SKRIPTAZA PRIPREMU KANDIDATA ZA POLAGANJE STRUČNOG ISPITA IZ

OBLASTI ZAŠTITE OD POŽARA--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

-

OPASNE MATERIJE, POŽAR I EKSPLOZIJE

1. OPASNE MATERIJE, DEFINICIJA OPASNIH MATERIJA Pod opasnim materijama se podrazumevaju takve materije koje svojim osobinama ili

hemijskim reakcijama mogu ugroziti zdravlje ili živote ljudi, naneti štetu materijalnim dobrima ili zagaditi životnu sredinu.

Klasifikacija opasnih materijaOpasne materije podeljene su u 9 klasa :

Klasa 1 : Eksplozivne materije, predmeti punjeni eksplozivnim materijama, sredstva za paljenje; Klasa 2 : Zbijeni gasovi, gasovi pretvoreni u tečnost i gasovi rastvoreni pod pritiskom; Klasa 3 : Zapaljive tečnosti; Klasa 4 : Zapaljive čvrste materije, materije sklone samopaljenju; Klasa 5 : Oksidirajuće materije, organski peroksidi; Klasa 6 : Otrovne materije, gadne i zarazne materije; Klasa 7 : Radioaktivne materije; Klasa 8 : Korozivne nagrizajuće materije; Klasa 9 : Ostale opasne materije.

Osnovne osobine opasnih materije :1.1 Zapaljivost

Tačka zapaljivosti je toplota kod koje goriva tečnost razvija toliko pare da ona sa vazduhom stvara zapaljivu smešu.

1.2 Otrovnost Pojedine materije su otrovne pri sjedinjavanju i reakcijom sa drugim mateijama, dok su

druge otrovne pri sagorevanju ili mešanjem sa vodom. 1.3 Opasnost od zračenja

Ograničene rezerve energetskih resursa (nafta, ugalj i dr.) utiču da se kao izvor energije sve više koriste radioaktivne materije. Transport ovih materija uvećeva opasnost od zračenja.

1.4 Nagrizajuća svojstva Nagrizajuća svojstva nekih materija čine da one mogu da rastvaraju druge materije.

Pojedine kiseline rastvaraju metal, plastikui druge materijale, tako da je njihov transport i skladištenje vrlo opasno.

1.5 Isparljivost Neke materije imaju osobinu da isparavaju već na temperaturi vazduha, tako jako da mogu

izazvati visok pritisak u sudu u kome se transportuju. Materije sa visokim pritiskom kod isparavanja se mešaju sa vazduhom. Materije sa niskim pritiscima kod isparavanja (benzin), čije pare ostaju da lebde neposredno pored suda, oslobađaju se lagano. U dodiru sa vazduhom mogu da stvore eksplozivnu smešukoja uz adekvatan izvor paljenja može da dovede do požara.

1.6 Svojstvo lakog mešanja sa vodom Pojedine materije se lako mešaju sa vodom, a neke se i raspadaju u vodi. Dok druge

materije se uopšte ne mešaju sa vodom, te plivaju na površini (nafta). Zbog tankog sloja na površini vode, nafta pokriva srazmerno veliku površinu vode, što predstavlja veliku ekološku katastrofu.

2. PROCES GORENJA, DEFINICIJA GORENJA

Sagorevanje : Sagorevanje je proces oksidacije, tj. spajanje zapaljive materije sa kiseonikom iz vazduha ili

nekim drugim oksidantom, pri čemu se iz zapaljive materije oslobađa hemijski vezana toplota. Sagorevanje je primer brže i burne oksidacije gde se za relativno kratko vreme oslobađaju znatne količine toplote.Da bi došlo do fizičko-hemijskog procesa sagorevanja neophodni su sledeći uslovi :- prisustvo zapaljive materije; - prisustvo oksidanta; - prisustvo odgovarajućeg izvora paljenja ili izvora paljenja.

Definicija gorivih materija : Gorivim materijalima smatramo takve supstance koje tokom procesa sagorevanja daju kao

materijalne produkte sagorevanja, toplotnu i svetlosnu energiju.Temperatura paljenja - plamište :

Tačka paljenja ili plamište odnose se na zapaljive tečnosti i predstavlja najnižu temperaturu pri kojoj je iznad tečnosti prisutno dovoljno pare da dođe do paljenja na površini tečnosti.

Temperatura samopaljenja : Tačka samopaljenja je temperatura na kojoj neki materijal počinje da gori bez pomoći

nekog izvora toplote. Temperatura ključanja - vrelište :

Tačka ključanja tečnosti je ona temperatura na kojoj se napon pare tečnosti izjednačava sa spoljašnjim pritiskom. Što je spoljni pritisak niži, tečnost će ključati na nižoj temperaturi, i obrnuto.

Potpuno i nepotpuno gorenje : Pri potpunom sagorevanju (požari na otvorenom prostoru) usled cirkulacije vazduha

bogatog kiseonikom, vrši se potpuna oksidacija i kao proizvod sagorevanja nastaje ugljen-dioksid, a pored njega najčešće se stvara voda odnosno vodena para. Pošto je u CO2 atom uglenika potpuno zasićen atomima kiseonika, njegova dalja oksidacija nije moguća. Ugljen-dioksid je nezapaljiv gas.

Pri nepotpunoj oksidaciji, odnosno pri sagorevanju u kome ne učestvuju dovoljne količine kiseonika, produkt sagorevanja nastaje ugljen-monoksid. Pošto u molekulima ugljenika je ostalo prostora za novo vezivanje atoma kisonika, ugljen-monoksid može i dalje oksidirati. Ugljen-monoksid je zapaljiv gas i pri njegovom sagorevanju kao produkt nastaje ugljen-dioksid.

Produkti gorenja zapaljivih i opasnih materija : Bez obzira na materiju koja gori, svaki požar je praćen oslobađanjem odgovarajućih

produkata sagorevanja. Dim kao smeša zagrejanih produkata sagorevanja i vazduha, ima negativan uticaj na bezbednost ugroženih osoba i materijalnih dobara.

Ekzotermne i endotermne reakcije : Endotermna reakcija je reakcija koje se odvijaju pod utroškom toplotne energije.Eksotermna reakcija je reakcija kod koje se otpušta toplotna energija.

Oksidacija : Oksidacija je hemijski proces pri čemu se neka materija hemijski spaja sa kiseonikom. Ako

je oksidacija spora i tiha onda je reakcija endotermna (disanje, rđanje, sagorevanje hrane u živim organizmima), ako je brza i burna onda je reakcija egzotermnam tj. požar.

3. POŽARI, DEFINICIJA POŽARA

Definicija požara : Požar je oksidacija materije pri kojoj se u vidu toplote i svetlosti oslobađa unutrašnja

hemijska energija. Požar je proces nekontrolisanog sagorevanja kojim se ugrožavaju zdravlje i životi ljudi, materijalna dobra i životna sredina. Požar se pojavljuje u vidu plamena i žara.Gasovite materije mogu sagoreti samo - plamenom,Tečne materije sagorevaju tek po prelasku u gasovito stanje – plamenom,Čvrste materije mogu sagoreti i plamenom i žarom.

Brzim izgaranjem velikih količina gorivog materijala, naglo se povećava temperatura u zoni požara.

Osnovne osobine požara zapaljivih čvrstih materija : Kod sagorevanja čvrstih materija uz promenu agregatnog stanja, čvrsta materija u prvoj fazi

zagrevanja prelazi u tečno stanje, a zatim u parno, pri čemu se sagorevanje odvija u parnoj fazi (parafin, vosak, mast).

Veliki broj čvrstih materija sagoreva tako što dolazi do raspadanja materije na gasovite, tečne ili druge čvrste produkte.

Proces sagorevanja čvrstih materija po temperativnim uslovima mogu biti sa temperaturom samopaljenja, paljenja i tinjanja.

Temperatura samopaljenja je temperatura na kojoj se materija u smeši sa vazduhom pali sama od sebe, bez varnice ili plamena, pri čemu nastavlja da sagoreva.

Osnovne osobine požara zapaljivih tečnih materija : Sagorevanje tečnosti je proces koji se u suštini svodi na sagorljivu smešu zapaljivih

gasova, koji se nalaze iznad površine tečnosti, i vazduha. Temperatura zapaljivosti tečnosti predstavlja najnižu temperaturu na kojoj se iznad tečnosti

stvara dovoljna količina para koje sa vazduhom obrazuju zapaljivu smešu. Temperatura samopaljenja zapaljive tečnosti je ona temperatura na kojoj se zapaljiva

tečnost pali sama od sebe, bez varnice ili plamena.Osnovne osobine požara zapaljivih gasovitih materija :

Sagorevanje gasovitih materija je proces koji započinje aktiviranjem molekula zapaljivog gasa i kiseonika dovođenjem toplote u smešu i sagorevanje je skoro trenutno – eksplozijom.

Donja granica zapaljivosti gasa (eksplozivnosti) je najmanja koncentracija zapaljivog gasa u gasnoj smeši pri kojoj dolazi do paljenja.

Gornja granica zapaljivosti gasa (eksplozivnosti) je najveća koncentracija zapaljivog gasa u gasnoj smeši pri kojoj dolazi do paljenja.

Temperatura samopaljenja zapaljivog gasa je ona temperatura na kojoj je potrebno zagrejati zapaljiv gas bez učešća spoljnog izvora paljenja.

Klasifikacija požara prema klasi gorive materije : Klasa A : Požari drveta, uglja, papira, pamuka, lana, sena i sl. materijala sagorevaju

plamenom i žarom. Za gašenje se primenjuje voda i neke vrste pene; Klasa B : Požari tečnih goriva koje se ne mešaju sa vodom (nafta, benzin, petrolej, razređivači,

ulja, lakovi, masti, bitumen, smole, voskovi) sagorevaju samo plamenom bez žara, neke i trenutno – eksplozijom. Za gašenje se primenjuje prah, pena, halon ili SO2;

Klasa C : Požari gorivih gasova (metan, propan, butan, vodonik, acetilen) sagorevaju samo plamenom i trenutno – eksplozijom. Za gašenje se primenjuje prah, halon ili SO2;

Klasa D : Požari lakih metala (aluminijum, magnezijum i sl.), kada su jako usitnjeni (prašina) sagorevaju veoma burno, blještećim plamenom uz oslobađanje velike količine toplote i temperature koje se javljaju kod drugih požara. Sagorevaju trenutno eksplozijom sa velikom razornom snagom. Gase se suvim sredstvima (prah i suvi pesak) ;

Klasa E : Požari na uređajima i instalacijama pod električnim naponom (elektromotori, transformatori, razna el. postrojenja) zahtevaju poseban tretman prilikom gašenja.

Podela požara prema mestu nastanka vatre :Prema mestu gde se požar razvija mogu biti : spoljni (otvoreni) i unutrašnji (zatvoreni) požari.

Podela požara prema obimu i veličini : Prema obimu požar se klasifikuje prema količini gorivog materijala koji je zahvaćen

požarom i na osnovu toga, za uspešno gašenje, se angažuju adekvatne snage i sredstva. Prema veličini, požar može biti mali, srednji, veliki i blokovski.

Malim požarom se smatra onaj požar kada je vatrom zahvaćena mala količina gorivog materijala. Ovakav požar se lokalizuje priručnim sredstvima (PP aparat, voda, pesak, ćebe). Srednjim požarom se smatra onaj požar kada je vatrom zahvaćena jedna ili više prostorija sa većim požarnim opterećenjem i požari na otvorenom prostoru sa manjim prostornim obimom. Kod ovakvih požara uvek postoji opasnost za širenje požara. Za gašenje ovakvih požara angažuje se vatrogasno odelenje. Velikim požarom se smatra onaj požar kada je vatrom zahvaćen čitav sprat, krov zgrade, podrumski prostor ili čitav objekat, a na otvorenom prostor velikog obima i količine gorivog materijala (šumski požari, požari skladišta, poljski požari, požari izlivenog tečnog goriva). Ovakvim požarima je ogrožena bliža okolina. Za gašenje ovakvih požara angažuju se opremljene vatrogasne jedinice, a često je neophodno i spašavanje ljudi i imovine. Blokovskim požarom se smatra onaj požar kada je vatrom zahvaćen čitav blok zgrada, deo naselja i kompleksi fabričkih i skladišnih postrojenja. Za gašenje ovakvih požara angažuje se više opremljenih vatrogasnih jedinica, brojnu radnu snagu, sredstva i tehniku, a akcija gašenja može trajati i više dana.

Vremenski i prostorni razvoj požara – kinetika požara : Nakon izbijanja požara temperatura konstantno raste i posle određenog vremena dostiže

svoj maksimum. Intezitet opada sa gubitkom gorive materije i usled stalnih gubitaka toplote. Kod sagorevanja gasovitih materija, maksimalna temperatura se dostiže za relativno kratko

vreme, a temperatura naglo opada čim nestane plamen. Kod sagorevanja tečnih goriva, razvoj požara je sličan kao kod gasovitih osim što im treba

više vremena da dostignu maksimalnu temperaturu. Kod sagorevanja čvrstih goriva, porast temperature je postepen kao i smanjenje

temperature pri gašenju.

4. EKSPLOZIVNA ATMOSFERA, , DEFINICIJA

Eksplozivna atmosfera je proces naglog sagorevanja mešavine vazduha i zapaljivih gasova, para, dima ili prašine. Pri atmosferskim uslovima postaju samozapaljivi ili eksplozivni u slučaju pojave varnice. Prati ih udarni talas pritiska produkta sagorevanja, naglo povećanje temperature i detonacija u sudu u kome se nalazi.

Da bi se dogodila eksplozija neophodni su sledeći uslovi : - prisustvo kiseonika iz vazduha ili kiseonika u eksplozivnoj smeši; - prisustvo materije koja ima eksplozivne karakteristike; - prisustvo odgovarajućeg izvora paljenja ili izvora paljenja.

Zone opasnosti : Zone opasnosti predstavljaju kategoriju eksplozivno opasnog prostora prema verovatnoći

da se u njemu pojave eksplozivne smeše.Granica zapaljivosti – eksplozivnosti :

Granica eksplozivnosti gasa je koncentracija pri kojima je smeša eksplozivna. Graniči se donjim i gornjim nivoom, ispod i iznad kojeg su smeše ne eksplozivne.Primer : Propanbutan DGE 3,9 ‰

GGE 88,0 ‰Donja granica eksplozivnosti DGE :

Donja granica eksplozivnosti DGE je minimalna koncentracija gasa ili pare zapaljive tečnosti u vazduhu, pri kojoj smeša pod određenim uslovima može biti eksplozivna. Ispod ove granice smeše postaju siromašne zbog viška vazduha.

Gornja granica eksplozivnosti GGE : Gornja granica eksplozivnosti GGE je maksimalna koncentracija gasa ili pare zapaljive

tečnosti u vazduhu, pri kojoj smeša pod određenim uslovima može biti eksplozivna. Iznad ove granice smeše postaju zasićene zbog manjka vazduha.

Ventilacija u funkciji smanjenja stepena eksplozivnosti atmosfere : Osnovni cilj ventilacije je da se efikasnijim provetravanjem i osvežavanjem prostorija, eliminiše

mogućnost stvaranja potrebne koncentracije zapaljive materije i vazduha mogla da izazove eksploziju ili požar.

5. EKSPLOZIJA, DEFINICIJA EKSPLOZIJE

Pod eksplozijom se podrazumevaju one hemijske promene, koje se vremenski vrlo brzo odigravaju praktično trenutno, a pri kojima se oslobađaju velike količine toplotne energije. Pri eksplozijama dolazi i do promene agregatnog stanja, čvrste i tečne materije prelaze u gasovi to stanje. Eksplozije su praćene vrlo velikim povećanjem pritiska i pojavom praska.

Detonacija kao vid eksplozije : Detonacija kao vid eksplozije predstavlja skoro trenutno sagorevanje eksploziva praćeno

formiranjem talasa visokog pritiska i temperature. Brzina eksplozije može iznositi i 10 km/s.Eksplozije eksplozivnih gasova :

Do eksplozije gasa i para lakozapaljivih tečnosti doći će ako : - se zapaljivi gas ili para zapaljivih tečnosti u vazduhu nalaze u tačno određenoj srazmeri;- se smeša nalazi u većem zatvorenom ili otvorenom prostoru;- postoji izvor paljenja, koji će inicirati zapaljivu smešu.

Kao posledica velike brzine sagorevanja, oslobađa se velika količina toplote, a usled velike količine produkata sagorevanja dolazi do porasta pritiska i stvaranja udarnih talasa uz zvučne efekte.

6. IZVOR PALJENJA - UZROČNIK POŽARA

Proces paljenja se sastoji iz prelaza energije (toplote) od izvora paljenja na zapaljivu materiju.Izvori paljenja :

Izvori paljenja su u zavisnosti od udaljenost od požarnog objekta podeljeni u 3 grupe :- spoljni izvor paljenja (ako je izvor paljenja udaljen od objekta požara ili ih razdvaja neka pregrada);- unutrašnji izvor paljenja (ako se izvor paljenja nalazi u samom objektu ili ima sopstveni izvor);- parcijalni izvor paljenja (ako se izvor paljenja nalazi između spoljnih i unutrašnjih izvora paljenja).

Uzroci požara : Osnovnovne grupe uzroka požara su : - tehničke neispravnosti – kvarovi;- tehnički nedostaci – nepoštovanje tehničkih propisa, loš kvalitet;- ljudski faktor – nepažnja, nehat, dečija igra, namerno paljenje;- organizacioni nedostaci – otsustvo kontrole, odsustvo požarne službe, nepoštovanje zakona;- prirodni uzročnici – grom, zemljotres, sunce.

Prenos toplote sa tela na telo : Postoje 3 načina prenošenja toplote u prirodi : - Provođenje (kondukcija) je proces prenosa toplote kada se čestice sa toplog tela sudaraju velikom brzinom sa česticama hladnog tela i tako im predaju deo kinetičke energije. Ovakav prenos toplote je karakterističan za čvrste materije. - Strujanje (konvekcija) je proces prenosa toplote kada se fluidi uznemire usled različite temperature i gustine fluida.- Zračenje (radijacija) je proces prenosa toplote kada se unutrašnja toplotna energija usled atomskih promena pretvara u energiju zračenja odnosno energije elektromagnetnih talasa.

Električna varnica : Elaktrična varnica ili električni luk sa razvijenom temperaturom od 1.500ºC do 4.000ºC predstavlja čest uzrok požara ili eksplozije.

Električno pražnjenje – kao prirodna pojava :

Grom je sudar naelektrisanih jona u različito polarisanim oblacima, usled čijih aktivnosti dolazi do udarne jonizacije i stvaranja munje. Temperatura udara groma dostiže 20.000ºC i direktan udar groma prouzrokuje paljenje svih zapaljivih materija i eksploziju smeša.

Statički elektricitet : Statički elektricitet je reakcija sitnih čestica prašine i vazduha koje se naelektrišu usled udaranja i trenja prilikom vazdušnog strujanja. Najizraženiji statički elektricitet je u industrijama tekstila, gume, papira i drvnoj industriji. Sprečava se uzemljenjem i jonizacijom.

Mehaniška varnica – udar dva tela : Najčešće pojave pri kojima se nastaju ove varnice predstavljaju udar i trenje, a varnice koje od njih potiču predstavljaju do usijanja užarene čestice metala. Njihove dimenzije najčešće ne prelaze 0,5mm, dok im je temperatura obično indentična temperaturi topljenja metala.

Samopaljenje : Samozapaljivost je vremenski proces koji obično započinje pri normalnoj ili nešto povišenoj temperaturi i koji se nakon akumuliranja veće količine toplote i odgovarajućeg zagrevanja završava paljenjem materije.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PREVENTIVA

Građevinske mere zaštite od požara Ponašanje građevinskih materijala i konstrukcija u požaru :

- U zavisnosti od svojstva materijala, da li su gorivi ili negorivi zavisi i reakcija objekta na vatru.- U zavisnosti od konstrukcije materijala, kojiko su vatrootporni u određenom periodu zavisi i otpornost objekta na vatru.

Postoje dve klase zapaljivosti materijala :- Gorivi materijali su oni materijali koji se pod dejstvom plamena ili visoke temperature pale ili počinju da tinjaju, i taj proces se nastavlja i posle uklanjanja plamena (drvo, proizvodi od drveta, pluta, tkanina...).- Negorivi materijali su oni materijali koji se pod dejstvom plamena ne pale, ne tinjaju i ne ugljenišu, ali na visokim temperaturama mogu imati za posledicu smanjenje čvrstoće ili drugih mehaničkih osobina (čelik, kamen, beton, opeka, gips, malter...)

Požarno opterećenje je količina toplote koja se oslobodi na jedinici površine. Od toga zavisi odabir stepena vatrootpornosti objekta (konstrukcije). Može biti nisko, srednje i visoko. Za visoko požarno opterećenje se, osim preventivnih i građevinskih mera, primenjuju i druge mere i sistemi.Prema JUS standardu postoje 5 stepena vatrootpornosti delova konstrukcije. Ako se objekat sastoji od više požarnih sektora različitog stepena vatrootpornosti, zgrada ima onaj stepen otpornosti protiv požara koji ima sektor sa najmanjom otpornošću.

Građevinske objekti, klasifikacija zgrada

Vatrootpornost vertikalnih konstrukcija : - Zid od opeke, nemalterisan, d = 25 cm → vatrootpornost 6 h,- Zid od opeke, omalterisan sa obe strane, d = 25 cm → vatrootpornost 2 h,- Zid od šuplje opeke, nemalterisan, d = 22 cm → vatrootpornost 2 h,- Zid od šuplje opeke, omalterisan sa obe strane, d = 10 cm → vatrootpornost 1 h,- Zid od betona, armiranog, d = 12 cm → vatrootpornost 4 h,- Zid od betona, armiranog, d = 22,5 cm → vatrootpornost 6 h,- Armirano betonski stub, d = 30 cm → vatrootpornost 2 h,- Armirano betonski stub, sa oblogom d = 30 cm → vatrootpornost 4 h,

Stubovi su slaba mesta u objektu zbog malog preseka, pa se povećanjem preseka, nanosom vodootpornog premaza i malterisanjem povećava njegova vatrootpornost.

Vatrootporni premaz ne remeti konstrukciju, štiti čelik ili drvo, a u zavisnosti od debljine nanosa se povećava njegova vatrootpornost.

Vatrootpornost horizontalnih konstrukcija : - Armirano betonska ploča, d = 9 cm → vatrootpornost 0,5 h,- Armirano betonska ploča, d = 12 cm → vatrootpornost 2 h,

Otvori na zidovima i međuspratnim konstrukcijama su slaba mesta. Instalacije u zidu (vodovodne, elektro, mašinske, kanalizacijske) se moraju zaštititi zaptivanjem vatrootpornim smesama.

Vrata ponaekad moraju imati određenu matrootpornost. Pogrešno je postavljane hidranata na čeličnui stub bez vatrootpornog premaza, jer posle 10-ak minuta od izbijanja požara, stub se krivi i pada.

Požarne osobine građevinskih materijala

Opeka : Dobre termičke osobine i visoka vatrootpornost. Mogu biti pune, šuplje i sa silikatnim dodatcima. Vatrootpornost od 1600 º-1800ºC.Kamen :Dobre mehaničke osobine, a od vrste kamena zavisi i njegova vatrootpornost.U prirodi postoje 3 vrste kamena : Magmatske stene (granit),

Sedimentne stene (krečnjak),Metamorfne stene.

Granit : Ima viliku čvrstoću, malo habanje, nije postojan na visokim temperaturama, prve pukotine se javljaju na 500 º-600ºC.Krčnjak : Bolja vatrootpornost, do 140ºC pokazuje povećanje čvrstoće, iznad 600ºC počinje naglo opadanje nosivosti.Nearmirani beton : Ponašanje mu zavisi od sastojaka, tj vrste agregata (pesak, šljunak) koji se koristi, pa od zavisi i njegova vatrootpornost. Armirani beton : Sačinjen od betona i čelika. Čelik mu povećava čvrstoću i otpor na smicanje i kidanje.Laki betoni : Imaju malu zapreminsku težinu ( 1800 kg/m³) i mogu biti sa različitim vrstama agregata:˂ mineralni, šupljikavi, organskog porekla, gas betoni .. Imaju dobru vatrootpornost, ali nemaju nosivost, pa se koriste kao pregradni zidovi, tj. tamo gde nije potrebna velika nosivost. Malteri : Pravi se od sitnozrnog agregata, peska, vode i cementa. Određuje ih njihova plastičnost, a od vrste agregata zavisi im vatrootpornost. Čelik : Na temperaturi od 400º - 600ºC gubi 57 º⁄ svoje čvrstoće, ugiba se i opada mu nosivost.˂ Povećava mu se vatrootpornost oblaganjem (gips ploče), ili vatrootpornim premazom određene debljine.Drvo : Gorivi materijal. Zapaljivost zavisi od vrste drveta (strukture), vlažnosti drveta, površinske obrade i anatomskog sastava drveta. Listopadno drveće bolje gori zbog cevastih ćelija u strukturi drveta, dok četinari lošije gore zbog prstenastih ćelija. Zaštita drveta od požara se vrši vatrootpornim premazom.Azbest : Nezapaljivi materijal koji može izdržati visoke temperature, pa se iz tog razloga nekad koristio za oblaganje čeličnih i betonskih konstrukcija.Gips : Vazdušno vezivo sa širokom primenom (pregradne i izolacione ploče). Zbog velike poroznosti ima dobru vatrootpornost, ali pri visokim temperaturama postaje krt i raspada se.Plastične mase :

PVC, poliuretani, epoksi smole, polistiroli (stiropor). Pod dejstvom plamena intenzivno oslobađa otrovne gasove. U građevinarstvu se koristi kao toplotna izolacija u sendviču u zidnoj konstrukciji obložen malterom, gipsom ili betonom.

Građevinski objekti, klasifikacija objekta prema nameni

Pri projektovanju objekata primenjuju se preventivne građevinske mere smanjile mogućnosti za izbijanje požara : - Konstruktivno građevinske mere kojima se povećava stabilnost i otpornost objekta u celini,- Arhitektonsko urbanističke mere kojima se postiže smanjenja posledica katastrofe i povećanje mogućnosti za spašavanje i ukazivanje pomoći, Urbanistička koncepcija obuhvata sledeće parametre : organizacija bloka, sistem izgradnje međusobna udaljenost zgrada, visina zgrada i dr. U kompozicije arhitektonskih objekata spada : - Sunkcionalna organizacija (komunikacija u objektima, saobraćajnice),- Konstruktivna koncepcija (gabariti objekta),- Oblekovanje prostora (postojanje aneksa, uređenje prostora oko objekta). Saobraćajnice i komunikacijeZa jednosmerno kretanje vatrogasnog vozila, sobraćajnica mora biti šira od 3,5 m. Za dvosmerno kretanje vatrogasnog vozila, sobraćajnica mora biti šira od 6 m. Okretnice u obliku slova O, P ili T. Minimalna širina platoa je 25 m (za izbacivanje platforme i rad vatrogasnog vozila).Terase su slabe tačke za zemljotres, ali veoma korisne za požar.

Nadstrešnice na ulazu zgrade trebaju biti okrenute na gore, da bi plamen išao od zgrade.

Klasifikacija zgrada prema nameni- Prema tehničko konstruktivnim karakteristikama građevinski objekti se dele na objekte : niskogradnje, visokogradnje i hidrogradnje.Klasifikacija objekta prema nameni je izvršena u 2 grupe : privredni i neprivredni objekti.

Otpornost konstrukcija i materijala od kojih je zgrada izgrađena određuje klasifikaciju zgrada u pogledu njihove otpornosti od požara : 1 grupa – bez otpornosti (do 30 min.),

2 grupa – mala otpornost (do 1 h),3 grupa – srednja otpornost (do 1,5 h),4 grupa – veća otpornost (do 2 h),5 grupa – velika otpornost (do 3 h).

U protivpožarne prepreke spadaju PP zidovi i PP međuspratne konstrukcije (horizontalne

i vertikalne). Na mestima gde nije moguće postaviti PP zid, montira se vodena zavesa.

Komunikacija u zgradama : sva stepeništa, izlozi, putevi evakuacije.

Za stepeništa je bitan njegov kapacitet, širina, minimalni broj prolaza i vrata, širina gasišta. Stepeništa mogu biti osnovna (jednokraka, dvokraka i trokraka) i siguronosna (pomoćna i protivpožarna). Dimenzije stepeništa utiču na brzinu evakuacije. Protivpožarna stepeništa ne smeju biti spiralna i moraju biti zatvorena zidovimaod opeke, betona ili drugog vatrootpornog materijala, a sa svakog sprata mora postojati pristup stepeništu. Mogu biti unutrašnja i spoljašnja i izrađuju se od negorivog materijala. Vrata se moraju otvarati u smeru evakuacije i ne smeju biti zaokretna. Glavni evakuacioni izlaz mora biti ka spolja, a rezervni izlaz može biti nekog hodnika.Lift je pogodno mesto za širenje požara, i nikako ne treba ulaziti u lift u slučaju požara.

Dimnjaci su stalna opasnost za objekat zbog mogućnosti prenosa požara. Grade se od negorivog materijala. Drveni delovi krovne konstrukcije moraju biti udaljeni od dimnjaka minimalno 8 cm. Krovovi u zavisnosti od svoje konstrukcije mogu biti i zaštita i slaba tačka (na pr. Hale – velike površine). U zavisnosti od konstrukcije koju nosi, treba definisati vatrootpornost same krovne

konstrukcije, izolaciju, ugao krova, udaljenost od otvora, potrebu za na pr. Eksplozivnim oduškom.

Opasnost od požara na visokim objektimaVisoki objekti su svi objekti visine preko 22 m na kojoj borave ljudi i koja broje 7, 8 i više

spratova. Ovde se moraju primeniti posebne mere zaštite, jer platforma vatrogasnog vozila nije dovoljne visine niti stabilna i ne može se raditi evakuacija ljudi preko vatrogasnog vozila. Putevi evakuacije moraju biti kraći. PP stepeništa i spolja i unutra. Svaki sprat zaseban požarni sektor.

Tehnološke mere zaštite od požara

Tehnološke mere zaštite od požara određuju se u zavisnosti od samog tehnološkog procesa, tj. stepena opasnosti od požara ili eksplozije. Mora se prvo definisati koja je faza proizvodnje je opasna, zatim postojanje hidrantske mreže, sistema dojave požara, utvrditi vatrootpornost konstrukcije, opasnost od eksplozije, EX zaštita elektro instalacija, eksplozivni odušak, ventilacija, statički elektricitet, zabrana pušenja u objektu i alati koji ne varniče.

Industrijski objekti se kategorišu prema stepenu ugroženosti :K1 – Pogoni u kojima se materijali mogu zapaliti ili eksplodirati pod dejstvom vode ili kiseonika na temperaturama manjim od 23ºC (natrijum, kalijum, fosfor, ekstrakcija benzina, acetona). K2 – Pogoni u kojima se radi sa lakozapaljivim tečnostima čija je tačka paljenja između 23ºC i

100ºC, zapaljivim gasovima, eksplozivnom i ugljenom prašinom, silosi brašna i šećera.K3 – Pogoni u kojima se radi sa zapaljivim tečnostima čija je tačka paljenja između 100ºC i

300ºC, čvrste materije sa tačkom paljenja do 300ºC (prerada drveta i hartije, tekstilni pogoni, skladišta uglja, garaže i javni objekti za više od 500 ljudi).

K4 – Pogoni u kojima se radi sa tečnostima i čvrstim materijama čija je tačka paljenja iznad 300ºC (pogoni za topljenje, livenje i preradu metala, kotlarnice, trafo stanice i javni objekti do 500 ljudi).

K5 – Pogoni u kojima se radi sa negorivim, hladnim ili mokrim materijalima (pogoni mehaničke obrade metala, kompresorske stanice, pogoni za preradu ribe, mesa i mlečnih proizvoda).

Požarno osetljive tehnologije

Proizvodnja lakova i boja

Opis tehnološkog procesaLakovi se dobijaju rastvaranjem smola ili određenih hemijskih jedinjenja u rastvaračima. Kao rastvarači se koriste acetoni i acetati. Boja se dobija kada se lakovima doda pigment. Danas se proizvode isparljive (nitro) i masne (uljane) boje.

Požarna opasnost Ona se ogleda u stvaranju eksplozivne ili zapaljive mešavine para

lakozapaljivih tečnosti i vazduha. Posebno su ugroženi magacini sirovina i gotovih proizvoda.Preventivne mere

– bezbedna udaljenost od susednih objekata,– podovi koji ne varniče, ne gore,– zidovi od materijala maksimalne vatrootpornost, lako izvedeni tako da se eventualna

eksplozija usmeri ka krovu, – krov mora biti lagan,– vrata i prozori od materijala koji ne varniči i uzemljeni,– elektoinstalacije, uređaji i ventilacija u EX izvedbi,– zabranjena upotreba alata koji varniči, otvorene vatre, pušenja,– korišćenje odeće od pamuka.

Sredstva za zaštitu od požara i način gašenja – sistem za automatsku i ručnu dojavu požara,– sistem za stabilno gašenje požara, tip drenčer (CO2 i halon),– zidni hidranti,

– PP S mobilni aparati (sa penom ili prahom).˂ ˂

Proizvodnja masti i ulja

Opis tehnološkog procesaPrema poreklu, masne materije delimo na : životinjske masti i ulja i biljne masti i ulja.Razlikujemo tri načina dobijanja odnosno izdvajanja iz osnovne materije : presovanjem, ekstrakcijom i topljenjem.

Požarna opasnost Masti i ulja ne spadaju u lako zapaljive materije, pa su prema tome i požarne opasnosti veoma male. Ako do poćara ipak dođe, njega je veoma teško lokalizovati i ugasiti jer pri sagorevanju ulja i masti dolazi do njihovog rasprskavanja u okolinu što otežava intervenciju.

Preventivne mere – objekti od materijala maksimalne vatrootpornost i kao poseban požarni sektor,– podovi koji ne varniče, ne gore,– vrata i prozori od materijala koji ne varniči i uzemljeni,– elektoinstalacije, uređaji i ventilacija u EX izvedbi,– zabranjena upotreba alata koji varniči, otvorene vatre, pušenja,– korišćenje odeće od pamuka.

Sredstva za zaštitu od požara i način gašenja – sistem za automatsku i ručnu dojavu požara,– sistem za stabilno gašenje požara (CO2),– zidni hidranti,– PP S mobilni aparati (sa penom ili prahom).˂ ˂

Proizvodnja guma

Opis tehnološkog procesaGuma se dobija preradom kaučuka (pripodnog i sintentičkog), kome se dodaju sumpor (radi elestičnosti i otpornosti na kidanje) i razne druge materije.

Požarna opasnost Guma se teško pali, ali se zapaljena vrlo teško gasi, uz olobađanje toksičnih produkata. Požarna ugroženost je naročito izražena pri vulkanizaciji i lepljenju gume i zbog pojave statičkog elektriciteta.

Preventivne mere – zidovi od materijala maksimalne vatrootpornost i kao poseban požarni sektor,– dobra i efikasna ventilacija,– podovi koji ne varniče, ne gore,– vrata i prozori od materijala koji ne varniči i uzemljeni,– elektoinstalacije, uređaji i ventilacija u EX izvedbi,– zabranjena upotreba alata koji varniči, otvorene vatre, pušenja,– korišćenje odeće od pamuka.

Sredstva za zaštitu od požara i način gašenja – sistem za automatsku (termomaksimalni detektori) i ručnu dojavu požara,– sistem za stabilno gašenje požara (CO2),– zidni hidranti,– PP S mobilni aparati (sa penom ili prahom).˂ ˂

Proizvodnja i prerada kože

Opis tehnološkog procesaSastoji se iz nekoliko faza : Skidanje, štavljenje, oplemenjivanje i konfekcioniranje kože.

Požarna opasnost Najveća opasnost je u postupku lakiranja, zbog uptrebe zapaljivih tečnosti i mogućeg stvaranja eksplozivne koncentracije.

Preventivne mereProstorije u kojima se vrši lakiranje moraju mati sledeće preventivne mere :

– objekti od materijala maksimalne vatrootpornost,– dobra i efikasna ventilacija,– elektoinstalacije, uređaji i ventilacija u odgovarajućem stepenu sigurnosti,– automatsko isključenje sistema ventilacije u slučaju požara, – zabranjena upotreba otvorene vatre i pušenje.

Sredstva za zaštitu od požara i način gašenja – sistem za automatsku i ručnu dojavu požara,– sistem za stabilno gašenje požara (CO2 ili šprinkler),– zidni hidranti,– PP S mobilni aparati (sa penom ili prahom).˂ ˂

Proizvodnja i prerada drveta

Opis tehnološkog procesaSastoji se iz nekoliko faza : sečenje, doprema, mehanička obrada, sušenje, farbanje, lakiranje i izrada komandnog nameštaja i sl.

Požarna opasnost Zbog mnogobrojnosti faza obrade drveta, drvo postaje sve usitnjenije, goriva površina veća, pa mogućnost zapaljenja sve prisutnija.Korišćenje boja i lakova povećava već izraženo požarno opterećenje.

Preventivne mere – zidovi od materijala maksimalne vatrootpornost, – pogoni izdeljeni u više požarnih sektora,– dobra i efikasna ventilacija, sa PP klapnama, – automatsko isključenje sistema ventilacije u slučaju požara, – sistem za automatsku i ručnu dojavu požara,– zabranjena upotreba otvorene vatre i pušenja,– elektoinstalacije, uređaji i ventilacija u odgovarajućem stepenu sigurnosti,– zabranjena upotreba alata koji varniči,– oko objekta obezbediti adekvatan prilaz za vatrogasna vozila.

Sredstva za zaštitu od požara i način gašenja – sistem za automatsku i ručnu dojavu požara,– sistem za stabilno gašenje požara (voda),– zidni hidranti,– PP S mobilni aparati (sa penom ili prahom).˂ ˂

Proizvodnja tekstila

Opis tehnološkog procesaTehnološki proces se deli na mehaničku (predenje i tkanje) i hemijsku (smuđenje, beljenje i farbanje) obradu vlakna.

Požarna opasnost Pamuk u rastresitom stanju se lako pali. Posebnu opasnost predstavlja fina, sitna i veoma goriva prašina, koja pored toga što se lako pali, služi i kao efikasan prenosnik požara.

Preventivne mere – zidovi od materijala maksimalne vatrootpornost,– pogoni izdeljeni u više požarnih sektora,– PP vrata– dobra i efikasna ventilacija sa PP klapnama, – sistem otprašivanja,– elektoinstalacije, uređaji i ventilacija u odgovarajućem stepenu sigurnosti,– vrata i prozori uzemljeni,– zabranjena upotreba otvorene vatre i pušenja.

Sredstva za zaštitu od požara i način gašenja – sistem za automatsku i ručnu dojavu požara,– sistem za stabilno gašenje požara (voda),– zidni hidranti,– PP S mobilni aparati (sa penom ili prahom).˂ ˂

Proizvodnja plastičnih masa

Opis tehnološkog procesaPlastične mase se dobijaju od raznih vrsta smola i dodataka, koje se oblikuju pod pritiskom od 12 bara i temperaturi od oko 250ºC.

Požarna opasnost Kako se u procesu proizvodnje koriste visoki pritisci i temperature, to je mogućnost za izbijanje požara veoma izražena. Posebnu opasnost predstavlja korišćenje katalizatora, pri čemu može doći do paljenja reakcione smeše.

Preventivne mere – zidovi od materijala maksimalne vatrootpornost,– pogoni izdeljeni u više požarnih sektora,– elektoinstalacije, uređaji i ventilacija u odgovarajućem stepenu sigurnosti,– PP vrata– dobra i efikasna ventilacija sa PP klapnama, – vrata i prozori uzemljeni,– zabranjena upotreba otvorene vatre i pušenja.

Sredstva za zaštitu od požara i način gašenja – sistem za automatsku i ručnu dojavu požara,– sistem za stabilno gašenje požara (CO2),– PP S mobilni aparati (sa penom ili prahom).˂ ˂

Proizvodnja acetilena

Opis tehnološkog procesaTehnološki proces dobijanja acetilena C2H2 se sastoji u tome da se na kalcium karbid CaC2 delije sa vodom, pri čemu se oslobađa gas – acetilan.

Požarna opasnost Pošto acetilen sa vazduhom gradi eksplozivnu (2-80‰) i veoma zapaljivu smešu, tako je požarna opasnost na veoma visokom nivou. Mogućnosti paljenja su velike, bilo kod statičkog elektriciteta, neispravnih uređaja i elektroinstalacija, alata koji varniči, pregrevanja na suncu.

Preventivne mere – zaseban objekat sa jednom izduvnom stranom ili lagan krov,– podovi koji ne varniče, elektroprovodljivi, uzemljeni i da ne gore,– dobra i efikasna ventilacija sa PP klapnama u nivou poda i plafona, – elektoinstalacije, uređaji i ventilacija u EX izvedbi,– zabranjena upotreba alata koji varniči, otvorene vatre, pušenja,– korišćenje odeće od pamuka,– Gromobranska zaštita objekta,– vrata i prozori uzemljeni.

Sredstva za zaštitu od požara i način gašenja – sistem za automatsku i ručnu dojavu požara EX izvedbi,– sistem za stabilno gašenje požara (CO2),– PP S mobilni aparati (prahom).˂ ˂

Proizvodnja vodonika

Opis tehnološkog procesaVodonik se može dobiti kao produkt elektrolize, delovanjem vodene pare na usijani metal, i oksidacijom prirodnog gasa.

Požarna opasnost Vodonik je zapaljiv i eksplozivan (4,1-74,2‰) gas. Eksplozije su mu snažne. Paljenje vodonika može izazvati pojava statičkog elektriciteta, grejna tela, varničenje neispravnih uređaja, alata i elektroinstalacija.

Preventivne mere – bezbedna udaljenost od susednih objekata,– obavezni eksplozivni odušak,– podovi koji ne varniče, elektroprovodljivi, uzemljeni i da ne gore,– elektoinstalacije, uređaji i ventilacija u EX izvedbi,– sistem detekcije gasa,– zabranjena upotreba alata koji varniči, otvorene vatre, pušenja,– Gromobranska zaštita objekta,– vrata i prozori uzemljeni,– dobra i efikasna ventilacija sa PP klapnama u nivou poda i plafona

Sredstva za zaštitu od požara i način gašenja – sistem za stabilno gašenje požara (CO2),– PP S mobilni aparati (prahom).˂ ˂

Naftna industrija

Opis tehnološkog procesaNafta je mineral biljnog i životinjskog porekla, nastala u naslagama u zemlji, na temperaturama od 120º - 150ºC uz visoke pritiske.

Požarna opasnost Prerada nafte je požarno opasna u celom svom toku. Kako se u procesu radi sa visokim temperaturama i povećanim pritiscima, to se zapaljive pare u velikoj meri oslobađaju i predstavljaju veliku požarnu opasnost.

Preventivne mere Pošto se postrojenja za preradu uglavnom nalaze na otvorenom, neophodna je bezbedna udaljenost takvih postrojenja od susednih objekata. Ako ipak deo proizvodnje se vrši u zatvorenom prostoru neophodno je ispuniti sledeće uslove :

– zidovi od materijala maksimalne vatrootpornost i kao poseban požarni sektor,– lagan krov,– podovi koji ne varniče, elektroprovodljivi, uzemljeni i da ne gore,– vrata i prozori uzemljeni,– elektoinstalacije, uređaji i ventilacija u odgovarajućem stepenu sigurnosti,– zabranjena upotreba alata koji varniči, otvorene vatre, pušenja,

Sredstva za zaštitu od požara i način gašenja – sistem za automatsku i ručnu dojavu požara,– sistem za stabilno gašenje požara (CO2 ili halon),– zidni hidranti,– PP S mobilni aparati (sa penom ili prahom).˂ ˂

Proizvodnja eksplozivnih materija

Pojam i podela eksplozivnih materijaU eksplozivne materije svrstavaju se eksplozivi, municija, sredstva za paljenje eksploziva i pirotehnički predmeti.

Požarna opasnost Zbog izrazito zapaljive i eksplozivne atmosfere, kompletna tehnologija je visoko požarno opterećena.

Preventivne mere – bezbedna udaljenost od susednih objekata,– obavezni eksplozivni odušak,– podovi koji ne varniče, elektroprovodljivi, uzemljeni i da ne gore,– elektoinstalacije, uređaji i ventilacija u EX izvedbi,– zabranjena upotreba alata koji varniči, otvorene vatre, pušenja,– Gromobranska zaštita objekta,– vrata i prozori uzemljeni,– dobra i efikasna ventilacija sa PP klapnama u nivou poda i plafona.

Sredstva za zaštitu od požara i način gašenja – sistem za automatsku i ručnu dojavu požara u EX izvedbi,– sistem za stabilno gašenje požara (CO2),– zidni hidranti,– PP S mobilni aparati (sa penom ili prahom).˂ ˂

Proizvodnja hartije ili papira

Opis tehnološkog procesaGlavni sastojak za dobijanje hartije ili papira čine razne vrste celuloznih vlakana.

Požarna opasnost Celulozna vlakna kad su suva vrlo su zapaljiva. Najveća požarna opasnost preti pri sušenju i skladištenju hartije.

Preventivne mere – skladište bezbedno udaljiti od susednih objekata,– zidovi od materijala maksimalne vatrootpornost,– podovi koji ne varniče, elektroprovodljivi, uzemljeni i da ne gore,– sistem za jonizaciju i ovlaživanje prostorija,– zabranjena upotreba alata koji varniči, otvorene vatre, pušenja,– Gromobranska zaštita objekta,– vrata i prozori uzemljeni,– dobra i efikasna ventilacija.

Sredstva za zaštitu od požara i način gašenja – sistem za automatsku i ručnu dojavu požara,– sistem za stabilno gašenje požara tip šprinkler (voda),– zidni hidranti,– PP S mobilni aparati (sa penom ili prahom).˂ ˂

Proizvodnja metil alkohola

Opis tehnološkog procesaMetil alkohol se dobija od drvnog špiritusa, koji se destilacijom odvoji od sirovog sirćeta.

Požarna opasnost Metil alkohol je o zapaljiva tečnost,

Preventivne mere – bezbedna udaljenost od susednih objekata,– obavezni eksplozivni odušak,– podovi koji ne varniče, elektroprovodljivi, uzemljeni i da ne gore,– elektoinstalacije, uređaji i ventilacija u EX izvedbi,– zabranjena upotreba alata koji varniči, otvorene vatre, pušenja,– Gromobranska zaštita objekta,– vrata i prozori uzemljeni,– dobra i efikasna ventilacija sa PP klapnama u nivou poda i plafona.

Sredstva za zaštitu od požara i način gašenja – sistem za automatsku i ručnu dojavu požara u EX izvedbi,– sistem za stabilno gašenje požara (CO2),– zidni hidranti,– PP S mobilni aparati (sa penom ili prahom).˂ ˂

HIDRANTSKA MREŽA

Hidrantska mreža može biti unutrašnja i spoljašnja.

Za hidrantske mreže kao izvor napajanja se koristi gradski vodovod, podzemne površinske vode, bunari (pumpe) ili atmosferska voda. Kapacitet izvora napajanja mora da obezbedi rad hidrantske mreže u trajanju od 2h. Ako se za napajanje hidrantske mreže koriste bunari, potrebno je da nivo vode ne padne ispod 6m od kote terena. Postrojenje za tahvatanje površinskih voda mora imati radnu pumpu, 2 nezavisna izvora snabdevanja energijom i mogućnost za ručno i automatsko uključivanje. Ako se za napajanje hidrantske mreže koriste atmosferske vode, one se prikupljaju u rezervoar, koji može biti ukopan, poluukopan, nadzemni. Kapacitet rezervoara se određuje na osnovu kapaciteta vode potrebne za gašenje požara.

Spoljna hidrantska mreža izrađuje se kao prstenasti sistem cevovodagde maksimalno dozvoljeno rastojanje između dva hidranta iznosi 80 met. (kod naseljenih objekata moguće je i 150 met. U slepom kraku). Rastojanje hidranata od zida objekta je minimum 5 met. (zbog isipanja toplote), a maksimalno 80 met. Ako nadzemni spoljni hidranti ometaju saobraćaj, postavljaju se podzemni hidranti. Cevi razvodnog cevovoda za spoljnu hidrantsku mrežu ne smeju biti manje od 100mm. Minimalan potreban pritisak u hidrantskoj mreži je 2,5 bara. U blizini hidranata se postavlja orman za smeštaj creva, mlaznice i opreme. Broj hidranata i količina vode u spoljnoj hidrantskoj mreži se odrđuje se na osnovu kubikaže objekta i stepena vatrootpornosti. Unutrašnja hidrantska mreža može biti zajednička sa mrežom za piće ili zasebna. Ona se ne sme postavljati na mestima gde korišćenje vode može izazvati zapaljiv gas. Minimalan prečnik cevi unutrašnje hidrantske mreže je 52 mm. Minimalan pritisak na najudaljenijem hidrantskom priključku ne sme biti manji od 2,5 bara, a maksimalan dozvoljeni 7 bara. Međusobno rastojanje hidranata se određuje tako da celokupan prostor koji se štiti bude pokriven mlazom vode (dužina creva 15 met. + dužina mlaza 5 met.). Ne sme biti nepokrivenog prostora, preklapanje krugova je obavezno. Ventili u hidrantskom priključku se postavlja na visini od h = 1,5 met. od poda i orman mora imati opremu potrebnu za gašenje i mora biti blombiran.

Ukoliko nema potrebnog pritiska, postavlja se uređaj za povećanje pritiska vode u hidrantskoj mreži ili hidrocil. Uređaj se postavlja u prostoriju koja je požarno izdvojena od ostalih prostorija zidovima minimalne vatrootpornosti 2 h, a ulazna vrata 1,5 h. Hidrocil mora imati obilazan vod. U objektima kategorije K1, K2 i K3 (znači, objektima sa malom, srednjom i bez vatrootpornsti) mora postojati i rezervni izvor za snabdevanje tog uređaja.

Hidrantska mreža se kontroliše minimum 1x u godini.Suva hidrantska mreža se postavlja na objektima višim od 75 met. i služi za intervencije

vatrogasnih jedinica. Spoljni priključak za vatrogasno vozilo na cevovodu za suvu hidrantsku mrežu se postavlja u limenom ormanu na visini od h = 60 – 120 cm od nivoa terena. Računa se da na najvišim spratovima potreban pritisak iznosi 5 bara.

Minimalan uslov da bi objekat imao hidrantsku mrežu je da ima preko 4 sprata od minimum 150m².

Hidrantska mreža mora biti konstantno pod pritiskom (ne sme biti ispražnjena). Danas se često predviđa zagrevanje hidrantske mreže ili oblaganje termoizolacijom radi sprečavanja zamrzavanja (nije obavezno zakonom). Rezervoar hidrantske mreže može služiti i za druge potrebe (voda za piće i sl.), ali se proračunata količina vode potrebna za gašenje požara od 2 h mora uvek zadržati i ne sme se

trošiti ni za šta drugo osim za gašenje požara (blokada za dalje korišćenje se vrši elektromagnetnim ventilom na zatvaraču).