ISPITNA PITANjA IZ DIDAKTIKE

ISPITNA PITANjA IZ DIDAKTIKE1. Didaktika u sistemu pedagokih nauka (Prodanovi Nikovi)

Didaktika je nauna disciplina u sistemu nauke o vaspitanju i obrazovanju jer ima razgranien i dovoljno irok predmet prouavanja (nastavu), operativan sistem istraivakih metoda, utvren funkcionalan poloaj u optem i posebnom sistemu nauka(o vaspitanju i obrazovanju) i neosporan doprinos razvoju naune misli i usavravanju ovekove prakse. Didaktika je nauna disciplina koja prouava opte zakonitosti i kategorije vaspitno-obrazovnog rada u nastavi (u njihovoj dijalektikoj povezanosti) . Pripada uem krugu naunih disciplina koje prouavaju v. i o. U optem sistemu nauka nalazi se u sferi drutvenih nauka a naroito je povezana sa: - filozofijom (nauni pogled na svet, filozofske osnove nastave; sa istorijom (zakonitosti drutvenog razvoja, istorijski aspekt u nastavi), sa psihologijom (ovekova psiha, linost, fenomen uenja), sa bilogijom( biloke zakonitosti, poloaj oveka u prirodi), sa anatomijom i fiziologijom( razvoj, graa, funkcije organizma), sa medicinom(medicinski aspekt vaspitanja i obrazovanja, zatita zdravlja), matematikom, statistikom, kibernetikom, politikologijom. U posebnom sistemu pedagoko-andragokih disciplina, didaktika je u direktnom uzajamnom odnosu sa svim disciplinama, a naroito je izraen odnos sa:- teorijom obrazovanja(osnovni aspekti nastave),- istorijo pedagogije( istorijski aspekti obrazovanja, kolskih sistema , pedagokih ideja),- metodologijom istraivanja,- specijalnom pedagogijom ( specifinost nasatve u specijalnim kolama),- kolskom pedagogijom,- metodikama,- tehnologijom nastave. Vaan je i odnos didaktike sa ergologijom, sa sistemima informacija i komunikacija...

Podela didaktike:1. opta didaktika 2. specijalne didaktike 3. posebne d. fah d. - metodike- didaktika vankolskog obrazovanja - ortodidaktika? - glotodidaktika (jezik)

- predkolska didaktika - surdodidaktika - matematika didaktika

- opta kolska d. - tiflodidaktika

- osnovnokolska d.

- srednjokolska d.

- visokokolska d.

- strunokolska d.

- andragoka d.

Didaktika je deo pedagogije, pedagokih disciplina. Didaktika je nauka o optim zakonitostima nastave. Nastavom pojedinih predmeta bavi se metodika. Didaktika i metodika tesno su povezane. Didaktika predstavlja osnovu svih metodika, ali se oslanja na metodike.

Znaaj didaktike je u saznavanju optih zakonitosti nastave i normiranju nastavne prakse. Time se omoguuje izgraivanje optih smernica za obavljanje nastavne delatnodti. Opte smernice (zakoni, principi, pravila) su osnove metodike.

2. Struktura didaktike tradicionalna i savremena (Krklju Didaktiki disput)

Poreklo i karakter pristupa za novu naunu strukturu didaktike

Krklju nam ukazuje na ono to je u prolosti, a i u ovom naem vremenu uticalo na nauno zasnivanje nastave, tj didaktike, odnosno, ta je to to je uslovilo promene u njenoj strukturi. Posebno se istiu dva pravca:1. Temelji se na shvatanju da uticaji kojima je izloena didaktika, a dolaze od drugih nauka, zahtevaju ponovno preispitivanje predmeta prouavanja didaktike i definisanje njenih osnovnih pojmova. Dakle, ovo se odnosi na prestruktuiranje didaktike.

2. Odnosi se na diferencijaciju didaktike, tj na konstituisanje novih disciplina u njenom okviru, ali obuhvaenih sistemom pedagokih nauka.

Tema koja se odnosi na predmet didaktike kao pedagoke discipline bila je jedna od najaktuelnijih i najizazovnijih, pa je za posledicu imala najznaajnije strune rasprave. Jedna od njih je i rasprava sekcije za didaktiku, osnovane u okviru Saveza pedagokih drutava Jugoslavije. Ta pojava asocira na davno postavljeno pitanje - Postoji li integralna didaktika? Odgovor je ne postoji!

U meuvremenu, didaktika biva zasuta kibernetikim postupcima koji opravdavaju diferencijaciju didaktike. Razvoj kibernetike naroito doprinosi prouavanju didaktikih fenomena javljaju se nove didaktike discipline: informacijska didaktika, kibernetika didaktika, medijska didaktika... Prilagoavanje nastave osobenostima uenika bila je prva oblast koja je povezala psihologiju sa nastavnom praksom. Svaki od novih nastavnih sistema zasnivae se na individualizovanoj nastavi i predstavljae njeno olienje, a nauni oslonac u tom pogledu inie psihologija individualnih razlika. U promeni naune zasnovanosti didaktike bilo bi neophodno uspostaviti i interdisciplinarnost. U samom sistemu pedagokih nauka, umesto direktnog prenoenja znanja iz drugih nauka trebalo bi vriti njihovu selekciju i utkivati ih u odgovarajue pedagoke nauke. Promene u naunoj strukturi moraju interesovati i: istoriju pedagogije, predkolsku, kolsku pedagogiju, andragogiju.... 3. Jan Amos Komenski Velika didaktika

Esej o Velikoj didaktici Jana Amosa Komenskog

Velika didaktika (Didactica Magna)

Delo Komenskog, Velika didaktika, je njegovo najpoznatije i najvie rasireno delo. Ono pored didaktike govori uopte o tome kako nauiti drugoga, koncipirajui delo mnogo ire od same oblasti didaktike. U tom delu, kao i u drugim delima Komenskog, mozemo uoiti njegovo nastojanje da spoji humanistiku i hricansku sliku o ovjeku u jedinstvenu celinu. Tako vidimo da na poetku ovog dela, Velika didaktika, on o oveku govori kao jednom od dva najvrednija Boija stvorenja (raj i ovek), ime uzdie oveka daleko iznad srednjovekovnih hranskih gledanja na nitavnost oveka, ali ujedno i izbegava odreenu dozu ateizma koji dolazi sa humanizmom i obozavanja oveka kao krajnjeg cilja. Izvodi poreenje raznih aspekata oveka sa onim na ta ga neto iz oveka asocira u raju. Pa tako je raj najlepi deo sveta, a ovek najlepi meu ivim biima, raj je mesto gde su zasaene raznovrsne biljke a ovek je sastavljen od raznih (svih) materija ovog sveta, i tome slino. Po Komenskom, ovek je zbog svoje nezahvalnosti izgubio rajska uivanja, ali je Bog Svemilostan, pa nije napustio oveka kada ga je za kaznu spustio na Zemlju, ve je slanjem svoje mudrosti preko Objave raznim poslanicima (koje naziva duhovnim vrtlarima) pomae oveku od poetka pa do dananjih dana. S obzirom da je ovek pao iz raja, doiveo ponienje, on se sada treba obnoviti, i autor nam kae da je najbolje sredstvo za obnovu ljudskog duha i zdrave prirode upravo obrazovanje omladine. Da bi se to postiglo, potrebno je izvriti reformu kolstva, i organizovati je po uzoru na prirodu i zakone koji vladaju u njoj. Krajnji cilj ka kojem ovek treba da tei jeste veni ivot, koji dolazi posle smrti, dok je ovaj ivot ustvari samo mesto gde sejemo, a posle smrti emo da anjemo ono sto smo ovde posejali. Oni koji su proveli ivot kako valja, raduju se to e ui u bolji, a oni koji su se utopili u ljubavi prema ovom ivotu, ponu drhtati kad vide da treba da ga ostave i da se sele na neko drugo mesto. Komenski ivot predstavlja trojako ivot u majinoj utrobi u kojem stiemo samo ivot s prvim pokretima i oseajima, zatim ivot na zemlji, gde dobijamo kretanja i oseanja s poecima razuma i ivot posle smrti, koji dolazi umiranjem i uskrsnuem i gde dobijamo venost. Potrebno je dobro poznavati sebe, vladati sobom i usmeravati se prema Bogu. Na Komenskog, na njegovu pedagoku koncepciju su uticala i dva momenta, a to je pedagoka tradicija u eskoj i njegov raznovrstan pedagoki rad. Po njemu, svi ljudi su stvoreni podjednako sposobni da budu vaspitavani. To nije privilegija ovih ili onih, crnih ili bijelih, starih ili mladih, bogatih ili siromanih, ve je to privilegija svih podjednako, bez obzira na pol, rasu, naciju, starost, bogastvo i slino tome. Tako sve ljude treba vaspitavati, tak onda svima bude dostupno isto vaspitanje i tu treba teiti buenju svih ka svemu, osveivanje svih u svemu, ureenje svega svestrano, opta mudrost za sve, vaspitanje svih u svemu, sporazumevanje svih sa svima itd.

Komenski u Velikoj didaktici izlae kako se ovek razvija samo do 24. godine tako da se do tada i treba kolovati, ali je u kasnijim periodima, posle pisanja Velike didaktike, zagovarao da ovek ui celog ivota, i ak je predloio odreeni sistem obrazovanja odraslih. Komenski je prvenstveno ideolog i teoretiar osnovne kole, koja, po njemu, treba da bude masovna, narodna, opteobrazovna, u kojoj se nastava odrava na maternjem jeziku i da se takve kole podiu po svim gradovima, selima i zaseocima. ak i danas ovi zahtevi zvue demokratski i revolucionarno, i tek se sada u potpunosti, i usavreni, mogu implementirati. Ovde bismo mogli dodati i to da bi bilo mnogo bolje da se, posle stupanja u pubertetsko doba, odvoje muka od enskih odeljenja, jer u tom dobu, deca se najvie bave prouavanjem suprotnog pola, to ih ometa u izuavanju nauke. To je doba pokazivanja pred suprotnim polom, i dosta nepovoljno utie na moralne karakteristike oveka. Jasno je da bi zdravije i efikasnije bilo da se dri nastava u odvojenim odeljenjima, i tako bi bolje mogla da se dri nastava jer bi se panja uenika to vie usmerila na ono to se uci, dok je to mnogo tee kada je suprotni pol tu. U pubertetskom dobu, panja uenika je daleko vie usmerena ka suprotnom polu nego ka shvatanju sutine gradiva koje se predaje, i to bi se lako reilo odvajanjem mukih od enskhi odeljenja. Osobine koje su karakteristine i svojstvene odreenom polu posebno dolazi do izraaja u dobu puberteta, i u skladu sa tim osobinama i potrebama uskladiti predavanja, njihov sadraj i poglede na svet. Ne shvataju i ne oseaju mukarci i ene isto, tu postoje korenite razlike u samom nainu poimanja sveta oko nas. Takoe bi se mogla organizovati takmienja izmeu mukih i enskih odeljenja, to bi dovelo do pozitivnog takmienja jednih sa drugima i podstaklo ih da to vie naue. Osnovna kola treba, po njemu, da obuhvati pansofijska znanja. Svako treba zavriti tu kolu, a posle toga se moe opredeliti da li e nastaviti kolovanje u latinskoj koli ili e uiti zanat i slino. Ovo je u dananjem vremenu prisutno, i kada bi se Komenski sada pojavio, vrlo bi se lako snaao u kolskom sistemu i odlino bi ga razumeo...

Sadraj obrazovanja u osnovnoj koli treba da bude itanje, pisanje, aritmetika, geometrija, geografija i dr. U njegovo vreme, ovo je bila revolucionarna ideja. U osnovi takve kole jeste ideja o uroenoj dobroti svih ljudi, i da se svi mogu i trebaju vaspitavati, i da svi imaju prava na to. Ovo je puno humanije od Lokovog razdvajanja klasa, to samo produbljuje jaz meu staleima u drutvu i doprinosi da nii stalei ostanu nii a vii da ostanu vii. Ne, ova ideja Komenskog je daleko naprednija, savremenija i humanija, mada treba napraviti jedan spoj izmeu te dve ideje i uzeti ono to je najbolje. Treba raditi na tome da uzme najbolje iz ovih ideja a radi na neutralisanju negativnosti, pa, kako kae Komenski, treba vaspitavati svu decu podjednako, plemiku i graansku, bogataku i sirotinjsku, deake i devojice po svim gradovima, varoima, selima i zaseocima. A na nastavnicima je da se trude da neutraliu ono, to je Lokova glavna primedba, a to je negativno ponaanje dece iz niih stalea. Tako moe praviti jedno novo drutvo, drutvo koje nadilazi klasne i ine barijere meu ljudima, drutvo ija je mladost zajedniki odgajana na univerzalnim principima dobrote i vrlina, drutvo koje ima jednu bolju perspektivu da bude napredno.

Ono to je steeno u osnovnim kolama treba, po Komenskom, razvijati u latinskim kolama (rasuivanje i suenje) i akademijama (razvijati volju). U latinskoj koli bi imalo est razreda u kojima bi se uila gramatika, fizika, matematika, retorika, dijalektika, i dr, a na akademiju se trebaju slati najbolji, odabrani taletni. Ova ideja lii na dananje univerzitete, pa tako imamo obavezno osnovno obrazovanje, posle kojeg neki odu na zanat, zatim dobrovoljno srednje obrazovanje, koje dalje filrtrira one koji ele da se obrazuju od onih koji su jednostavno skloni zanatu ili neemu drugom, a odabrani idu na fakultete, meu kojima najbolji doktoriraju, i postaju akademicima. Svako moze da se nae u nekoj od grupa.

On je takoe predlagao da se oformi meunarodno telo akademija koje bi nadgledalo ostvarivanje datih ideja o svakoj koli i da brine da rad svih kola bude na istom nivou. Komenski, pored toga to definie oveka kao subjekat treba vaspitavati da bi se vratio onoj iskonskoj istoti koju je zaprljao padom iz raja, on istie i to da je za vaspitanje najznaajnije detinjstvo, u emu se svakako slaze sa svim pedagozima do danasnjeg dana. Jer, bez sumnje, vaspitavanje i usaivanje osobina, vetina i sposobnosti u detinjstvu jeste poput urezivanja u kamen, dok je to isto u starosti poput pisanja po vodi... to se tie pozajmljivanja zakona iz prirode, ono donekle moe da se sprovede, ali donekle i ne moe, jer u prirodi se zakoni ne menjaju, oni su uvek isti, dok je drutvo neto to je dinamino, to se menja sa vremenom i okolinom, a ljudske se due razlikuju po mnogim uroenim osobinama. U redu je od prirode uzeti nain savladavanja nekih prepreka (plivanje, plovljenje, letenje), ali da li moemo od prirode uzeti same zakone vaspitanja djece? Od ivotinja?

Vaspitanje je neto to se svesno radi, dok u prirodi svesnost nema veze slepo pokoravanje zakonima. Zakoni prirode su statini, a ivi organizmi su dinamini i trebaju ophoenje shodno prilikama, stanjima, situacijama i sl. Moemo rei da treba uzimati one zakone iz prirode kao pravila u vaspitanju za ono to je zajedniko oveku i prirodi, a ne i za ono to nije zajedniko (kao na primer svest, razum i tome slino, to nije zajedniko oveku i prirodi). Tako na primer u prirodi vidimo da vlada zakon postepenosti, i on vlada i u ljudskoj dui, tako da bi to znailo da natavu treba organizovati po kolskim godinama, mesecima, danima, asovima itd, to se i zadralo do dananjih dana.

Posebno mesto u Didaktici zauzimaju pitanja nastave, u ijem razmatranju izlazi iz okvira didaktike, ukljuujui tu i metod moralnog vaspitanja i metod ulivanja pobonosti. Danas se ine ozbiljni pokuaji da se napusti paradigma Komenskog u nastavi a prihvati informatika paradigma organizacije nastave. Posebno se u sklopu nastavnih pitanja govori o aktivnosti uenika, o obostranom radu (i od strane uitelja i od strane uenika), da se izbegava prisila u uenju, da se ne zahteva uenje onog to se prethodno ne shvati i slino tome.

Komenski zagovara da se trebaju izbaciti neznaboacke knjige raznih filozofa, pesnika i druge sline njima koje su idoli raznim ljudima koji pameti nemaju i trae svetlost u mranom ljudskom razumu tumarajuci uzalud. Ljudska miljenja su krnjava i mrana, i ne treba da se trai svetlost u njima ve se za svetlost treba okrenuti nebu, odakle ona izvorno i dolazi. On takoe tu odgovara na mogue prigovore na spretan nain, upozovarajui da neznaboake knjige vode u zabludu one koji su slabi. On je itekako u pravu to se tie ovog zahteva, jer koliko god da je knjiga ovekov prijatelj, toliko nekada moe biti njegov otrovni neprijatelj, zavisno od njenog autora. Najveu opasnost predstavljaju knjige koje se naizgled pozivaju na razum i pobijanju vere, a ustvari sadre nametene dokaze. To danas moemo rei za knjige Nichea i slinih njemu.

4. Obrazovanje kao voen proces (Krklju Didaktiki disput,- Uenje u nastavi otkrivanjem) Pojam voenja u literaturi ispoljava se u raznim formama. Primeri voenja uenika su: otvorena pitanja, pomno usredsreena pitanja, natuknice, uobliavanje problema za nastavni as i direktna uputstva. To moe da primenjuje nastavnik, moe biti sadrano u udbeniku, na nastavnom listiu, moe da bude napisano na kartonima. Voenje predstavlja podsticanje, usmeravanje uenika u procesu uenja. Primarni elementi voenja su: motivi, instrukcije i htenja. Instrukcije mogu biti date eksplicitno ili implicitno, tj pripremljene za svaki sluaj. Pomou njih se obezbeuje kontrola uenja. VOENjE je ekonomian, racionalan put, sredstvo uspenog prilagoavanja uenika uslovima uenja stvorenih za usvajanje odreenih sadraja. Ono je elastian postupak primene pedagokih intervencija i podsticaja. Ovako shvaeno voenje pribliava se subjektivno doivljenom upravljanju uenja po kibernetikim modelima kao samovoenje, samoupravljanje. Autori se slau da je voenje u uenju neophodno a razlike se javljaju kada se govori o nainima voenja. Postavlja se pitanje da li pravilo treba izdvojiti u posebna uputstva, kao strategije, ili ih ugraditi u nastavne sadraje kao principe. Moe se govoriti o raliitim nivoima i karakteristikama voenja. Krklju obrauje temu otkrivajueg voenja i prezentuje eksperiment u kome se uporeuju dva sistema voenja:- sistem A je ukomponovan tako da u procesu vebanja dolazi do aktiviranja i uvrivanja asocijativnih mehanizama nieg reda uenje pravila i njihova primena. Uputstva su data u vidu principa u fazi izbora zadataka za vebanje. Ovo je pasivni, receptivni ili reproduktivni model.- sistem B se zasniva na principima koji su delom karakteristini za uenje u vidu reavanja problema , na postupcima buenja radoznalosti i interesa za traganjem, pronalaenjem i kombinovanjem.Uputstva su opteg karaktera i data su na poetku svakog vebanja. Ovo je produktivni, istraivaki, heuristiki model.

Izbor startegije voenja i dimenzije voenja mogue je organizovati u vie varijanti a ne samo ove dve. Nisu svi uenici pogodni da budu voeni istim sistemima voenja.

Sistem otkrivajueg voenja karakterie:- ponovno manipulisanje ranije usvojenim znanjima,- promena naina povezivanja ranije usvojenih znanja,- izbor podsticaja i uputstava za uenje,- izbor i oblikovanje sadraja. Sve ove komponente su meusobno povezane.

Sistem otkrivajueg voenja je relativno standardizovan put pedagokog voenja uenika u stvaranju optimalnih psiholoko-pedagokih uslova za razvijanje sposobnosti uenja i to samostalnije sticanje znanja na pojedinim etapama obrazovanja. (te etape mogu da budu kao u Teoriji Etapnog FormiranjaUmnih Radnji-u)

Mnogobrojni modeli voenja, usled nepotovaanja pedagokih uslova uenja, esto se bezuspeno koriste u nastavnoj praksi. S druge strane, mnogi od tih modela sve vie obuhvataju postupke i oblike voenja koji su u nastavnoj praksi poznati odranije. (Za njih se moe rei da predstavljaju deo razvoja ideje o uenju otkrivanjem heuristike). Istraivai se slau da okosnicu pedagokog voenja u otkrivanju ini razgovor kao nastavna metoda u nekoliko varijanti:

- Sokratovska metoda sa posebnim sistemom pitanja i odgovora predstavlja voenje do otkrivanja istine koja se nalazi u oveku.

- Heuristiki oblik razgovora uvodi uenike u proces otkrivanja novih reenja. Ove varijante su se vremenom dopunjavale ili su nastajale nove. Upotreba drugih metoda (od monometodizma ka polimetodizmu) menja poloaj uenika u nastavnom radu i samim tim utie na primenu razliitih naina voenja uenika.

IMLEA razlikuje:

- neposredno (direktno) voenje, gde nastavnik daje uenicima informacije, prenosi stavove i poglede, posredno upravlja procesima zapamivanja sadraja, smiljenim pitanjima rukovodi uenikim zakljuivanjem

- indirektno voenje? Pojmovi voenja i strategije voenja mogu se razliito tumaiti. Krklju pod ovim podrazumeva posebnu organizaciju uenja, na pojedinim uzrasnim i obrazovnim nivoima. U uslovima razvijenih slobodnih aktivnosti uenika, strategija voenja implicira iri izbor postupaka nego u klasinoj didaktikoj strukturi.

Karakter voenja zavisi od nosilaca voenja. To mogu biti: pripremljeni sadraji za uenje, verbalna uputstva, podsticaji i sl.

Na odreenim etapama mogue je obezbediti minimum voenja.

Jedan od krajnjih ciljeva voenja treba da bude - samostalnost uenika. Do toga se ne dolazi niti putem grubog voenja niti negiranjem svakog oblika voenja.

5. Samoobrazovanje uenje

Samoobrazovanje je obrazovanje koje pojedinac stie bez direktne pomoi nastavnika ili kole. Stiu se nova znanja, pojedinac se usavrava; postoje razliite vrste, nivoi i stepeni samostalnosti u procesu samoobrazovanja. Savremena koncepcija obrazovanja ukljuuje i obrazovanje za samoobrazovanje.

Uenje je trajnije menjanje ponaanja pod uticajem iskustva, vebe i prakse. Pedagoka definicija: Uenje je usvajanje znanja, vetina i navika.

Krklju Didaktiki disput Uenje je sposobnost, samobrazovanje je takoe sposobnost ije sticanje nije uslovljeno samo prirodnim uenjem.

Uenje i samoobrazovanje se suprotstavljaju jedan drugome da bi se potencirala neefikasnost kolskog uenja u odnosu na prirodno uenje. I dalje je prisutno pitanje kako kolsko uenje uiniti to bliim prirodnom uenju. Savremena didaktika posmatra ove dve vrste uenja u dijalektikom jedinstvu, istiui neophodnost svesnog, aktivnog karaktera kolskog uenja, kao i potrebu da se uenici osposobljavaju za samoobrazovanje. Iz ovoga sledi da kvalitetno kolsko uenje nosi u sebi sve atribute prirodnog uenja.

U savremenoj nastavi, uenik proces svog saznavanja ini produktivnijim i sveobuhvatnijim, u interesu razvoja sopstvene linosti.

U uslovima institucionalnog obrazovanja, izvan njega ili uporedo sa njim, samoobrazovanje predstavlja vii kvalitet u odnosu na prirodno uenje. Polazei od ve dostignutog nivoa obrazovanosti i integriteta, pojedinac samostalno upravlja samoobrazovanjem.

U procesu samoobrazovanja, uenje je u funkciji breg i intenzivnijeg razvoja linosti u celini, ali ne uvek, i ne podjednako u istovetnim kolskim uslovima. kola ospobljava uenike za samoobrazovanje, ali ne mora da znai da je samoobrazovanje obavezno proisteklo iz nastave.

Didaktiki pristup samoobrazovanju ukljuuje i pitanje didaktikog puta do samoobrazovanja. Nastavnik kao uzor podstie i osposobljava svoje uenike da koriste ekonominu organizaciju rada i efikasnije metode uenja.

Samoobrazovanje bi trebalo biti tesno povezano sa nastavom, proistiui iz nje, a to bi se trebalo odnositi i na samovaspitanje. Jedinstvo vaspitanja i obrazovanja se u veoj meri moe ostvariti jedino u uslovima samoobrazovanja izvan nastave.

Samoobrazovanje je i zadatak i proces i rezultat obrazovanja. Samoobrazovanje je sloena sposobnost samostalnog upravljanja procesom sticanja znanja, vetina i navika, razvijana u okviru, ili pod uticajem, institucionalnog obrazovanja.

Samoobrazovanje je planski i usmereni intelektualni rad pojedinca na linom obrazovanju. uzana definicija!

Samoobrazovanje je pedagokim uticajima motivisana aktivnost, didaktiki organizovana, direktno ili indirektno voena, prema odreenom cilju usmerena zajednika delatnost uenika i nastavnika.

Samoobrazovanje prolazi kroz nekoliko faza tokom svog razvoja a od uticaja kole zavisi do kog stepena e se razviti i kakvu e ulogu imati tokom itavog ivota.

Neki nastavni oblici pogoduju vie od ostalih razvoju samoobrazovanja programirana nastava, domai zadaci...

imlea

Samoobrazovanje se od obrazovanja razlikuje po stepenu aktivnosti osobe koja se obrazuje. Savremena didaktika je utvrdila da se u procesu obrazovanja ne radi samo o davanju i primanju, dakle o minimalnoj aktivnosti uenika. Uenikova aktivnost je oznaka procesa obrazovanja i procesa samoobrazovanja.

Zadatak kole je da razvije potrebu uenika za daljim obrazovanjem i osposobi ih za samostalno sticanje znanja nakon zavretka kolovanja. Preduslovi za sposobnost samoobrazovanja su: vetina sluenja knjigom, visok nivo predznanja, sluenje savremenom tehnologijom.

Prednosti samoobrazovanja su: poveana aktivnost (samorad), veliki interes i zalaganje, poveana psihika aktivnost. Nedostaci: S obzirom da izostaje nastavnikovo usmeravanje i voenje dolazi do gubljenja vremena i snage, do lutanja, zanemarivanja predznanja. Saznanja mogu biti pogrena, nepotpuna, nepovezana.

6. Saznanje, obrazovanje, uenje i nastava

Saznanje je aktivnost kojim subjekat otkriva istinu. Saznanje (kognicija) je proces kroz koji pojedinac postaje svestan unutranje i spoljanje stvarnosti i time stie znanja o njoj. Rezultat procesa saznanja je znanje, znanje saznanje.

Razvojnu liniju saznanja ine 3 etape: senzualizam, racionalizam, pragmatizam:1. ulno saznanje Zasnovano je na samom opaanju putem ula. Znaaj opaanja (percepcije) je ogroman jer je to polazna taka itavog ljudskog znanja. Preko nje ovek prima informacije o spoljnom svetu i kasnije ih prerauje.

Percepciji prethodi oseaj. Proces saznanja potie od ivog posmatranja i upravlja se ka apstraktnom miljenju.

Posmatranje u nastavi ne sme biti letimino, sluajno, pasivno, povrno. Svrha posmatranja moe se ostvariti ako je ono namerno, aktivno, svesno, organizovano. Da bi se to ispunilo, nastavnik mora saoptiti uenicima cilj posmatranja. Bitno je da posmatranje bude praeno razmiljanjem. Pored gledanja potrebno je angaovati vie ulasmatranje.

2. Misaona aktivnost Njome se stie pravo znanje. Putem analize, sinteze, identifikovanjem i razlikovanjem, apstrakcijom, generalizacijom ... formiraju se pojmovi, sudovi, zakljuci.

Sud je sloenija misaona forma od pojma. Nastaje kada se dva ili vie pojma dovode u vezu.

Zakljuivanje je povezivanje i utvrivanje relacija izmeu pojmova.

Saznanje je plod vlastite misaone aktivnosti.

3. Praktina provera

Ovo je zavrna faza saznajnog procesa, kriterijum istine.

Uenici se u nastavnom procesu upuuju da praktino primene steeno znanje u radionicama, laboratorijama....

Prodanovi Nikovi: Svako saznanje je specifino po tome ko i pod kakvim uslovima saznaje, te se u skladu sa ovim i uspostavlja struktura saznajnog procesa u kome se pravi podela na nauno saznanje, svakodnevno, laiko i saznanje u nastavi. Naunika odlikuje strogo logiko rezonovanje, metodoloki organizovano, dok je u svakodnevnom ivotu saznavanje spontano, nehotino. U nastavnom procesu saznavanje je jedna od tri komponenti uenja (afektivna, kognitivna i konativna) i odnosi se na usvajanje vetina, znanja, saznajnih sposobnosti, navika i intelektualnog ponaanja. Autori razmatraju kognitivnu, saznajnu stranu uenja. U okviru nastave, saznajna aktivnost uenika je sastavni deo uenja i poseban vid saznanja.

imlea: Uenje je svojevrstan, specifian nain saznavanja. Znanje predstavlja sistem naunih injenica i generalizacija koje su uenici shvatili, usvojili, zadrali u pamenju i koje, ako imaju aplikativni karakter, umeju i da primenjuju.

Obrazovanje

Vladimir Poljak: Obrazovanje, kao jedna od osnovnih pedagokih kategorija i funkcija, obuhvata u sebi i znanje i sposobnosti. Obrazovanost je kvalitet linosti, odreen znanjem i sposobnostima, a prema dimenzijama znanja i stepenu sposobnosti razlikuju se i kvaliteti i stepeni obrazovanosti.

Bakovljev pod obrazovanjem podrazumeva sticanje znanja, vetina i navika. imlea: Pod pojmom obrazovanje misli se na proces sticanja znanja, vetina i navika, stvaranje naunog pogleda na svet i razvijanje psihofizikih sposobnosti. Zapoinje u prvoj godini ivota, sistematski se odvija u koli i produava nakon kolovanja, pa se smatra irim pojmom od nastave (ali se moe tvrditi i da je nastava iri pojam jer obuhvata i vaspitni aspekt.)

Uenje

Uenje je trajno ili relativno trajno menjanje ponaanja pod uticajem iskustva, vebi i prakse. kolsko uenje je usvajanje znanja, vetina i navika.

imlea: Uenje, tj. sticanje znanja jedan je od naina saznavanja spoljanjeg sveta. Proces uenja u nastavi prilagoen je ueniku, njegovim snagama i sposobnostima koje uvek prolaze kroz etape razvoja. Uenje kroz nastavu je takav oblik saznavanja koje se odvija pod rukovodstvom nastavnika te uenici nisu preputeni sami sebi, nema lutanja jer ih nastavnik vodi do cilja.

Uenje kroz nastavu je specifian oblik spoznavanja, razlikuje se od ostalih po tome to je uenje ubrzano, a saznavanje pojednostavljeno. Proces uenja sadri i oblike rada koje susreemo u naunom spoznavanju, kao to su: ponavljanje, uvebavanje, proveravanje. Prodanovi Nikovi: Uenje je proces stalnog i relativno trajnog progresivnog menjanja uenika i proces prenoenja generacijskog iskustva putem nastave. Autori navode osnovne karakteristike uenja u nastavi:- uenje je dijalektiki proces menjanja linosti,- intencionalan, racionalan proces stalnog strukturiranja i prestrukturiranja mentalnih snaga, svaka faza je anticipirana u prethodnoj,- uenje je bitan, dominantan faktor razvoja linosti uenika,- regulisan, regulativan proces, sam se bori protiv neorganizovanosti (entropije),- uenje je interakcijska komunikacija nastavnika i uenika-human proces uticanja i menjanja,- stalno motivisan prioces neprekidnog poveanja obima znanja, iskustava, navika, vetina,- uenje stremi svom najviem obliku uenju putem reavanja problema.Nastava je sloen proces u kome uenici svesno, aktivno i po odreenom planu usvajaju znanja, vetine i navike, razvijaju svoje fizike i psihike sposobnost, izgrauju nauni pogled na svet, osposobljavaju se za samoobrazovanje.

Milan Bakovljev smatra da nastava doivljava brze promene i da nijedna definicija ne moe ostati tana. Pod nastavom podrazumeva ono uenje uz neposrednu ili posrednu nastavnikovu pomo koje se realizuje u kolama i drugim slinim ustanovama, po tano utvrenim nastavnim planovima i programima. Nastava moe biti individualna i kolektivna. Didaktika se najee bavi kolektivnom nastavom. Bakovljev navodi vrste nastave:

- redovna nastavaobavezna je za sve uenike odreenog razreda i odreene kole,- dopunskanamenjena uenicima koji imaju tekoe u uenju, realizuje se tokom nastavne godine,- produna-vid dopunske nastave koji se realizuje nakon nastavne godine ,- dodatna-ukljuuje uenike koji imaju sposobnosti i elje da prodube znanja u odreenoj oblasti,- izborna-kola je u obavezi da ponudi predmete koje je propisao ministar, a uenici se moraju opredeliti za neke njih i tada oni postaju obavezni nastavni predmeti,- fakultativna-uenici se po slobodnom izboru mogu ili ne moraju opredeliti za neki od ponuenih predmeta,- __________-namenjena uenicima koji polau popravni ili kvalifikacioni ispit.

Aktivnost nastavnika u nastavi naziva se pouavanje, a aktivnost uenikauenje. Ono je efikasno samo ako su angaovani svi potencijali i ako je uenik maksimalno aktivan. Dobro pouavati znai podsticati i omoguiti aktivno uenje. Prodanovi i Nikovi: Nastava je poseban didaktiki organizovan simultani v-o rad koji se ostvaruje u posebnim institucijama (kolama i dr. ustanovama za institucionalno o. i v.) i u kome obavezno aktivno uestvuju nastavnik i uenici. Nastava poseduje didaktika, tehnoloka i ergoloka obeleja. (Ergologija je nauka koja prouava opte aspekte o radu i mestu nastave u sistemu ljudskog rada).7. Specifinosti saznajnog procesa u nastavi

Prodanovi Nikovi:

Saznajni proces se odnosi na proces sticanja znanja, tj. proces dolaenja do saznanja. Specifinosti saznajnog procesa u nastavi su:

1. Rukovodea uloga nastavnika

Uenik je bie koje se razvija te je neophodno poznavati zakonitosti njegovog psihikog razvoja. Na osnovu ovih saznanja organizuje se nastavni proces. Nastavnik je organizator nastavnog procesa, a svoju funkciju rukovoenja saznajnim procesom u nastavi ispunjava na vie naina:

- bira pogodne nastavne sadraje i prezentuje ih tako da uenike stavlja u situaciju u kojoj e otkrivati i saznavati,

- motivie uenike,

- odabira i kombinuje najracionalnije metode, postupke i mere,

- planira opti tok saznajnog procesa imajui u vidu postavljene ciljeve,- stara se o poboljanju, modernizovanju i inoviranju saznajnog procesa primenom savremenih metoda, postupaka i sredstava.- Posebni zadaci nastavnika:

- usmerava opaaje uenika ka uvianju bitnih svojstava opaenih predmeta, pojava, procesa,- pomae razvijanju misaone aktivnosti i misaonih operacija, kako bi uenik, shvatio sutinu prouavanih predmeta i pojava,

- razvija kod uenika sposobnosti za samostalno planiranje saznajnog procesa.2. Ubrzanost

je povezana sa uproenou. Mnogi autori smatraju da je ubrzanost posledica uproenosti. Da bi se postigla ubrzanost nastave koriste se mere za uproavanje ali i neke dodatne:

- vea zasnovanost saznajnog procesa na principima pozitivnog transfera,- fleksibilno tretiranje trajanja nastavnog ciklusapodeavanje duine ciklusa sposobnostima pojedinca za bri razvoj.3. Uproenost saznajnog procesa- odnosi se na pojednostavljenje puteva i postupaka saznavanja, sa ciljem da uenik to pre ovlada potrebnim znanjima, vetinama i navikama, te da razvije svoje umne i druge snage. Postie se nastavnikovom rukovodeom ulogom. Ispoljava se u brojnim oblicima:

- izbegavanjem zaobilaznih, cik-cak puteva,

- izbegavanjem da se ponavljaju greke tokom procesa saznavanja,

- prilagoavanjem nastave individualnim razlikama i psihikim osobenostima uenika,- didaktikim oblikovanjem predmeta, pojava i precesa putem modela, slika (oiglednih nastavnih sredstava).8. Saznanje u nastavi saznanje u nauci imlea: Jedan od zadataka nastave je da uenicima omogui da, u skraenom postupku, usvoje dosadanje iskustvo oveanstva. Uenje je svojevrstan, specifian nain saznavanja. Znanje predstavlja sistem naunih injenica i generalizacija koje su uenici shvatili, usvojili, zadrali u pamenju i koje, ako imaju aplikativni karakter, umeju da primenjuju. To je trajni, kontinuirani proces usvajanja uoptenog iskustva oveanstava, pretvaranje naunih istina u lina znanja.

Didaktika je uvek gradila koncepciju nastave na gnoseolokoj osnovi: Komenski i Ruso su zagovornici senzualizma-najefikasnijim putevima saznanja smatrali su ulno saznanje, eksperiment, induktivno zakljuivanje, suprotstavljajui se tako racionalistima koji su kao osnovni izvor i merilo saznanja isticali razum, um i favorizovali mehaniko uenje i verbalizam.Trea koncepcija, didaktiki pragmatizam, precenjivala je znaaj linog iskustva i prakse, glorifikovala potrebe i interese dece, a predstavnik je Djui. Didaktika ne moe biti autonomna, nezavisna od gnoseologije koja je njena metodoloka baza, ali se ne moe ni potpuno svesti na nju. Mada uenje jeste oblik saznavanja, specifian je do te mere da se izmeu uenja i naunog saznanja ne moe staviti znak jednakosti.

Najznaajnije razlike izmeu naunog spoznavanja i uenja u nastavi su:

-Proces uenja u nastavi prilagoen je ueniku, njegovim snagama i sposobnostima koje prolaze kroz etape razvoja.

-Nastavni sadraji su paljivo odabrani i smiljeno rasporeeni. U funkciji su vaspitnog delovanja.

-Uenje kroz nastavu je takav oblik saznavanja koje se odvija pod rukovodstvom nastavnika te uenici nisu preputeni sami sebi, nema lutanja jer ih nastavnik vodi do cilja.

-Uenje kroz nastavu je specifian oblik spoznavanja, razlikuje se od ostalih po tome to je uenje uglavnom ubrzano, pojednostavljeno saznavanje.

-Proces uenja mora da sadri i takve oblike rada koje susreemo na putu naunog spoznavanja, kao to su: ponavljanje, uvebavanje, proveravanje.

Poljak: Nastava jeste proces saznavanja jer uenici stiu nauna saznanja, i nova znanja, a sticanje novih znanja je sutinski saznajni proces. Nastava je specifian proces koji se razlikuje od naunog procesa saznavanja:

Nauni (znanstveni) proces spoznavanjaNastavni proces spoznavanja

Naunik otkriva nove naune spoznaje naunom metodologijom i naunim metodamaNastavnik posredstvom nastavnih metoda vodi uenika do ve otkrivenih istina

Naunik ide prema nepoznatom, put ka cilju je nejasanNastavnik vodi uenike sigurnim putem, do poznatog cilja

Put naunog otkrivanja je naporan, dugotrajan, sa oscilacijama, zastranjivanjimaPut usvajanja u nastavi je siguran i krai

Nauna problematika je ekstenzivnija i intenzivnijaNastavni sadraji su didaktiki dimenzionirani

Zajedniko za nauno i nastavno saznanje je sam fenomen saznavanja, te se i nastavni proces podreuje zakonima saznavanja.

Povezanost didaktike i gnoseologije Gnoseologija (teorija saznanja) je filozofska disciplina koja prouava problem ljudskog spoznavanja, njegove sadraje, puteve, granice, kriterijume istinitosti...Tri najbitnija gnoseoloka pravca su :- Senzualizam-izvor saznanja je objektivna stvarnost koja se tano saznaje ulima (senzorijama).

- Racionalizam - suprotan pravac, smatra da ulni organi razliitih ljudi pod razliitim uslovima razliito odraavaju istovetne predmete i pojave te ulno opaanje nije verodostojno. Racionalisti istiu ljudski razum kao osnovni izvor, put i merilo spoznavanja.

- Pragmatizam - istie praksu, odnosno rad, kao osnovu celokupnog ljudskog saznavanja. Kriterijum istinitosti saznanja je korisnost prakse. Komenski je bio pod uticajem senzualizma, Dewey (Djui) pod uticajem pragmatizma.9. Kritika davanja znanja u gotovom viduBakovljev Misaona aktivizacija uenika U udbenikoj pedagokoj literaturi davanje znanja uenicima u gotovom vidu se otro kritikuje jer ne aktivira uenike kao subjekte u nastavnom procesu. Ovakvi postupci prouzrokuju:- pasivnost,

- receptivnost,

- nezainteresovanost,

- nemotivisanost,- nesamostalnost,- linu neangaovanost. Znanje se ne moe dati, preneti, znanje se samo moe stei i to vlastitom aktivnou.Obrazovanje je proces aktivnog usvajanja znanja i glavni deo nastavnog procesa pripada ueniku. Navodi imleu koji istie da uenik od pasivnog objekta tuih odgojnih mera postaje samostalan, svestan, aktivan subjekt i stvaralac.

Uenicima se mora omoguiti otkrivanje umesto dobijanja istina. Uenici vlastitim putevima i sredstvima istrauju, iskuavaju, otkrivaju, pronalaze, proveravaju...Proces uenja treba to je mogue vie da podsea na pravi proces saznavanja.Nastavnik uenike vodi kroz kontinuirani niz otkrivalakih aktivnosti: mora se ponoviti bar deo puta preen u nauci. Poznato je da se znanja steena samostalnim istraivakim radom najdue pamte i najefikasnije primenjuju pri reavanju praktinih zadataka.

Pretpostavka aktivnog uenja je samostalnost uenika koji, uz pomo i rukovoenje nastavnika, uviaju uzrone veze i zakonitosti, samostalno ih izgraujui.Uenik treba vlastitim naporom da reava probleme, da samostalno doe do saznanja, a ne da dobija gotove spoznaje.

Nastavnici moraju osposobiti uenike za samoobrazovanje. Svaka dobro organizovana i didaktiki fundirana nastava sadri u sebi kombinovane sisteme pouavanja i samouenja.

Dobro organizovana nastava polazi od postojeeg uenikog iskustva koji slui kao izvor saznanja u nastavi.

Da li aktivno sticanje znanja zahteva previe vremena? Stav mnogih nastavnika je da je racionalnije, bre, preneti znanja u gotovom vidu. No, racionalizaciju nastave ne treba posmatrati sa aspekta utroka vremena ve sa aspekta efikasnosti, odnosno uinka nastavnog procesa..10. Stara i nova kola imlea: U naoj, ali i veini ostalih zemalja, vri se reforma starih kolskih sistema. Starom kolom gotovo niko nije zadovoljan, Pojmovi stara i nova kola nastaju na prelazu iz 19. u 20. vek, u periodu kada su se poeli javljati mnogi reformski pokreti.

Pod starom kolom mislimo na herbartovsku kolu 19. veka, a pod novom na razliite smerove reformne buroaske kole iz prve polovine 20. veka: radna kola, funkcionalna, kola ivota i sl. Savremena kola je dananja, socijalistika kola, te se govori o 3 istorijski odvojene kole: stara, nova i savremena. Razlike meu njima su:1. Stara kola je izgraena na pogrenoj psiholokoj pretpostavci da je dete ovek u malom, te da se u odnosu na odraslog oveka razlikuje samo u kvantitativnom, a ne i u kvalitativnom pogledu.2. Nova kola odlazi u drugu krajnost, poznatiju kao pedocentrizam. Uenik postaje mera svega, a njegove potrebe, interesi i elje postaju glavne determinante kole.3. Savremena kola odbacuje pedocentrizam. Polazi od naune injenice da su obrazovanje i vaspitanje drutveno uslovljeni, te da drutvo postavlja koli cilj i zadatke koji se realizuju u skladu sa prirodom uenikovog bia.Dete je i subjekt i objekt nastavnog procesa.

Stara kola je intelektualistika, nije se vodilo rauna o bogaenju emocija ve o intelektualnim sadrajima.

Nova kola smatra da je volja, a ne intelekt, osnov ovekove psihe. Sticanje znanja je konica u razvoju linosti sa jakom voljom !

Savremena kola je za cilj postavila harmonian razvoj linosti- smisao obrazovanja i vaspitanja je u simultanom, meusobno uslovljenom razvoju intelekta, emocija i volje.

Stara kola karakterie didaktiki materijalizam usvajanje to veeg fonda znanja.

Nova kola karakterie didaktiki formalizam u prvom planu je razvijanje psihofizikih sposobnosti.

Savremena kola reenje trai u jedinstvu materijalnog i formalnog obrazovanja. kola daje znanja, vetine, navike i uenike osposobljava za samoobrazovanje.

Stara kola karakterie receptivnost i pasivnost uenika koji je objekt memorie i reprodukuje.

Nova kola istie spontanu, nedirigovanu samoaktivnost uenika. Nastavnik je bolji ukoliko je njegov stav pasivniji.

Savremena kola eliminie pasivnost, mehaniko memorisanje a naglaava svesnu aktivnost uenika.Nastavnik, aktivni rukovodilac nastavnog procesa, smanjuje svoju ulogu osposobljavajui uenika za samoobrazovanje.

Stara kola poiva na antagonizmu fizikog i umnog rada, favorizujui isti, duhovni rad. Nova kola sveukupnoj nastavi daje obeleje fizikog rada, zapostavljajui psihiki rad.

Savremena kola uklanja ovaj antagonizam. Fiziki rad nije manuelni, nije ni samom sebi svrha, proet je psihikim radom te ima i vaspitne i obrazovne zadatke.

Stara kola je verbalistika, dominirale su: metoda izlaganja, metoda razgovora i rada na tekstu.

Nova kola stavlja u prvi plan neverbalne metode: metodu ilustracije, demonstarcije, laboratorijsku metodu, koje osiguravaju aktivno sticanje znanja.

Savremena kola smatra da sve didaktike metode mogu biti - aktivne metode, te se podjednako primenjuju i verbalne i neverbalne nastavne metode.

Stara kola vodi rauna o interesima drutva i odraslih, a ne o interesima dece. Herbart: Interes je zadat, razvie se tokom nastavnog procesa.

Nova kola smatra da u nastavi treba polaziti od interesa deteta koji su bioloki uslovljeni i daju celokupan karakter nastavi.

Savremena kola polazi od deijih interesa koji su ve razvijeni ali razvija i nove interese, proiruje ih.

Stara kola ima unificirane, krute nastavne planove i programe koje propisuje centralizovan uprava. Zahtevi su identini za sve uenike.

Nova kola uvaava individualne razlike meu uenicima u sposobnostima i interesovanjima.Uklanja centralizam i uniformnost, naruava koncepciju jedinstvene kole.

Savremena kola odbacuje anarhinost, ima jedinstvene planove i programe koji su elastini prilagoavaju se lokalnim prilikama i individualnim karakteristikama uenika.

Stara kola : nastavnik pouava- uenik ui; nastavnik predaje uenik prima; uenje se razlikuje od svakodnevnog, prirodnog uenja.

Nova kola favorizuje prirodno uenje, minimizira ulogu nastavnika. Uenici svet upoznaju na osnovu linih iskustava, samouenjem, zanemaruje se civilizacijsko iskustvo.

Savremena kola unosi puno elemenata prirodnog uenja, ali put do samouenja vodi preko pouavanja: uz pomo nastavnika usvajaju se iskustva oveanstav u obliku naunih generalizacija. Konaan cilj nastave je prirodno uenje te pouavanje ne moe biti dominantno i favorizovano.

Stara kola naglaava nastavnikovu kontrolu uenikovog uspeha te on postaje lovac na neznanje (koje uenik veto prikriva). Ovo stvara neprijateljstvo izmeu nastavnika i uenika.

Nova kola nastavnika oslobaa kontrole i ocenjivanja, te funkcije preuzimaju uenici. U takvoj koli se radi svata, dosta se i ui ali se malo toga naui.

Savremena kola ne odbacuje nastavnikovu kontrolu, ona je prelazna etapa ka samokontroli uenika koja je cilj a ne polazna taka.

Stara kola neguje krutu, nametnutu, spoljanju disciplinu. Nastavnik propisuje i nadzire, ne trudei se da pojasni potrebu i vanost disciplinovanosti, niti opravdanost moralnih normi.

Nova kola uenicima nita ne namee ni nareuje. Disciplina je smatrana za tvorevinu odraslih koja ne odgovara deijoj prirodi.

Savremena kola smatra da je svrha vaspitnih postupaka osposobljavanje za svesnu samodisciplinu i samoupravu, te bogatim izborom sredstava podstie taj razvoj.kolska disciplina vremenom poprima elemente samodiscipline te nije izraen antagonizam.11. Zadaci nastave didaktiki trougao, etvorougao

Poljak Didaktika

Zadaci nastave- Nastava je proces, kretanje usmereno ka ostvarivanju odreenih zadataka, koji su trojaki.1. Materijalni zadaci se odnose na sticanje znanja (materije, grae) o objektivnoj stvarnosti, u okviru odreenih predmeta. Znanje je sistem usvojenih injenica i generalizacija. Sve do kraja 19. veka ovo je bio jedini zadatak nastave, uenici su injenice memorisali, formalistiki usvajali. Ovo je koncepcija didaktikog materijalizma. Formulacije koje se odnose na materijalni zadatak glase: upoznati, pokazati, ukazati, uoiti, razumeti, shvatiti, pouiti, nauiti. (Nikako ne koristi formulacije: predati, dati, dobiti).

2. Funkcionalni (formalni) zadaci se odnose na razvoj brojnih i raznovrsnih sposobnosti: senzornih, praktinih, izraajnih, intelektualnih, odnosno na razvoj funkcija linosti u ivotu i radu. Funkcionalni zadatak razvija percepciju, panju, matu, pamenje, miljenje, emocije, interese, volju... Naglaavaju je predstavnici nove kole, na prelazu iz 19. u 20. vek. Ova koncepcija je nazvana didaktiki funkcionalizam (formalizam). Formulacije s obzirom na funkcionalni zadatak glase: razviti, osposobiti, usavriti, formirati, uvebati, navikavati, izgraivati, izotriti, izraavati, misliti, ... Savremeno obrazovanje tumaimo kao jedinstvo znanja i sposobnosti, te u istom jedinstvu treba posmatrati materijalne i funkcionalne zadatke nastave. Znanje je pretpostavka razvijanja sposobnoti, sposobnosti su uslov za usvajanje novih znanja.3. Vaspitni zadaci ulaze u domen teorije vaspitanja, a ne didaktike, ali ih moramo naglasiti jer je nastava proces obrazovanja i vaspitanja, koji se proimaju, ukrtaju, komplementiraju. Obrazovanje je osnova za formiranje stavova i uverenja, ali i obrnuto.

- Faktori nastave1. Nastavnik je je kvalifikovani strunjak koji pouavanjem uenika organizuje efikasan proces obrazovanja i nastave u celini,2. Uenik sistematskim pouavanjem od strane nastavnika, i samostalim uenjem, stie obrazovanje,3. Nastavni sadraji, odnosno obrazovni sadraji, odreuju program obrazovanja koji je potrebno ostvariti,Ovi inioci nastave predstavljaju didaktiki trougao. U poslednje vreme se govori i o didaktikom etvorouglu.

4. Tehnika (obrazovna tehnologija) sve vie dolazi do izraaja u savremenoj nastavi.

Pero imlea, III knjiga

Zadaci nastave1. Materijalni zadaci su trajno obeleje nastave jer je svaka kola svojim acima omoguavala sticanje znanja, vetina i navika. Uenici treba da upoznaju osnovne pojave u prirodi i drutvu, glavne zakonitosti razvitka prirode, drutva i ljudskog miljenja, pravilno shvate svoje mesto i odnose u svetu, nain na koji mogu delovati na njega.

2. Formalni (funkcionalni) zadacifunkcije se ne mogu razvijati nezavisno od obrazovnih sadraja, to su dve strane jedinstvenog procesa. Savremena nastava suzbija didaktiki materijalizam i pridaje sve veu vanost funkcionalnim zadacima.

3. Vaspitni zadaci proizilaze iz materijalnih i funkcionalnih, tesno su sa njima povezani. Nastavnik smiljeno i planski bira sadraje i organizuje ih tako da vri veliki vaspitni uticaj na uenike. Sem intelektualnog vaspitanja, zastupljeno je i fiziko, moralno, estetsko i radno, vaspitavaju se oseanja, jaa volja, oblikuje karakter, razvijaju se tanost, urednost, marljivost, kritinost, kultura rada...I nastavnik deluje vaspitno na svoje uenike.

Tek jedinstvena realizacija materijalnih, formalnih i vaspitnih zadataka daje o-v procesu karakter prave nastave.

Faktori nastave- Tokom prirodnog uenja sreemo samo dva faktora: osobu koja se obrazuje i obrazovnu grau. U nastavnom procesu postoji i trei faktor nastavnik.1. Uenik je faktor radi koga se nastava organizuje. Uoavaju se dve vrste odnosa: prema grai i prema nastavniku. Graa treba da aktivira uenika, podstie razvoj intelektualne sfere, emotivne sfere, moralne, estetske... Delovanje je aktivno i svestrano. Uenik nije pasivni objekt izloen delovanju nastavnih sadraja, odnos je dvosmeran. Rezultat uenja nije jednak kod svih uenika. Odnos sa nastavnikom je takoe dvosmeran. Uenik nije samo izloen nastavnikovom pouavanju ve aktivno ui. Uenik je aktivni uesnik nastavnog procesa.

2. Nastavnik se nalazi u odreenom odnosu prema grai i prema ueniku. Grau odabira iz bogatog naunog fundusa, prerauje, prilagoava ueniku, a graa motivie nastavnika da doivi njenu vrednost, o-v potencijal, podstie ga na pouavanje. Znaajniji je odnos nastavnika prema ueniku. Nastavnik je posrednik izmeu uenika i odraslih. Na uenika deluje neposredno, snagom svoje linosti, pomaga je i saradnik, a uenici svojim stavovima i postupcima, individualnim osobenostima, uslovljavaju postupke nastavnika.

3. Graa je realna osnova na kojoj se odvija nastavni proces i preko koje se uspostavljaju odnosi nastavnika i uenika. Karakter grae determinie nastavne oblike, metode, sredstva, postojanje metodike nastavnih predmeta. Graa uslovljava stav uenika, njegov stil uenja, kao i stav nastavnika i stil pouavanja. Odnosi sa uenikom i sa nastavnikom je dvosmeran. Istorijski razvitak kazuje da odnos ova 3 faktora nije uvek bio harmonian, da je dolazilo do dominacije jednog nad drugima. Sholastika favorizuje nastavnika (magister dixit). Didaktiki logicizam postavlja logiku kao jedini fundament didaktike i daje primat nastavnoj grai. Nasuprot njemu, didaktiki psihologizam i njegov najradikalniji izraz pedocentrizam, apsolutnu dominaciju daju uenikovoj linosti.

12. Didaktiki uslovi za ostvarenje uenike aktivnosti u nastaviProdanovi Nikovi Didaktika Didaktiki uslovi uspenog uenja

1. Motivacija u procesu uenja Motivacija je sistem motiva koji pokreu oveka na raznovrsne intelektualne, emocionalne, socijalne i druge aktivnosti. Motivi se nalaze u osnovi svakog oblika ponaanja.

U nastavi se postavlja pitanje kako postii to da na uenika deluju motivi koji ga ukljuuju u aktivnosti koje vode povienju efekata uenja? Uenje je specifina aktivnost koja se u nastavi odlikuje dvema crtama kojih nema u spontanom uenju:- projektovanost praktina upotrebljivost znanja se dogaa tek kasnije, te ne moe biti koriena kao neposredno motivaciono sredstvo,- egzogenost u nastavi dejstvuje i preovladava motivacija izazvana spolja, pod uticajem nastavnika, drugova, roditelja, te se postavlja pitanje kako spoljanje podsticaje povezati sa unutranjom potrebom uenika za uenjem? U toku uenja dolazi do opadanja, gaenja motivacije, te je potrbno razviti plan sekundarnog motivisanja uenika. Neophodno je stalno odravati motivaciju na visokom nivou.

Uenje je motivisana aktivnost, motivacija predstavlja bitno svojstvo i inilac efektivnosti, daje pravac, direkciju uenju te je neophodno itavu strukturu asa i ceo proces uenja proeti smiljenim mehanizmom motivacionih oblika da bi se postigla vea efikasnost uenja i nastavnog rada. Pozitivne mere motivacije daju bolje rezultate i poviavaju nivo aspiracije. Negativne mere prouzrokuju frustraciju.

2. Osposobljavanje uenika za samostalno uenje

Uenje je primaran proces razvijanja svih snaga uenika, a pouavanje je sekundaran proces. Krajnja svrha svake nastave je da uini sebe nepotrebnom i pree, pod odreenim okolnostima i na odreenom uzrasnom nivou, u samouenje, samoinstrukciju.

U savremenoj koli se naputa tradicionalna koncepcija sticanja znanja zapamivanjem i vernom reprodukcijom zapamenog, a u prvi plan stavlja razvijanje misaonih sposobnosti, stvaralaki pristup nastavnim sadrajima i sposobnost za samostalno uenje. Najvii obrazovni i vaspitni kvalitet i ishod nastave sve vie postaje umenost uenika da se slui podacima, da ih samostalno misaono prerauje, klasifikuje, uporeuje, pronalazi bitne veze i odnose koji doprinose reavanju problema. Novi i prevashodni zadatak nastave je uenje uenja.

Osposobljavanje za samouenje pretpostavlja razvijenost itavog niza vetina i navika kod uenika: poznavanje tehnika uenja, vetina efikasnog korienja knjiga, renika, enciklopedija; vetina beleenja i strukturiranja gradiva; olakanog zapamivanja; vetina pisanja samostalnih radova; vetina svakodnevnog planiranja uenja, optimalnog ureenja radnog mesta, paljivog i koncentrisanog uenja; navika samokontrole i provere sopstvenog rada i rezultata rada. ( na str. 72,73 skripti su opisane sve nabrojane vetine)

3. Uenje pomou transfera

Transfer uenja je prenoenje iskustva iz jedne ranije, na jednu kasniju aktivnost, odnosno sa jedne ranije situacije uenja na jednu kasniju situaciju. Pritom se moraju zadovoljiti dva uslova:- izmeu te dve aktivnosdti mora postojati slinost, odnosno uzrono-posledina veza

- mora postojati odreeni nivo mogunosti za pregrupisavanje i preoblikovanje ranije nauenih reakcija. Don Lok postavlja teoriju formalne discipline - vebanje odreene aktivnosti poboljava sposobnost pomou koje se ona vri (uenje latinskog jezika pospeuje preciznog miljenja). Torndajk osmiljava teoriju identinih elemenata vebanje se moe vriti samo u okviru jedne specifine aktivnosti, a ne u okviru neke opte sposobnosti. Transfer e postojati samo ako aktivnosti imaju zajednieke elemente. Na ovoj postavci se razvio ameriki pragmatizamuenici su pohaali nastavne programe koji su imali sadraje identine onima sa kojima e se susretati u ivotu.

Najveu panju privukla je teorija generalizacije do transfera moe doi samo ako je ranije nauen jedan opti princip koji se potom primenjuje na odgovarajue situacije uenja. Ukoliko je optost principa ili metode vebanja vea, utoliko je i dejstvo transfera vee.

Savremena nastava se ne zadovoljava samo sticanjem i usvajanjem znanja ve zahteva osmiljavanje i korienje tog inventara u novim situacijama i njegovu adekvatnu oprimenu. Od samog poetka kolovanja je neophodno uiti uenike kako da znanja prenose na nove situacije i kao da naine i metode miljenja prenose sa jedne na drugu aktivnost.

Primena didaktikih, kolskih znanja u svakodnevnom ivotu je samo poseban vid transfera, koji se odnosi na ljudsko uenje shvaeno u najirem smislu te rei.

4. Povratna informacija u nastavi

Povratnu informaciju ine svi oblici uzajamnog obavetavanja izmeu uenika i nastavnika u nastavnom procesu, svi vidno-sluni signali kojima je cilj da utvrde stanje u sistemu (koliko je shvaen sadraj, koji je dostignuti nivo uspeha, razumljivost izlaganja) i spree mogue gubljenje informacija. U nastavi, funkcija povratne informacije ima osnovni znaaj.

U poetnoj Vinerovoj koncepciji kibernetike povratnom informacijom se obezbeuje kontrola i regulisanje rada sistema, povratna informacija je tekue obavetenje o toku i rezultatima upravljanja sistemom. Direktna informacija nosi elementarnu poruku a povratna informacija nosi poruku o funkcionisanju sistema koji prima direktnu poruku.

Nastavnik od ueniak dobija povratnu informaciju u vidu odgovora na postavljeno pitanje. Ako je odgovor pogrean, sledi uputstvo, tj. nova informacija- regulativna povratna informacija. U nastavnom procesu postoje sledei kruni tokovi:- dvosmerna verbalna komunikacija nastavnika i uenika,- povratna sprega mimikom,- spoljanja povratna sprega samokontrola sopstvenih emitovanih znakova putem sopstvenih ula,- unutranja povratna sprega kontrola centralnog nervnog sistema nad znakovima koje proizvodi sama osoba (kontrola usana npr.),- korienje zajednike zalihe znakova,- povremeno samostalno informisanje o predmetima iz spoljnjeg sveta,- delovanje oba subjekta na spoljnji svet realizacija. Po samoj svojoj organizaciji, tj. po svojim ogranienjima (veliki broj uenika, veliki broj informacija, nemogunost permanentne provere znanja...), klasina nastava nema mogunost da kontrolie stalnu povratnu spregu te ne moe ni efikasno upravljati nastavnim procesom u celini. Osnovna pedagoka funkcija povratne informacije je obavetavanje o napredovanju uenika i toku nastavnog procesa ali i motivisanje uenika na plodonosniji rad. Ona predstavlja i potkrepljenje i podsticaj. Treba biti stalna, tekua, blagovremena i iscrpna.

13. Zakoni, principi i pravila u didaktici

Filipovi Didaktika

Zakonitosti u didaktici Velikan didaktike epike Lukrecije preuzima ovaj termin iz pravnih spisa i ustaljuje ga u nauci. Zakon (lex, latinski) oznaava konstantne, opte, nune pravilnosti, uzrono-posledine veze , saznajne norme...

Disterveg jo u 19. veku didaktiku smatra naukom koja prouava zakone i pravila nastave, mada je tada pedagogija bila neafirmisana nauka. U to doba su se ozbiljnije razmatrali samo principi, naela i pravila nastave.

Sredinom 20. veka se javlja promena u pogledu prouavanja zakona. O tome raspravljaju i nai pedagozi Pataki i Teodosi. Pataki: Nauni zakon odraava stvarne veze meu pojavama, objektivno date u samoj stvarnosti. Zadatak pedagoke nauke sastoji se u tome da otkriva i prouava objektivne, specifine pedagoke zakone razvitka i odgoja mladog narataja, kako bi na njihovoj osnovi na objektivan, nauni nain izlagala principe i pravila za pedagoku praksu.

Prodanovi 1966. pie: Didaktika tei otkrivanju osnovnih zakonitosti nastavnog rada, principa i optih problema na kojima se nastavni rad zasniva. Principi dobijaju polifunkcionalni karakter normativni su, regulativni, korektivni i integrativni.

Poljak zakljuuje da je didaktika grana pedagogije koja prouava opte zakonitosti obrazovanja, a otkriti zakonitosti o. znai utvrditi one stalne uzrono-posledine veze i odnose u procesu sticanja obrazovanja. Didaktiki principi se izvode na osnovu spoznate objektivne zakonitosti nastavnog procesa, iz ega zakljuujemo da su i oni zakonomerna nauna kategorijalna i praktina okosnica nastavnog rada. Filipovi zatim navodi da se u udbenicima didaktike malo raspravljalo o did. zakonitostima a vie o zakonitostima nastave (optim tendencijama kretanja u nastavi). ak je dolazilo i do poistoveivanja zakona i principa. U didaktici se javljaju kauzalni, deterministiki, statistiki, normativni i dr. zakoni.

Detaljno je pojasnio opte i posebne zakone u didaktici:

Opti:1. zakon akcelerativnog razvoja linosti polaznika nastave univerzalan, nuan i taan zakon jer je nastava oduvek teila ubrzanom razvoju znanja, vetina, navika, stvaralakih i drugih sposobnosti2. zakon polifaktorske uslovljenosti tokova i rezultata u nastavi nastava se ne moe svesti na jednofaktorsku o-v realnost. Faktori su meusobno proeti, ponekad protivrenih, nesinhronizovanih tendencija. Ova polifaktorska uslovljenost ima rang opteg didaktikog zakona jer se javlja u svim vremenima, vrstama i organizacionim okvirima nastave.3. zakon klasno-idejnog i kulturno-epohalnog obeleja nastave. Sistem nastavnog rada je sastavni deo drutveno-politikog i klasno-vrednosnog sistema, nastava nosi, razvija i oivotvoruje ideologiju vladajue klase.

Posebni:1. osnovni zakon uzajamne povezanosti tj. uzrono-posledinih veza dva psiholoka procesa,2. zakon vebanja intenzivnije vebanje uvruje reakciju i zadrava je u biu uenika,3. zakon intenzivnosti intenzivnije vebanje uslovljava bolje i trajnije zapamivanje,4. zakon asimilacije svaki novi stimulans izaziva reakciju koja je u vezi sa tim stimulansom doivljenim u prolosti,5. zakon rezultantnosti uspean odgovor stimulie dalji napor, lo rezultat dovodi do izbegavanja daljih aktivnosti i napora.

pogledati na strani 89. skripti ematski prikaz didaktikih zakonitosti

Didaktiki principi su normativni zakoni didaktike jer se njima standardizuju okviri i procesi koji treba da se ine da bi se ostvario odreeni cilj.

Poljak Didaktika

Didaktiki principi Princip je polazite, rukovodee naelo, primarni zahtev, smernica u radu.

Didaktiki principi su odreena naela kojima se rukovodi nastavnik u nastavnom radu da bi uspeno ostvario njegove zadatke. Izvode se na temelju spoznate objektivne zakonitosti nastavnog procesa. Zakonitosti moraju da postoje da se nastavni proces ne bi pretvorio u improvizaciju. to se bolje upoznaju zakonitosti nastave, formirae se i vie principa koji odraavaju tu zakonitost. Didaktiki principi, dakle, ne mogu biti nametnuti od spolja.

Didaktiki principi su polazna rukovodea naela, odnose se na sve delove nastavnog procesa (sadraj, metode, sredstva, saznajni aspekt...) i primenjuju se u svim fazama nastave, poev od koncipiranja pa do izvoenja. Oni su opti regulatori nastavnog procesa.

- Didaktiki principi su:

- zornosti i apstraktnosti (14. pitanje),- aktivnosti i razvoja,- sistematinosti i postupnosti,- diferencijacije i integracije,- primerenosti i napora,- individualizacije i socijalizacije (15. p.),- racionalizacije i ekonominosti (17. p.),- istorinosti i savremenosti itd.

Krklju Didaktiki disput Jedan od prvih uslova koji mora biti ispunjen, da bi se definisali zakoni u jednoj nauci, jeste da nauka ima svoju metodologiju. Za pedagoku nauku, kao i za didaktiku, se moe se rei da imaju savremenu, marksistiki zasnovanu, metodologiju. Veina didaktiara izlae zakone kao zadatak, ali ne objanjavajui ih; oteavajuim okolnostima, za otkrivanje zakona, smatraju se mnogobrojni inioci koji utiu na tok i rezultate vaspitno-obrazovnog rada u nastavi. Izuzetak je Filipovi, koji u svojoj didaktici izlae: zakon razvoja linosti polaznika nastave, zakon polifaktorske celovitosti, tokova i rezultata u nastavi i zakon klasno-idejnog i kulturno-epohalnog obeleja nastave. On istie da su nauni zakoni u didaktici samo deo postojee zakonitosti koja vlada u nastavi.

Uopte, postojalo je razmimoilaenje meu didaktiarima kada je re o samom predmetu didaktike i njenom definisanju. Opteprihvaena je Poljakova definicija po kojoj je didaktika grana pedagogije koja prouava opte zakonitosti obrazovanja. Otkriti zakonitosti obrazovanja znai one uzrono-posledine veze i odnose u procesu sticanja obrazovanja. Danas postoje znaajni istraivaki rezultati u pojedinim pedagokim disciplinama, u didaktici posebno, a koja je mogue iskoristiti za teorijska prouavanja koja e dovesti do otkrivanja zakona, bez kojih se jedna nauka ne moe uspeno razvijatiPoljak Principi Komparativna prouavanja na podruju didaktike pokazuju da postoje pozitivni pristupi teorijskoj obradi didaktikih problema, meu kojima se nalaze i didaktiki principi.Meu didaktiarima ne postoje razmimoilaenja u oceni da otkrivanje novih i prilagoavanje starih did. principa treba vriti jedino na osnovu prouavanja stvarne nastavne prakse.

Pregled didaktikih principa:imlea - sistem didaktikih principa obuhvata:

- princip primerenosti nastave dobu uenika,- princip individualizovanosti nastave,- p. nastavnikovog rukovoenja nastavom,- p. korienja postojeih i razvijanja novih interesa,- p. doivljaja,- p. svesne aktivnosti,- p. povezanosti nastave sa ivotom,- p. povezanosti teorije sa praksom,- p. sistematinosti i postupnosti,- p. zbornosti,- p. ekonominosti,- p. trajnosti vetina i navika, Radovan Teodosi navodi sledee principe:- p. naunosti i idejne usmerenosti nastave,- p. primerenosti nastave uzrastu uenika,- p. individualizacije nastave,- p.sistematinosti i postupnosti,- p. svesne aktivnosti,- p. oiglednosti,- p. povezanosti teorije i prakse,- p. racionalizacije i ekonominosti u nastavi,- p. trajnosti znanja, vetina i navika. ilih daje sledei sistem didaktikih principa:- nastavno naelo vaspitnosti pouavanja,- nastavno naelo aktivnosti uenika,- nastavno naelo oiglednosti pouavanja. On istie da se did.principi izvode iz optih naunih spoznaja, i to naroito naprednih nauka, u skladu sa optim principima naeg vaspitanja, i zadacima koji iz njih proistiu.

Didaktiki principi proizilaze iz nastavne prakse i trpe sve promene njenog istorijskog razvoja, to dovodi do zakljuka da se saznanja o didaktici stalno nadopunjuju.

Pokuaj definisanja i klasifikacije did.principa pomogao bi nam da neke od postojeih principa redukujemo na nivo didaktikih pravila, neke da uvrstimo u zakone didaktike.

Ponekad se did.principi shvataju kao jednostavan i jednosmeran odnos uzroka i posledice, a oni to nisu, i pored toga to se koriste kao ilustarcija uzrono-posledinih veza. Ovakav odnos doveo bi do toga da se vea panja posveti i prouavanju didaktikih pravila.

Pravilo se formulie u saetom obliku i esto ima imperativni karakter.

Pravila u pedagogiji su smernice, konkretna uputstva kojih nastavnik treba da se pridrava u odreenim situacijama kako bi uspeno ostvario cilj obrazovno-vaspitnog rada.

14. Princip oiglednosti i apstraktnosti Poljak: Znanje je jedinstvo usvojenih injenica i generalizacija, te postoji i analogno jedinstvo principa oiglednosti i principa apstraktnosti:

Princip oiglednosti osigurava usvajanje injenica, a princip apstraktnosti usvajanje generalizacija.

Oiglednost oznaava celovito ulno doivljavanje, tj percepciju objekta prouavanja, radi usvajanja injenica i formiranja pravilnih predstava. Uenicima se mora omoguiti da u toku nastave, ulnim organima, neposredno zahvataju objektivnu stvarnost kja se prouava. ulno doivljavanje intenzivira psihike funkcije matu, emocije, te princip oiglednosti ima ire psiholoko znaenje i ne svodi se samo na vizuelno opaanje.

Ovaj princip se primenjuje na svim etapama nastavnog procesa, uz primenu oiglednih izvora znanja: neposrednog posmatranja objektivne stvarnosti, neposrednog posmatranja nastavnih sredstava, slikovitog pripovedanja i formiranja adekvatnih predstava...

Princip oiglednosti dominira na mlaem kolskom uzrastu jer tada deca sistematski upoznaju (spoljanju) pojavnost objektivne stvarnosti. Odraslima je ovaj princip nuan pri prouavanju nedovoljno poznatih naunih injenica.

Treba obazrivo dozirati uestalost primene oiglednih nastavnih sredstava da se ne bi formirali samo povrni utisci. Uenici moraju u svojoj svesti akumulirati dovoljan broj injenica - da bi se potom mogle uvrstiti apstrakcije i generalizacije (formiranje pojmova, zakona, principa...). Oiglednost je uslov za izvoenje apatrakcija ali meu njima postoji dijalektika, dvosmerna veza: To je proces koji tee od konkretnog do apstraktnog; indukcija put od injenica do generalizacija. No, to je i inverzivni, obrnuti put dedukcija: apstrakcije se konkretizuju novim injenicama.

Bakovljev Didaktika

Princip oiglednosti Oiglednost u nastavi treba da obezbedi povezanost miljenja sa ulnim iskustvom i ne moe se svoditi samo na opaanje u toku nastavnog asa. Savremeno tretiran, princip oiglednosti predstavlja zahtev da se proces sticanja znanja u nastavi neposredno ili posredno zasnuje na uenikom ulnom iskustvu, bez obzira kada i gde je ono steeno. Stoga se oiglednost raalizuje raznovrsnim oblicima: neposrednim opaanjem predmeta, slika, pojava; oslanjanjem na predstave seanja, na matu; deduktivnim zakljuivanjem na temelju postojeih iskustava.

Funkcija oiglednosti je da omogui aktivnu nastavu, tj. misaonu aktivizaciju uenika obradom ulnih utisaka izgrauju se uzrono-posledine veze meu stvarima i pojavama. Oiglednost u nastavi mora biti sredstvo a ne cilj. Nastava moe biti oigledna i bez ikakvih oiglednih sredstava, a ne mora biti oigledna ni sa mnotvom takvih nastavnih sredstava!

Oiglednost na osnovu manuelnog rada se naziva aktivna oiglednost. To je didaktiko pravilo a ne princip. Princip je zahtev od koga se nikada ne odstupa, koji uvek vai.

15. Princip individualizacije i socijalizacije

Poljak: ivot i rad se kreu izmeu bipolariteta- individualiteta i zajednice. To je osnova za izvoenje ovog didaktikog principa. Odeljenje je skup individua koje se razlikuju po svojim fizikim i psihikim osobenostima. Ove individualne osobenosti uenika se moraju uvaavati, a nastava se mora individualizovati, u cilju :- prilagoavanja specifinostima uenika,

- razvijanja do maksimuma individualnih psihofizikih potencijala. Individualizacija se najlake ostvaruje u dopunskoj, izbornoj i fakultativnoj nastavi.

U redovnoj nastavi se sprovodi razliitim nainima diferencirane nastave. Individualizovani rad se odnosi na sve uenike u odeljenju, ostvaruje se putem individualnog rada uenika zadacima na nekoliko nivoa teine, tj diferenciranim zahtevima u sadrajima i nainu rada, tako da se uvae i zadovolje razlike meu uenicima. Grupni rad sa pravilnom raspodelom aktivnosti takoe doprinosi individualizaciji nastave.

Individualizacija se najtee ostvaruje u frontalnom radu, a moe se postii : izborom razliitih izvora znanja, izmenom nastavnih metoda, oblika i aktivnosti, neposrednom komunikacijom sa uenicima...

Individualizacija nastave se ne sme odvijati tako da slabi interpersonalne odnose, socijalizaciju i socijabilnost.Kolektiv e biti snaniji ako su snane individue, a ne njihove individualnosti. Razvoj pojedinca mora doprinosti formiranju snanog kolektiva, zato princip individualnosti treba sjedinjavati sa principom socijabilnosti.

16. Princip naune zasnovanosti nastave i princip povezanosti teorije i prakse

Prodanovi Nikovi Svaka pravilno organizovana nastava treba da obezbedi teorijsku i praktinu komponentu uenik treba da razume i da ume. Saznanje objektivne stvarnosti neodvojivo je od jedinstva teorije i prakse u procesu saznanja. U nastavi se sjedinjuju teorija i praksa i ostvaruje se jedinstvena linost koja teorijski shvata i praktiki ostvaruje.

Svakoj praksi neophodna je teorijska osnova, a svaka teorija nalazi u praksi svoju najpouzdaniju vrednosnu potvrdu.

Nastavni proces obezbeuje ueniku funkcionalno uvrivanje u 3 osnovne dimenzije u linom ivotu, drutvenim odnosima i ljudskom radu. Neophodno je dostii lini razvoj do stepena individualnog maksimuma, socijalizacije i formiranja stvaralakih, radnih, organizacionih sposobnosti. Svest o tome da aktivno ukljuivanje u nastavni proces, zasnovano na jedinstvu teorije i prakse, podstie njegov lini razvoj ini da uenik nastavu doivi kao deo svog linog ivota, svoje socijabilnosti i neophodnost svoga rada.

Stepen funkcionalne povezanosti nastave sa 3 navedene dimenzije je najadekvatniji pokazatelj savremenosti nastavnog rada i njegovih edukativnih mogunosti. Time se i princip jedinstva teorije i prakse potvruje kao krajnji rezultat izuavanja a ne kao polazna taka nastavnog rada.

17. Princip ekonominosti i racionalizacije

Poljak: Smisao opteg naela ekonominosti je da se postigne najvei mogui uinak sa to manjim utrokom vremena, sredstava i snaga. Ovaj princip se primenjuje u svim podrujima ljudske delatnosti.

Pretpostavka za dobru ekonominost u nastavi je pravilno komponovanje nastavnih planova i programa po razredima. Svaki sadraj ima optimalno vreme za usvajanje sa najmanje napora i vremena. Linijski raspored nastavnog gradiva je ekonominiji od koncentrinog.

Sistem pouavanja je ekonominiji od sistema samostalnog rada uenika.

Svaki nastavni postupak zahteva odreeni optimalni utroak vremena. Ekonomisanje vremenom podrazumeva smiljeno usklaivanje nastavnih sadraja sa nastavnim postupcima, a da se pritom ne umanjuje obrazovno vaspitna vrednost.

Ekonominost nastave je povezana sa racionalizacijom. Savremeni ovek racionalizuje svoj ivot unoenjem smiljenih promena, te se ovo primenjuje i na nastavni proces.

Racionalizovati nastavu znai sprovesti smiljene, racionalne promene, da bi se postigao kvalitetniji uinak u propisanom vremenu, tj. vea ekonominost. Sprovodi se u svim delovima nastavnog procesa: racionalizacijom izvora saznanja, izborom adekvatnih nastavnih sredstava, metoda; stvaranjem povoljne psiholoke atmosfere u odeljenju, intenziviranjem aktivnosti uenika, boljom profesionalizacijom nastavnika, boljom iskorienou kapaciteta...Svrha racionalizacije je poveanje radnog uinka u predvieno nastavno vreme predvieno nastavnim planom.

Racionalniji rad je inventivniji, dovitljiviji, pronicljiviji, smiljeniji, zahteva visok stupanja osmiljenosti nastavnih postupaka.

Uslov za ostvarivanje racionalizacije je temeljno poznavanje nastavnog procesa i uenika. Racionalizacija je uslov za veu ekonominost nastave.

18. Nastavni sistemi pojam i klasifikacijaObrazovanje Sistem je nauni pojam. Ovaj termin je grkog porekla, oznaava sklop i organizaciju. Znaenje pojma se neprestano menjalo i modifikovalo. Najjednostavnija definicija sistema bila bi da je sistem skup elemenata u interakciji. Sistem se definie i kao skup jedinica sa meusobnim relacijama, ili kao objektivno povezana celina nekih stvari. Sistem je celina u kojoj su elementi meusobno vrsto povezani i u interakciji sa okolinom.

Po svojoj prirodi, sistemi su otvoreni i nalaze se u interaktivnom odnosu sa okolinom. Postoje i zatvoreni sistemi.Nastava kao sistem Pedagoke pojave se nikada ne javljaju izolovano. Nastava je svojevrstan sistem, sloen, kibernetiki sistem koji zadovoljava sledee uslove:

- dinaminost nastava je komunikacijski sistem u kome nastavnik prenosi ueniku nastavne sadraje sa ciljem da postane subjekt upravljanja,- nastavni sistem se sastoji od razliitih podsistema koji ne ine prost zbir ,- dimenzionalnost - vremenska dimenzija (prolost, sadanjost, budunost), - prostorna dimenzija (odvija se u odreenom prostoru) . Poljak - Nastavni sistemi

Sinonimi: nastavni sistemi, didaktiki sistemi, sistemi obrazovanja, nastavna strategija..

Pod nastavnim sistemom se tumai oblikovanje, strukturiranje nastavnog procesa. Nastavni sistem je domiljena, sreena, racionalna i ekonomina struktura izvoenja nastavnog rada.

- Postoje dva pristupa nastavnim sistemima:- parcijalni pristup iz sklopa brojnih inilaca nastave izdvajaju se samo neki. Na pr nastavni sadraji(obavezna, izborna, fakultativna nastava...) nastavnik (sistem razrednog nastavnika, predmetnog nastavnika...), formacije uenika (frontalni, grupni, rad u paru, individualni rad),- celovit pristup uzima u obzir sve relavantne nastavne inioce.

Poljak nastavne sisteme deli na:

tradicionalne i savremene1. predavaka nastava

1. heuristika nastava (83. pitanje)

2. predavako-prikazivaka

2. programirana nastava (posebna pitanja)

3. katehetika

3. egzemplarna nastava (22. pitanje)

4. majeutika

4. problemska (posebna pitanja)

5. samorad u novoj koli

5. mentorska

6. auto-didaktiki rad1. Predavaka nastava - je jedan od najstarijih nastavnih sistema. Zove se jo i dogmatska nastava, verbalna nastava. Koreni su joj 18. i 19. veku ali se zadrala do danas. Ovaj nastavni sistem nastao je na naunoj zabludi(usled nerazvijenosti psihologije i pedagogije) da se znanja i sposobnosti uenicima mogu dati, preneti. Nastavnik bi trebao izlagati a uenici usvajati. Struktura rada u predavakoj nastavi svodi se na predavanje i ispitivanje, a nedostaje pripremanje uenika, vebanje i ponavljanje, te ima brojne pedagoke slabosti.Predavaka nastava je ekonomina nastavnik se istovremeno obraa velikoj grupi uenika.

2. Predavako prikazivaka - Predavaka nastava se vremenom razvija u pravcu predavako-prikazivake nastave jer se preporuivalo da nastavnik svoje verbalno izlaganje proprati i demonstriranjem, crtanjem i pisanjem. Ovo je korak napred zbog sjedinjavanja audio i video komponenti, ali se struktura asa svodi na predavanje i primanje. svoenje nastave na senzorne aktivnosti sluanje i gledanje je nedovoljno za intenzivniji rad uenika, rad koji omoguuje efikasniji uinak.

3. Katehetika - U nastojanju da se u nastavu uvede komunikacija izmeu uenika i nastavnika nastao je poseban sistem katehetika nastava. Sistem je izgraen na bazi katehetikog razgovora odreenog pitanja nastavnika i odreenog odgovora uenika. Nastao je jo u srednjevekovnim kolama, kao nain uenja napamet crkvenih dogmi iz katehizma: memorisanje i pitanja i odgovora i uspostavljanje asocijativnih veza meu njima. Ovaj nastavni sistem se, to je veoma pogreno, koristi i pri obradi novog gradiva uenik se pita ono to tek treba da naui te nagaa odgovore. Fatalna zabluda nastaje ako se problemska i programirana nastava izgrauju na osnovama katehetike nastave.

4. Majeutika nastava - je izgraena na Sokratovom, majeutikom obliku razgovora. (majka mu je bila babica, majeutika je vetina poraanja). Sutina je u ispitivanju uenika bez davanja prethodne informacije (analogna je katehetikoj nastavi!). Informacija je iskazana implicitno a ne eksplicitno i u tome je slabost ovog sistema. Sokrat je smatrao da su, zbog seobe due(metempsihoze), sve spoznaje oveku ve uroene i da je dovoljno samo da se, pravilno postavljenim pitanjem, podstaknu da izau na povrinu. Pitanje je alternativno, u sebi sadri ILI, te odgovor moe biti pozitivan ili negativan. Majeutiku je bolje primenjivati kao metodu, tj. oblik razgovora a ne kao nastavni sistem.5. Samorad u novoj koli

Savremeni sistemi Heuristika nastava (heuriskein pronalaziti, otkrivati) dobija ime od Arhimedovog poklika. Heuristika je disciplina koja se bavila prouavanjem metoda pravilnog upravljanja umom radi otkrivanja novih spoznaja.

Bitna didaktika odrednica heuristike nastave istie da nastavnici svojim nainom pouavanja misaono vode uenike do shvaanja obrazovnih sadraja. jer, vanost imaju samo oni sadraji koje uenici u potpunosti razumeju. Heuristika nastava se naziva jo i razvojna, genetika, induktivna nastava. Bitna obeleja su:-dominantno je pouavanje nastavnika svojevrsna didaktika pomo uenicima,-voenje vodi do potpunog shvatanja sadraja uenici su stekli taan i jasan misaoni uvid u strukturu sadraja,-o shvaenim sadrajima umeju se izraavati, a na ovaj nain steeno znanje ima kvalitet operativnosti, aplikativnosti, funkcionalnosti, primenljivosti,-zahteva solidnu i svestranu pripremu nastavnika. Slabosti:-teko je sve uenike misaono voditi i dovesti do shvatanja ,-neke uenike nije ni potrebno voditi,-voenje ne doprinosi osamostaljivanju uenika. Heuristika nastava ima opravdanja i u savremenoj nastavi, naroito tokom obrade tekih i sloenih nastavnih sadraja.koji se mogu shvatiti jedino nastavnikvim voenjem. Filipovi:1. temeljni oblici organizacije nastave:-kolektivni(frontalni)

-grupni

-individualni rad

2. savremeni sistemi ire upotrebe:

-razredno-asovni sistem

-kola bez razreda

-timska nastava

- Poljak : sistem direktnog pouavanja, samostalnog rada i programirane nastave

- Prodanovi: sistem pouavanja i sistem samouenja direktna i indirektna nastava

19. Timska nastava Poljak: Timska nastava je posebna pedagoka odrednica reformne kole, nastala iz potrebe za prevazilaenjem individualistikog rada nastavnika, tj. njegove personalne izolovanosti.

Izolovanost nastavnika se pokuavala prevazii korelacijom nastavnih sadraja razliitih predmeta, uspostavljanjem strunih i razrednih aktiva, ali su efekti bili nedovoljni.

Timski rad je udruivanje odgovarajuih specijalista na zajednikom poslu, radi postizanja maksimalnog uinka. Obeleje timske nastave je personalno i programsko zajednitvo. Izvrena je interna podela rada, svako preuzima deo posla za koji je struan po znanju i sposobnostima. U tim su ukljueni i saradnici bibliotekar, medijatekar, profesije van kole...

Za timski rad je neophodno da se zajedno pripremi rad, raspodele poslovi, izvede aktivnoist prema dogovorenom planu, analizira i utvrdi odgovornost. U klasinom didaktikom trouglu, sve tri varijable (nastavnik, uenik, gradivo-sadraj) iskazane su u mnoini! Kombinacije varijabli su viestruke, a sve u cilju najefikasnijeg nastavnog procesa.

Pretpostavke timskog rada su: pozitivni interpersonalni odnosi lanova tima, zajedniko pripremanje za rad i tano preciziranje (ko? ta? kako? gde? kada? koliko?), zajednika evaluacija.

Filipovi: Timska nastava je sistem organizovanja u kome dva ili vie nastavnika redovno, sa ciljem, dele odgovornost za planiranje, prezentovanje i evaluiranje predavanja pripremljenih za dva ili vie razreda.. Tim nastavnika organizovano i suodgovorno izvodi nastavu u vie odeljenja istog razreda u okviru jednog nastavnog predmeta, ili u razliitim razredima i predmetima. Ukoliko je grupa heterogena po uzrastu ili se nastava izvodi za razliite predmete, moraju se utvrditi obrazovni nivoi i mogunosti uenika, te formirati ujednaene, manje grupe. Tim nastavnika konceptualno i operativno postie efikasnije rezultate od izolovanih napora pojedinaca jer svako preuzima aktivnosti za koje ima izrazitiji smisao i aspiraciju.

U ovom nastavnom sistemu primenjuju se frontalni, grupni i individualni oblici rada.

Otvorenost nastavnika prema modernoj tehnici i tehnologiji edukativne komunikacije, prema inovacijama, timskom radu, prema ostalim akterima obrazovnog sistema su kljune pretpostavke efikasnog nastavnog procesa.

20. Kurikulum - Curriculum

Pedagoki leksikon: Kurikulum su racionalne strukture na osnovu kojih su organizovani procesi uenja. U najirem smislu, kurikulum je tehnika ili tehnologija racionalnog upravljanja miljenjem, metodoloki postupak istraivanja i mmmmmmmmm u kojim uestvuju mmmmmmmmmm nastavnog gradiva radi prenoenja znanja i mmmmmmmm. skripta, 119. str.

Poljak: Izvorno znaenje je - redosled uenja gradiva po goditima, tj redosled uenja nastavnih sadraja, te se ponegde jo i danas poistoveuje sa nastavnim planom i programom u klasinom smislu.

Javlja se na prelazu 16. u 17. vek, kada izbijaju suprotnosti izmeu crkve i mlade graanske klase koja eli da reformie obrazovanje, prilagoavajui ga svojim potrebama. Crkva nastoji zadrati latinski jezik kao slubeni i koristi izraz curriculum tok ispunjen sadrajem. Na konkursima za izbor univerzitetskih profesora morao se priloiti prikaz toka ivota i rada curriculum vitae. (trenutno takozvani CV). Komenski i Ratke, jeretici po miljenju katolike crkve, zahtevaju radikalnu reformu kole i predlau grki izraz didaskein, to u izvornom smislu znai pouavati. Evropa prihvata ovu koncepciju. Amerika, zahvaljujui katolikim misionarima, pedagoku terminologiju zasniva na latinskim izrazima koje, nakon drugog svetskog rata, vraa u Evropu.

Kurikulum se smatra svojevrsnom kolskom pedagogijom (Tyler). Drugi autori naglasak stavljaju na metodologiju rada. Kurikulum nije samo nastavni plan i program ve obuhvata ciljeve, sadraje i postupke uenja i pouavanja, nastavne planove i nastavni stil. Kurikulum obuhvata celokupni proces obrazovanja i proces uenja.

Komponente kurikuluma su : ciljevi sadraji metode sredstva organizacija kontrola.

Kurikulumom su, dakle, obuhvaena sva pitanja nastave, obrazovanja, uenja i pouavanja, a to je sadraj i evropskog izraza didaktika.

Evropska didaktika je koncipirana po formalno- logikom kriteriju i stoga slabije usklaena sa praksom. Diskusije o kurikulumu doprinele su usklaivanju didaktike teorije i didaktike prakse.

21. Dalton plan i Projekt metodaJovan orevi Reformni pedagoki pokret u XX veku

Dalton plan je jedan od najrasprostranjenijih oblika organizacije nastavnog rada zasnovanog na principu individualizacije. Prva ga je primenila Helena Parkherst u Daltonu, SAD, u periodu od 1905. do 1925. godine. U ovom programu razvijena je ideja o obrazovnim laboratorijama.

Postojei kolski sistem je izmenjen tako da su svima pruene jednake mogunosti za uenje i napredovanje. Uenicima je data velika sloboda tokom pohaanja nastave i samog procesa uenja. Ui se bez prinude, nesmetano, pripremajui se za ivot, rad, slobodu, odgovornost.

Nastava je individualna a zadaci su prilagoeni stepenu razvoja uenika. Svi predvieni sadraji se moraju optimalno savladati da bi se mogli dobiti naredni.

Uenici su organizovani u grupe sa slobodnim izborom rada u laboratorijama, seminarima, kabinetima, bibliotekama, pod rukovodstvom predmetnih nastavnika. Svaki predmet ima minimalni, srednji i maksimalni program. Uenici se samostalno opredeljuju za jedan od njih i potpisuju jednomeseni radni ugovor specifian za grupu kojoj pripadaju. Svako ima svoj karton u kome je na grafikonima zabeleen stepen ispunjenosti obaveza ugovora. Razred kao celina takoe ima svoj karton.

Osnovni princip -sloboda- se povezuje sa principom kooperacije ili rada u grupama, to omoguuje raznovrsne interakcijske odnose. Evidentan je uticaj uija i njegovih demokratskih ideja.

U SAD je naglasak Dalton plana na individualnom radu, a u Sovjetskom savezu je akcenat na grupnom radu. Vrednovao se samo rezultat brigade kao celine a zapostavljala su se individualna dostignua. Ovo je dovelo do niza slabosti i nedostataka te je ovaj sistem ubrzo naputen.

Projekt metoda (problem metoda) nastaje kao reakcija na tradicionalnu nastavu koja se zadovoljava usvajanjem i reprodukovanjem nastavne materije, zapostavljajui razvoj sposobnosti. Povezana je sa razvojem privrede i planiranjem i realizovanjem projekata. Kilpatrik izdvaja 4 glavna tipa projekata:- projekat konstruktivnog tipa (urediti, napraviti, odigrati...),- projekat tipa usvajanja i procenjivanja (sluati, uivati...),- projekat problemskog tipa ( intelektom reiti problem),- projekat tipa uenja ( nauiti, savladati neko pravilo, teoriju...). Projekti mogu biti individualni ili socijalni (grupni). Nakon odreivanja cilja koji se eli dostii, odabiraju se tehnike koje e se primeniti za njegovo dostizanje a svaki pojedinac razvija svoju linu aktivnost usmerenu ka zajednikom cilju. Kombinacijom individualnog i grupnog rada upravlja nastavnik, usmeravajui ga i kontroliui. Principi ove nastave ili metode problema nalaze se u filozofiji Dona uija, koji smatra da projekt metoda ima za cilj da prilagodi uenike ivotu (ovo je trenutno veoma aktuelno, sadrano je u nastavi graanskog vaspitanja i naziva se participacija uenika!) i da razvije snanu motivaciju koja dovodi do reavanja problema.

Kuzine je u Francuskoj razvio metodu slobodnog rada po grupama na principima slobodnog udruivanja dece i grupa; slobodnog izbora i ostvarivanja radnih obaveza; intervenisanja nastavnika samo u sluaju neophodnih potreba ili zahteva dece. ova metoda takoe podstie samoobrazovanje uenika i razvija socijalni duh i samisao za saradnju u zajednikom radu.

22. Egzemplarna nastavaPoljak, Nastavni sistemi Izdvajanje, iz nastavnog programa odreenog predmeta, tipinih sadraja - reprezentativnih primera za odgovarajue tematske celine. (exemplum, lat.- iz mnotva izdvojeno ono bitno) Povod za pojavu ideje o egzemplarnoj nastavi su preopirni nastavni planovi i programi. Uzronici ove opirnosti su : - nauno-tehnika revolucija (eksplozija nauke i tehnike),- pritisak drutva da se uvedu novi nastavni predmeti, radi pripremanja za ivot u drutvu,- struni egoizam samih nastavnika, izraen nadmetanjem za primat svog predmeta. Negativne posledice opirnosti se ispoljavaju u didaktikom materijalizmu- zbog urbe se sadraji obrauju povrno, dominira predavaka nastava, verbalizam, izostaje intenzivnija misaona aktivnost uenika. Reenje se trailo u produenju kolovanja, u koncepciji permanentnog obrazovanja. Kao jedno od reenja, ponueno je i naelo egzemplarne nastave, osmiljeno u Tibingenu 1951. Godine. Osnovni smisao je formulisan u Deklaraciji na osnovu koje se dalje izgraivala teorijska i praktina koncepcija egzemplarne nastave.

Postavke egzemplarne nastave - Faze odvijanja 1. korak na osnovu paljivog prouavanja sadraja nastavnog programa, nastavnik izdvaja ono to je slino a zatim iz mnotva slinog izdvaja bitno, fundamentalno, reprezentativno, egzemplarno. Ovaj izbor se vri na osnovu kriterijuma. Klafki izdvaja 7 optih kriterijuma:

- osnovno iskustvo odabrati ono to je ve neposredno doivljeno,

- egzemplarnost ,

- tipino izabrati nosioce bitnih karakteristika,

- klasino izabrati sadraja trajne vrednosti, iz prolosti i sadanjosti,

- reprezentativno reprezenti prirodnih i drutvenih fenomena,

- jednostavnost i svrhovitost forme sloene fenomene upoznavati putem

jednostavnijih ,

- estetska forma mora biti implicitno sadrana.2. korak odabrani egzemplarni sadraji obrauju se na egzemplaran nain primeran, uzoran, temeljan, kvalitetan nain. To podrazumeva:

- potovanje ideje celovitosti, sintetinosti sadraja,

- originalan pristup obradi nastavnih sadraja,

- genetiko, razvojno koncipiranje obrade ,

- obrada sadraja na adekvatnim izvorima (multimedijskim),

- rad uenika na izvorima znanja, pod vostvom nastavnika,

- euristiki pristup (shvatanje sadraja koji se obrauju).- Rezultat ovakve egzemplarne obrade je usvajanje nastavnih sadraja i misaonih, logikih modela, te na temelju toga, razumevanje i ostalih, analognih nastavnih sadraja.3. korak samostalan rad uenika na obraivanju analognih sadraja rad po uzoru na prethodno usvojeni model. Uenici samostalno obrauju novo gradivo na nain na koji su, pod vostvom nastavnika, obradili egzemplarne sadraje. Tokom samostalnog rada, uenici razvijaju radnu kulturu, sposobnosti i postaju subjekti, nosioci rada.

4. korak - produktivno ponavljanje egzemplarnih i analognih sadraja, tokom koga se sadraji sistematizuju, uporeuju, proveravaju.

Prednosti - egzemplarna nastava omoguuje stvaralaki rad nastavnika u oblikovanju nastavnog procesa i stvaralaki rad uenika (u obradi analognih sadraja).

Ovo je prvi nastavni sistem koji omoguava stvaralaki rad uenika.

Nedostaci - ako bi se kolovanje zasnivalo samo na ovom sistemu, ne bi bili osposobljeni za ivot jer bi uvek traili uzore i modele za reavanje problema. Egzemplarna nastava ima svoje mesto i opravdanje samo u sklopu ostalih nastavnih sistema.

23. Nastavni plan ( definicija, vrste)Poljak, Didaktika