GOOGLE

, .

, .

, .

, .

XX - - XX - - 1990- 1996. 1999. XXI .COM 2001. 2008. .rs 1. ELEKTRONSKO POSLOVANJE - STANJE I PERSPEKTIVEELEKTRONSKO POSLOVANJE

Primena informaciono-komunikacionih tehnologija u poslovanju omoguava efikasno povezivanje internih i eksternih sistema za obradu podataka du itavog lanca vrednosti

Efikasna razmena podataka izmeu kompanija ostvaruje se primenom standarda

Softverska reenja elekronskog poslovanja omoguavaju integraciju internih i eksternih poslovnih procesa

Elektronsko poslovanje se moe obavljati putem:

Interneta

WWW-a

Intraneta

Ekstraneta

Kombinovano

Elektronsko poslovanje (e-business) ukljuuje:

kupovinu i prodaju robe i usluga saradnju sa poslovnim partnerima

elektronske transakcije unutar organizacijeElektronska trgovina (e-commerce) se definie iz perspektive:

komunikacija; kao isporuka robe, servisa, informacija ili isplata preko raunarske mree

trgovine; omoguavanje kupovine i prodaje robe, servisa, informacija preko Interneta.

E-POSLOVANJE = E-TRGOVINA?

INTERNET

Osnove postavljene 60-tih godina u Americi

Projekat Advanced Research Project Agency Network

Razmena informacija u sluaju fizikog unitenja komunikacionih instalacija

70-tih prikljuuju se univerziteti u Americi

80-tih akademske institucije Evrope

90-tih izlazi iz akademskog okruenja (pojedinci i organizacije)

Na poetku novog milenijuma postaje globalna mreaDanas je platforma za poslovanje

RAZVOJ INFORMACIONIH SISTEMA

Povratak investicija

Interoperability Prilagodljivost

Vreme kupovine

Infrastruktura Karakteristike perioda:

Prkomercijalne aplikacije oceduralni razvoj softvera od vrha do dna centralizovani raunski sistemi Nedistribuirana obrada nastanak tehnologija na bazi pc

klijent-serveraplikacije razvoj orijentisan ka predmetu rada preduzee-centralna kompjuterizacija internet umreavanje aplikacije e-komerca web aplikacije web usluge ( softverske komponente montiranje aplikacija u realnom vremenu brz razvoj i menadment

INTERNET I GLOBALIZACIJA POSLOVNIH PROCESA

RAZVOJ ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Infrastruktura - pojamInfrastruktura predstavlja skup zajednikih tehnolokih resursa koji omoguavaju da se kreira platforma za aplikacije e-poslovanja organizacije.

U okviru infrastrukturne podrke podrazumevaju se:

hadverske komponente

softver (sistemski i aplikativni)

telekomunikacione mree

podrka servisa kako bi svi u organizaciji imali pristup potrebnim resursima

ljudski resursi koji uestvuju u e-poslovanju

Infrastruktura e-poslovanjaInfrastruktura se moe shvatiti i kao skup tehnologija i kao platforma servisa. Navedena infrastruktura slui kao organizacioni i tehnoloki okvir.

BIZNIS PLAN

Biznis plan je dokument o planiranim poslovnim aktivnostima i finasijskim efektima tih aktivnosti.

Biznis plan u najveem broju sluajeva sastoji se iz sledeih delova:

Opis poslovnog koncepta

Prozvod/usluga

Menaderski tim

Analiza trita

Konkurencija

SWOT analiza

Strategija kvaliteta

Promotivna strategija

Plan budueg razvoja

Finansijski plan

INTERNET BIZNIS PLAN

Dokument u kome se definie nastup preduzea na Internetu

Motivi za nastup na Internetu mogu biti :

promocija ponude sa ciljem osvajanja kupaca

direktna prodaja proizvoda korisnicima Interneta

poboljanje efikasnosti i smanjenje trokova poslovanja

poboljanje interne komunikacije

Faktori koji utiu na kvalitetan i uspean nastup na Internetu su:

pravilno predstavljanje firme, proizvoda i usluga klijentima,

briga o klijentima,

marketing,

prepoznatljiv i lako pamtljiv vizuelni identitet,

drugi faktori

ANALIZA EFEKATA ONLINE POSLOVANJA

Skorost da li je posetilac neto nedavno kupio,

Frekventnost - koliko esto posetilac kupuje ili dolazi na sajt

Monetarna vrednost koliko posetilac troi na sajtu i kolika je njegova stopa profitabilnosti za sajt

VIRTUELNE ORGANIZACIJE

Geografski razmetene organizacije koje su povezane zajednikim interesima, a sarauju kroz meusobno nezavisne radne zadatke, kroz prostor i vreme, kao i kroz organizacione granice, uz pomo informacionih i telekomunikacionih tehnologija.

Identifikovana grupa ljudi ili organizacija koja znatno vie koristi informacije i komunikacione tehnologije nego fiziku interakciju.Virtuelne organizacije su organizovane kao: TELEWORK VIRTUELNE KANCELARIJE VIRTUELNI TIMOVITELEWORK

Telework - rad zaposlenog na daljinu.Lokacija radnog mesta moe biti: Kod kue - zaposleni upravljaju dinamikom rada i radnim vremenom, i obezbeena su im sva tehnika sredstva.

Satellite office - kancelarije udaljene od sedita organizacije, zaposleni dele radni prostor, smanjuju vreme i trokove komunikacije. Mobile office - primenjuje se kod trgovakih putnika.

Telecentre - kancelarija u kojoj se deli prostor sa zaposlenima iz drugih organizacija.VIRTUELNA KANCELARIJA

Novi koncept organizacije kancelarija primenjuje se u: kancelarijama za telework klasinim kancelarijama u preduzeima

Vrste virtuelnih kancelarija su: Hot desk environment - zaposlenom se svakog dana odreuje drugi sto, i omoguen mu je pristup elektroskoj poti i raunarskim podacima. Hotelling - zaposleni vei deo radnog vremena provode kod klijenta koristei njegovu opremu i resurse slino kao posetilac hotela. Touchdown office - zaposlenima se dodeljuje radni prostor kada dou na posao po principu first come first serve.

VIRTUELNI TIMOVI

Nastaju zbog nerutinskih poslova za koje organizacije nemaju osposobljene strunjake.Formiraju se timovi strunjaka, koji mogu biti fiziki udaljeni, fleksibilni na promenljive uslove u okruenju.Imaju komplementarne vetine i nezavisne ciljeve, ine ih zaposleni koji rade kod kue i male grupe u kancelarijama.

PREDNOSTI VIRTUELNIH ORGANIZACIJA

Omoguava angaovanje najboljih strunjaka Fleksibilna organizacija lake odgovara na promenljive zateve trita

Konkurentnost izmeu razliitih privrednih jedinica Poveanje produktivnosti Pouzdanije i zadovoljnije osoblje Fleksibilnost pri radu zaposlenih Poveanje produktivnosti zaposlenih Radni dan traje 24 asaELEKTRONSKA TRGOVINA (E-commerce)

Elektronska trgovina podrazumeva : prodaju robe i usluga putem Interneta, kao i prihode od reklame elektronsku razmenu dokumenata koji prate robu, novac i usluge. poslovanje putem elektronskih sredstava EDI, elektronska pota, ftp...Standardi :

ISO

IEC

ITU

CEFACT

WTO

UNCITRAL UNCTADDIMENZIJE ELEKTRONSKE TRGOVINE

KOMPONENTE ELEKTRONSKE TRGOVINEModeli elektronske trgovine:

Storefront model

Aukcijski model

Portal modeli

Dynamic Pricing model

Online trading and lending model

Forme elektronske trgovine:

B2B

B2C

C2C

MODELI ELEKTRONSKE TRGOVINE

Prilikom kreiranja online nastupa, organizacija treba da odabere poslovni model.

Poslovni model je definisan kroz organizaciju proizvoda, usluga, informacionih tokova, izvora prihoda i koristi za stakeholdere.

STOREFRONT MODEL

AUKCIJSKI MODEL

FORME ELEKTRONSKE TRGOVINE

B2B (Business to Business)

B2B tehnologije:

olakavaju transakcije za prodaju roba i usluga izmeu organizacija

omoguavaju integraciju lanca nabavke

online pribavljanje robe jedne firme za drugu

Problemi za primenu B2B aplikacija:

pravni aspekti integracije

bezbednost, brzina i fleksibilnosti u B2B aplikacijama

E-PROCUREMENT I SUPPLY CHAIN MANAGEMENT1. E-procurement - nain nabavke putem Interneta koji omoguava drugaiji odnos izmeu kupca i prodavca, smanjenje administracije i trokova.

2. Supply chain management - podrazumeva dostavljanje pravog proizvoda, na pravo mesto u pravo vreme i po pravoj ceni. B2C (Business to Customer)

Oblici poslovanja na Internetu koji daju direktan interfejs izmeu preduzea i potroaa. Primer B2C aplikacije je sajt maloprodaje proizvoda ili usluga.

Mnogo je jeftinije otvoriti sajt nego prodavnicu.Za preduzea koja imaju posrednike u distribuciji, reklami i prodaji proizvoda, B2C nije efikasan model.C2C (Customer to Customer )

Potroai trguju direktno sa drugim potroaima. Kompanija koja podrava ove transakcije mora nai neki ne tradicionalni nain za naplatu usluge. Cena usluge je obino mali procenat transakcije, lanarina, reklamiranje ili neka kombinacija. MODELI PLAANJA U POSLOVNIM TRANSAKCIJAMA1. cash-like - pretplata, suma novca se uzima od kupca pre nego to se trgovina obavi

Smart card,

elektronski ke i

bankarski ekovi

2. check-like - plaanje se obavlja u trenutku kupovine (pay-now) ili po obavljenoj kupovini (pay-latter);

pay-now

bankomati (ATM - Automated teller mashine)

pay-later

sistem kreditnih kartica

CASH-LIKE MODEL PLAANJA

TOK NOVCA U CHECK-LIKE SISTEMU PLAANJA

HOME-BANKING

Integracija hardvera, softvera i telekomunikacija.

'70-tih se u svetu koristi telefonski pristup bankovnim raunima

'80-tih se pojavljuje i pristup pomou kablovske televizije

'90-tih na scenu stupaju internet tehnologijeOsnovni tipovi kunog bankarstva:

veza korisnika putem modema sa njihovim raunima

softver za kune finansije

on-line bankarstvo pomou on-line servisa

WWW (virtuelno) bankarstvoELEKTRONSKO POSLOVANJE U JAVNOJ UPRAVI

Nain organizovanja dravne uprave, poslovanje partnerima, graanima, zaposlenima i drugim vladinim organizacijama.Online pruanje usluga, servisa i informacija dravnih organa i javnih slubi.Podrazumeva integraciju razliitih procesa javne uprave i novi tehnoloki pristup, kao i promenu preraspodele nadlenosti.KOMUNIKACIJA U E-UPRAVI

FORME E-UPRAVE

USLUGE E-UPRAVE

Usluge za pojedince

Lina dokumenta

Registracija vozila

Traenje zaposlenja

Graevinske dozvole

Javne bibliioteke

Upis na fakultet

Usluge za preduzea

Registracija preduzea

Plaanje poreza

Carinske deklaracije

Javne nabavke

E-marketing

E-marketing je nain ostvarenja marketinkih aktivnosti firme uz intenzivnu primenu IKT

Internet marketing plan je biznis plan marketinkih aktivnosti na Internetu, koji ukljuuje i tehnologiju izvoenja ovih aktivnosti

TEHNIKE INTERNET MARKETINGA

E-mail marketing

Viral marketing

Affiliate marketing

Permission marketing

Referral marketing

One-to-One marketing

Frequency marketing

Real-time marketing

Inner site marketing

SEO tehnike

CRM - Customer Relationship Management

Strategija poslovanja i komunikacije sa kupcima iji je cilj prikupljanje informacija o kupcu koje se koriste za poveanje zadovoljstva i lojalnosti kupaca, kako bi odnos sa njima bio bolji, dui i profitabilniji.

ANATOMIJA CRM I FAZE INTERAKCIJE SA KUPCIMA

MOBILNO POSLOVANJE

Poslovanje uz primenu mobilnih i beinih ureaja

Ureaji u mobilnom poslovanju:

TEHNOLOGIJE BEINOG I MOBILNOG POSLOVANJA

WLAN

WIMAX

BLUETOOTH

RFID

GPS

MOBILNA TRGOVINA (m-commerce)

Svaka elektronska trgovina u beinom okruenju naroito ona koja se obavlja preko Interneta.

Koristi beine komunikacione ureaje.

APLIKACIJE MOBILNOG POSLOVANJAMobilne finansijske aplikacije (B2C, B2B)

Mobilno reklamiranje (B2C)

Mobilno upravljanje inventarom (B2C, B2B)

Proaktivni servis menadment (B2C, B2B)

Proizvod, lokacija i kupovina (B2C, B2B)

Beini reininjering (B2C, B2B)

Mobile aukcija i povratna aukcija (B2C)

Mobilni servisi za zabavu (B2C)

Mobilna kancelarija (B2C)

Mobilno uenje na daljinu (B2C)

Beino skladite podataka (B2C, B2B)

Mobilna muzika na zahtev (B2C)

PREDNOSTI MOBILNOG POSLOVANJA

tedi novac

tedi vreme

poboljava kvalitet informacija

poveava zadovoljstvo i lojalnost potroaa

Mobilno poslovanje se realizuje kroz:

Mobilna radna mesta

Menadment odnosa sa potroaima

Logistiku mobilnog poslovanja

Menadment putovanja

Mobile Procurement Mobile

Supply Chain Management

ZAKLJUAK

Razvoj Interneta je stvorio uslove za nov pristup poslovanju

Virtuelne organizacije su promenile tradicionalni radni ambijent

Elektronska trgovina je efikasan metod regulisanja ponude i potranje

Elektronsko bankarstvo omoguava bre i jednostavnije finansijske transakcije

Elektronsko poslovanje u javnoj upravi omoguava efikasniju realizaciju poslovanja drave sa preduzeima i graanima

Bez obzira na recesiju u raunarskoj industriji, narednih godina se predvia rast e-biznisa

2. INFRASTRUKTURA ELEKTRONSKOG POSLOVANJAInfrastruktura predstavlja skup zajednikih tehnolokih resursa koji omoguavaju da se kreira platforma za aplikacije e-poslovanja organizacije.

U okviru infrastrukturne podrke podrazumevaju se:

hadverske komponente

telekomunikacione mree

sistemski softver

aplikativni softver

podrka servisa kako bi svi u organizaciji imali pristup potrebnim resursima

ljudski resursi koji uestvuju u e-poslovanju

Infrastruktura se moe shvatiti i kao skup tehnologija i kao platforma servisa. Navedena infrastruktura slui kao organizacioni i tehnoloki okvir.

Infrastruktura zavisi od arhitekture sistema

Infrastruktura e-poslovanja je skup platformi, mrea, proizvoda, aplikacija, podataka i poslovnih pravila namenjen upravljanju internim i eksternim poslovnim tokovima.

Arhitektura sistema elektronskog poslovanja

Arhitektura sistema elektronskog poslovanja je opti plan svih resursa u sistemu.

Arhitektura integrie potrebe za informacijama, infrastrukturu i aplikacije.

Arhitektura sistema elektronskog poslovanja

Savremena arhitektura sistema e-poslovanja treba da omogui:

Podrku za strateko planiranje

Usredsreenost na kupce

Proizvodnju po porudbini i masovno prilagoavanje kupcima

Elektronsku trgovinu

Osnovni tehniki zahtevi:

Distribuiranost

Pouzdanost

Skalabilnost

Arhitektura bazirana na webu

Omoguava globalizaciju poslovanja

Web 2.0 skup tehnologija koje olakavaju deljenje informacija, interoperabilnost i kolaboraciju na webu

Servisno orijentisana arhitektura Portali

Mashup-ovi

Servisno orijentisana arhitektura

Kolekcija servisa koji komuniciraju ili koordiniraju neke aktivnosti

Softverska arhitektura raunarskog sistema koja slui za kreiraje i korienje poslovnih procesa, grupisanih u servise.Bazira se na web servisima

Web servisi predstavljaju aplikacije dostupne u distribuiranim okruenjima kao to je InternetArhitektura portala

Arhitektura mashup-a

INFRASTRUKTURA E-POSLOVANJA

Platforma e-poslovanja:

Hardver

Sofver

Telekomunikacije i mree

Beine komunikacije

Ljudski resursi

IT usluge:

Razvoj sistema

Upravljanje sigurnou i rizicima

Upravljanje podacima

Hardver:Serverski hardver

Klijentski hardver

Namena serverskog hardvera

Aplikativni server Omoguavaju korisnicima da koriste programe koje nemaju instalirane na svom raunaru.

Web server Omoguava web usluga za interne i eksterne korisnike putem web strana.

Database server uva i pristupa bazama koje mogu imati najrazliitije namene. Stoga je njegova zatita od najvee vanosti.

Print server Omoguava da vie korisnika pristupa tampau i deli njegove resurse.

File server centralizovano mesto za skladitenje fajlova, to omoguava njihovo lake bekapovanje.

Backup server Kreira i skladiti rezervne kopije sistema

Strateka pitanja vezana za hardver:Cena

Performanse

Uticaj na produktivnost organizacije

Inovacije u korienju hardvera

Farme servera (klaster) kolekcija servera

Virtuelizacija platforme - softverska tehnologija koja omoguava pokretanje vie operativnih sistema i aplikacija na istom raunaru

Grid computing kombinovanje raunarskih resura raznih domena u cilju izvrenja zajednikog zadatka

Edge computing decentralizovanje podataka i aplikacija na Internetu

Cloud computing dinamiki skalabilni, esto virtualizovani resursi dostupni kao Internet servis

Utility computing organizacija raunarskih resursa nalik javnim preduzeima

Autonomni sistemi raunarski sistemi sposobni za samoodravanje

Pervasive computing sveprisutno raunarstvo

Softver

1. Sistemski softver

2. Aplikativni softver

Sistemski softver

Posreduje izmeu hardvera i aplikativnog softvera

Upravlja osnovnim funkcijama raunara

Omoguava samoregulativne funkcije

Obuhvata:

Softver za upravljanje sistemom (operativni sistemi)

Pomoni sistemski softver (utilities, performance monitors, security monitors...)

Aplikativni softver

Obezbeuje korisniku specifinu korist

Moe biti:

Aplikativni softver specifine namene

Aplikativni softver masovne distribucije

Strateka pitanja vezana za softver

Evaluacija i odabir softvera:

Broj korisnika

Dostupnost sistema

Trokovi instalacije i eksploatacije

Osobine sistema

Postojee stanje

Tehnike vetine unutar organizacije

Softver kao usluga

Telekomunikacije i mree

Telekomunikacioni sistem obuhvata hardver i softver za prenos informacija sa jendog mesta na drugo.

Mreni ureaji su hardverski ureaji koji podravaju prenos i prijem podataka u telekomunikacionom sistemu.

Mreni ureaji komuniciraju putem komunikacionih kanala (medija)

Mreni ureaji:

Modem

Ruter

Svi

Komunikacioni kanali:

Kablovski ini

Difuzni - beini

Virtuelne privatne mree

Virtuelne privatne mree (VPN) su mree realizovane na javnoj mrenoj infrastukturi, koje koriste iste principe sigurnosti i raspoloivosti kao i privatne mree, a naine upravljanja i kvalitet usluga koje prua Internet.

Prednosti VPN-a

Smanjenje telekomunikacionih trokova povezivanja udaljenih korisnika i filijala sa seditem korporacije Proirenje mogunosti povezivanja sa mobilnim korisnicima i udaljenim filijalama Snaenje promotivnog nastupa na globalnom tritu kupaca, snabdevaa i partnera zahvaljujui lakom pristupu WWW serveru

Korienje ve postojee infrastruktureTipovi raunarskih mreaWireless wide area networks - WAN

Wireless metropolitan area networks - MAN

Wireless local area networks - LAN

Wireless personal area networks PAN

Osnovna razlika: DOMET

Beine tehnologije u poslovanju

Beine raunarske mree

Kratkog dometa: Bluetooth, Zigbee, WiFi

Velikog dometa: Wimax, Mobilna telefonija

Beine senzorske mree

RFID

GPS

Strateka pitanja

Brzina prenosa

Tehnologija prenosa

Pouzdanost i sigurnost

Cena i performanse

IT ljudski resursi

POZICIJAOPIS POSLA

Direktor IT sektoraStrateko planiranje IT

IT menaderOperativno poslovanje svih IS u organizaciji

Menader informacionog centraUpravljanje IT uslugama, korisnika podrka,obuka

Menader aplikativnog razvojaKoordinacija i upravljanje projektima razvoja aplikacija

Projektni menader Upravljanje projektom razvoja softvera ili dela sistema

Sistem analitiarPosreduje izmeu korisnika i programera, odreuje zahteve vezane za informacije i tehnike specifikacije za nove aplikacije

Poslovni analitiarRazvija reenja za poslovne probeme

Sistem programerProgramira sistemski softver

Aplikativni programerProgramira aplikativni softver

Menader novih tehnologijaPredvia trendove u tehnologiji, evaluira nove tehnologije i eksperimentie sa njima

Administrator mreeUpravlja raunarskim mreama u organizaciji

Administrator baze podatakaUpravlja bazama podataka i nadgleda korienje softvera za upravljanje bazama podataka

Menader za bezbednost sistemaUpravlja bezbednou sistema sa tehnikog, etikog i pravnog aspekta

IT revizorRevidira poslovanje sa aspekta IT

Web administratorOdrava web sajt, upravlja performansama web servera

Web dizajnerDizajnira web sajt i web stranice

IT usluge - razvoj sistema Konceptualna reenja

Razvoj softvera

Inovacije

Obuka

Korisnika podrka

IT usluge - upravljanje sigurnou i rizicima

Tehnike mere zatite

Pravne mere zatite

Etika pitanja

Revizija sistema

IT usluge - upravljanje podacima Provera validnosti i sigurnosti obrade podataka

Provera sigurnosti i ispravnosti podataka

Prilikom skladitenja podataka potrebno je proveriti sigurnost podataka, potom i ispravnost, validnost, poverljivost i integritet u vezi sa uvanjem podataka

Aplikacije e-poslovanja

Elektronska trgovina

Elektronska plaanja

Upravljanje odnosima sa klijentima CRM

Upravljanje lancima snabdevanja SCM

Zakljuak

Infrastruktura zavisi od arhitekture sistema

Neophodna je standardizacija za postizanje interoperabilnosti

3. SOFTVERSKE KOMPONENTE I APLIKACIJE ELEKTRONSKOG POSLOVANJAUvod

Razliite komponente i tehnike elektronskog poslovanja omoguavaju kompanijama povezivanje internih i eksternih podataka o funkcionisanju sistema na efikasniji i fleksibilniji nain

Kompanije se na taj nain pribliavaju dobavljaima i partnerima i zadovoljavaju potrebe i oekivanja svojih klijenata, ali i zaposlenihJavljaju se zahtevi za transformacijom tradicionalnih poslovnih procesa pomou aplikacija e-poslovanjaProjektovanjem i implementacijom okvira za razvoj i primenu aplikacija elektronskog poslovanja poboljava se celokupno poslovanjeAplikacije e-poslovanjaAplikacije elektronskog poslovanja su esto veoma kompleksne i obuhvataju: hardver, softver, ljude, procese, procedure i informacije. Uspeni IT sistemi sve vie zahtevaju sve veu interoperabilnost izmeu razliitih platformi i fleksibilne delove sistema koji mogu da evoluiraju tokom vremena. Aplikacije e-poslovanja se mogu podeliti u sledee grupe: Interni poslovni sistemi Poslovna komunkacija i saradnja E-trgovina, B2B i B2C aplikacije

Interni poslovni sistemi:

Upravljanje odnosima sa kupcima (CRM)

ERP reenja

Sistem upravljanja dokumentima

Upravljanje ljudskim resursima

Poslovna komunkacija i saradnja:

VoIP

E-mail

Glasovne poruke

Web konferencije

Razmena digitalnih podataka

E-trgovina, B2B i B2C aplikacije:

Internet prodavnice

Sistemi za upravljanje sadrajem

Upravljanje lancima snabdevanja (SCM)

Online marketing

Aplikacije e-poslovanjaU dananjem e-poslovanju aplikacije moraju ispuniti osnovne zahteve koji se postavljaju:

Ispunjavanje osnovnih standarda, kako bi se obezbedila portabilnost na razliitim klijentskim i serverskim platformama

Skalabilnost upravljanje velikim koliinama podataka i nestabilnou trita

Dostupnost sve funkcionalnosti aplikacija moraju biti neprestano na raspolaganju

Sigurnost smanjenje rizika i opasnosti na minimum

Minimalni trokovi razvoja i odravanja

Aplikacije e-poslovanja

Razliiti pristupi za izgradnju reenja e-poslovanja Softverske aplikacijeSoftverske aplikacije imaju za cilj podrku efikasnom upravljanju poslovnim procesima Pre sainjavanja liste raspoloivih alternativa treba razmotriti neka od pitanja na najviem stratekom nivou:U koje svrhe se softver upotrebljava?Da li je neophodno kupiti ili napraviti softver? Izbor softvera je pravolinijski trostepeni proces:1. definisanje zahteva sistema2. identifikovanje sadranih opcija radi procenjivanja identifikovanja svih delova koji zadovoljavaju svaki zahtev; utvrivanje ta se ime radi; identifikovanja paketa radi evaluacije;3. uporeivanje i izbor pobednikaTokom procesa procenjivanja treba razmotriti sledee kvalitete: jednostavnost upotrebe, Interoperativnost, otvorenom standardu, Skalabilnost, Modularnost, Transfer podataka izmeu poslovnih oblasti, izvetavanje, ERP integracija, bezbednost

Okvir za razvoj aplikacija

Aplikacioni okvir opisuje set interaktivnih komponenata i usluga, koji su na raspolaganju i opisuje odgovornosti i komunikacije izmeu komponenata i usluga naina rukovoenja.Postaju sve znaajniji u razvoju kompleksnih aplikacija i omoguavaju analizu i korienje uspeni paterna, arhitektura, komponenata, usluga i mehanizama programiranja. Primarni cilj je razvoj sigurnih, skalabilnih, upravljivih, interoperabilnih i portabilnih aplikacija e-poslovanja.

Osnovni elementi IBM okvira za razvoj e-poslovanja se odnose na: Model sistema strukturira osnovnu topologiju aplikacija e-poslovanja u poslovnom domenu Model programiranja aplikacije obuhvata arhitekturu koja podrava irok spektar optih i posebnih poslovnih domena

Platforma za razvoj i upravljanje reenjima e-poslovanja Arhitektura IBM okvira za razvoj aplikacija e-poslovanja

Softverske komponente e-trgovine Elektronska trgovina (e-commerce) se pre svega odnosi na kupovinu i prodaju proizvoda i usluga, preko elektronskih sistema, kao to su Internet i raunarske mree.

Elektronska trovina se zasniva na veem broju razliitih aktivnosti kao to su:

elektronski transfer sredstava,

elektronska razmena podataka,

online obrada transakcija,

internet marketing,

upravljanje lancima snabdevanja i dr

Internet prodavnice (e-shops) E-aukcije

CMS sistemi

Internet prodavnice (e-shops) Broj raspoloivih reenja za Internet prodavnicu je ogroman

Zastupljena su reenja u svim tehnologijama: PHP, JAVA, ASP i .NET i besplatna i komercijalna i open source.

Veina ima veliki broj standardnih funkcionalnosti, neke su specijalizovane za odreenu vrstu proizvoda, neke su prodavnice opteg tipa, ali se mogu prilagoditi specifinim potrebama. Izbor softvera za Internet prodavnicu je kritian element poslovanja jer od toga zavise trokovi razvoja i odravanja, uspeh u prodaji i realizaciji poslovnog modela.Osnovne karakteristike Internet prodavnica:

Brzo i jednostavno kreiranje kataloga proizvoda na Internetu Neogranien broj proizvoda Integrisano praenje narudbi u realnom vremenu Promotivni servisi i popusti Jednostavno upravljanje svim sadrajima i servisima

Osnovni ciljevi: Promocija proizvoda - Sa detaljnim informacijama o proizvodima kroz direktan kontakt sa kupcima, Internet prodavnica poboljava promociju proizvoda.

Snienje trokova - Internet prodavnica kao katalog proizvoda koji je non-stop dostupan na celoj teritoriji Srbije, smanjuje trokove reklamiranja i obavetavanja kupaca.

Bolja usluga - Kupci e biti zadovoljni, jer e bre i lake doi do potrebnih proizvoda.

Konkurentska prednost - Sa boljom promocijom, boljom uslugom i osvajanjem novog segmenta trita (Interneta) postie se znaajna konkurentska prednost.

osCommerce osCommerce (Open Source Commerce) je softver za voenje elektronske prodavnice i online upravljanje skladitima. Moe se koristiti na bilo kom web serveru koji podrava PHP I MySql.Raspoloiv je kao slobodan softver pod GNU licencom. Nema cilj da bude sveobuhvatna e-commerce solucija, nego omoguava niz funkcionalnosti koje su neophodne za online biznis, odnosno dozvoljava kastomizaciju da bi se zadovoljile specifine potrebe svakog poslovanja.

Prva verzija je razvijena u martu 2000. god. u okviru The Exchange Project .

Glavne prednosti osCommerce-a su:

Kompatibilan sa PHP4 I MySQL Kompatibilan sa svim poznatim browser-ima Viejezian(engleski, nemaki i panski po default-u) Automatska web-based instalacija Neogranien broj proizvoda i kategorija Automatsko podeavanje e-commerce sistema plaanja: Authorize.net, 2Checkout.com...

Mogunost dodavanja mnogih drugih podranih sistema plaanja Podrava vie valuta

Podrava dinamike slike- jedna slika po proizvodu

Podrava fizike proizvode, kao i proizvode za download

Web-based administrativni modul Backup baze podataka

Privremene i stalne kupovne korpe

Sigurne transakcije sa SSL(Secure Socket Layer) podrkom...ZenCart automatizacija procesa

jednostavnost navigacije definisanje promocija, kupona za popuste, slanje marketinkih pisama i obavetenja klijenata o novim proizvodima definicija proizvoda na snienju pretraga sajta zatita administrativnog dala korisnikim imenom i lozinkom password prezentacija na vie jezika, konverziju valuta i definisanje razliitih naina oporezivanjaContentManagementSystems

Globalni trendovi, dinamino okruenje pred kompanije stavljaju sve kompleksnije zahteve za projektovanjem i implementacijom poslovanja na globalnoj mrei.Vremenom, uporedo sa rastom poslovanja kompanije na Interentu, javlja se potreba za proirivanjem sajta i dodavanjem veeg broja novih funkcionalnosti.Kada organizacije orijentisane na rast tee da proire kompleksne poslovne procese na web, esto nalaze da njihovi jednostavni flat-file web sajtovi, osnovni autorski alati, ili ak sistemi sadraja izraeni po narudbini nisu dovoljni da podre njihove poslovne ciljeve. Dimenzija problema se poveava ukoliko se pokua sagledati koji sve sadraji mogu da se menjaju vremenom i koji samim tim zahtevaju auriranje.

Na primer: specifikacije i cene proizvoda ilustracije proizvoda informacije o proizvodima kategorije proizvoda specijalne marketinke akcije koje se s vremena na vreme obavljaju linkovi za navigaciju kroz sajt obavetenja za tampu ponude za posao kontakt telefoni, adrese, mapa lokacije logoi, fotografije i dijagramiNapraviti jedan web sajt je jednokratni zahtev koji se sa lakoom reava, dok odravanje istog sajta otvara potpuno novu oblast problema

Neophodno je obezbediti adekvatan softver koji radi u pozadini i ini put od ideje do realizacije transparentnim za sve osobe koje su ukljuene u odravanje jednog web sajta

Tradicionalni alati i metodi pravljenja web stranica ne samo da zahtevaju intenzivan ljudski rad ve su ujedno i neefikasni i izuzetno skupi.

Na primer, neto tako trivijalno poput promene samo jedne rei u delu teksta na web stranici bi uz korienje tradicionalnih metoda zahtevalo da to uradi neko ko razume HTML kod.Pod sadrajem se podrazumeva bilo kakva jedinica digitalne informacije:

tekst,

slika,

Flash animacija,

e-mail poruka,

video/audio zapis i

slino...

CM sistem je alat koji omoguava razliitom tehnikom i netehnikom osoblju da kreira, menja i na kraju publikuje razliite sadraje poput teksta, grafike, video zapisa i slino, pri emu je manipulacija tim sadrajima ograniena centralizovanim setom pravila, procesa i tokova rada koji obezbeuju koherentan i validan izgled krajnjeg produkta kao to je na primer Web sajt.

CM sistem omoguava da informacije budu svee aurirane, konzistentne i visoko kvalitetne.

Sa CM sistemom je posebno izraeno ponovno korienje (engl. reuse) informacija CM sistem obezbeuje poveanu produktivnost IT odeljenja kompanije Sistemi za upravljanje sadrajima omoguuju decentralizovano kreiranje sadraja CM sistem prikazuje centralizovani tok rada (engl. workflow), proces odobravanja i pravila po kojima se kontrolie ivotni ciklus sadraja od trenutka kreiranja do trenutka publikovanja na spoljni medijum.

Struktura CMS

Tipovi CMS

Web CMS za web publikaciju

Transactional CMS (T-CMS) za upravljanje e - commerce transakcijama

Integrated CMS (I-CMS) pomo u radu sa dokumentima i sadrajima

Publications CMS (P-CMS) za izdavatvo

Learning CMS (L-CMS) za web baziran e-learning

Enterprise CMS (E-CMS) kombinacija razliitih CMS-a

Danas se termin CMS uglavnom poistoveuje sa terminom WebCMS. Pored sistema za upravljanje web sadrajem, postoje i ostale tehnologije zasnovane na konceptima CMS. Ove tehnologije ne treba razmatrati kao odvojen, ve kao niz povezanih i meusobno komplementarnih tehnologijaWebCMSSvaki WebCMS program, uopteno gledano, mora da ima bar 3 stvari da bi bio upotrebljiv:

Da na neki nain komunicira sa klijentskim raunarima i korisnikom (client/server)

Da uva unete podatke na nekom mestu (baza podataka) Da ima svoju "inteligenciju" i alate kojima se korisnici koriste (sam program).

Ove tri osnovne funkcije mogu da budu "spakovane" u jedinstvenu aplikaciju (to ima svoje nedostatke), ili mogu da se koriste proverena i testirana iroko prihvaena reenja - odvojene aplikacije za svaku funkciju.

Sistemi za upravljanje Web sadrajima (WCMS) WCM sistemi pokrivaju kompletan ciklus upravljanja web stranicama na sajtu, od obezbeivanja jednostavnih alata za kreiranje sadraja (tzv.WYSIWYG editori What You See Is What You Get), preko publikovanja, do krajnjeg arhiviranja

Osnovne funkcionalnosti WCMS sistema se mogu razdvojiti na nekoliko glavnih kategorija: Kreiranje sadraja WCMS obezbeuje okruenje za kreiranje sadraja koje je jednostavno za upotrebu. Menadment sadraja - jednom kada se stranica kreira, ona se uva u bazi podataka (skladitu CMS-a). Objavljivanje - kada je kreiranje sadraja gotovo, on moe biti objavljen. Content menadment sistemi poseduju jake mehanizme (engine) za objavljivanje, koji omoguavaju da izgled i raspored strana na sajtu budu primenjeni automatski tokom objavljivanja. Prezentacija Putem template-a, WCMS prikazuje sadraj krajnjim korisnicima. Templejti omoguavaju da se na lak i brz nain promeni izgled (prezentacija) sadraja. Sistemi za upravljanje Web sadrajima (WCMS) Karakteristike WCMS platformi

veb interfejs za administraciju

sistem ablona

modularan sistem

online ureivanje sadraja online ureivanje teksta (What You See Is What You Get) editora

upravljanje slikama i fajlovima ostalih formata ugraena podrka za pretragu upravljanje korisnicima podrka za viejezinost Sigurnost

Na adresi http://www.cmsreview.com/CMSListing.html se nalazi spisak svih znaajnih WCMS platformi, kao i njihovih karakteristika.

Tehnologija CMS: U bazi podataka skladite se svi podaci i sadraj

Aplikaciona logika realizuje se u programskom jeziku pogodnom za Web aplikacije. Najee korieni jezici su: PHP, Java, C#, Python, Ruby

Template sistem definie raspored i izgled elemenata na stranici. Obino su to HTML ili XHTML templejti, sa umetnutim dinamikim elementima

Primer arhitekture WCM sistema

Uloge u CMS Content autori ureuju sadraj, unose slike i podatke Koordinatori sajta odobravaju / zabranjuju sadraj sajt administrator odrava i gradi sajt, aurira korisnike, brine o sigurnosti sajta Osnovni korisnik ima pristup frontend-u krajnji korisnik CMS-a

Funkcionisanje CMS-a

Implementacija CMS-aContent management se u organizaciju moe implementirati kao centralizovan ili decentralizovan sistem. Centralizovano stvaranje podrazumeva postavljanje specijalizovanog tima (pisce, urednike, novinare i dr.) kako bi kreirali novi sadraj i upravljali procesom objavljivanja.

Decentralizovano podrazumeva da je sadraj na intranetu ili korporativnom web site-u u vlasnitvu vie razliitih poslovnih grupa u okviru organizacije.

Po definiciji centralizovani sistem se koristi za web-sajtove, dok se decentralizovan koristi za upravljanje intranetom. MAMBO CMSMambo je softver za menadment sadraja (CMS) koji slui za pravljenje i odravanje websajtova. Osnovne karakteristike:

zdrava i velika zajednica korienja i razvijanja obezbeuje bazini nivo odobrenih sadraja za registrovane korisnike online pomo

mehanizam skivanja stranica u cilju poboljanja rada zauzetih sajtova trash menader reklamni menadment (baneri...) upload i menadment medija (slike, dokumenti...) tabelarno prikazivanje sadraja RSS hijerarhijski pristup korisnikih grupa jednostavan, ali moan template sistem

Osim osnovnog okruenja u obliku Apache / PHP/ MySQL, koje je neophodno za samu instalaciju, za svoj rad Mambo interno koristi i sledee segmente: Komponente (Components)

Mambote (Mambots)

ablone (Templates)

Pozicije (Positions)

Module (modules)

Dodatke (Add-on)

MAMBO CMS -moduli-Moduli su "kutijice" koje sadre dinamiki sadraj.

To su jednostavni dodaci koji prikazuju informacije na sajtu. Meniji, "Login" form, poslednje vesti...Moduli se mogu "ubaciti" u pozicije, i na tom mestu e se pojaviti na sajtu.

abloni (templates) odreuju raspored podataka na ekranu - izgled sajta (ili pojedinih njegovih sekcija).JOOMLA CMSJoomla je open source softver za menadment sadraja (CMS) koji slui za pravljenje i odravanje websajtova.

Joomla je pisana programskim jezikom PHP i kao bazu koristi MySql

Osnovni elementi Joomla sistema : Globalne konfiguracije Templejt Statian sadaj Dinamian sadraj Moduli Komponente Sistem za upravljanje korisnicima MeniPoslednja verzija 1.5.6Globalne konfiguracije Mogu se definisati kao osnovne preference kojima se sistem postavlja u rad. U okviru globalnih opcija navedeneni su parametri prema kojima sistem funkcionie, podeavanja vezana za konekciju ka bazi, podaci o serveru, i mnoge ostale opcije.

JOOMLA CMS -templates-Templejt predstavlja dizajn ablon i raspored elemenata na ekranu.Definie se kao jedna default stranica na kojoj je dat raspored elemenata na strani, i jednog css fajla u kome je dat dodatni opis samog dizajna. Elementi koji se mogu rasporeivati na stranici su: logo, meni, moduli i ostali sadraj.Ogromna baza templejta na internetuUglavnom se template isporuuje u obliku zip fajlaPrimeri sajtova poznatih organizacija razvijenih u JOOMLA CMS: United Nations (Governmental organization) - http://www.unric.org MTV Networks Quizilla (Social networking) - http://www.quizilla.com L.A. Weekly (Online publication) - http://www.laweekly.com IHOP (Restaurant chain) - http://www.ihop.com Harvard University (Educational) - http://gsas.harvard.edu Citibank (Financial institution intranet) - Not publicly accessible

The Green Maven (Eco-resources) - http://www.greenmaven.com Outdoor Photographer (Magazine) http://www.outdoorphotographer.com PlayShakespeare.com (Cultural) - http://www.playshakespeare.com Senso Interiors (Furniture design) - http://www.sensointeriors.co.zaJoomla framework omoguava razvoj razliitih komponenata namenjenih poslovanju kompanija preko web portala: Sistemi za upravljanje zalihama Alati za izvetavanja Softver za integraciju aplikacija Katalozi proizvoda Integrisani sistemi e-prodaje Sistem rezervacija Komunikacioni alatiNa sajtu http://extensions.joomla.org/ se nalazi ogroman broj dodataka za JOOML CMS

Dodaci se jednostavno ubacuju na postojei sajt i poboljavaju funkcionalnost i dizajn sajta (portala):

Pristup i sigurnost

Slike i multimedija

Jezici

Administracija

Komunikacija

AlatiDRUPAL CMSOpen source CMS, kao i ostali omoguava upavljanje web sadrajem, kreiranje i organizaciju, podeavanje prezentacije, uipravljanje korisnicima, itd.

Drupal je tzv.Content Management Framework poto omoguava veliki broj dodatnih servisa i transakcija

Drupal funkcionie na svim operativnim sistemima, zahteva Apache ili IIS web server i PHP.

Baza je uobiajeno u MySQL, ali moe i PostgreSQL

Primeri primene DRUPAL CMS:

Web portali

Diskusioni sajtovi

Korporativni sajtovi

Intranet aplikacije

Lini sajtovi ili blogovi

E-commerce aplikacijeNeke od osnovnih funkcija su:

Upravljanje sadrajem

Blogovi

Forumi

Peer-to-peer umreavanje

Newsletters Podcasting Galerije sa slikama

Upload i download fajlovaDrupal prua razliite mogunosti: Napredna pretraga sajta

Komentari, forumi, ankete

Deskriptivni URLs (na primer, " www.example.com/products ", a ne "www.example.com/?q=node/432") Multi-level meniji

Upravljanje korisnicima

RSS Feed Poboljana sigurnost

Korisniki profili

Razliite kontrole pristupa (uloge, IP adrese, email) Alati za upravljanje tokovima podataka (trigeri i akcije)

DocumentManagementSystems

Digitalne bibliotekeDigitalna biblioteka je vrsta biblioteke u kojoj se kolekcije nalaze u elektronskom obliku Evropska biblioteka (The European Library) je Internet usluga koja objedinjuje izvore iz 47 evropskih nacionalnih biblioteka. Materijali se odnose na digitalne i nedigitalne knjige, magazine, urnale, audio snimke i druge materijale.Portal evropske biblioteke (http://search.theeuropeanlibrary.org/portal/en/ndex.html) omoguava besplatno pretraivanje, i pristup velikom broju razliitih materijala. Digital Library eXtension Service (DLXS) je softver za razvoj kolekcija digitalnog sadraja, razvijen na Univerzitetu u Miigenu, namenjen pre svega neprofitnim i obrazovnim institucijama. LearningManagementSystems

Sistem za upravljenje uenjem (LMS)LMS sistemi se primarno fokusiraju na upravljanje i isporuku odgovarajueg sadraja za elektronsko uenje (engl. eLearning). Omoguavaju konstrukciju pogodnih okruenja za uenje komponovanjem resursa za uenje .Jedna od osnovnih tendencija u ovim sistemima je da obezbede viestrukost korienja objekata za uenje (Learning Objects - LO). MoodleMoodle (Modular Object Oriented Developmental Learning Environment) je open-source sistem za upravljanje procesom uenja, koji podrava SCORM standard

Moodle je dizajniran tako da bude kompatibilan, fleksibilan i lako izmenljiv

Moodle je napravljen na visoko modularan nain i koristi razne vrste tehnologija kao to su:

deljene biblioteke,

apstrakcije i

kaskadni stilovi za definisanje interfejsa, koje omoguavaju proirivost postojeeg sistema

Moodle karakteriu sledei elementi:

Jasan, oigledan dizajn web sajta

Prikazi softvera jednostavni za razumevanja

Jednostavna ali obimna dokumentacija za korisnike iprogramere

Forumi i mail-ing liste dobro struktuirani i jednostavni zakorienjeSistem za praenje log informacija

Osnovni alati Moodle-a su:

upload-ovanje i razmena materijala,

forumi,

chat,

onlajn kvizovi i testiranja,

wiki,

radionice,

sakupljanje i pregled dodeljenih zadataka,

snimanje ocena onlajn E-aukcije

Online aukcijeElektronske aukcije predstavljaju specijalan sluaj automatizovanih pregovora, odnosno aukcije u kojima licitanti dostavljaju ponude prodavcu elektronskim putem AuctionNet (http://www.auction.net/),

the Internet Auction List (www.usaweb.com/auction.html),

Bid Find Auction Search (http://www.bidfind.com/) Alati za online aukciju mogu biti postavljeni na odreenom web serveru ili desktopu raunara.

(http://www.ebay.com/) - najpoznatiji sajt za online aukcije

Objekti trgovine su vrlo raznoliki i ukljuuju kolekcionarske predmete, raunare, nametaj, opremu, vozila itd.

Velike internacionalne kompanije prodaju svoje najnovije proizvode ili nude usluge preko eBay-a, korienjem aukcija ili virtuelnih prodavnica sa fiksnim cenama.

Softver za online aukcije izmeu ostalog obuhvata i sledee funkcionalnosti: Auction Snipers alati koji omoguavaju korisnicima da postave ponudu u kratkom vremenskom periodu

Alati za pregled elemenata aukcije

Marketing aukcija

Portali za razvoj softvera za aukcije

Alati za pretraivanje aukcija

Oflajn elementiCustomerRelationshipManagement

Softverske komponente u upravljanju odnosima sa kupcima i marketinguReforma i modernizacija javne uprave zasnovana na irokoj upotrebi informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) predstavlja jedan od kljunih elemenata sveukupne tranzicije Srbije u moderno informaciono drutvo.Korienjem inovativnih reenja za upravljanje itavim lancem podrke, mogue je da preduzee integrie potroae, partnere i dobavljae u virtuelnu mreu koja je orijentisana prema korisniku.

Javlja se potreba za novim softverskim reenjem koje e podrati sve operativne procese.

SugarCRMKorisniki interfejs paketa Sugar Suite sadri razliite module dizajnirane tako da pomognu u upravljanju zapisima vezanim za klijente, kao to su kontakti i rauni.

Sugar Suite nudi set poslovnih procesa za:

unapreenje marketing efektivnosti,

rukovoenje nastupima u prodaji,

poboljanje zadovoljstva potroaa i

obezbeivanje uvida u sveukupno poslovanje SugarCRM reenje obuhvata sledee module:

Home

My Portal

Calendar

Activities

Contacts

Accounts

Leads

Cases

Emails

Bug Tracker

Documents

Campaigns

Projects

Dashboard

SAP CRMSAP CRM sadri sveobuhvatna reenja za elektronsku trgovinu koja pokrivaju itav spektar procesa, od pretprodajnih, preko prodajnih, do postprodajnih, i prostiru se kroz sve oblasti marketinga, prodaje i postprodajnih usluga

Integrisani procesi SAP CRM E-commerce platforme

Web konferencije

Putem webkonferencija se organizuju sastanci u realnom vremenu ili prezentacije preko Interneta. Svaki uesnik se nalazi pored svog raunara i povezan je sa ostalim uesnicima preko Interneta. Konferencija se izvodi preko download-ovane aplikacije na svakom od korisnikih raunara ili web zasnovana aplikacija, gde uesnici unose adresu web sajta da bi pristupili konferenciji. Moda i najbitnija karakteristika web konferencija je deljenje i razmena aplikacija izmeu uesnika konferencije. Microsoft Office Live Meeting je usluga organizovanja web konferencije od strane Microsoft-a. Live Meeting obuhvata softver instaliran na klijentskom raunaru, a klijenti se konektuju na centralni server. Saradnja i upravljanje sistemom dokumenataMicrosoft SharePoint prua okvir za razvoj kolaboracije i sistema upravljanja dokumentima. Funkcionalnosti Share Pointa su prikazani kao tzv. web delovi, kao to su liste tema ili diskusioni paneli. Ovi web delovi su kreirani kao web stranice, koji su hostovani na SharePoint portalu Unapreenje saradnje, obezbeivanje funkcija za upravljanje sadrajem, implementiranje poslovnih procesa i omoguavanje pristupa informacijama neophodnim za organizacione ciljeve i procese. Veb aplikacijeVeb inenjeringVeb inenjering koristi naune, inenjerske i upravljake principe i sistematski pristup za uspean razvoj, implementaciju i odravanje veb sistema i aplikacija.

Cilj veb inenjeringa je kontrola sistema razvoja veb aplikacije, minimizacija rizika i poboljanje kvaliteta i skalabilnosti veb aplikacija.

Osnovni zahtevi veb aplikacijaZAHTEVKAKO GA OSTVARITI

Uniformni dizajn koji lako moe biti izmenjen Koristiti templejte i CSS pri razvoju veb stranica

Konzistentnost informacija koje se mogu pojaviti na vie razliitih stranica Skladititi informacije na jednom mestu, u bazi podataka ili XML fajlu

Lako odravanje sadraja Napraviti back-end deo sistema za ureivanje sadraja; realizovati ovaj deo aplikacije kao veb aplikaciju radi lakoe pristupa

Lako dodavanje novih veb stranica Dinamiko generisanje naigacionih linkova umesto predefinisanih linkova

Decentralizovani sistem administracije Dodeliti razliitim korisnicima razliite privilegije na back-end delu sistema

Mehanizmi za kontrolu kvaliteta i procenu vanosti informacija Ukljuivanje metapodataka na veb stranicu, korienje veb robota za prikupljanje podataka od korisnika, a zatim obrada ovih podataka i poboljanje veb aplikacije na osnovu dobijenih razultata

Dobro pozicioniranje na pretraivaima Korienje meta tagova i registracija na pretraivaima

Kategorizacija veb aplikacijaKATEGORIJAPRIMER

InformativneOnlajn asopisi, knjige i sl.

Interaktivne Registracija korisnika, prilagoavanje veb stranice pojedinanom korisniku, onlajn igrice

Transakcione Onlajn kupovina, rezervacija avionskih karata, onlajn bankarstvo

Orijentisane na poslovne procese Onlajn planiranje i rasporeivanje, upravljanje lancima vrednosti

Kolaborativne Distribuirani dokumenti

Onlajn zajednice Diskusione grupe, elektronske trnice, onlajn aukcije, onlajn aplikacije sa posrednicima

Informativne veb aplikacije www.fon.rs Interaktivne veb aplikacije www.b92.net Transakcione veb aplikacije booking.com Veb aplikacije orijentisane na poslovne procese - SugarCRM Kolaborativne veb aplikacije docs.google.com

Onlajn zajednice facebook.comOsobine veb aplikacija: Konstantni razvoj

Sadraj ukljuuje tekst, grafiku, audio i video zapise... Nain prikaza sadraja utie na performanse sistema

Veb sistemi su content driven ukljuuju kreiranje i odravanje sadraja veb strane

Namenjene se irokom krugu korisnika

Problemi sigurnosti i privatnosti su mnogo vei nego kod tradicionalnog softvera

Neophodan je kvalitetan dizajn

Veb razvojni timovi najee su mali i sastavljeni od mladih ljudi

Tehnologija se brzo menja

Veb razvoj podrazumeva korienje razliitih tehnologija, softvera i standarda

Nisu ograniene operativnim sistemom korisnika, ve softverom, hardverom i brzinom pristupa Internetu4. IMPLEMENTACIJA SISTEMA E-POSLOVANJAINTERNET BIZNIS PLAN

Planiranje je osnova svakog dugoronog razmiljanja menadera i osnov za uspeno poslovanje.

Dugorono planiranje strategija

Kratkorono i srednjorono planiranje biznis planNastup na Internetu

Reenje definisanja nastupa na Internetu je prvenstveno u definisanju Internet biznis plana.Najbitniji faktori koji utiu na kvalitetan i uspean nastup na Internetu su:

pravilno predstavljanje firme, proizvoda i usluga klijentima

briga o klijentima

marketing

prepoznatljiv i lako pamtljiv vizuelni identitet

Ciljevi nastupa na Internetu

Promocija ponude sa ciljem osvajanja novih muterija tj. pronalaenje novih kupaca

Direktna prodaja proizvoda korisnicima Interneta

Poboljanje efikasnosti i smanjenje trokova poslovanja

Poboljanje interne komunikacije

Direktna prodaja

Servis za online naruivanje

Besplatno korienje

Sistem je potrebno napraviti tako da sa svojim vizuelnim i funkcionalnim karakteristikama omoguava jednostavno i intuitivno korienje

Integrisan sistem plaanja

Poboljanje efikasnosti i smanjenje trokova poslovanja

Efikasnost svakog sajta meri se:

brojem posetilaca

materijalnom dobiti

Ukoliko je zastupljenost ponuda iz konkretne privredne grane na Internetu mala, sigurno je da e do poboljanja efikasnosti doi.

Trokovi poslovanja se smanjuju s obzirom na nisku cenu korienja Interneta kao medijuma za oglaavanje i komunikaciju.

Biznis plan

Biznis plan predstavlja elaborat (dokument) koji sadri osnovne elemente jednog poslovnog poduhvata koji odreeno preduzee namerava da realizuje i koji omoguava potencijalnim finansijerima i investitorima bre razmatranje konkretnog poduhvata i lake i efikasnije donoenje odluke o eventualnom finansiranju, odnosno ueu u realizaciji poduhvata.

Svrha biznis plana

Biznis plan je plan poslovnih aktivnosti.

Biznis plan je napisani rezime prolih, sadanjih i buduih aktivnosti biznisa.

Put kako da se iz prolosti sadanjosti stigne do eljene budunosti.

Biznis plan moe da se odnosi na:

Planiranje poslovne godine

Novi projekat

Biznis plan je dokument koji slui kao standard sa kojim se mogu porediti tekui rezultati.

Praenje kljunih performansi - Key Performance Indicators.Redovno poreenje planiranih i aktuelnih aktivnosti dozvoljava identifikaciju problema pre nego to postanu neupravljivi.Redovno poreenje i korektivne akcije pomau da se poslovanje odri na eljenom nivou.

Analiza trita i okruenja i projekcije poslovanja su kljune stavke biznis plana.

Razlozi za neuspeh biznis plana:

Pogrena analiza trita

Nerealna oekivanja

Nerealne procene posla,

Nije dovoljno biti prvi, treba biti najbolji.

Biznis plan je neophodan dokument za predstavljanje potencijalnom partneru, otpoinjanje novog posla, dobijanje kapitala od investitora.

Jednom kada se plan dobro pripremi, on slui kao opipljiv dokaz sposobnosti za upravljanje idejom i plan postaje znaajan faktor u odluci finansijera ili partnera da odobri sredstva.

Kao sredstvo za obezbeenje neophodnog kapitala, biznis plan treba da ubedi potencijalne investitore da uu u realizaciju odreenog poduhvata.

Druga znaajna uloga ovog dokumenta je da olaka upravljanje rastom i razvojem preduzea.

Treba da omogui menadmentu u preduzeu jasno sagledavanje konsekvenci razliitih strategija, kao i sagledavanje potreba za ljudskim i materijalnim resursima za realizaciju poslovnog poduhvata.Biznis plan je namenjen:

Investitorima

Kreditorima

Predizetnicima

Zaposlenima

Spoljnim partnerima i institucijama

Dobavljaima

Potroaima

Svaka od ovih grupa korisnika ima razliita oekivanja.

Svaki biznis plan treba da uvaava najmanje tri perspektive:

Preduzetniku

Trinu (potroaa)

Perspektivu investitora.

Biznis plan omoguava:

Da se najdirektnije i uz to manje zastoja doe do konanog cilja

Proveru boniteta biznis ideje

Ocenu opravdanosti realizacije odreene poslovne ideje

Dokazivanje finansijske isplativosti

Smanjivanje rizika poslovanja

Potencijalne greke se prave na papiru, a ne u stvarnosti

Komunikaciju sa faktorima poslovnog okruenja

Sagledavanje vrednosti potrebnog inicijalonog kapitala

Laki pristup potencijalnim kreditiorima I finansijerima

Bre reagovanje i lake prilagoavanje promenama u okruenju

Prethodne aktivnosti

Prikupljanje informacija:o sopstvenom poslovanjuo trituo konkurencijiValidnost i pouzdanost biznis plana zavisi od tanosti i koliine dostupnih informacija i injenica.

Izbor investitora

Banke i investicioni fondovi su profilisani po svom stilu rada i nainu na koji daju novac i kredite.

Izgraditi strategiju koncipiranja business planaKo je nosilac biznis plana?Kome je biznis plan namenjen?ta je kljuno u biznis planu (rizik, profit, razvojna ansa, sigurnost)?Kako prikazanti prednosti i slabosti?

Tok planiranja i izrade biznis planaSama izrada business plana poinje formiranjem projektnog tima, gde se definiu zaduenja lanova tima i njihova odgovornost.

Nakon toga se realizuju sledei koraci:

Istraivanje trita i prikupljanje podataka

Selekcija potencijalnih banaka i investitora

Koncipiranje strategije i osnovnih ideja biznis plana

Poetak pisanja biznis plana: opti podaci o firmi, istorija poslovanja

Analiza trita

Formiranje i donoenje odluke o optoj poslovnoj strategiji koja e nositi BP

Paralelna izrada i prognoza planova proizvodnje, marketinga, finansija i prodaje i njihovo meusobno uskladjivanje i povezivanje.

Plan nabavke i kadrova koji slede iz usvojenih prethodnih planova.

Plan budueg razvoja sa vizijom gde se namerava ii dalje.

Kontrolni parametri po kojima se ocenjuje uspenost plana.

Na kraju se pie kratak, atraktivan i efektan rezime (executive summary) za poetak BP-a

Kontrola planiranja

Standardne greke:

plan likvidnosti nije konzistentan i ima prekide

cash flow (tok novca) je idealan ali ne i realan (niste predvideli udare)

trine injenice su paualne ili zastarele

marketing plan i budet su vei od realnih prihoda koji to mogu da pokriju

plan prodaje je sumnjiv i predimenzioniran

ne postoji konkurencija (domaa i strana)

nekonzistentni podaci, kontradiktorne injeniced

ne drite se osnovne ideje BP u celom dokumentu mnogo opcija

traite vie ili manje novca nego to je realno potrebno

Forma biznis planaSvaki ozbiljan investitor ili poslovna banka e imati svoj standard za izradu biznis planova.

Ne postoji usvojen opti standard.

Biznis plan u najveem broju sluajeva sastoji se iz sledeih delova:

Rezime

Opis poslovnog koncepta

Prozvod/usluga

Menaderski tim

Analiza trita

Konkurencija

SWOT analiza

Strategija kvaliteta

Promotivna strategija

Plan budueg razvoja

Finansijski plan

Plan upravljanja rizikom

Rezime- Executive summary

Kratak i pregledan opis poslovne ideje u biznis planu:

Opis poslovanja

Opis proizvoda

Opis poslovne strategije

Finansijski rezimeObino nije dui od 1 strane.Opis poslovnog koncepta

Definisati ciljeve poslovnog nastupa na Internetu i sredstva za njihovo dostizanje

Definisati servise veb sajta

Proizvod / uslugaOvaj deo biznis plana sadri detalje koji se tiu:

Prozvoda i usluga

Cena

Distribucije i isporuke

Menaderski tim

Menadment je proces koji obavlja jedna ili vie osoba da bi koordinisala aktivnostima drugih ljudi radi postizanja rezultata koji se ne mogu ostvariti delovanjem samo jedne osobe.

Tim koji upravlja projektom treba da bude sastavljen od ljudi koji se due vreme bave konkretnim problemom sa jedne strane i ljudi koji imaju iskustva u izradi web aplikacija.

Marketing plan sadri:

analizu trita

analizu konkurencije

Analiza trita

Ciljno trite i profil korisnika.Profil korisnika se najlake moe odrediti prema interesovanju korisnika Interneta

Poslovni korisnici

Inforisanje

Zabava

Segmentacija trita: one-to-one (1:1) marketing - individualnost u pristupu i prezentaciji

Sa aspekta proizvoda - potroake grupe

Geografska segmentacija

Analiza konkurencije

Analiza konkurencije podrazumeva

bavljenje svim aspektima rada i razvoja konkurencije,

uoavanje promena u njihovoj strategiji i nastupu

praenje godinjih izvetaja, sa ciljem pronalaenja boljih reenja ili ponude onih segmenata servisa koje konkurencija nije (ili je neadekvatno) pokrila.

Potrebno je definisati glavne konkurente, analizirati njihove pojedinane marketing strategije, i videti gde je prostor za pozicioniranje sopstvene kompanije.

Koraci:1. Identifikacija vodeih igraa

Koristiti pretraivae

Proveriti svakog konkurenta uz beleenje utisaka.2. Prouavanje lidera

Definisanje vodeih 5 do 10 kompanija. Za svaku analizirati:

Kanale distribucije

Izgled i stepen funkcionalnosti sajta

Zastupljenost personalizacije e-commerce dela sajta

Promotivne kampanje i ponude

Snage i slabosti iz pozicije klijenta (pri proceni se zahteva objektivan pristup)

Strategije i ciljeve

Analizu vizije i svrhe postojanja preduzea

Prostore gde konkurencija potpuno pokriva trite svojim proizvodima

Nedostatke ili slabosti u sistemu ponude

Finansijsku snagu konkurencije3. Definisanje konkurentskih snaga, slabosti, propusta

Sumirati utiske u jednu ili dve reenice o svakom konkurentu, u smislu definisanja njegovih snaga i slabosti.

Generalno, ukoliko je kompanija finansijski dovoljno jaka, moe se upustiti u borbu sa konkurencijom u smislu istiskivanja konkurencije

U suprotnom, ansu treba traiti u konkurentskim slabostima.SWOT analizaSvrha SWOT analize je da izoluje kljuna pitanja i da olaka strategijski pristup kompanije.

Analiza podrazumeva utvrivanje kvalitetnihi relevantnih kriterijuma za procenu, a zatim iizvrenje same procene prema tim utvrenimkriterijumima.

Od unutranjih faktora analiziraju se:

marketing, prodaja,

sistem distribucije,

marketing informacioni sistem,

promocija i komunikacija,

finansije,

interakcijska veza marketinga i drugih poslovnih funkcija,

proizvodnja,

ljudski resursi,

istraivako-razvojni potencijal i dr.

Od eksternih faktora analiziraju se:

izvori snabdevanja,

izvori finansiranja,

konkurenti,

dravna regulativa,

fiskalni sistem,

mere ekonomske politike i dr.Strategija kvaliteta

Politika kvaliteta je sastavni deo svih politika definisanih zbog boljeg upravljanja projektom.

Obaveza menaderskog tima je insistiranje na osnovnoj strategiji kvaliteta koja bi trebalo da obuhvati sledee elemente:

Zadovoljiti potrebe klijenta

Donositi odluke na osnovu dnevno aurnih informacija

Poslovanje definisati odgovarajuim procesima

Raditi na stalnom poboljanju i optimizaciji poslovanja

Razviti odgovornost svih uesnika projekta u sprovoenju strategije kvaliteta

Da bi se ove obaveze sprovele potrebno je definisati politiku kvaliteta gde se definiu opte namere i ciljevi u pogledu kvaliteta, utvreni od strane menaderskog tima.

Sama strategija kvaliteta bi trebala da obezbedi:

pouzdane i brze informacije,

redovno aurirane informacije,

kvalitetan i atraktivan sadraj tokom cele godine,

poveanje obima poslovanja

Promotivna strategija

Osnovni elementi:

web marketing elementi

non-web internet marketing elementi

non-internet marketing elementiPlan budueg razvoja

Definisato nekoliko narednih faza koje treba realizovati.Faze se defniu okvirno, a ne detaljno.

Plan budueg razvoja moe obuhvatiti aktivnosti kao to su:

Samostalno odravanje sistema

Prevod sajta na strane jezike

Integraciju sa drugim sistemima

Razvoj dodatnih servisa

Finansijska analiza

Finansijska analiza je jedan od najrelevantnijih inilaca u oceni kvaliteta biznis plana.

Pokazuje finansijsku opravdanost ulaska u posao.

Neophodno je analizirati:

Finansijske izvetaje

Kljune take finansijske analize

Projekcije profita i gubitka

Projektovani Cash flow (tok novca)

Bilans stanja

Bilans uspeha

Kljune take finansijske analize: Profitabilnost - predstavalja stepen do kojeg preduzee moe proizvoditi prihod vei od svojih trokova poslovanja (bilans uspeha).

Efikasnost meri uspenost preduzea da upravlja svojim izvorima sredstava i poslovnim aktivnostima (bilans stanja).

Stepen zaduenosti uporeuje sredstva dostavljena od strane vlasnika preduzea sa sredstvima koja obezbeuju kreditori (bilans stanja).

Likvidnost mogunost preduzea da odgovori tekuim obavezama (CASH FLOW).

Bilans stanja aktiva = obaveze + kapital

Neto obrt. kapital = tekua aktiva tekue obaveze

Upravljanje rizikom Definisati rizike

Odrediti znaaj rizika i verovatnou pojavljivanja

Definisati preventivne i korektivne akcijeIMPLEMENTACIJA BIZNIS PLANA

Registracija domena

Svaki veb sajt ima svoj jedinstven naziv koji predstavlja naziv domena.Naziv domena je jedinstven, tako da se uz njegovu pomo jednoznano pronalazi sajt na Internetu.

Potrebno je osmisliti poslovni naziv sajta koji e privui klijente, koji e brzo biti prihvaen, koji se lako pamti i u vezi je sa opisom delatnosti na koju se veb prezentacija odnosi.

Poeljno je naziv registrovati u nekoliko ekstenzija (.com, .net, ...)

Hosting web sajta

Za egzistenciju internet biznis-a potrebno je obezbediti adekvatne resurse:

Fiziki prostor na kojem e sajt biti postavljen Web server Baza podataka Praenje sesija korisnika sajta, tj. statistika sajta.

Mailing lista

Dodatni domeni

Mogunosti za realizaciju hostinga:

Zakupljeni server

Sopstveni server

Izrada sajtaPre izrade sajta, potrebno je odgovoriti na sledea pitanja:

Koja je svrha sajta?

Da li sajt predstavlja internet marketing prezentaciju, ili e imati dinamiku podrku prodaje proizvoda i usluga?

Sa kolikim budetom se raspolae?

Ko e biti odgovoran za odravanje sajta?

Ko e obezbediti sadraj sajta?

Ko e biti pravni vlasnik tog materijala?

Da li e unajmljena firma biti zaduena i za dizajn i za marketing sajta?

Kakvi su sajtovi konkurenata?

Sajt treba da predstavlja sastavni deo vizuelnog identiteta preduzea.Strategije za izradu sajta

Unajmljivanje profesionalnog dizajnera

Razvoj sajta sopstvenim resursima

Izrada sajta - Unajmljivanje profesionalnog dizajneraUgovorom definisati odgovornosti, vremenske rokove, budet, nadzor...

Prednosti:

Iskustvo profesionalaca

Vei kvalitet razvijene prezentacije

Sopstveni resursi su fokusirani na poslovanje

Rizici:

Loe definisani zahtevi

Loa komunikacija

Potencijalni problem sa odravanjem sajta

Zatita sadrajaIzrada sajta - Samostalna izrada sajtaSavremeni softverski alati omoguavaju izradu web sajta bez mnogo znanja i iskustva u web dizajnu

Prednosti:

Manji trokovi izrade veb sajta

Bolja kontrola toka izrade veb sajta

Lake odravanje veb sajta

Rizici:

Nedovoljno znanje i iskustvo

Lo vizuelni identitet

Loa funkcionalnost sajta

Vei trokovi odravanjaSaveti izrade uspenog sajta

Pruiti koristan sadraj

Uiniti sajt lakim za korienje

Povratna informacija od korisnika

Kreiranje e-mail lista

Knjiga utisaka o sajtu

Javni forumi (diskusije)

Ankete

Nagradna igra

Personalizacija odreenih delova sajtaPromocija

Da li sajt privlai nove posetioce?

Da li je sajt gusto poseen i koji njegovi sektori nisu?

Na koji nain kvalifikujemo potencijalne klijente?

Koliko je efikasan nain pretvaranja posetilaca u klijente?

Da li i kako segmentirati kupce?

ta je to to ih ini lojalnim?

Kako meriti lojalnost?

Koje osobine imaju nai najbolji klijenti?

Kakvo ponaanje posetilaca ukazuje na spremnost da postane klijent?

Kojom putanjom kroz sajt idu posetioci?

Koji je optimalan nain predstavljanja ponuda na web stranici?

Promotivne aktivnostiPlaeni servisi:

Plaene pozicije na pretraivaima

Baneri

Offline kampanje: TV, radio, bilbordi, tampani promotivni materijali...

Besplatni servisi:

Pozicioniranje na pretraivaima

Integracija u postojee kampanje

Inner-site marketing tehnikeMerenje efekata online poslovanjaAnalizom tri razliite dimenzije ponaanja posetilaca sajta dolazi se do odgovora na pitanje ko su najbolji posetioci:

1. skorosti da li je posetilac neto nedavno kupio,

2. frekventnosti koliko esto posetilac kupuje ili dolazi na sajt

3. monetarne vrednosti koliko posetilac troi na sajtu,

RFM analiza:

Recency - skoranjost

Frequency frekvcencija

Monetary value - monetarna vrednost

Skoranjost (recency)

Pokazuje koliko je vremena prolo od poslednjeg dogaaja na sajtu koje se da prihvatiti kao prodajni.

Skoranjost je najsnaniji indikator ponaanja kupca u budunosti.

Prema RFM analizi, najverovatniji budui kupci se prepoznaju iz analize ponaanja u prolosti.

Poveanjem koliine vremena koje protekne izmeu dve kupovine se smanjuju izgledi za potencijalnu kupovinu u budunosti.

Preduzimaju se motivacione mere personalizovane poruke, popusti...

Frekventnost (frequency)

U zavisnosti od potreba sajta, analizi frekventnosti pristupa se drugaije.

Ukoliko korisnik ne ispunjava uslove koje ga definiu kao lojalnog, moe se privoleti lojalnosti uobiajenim promotivnim aktivnostima.

Lojalnim kupcima se pruaju posebne pogodnosti poput specijlnih popusta, ulanjenja u klubove, i sl.

Ovakve ponude treba testirati na vie nivoa frekventnosti, kako bi se dolo do najefikasnijeg modela.

ZakljuakInternet nastup je neophodan.Internet nastup je neophodno planirati.Implementirani Internet biznis treba konstantno pratiti.5. ELEKTRONSKA TRGOVINA (E-commerce)

Elektronska trgovina podrazumeva kupovinu i prodaju roba, usluga i informacija putem raunarskih mrea, ukljuujui Internet.

DIMENZIJE ELEKTRONSKE TRGOVINE

Primeri transakcija e-trgovine:

Individualna kupovina knjiga na Internetu

Rezervacija hotelske sobe za zaposlene iz neke organizacije preko Interneta

Besplatno pozivanje telefonskog broja i naruivanje nekog proizvoda preko interaktivnog telefonskog sistema prodavca

Organizacija kupuje kancelarijsku opremu onlajn ili preko elektronske aukcije

KOMPONENTE E-POSLOVANJAMODELI ELEKTRONSKE TRGOVINE

Prilikom kreiranja online nastupa, organizacija treba da odabere poslovni model.

Poslovni model je definisan kroz organizaciju proizvoda, usluga, informacionih tokova, izvora prihoda i koristi za stakeholdere.Poslovni model online nastupa sa najee definie i opisuje u Internet biznis planu

Koraci u definisanju modela e-trgovine:

Proizvodi i usluge

Ciljna trita i kupci

Evaluacija i izbor poslovne mree

Organizacija poslovnih procesa

Cene i modeli plaanja

Politika sigurnosti

MODELI ELEKTRONSKE TRGOVINE

Storefront model

Aukcijski model

Portal modeli

Dynamic Pricing model

Online trading and lending model

Storefront model

Omoguava proizvoaima da prodaju svoje proizvode na Webu 24 asa dnevno irom sveta.Sadri:

online katalog sa proizvodima

proceduru kupovine

obezbeeno plaanje

server proizvoaa

bazu podataka proizvoaa.Prua veliki izbor proizvoda i usluga.Vie narudbina u jednoj transakciji.PRIMER: www.tehnomanija.rs , www.pakom.com

ARHITEKTURA STOREFRONT MODELA

AUKCIJSKI MODEL

Organizovani su kao forumi za online kupovinu

Korisnici se loguju kao licitant ili prodavac.

Prodavac alje podatke o predmetu prodaje, minimalnu cenu i krajnji rok za zavretak aukcije

Licitant pretrauje sajt, pregleda trenutne licitatorske aktivnosti i licitira

Aukcijski sajtovi po zavretku posla dobijaju procenat od obe strane.

Tipovi aukcija:

Obine aukcije prodavci koriste kao kanal ka mnogim potencijalnim kupcima. Prodavac postavlja proizvoda na sajt, a kupci icitiraju.

Reverzne aukcije kupci koriste kao kanal ka mnogim potencijalnim prodavcima. Kupas postavlja zahtev za ponudom na sajt, a prodavci daju ponude.

PRIMER: www.ebay.com , www.limundo.com

PORTAL MODELI

Obino nude vesti, sport, vreme kao i mogunost pretraivanja Web-a.

Portali su podeljeni na tri vrste:

Horizontalni agregiraju informaciju o irokom opsegu tema

Vertikalni nude veliki broj informacija koje pripadaju jednoj oblasti

Afinitetni kao vertikalini ali tano usmereni ka specifinom segmentu trita ili ka odreenom dogaaju

Online kupovina je popularni dodatak veini portala.

PRIMER HORIZONTALNOG PORTALA www.yahoo.com PRIMER VERTIKALNOG PORTALA www.acm.org

PRIMER AFINITETNOG PORTALA www.zdravljezena.org

DYNAMIC PRICING MODELI

Internet je promenio nain odreivanja cena - spajanje velikog broja kupaca sniava cene proizvoda

Dynamic Pricing modeli:

Name-Your-Price model korisnik postavlja svoju cenu

Comparison pricing model sajt sa mehanizmom za pronalaenje najnie cene za odreeni proizvod

Demand-sensitive pricing model kupovina vee koliine proizvoda po nioj ceni

Bartering model zamena nepotrebnog za potrebno

Rebate model sajtovi koji nude popuste na maloprodaju proizvoda vodeih proizvoaa u zamenu za reklamiranje ili proviziju

Free offering model besplatni proizvodi i usluge generiu veliki promet na websajtuPRIMER: www.priceline.com , www.swapace.com

ONLINE TRADING I LANDING MODELI

Brokerska preduzea su definisala nain realizacije poslova osiguranja i trgovine nekretninama i hartijama od vrednosti preko Web-a.

Na sajtovima je mogue realizovati kupovinu, prodaju i upravljanje svim investicijama sa desktopa. Transakcije preko Web-a manje kotaju.PRIMER: www.forex.com

FORME E-TRGOVINE

B2C E-POSLOVANJE - Business-to-consumer, Business-to-CustomerAktivnosti pruanja usluga ili prodaje proizvoda krajnjim potroaima.

Oblici poslovanja na Internetu koji daju direktan interfejs izmeu preduzea i potroaa. Primer: Storefront modeli e-poslovanja

Za preduzea koja imaju posrednike u distribuciji, reklami i prodaji proizvoda, B2C nije efikasan model.

B2C modeli e-poslovanja se unapreuju uvoenjem CRM a

CRM Customer relationship management metode unapreenja komunikacije sa potraima

FORME ELEKTRONSKE MALOPODAJE

Virtuelni trgovci - samo prodaju online.

Click and mortar trgovci - kompanije koje imaju fizike prodavnice, ali koriste i online kanale prodaje.

Kataloki prodavci - online verzija katalokih prodavaca.

Online molovi - online verzija fizikih trgovinskih centara koji nude veliki izbor proizvoda.

Proizvoai - koji svoje proizvode nude direktno potroaima.

B2C POSLOVNI MODELI

Ponuai sadraja nude informacije, vetsi, zabavu i druge digitalne sadraje

Transakcioni brokeri obavljaju transakciju za kupca i naplauju proviziju

Kreatori trita okupljaju prodavce i kupce na jednom mestu

Ponuai usluga npr. finansijske, putnike, IKT...

Kreatori online zajednica okupljaju korisnike sa zajednikim interesovanjima

C2C E-POSLOVANJE - Customer to CustomerPotroai trguju direktno sa drugim potroaima. Kompanija koja podrava ove transakcije mora nai neki ne tradicionalni nain za naplatu usluge. Cena usluge je obino mali procenat transakcije, lanarina, reklamiranje ili neka kombinacija.Primer: aukcijski modeli B2B E-POSLOVANJE - Business to Business

B2B tehnologije:

olakavaju transakcije za prodaju roba i usluga izmeu organizacija

omoguavaju integraciju lanca nabavke

online pribavljanje robe jedne firme za drugu

Problemi za primenu B2B aplikacija:

pravni aspekti integracije

bezbednost, brzina i fleksibilnosti u B2B aplikacijama

B2B E-TRGOVINE

Osnovna podela razliitih B2B mehanizama mogla bi da izgleda ovako:

E - prodaja (E - Selling)

E - kupovina (E- buying )

E - trita (E - markets)

Mehanizmi za podrku (E - Collaboration)

KLASIFIKACIJA B2B POSLOVNIH MREA

Agora

Agregator

Integrator

Alijansa

Distributer

Agora otvoreno trite da dinamikim otkrivanjem cenaAgregator kombinuje proizvode i diktira cene

Integrator kontrola i optimizacija lanca vrednosti

Alijansa model vrednosti

Prosumer istovremeno i prodavac i potroa

Distributer optimizacija mree orijentisana na logistiku

KLASIFIKACIJA B2B POSLOVNIH MREA

PROFIT MODELI ELEKTRONSKIH TRNICA

E-PROCUREMENT I SUPPLY CHAIN MANAGEMENT

E-procurement - nain nabavke putem Interneta koji omoguava drugaiji odnos izmeu kupca i prodavca, smanjenje administracije i trokova.

Supply chain management - podrazumeva dostavljanje pravog proizvoda, na pravo mesto u pravo vreme i po pravoj ceni. ELEKTRONSKE NABAVKE

Proces nabavke:

1. Standardizacija i specifikacija nabavke

2. Izbor proizvoda i usluga

3. Pregovaranje

4. Naruivanje

5. Kontrola isporuke

6. Postprodajne usluge

TRINI MODELI ELEKTRONSKIH NABAVKI

SELL SIDE MODEL

PREDNOSTI:

Mogua konfiguracija kompleksnih proizvoda

Mali trokovi odravanja kataloga

Kratak rok isporuke

Mogunost postavljanja upita (cena, dostupnost, i sl.)

NEDOSTACI:

Nema mogunosti uporeivanja proizvoda

Ograniena podrka procesu nabavke

Potroai moraju da koriste drugaije sisteme za razliite ponuae

Ograniena integracija procesa nabavke

BUY SIDE MODEL

PREDNOSTI:

Nabavka se organizuje prema specifinostima kompanije

Interna autorizacija i licenciranje

Bri proces nabavke

Nizak nivo zaliha

Centralno upravljanje pregovaranjem

NEDOSTACI:

Loa podrka za kompleksne proizvode

Operaticni trokovi za upravljanje sadrajem

Nemaju svi dobavljai elektronski katalog

Dobavljai dostavljaju podatke niskog kvaliteta

Neophodan koordinacija u formatu razmene

MODEL SA POSREDNIKOM

PREDNOSTI:

Malo vreme pretrage

Dostupnost trenutne ponude na tritu

Efikasne transakcije

Kompatibilnost

Mogunost anonimnih nabavki

NEDOSTACI:

Nedostatak integracije sa poslovnim informacionim sistemom

Posrednci pokrivaju ui spektar proizvoda

Vea cena transakcije

Neaurnost posrednika

ELEKTRONSKE TRNICE

Intermedijacija posrednici u lancu vrednosti nude usluge, a kompanije se fokusiraju na svoje glavne delatnosti

Infomedijacija posrednici u lancu vrednosti nude informacije.

Disintermedijacija izbacivanje posrednika iz lanca vrednosti radi direktnog pristupa kupcima

HORIZONTALNE TRNICE

Posrednici preuzimaju aktivnosti koje nisu primarna delatnost kompanije

MRO usluge maintenance, repair, operations

Destop purchasing system

Primer: www.ariba.com

VERTIKALNE TRNICE

Jedinstveno mesto prodaje za kompanije iz jedne ili vie delatnosti.

Pored usluga transakcije, najee nude i informacije, poreenja, i sl.

esto postaju kreatori trita.

Primer: www.alibaba.com

VERTIKALNA INTEGRACIJA

ELEKTRONSKE TRNICE

CATALOG MANAGEMENT

Funkcije kreiranja, odravanja i korienja podataka o proizvodima.

Treba da bude prilagoen potrebama kupca.

Problemi:

Razliiti formati kataloga kod razliitih uesnika

Variranje kriterijuma klasifikacije

Proizvodi treba da budu opisani detaljno

Kvalitet podataka u kompanijama se razlikuje

Cene se modu individualno dogovarati

Katalozi proizvoda se esto odravaju primenom content management sistema.

Katalozi se mogu spajati ako imaju istu metastrukturu, ime se omoguuje efikasna pretraga.

Jedinstvena metastruktura se postie primenom standarda.

Industrijski standardi

SPSC standard product service code

Metastruktura pogodna za horizontalna trita

Hijerarhijska struktura brojeva za oznaavanje i klasifikciju proizvoda

www.unspsc.orgStandardi za vertikalna trita

Specifini za sektor industrije.

Predstvalju poslovno znanje o industriji, proizvodima, procesima.

Pruaju standardni renik o elementima, znaenjima, tehnikoj reprezentaciji.

Definiu sekvencu interakcije.

Standard Industrija Renik podataka i XML dokumenti Poslovni procesi Ostalo

AgXML Poljoprivreda ((

CIDX Hemijska industija ((Sigurnost

MISMO Nekretnine, osiguranje ((

OTA Putovanja ((

RosettaNet Poluprovodnici, IT, elektronske komponente ((Infrastrukura, komunikacija

STAR Trgovina automobilima ((Dilerska infrastruktura, messaging

Standardi za horizontalna trita

Horizontalni standard definie format razmene koji se moe odnositi na bilo koji proizvod ili uslugu

Veb servisiVeb servisi predstavljaju skup:

Internet standardnih protokola za razmenu poruka

Standarda za programiranja

Mrene podrke za registraciju i pronalaenje servisa koji izlau svoje poslovne funkcije autorizovanim grupama preko lnterneta.

Veb servisi predstavljaju aplikacije dostupne u distribuiranim okruenjima kao to je Internet.

ebXML

Koristi se za predstavljanje semantike poslovnih procesa u e-trgovini.

Nezavisan je od industije u kojoj se primenjuje.

www.ebxml.org

ebXML komponente: UMM (Unified Modeling Methodology)

specijalizovani UML za poslovne procese

CPP (Collaboration Protocol Profile)

opisuje profile poslovanja, npr., poslovne procese, poruke, uloge, naine transporta, i sl.

CPA (Collaborative Partner Agreement)

presek dva CPP-a

tehniki sporazum izmeu partnera

moe biti pravna veza

PREDNOSTI E-TRGOVINE

Automatizacija procesa i drastino smanjenje trokova.

Jednostavan i jeftin izlaz na iroko svetsko trite i efikasno odravanje komunikacije s kupcima putem elektronske pote.

Nii trokovi plasiranja proizvoda na trite rezultuju niim prodajnim cenama i veom konkurentnou.Raznovrsniji izbor i mogunost brzog pretraivanja i odabiranja odreenih ponuda, koje su dostupne na globalnom nivou, 24 asa tokom svih sedam dana u nedelji.

Skromna inicijalna ulaganja (potrebni su raunar, modem i pristup Internetu).

Ukidanje posrednika u trgovini.

Obezbeivanje boljeg pristupa informacijama.

Unapreenje odnosa kupac prodavac.

Modifikacija tradicionalnog poimanja trita (globalizacija).

Uticaj na efikasnost regulatornih sistema.

OGRANIENJA E-TRGOVINE

Mnogi potencijalni kupci jo uvek ne koriste Internet.

Mnogi nemaju brze veze.

Kupovina preko Interneta zahteva veliku dozu poverenja (sa obe strane).

Ugroena privatnost: lina (proaktivni marketing, cookies), finansijska (zloupotreba kartica).

Problem stvarnog postojanja prodavca na Internetu.6. Elektronsko bankarstvo i berzansko poslovanje

Uvoenje sistema elektronskih plaanja je primarno imalo za cilj reavanje problema sistema plaanja zasnovanih na papiru.Elektronsko bankarstvo se danas podrazumeva u ponudi svake moderne banke.

Dostupnost razliitih, prilagodljivih i cenovno konkurentnih bankovnih usluga uz upotrebu modernih tehnologija, postaje temelj dananjeg bankarstva.Elektronsko bankarstvoOznaava pruanje tradicionalnih i novih bankarskih servisa i proizvoda elektronski putem.Zasniva se na EFT Electronic Funds Transfer , elektronska razmena podataka i sredstava.Obuhvata sisteme koji omoguavaju finansijskim institucijama, pojedincima i kompanijama pristup raunima, realizaciju poslovnih transakcija i pruanje informacija o finansijskim servisima, putem javne ili privatne mree.

Brick-to-click i virtual banking

Ureaji za pristup servisima e-bankarstva:

Personalni raunar

PDA

Fiksni telefoni

Automated teller machines (ATMs)

Kiosk Mobilni telefoni

Elektronski sistemi plaanjaMehanizmi elektronskog plaanja: Plaanja bazirana na raunu

Prenos novca sa rauna banke na raun banke

Plaanja bazirana na karticama

Prenos novca sa rauna kupca na raun prodavca (Visa, MasterCard, kreditne kartice)

Zamena gotovine

Prenos novca od kupca do prodavca (E-cash, Mondex, Digi-cash)Modeli elektronskog plaanjaDefiniu se na osnovu toga ko pokree transakciju i kako se ona odvija do svog zavretka.1. Cash-like model plaanja

2. Check like model plaanja

3. Model plaanja sa platnim karticama

1.cash-like - pretplata, suma novca se uzima od kupca pre nego to se trgovina obavi

Smart card, elektronski ke i bankarski ekovi

2.check-like - plaanje se obavlja u trenutku kupovine (pay-now) ili po obavljenoj kupovini (pay-latter);

pay-now

bankomati (ATM - Automated teller mashine)

pay-later

sistem kreditnih kartica

CASH-LIKE MODEL PLAANJA TOK NOVCA U CHECK-LIKE SISTEMU PLAANJA

Sredstva plaanja u e-bankarstvu Platne kartice Pametne kartice (Smart Card) i elektronski novanici (Electronic Wallet) Elektronski ili digitalni novac (Electonic Money, Digital Cash) Sistemi mikro plaanja (Micropayment)

Platne karticeVISA, MASTERCARD, DINNERSPlatna kartica je instrument bezgotovinskog naina plaanja i instrument za podizanje gotovog novca kod izdavaoca kartice ili preko bankomata. Mali komad plastike koji sadri neko sredstvo za identifikaciju (potpis ili sliku), to omoguava osobi na koju kartica glasi da je koristi za navedene namene.

Platne kartice mogu se podeliti u tri grupe: Kreditne kartice sadre odreeni kreditni limit koji potroa moe koristiti prilikom kupovine robe ili povlaenja gotovine.

Debitna kartica omoguava vlasniku da direktno zadui svoj raun kod banke. Vlasnik ove kartice posle kupovine nema period slobodnog kredita

Unapred plaene kartice sadre kompjuterski ip na koji se ubacuje iznos novca sa rauna vlasnika kartice ili gotovinskom naplatom od njega

Uobiajena transakcija pomou kreditne kartice odvija se na sledei nain: 1. Trgovac izraunava vrednost kupljene robe i trai od kupca da plati. 2. Kupac daje trgovcu kreditnu/debitnu karticu. 3. Trgovac provlai kreditnu/debitnu karticu kroz POS terminal. Vrednost prodate robe se unosi runo, ili se preuzima iz registarkase. 4. Trgovac podnosi podatke o kreditnoj/debitnoj kartici i vrednosti kupljene robe svojoj poslovnoj banci, sa zahtevom za autorizaciju. 5. Poslovna banka zatim obrauje transakciju, prosleujui zahtev za autorizaciju banci koja emituje kreditnu/debitnu karticu. Broj kreditne/debitne kartice identifikuje vrstu kartice, banku koja ju je emitovala i raun vlasnika kartice. 6. Banka koja emituje kreditnu/debitnu karticu autorizuje transakciju i generie autorizacionu ifru. Ova ifra se alje nazad poslovnoj banci. Banka koja emituje karticu rezervie novac na raunu vlasnika kartice u iznosu koji je ekvivalentan vrednosti kupljene robe. 7. Poslovna banka obrauje transakciju, a zatim alje ifru za odobrenje ili odbijanje POS terminalu trgovca. 8. Raun tampa POS terminal ili registarkasa. Trgovac zahteva od kupca da potpie raun, koji ga obavezuje da nadoknadi naznaeni iznos banci koja emituje kreditnu/debitnu karticu. 9. Kada izvri proveru podudarnosti svih autorizacija sa potpisanim raunima, trgovac e prevesti, ili preneti podatke o svakoj autorizovanoj transakciji kreditnom/debitnom karticom poslovnoj banci na depozit. 10. Poslovna banka zatim deponuje iznos svih rauna koje je podneo konkretni trgovac na njegov raun, umanjujui ga za diskontnu proviziju.

Kod platnih kartica sigurnost je obezbeena putem personalnog identifikacionog broja koji se sastoji od digitalnih znakova i ugraen je na magnetnu traku ili ip, u zavisnosti od vrste kartice. kartice sa magnetnom trakom

pametne kartice (smart kartice)Pametne karticePlastine kartice sa mikro ipom, nazivaju se pametnim ili inteligentnim karticama (smart card, inteligent card). ip je, u sutini, mikroprocesor sa memorijskim kapacitetima u kojima se mogu pohraniti znaajne koliine informacija. Procesor (CPU), pomou koga se vre izraunavanja direktno na kartici; Read-Only Memory (ROM), memorija na kojoj se nalazi operativni sitem, Random Access Memory (RAM), memorija koja se koristi za privremeno skladitenje prilikom rada procesora i Electronically Erasable and Programmable Read-Only Memory (EEPROM), memorija u kojoj su smeteni podaci od interesa (broj tekueg rauna, sertifikati, kljuevi i sl.). Clock i ulazno izlazni sklop preko koga se komunicira ca okolinom (itaem). Smart kartica sadri ak 100 puta vie memorijskog prostora od magnetne kartice.Ceo proces (npr. kriptovanje) poinje, traje i zavrava se na samoj kartici i nikakvi podaci ne naputaju karticu to sistem ini izolovanim od spoljanjeg sveta.Tipina smart kartica moe imati 8-bit procesor koji radi na 5 MHz, 256 do 1024 B RAM-a, 6 do 24 KB ROM-a, 1 do 16 KB EEPROM-a.Sistemi plaanja bazirani na elektronskom novcuElektronski novac se definie kao specifina monetarna informacija koja se putem elektronskih impulsa u realnom vremenu prenosi izmeu transaktora koji obavljaju plaanja.Elektronski novac omoguava kupovinu roba ili usluga pomou raunara u okviru komercijalnih raunarskih mreza (npr.Interneta) ili poslovnih bankarskih mrea (npr.SWIFT-a) Najpoznatiji online sistemi: ECash firme DigiCash; i NetCash, sistem koji je razvijen na Univerzitetu june Kalifornije. Najpoznatiji offlajn sistemi: Mondex i VisaCash.E-Cash je anonimni digitalni novac ija se ispravnost proverava on-line, od strane odgovarajue finansijske institucije.E-Cash

1. potroa alje novanicu sa ifrovanim serijskim brojem finansijskoj instituciji 2. finansijska institucija vraa overenu novanicu

3. potroa deifruje serijski broj i koristi novanicu za plaanje 4. trgovac alje novanicu svojoj finansijskoj instituciji5. provera i kliring 6. trgovac dobija potvrdu, a saldo na njegovom raunu se poveava

Elektronski ekoviSistemima digitalnog plaanja ekovima tei se proirenju funkcionalnosti postojeih ekovnih rauna, kako bi se omoguilo da se ovi rauni koriste kao platni mehanizam prilikom online kupovine.ECheck sistem zahteva da korisnik dobije od svoje tradicionalne banke hardverski baziranu elektronsku ekovnu knjiicu, koja predstavlja spoljni, hardverski prikljuak za korisnikov PC. Sadri korisnikov digitalni potpis u obliku privatnog kljua, kao i javni klju banke koja ju je izdala (br. 1). MikroplaanjaElektronska plaanja male vrednosti (napici, telefon, prevoz, parking, za kopiranje, za kopiranje Internet sadraja, lutrija, kocka . . .), koje su specijalizovano dizajnirana za elektronsku trgovinu na Internetu, pre svega za kupovinu nematerijalnih dobara. Najpoznatiji sistemi su MiliCent, CyberCoin i NetBill.

PayPalSistem za plaanje i transfer novca preko Interneta. Direktan prenos novca sa jednog na drugi raun.200miliona registrovanih korisnika.Od 2003.u vlasnitvu Ebay-a.SWIFTBezgotovinski transfer novca se vri preko Svetske organizacije za meubankarsku finansijsku t