Skripta Iz Hordata

7/28/2019 Skripta Iz Hordata

1/259

Denisa Bahtijarevi

DUNP

S I S T E M A T I K A C H O R D A T A

- skripta vrsta


2/259

Sistematika chordata skripta vrsta

2

SADRAJ

I. GEOLOKA ISTORIJA ZEMLJE 8

1.1. Planeta Zemlja lokacija ................................................................................................... 8 1.2. Postanak Sunevog sistema................................................................................................ 8 1.3. Postanak Zemlje ................................................................................................................. 8 1.4. Geoloka skala vremena..................................................................................................... 9 1.5. Prekambrijum Kriptozoik ................................................................................................ 9 1.6. Fanerozoik vidljiv ivot............................................................................................... 9 1.7. Paleozojska era Paleozoik ............................................................................................. 10 1.8. Kambrijum ........................................................................................................................ 10 1.9. Ordovicium ....................................................................................................................... 10 1.10. Silur .................................................................................................................................. 11

1.11.

Devon ................................................................................................................................ 11

1.12. Karbon .............................................................................................................................. 11 1.13. Perm .................................................................................................................................. 12 1.14. Mezozojska era Mezozoik ............................................................................................. 12 1.15. Trijas ................................................................................................................................. 12 1.16. Jura .................................................................................................................................... 13 1.17. Kreda ................................................................................................................................ 13 1.18. Kenozojska era Kenozoik .............................................................................................. 13 1.19. Kvartar .............................................................................................................................. 14

II. ZOOLOKA SISTEMATIKA I FILOGENIJA 15

2.1. Taksonomija i sistematika kao nauka ............................................................................... 15 2.2. Sistematika ........................................................................................................................ 15 2.3. Systema naturae ................................................................................................................ 15 2.4. Takson i kategorija ........................................................................................................... 16 2.5. Vrsta .................................................................................................................................. 16 2.6. Hijerarhija klasifikacije .................................................................................................... 16 2.7. Bioloka carstva REGNUM .......................................................................................... 17 2.8. Meunarodni kod zooloke nomenklature....................................................................... 17 2.9. IUCN - kategorije ............................................................................................................. 18 2.10. Sistematika Chordata ........................................................................................................ 18

III. PHYLUM CHORDATA 19

3.1. Subphylum Vertebrata Superclassis Agnatha ................................................................ 19 3.2. Subphylum Vertebrata ...................................................................................................... 20 3.3. Subphylum Vertebrata dijagnostike odlike.................................................................. 20 3.4. Infraphylum: Agnatha kimenjaci bez vilice................................................................. 21 3.5. Infraphylum: Agnatha Classis Monorhina .................................................................... 21 3.6. Infraphylum: Agnatha Classis Monorhina .................................................................... 22 3.7. Subclassis Petromyzontia ................................................................................................. 22

1) Petromyzon marinus ...................................................................................................... 23

2)

Lampetra fluviatilis ........................................................................................................ 24

3) Eudontomyzon danfordi ................................................................................................ 25


3/259


3

3.8. Subclassis Myxinoidea ..................................................................................................... 26 4) Myxina glutinosa Atlantska slepulja .......................................................................... 27

IV. INFRAPHYLUM GNATHOSTOMATA 28

4.1. Classis Chondrychthyes - Huxley, 1880 ........................................................................... 28 4.2. Subclassis Holocephali ..................................................................................................... 28

5) Chimaera monstrosa ...................................................................................................... 29 4.3. Subclassis Elasmobranchii (Bonaparte, 1838) ................................................................. 30 4.4. Infraclassis Euselachii - Division Neoselachii ........................................................... 30 4.5. Ordo Orectolobiformes .................................................................................................. 30 4.6. Ordo Lamniformes L.S.Berg, 1958 ............................................................................... 31

6) Alopias vulpinus .............................................................................................................. 32 7) Lamna nasus ................................................................................................................... 33 8) Scyliorhinus canicula ...................................................................................................... 34 9) Scyliorhinus stellaris ....................................................................................................... 35

10) Mustelus mustelus ........................................................................................................... 36 11) Hexanchus griseus .......................................................................................................... 37 12) Torpedo torpedo ............................................................................................................. 38 13) Raja clavata ..................................................................................................................... 39 14) Rhinobatos rhinobatos ................................................................................................... 40 15) Dasyatis pastinaca ........................................................................................................... 41

V. SUPERCLASSIS OSTEICHTHYES 42

5.1. Subclassis Chondrostei ..................................................................................................... 43 5.2. Ordo Acipenseriformes ..................................................................................................... 43

5.3.

Familia Acipenseridae ...................................................................................................... 44

16) Acipenser sturio .............................................................................................................. 45 5.4. Infraclassis Teleostei ........................................................................................................ 46 5.5. Superordo Elopomorpha ................................................................................................ 46 5.6. Ordo Anguiliformes - Familia Anguilidae ....................................................................... 47

17) Anguilla anguilla ............................................................................................................. 48 5.7. Ordo Anguiliformes - Familia Congeridae ....................................................................... 49

18) Muraena Helena ............................................................................................................. 50 19) Conger conger ................................................................................................................. 51 20) Sardina pilchardus ......................................................................................................... 52 21) Sardinella aurita ............................................................................................................. 53

5.8. Superordo Ostariophysi .................................................................................................... 54 5.9. Ordo: Cypriniformes - Familia Cyprinidae ...................................................................... 54 22) Rhodeus sericeus ............................................................................................................. 55 23) Barbus meridionalis ....................................................................................................... 56 24) Carassius auratus ........................................................................................................... 57 25) Cyprinus carpio .............................................................................................................. 58 26) Leuciscus cephalus .......................................................................................................... 59 27) Abramis brama ............................................................................................................... 60 28) Tinca tinca ....................................................................................................................... 61 29) Gobio gobio ..................................................................................................................... 62 30) Phoxinus phoxinus .......................................................................................................... 63

5.10. Familia Cobitidae ikovi............................................................................................... 64 31) Gobitius taenia ................................................................................................................ 65


4/259


4

32) Silurus glanis ................................................................................................................... 66 33) Ictalurus nebulosus ......................................................................................................... 67 34) Esox lucius ....................................................................................................................... 68 35) Salmo trutta ..................................................................................................................... 69 36) Hucho hucho ................................................................................................................... 70

37) Thymallus thymallus ...................................................................................................... 71 38) Oncorhynchus mykiss .................................................................................................... 72 39) Myctophum punctatum .................................................................................................. 73 40) Lophotus lacepedei ......................................................................................................... 74 41) Merluccius merluccius ................................................................................................... 75 42) Lophius piscatorius ......................................................................................................... 76

VI. SUPERORDO ACANTHOPTERYGII 77

Infaclassis Teleostei Prave koljoribe....................................................................................... 77 Superordo Acanthopterygii .......................................................................................................... 77

Ordo Perciformes ......................................................................................................................... 77 43) Mugil cephalus ................................................................................................................ 78 44) Lepomis gibbosus ............................................................................................................ 79 45) Echeneis naucrates ......................................................................................................... 80 46) Mullus barbatus .............................................................................................................. 81 47) Dentex dentex .................................................................................................................. 82 48) Gymnocephalus cernuus ................................................................................................ 83 49) Perca fluviatilis ............................................................................................................... 84 50) Sander lucioperca ........................................................................................................... 85 51) Zingel streber .................................................................................................................. 86 52) Cepola rubescens ............................................................................................................ 87

53) Uranoscopus scaber ........................................................................................................ 88 54) Trachurus trachurus ...................................................................................................... 89 55) Spyraena sphyraena ....................................................................................................... 90 56) Scomber scombrus .......................................................................................................... 91 57) Belone belone ................................................................................................................... 92 58) Scomberesox saurus ....................................................................................................... 93 59) Zeus faber ........................................................................................................................ 94 60) Syngnathus acus .............................................................................................................. 95 61) Solea solea ........................................................................................................................ 96 62) Trygla lyra ....................................................................................................................... 97

VII. CLASSIS AMPHIBIA 98

7.1. Ordo Caudata .................................................................................................................... 99 63) Proteus anquinus .......................................................................................................... 100 64) Salamandra salamandra .............................................................................................. 101 65) Salamandra atra ........................................................................................................... 102 66) Lissotriton vulgaris sin. Triturus vulgaris ................................................................. 103 67) Mesotriton alpestris sin. Triturus alpestris ................................................................ 104 68) Triturus cristatus complex ........................................................................................... 105 69) Triturus cristatus .......................................................................................................... 106 70) Triturus carnifex ........................................................................................................... 107

71) Triturus dobrogicus ...................................................................................................... 108 72) Triturus karellinii ......................................................................................................... 109


5/259


5

7.2. Ordo Anura ..................................................................................................................... 110 7.3. Familia: Discoglossidae .................................................................................................. 110

73) Bombina bombina ......................................................................................................... 111 74) Bombina variegata ........................................................................................................ 112

7.4. Familia Pelobatidae ........................................................................................................ 113

75) Pelobates fuscus ............................................................................................................ 114 76) Pelobates syriacus ......................................................................................................... 115

7.5. Familia Bufonidae .......................................................................................................... 116 77) Bufo bufo ....................................................................................................................... 117 78) Pseudepidelea viridis - Bufo viridis ............................................................................. 118 79) Hyla arborea ................................................................................................................. 119

7.6. Familia Ranidae .............................................................................................................. 120 80) Rana dalmatina ............................................................................................................. 121 81) Rana graece ................................................................................................................... 122 82) Rana temporaria ........................................................................................................... 123 83) Pelophylax ridibunda sin. Rana ridibunda ............................................................... 124

84) Pelophylax lessonae - Rana lessonae ........................................................................... 125 85) Pelophylax esculentus complex - Rana esculenta ...................................................... 126

VIII. CLASSIS REPTILIA 127

8.1. Ordo Testudines .............................................................................................................. 128 8.2. Familia Emydidae ........................................................................................................... 128

86) Emys orbicularis ........................................................................................................... 129 8.3. Familia Testudinidae ...................................................................................................... 130

87) Eurotestudo hermanni sin. Testudo hermanni ......................................................... 131 88) Testudo graeca .............................................................................................................. 132

8.4. Subclassis Diapsida ........................................................................................................ 133 8.5. Subordo Lacertilia - guteri............................................................................................ 133 8.6. Familia Gekkonidae ........................................................................................................ 133

89) Hemidactylus turcicus .................................................................................................. 134 90) Mediodactylus kotschyi sin. Cyrtodactylus kotschyi ................................................ 135

8.8. Familia Scincidae ........................................................................................................... 136 8.9. Familia Anguidae ........................................................................................................... 136

91) Anguis fragilis ............................................................................................................... 137 92) Pseudopus apodus sin. Ophiosaurus apodus .............................................................. 138

8.10. Familia Lacertidae .......................................................................................................... 139 93) Algyroides nigropunctatus ........................................................................................... 140

94) Lacerta viridis ............................................................................................................... 141 95) Lacerta agilis ................................................................................................................. 142 96) Dinarolacerta mosorensis sin. Lacerta mosorensis ................................................ 143 97) Zootoca vivipara sin. Lacerta vivipara ...................................................................... 144 98) Dalmatolacerta oxycephala sin. Lacerta oxycephala ............................................. 145 99) Podarcis muralis ........................................................................................................... 146

IX. SUBORDO SERPENTES 147

9.1. Familia Typhlopidae ....................................................................................................... 148 100) Typhlops vermicularis .................................................................................................. 149

9.2. Familia Colubridae ......................................................................................................... 150 101) Dolichophis caspius sin. Coluber caspius ................................................................ 151


6/259


6

102) Platyceps najadum - sin. Coluber najadum ............................................................... 152 103) Coronella austriaca ....................................................................................................... 153 104) Zamenis longissimus sin. Elaphe longissima ........................................................... 154 105) Zamenis situla sin. Elaphe situla .............................................................................. 155 106) Elaphe guatuorlineata .................................................................................................. 156

107) Natrix natrix .................................................................................................................. 157 108) Natrix tesselata .............................................................................................................. 158

9.3. Familia Viperidae ........................................................................................................... 159 109) Vipera ammodytes ........................................................................................................ 160 110) Vipera berus .................................................................................................................. 161

X. CLASSIS AVES 162

10.1. Subclassis Neornithes - Superordo Neognathae ............................................................. 162 10.2. Ordo Gaviiformes - Morski gnjurci ................................................................................ 162

111) Gavia artica ................................................................................................................... 163

112) Podiceps cristatus ......................................................................................................... 165 10.7. Familia Ardeidae - aplje............................................................................................... 166 113) Ardea cinerea ................................................................................................................ 167 114) Ardea purpurea ............................................................................................................ 168 115) Nycticorax nycticorax ................................................................................................... 169

10.8. Familia Threskiornithidae - Ibisi (ranjevi), kaikare.................................................... 170 116) Platalea leucorodia ....................................................................................................... 171 117) Ciconia ciconia .............................................................................................................. 173 118) Ciconia nigra ................................................................................................................. 174 119) Anser anser .................................................................................................................... 176 120) Anas platyrhynchos ...................................................................................................... 177

121) Anas penelope ............................................................................................................... 178 122) Mergus merganser ........................................................................................................ 179

10.12. Ordo Falconiformes - Dnene grabljivice ........................................................................ 180 123) Accipiter gentilis ........................................................................................................... 181 124) Accipiter nisus ............................................................................................................... 182 125) Aquila heliaca ................................................................................................................ 183 126) Buteo buteo .................................................................................................................... 184 127) Falco vespertinus .......................................................................................................... 186 128) Falco cherrug ................................................................................................................ 187 129) Tetrao urogallus ............................................................................................................ 189 130) Tetrao tetrix .................................................................................................................. 190

131) Fulica atra ..................................................................................................................... 192 10.19. Familia Otididae - Droplje .............................................................................................. 193

132) Otis tarda ....................................................................................................................... 194 133) Tetrax tetrax ................................................................................................................. 195

XI. ORDO CHARADRIIFORMES 196

11.1. Familia Scolopacidae ...................................................................................................... 196 134) Limosa limosa ............................................................................................................... 197 135) Recurvirostra avosetta ................................................................................................. 198 136) Vanellus vanellus .......................................................................................................... 200

137) Alca torda ...................................................................................................................... 202 138) Larus argentatus ........................................................................................................... 204


7/259


7

139) Larus marinus ............................................................................................................... 205 140) Larus ridibundus .......................................................................................................... 206 141) Tyto alba ........................................................................................................................ 208

11.7. Familia Strigidae ............................................................................................................. 209 142) Asio otus ......................................................................................................................... 210

143) Athene noctua ............................................................................................................... 211 144) Bubo bubo ..................................................................................................................... 212 145) Strix aluco ...................................................................................................................... 213 146) Dendrocopus syriacus ................................................................................................... 215 147) Picus viridis ................................................................................................................... 216 148) Picus canus .................................................................................................................... 217 149) Lanius collurio .............................................................................................................. 219 150) Lanius excubitor ........................................................................................................... 220 151) Oriolus oriolus ............................................................................................................... 222 152) Corvus corax ................................................................................................................. 224 153) Corvus corone ............................................................................................................... 225

154) Garrulus glandarius ..................................................................................................... 226 155) Pica pica ......................................................................................................................... 227

XII. CLASSIS MAMMALIA 228

156) Erinaceus concolor ....................................................................................................... 230 157) Talpa europea ............................................................................................................... 232 158) Sorex araneus ................................................................................................................ 234 159) Vulpes vulpes ................................................................................................................. 236 160) Canis lupus .................................................................................................................... 237 161) Mustela nivalis .............................................................................................................. 239

162) Felis silvestris ................................................................................................................ 241 163) Rhinolophus ferrumequinum ...................................................................................... 243 164) Miniopterus schreibersi ............................................................................................... 245 165) Myotis myotis ................................................................................................................ 246 166) Nyctalus noctula ............................................................................................................ 247 167) Myoxus glis - syn. Glis glis ........................................................................................... 249 168) Sciurus vulgaris ............................................................................................................. 251 169) Spermophilus cittelus ................................................................................................... 252 170) Apodemus agrarius ....................................................................................................... 254 171) Clethrionomys glareolus .............................................................................................. 255 172) Cricetus cricetus ........................................................................................................... 256

173) Microtus arvalis ............................................................................................................ 257 174) Ondatra zibethica ......................................................................................................... 258 175) Ratus ratus .................................................................................................................... 259


8/259


8

I. GEOLOKA ISTORIJA ZEMLJE

1.1.Planeta Zemlj a lokacija

Mleni put naa galaksija, 1 od 17 galaksija uVirgo jatu. Sunev sistem 1 od sistemau galaksiji Mleni put. Zvezda Sunce u centru sistema, oko koga se nalaze8 planeta i 3 patuljaste

planete. Planete Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun. Patuljasteplanete Ceres, Pluton, 2003 UB 313 .

1.2.Postanak Sun evog sistema

Nastanak - pre oko 4.6 milijardi god . u okviru 1 galaktikog oblaka. Nebularna ilikondenzaciona hipoteza osnovne konture od Kanta i Laplasa. Veliki oblak praine i gasasakupljao se pod delovanjem sila sopstvene gravitacije formirajui disk koji se okree oko svojeose. Ova solarna nebula bila je veoma topla u centru i progresivno hladnija prema periferiji.Kruei oko centra diska, bezbrojni atomi i estice praine, u meusobnim sudarima, formirali su ivea tela u orbitama oko protosunca. Sraavanje partikula se nastavljalo sve do formiranja planeta koje se, zbog gravitacije, kreu po eliptinim orbitama. Ovu hipotezu danas prihvatanajvei broj astronoma.

Raspodela elemenata na planetama Sunevog sistema neravnomerna. Tokom hlaen ja

planeta tei elementi ostajali u planetama blie Suncu (Merkur, Venera, Zemlja, Mars), veakoliina lakih elemenata, tokom kondenzacije, se nala na daljim planetama (Jupiter, Saturn,Uran i Neptun). Pojava kamenitog materijala na planetama bliim Suncu pod dejstvomSuneve radijacije gube svoje prvobitne atmosfere bogate H2 i He.

Razliiti gasovi su ostajali u unutranjosti planeta i njihovo postepeno oslobaanje(vulkanskim erupcijama) uslovilo je stvaranje sekundarnih atmosfera. Oslobaanje H omogueno stvaranje 3 za ivot najvanija jedinjenja:CH 4, H 2O i NH 3. U manjim koliinama

prisutni i drugi gasovi, najverovatnije: CO , N2, CO 2, HCl i H 2S.

1.3.Postanak Zemlj e

Hlaenjem Zemlje formiranje tene vode, koja u r-ciji sa silikatima stvara karbonate,to je dovelo dosmanjenja CO 2 u atmosferi. Topli oblaci vodene pare, osloboeni iz sredita

planete, ostali su u gasovitom stanju dok se Zemlja nije ohladila ispod 100C nastanak okeana , jezera i reka. vrsta kora ovravanjem rastopa koji je primarno bio homogen.

Smatra se da je ivot na Zemlji nastao kada se ohladila ispod 100C u periodu izmeu4.2 i 3.8 milijardi god . unazad (Wilde at. all., 2001). Najstarije stene su naene na Grenlandu

stare su oko 3.8 milijardi god . Najstariji fosili datiraju od pre oko 3.5 milijardi god.


9/259


9

1.4. Geoloka skala vremena

Geoloka vremenska skala se deli u 3 velika intervala eona . Eoni su meusobno odvojenivelikim geolokim i biolokim dogaajima.

Arheozoik arhajsko vreme, Proterozoik , Fanerozoik vidljiv ivot.

1.5.Prekambrijum Kriptozoik

Prve analize stena razliite starosti otkrile su otru razliku izmeu: mlaih stena sa fosilimarazliitih organizama i starijih stena bez fosila. Najstarije sedimentnestene koje su imale fosile(takoe i vremenski period) nazvane su Kambrija/um . Starije stene bez fosila (takoe ivremenski period) Prekambrija/um ili Kriptozoik (skriveni ivot). Kasnije su i u ovom periodu naeni fosili. Tokom Prekambrije su se odigrali mnogi kljuni dogaaji u evoluciji ivogsveta:

postanak prvih elija, formiranje eukariotskih elija, postanak vieelijske organizacije.

Prekambrijum obuhvata prvih 4 milijardi god ., sve do pre 545 miliona god . Danas se delina 2 eona: Arheozoik i Proterozoik . Arhajski eon Arheozoik obuhvata period od pre oko 3.8 2.5 milijardi godina i odlikuje se nastankom i dominacijom prokariota. Od pre oko 2.5 milijardigod. pa do pre 545 miliona god. Proterozoik period u toku koga dolazi do postankavieelijskih organizama (Metazoa).

1.6.Fanerozoik vidljiv ivot

Eon bogat podacima koji ukazuju na velike geoloke i bioloke dogaaje. Deli se na 3osnovna intervala ere :

Paleozojska era Paleozoik stari ivot, Mezozojska era Mezozoik srednji ivot, Kenozojska era Kenozoik novi ivot.

Sve 3 ere se dele (na osnovu karakteristinih fosila) naperiode , a ove, opet, na epohe . Sveere se razdvajaju, pre svega, na osnovu velikih promena u oblicima ivota koji su se u njima

javljali . Sve su se zavravale formiranjem velikih planinskih venaca koji su, uglavnom, posledica

kretanja kontinenata.


10/259


10

1.7.Paleozojska era Paleozoik

Paleozoik zavren izdizanjemUrala , na granici Evrope i Azije, i izdizanjemApalaijskih planina u SAD. Era je za poela pre oko570 miliona god . i traje do dananjihdana . Obuhvata 6 perioda sa veim brojem epoha, i to:

Kambrijum, Ordovicijum, Silur, Devon, Karbon, Perm.

1.8.Kambrijum

Period je zapoeo pre oko570 mil. god. i trajao do pre oko 505 mil. god. Poetak periodaobeleava pojava mnogobrojnih i raznovrsnih beskimenjaka (Arthropoda, Brachiopoda,Mollusca, Echinodermata, Cnidaria, Annelida,..). Procvat trilobita, popularno ime dobatrilobita.Kambrijumska eksplozija eksplozivna adaptivna radijacija vieelijskih eukariota. Pojava novih klasa, kola, redova grupe sa statusom najviih taksonomskih kategorija, urelativno kratkom vremenskom periodu (10 mil. god.). Smatra se da se tada pojavilo izmeu20 i30 savremenih kola i oko 50 r edova. Razlog eksplozije prisustvo O 2 u atmosferi kolagen. Izovog perioda pronaeni su fosilni nalazi desetak kola ivotinja koje danas nemaju ivih

predstavnika knidarija, anelida i najstariji poznati fosilni nalaz hordata Picaia , koji ponekim odlikama, podsea na amfioksusa.

U slojevima kasnog Kambrijuma (pre oko 520 mil. god.) pojavljuju se fragmentarniostaci najstarijih kimenjaka fosilne Agnathe iz reda Heterostraci. Najpoznatije nalazite Bergs elu Britanskoj Kolumbiji.

1.9.Ordovicium

Pre oko 495 mil. god. - do pre oko 443 mil. god. Odlikuje ga poveanje diverziteta, posebno beskimenjaka. Pojava novih klasa i redova. Razvoj novih oblikaAgnatha , po mnogimanajstariji poznati kimenjaci.

Do sredine Ordovicijuma, kopneni ivot uglavnom mikroorganizmi, najverovatnijeCyanobacteria. Pojava vaskularnih biljaka sredinom perioda osvajanje kopna. 2 kljuneadaptacije omoguile biljkama opstanak i razmnoavanje van vode spore i traheidne elije.Krajem perioda najstarija epizoda masovnog izumiranja . Hipoteza o jakom zahlaenjukrajem Ordovicijuma (Drosser & all., 1997).


11/259


11

1.10. Silur

Tokom Silura 443 -417 mil. god. poveanje diverziteta razliitih grupa beskimenjaka, inajstarijih kimenjaka. Od srednjeg Silura do ranog Devona poveanje broja vrstariba iz 2reda: Agnatha- Heterostraci i Osteostraci.

Pojava prvih kimenjaka sa vilicom Gnathostomata, ribe iz reda Placodermi . Pojavavilice i parnih peraja raznovrsnija ishrana i bre kretanje kroz vodu. Pojava prvih pravihkopnenih biljaka (Rhyniophyta) sredinom Silura. Pojava prvih kopnenih ivotinja nalik stonogama i korpijama.

1.11. Devon

Pre 417 354 mil. god. Vreme nastanka mnogih vrsta korala i trilobita . Doba riba procvat riba. Pojava prvih ajkula klasa Chondrichtyes. Ribe sa kotanim skeletom (jo starijifosilni nalazi) uspeno zauzimaju razliite tipove vodenih stanita, ukljuujui i slatkovodna.Pojava pluaicai krosopterigia . Poveanje broja vrsta na kopnu.

Potpuno osvajanje kopna od strane vaskularnih biljaka. Intenzivna specijacija i pojavamahovina , paprati , preica, rastavia i, krajem perioda, prvih golosemenica . Pojava prvihinsektolikih zglavkara fosilne Collembola . Pojava prvih kopnenih kimenjaka prvobitnihvodozemaca. Kraj perioda obeleavadrugo masovno izumiranje morskih beskimenjaka iveine plakodermnih i agnatnih riba. Podaci o masovnom izumiranju kopnenih organizama ne

postoje.

1.12. Karbon

Pre 354 290 mil. god. Ime po bogatim naslagama uglja ostacima nepreglednihmovarnih uma tropskih i subtropskih oblasti Pangee. Dominacijapaprati , semenih paprati idrvolikih rastavia i preica u tim umama. Pojava prvih kopnenihherbivora zglavkara ikimenjaka. Intenzivna specijacija Labyrinthodontia potklasa izumrelih vodozemaca. Nastanak nekoliko novih Pterygotnih redova insekata, i to nekih sa sposobnou letenja (krajem Karbona):skakavci , Ephemeroptera , cvrci i bubavabe. Gigantski oblici insekata Meganeura vilinkonjic sa rasponom krila >75cm.

Pojava nove grupe kimenjaka gmizavaca . Najstariji poznati gmizavci su poznati izsedimenata srednjeg Karbona Romeriscus i Paleothyris . To su bili sitni insektivorni gmizavci.Gmizavci su prvi kimenjaci koji su se potpuno oslobodili zavisnosti od vode tokomreprodukcije. Spoljanje oploenje zamenjeno unutranjim oploenjem. Jaja amniotske grae.Odsustvo larvalnih stadijuma kod mladih.


12/259


12

1.13. Perm

Pre 290 248 mil. god. Znaajni porast broja vrsta gmizavaca poinju zamenjivanjevodozemaca u kopnenoj fauni. Pojava gmizavaca iz podklase Synapsida predaka sisara, i to izreda Pelycosauria (Sphenacodontia i Edaphosauria) i reda Therapsida (Theriodontia).Sphenacodontia Sphenacodon i Dimetrodon karnivorni krupni gmizavci sa dugim trnolikimnastavcima neuralnih lukova, prekriveni konim naborom u obliku jedra za regulaciju telesnetoplote. Edaphosauria herbivorni krupni gmizavci. Theriodontia direkna linija ka sisarim kimenica podeljena na cervikalni, torakalni i lumbalni region, potpuno kotano sekundarnonepce, zubi slini sisarima, endotermnost.

Floru Perma karakterie pojava Cycadales i razliitih grupa slinih etinarima koje sudominirale u umama fragmentirane Pangee. Pojava novihgrupa insekata: Coleoptera , Diptera ,Hemiptera . Pojava riba iz grupe Holostei . Kraj Perma obeleen je jednim od najveih masovnih

izumiranja ivih bia u istoriji Zemlje. Usled naglog opadanja nivoa mora prekid dalje evolucijemnogih morskih beskimenjaka. Konc. CO 2 u atmosferi. Prema nekim procenama izumrelo je oko96% do tada ivih vrsta. Najvei gubici: morski beskimenjaci (oko50% fam.) i tetrapode (oko73% fam). Meu ribama i kopnenim biljkama nije bilo mnogo izumiranja. Promene faune morskihinvertebrata ogromnih razmera, da je oznaila kraj Paleozoika i poetak nove ere,Mezozoika.

1.14. M ezozojska era M ezozoik

Tokom Paleozoika pojavili su se predstavnici skoro svih glavnih savremenih grupa biljaka

i ivotinja, osim ptica, sisara i biljaka cvetnica. Prvi predstavnici ovih grupa javljaju se uMezozoiku. Trajao je 183 mil. god. od pre 248 65 mil. god.). Period intenzivne tektonskeaktivnosti. Superkontinent Pangea se deli najpre na 2 velika kontinenta ( Gondvanu i Laurasiju ),a zatim na vie manjih, koji suse meusobno udaljavali i zauzimali pozicije slinije dananjim.Ogroman uticaj na ivi svet.

Mezozoik se deli na tri periode: Trijas , Jura i Kreda . Procvat mnogih ivotinjskih grupa.Apsolutna dominacija dinovskih gmizavaca dinosaurusa . Poznat je i kao doba gmizavaca. Promene u flori, koja postaje sve slinija dananjoj. Dominacija golosemenica ipojava prvihskrivenosemenica .

1.15. Trijas

Pre 248 213 mil. god. Stvaranje semena kod golosemenica i semenih paprati. Oporavak ivog sveta u morima. Nastanak novih vrsta Elasmobranchii. Nastanak 5 novih redova Holostei. Nastanak prvih koljoriba Teleostei. Nastanak novih grupa vodozemaca Triadobatrachus najstarija poznata aba. Nastanak predaka savremenih vodozemaca. Ogromna raznovrsnostgmiz avakih linija, izrazita diverzifikacija i osvajanje sve tri velike ivotne sredine: vodu, kopno ivazduh. Pojava prvih leteih kimenjaka Pterosauria leteih gmizavaca. Pojava prvih

dinosaurusa. Zavrava se drugim velikim masovnim izumiranjem.


13/259


13

1.16. Jura

Pre 213 144 mil. god. Intenzivna specijacija koljki i planktonskih Foraminifera.Intenzivna specijacija koljoriba koja traje do dananjih dana (danas 96% riba su koljoribe).Vodozemci savremenih karakteristika (Caudata, Gymnophiona, Anura). Izrazito topla klima irenje palmolikih golosemenica, cikasa i etinara. Poveanje raznovrsnosti dinosaurusa. Giganskedimenzije velikog broja predstavnika (pr. karnivorni - Tyrannosaur us rex 15m duine, i 5mvisine, i oko 6t teine Carnosauria; herbivorne - Suropodomorpha Sauropoda najveitetrapodni kimenjaci ikada Brontosaurus 20m duine i 30t teine,Diplodocus duine oko30m i oko 10t, Brachiosaurus 25m teine, i izmeu 50 i 80t teine). U morima karnivornePlesiosauria 2-14m duine, i Ichthyopterigia 1-14m. poznate su i pod imenom morskeadaje.

Iz Jure je i najstarija poznata ptica Ar chaeopteryx li thographica . Fosilni ostaci sisara

oskudni poznato 6 razliitih grupa. Najpoznatije Multituberculata herbivorni organizmi koji podseaju na savremene glodare.

1.17. Kreda

Pre 144 65 mil. god. Pojava skrivenosemenica ubrzo postaje dominantni elementflore. Koevolucijom uslovljena specijacija insekata iz grupa Lepidopera, Hymenoptera i Diptera.Poveanje diverziteta ajkula, raa, koljoriba. Nastanak velikog broja novih vrsta gutera, naroitomarinskih. Nastanak Varanidae, Eosuchia predaka savremenih krokodila. Nastanak zmija najstariji fosil Pachyrhachis krupni morski gmizavac. Preci boa i pitona takoe vezani za ovaj

perio d. Meu kimenjacima i dalja dominacija dinosaurusa. Pojava veeg broja vrsta ptica sazubima isezavaju krajem Krede. Pojava veeg broja vrsta sisara, meu kojima su i preci svihsavremenih grupa. Kraj krede obeleava jo jedno masovno izumiranje. Razlog: prko 80 faktora se pominju, najvei broj pristalica ima udar relativno velikog nebeskog tela u Zemlju.

1.18. Kenozojska era Kenozoik

Obuhvata poslednjih 65 mil. god. i traje i danas. Deli se na Tercijar i Kvartar. Ovu eru

obeleava dominacija sisara doba sisara.Tercijar obuhvata period izmeu pre65 1.8 mil.god. Tokom ovog perioda dolazi do adaptivne radijacije sisara, insekata i skrivenosemenica, ija

je dinamika zavisila od klimatskih promena u ovom periodu

Deli se na 5 epoha:

1. Paleocen,2. Eocen,3. Oligocen,4. Miocen,5. Pliocen.


14/259


14

1.19. Kvartar

Obuhvata poslednjih 1.8 mil. god. Deli se na Pleistocen i Holocen . Za Pleistocen suvezane dramatine fluktuacije klime. Tokom tog perioda odigralo se vie manjih i bar 4 velikeglacijacije. Ledena doba su uticala na podelu areala mnogih vrsta i dalju specijaciju koja je pratila.Tokom ovog perioda dolo je do izumiranja veeg broja vrsta. Poslednju veliku glacijaciju je preivela i naa vrsta.Holocen obuhvata sadanje doba, i traje poslednjih 10 000 god. (po nekimautorima, poslednjih 45 000 god.). Pretnja od novih promena klime.


15/259


15

II. ZOOLOKA SISTEMATIKAI FILOGENIJA

2.1.Taksonomij a i sistematika kao nauka

Naziv taksonomija izveden je od grkih rei taxis (ureenje) i nomos (zakon) i prvi put ga je upotrebio u francuskom jeziku CANDOLLE (1813) za teoriju klasifikacije biljaka.

MAYR (1969) je definisao taksonomiju kao teoriju i praksu klasifikovanja organizama. Naziv sistematika potie od latinizovane grke rei systema , primenjene nasistem klasifikacije razvijen od strane prirodnjaka, savremenika LINEA (LINNAEUS) .

SIMPSON (1961) je definisao sistematiku kao naunu disciplinu koja prouava

raznovrsnost organizama i sve njihove meusobne odnose , ne samo u filogenetskom smislu,ve zaista sve vrste biolokih interakcija izmeu ivih organizama.

2.2.Sistematika

Karl Line (Carolus Linnaeus) 1748 god. objavljuje O prirodnim sistemima (Systema naturae ). U njoj je izloio novi sistem klasifikacije, za sve biljke i ivotinje poznate u to vreme.Bazirala se samo na morfolokim slinostima izmeu organizama, ane na evolutivnimodnosima . Mnoge odrednice Lineovog sistema su i dalje korisne u filogenetskoj sistematici.

2.3.Systema natu rae

Lineov sistem klasifikacije se zasnivao na 2 principa:

1. Svaka vrsta ima nauno ime iz 2 dela binomijalna nomenklatura - zadran je i usavremenoj sistematici. Prvi deo naunog imena vrste je naziv roda (pie sevelikimpoetnim slovomnpr. Canis ), a drugi deo je specifini epitet koji se odnosi na vrstu uokviru roda i pie semalim slovom (npr. Canis lu pus );

2. Vrste su hijerarhijski organizovane u sve vee i vee grupe organizama tj. utaksonomskekategorije .


16/259


16

2.4.Takson i kategori ja

Takson - svaki objekat bioloke klasifikacije koji se moe jasno odvojiti od drugih takvihobjekata i klasifikovati. SIMSON (1961) definie, takson je grupa ivih organizamaprepoznatih kao formalna jedini ca na bilo kom ni vou hi jerarh ij e klasif ikacij e. Taksoni u

prirodi objektivno postoje - vuk (na nivou vrste), psi (na nivou porodice), zveri (na nivou reda),sisari (na nivou klase) i kimenjaci (na nivou podtipa) zaista se grupiu u jasno prepoznatljivegrupe, sa za jednikim odlikama.

Kategorija predstavlja nivo u hijerarhiji klasifikacije (npr. vrsta, rod, porodica, red, itd.).Kategorija je - apstraktan pojam koji slui da se u nju smesti konkretan objekat, takson. Svekategorije dele se u 3 grupe: kategorija vrste, infraspecijske (unutar vrste) i supraspecijske (iznadnivoa vrste) kategorije.

2.5.Vrsta

Vrsta osnovna taksonomska kategorija. Bioloka def. vrste:Vrste ine populacijeindividua (sa zajednikim genetikim, biohemijskim, fiziolokim i morfolokim osobinama) kojese meusobno mogu ukrtati i davati plodno potomstvo, ali su reproduktivno izolovane od svihdrugih populacija. Evolucioni koncept vrste SIMPSON (1961) definie vrstu kao: liniju(predako- potomaki niz populacija) koje evoluiraju zasebno od drugih takvih linija, pri emuimaju svoju zajedniku i jedinstvenu evolucionu ulogu i tendencije.

2.6.H ij erarh ij a klasif ikacije

regnum (carstvo) phylum (tip) subphylum (podtip) superclassis (nadklasa) classis (klasa) subclassis (podklasa) cohorta (kohorta) superordo (nadred) ordo (red) ( - iformes ) subordo (podred) ( - iodei ) superfamilia (natporodica) ( - oidea ) familia (porodica) ( - idae ) subfamilia (podporodica) ( - inae ) tribus (pleme) ( - ini ) genus (rod) subgenus (podrod) superspecies (nadvrsta)

species (vrsta) subsecies (podvrsta) Slika 2.5.1. Hijerarhijska klasifikacija.


17/259


17

2.7. Bioloka carstva REGNUM

Slika 2.6.1. Bioloka carstva.

2.8. Meunarodni kod zooloke nomenklature

Meunarodni kod zooloke nomenklature ( International Code of Zoological Nomenclature , engl., skraeno ICZN , u daljem tekstu Kod ), kao i njemu prethodea

Medjunarodna pravila zooloke nomenklature ( Regles internationales de la Nomenclature zoologique , franc.), imaju jedan osnovni cilj - da obezbede maksimalnu univerzalnost ikontinuitet naunih imena ivotinja, kompatibilnu sa slobodnim opredeljenjem naunika daklasifikuju ivotinje prema taksonomskim pravilima.

ICZN se sastoji iz lanova i preporuka stvorenih da omogue zoolozima da dodju doimena taksona koja su ispravna pod odreenimtaksonomskim okolnostima.

Korienje Koda omoguava zoolozima da odrede validno ime za takson kome ivotinja pripada na bilo kom nivou u hijerarhiji klasifikacije od podvrste do porodice.

Osnovne namene koje Kod treba da obezbedi, date u njegovoj Preambuli , su:

1. Jedinstvenost klasifikacije - kao informacionog sistema, u kome postoji trenutan pristupimenu ivotinjskog taksona, sa svim informacijama dostupnim o njemu;

2. Univerzalnost nomenklature kroz upotrebu jednog jedinog, umesto mnotva ivih jezika,za ime novanje taksona, ime se omoguava komunikacija izmedju zoologa irom sveta latinski jezik;

3. Stabilnost imena taksona kao simbola njegovog prepoznavanja i time i trajnu upotrebnuvrednost tog imena u komunikaciji.


18/259


18

Pod okriljem IUBS, 1995. godine osnovana je Medjunarodna komisija zabionomenklaturu ( International Commission for Bionomenclature ), koja je pristupila izradi

predloga za BioCode , koji u podnaslovu nosi objanjenje da predstavljaBudua medjunarodnapravila za imenovanje organizama ( Prospective international Rules for the Scientific Names of Organisms ).

2.9.IUCN - kategorij e

Slika 2.10.1. IUCN kategorije

2.10. Sistematika Chordata

Domen Eukarya Whittaker & Margulis, 1978 Supergrupa Uniconta Cavalier-Smith, 2002 Supergrupa Opistokonta Cavalier-Smith, 1987 Supergrupa Holozoa Lang et al . , 2002 Regnum Animalia (=Metazoa) Linnaeus, 1758 Subregnum Eumetazoa Butschli, 1910 Supergrupa - Bilateria Hatschek, 1888

Superphylum Deuterostomia Grobben, 1908 Phylum Chordata Bateson, 1885


19/259


19

III. PHYLUM CHORDATA

3.1.Subphylum Vertebrata Superclassis Agnath a

Hordata vode poreklo od deuterostomnih celomatnih predaka , sa iregularnim brazdanjem i enterocelnim nastankom celoma. Najverovatniji filogenetski preci Chordata smatrajuce fosilni Cornuta iz kambrijuma (540-370 m.g.), koje neki svrstavaju u Echinodermata, dok ihdrugi smatraju hordatima i svrstavaju u poseban subphylum Calcichordata .

Slika 3.1.1. Evoluciono stablo Chordata.

Hordatske odlike Calcichordata :

1. prorezi na bonim zidovima drela - filtraciona ishrana koja je zamenila lofofornimehanizam filtracione ishrane (Crinoidea i Hemichordata),

2. razvoj muskuloznog repa sa skeletnom potporom - biomehanika neminovnost pokretanja krupne larve primarno sedentarnih ili slabo pokretnih Chordata.

Filum Hordata danas se deli na sledee subfilume:

Hemichordata, Tunicata (Urochordata), Cephalochordata, Vertebrata (Craniata).


20/259


20

3.2.Subphylum Vertebrata

Infraphylum: Agnatha

Classis: Diplorhina , Classis: Monorhina.

Infraphylum: Gnathostomata

lassis: Acanthodii , Classis: Placodermi , Classis: Chondrichthyes, Classis: Osteichthyes, Classis: Amphibia, Classis: Reptilia, Classis: Aves, Classis: Mammalia.

3.3.Subphylum Vertebrata dijagnostike odlike

Cranium - skeletna aura oko prednjeg dela nervne cevi, diferenciranog u mozak (cerebrum).

Kimenica(columna vertebralis ), graena od metamernih prljenova (vertebrae), postojikod veine pripadnika grupe.

Sinapomorfne odlike:

1. neuralna ploa formira nervnu krestu;2. celomski prostori se obrazuju izmeu nesegmentisanih lateralnih ploa mezoderma; 3. somiti epimera se diferenciraju na dermatom, miotom i sklerotom;4. krvni pigment je hemoglobin; 5. vieslojni epidermis; 6. kotano tkivo, dentin i gle kao skeletna vezivna tkiva; 7. Cranium; 8. mozak sastvaljen iz 5 morfolokih i 3 funkcionalna dela; 9. diferencijacija hipomera, ventralnog nesegmentisanog mezoderma u glatku muskulaturu

srenjeg creva i popreno- prugastu muskulaturu drela; 10. srani mii; 11. jetra i guteraa kao akcesorni digestivni organi; 12. krge i plua kaorespiratorni organi; 13. nefroni su povezani direktno sa krvnim sistemom.


21/259


21

3.4.I nfr aphylum: Agnatha kimenjaci bez vilice

Odsustvo vilica, parnih peraja i potiljanogregiona. Iz kambrijuma (pre oko 520 m.g.), a tokom

ordovicijuma, silura i devona Ostracodermi veoma brojnetaksonima i u slanim i u slatkim vodama i raznovrsnouekolokih formi zauzimale su sve ekoloke nie.

Slika 3.4.1. Kimenjaci bez vilice.

Classis Diplorhina (Pteraspidomorphi)

Najstariji poznati kimenjaci (kambrijum kasnidevon) . Nastali u morima, sekundarno i slatke vode.Parni mirisni organi.

Slika 3.4.2. Amphiaspis.

Subcl. Heterostraci - do 1.5 m, carapax (gle + dentin +izopedin) i krljuti, unutranji skelet hrskaviav, repnoperaje hipocerkno, 7 pari krga, ploaste strukture okousta, detritusofagi, parne oi, pinealno oko, 2 polukrunakanala .

Subcl. Thelodonti (Coelolepides) - parafiletske, do 20 cmduine, kasni silur devon, celo telo pokrivala otrakrljut slina plakoidnoj, hipocerkno repno peraje, 8 parikrga.

Slika 3.4.3. Thelodus.

3.5.I nfr aphylum: Agnatha Classis M onorhi na

Neparni mirisni organ. Pinealno oko na glavi. Elektrini organi na bokovima tela. Aktivni plivai. Verovatni pretci recentnih kolousta.

Subcl. Osteostraci (Cephalaspides)

Kasni silur i devon, celovit carapax, dorzoventralno spljoten napred. Larvaammocoetes kao dananje paklare. Na carapax-u imal i bone pokretne diferencijacije nalik parnim perajima.

Lateralni senzorni sistem slabo razvijen, ali je carapax imao kanale koji su vodili vodu do predela


22/259


22

unutranjeg uha. Usta terminalna, pukotinasta. Detritusofagi. Repno perajeheterocerkno . U graimoz ga i nervnog sistema, ove Agnatha pokazuju izrazitu slinost sa paklarama.

3.6.I nfr aphylum: Agnatha Classis M onorhi na

Subcl. Anaspida (Birkeniae)

Do 15 cm, pojedinane krljuti od vlakanstog kotanog aspidina,hipocerkno repno peraje,6 15 pari krga,na gore okrenuta usta, parni nastavci tela za stabilizaciju pri plivanju.

Subcl. Galeaspida

Devonske, carapax sa bonim bodljama, otvorima za oi i nepoarni mirisni organ. Repno peraje hipocerkno. 15+ pari krnih kesa.

3.7.Subclassis Petromyzontia

Paklare, vijuni, zmiljujice . Indirektno razvie, larvaammocoetes , potamo- i anadromne,larveni period viegodinji, juvenilni i adultni daleko krai. Larva kriptina, filtraciona idetritusofagna ishrana. Adulti predatori, poluparaziti ili se ne hrane. Nema egzoskeleta,endoskelet je hrskaviav. Nemijelizirana vlakna i odvojeni korenovi spinalnih nerava. Dva polukruna kanala unutranjeg uha, cerebellum nije diferenciran. krne kese (7 pari ) se zasebnootvaraju ka spolja. eludac nije diferenciran, crevosa typhlosolis- om. Usni otvor sa ronimzubima, broj i raspored taksonomski bitni. Bukalne lezde lue antikoagulanse. Odvojenih polova.

Najpoznatije vrste: Petromyzon mari nus , L ampetra flu viatil is , Eudontomyzon danf ordi .


23/259


23

1. PETROM YZON M ARINUS

Carstvo : AnimaliaFilum : ChordataSuperklasa : Agnatha

Red : PetromyzontiformesPorodica : PetromyzontidaeRod : Petromyzon Vrsta : Petromyzon mar in us.

Slika 1.1. Petromyzon marinus.

Nauno ime: Petromyzon marinus (Linnaeus, 1758).Areal rasprostranjenja: Priobalje severnog Atlantika.Habitat : morski organizmi, koji naseljavaju priobalje do 300m od obale; larve

slatkovodne.Max duina: oko 1m.Max teina: oko 2kg.Ishrana: parazitska vrsta, kao adulti se hrane telesnim tenostima riba; larve se hrane

filtraciono.Ekologija: anadromna vrsta, adulti iz okeana migriraju, tokom maja i prve polovine juna,

u slatku vodu.Razmnoavanje: spoljanja oplodnja, mujaci prave gnezda, na dnu reke, u koje enke

polau jaja. Po parenju adulti uginu. Razvie: indirekno, preko slatkovodne ammocetes larve, koja se hrani filtraciono.

Sa obe strane iza oiju nalazi se 7 krnih otvora. Dve ledjne peraje su odeljene jedna oddruge. Usni otvor o iviavaju dve potkoviaste rone pl oe koje su smetene u dnu predusnoglevka. Na podusnoj ploi ima 7-8 zuba. Mi gratorna forma koja zbog razmnoavanja ulazi u reke.


24/259


24

2. LAMPETRA F LUVIATILI S

Carstvo : AnimaliaTip : Chordata

Klasa : CephalaspidomorphiRed : PetromyzontiformesPorodica : PetromyzontidaeRod : LampetraVrsta : L ampetra flu viatil is

Slika 2.1. L ampetra fl uviatil is.

Nauno ime: Lampetra fluviatilis (Linnaeus, 1758).

Habitat: morski organizmi, koji naseljavaju priobalje, larve slatkovodne.Max duina : oko 50cm.Max teina: oko 150g.Max duina ivota: 10 god.Ishrana: adulti paraziti, larve se hrane filtraciono.Ekologija anadromna vrsta, adulti iz okeana migriraju u slatku vodu.Razmnoavanje: spoljanja oplodnja. Po parenju adulti uginu. Razvi e: indirekno, preko slatkovodne ammocetes larve, koja se hrani filtraciono. Areal rasprostranjenja: Evropska obala - priobalje NW Evrope, NW priobalje Crnog

mora.


25/259


25

3. EUDONTOM YZON DANFORDI

Carstvo : AnimaliaTip : Chordata

Klasa : CephalaspidomorphiRed : PetromyzontiformesPorodica : PetromyzontidaeRod : EudontomyzonVrsta: Eu dontomyzon danfor di

Slika 3.1. Eudontomyzon danfordi .

Nauno ime: Eudontomyzon danfordi (Regan, 1911).Areal rasprostranjenja: manje pritoke Dunava.Max duina: oko 30cm.Max teina: oko 25g.Ishrana: subadulti paraziti riba i vodozemaca, larve se hrane filtraciono, adulti se ne

hrane.Ekologija: migrira samo u okviru reke u kojoj ivi. Razmnoavanje: spoljanja oplodnja, mrest na peskovitoj podlozi. Razvie: indirekno.

Na podusno j ploi se nalazi 5-9 zuba, obi no 7 a na nadusnoj ploi ima 2 zuba. Nemaspoljanih bonih usnenih zuba. Sa svake str ane usnog levka ima po 3 unutranja bona zuba odkojih su srednji trodelni a gornji i donji dvodelni. Zubi su uvek tupi. Kod mladjih primeraka dveledjne peraje toliko su blizu da se gotovo dodiruju. Slatkovodna forma koja stalno zivi u rekama.Ikru odlae u gnezdima koja grade mujaci i enke.

Slika 3.2. Eudontomyzon danfordi .


26/259


26

3.8.Subclassis M yxinoi dea

Slepulje

Marinske ivotinje direktnog razvia. ive u dubinama okeana. Detritofagi i strvinari.Snana bukalna pumpa. Do 15 pari krnih kesa, jednim otvorom se otvaraju u spolljanjusredinu. Rep je kratak. Nema eluca, niti typhlosolis-a. Korenovi spinalnih nerava se spajaju. 1 polukruni kanal membranskog lavirinta. Hermafroditi.

Slika 3.8.1. Slepulja.


27/259


27

4. M YXINA GLUTI NOSA ATL ANTSKA SLE PULJA

Carstvo : AnimaliaFilum : ChordataKlasa : Myxini

Red : MyxiniformesPorodica : MyxinidaeRod : MyxineVrsta : M yxina glutinosa

Slika 3.12.1. Myxina glutinosa.

Nauno ime: Myxina glutinosa (Linnaeus, 1758).Areal rasprostranjenja: obale Evrope i Severne Amerike.Max duina: oko 30- 40 cm evrpska, amerika i do 79cm. Ishrana: detrivori i leinari. Ekologija: marinski organizmi, ive na velikim dubinama (100-500m, ima i nalaza na

1000m).Razvie: direkno.


28/259


28

IV. INFRAPHYLUM GNATHOSTOMATA

Gegenbaur, 1874. Ime grupe gr. gnathos vilice, stoma otvor. Pojavili su se u Siluru pre 400 mil. god. Prva 2 para visceralnih lukova transformisana su u:

Vilini (mandibularni) luk od koga nastaju vilice, Jezini (hioidni) luk podpora vilica i skelet poda usne duplje.

Na vilicama nastaju zubi od dermalnog skeleta. Sinapomorfne odlike: Parni ekstremiteti, Potiljani region lobanje,

Holospinalni kimeni prljen, sa telom i nastavcima, Mijelizovana nervna vlakna, Mioglobin i hemoglobin, Pankreas.

4.1.Classis Chon drychthyes - H uxley, 1880

Prvi fosili iz Devona. Osnovne odlike:

Hrskaviavi endoskelet, Redukcija kotanog- dermalnog skeleta sveden na plakoidne krljuti, Izrazit razvoj mozga i ulnih organa, Odsustvo ribljeg mehura i plunih organa, Jetra izrazito dobro razvijena hidrostatika uloga.

Izrazito marinski ekosistemi, retko slatke vode. Oko 640 recentnih vrsta. Osnovma podelana 2 subklase na osnovu tipa krga.Klasifikacija po Nelson-u 2006 "Fishes of the World."Classis Chondrychthyes:

Subclassis Holocephali,

Subclassis Elasmobranchii.

4.2.Subclassis H olocephal i

Himere. Primitivne odlike riba Paleozoika. Mali usni otvor obloen usnama nalikuju papagaju. Hrane se mekucima i drugim beskimenjacima. Hipermineralizovane zubne ploe: 2 para u gornjoj vilici i 1 par u donjoj.Ordo Chimaeriformes Obruchev, 1953 sa 3 fam:

Fam: Callorhynchidae - surlaste himere,

Fam: Rhinochimaeridae dugonosne himere, Fam: Chimaeridae kratkonosne himere.


29/259


29

5. CHI M AERA M ONSTROSA

Carstvo: AnimaliaFilum: ChordataKlasa: Chondrichthyes

Subklasa: HolocephaliRed: ChimaeriformesPorodica: ChimaeridaeRod: Chimaera Vrsta: Chi maera monstrosa

Slika 5.1. Chimaera monstrosa.

Nauno ime:Chimaera monstrosa Linnaeus, 1758.Max. duina: 150cm.Max. teina: 2.5 kg.Habitat: Bentosna vrsta, okeanodromna, od 40- 1000m, obino 300-500m.Areal rasprostranjenja: Duboka voda: 75N-27N, 32W-35E.Ishrana: invertebratima bentosa. ivi obino u malim grupama. Razvie:Oviparna. Postoji kopulacija. Pojedinana dorzalna bodlja je otrovna i otra. Opasnost po oveka:Bolan ubod.IUCN NT Near Threatened.

Tel o je konino sa velikom glavom i biastim repom. Mujaci na eonom delu glave imaju koni

privezak. Oi i usni otvor su veliki. Postoji samo jedan krni otvor. Bona pruga je valovita. Prvoledjno peraje je kratko, trokutasto sa kotanom bodljom na prednjem rubu. Drugo ledjno peraje jedugako. Koa je glatka i sluzava. Boje je plave ili siv osrebrnkaste sa smedjim arama ipegama. Neparna peraja su crna. Batifilan, zadrava se iznad dna u manjim grupama. Razmnoavanje jeoviparno. Embrionalni razvoj traje 9-12 meseci. Hrani se uglavnom ivotinjama dna.Rasprostranjenost: Severoistoni Atlantik, Severno more, Mediteran. U Jadranu dolazi iskljuivo uJunoamerikoj kotlini.


30/259


30

4.3.Subclassis Elasmobranchi i (Bon aparte, 1838)

Elasmos ploa;branchia krga. Preteno marinske ribe sa karnivornom ishranom ree filtraciona. Reproduktivne strategije: oviparija, ovoviviparija i viviparija. Nizak fekundidtet,spor rast i dug ivotni vek. Oko 600 recentnih vrsta. Uglavnom kosmopolitsko rasprostranjenje.

Osnovne odlike:

Glava izvuena u rostrum; Homodontni zubni sistem; Septalne krge, ploastog oblika; Spirakularna duplja sa pseudobranhijom; Lorencijeve ampule; Najee heterocerkno repno peraje; Plakoidna krljut; Visoka konc. uree u krvi; Spiralni nabor u crevu; Mujaci sa parnim kopulatornim organima pterygopodium; Kloaka izlivaju se zavrni delovi crevnog i urogenitalnog trakta.

4.4.Inf raclassis Euselachii - Di vision Neoselachii

Subdivision Selachii Superordo Galeomorphi Ordo Orectolobiformes Ordo Lamniformes Ordo Carchariniformes Superordo Squalomorphi

Subdivision Batoidea Ordo Torpediniformes Ordo Pristiformes Ordo Rajiformes Ordo Myliobatiformes

Ordo Hexanchiformes

4.5.Ordo Orectolobiformes

Familia: Rhincodontidae Genus: Rhincodon Vrsta: Rhincodon typus A.Smith, 1828


31/259


31

4.6.Ordo L amni formes L .S.Berg, 1958

Familia Alopiidae Bonaparte, 1838Genus Alopias Rafinesque, 1810

Vrsta: Al opias vulpin us (Bonnaterre, 1788)Familia Lamnidae J.P.Mller and Henle, 1838Genus Carcharodon A.Smith, 1838Vrsta: Carcharodon carchar ias (Linnaeus, 1758)Vrsta: Carcharodon megalodon (Agassiz, 1843) EXGenus Lamna Cuvier, 1816Vrsta: L amna nasus (Bonnaterre, 1788)

Slika 4.7.1. Carcharodon megalodon.


32/259


32

6. ALOPI AS VULPI NUS

Classis: Chondrichthyes Subclassis: ElasmobranchiiInfraclassis: EuselachiiDivision: NeoselachiiSubdivision: SelachiiSuperordo: GaleomorphiOrdo: Lamniformes Familia: AlopidaeGenus: Alopias Vrsta: Al opias vulpin us

Slika 6.1. Alopias vulpinus.

Nauno ime: Alopias vulpinus (Bonnaterre, 1788).Max. duina: 760 cm.Max. teina: 348 kg. Najdua zabeleena starost: oko 25 god. Habitat: Pelagijska vrsta; okeanodromna, marinska, na dubinama od 0- 550m, obino 0-

200m.Areal rasprostranjenja: Subtropski region: 67N-58S, 180W-180E. Kosmopolit

umerenih i tropskih mora.Ishrana: sitnijim koljoribama i beskimenjacima est organizovan lov.Razvie: Ovoviviparija. Primeena dubinska agregacija, u vezi reprodukcije, kod

populacija Indijskog Okeana.

Opasnost po oveka: skromna, nekoliko zabeleenih napada adulata. Upotreba: komercijalni izlov, atraktivna za ribolov.IUCN kategorija: DD Data Deficient.

Slika 6.2. Zajednike osobine ajkula.

Telo je vretenasto, snano. Gubica je kratka. Oi i spirakuli su mali. Gornji i donji profil glave imedjuoni prostor konveksan zubi su mali,trokutasti sa ravnim rubovima, poredjani u vie od 29nizova. Plakoidne ploice su sa 3- 5 grebena i zubia. Ledja su sivoplava, tamnoplava, smedja iligotovo crna. Trbuh je beo do iznad osnovica grudnih peraja sa tamnijim mrlja ma. Epipelaginavrsta, uz obalu i na puini. Razmnoavanje je ovoviviparno. Hranise manjom ribom,glavonocima i pelaginim rakovima. Nije opasna za coveka. Rasprostranjenost: esta uMediteranu , u Jadranu se lovi cee od veine drugih vrsta morskih pasa.


33/259


33

7. LAM NA NASUS

Classis: Chondrichthyes Subclassis: ElasmobranchiiInfraclassis: EuselachiiDivision: NeoselachiiSubdivision :SelachiiSuperordo: GaleomorphiOrdo: Lamniformes Familia: LamnidaeGenus: Lamna Species: L amna nasus

Slika 7.1. Lamna nasus .

Nauno ime: Lamna nasus (Bonnaterre, 1788).

Max. duina: 350cm.Max. teina: 230 kg.Najdua zabeleena starost: oko 30 god.Habitat: Pelagijska, epipelagijska ili litoralna vrsta; okeanodromna, marinska, na

dubinama od 0-750m.Areal rasprostranjenja: Umerena zona: 76N-59S, 180W-180E.Ishrana: manjim vrstama pelaginih riba (haringe, skue, ...). Primeene agregacije

prilikom ishrane.Razvie:Ovoviviparija.Opasnost po oveka: opasna po oveka zastraujui izgled, veliina. Upotreba: Komercijalni izlov, atraktivna za ribolov.IUCN kategorija: VU Vulnerable.

Veliki morski pas snanog vretenastog tela. Gubica je iljasta, umereno duga. Oi su velike,okrugle. Zubi su dugaki, iljasti sa bonim siljcima na osnovi. Prvo ledjno peraje je veliko,zaobljenog vrha. Poinje iznad ili neto ispred stranjih slobodnih vrhova grudnih peraja. Drugoledjno peraje smeteno je iznad podrepnog peraja. Repno peraje je nejednako, bono jakospljo teno i iroko. Plakoidne krljuti sa tri uzduna grebena. krnih otvora je 5. Boje je tamno

plave po ledjima, be le ili plavkastosive po trbuhu. Vanjska porina ili treina grudnih peraja jetamnija. Stranji slobodni vrh prve ledjne peraje je beo. Podrepno peraje je belo ili blagocrvenkasto. Epipelagian. Sklon je vodi hladnijoj od 18 stepeni. Razmnoavanje je ovoviviparno.Potencijalno je opasna za oveka. Rasprostran jenost: bipolarna, u hladnim i umereno toplimmorima. U Mediteranu je retka a u Jadranu jako retka.


34/259


34

8. SCYLI ORH I NUS CANICUL A

Classis: Chondrichthyes Subclassis: Elasmobranchii

Infraclassis: EuselachiiDivision: NeoselachiiSubdivision :SelachiiSuperordo: GaleomorphiOrdo: CarchariniformesFamilia: ScyliorhinidaeGenus : Scyliorhinus Species: Scyli orh in us cani cula

Slika 8.1. Scyliorhinus canicula .

Nauno ime: Scyliorhinus canicula (Linnaeus, 1758).Max. duina: 100cm.Max. teina: 1.32 kg.Najdua zabeleena starost: oko 12 god.Habitat: Bentosna marinska vrsta, vezana za litoral, na dubinama od 10-400m.Areal rasprostranjenja : Umerena zona Severne Hemisfere: 63N-12N, 18W-36E.Ishrana: moluske, rakovi, manji glavonoci, polihete, sitnije ribice. Razvie: Ovoviviparija, sa pojedinanim paketom jaja. Opasnost po oveka:skromna.Upotreba: Komercijalni izlov.IUCN Not Evaluated.

Telo je izdueno, vitko. Glava je iroka, malo spljotena. Gubica je malo kraa od irine glave. Nosni otvori su spojeni sa ustim a plitki kanalom, pokriveni su irokim konim poklopcima kojiseu do usta i prekrivaju prednje zube. Oi su ova lne, vodoravne. Zubi su brojni i sitni sa veimsredinjim iljkom. Koa je hrapava, plakoidne ploice su tr okutaste sa jednim unatrag iskoenimiljkom. Ledja i peraje su sive, sivoukaste, smedjaste ili ak crnkaste boje sa brojnim svetlijm itamnijim mrljama. Trbuh je belikast. ivi na dnu, zadrava se na razliitim vrstama dna ali najviena pes kovitim dnima. Razmnoavanje ovoviv iparno. Rasprostranjenost: Istoni Atlantik,Mediteran, Jadran, najbrojnija u srednjem Jadranu.


35/259


35

9. SCYLI ORH I NUS STEL LA RIS


Infraclassis: EuselachiiDivision: NeoselachiiSubdivision :SelachiiSuperordo: GaleomorphiOrdo: CarchariniformesFamilia: ScyliorhinidaeGenus : Scyliorhinus Species: Scyli orh in us stell ari s

Slika 9.1. Scyliorhinus stellaris .

Nauno ime: Scyliorhinus stellaris (Linnaeus, 1758).Max. duina: 170cm, obino 125cm. Max. teina: 1.32 kg.Najdua zabeleena starost: oko 19 god.Habitat: Bentosna marinska vrsta, vezana za litoral, na dubinama od 1-400m.Areal rasprostranjenja : Umerena zona Severne Hemisfere: 64N-12N, 18W- 36E. ivi

izmeu korala i kamenja. Ishrana: moluske, rakovi i mladunci riba na dnu.Razvie:Oviparija.Opasnost po oveka:skromna.Komercijalna upotreba: minimalna, za potrebe akvaristike.IUCN Not Evaluated.

Telo je izdueno, obusno. Glava je iroka, malo spljotena. Gubica je kraa od irine glave. Nosni otvori nisu spojeni sa ustima, nosni zaklopci ne dopiru do usta i medjusobno su odvojeni. Poledjima, boku i perajima je sivkasta, smedjastosiva ili sivocrvenkasta sa mnogo belikastih itamni h okruglih pega, trbuh je beo. ivi na dnu, tvrdja dna. Razmnoavanje je oviparno. Hrani seribom, rakovima, glavonocima ipolihetima. Rasprostran jenost: Jadran, Mediteran, IstoniAtlantik.

Slika 9.2. Scyliorhinus stellaris .


36/259


36

10. M USTEL US M USTEL US


Infraclassis: EuselachiiDivision: NeoselachiiSubdivision :SelachiiSuperordo: GaleomorphiOrdo: CarchariniformesFamilia: TriakidaeGenus: Mustelus Species: M ustelu s mustelus

Slika 10.1. Mustelus mustelus .

Nauno ime: Mustelus mustelus (Linnaeus, 1758).Habitat: Marinska vrsta, vezana za priobalje.Areal rasprostranjenja : Istoni Atlantik, sa Mediteranom. Opasnost po oveka:skromna.IUCN LC Least Concern.

Telo je vitko, vretenasto. Glava i gubica su kratke, gubica sa otro zaobljenim vrhom. Prostor izmedju nosnih otvora je irok. Oi su velike. Bona pruga je iznad podre pnog peraja blagoizdignuta. Ledjna peraja su istog oblika. Zubi su tupo pilasti, zrnasti, gusti, poredjan i u vie redova poput mozaika. Plakoidne krljuti su ovalne. Odozgo je jednolino siv ili sivosmedj, trbuh je beo.ivi pri dnu, zadrava se iznad razliitih vrsta dna, preteno mulj evitih. Razmnoavanje jeviviparno. Razmnoava se cele godine naroito zimi i u prolee. Rasprostranjenost: IstoniAtlan tik, Mediteran i u Jadranu je iroko rasprostranjen.


37/259


37

11. H EXANCH US GRI SEUS

Classis: Chondrichthyes Subclassis: ElasmobranchiiInfraclassis: Euselachii

Division: NeoselachiiSubdivision :SelachiiSuperordo: Squalomorphi Ordo: HexanchiformesFamilia: HexanchidaeGenus: Hexanchus Species: H exanchu s gri seus

Slika 11.1. Hexanchus griseus.

Nauno ime: Hexanchus griseus (Bonnaterre, 1788).Max. duina: 482cm, obino oko 300cm. Max. teina: 590 kg.Habitat: Pelago-bentosna vrsta; okeanodromna, marinska, na dubinama od 1-2500m,

obino na 180-1100m.Areal rasprostranjenja : Suptropski klimat: 65N-48S, 180W-180E.Ishrana: druge manje ajkule, rae, himere, koljoribe, krabe i beskimenjaci dna. Razvie: Ovoviviparna vrsta. Broj mladih po enki: 100 jedinki. Opasnost po oveka: Potencijalno je opasna po oveka, zbog svoje veliine. Nema

registrovanih napada na oveka. Upotreba: u ljudskoj ishrani (komercijalni izlov) svea, zamrznuta, u marinadama, za

dobijanje ulja; atraktivna za ribolov; akvarijumi.

IUCN kategorije: LR Lower Risk- near threatened.Juvenilni primerci su vitki, a adul ti debeli sa relativno kratkom i irokom glavom, velikim oimakratkom i tupom gubicom. Boni zubi su izd ueni, pilasto nazubljeni, vii u prednjem delu saizraenijim prednjim iljkom. Poredjani su u vie redova. Skrnih otvora je 6. Peraja su relativnomala. Ledjna peraja su daleko straga, gotovo iznad osnovice podrepnog peraja. Grudno peraje jetrapezoidno. Repno peraje je veliko, zauzima od 1|4 do1|5 ukupne duine ribe. Po ledjima jetamnosiv, do tamnosmedj. Tamniji po glavi, trbuh je svetliji. Duinom tela protee se bela bona pruga. Bentosni do mezopelagiki. Zadrava se uglavnom na muljevitom dnu i hladnijoj vodi.Razmnoavanje ovoviviparno. enke nose 20-50 embrija koji su pri okotu dugaki oko 60-70 cm.Hrani se ribom i rakovima . Ne zna se da li je opasan za oveka. Rasprostranjenost: iroko jerasprostranjen u toplim i temperiranim morima. U Atlantiku dola zi do Norveke i Islanda. ei

je u Mediteranu i u Jadranu je relativno redak.


38/259


38

12. TORPEDO TORPEDO


Infraclassis: EuselachiiDivision: NeoselachiiSubdivision : BatoideaSuperordo: Squalomorphi Ordo: TorpediniformesFamilia: TorpedinidaeGenus: Torpedo Species: Tor pedo torpedo

Slika 12.1. Torpedo torpedo .

Nauno ime: Torpedo torpedo (Linnaeus, 1758).Max. duina: 60cm.Habitat: Bentosna marinska vrsta, vezana za litoral, na dubinama od 2- 400m, obino na

70m.Areal rasprostranjenja: Istoni Atlantik: 46N-17S, 18W-36E.Ishrana: moluske, rakovi, manjim i mladuncima riba na dnu. Plen oamute strujnim

udarima produkuju struju do 200V napona.Razvie:Ovoviviparija.Opasnost po oveka: ograniena. IUCN Not Evaluated.

Telesna ploa je zaobljena, neto vee irine nego duine,spreda blago konveksna ili gotovoravna. Spirakuli su vei od oiju, okrugli, kod odraslih sa ravnim rubom a kod juvenilnih sanekoliko resica. Usta su iroka, oko 2\3 predusnog prostora. Prvo ledjno peraje vee je od drugog.Visoko je oko 1,5 duine vlastite osnovice. Odozgo je pepeljastosmedja sa prelazom u crvenkastuili zukastu boju sa 1-7 veih p lavih pega belo ili zukasto obrubljenih. Priobalna bentoska vrsta,zadrava se na mekanim, uglavnom fino pe skovitim dnima. Hrani se malim ivotinjama dna iribom. Rasprostranjenost: Istoni Atlan tik, Mediteran i u Jadranu je iroko rasprostranjen.


39/259


39

13. RAJA CL AVATA


Infraclassis: EuselachiiDivision: NeoselachiiSubdivision : BatoideaSuperordo: Squalomorphi Ordo: RajiformesFamilia: Rajidae Species: Raja clavata

Slika 13.1. Raja clavata .

Nauno ime: Raja batis .Max. duina: 285cm, obino oko 100cm. Max. teina: 97.1 kg.Habitat: Pelagijska vrsta, na dubinama od 100-500m.Distribucija: Istoni Atlantik sa Mediteranom. Razvie:Oviparija.Opasnost po oveka:Nikakva.IUCN CR Critically Endangered.

Telo je romboidno sa vie ili manje sinusoidnim prednjim rubom, boni vrhovi su iljasti.

Rostrum je kratak i tup. Duina tela i irina telesne ploe stoje u razmeri 1:1,5 odnosno irinatelesne ploe iznosi 58-71%. Gornja strana tela je u potpun osti hrapava ak ikod juvenilnih primeraka. Odrasli primerci poseduju sa obe strane tela nekoliko velikih trnolikih bodlji sa proirenom idebelom osnovicom. Adultni primerci kao i kod drugih r a i imaju bodljasta polja uz prednji rub i bono na grudnimpera jima. Zubi mujaka su iljasti a enki tupi. Odozgo je obino pepeljastosiva sa smedjim, belk astim i crnkstim mrljicama ili ak smedjasto izmramorana. Odozdo je bela. ivi na dnu, na razliitim mestima. Obino muljevito peskovitom. R azmnoavanje jeoviparn o. Embrionalni razvoj traje i do 5 meseci. Hrani se preteno rakovima, ribom,glavonocima ipoli hetima. Rasprostranjenost: Istoni Atlantik, Mediteran i u Jadranu je irokorasprostranjen.


40/259


40

14. RHI NOBATOS RHI NOBATOS


Infraclassis: EuselachiiDivision: NeoselachiiSubdivision : BatoideaSuperordo: Squalomorphi Ordo: RajiformesFamilia: RhinobatidaeGenus: Rhinobatos Species: Rhinobatos rh inobatos

Slika 14.1. Rhinobatos rhinobatos.

Nauno ime: Rhinobatos rhinobatos .Habitat: Bentopelagina marinska vrsta, zalazi i u brakine vode, vezana za priobalje, na

dubinama do 10m.Opasnost po oveka:Bezopasna.Upotreba: Komercijalni izlov.IUCN EN Endangered.

Telo je u obliku gitare, spreda proireno i spljoteno. Rostrum je jako izduen, rokutast. Prednjinosni zaklopci nose sredinji reanj, stranji zaklopci su uski, zaobljeni sa bonim renjem.

Spirakuli su sa dv a dobro razvijena nabora priblino iste veliine. Uzdu donje bone strane repa protee se uzduni koni nabor. Sredinom ledja, iza glave kod oiju i na vhu gubice nalaze sevee ili manje bodlje. Boje je smedjaste ili sm edjoukaste, tr buh je beo. Ledjno peraje je netotamnije sa belikastim rubom. ivi u muljevitom ili peskovitom supstratu . Delimino se ukopava usupstrat. Razmnoavanje je ovoviviparno. Rasprostranjenost: Istoni Atlantik, Mediteran i uJadranu je slabo rasprostranjen.


41/259


41

15. DASYATI S PASTI NACA


Infraclassis: EuselachiiDivision: NeoselachiiSubdivision : BatoideaSuperordo: Squalomorphi Ordo: MyliobatiformesFamilia: DasyatidaeGenus: Dasyatis Species: Dasyatis pastinaca

Slika 15.1. Dasyatis pastinaca .

Nauno ime: Dasyatis pastinaca (Linnaeus, 1758).Max. duina: 57cm.Habitat: Bentopelagijska vrsta, brakine i slane vode, na dubinama od 5-200m, obino 20-

35m.Areal rasprostranjenja : Severni Atlantik sa Mediteranom: 61N-35S, 19W-42E.Razvie:Ovoviviparija.Ishrana: moluske, rakovi i mladunci riba na dnu.Opasnost po oveka:Otrovna bodlja na repu.Upotreba: Komercijalna upotreba minimalna, za potrebe akvaristike.IUCN Not Evaluated.

Telesna ploa je romboidna, vee irine nego duine sa ravnim prednjim ikonveksnim s tranjimrubom. Rostrum je tup, slabo izra en. Razmak izmedju petog para krnih otvora je manji od

polovine razmaka izmedju njih i usta. Rep je tanak poput bia, sa relativno kratkim i razvijenimkonim naborom odozgo i odozdo. Na repu su velike harpunasto nazubljene bodlje. Na podu usneu pljine nalazi se 5 glaviastih papila. Telo je glatk o, sluzavo, kod odraslih sa kvricama ili tupim bodljicama. Zubi su kupasti, vei k od mujaka nego kod enki. Odozgo je modrikastosiva ilisivouta sitno belikasto ispegana, odozdo je bela sa tamnijim obodom prsnih peraja. ivi na dnuna razliitom supstratu, pesak, meani supstrat, preferira mulje vita dna i brakine vode.Razmnoava se dva puta godinje. Embrionalni razvoj traje oko 4 meseca. Hrani se rakovma,glavonocim a i ribom. Rasprostranjenost: Istoni Atlantik. U jadranu je difuzno rasprostranjena,uglavnom u kanalima, uvalama i zatvorenim zaljevima, brojnija je u srednjem Jadranu.


42/259


42

V. SUPERCLASSIS OSTEICHTHYES

Ribe sa kotanim skeletom Koljoribe. Najbrojnija klasa kimenjaka.48

Documents

Skripta Iz Hordata