i realnog rasta3) Inflacija zbog nadnicaπ=qw Inflacija je izazvana rastom nadnicaspajanjem ove tri jednacine dobijamo dinamiziranu vezu inflacije i dohotka : π=π*+λ(Y-Y*)- stvarna inflacija je zbir ocekivane inflacije i uvecanja proizvodnje iznad proizvodnje za nivo pune zaposlenosti.Dinamizirana dugorocna AS krivana dugi rok skup svih SAS kriva daje vertikalnu LAS krivu koja pokazuje da se ne moze odstupiti od prirodnog nivoa dohotka i zaposlenosti i da jedino raste inflacija. dugorocna AS kriva LAS odgovara dugorocnoj Filipsovoj krivoj. Vertikalna i apsolutno neelasticna pokazuyje da prirodni nivo dohotka odgovara razlicitim nivoima inflacije. na dugi rok se ne povecava proizvodnja jedino se ubrzava inflacija. Na kratak rok visa ocekivana inflacija vodi visoj stvarnoj inflaciji, i to odstupanje stvarne od ranije ocekivane postoji sve dok stvarni dohodak odstupa od onog na prirodnom nivou nezaposlenosti.

118. Tražnja za novcem

U kejnsovoj teoriji postoje tri motiva traznje za novcem:transakcioni- novac sluzi kao sredstvo placanja: svako drzanje gotovine povlaci gubitke kamate koja bi se dobila


www.hellostudentsrbija.wordpress.com za drzanje novcanih depozita, biramo izmedju 1) gubitka kamate i 2) neprijatnosti usled nedostatka gotovine. nZ=Yn n- broj povlacenja depozita Yn mesecna plata a Z iznos gotovine koji se povlaci marginalni trosak svake transakcije tc je konstantan, dok je marginalni prihod smanjeni gubitak kamate usled manjeg iznosa gotovine. Marginalni dobitak se smanjuje sa povecanjem broja povlacenaj. traznja za novcem je inverzna na menjanja kamate. optimalni iznos gotovine je onaj kod kog broj transakcija minimizira tc, u ovoj formuli nisu uzeti u obzir visina mesecne kamate i ucestalost isplate dohodaka sa cijim se povecanjem smanjuje frekvencija transakcija.motiv predostroznosti: sa postojanjem neizvesnosti drzanje vece kolicine gotovine smanjuje verovatnocu nelikvidnosti i nemogucnost ispunjavanja obaveza. Dodatni trosak je gubitak kamate a dobitak likvidnost pa su u trenutku neizvesnosti pojedinci zainteresovani za vecu kolicinu gotovine.spekulativni motiv: posmatra gotovinu kao imovinu a ne kao sredstvo placanja, pojedinci drze imovinu u razlicitim oblicima i tako formiraju razudjeni portfolio 1) deo u rizicnijem obliku kolji donosi visi prinos i deo u 2) gotovini koja je sigurna ali donosi manji prinos. a) povecanje rizicnosti drugih oblika i b) smanjivanje njihove stope prinosa povacava traznju za gotovinom. traznja za novcem je obrnuto proporcionalna kamatnoj stopi, raste sa rastom realnog dohotka i ona je traznja za realnim bilansom, proporcionalna je nivou cena, ne postoji novcana iluzija.

119. Ponuda novca

Novcana masa obuhvata razlicite stavke, pa je tesko oceniti da li nesto ulazi ili ne u novcanu masu M1: gotovina

FALI

120.Tržište novca: Rast ponude novca

-Povećanje ponude novca (Ms0 na Ms1) privredu dovodi u novu ravnotežu, kamata je niža (r0 na r1)

121.Tržište novca: Rast tražnje za novcem

-Rast tražnje za novcem (Md0 na Md1) privredu dovodi u novu ravnotežu E1 i kamata je viša (r0 na r1)

122. Transmisioni mehanizam


www.hellostudentsrbija.wordpress.comMehanizam kojim promene ponude i tražnje za novcem utiču na agregatnu tražnju naziva se transmisioni mehanizam. On podrazumeva: uticaj novca na kamatu, uticaj kamate na investicije i uticaj investicija na agregatnu tražnju. 1.Uticaj novca na kamatu- rast ponude novca uslovljava pad kamate.

Rast ponude novca sa Mo na M1, obara kamatu sa r0 na r1.2.Uticaj kamate na investicije: smanjivanje kamate pojeftinjuje kredite I povećava investicije. Negativna veza između kamate i investicija je funkcija marginalne efikasnosti investicija.

Rast ponude novca,obara kamatu i raste novčana masa na tržišti novca. Na tržištu investicija, pad kamata sa r0 na r1 uvecava investicije sa I0 na I1.3.Uticaj investicija na agragatnu tražnju : Povećavanje investicionih izdataka uslovljava rast agregatne tažnje AD

.Rast ponude novca,obara kamatu i raste novčana masa na tržišti novca. Na tržištu investicija, pad kamata sa r0 na r1 uvecava investicije sa I0 na I1. Rast investicija sa I0 na I1 uvećava agregatnu tražnju sa AD0 na AD1.

123.Transmisioni mehanizam sa elastičnom krivom investicione tražnje.



Md je neelastična,rast Ms izaziva veliki pad kamata sa r0 na r1. Investiciona tražnja je elastična i kamata izaziva veliki rast investicija sa Io na I1.

124. Transimisioni mehanizam sa neelastičnom krivom investicione tražnje

Md je elastična i povećavanje Ms uslovljava mali pad kamata r0 na r1. Investiciona tražnja je neelastična i pad kamata izaziva mali rast investicija I0 na I1.

125. Montarna politika

Ciljevi centralne banke su varijable politike. Varijeble kojie ona kontrolise direktno za ostvarivanje thi ciljeva su instrumenti , dok varijable koje ne podlezu njenoj kontroli ali ipak imaju uticaj u ostvarivanju ciljeva su intermedijalni ciljevi. Kada se postize montarna ravnoteza tada je Md=Ms I onda dolazi do oredjivanje kamate r koja izrazena pre funkcije I=f(r) odredjuje AD , koja kada se se izjednaci sa AS tj AD=AS postize makroekonomska ravnoteza I tada su dohodak Y I cene P u ravnotezi. Najbitnija varijabla politike centralne banke je nominalni nacionlani dohodak. Bitno je da u u delovanju na cene I dohodak monetarna politika ne moze ciljeve dovodjena cene I dohodka na odredjeni nivo realizovati koa dva zaseban cilja za svaku reakciju nivoa cena mora se posledicno prihvatiti nivo realne proizvodnje dok za svaku reakciju realne proizvodnje mora se posledicno prihvatiti nivo cena. Instrumente koje koristi da se ostvarili postavljeni ciljevi s tim da centralna banka ne moze direktno da utice na nivo cena kao ni na proizvodnju ona mora da koristi neke od instrumenta kako bi direktno upravljala. Medju najvaznijim instrumentima su operacija na otvorenom trzistu, diskontna stopa I politika obaveznih rezervi. Centralna bamka koristi intermedijalne ciljeve kojim se rukovodi prilikom sprovodjenja monetarne politike na kratak rok. Da bi varijable mogle da sluze kao intermedijarni ciljevi moraju da zadovolje sledeca dva kriterijuma a to su da sve raspolozive informacije moraju dnevno biti raspolozive I da njihovo kretanje mora da bude u bliskoj korelaciji sa kretanjem varijable politike. Dva najkorcenija intermedijarna cilja su ponuda novca I kamatna stopa.



126. Teorija novca

Centralna banka moze da kontrolise ponudu novca u razlicitim stepenima. Ona moze da kontrolise ponudu novca u potpunosti ili da je uopste ne kontrolise. Kada u potpunosti kontrolise ponudu novca , taja je novac u odnosu na privredu egzogena vilicina I stopa rasta novca odredjue se nezavisno od poteba ekonomskih subjekata u skladu s avec postavljenim monetarnim ciljevima. Medjutim kada centralna banka ne kontrolise ponudu novca tada je ponuda novca reaguje iskljucivo na traznju za novcem ekonomskih subjekta te je novac endogena velicina. Endogenost novca ima vazne posledice na odnos novca I kamate kao I na novac I ekonomske aktivnosti. Ako je novac gzogena ponuda novca je vertikalna I povecanjem traznje za novcem jedino povecama kamatau ali ako je novac endogena ponuda novca je horizontalna , promene u traznji jedino uticu na ponudu nova a ne I kamatu.Kada endogenost utice na novac I ekonomske aktivnosti tada ako je novac endogen uzrocnost ima smer ponuda novca-ekonomska aktivnost. Medjutim ako je novac endogen uzrocnost ima smer ekonomska aktivnost-ponuda novca.

127.Egzogenu teoriju novca

Primer egzogene teorije novca je kvantitativna teorija novca , po kojoj je kolicina novca odredjena nezavisno od ekonomske aktivnosti. Centralna banka kolicinu novca odredjuje prema cilju stabilnih cena. MV=PQ tada je novac putam opticaj jedank je cenama puta obimu proizvodnje I ukoliko su V I Q stabilni, tada monetaristi verujej da se u egzogenost ogleda u uzrocnosti izmedju M I P I stabilnosti opticaja V s obzirom da ljudi u stalnoj proporciji I stabilno novac M drza u odnosu na dohodak PQ..Kamatne stope uticu kratkorocno a tehnologija placanja dugorocno na opticaj novca kada su kamatne stope visokoe ljudi ekonomisu sa gotovinom I nastoje da novac drze na kamatonosnim depozitima po vidjanju medjutim uvodjenjem elektronskog novca utice na sledeci nacin na opticaj : na pocetku cela plata se stavlja na kamatonsi depoziti po vidjenju I sa kreditnom karticom se obavlja kupovina, kada stignu racuni novac se povlaci sa kamatosnog depoizta I namiruju racun posledica je da se sa istim novcem sad kupuju dobra I finasijska aktiva cime se opticaj ubrzva.

128.Endogena teorija novca

Ova teeorija ukazuje na prilagodljivost novcae mase potrebama privredne aktivnosti a medju najvaznijim faktorima ubrajaju se : finansijske inovacije, prilagodljivost centralne banke I kreacija duga. Finansijske investicije je uticaj uvodjenjem brojnih novih vrsta novca koi izmicu kontroli centralne banke.Prilagodljivsto centralne banke koja void “defanzivnu” monetarnu politiku.Kreacija duga koja se nakonadno, htela / ne htela , prilagodjava centralna banka: umesto ex ante monetarne multiplikacije monetarne baze prema zadatim ciljevima, monetarne baza se prilagodjava postojecim obimu krediranja. \



129.Instrumenti monetarne politike

Prilikom kreiranja novca aktivira se monetarni multiplikator koji je reciprocna vrednost obavezne reserve. Monetarni multiplikator je reciprocna vrednost tri novcana curenja: drzanje gotovine od strane banke, drzanje obavezne reserve kao I drzanje viska rezervi.Kao I svaki drugi multiplikator jednak je reciprocnoj vrednosti njegovo parnjaka na strani curenja, tako npr. Multiplikator investicija=1/granicna sklonos stednji; MUltiplikator zaposlenosti=1/granicna skolonos nezaposlenosti. Ponudu novca je jednaka gotovini plus depoziti po vidjenju. Ukupne bancine reserve su jednake obaveznim rezervama plus visak rezervi. Dok monetarna baza je jednaka gotovini kod nebankarskih trasktora plus obavezne reserve plus visak rezervi.U monetarnoj ekonomiji su vazni sledeci odnosi recio brojevi, racio gotovine , racio obavezne reserve I ponuda novca je multiplikovana monetarna baza. Centralna banka kao svoj najvazniji zadatak ima kontrolu ponude novca, s obzirom da se one multiplikatorski uvecca centralnoj banci na raspolaganju stoje sldeci instrumenti:1.OPeracije na otvorenom trzistu: kada centralna banka prodaje drzavne obveznice smanjuje novcanu bazu I ponudu novca I obrnuto.2.Promena stope obavezne rezervi je najmocnije orudje centralne banke s obzirom da njena promena sngaom zakona uvecava/smanjuje sumu koju banke mogu odobriti kao kredit3.Promena diskontne stope-sve banke imaju pravo da pozajmljuju nova cod centralne banke I za to placaju kamatu. Diskontna stopa ukolikoj e ta stopa niza banke dolaze do novca po nizoj ceni I skolne su kreditiranju jer je cena novca koju koristi nica I tada se uvecava monetarna baza I ponuda novca.

130. Porezi, izdaci i budžet

Yd = Y - T – raspoloživi dohodak je jednak dohotku minus poreziT = tY – neto porezi su proporcionalni dohotku u zavisnosti od neto poreske stope (t) C = cY – potrošnja je deo dohotka u zavisnosti od sklonosti potrosnji (c)C = cYd = c(Y-T) = c(Y - tY) = c(1 - t)Y => moze se trošiti dohodk (Y) posle oporezivanja (1-t), u zavisnosti od potrošnje c.

131. Potrošnja bez poreza i sa porezima

Uticaj poreza na potrošnju: ako su nacionalni (Y) i raspoloživi dohodak (Yd) jednaki, domacinstva troše ..% dohotka, a uveden je porez od ..%, funkcija potrošnje ide na dole (Grafik 1).



132. Agregatna tražnja sa porezima

Uticaj fiskalne politike kada postoje samo porezi (T): ako je Y = C + I + G, postoje samo porezi (t = ..), granicna sklonost potrošnji je nepromenjena (c), investicije su nepromenjene (I) i nema državnih izdataka (G = 0), sa porastom poreske stope raspoloživi dohodak se smanjuje, smanjuje se potrošnja, pa se samim tim smanjuje i ravnotežni dohodak(Grafik 2).

133. Agregatna tražnja sa državnim izdacima

Uticaj fiskalne politike kada postoje samo državni izdaci (G): ako je Y = C + I +G, nema poreza (t = 0), granicna sklonost potrošnji je nepromenjena (c), investicije su nepromenjene (I), porast drzavnih izdataka (G) pomera naviše agregatnu tražnju (AD0=C, AD1=C+I+G), pa se i dohodak (Y) povećava(Grafik 3).



134. Agregatna tražnja sa porezima i državnim izdacima

Agregatna tražnja je zbir potrošnje, investicija i izdataka (AD = C + I + G).Uticaj fiskalne politika kada postoje državni izdaci i porezi: ako je Y = C + I + G, državni izdaci pomeraju naviše Ad; porezi pomeraju naniže Ad, pa konačni efekat zavisi od visine poreza (T) u visine izdataka (G) (Grafik 4).

FALI

139. Budzetski suficit i deficit

Postoje dva tipa promena drzavnog b.deficita:1.ciklicni deficit (koji se dogadja automatski kao rezultat privrednog ciklusa)2.strukturni deficit (deficit koji ostaje kada se odstrane efekti privrednog ciklusa).Dva osnovna izvora promena suficita/deficita su:1.automatski stabilizator koji deluje kroz promene kolicine Q2.diskreciona politika koja deluje kroz promene G i t,tako sto se u slucaju povecavanja G budzetska linija pomera nadole,sto znaci da se za isti realni BDP smanjuje suficit ili uvecava deficit u odnosu na prethodni. Budzetska linija BB (budzetska ravnoteza) pokazuje nivoe budzetskog suficita/deficita koji odg datim nivoima izdataka i poreza. Ona ima pozitivan nagib udesno, jer sa rastom realnog dohotka Y rastu i poreski prihodi cime se uvecava suficit i smanjujue deficit. Budzetska linija ima nagib jednak poreskoj stopi t. Budzetska linija BB1 oslikava ekspanzionu fiskalnu politiku (veci izdaci i/ili manji porezi).Budzetski suficit/deficit na nivou prirodnog realnog BDP-a naziva se deficit za prirodnu zaposlenost I on se dogadja kada je realni BDP (Q) jednak prirodnom realnom BDP-u.Deficit su drzavni izdai umanjeni za drzavne prihode izracunati primenom tekuce poreske stope na prirodni realni BDP,a ne na stvarno realni BDP. Deficit za prirodnu zaposlenost je nula jer je po liniji BB0 budzet u ravnotezi kada privreda funkcionise na nivou realnog prirodnog BDP-a,a za novu budzetsku liniju BB1 to je


www.hellostudentsrbija.wordpress.cominterval AD-odstupanje budzeta u odnosu na ravnotezu po nivou prirodnog realnog BDP-a. (nacrtati i objasniti grafikone sa 330. i 331. strane)

140. Budzetska ravnoteza

Budzetska linija BB (budzetska ravnoteza) pokazuje nivoe budzetskog suficita/deficita koji odg datim nivoima izdataka i poreza. Ona ima pozitivan nagib udesno, jer sa rastom realnog dohotka Y rastu i poreski prihodi cime se uvecava suficit i smanjujue deficit.(nacrtati i objasniti grafikon sa strane 332.)

141. Zaposlenost

Zaposlenost je fond i moze se meriti kao broj osoba koje imaju posao,a zaposljavanje je tok i to je minimum ponude rada i traznje za radom. S rada jednaka je radnoj snazi,tj.ukupnom broju radnika koji hoce da zarade dohodak. Radna snaga je jednaka broju zaposlenih radnika+oni koji mogu da rade,ali ne mogu da nadju posao. Oni koji nemaju posao a aktivno ga traze smatraju se nezaposlenim,a oni koji nemaju posao,niti gat raze su obeshrabreni radnici I oni se ne ubrajaju u radnu snagu. Puna zaposlenost postoji onda kada svi koji imaju znanje/vestini I zele posao su zaposleni.Frikciona nezaposlenost je nezaposlenost koja nastaje zato sto je radnicima potrebno vreme da nadju posao koji najvise odg njihovom ukusu i umecima.Proizvodne mogucnosti drustva su tada potpuno iskoriscene .Strukturna nezaposlenost je nezaposlenost koja nastaje zato sto je broj raspolozivih radnih mesta na pojedinim trzistima rada nedovoljan da obezbedi posao svima koji ga zele. Ona se moze umanjiti ili otkloniti:1.promenama u strukturi ili velicini stoka kapitala2.promenama kvaliteta ponude rada koja se razlikuje od kvaliteta traznje za radom kroz obrazovanje,kvalifikacije/prekvalifikacije.Nedovoljna zaposlenost ne mora se ispoljiti u formi otvorene nezaposlenosti. Ona se moze prikriti na razlicite nacine:1.potencijalni radnici mogu biti potpuno izvan ponude rada („penzioneri“,studenti,kucne pomocnice)2.radnici i dohoci mogu biti podeljeni na pojedine radnike i to tako da svako radi manje sati,dana, ili manje intenzivno3.“nedovoljna zaposlenost“ u niskoproduktivnim i inferiornim delatnostima.Zaposlenost pokrece proizvodnju a to su 2 najvaznija realna makroekonomska agregata. Njihovu vezu opisao je Okun na dva nacina:1.u dva sukcesivna perioda : Q(t)-Q(t-1)=-a(U(t)-U(t-1))-promena drustvenog proizvoda Q zavisi od promene nezaposlenosti;da bi se dr.proizvod povecao Q(t)>Q(t-1) nezaposlenost mora da se smanji (U(t)<U(t-1)) posredstvom konstante –a.2.u odnosu na prirodne velicine drustvenog proizvoda/nezaposlenosti: (Q-Q*)/Q=b(U-U*) -odstupanje stvarnog DBP (Q) u odnosu na nivo pune zaposlenosti (Q*) je DBP gep,a ukoliko je Q<Q*,tada je U>U*:za stvarni proizvod manji od prirodnog stvarna nezaposlenost je veca od prirodne nezaposlenosti.Svi zaposleni se suocavaju sa jednakom verovatnocom sa nezaposlenoscu,a to zavisi od dva faktora:1.ciste diskriminacije (npr.odluka da ne zaposljavaju mlade,zene,itd...)2.racionalne diskriminacije (npr.prethodno eliminisanje nekih kategorija iz krugaonih koji konkurisu za posao kako bi se smanjili troskovi).

FALI

144 KONTURE NADNICA

OSIM U SITUACIJI KRAJNJE NISKIH NADNICA RADNICI VODE RAČUNA

PODJEDNAKO O APSOLUTNIM KAO I RELATIVNIM NADNICAMA



MEĐUKOMPANIJSKE I UNUTARKOMPANIJSKE RAZLIKE U NADNICAMA SU SRUKTURA NADNICA, ILI KONTURE NADNICA.

ZA RAZUMEVANJE NIVOA NADNICA MORA SE RAZUMETI STRUKTURA

NADNICA

145 TEORIJA EFIKASNE NADNICE

POŠTO NADNICE UTIČU NA PRODUKTIVNOST RADA, ZAŠTO FIRME NE BI

DALE POKLON SVOJIM RADNICIMA A ZA UZVRAT DOBILE POKLON

DODATNOG RADNOG NAPORA.

FIRME IMAJU INTERES DA DUGOROČNO PLAĆAJU NADNICE IZNAD TEKUĆEG TRŽIŠNOG NIVOA,JER SE NE SAMO POVEĆAVA PRODUKTIVNOSTI PROIZVIDNJA, VEĆ SMANJUJU A) TROŠKOVI ŠKOLOVANJA KADROVA

B) SMANJUJE FLUKTACIJA(PRILIV ODLIV) RADNIKA

146 DUALNO TRŽIŠTE RADA

DUALNA PRIVREDA (U CENTRU SU TEHNOLOŠKI NAPREDNA A NA

PERIFERIJI ZAOSTALIJA PREDUZEĆA) POVLAČI ZA SOBOM I SEGMENTI-

RANO TRŽIŠTE RADA U POGLEDU VISINE NADNICA, RADNIH USLOVAMOGUĆNOSTI NAPREDOVANJA, PLATE U CENTRU SU VISOKE, STABILNEMOGUĆNOST NAPREDOVANJA VELIKA, BROJNA SU I VISOKA NOVČANA

DAVANJA,DOK SU NA PERIFERIJI ONE NISKE, RADNI USLOVI TEŽI IFLUKTUACIJA RADNIKA VEĆA.

DA BI DOŠLE DO RADNIKA FIRME U CENTRU KORISTE "SREDSTVA

NADZORA" KOJIMA SUŽAVAJU KRUG POTENCIJALNIH KANDIDATA

1- DISKRIMINACIJA 2- PREPORUKE

147 VITA TEORIJAPOŠTO RADNICI NISU POTPUNO HOMOGENI , TREBA IH DIFERENCIRATI PREMA PARU KVALIFIKACIJA-LOKACIJA. POSTOJE ČETIRI NIVOA KVALIFIKACIJA: 1-MENADŽERI


www.hellostudentsrbija.wordpress.com2- VISOKOKVALIFIKOVANI PLAVI OKOVRATNICI ; 3- NISKOKVALIFIKOVANI PLAVI OKOVRATNICI 4- NEKVALIFIKOVANI POSTOJE I TRI LOKACIJE (REGIONI 1,2, I 3)

TROŠKOVI NEZAPOSLENOSTI OBUHVATAJU SLEDEČE ELEMENTE: GUBITAK PROIZVODNJE PO OKUNOVOM ZAKONUPOVEĆANJE POVREMENOG RADAMANJA UZLAZNA MOBILNOST RADANEDOVOLJNA ZAPOSLENOSTDA BI SE ONI UMANJILI PREDLAŽU SE SLEDEĆE MERE:DRŽAVNI PROGRAMI ZAPOŠLJAVANJASUBVENCIONISANJE NADNICA NOVOPRIDOŠLICASUBVENCIONISANJE ODREĐENIH KVALIFIKACIJA, OSIM OTVARANJA NOVIH RADNIH MESTAUSTANOVLJAVANJE ZONA ZAPOŠLJAVANJAAKTIVIRANJE SISTEMA „DEOBA PROFITA“AKTIVIRANJE SISTEMA „DEOBA RADNOG VREMENA“

148 HISREREZIS DVA VAŽNA SAVREMENA OBJAŠNJENJA NEZAPOSLENOSTISU:STRUKTURALIZAM, KOJI NEZAPOSLENOST OBJAŠNJAVA STRUKTURNIM FAKTORIMA /FONDOVIMA/:-PREPREKAMA FLEKSIBILNOSTI TRŽIŠTU RADA-INSTITUCIONALNIM RIGIDNOSTIMA- „SKLEROZI“ PREDUZEĆA- DELOVANJE SINDIKAT- PREKOMERNOM REGULACIJOM I MEŠANJEM DRŽAVE- REGIONALNIM NERAVNOTEŽAMAZAKLJUČUJE : A)OTKLJANJANJE NEZAPOSLENOSTIMOGUĆE JE SAMO UBRZAVANJEM INFLACIJEB) PROMENOM DRŽAVNE POLITIKE KOJA BI OTKLONILA STRUKTURNE PREPREKE HISTEREZIS SMATRA DA PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI PRATI SRVARNU NEZAPOSLENOST: UKOLIKO STIMULATIVNA POLITIKA SMANJI STVARNU NEZAPOSLENOST SMANJIĆE SE I PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI.

157. Fiskalna politika I fleksibilni devizni kurs u IS-LM modelu

*Kada je reč o fleksibilnom deviznom kursu, ekspanzivna fiskalna politika (IS na IS1) uvećava samo devizni kurs (e na e1), dok dohodak (Y) ostaje nepromenjen. Dakle, ekspanzivna fiskalna politika nije efikasna u uslovima fleksibilnog deviznog kursa jer ne dovodi do promene dohotka. (slika 1)


www.hellostudentsrbija.wordpress.com158. Monetarna politika I fleksibilni devizni kurs u IS-LM modelu

*Kada je reč o fleksibilnom deviznom kursu, ekspanzivna monetarna politika (LM na LM1) obara devizni kurs (sa e na e1) I uvećava dohodak (Y na Y1). Dakle, ekspanzivna monetarna politika je efikasna u uslovima fleksibilnog deviznog kursa, jer dolazi do promene dohotka. (slika 2).

159. Fiskalna politika i fiksni devizni kurs u IS-LM modelu

*Kod fiksnog deviznog kursa, ekspanzivna fiskalna politika (IS na IS1) biva praćena i monetarnom politikom koja joj se prilagođava (LM na LM1), sto dovodi do rasta dohotka (sa Y na Y1). Dakle, ekspanzivna fiskalna politika je efikasna u uslovima fiksnog deviznog kursa, jer dolazi do promene dohotka. (slika 3)

160. Monetarna politika i fiksni devizni kurs u IS-LM modelu

*Kod fiksnog devig kursa, ekspanzivna monetarna politika (LM na LM1) biva praćena restriktivnom monetarnom politikom u narednom koraku (LM1 na LM), zbog cega ne dolazi do promene dohodka(Y). Dakle, ekspanzivna monetarna politika, nije efikasna u uslovima fiksnog deviznog kursa jer ne dovodi do promene dohotka. (slika 4)


Documents

Skripta Iz Osnova Makroekonomije