SKRIPTA ZA KOLOKVIJUM PSSDDrutveni pokreti i promene + Sindikati----------DRUTVENI POKRETI I PROMENE----------1. Izazov institucionalnim dimenzijama modernosti: Savremena politika socijologija poiva na viedimenzionalnim institucionalnim osnovama, kojeEntoni Gidensdeli uetiri poljai to:Kapitalizam, Industrijalizam, Aparati nadzorakontrole-integracije, Vojna mo. Po Gidensu sinergetsko- kumulativni efekat ovid dimenzija je prisutan bar 4 veka. ovekov problem po Gidensu je nemogunost kontrole sopstvene projekcije sveta- on jo nije gospodar svih dimenzija. Zato u vonji zmajeve koije, kako Gidens navodi globalizaciju, najbolje to moemo uiniti je stvaranje projekcije modela utopijskog realizma za budunost. Drutveni pokreti su jedan od glavnih indikatora te projekcije. Oni na najbolji nain pokazujutenju za promenama,pa Gidens navodi primer radnikog pokreta u kapitalizmu. Naravno, to je deo starih pokreta, ali Gidens jo navodi nove i alternativne pokrete kao nosioce budunosti.

Uzimajui u obzir utopijsku ideal pokreta, i realistiku sliku stanja, savremena kritika teorija po Gidensu mora da vodi rauna na sve imanentne institucionalne transforamcije modernosti, da se orijentie geopolitiki, da misli nadnacionalno, i da uvai emancipatorske politike. Ovo poslednje je posebno vezano za drutvene pokrete koji tee oslobaanju odpotinjavanja. Povezani sapolitikama ivotakao naina da svi ivimo bolje, oni daju uspenu formulunove paradigme modernosti. Odnos ova dva je paralelan odnosu negativne i pozitivne slobode, zakljuuje Gidens.

2. Demokratski i autoritarni lik globalizacije: Dve uktrtene ose danas povezuju procese modernosti: povezivanje emancipatorskih politika sa politikama ivota, i odnos lokalno-globalno. Zato Gidens definie globalizaciju kao intenzifikaciju drutvenih odnosa na svetskom planu uz kompresiju geografskog prostora. Kao kontratea ovakvim procesima javljaju se nacionalne elje za autonomijom, ali i separetizmom.

Globalizacija kao proces povezivanja je poPeujiustari proces koji je zapoeo irenjem velikih svetskih religija. To je i prvi talas globalizacije, dok drugi i trei kreu od renesanse, odnosno industrijske revolucije. Savremeni talas zbog svoje informatike ekspanzije se jo naziva iturboglobalizacija.Ono to ini ovu globalizaciju su tehniko-informatike revolucije i njom izazvana kompresija vremena, globalno trite, vladanje na daljinu, meuzavisnost, transnacionalne korporacije, kopiranje odreenih formi organizacije.

Forma globalizacije moe biti u demokratskom ili autoritarnom liku, i to je stvar izbora nacionalnih drava. Tako npr. neomarksisti, posebnoImanuel Volerstinsmatra da je globalizacija savremena kolonizacija u kojoj dominirajucentralne drave(SAD, EU, Japan),polu-perifernazona (npr. Jugoistona Azija), iperiferija(zemlje treeg sveta).Glavna pogonska snaga globalizacije je ondakapitalizam, a nus pojava globalizacije je antisistemski pokreti.Dejvid Harvejse donekle slae sa ovim, tvrdei da je kapital glavni integrativni faktor sveta. S druge strane liberalne-demokrate smatraju da je glavna odlika globalizacije irenjedemokratije.Meutim za marksiste to je samo jedan od oblika produbljivanja jaza sever-jug prenonoenjem sukoba sa klasa na etnicitete.

3. Pokreti i postojee stanje (status quo): Demokratski lik globalizacije preme Peujiu se vidi pre svega u sferi ekologije, humane globalne ekonomije, socijalnih prava, kosmopolitske demokratije, pluralizmu kultura.

Danas su ipak najdominantnije teorije koje su izmeu modernosti i postmodernizma, i to teorijeLea, Beka, Gindensa, i donekleHelda. To suteorije refleksivne modernosti.Skot Lezastupakonzumerizam, tezu da je danas glavni kapitalinformacija.Njegova definicija karaktera oveka, da je onono to kupuje, onda je danas najdominatnijaekonomija znakovajasan pokazatelj prirode odnosa u globalizaciji. To znai da mi danas nismo striktno vezani za dravu-naciju, ve kupujemo od onoga ko ponudi jasniji i bolje prezentovani znak. To je po Leu sistemdezorganizovanog kapitalizma, u kome je ovek primoran da kupuje u odnosu na ivotne navike i okolinu koja ga okruuje, a sve se svodi naizbor.Bek i Gidnesnude teorijerefleksivne modernostipo kojima je modernizacija sada u fazi u kojoj moe da sagleda samu sebe. Po Gidensu (koji koristi terminpozna modernost), modernizacija je donela politiku emancipacije, a danas ona prerasta u politiku ivota.Bekna ovo nadovezuje globalni poredak koji ide ka republikanizmu a individualizmom kao osnovnom vrednou. U takvim procesima trabarazlikovatiglobalizacijukao proces umanjivanja uloge nacionalnih drava odglobalitetakao faktikog stanja svestkog drutva koje je irevizibilno. Na kraju tu je neoliberalna ideologija-globalizam,kao vladavina svetskog trita. Globalizacija ima nekoliko osnovnih dimenzija: komuniativne tehnologije, ekologija, ekonomija, organizacija rada, kultura, i civilno drutvo. U samoj globalizaciji javljaj se jedno novo drutvo-svetsko rizino drutvokoje proizvodi rizike izazvaneobiljem,siromatvom, iratom novih vojnih tehologija[1].

Pet najvanijih polja globalizacije: Na teorije o demokratskom liku globalizacije se nadovezuje teorijaArjuna Apaduraiakoji smatra da postoji pet sfera u kojima se odvija proces globalne kulturne ekonomije:Etnosfera, Tehnosfera, Finansosfera, Mediasfera, Ideosfera(vezana za ideologije i nove drutvene pokrete). Ove sfere ili predeli ine socijalne prekase koje produkuju, reprodukuju, osporavaju, bore se, menjaju se, samo ako imaju znaenje za specifine drutvene aktere. Za Apaduraia globalizacija je jedan kontradiktoran proces sukoba sfera: nacionalne drave imaju interes da budu otvorene, ali i interes da sauvaju homogenu sliku dobra nacije. Zato se deava proces kanibalizacije izmeu nacionalnih drava. Globalizam samo podstrehuje lokalizam kao nain ouvanja integriteta kultura. Bauman ovo ilustruje kroz primerglobalizovanih bogatihilokalizovanih siromanih. Zato danas u svetu sve vie jaa antiglobalistiki pokret.

Drutveni procesi 70tih godina doveli su do stvaranja novih ili alternativnih drutvenih pokreta. Ovi pokreti su izazov kako za modernu dravu i njenu elitu, tao i za korporacije, radniki pokret, potroakoj kulturi, ak i politikoj teoriji. Svi ovi pokreti nastaju pre svega kao produkt odreenih drutvenih konflikata, koji su po Habermasu, Turenu, i Ofeu, produkt pomeranja konflikata iz proizvodnje (klasni konflikt) u sferu ivota. Partije koje su kanalisale stare konflikte, su mogle da rade tako to e samo popravljati sistem. Novi drutveni pokreti za reavanje novih konflikata trae promenu celikupne sistemske paradigme. To ne iziskuje stari koncept revolucije, ve novekapilarne revolucije-radikalna promena svakodnevnog ivota mirno i nenasilno.

4. Pokreti i poredak:

Klasifikacija pokreta se moe izvriti i po njihovom odnosu prema poredku.

Pokreti koji deluju u okviru sistema, ali ele promene sureformskipokreti. Oni tee malim i postepenim promenama, bez dovoenja u pitanje sistema uopte.

Pokreti koji se zalau za mnogo dublje promene, koji ele da utiu na sve socijalne varijable sistema suradikalnidrutveni pokreti. Primer ovih pokreta su oni nacionalno-oslobodilaki.

Pokreti koji su izmeu ova dvasu oni koji pre svega insistiraju na strukturalnim promenama.Takav je npr.evrokomunizam.On je otro kritikovao kapitalizam, ali odbacio sovjetski revolucionarizam. Ovi pokreti nastoje da simultanim promenama u razliitim drutvenim poljima, stvore sinergiju efekata koji e dobaciti mnogo dalje od bilo kog drugog.

5. Socio-politiki i socio kulturni pokreti:

Socio-politiki i socio-kulturni pokreti se razlikuju prema ciljevima kojim streme. Tako, prvi nastoje da unsu promene u politiki, ekonomski ivot, strukturu i hijerahiju, dok drugi se odnose na vrednosti, uverenja, matrice ivotnog ponaanja (kavi su npr. hipi pokreti).

Dejvid Eberlenam daje neto sloeniju klasifikaciju u odnosu na cilj i oblas promena i to:transformativnepokrete(totalne promene),reformskepokrete(parcijalne promene),pokreteiskupljenja i spasenja(totalnu promenu individua),alternativne pokrete(parcijalnu promenu individua). S obzirom naakciju i logiku pokretapostoje dve vrste:instrumentalniiekspresivni. Prvi imaju za ciljosvajanje politike vlastii obezbeivanjepromena putem zakona, propisai sl. Ovi se mahom pretvore u politike parije. Eksprsivni pokreti se bave pitanjimaidentiteta, vrednostima, autonomije ljudskih prava, i sl.

6. Klasini i novi drutveni pokreti: U epohi nastanka modernog i industrijskog drutva, dominantni pokreti su bili oni vezani za slojeve i klase. Takvi su biliradniki, sindikalni, farmerski. Ovo su stari iliklasinipokreti. U epohi onoga to se nazivapostindustrijsko, informatiko, postmoderno drutvo, javljaju se novi tipovi drutvenih pokreta, kakvi suekoloki, feministiki, mirovni. Ovo sunovi ili alternativnipokreti.Klaus Ofekae da su novi pokreti rezultat sporednih efekata industrijskog rasta, dokAlan Turento poistoveuje sa strukturalnim promenama industrijskog drutva.Brandsmatra da je domintan sloj u ovim pokratimasrednji sloj, koji tei daodbrani potrebe i postavi zahteve. Dakle pokreti su proizvod klase obrazovanih, i to onih novano situoranih, najee humanih radnika, i mladih posleratnih generacija.

Slino misli iIngelhartkada vezu izmeu politikog aktivizma i mladih obrazovanih ljudi nazivakognitivnom mobilizacijom. Ingelhart smatra da je dolo do promenapotrebakojeidusadaod materijalistiih, prema postmaterijalistikim(kvalitet ivota)Tiha revolicija. Ova teza je zasnovana na dve primese: ljudi cene ono to je retko, i vrednosti zavise od socijalizacije mlade osobe. Zbog toga stare i mlade generacije uvek imaju drugaije vrednosti, to ukazuje na stepen participacije mladih u politikim zbivanjima.

7. Razliiti teorijski pristupi drutvenim pokretima:Marksistikipristup drutvenim pokretima zasniva se naklasama.Poseban segment izuavanja ove teorije suradniki pokretikao nosioci klasnih promena i revolucije.

Bihejvioristikipristup koji se javlja u SAD-u u okviru ikake kole, posmatra pojavu pokreta kao izraz nezadovoljstva aktera postojeim stanjem u drutvu. Znaajni predstavnici suPark, Blumer. Robert Ezra Parkvai i za osnivaa ikake kole, i njegovi radovi su umnogome uticali na potonje generacije ekologa, ali i politikologa. On smatra da je sociologija naukao meudelanju ljudi, koje se umnogome zasniva na komunikaciji, a koja opet moe bitiizraz, tumaenje i odgovor. Ljudsko delanje se svodi naetiri meuodnosakoja se jednim imenom nazivajusocijalizacija, i to su:utakmica(najoptija nesvesna delatnost),sukob(nastaje iz utakmice, kao vid osveenja),prilagoavanje(prirodno i drutveno), iprihvatanje(krajnji oblik utapanja u drutvene norme).

Teorija racionalnog izboranudi takoe objanjanje kroz radoveMensura Olsona.Ova teorija odbacije prethodne dve, i smatra da pokreti nastaju iz sebinih interesa koji su racionalni.Pojednici nee uestvovati u drutvenoj akciji ukoliko njihovo oekivanje dobitka bude manje od trokova njihove participacije(tzvcost benefit analiza). U sluaju da mu se akcija ne isplati on e ostatifree riderkoji e senadati da e dobiti makar neto od preraspodele. Ono to nije dobro u ovom modelu jeste to ne objanjava prisusvo altruizma u drutvenoj akciji.

Teorija mobilizacije resursa(amerika teorija) polazi od toga danezadovoljstvo samo po sebi nee pokrenuti socijalnu akcijuukoliko ne postoji organizacija za mobilizaciju potencijala, kako to ve tvrdeOberal i Tili. Ipak evropska verzija ove teorije insistira na da suinioci identiteta i vrednostpravipokretai socijalne akcije. TakoTuren i Meluisamtraju da pokreti uvek tee uspostavljanju poljuljanih identiteta. Zbog ovoga u ovim teorijama interes ne igra veliku ulogu, koliku igra npr. autonomija i solidarnost. Ovakvi drutveni pokreti tee pre svega da stvore novupolitiku kulturu.8. Drutveni pokreti i etnifikacija politike: Glavna socijalna arena za pojavu modernih drutvenih pokreta je ona demokratska. Budui da nae drutvo (Srbija) nema izgraen demokratski sistem, kao i potovanje razliitosti i osnovnih prava, klima za stvaranje ovih pokreta je nepovoljna. Jedini pokret koji je uspeo duboko da se implementira je onajradniki(socijalistiki), i to autohtona hibridna varijanta. Takoe moe se izdvojiti iantinuklearni pokretkoji je nastao krajem 70tih godina.

Po raspadu socijalizma, u Srbiji su se pojavili pre svegatradicionalistiki drutveni pokreti: nacionalistiki i populistiki.Takvi pokreti su vraali drutvo tradiciji, ali nisu mogli da obuzdaju nadolazee nacionalistike struje, koje su se oliile umilitantnim etnonacionalistikim pokretima.Proces koji dovodi do ovogaKlaus Ofenazivaetnifikacijom politike. U tim procesima problem koji nastaje javlja se iz straha. Nove elite vlasti strahuju od drugih nacija, umiljen ili objektivan, tera ih da strahom ostaju na vlasti.

SFRJ je od 50tih god. 20. veka bila u vrhu interesovanja i naprednosti meu socijalistikim zemljama. Ipak, budui da je vreme za reforme bilo tokom 80tih godina, ona je tu svoju ansu propustila, pa ju je pluralistika revolucija zatekla nespremnu, i zavrila je sa krvavim raspadom.

9. etiri teorijska pristupa demokratskoj tradiciji:

Od pada Berlinskog zida 1989., sve je vie teorija o demokratskim tranzicijama. Ove teorije se manje-vie nadovezuju na teorije otreem talasuHantingtona, ietvrtom talasuKlausa fon Bajmea.

Transnacionalne teorijesu one koje smatraju dainternacionalne promene vuku sa sobom demokratske. To su najeeradikalne promene globalnog sistema(npr. svet posle II svetskog rata), koga uvek prati jakdemonstracioni ili domino-efekat.Defri Pridamje naroit znaaj pridodao medijima u ovom procesu, nazivajui ove revolucijemedia revolutions.

Strukturalne teorijesmatraju da odreene promene u politikoj, ekonomskoj, i kulturnoj strukturi moraju nastati da bi se izvrila demokratska tranzicija. Jedna od glavnih spona i pokretaa je ekonomski boljitak koji onda mobilie drutvo. Lipset je dao jednu deterministiku teoriju po kojoj je stepen uspenosti promena direktno proporcijalan ekonomskom razvitku[2].

Genetike teorijeiliteorije politikih akcijafokusiraju se na procese promene reima. Te procese sprovodi elita, uz mogunost demokratskog izbora, ali i neizvesnost od neuspeha. Zato je tranzicija bitniji faktor od same konsolidacije. Klaus Ofe smatra da postoje dve razlike u istonoevropskoj demokratizaciji i onim pre nje: prva je u duini vremenskog perioda i karakter promene, koji se ticaonacionalnog identiteta, novih ustavnih okvira, promena ekonomskih prilika(kultura, politika, ekonomija). Drugi momenat je etnifikacija politike. To je proces promiljanja novog poretka jednog etniciteta a koji se drastino razlikuje od bio kog drugog etniciteta, i deluje iskljuujue.

Interaktivne teorijesu one koje smatraju da seu isto vreme mora vriti i tranzicija i konsolidacija, koji se za neke stvari moraju odvijati brzo, a za neke postupno i multidimenzionalno. Balkan je pogodan prostor za ove teorije, budui da se u ove procese mora uraunatipolitika kultura, sistem vrenosti, odnos drave i drutvai sl. Prvi koji je dao ovakvu teoriju bio je Kirhajmer nazivajui jeteorijom sputavajuih uslova i revolucinarnog proboja.10. Ustavnopravne, politike, i civilne promene:

Ralf Darendorfsmatra da pluralistika revolucija iz 1989. nije donela nita novo, osim modiikacije starih koncepata u okvirimacivilnog i otvorenog drutva. Svoju teoriju postavlja na potrebi za uvoenjem konstitucionalnog liberalizma i drutvene reforme, i to kroztri faze.

Prva fazajefaza konstitucionalnih promenakoja vremenski treba da traje kratko, oko 6 meseci, i to jedoba pravnika, koji pod geslomlet there be as much democracy as possible,treba da pronau konstitucionalnu ravnoteu izmeu podele vlasti i operativnosti vlasti.

Druga fazajefaza normalne politikeu kojoj se vri estogodinje reformisanje ekonomske i politike ravni, a koje sprovodepolitiari.

Trea fazaje jefaza graanskog drutvau kome najveu ulogu imacivilno drutvoi koje treba da traje i gradi slobodu dugo vremena. On gaji jedan pluralistiki stav oko artikulacije interesa, kao i jedan drutven-solidarni princip, i potovanje fer pleja. Optimalni rok za izgradnju ovoga je 60 godina.Graani. Dakle, Darendorf smatra da jecivilno drutvo klju uspene demokratizacijedrutva. Primenjujui ovu teoriju na Srbiju, prvi zakljuak do kojeg dolazimo jeste da je ta i takva tranzicija zakasnela u odnosu na Evropu, kako to tvrdi Zagorka Golubovi. Ipak, postoje i mnogo vie ocene ovih zbivanja, pa tako Pudunavac tvrdi da je to bila pre svegalibaralna revolucija. Ipak, pitanje je da li je osnovni motiv takve revolucije bilasloboda,ilipravda. Budui da postoji ovakva dilema, onda je mnogo bolje usvojiti Kiovo miljenje da su ovakve promene negde izmeureforme i revolucije. Ovakav pristup zahteva praenje dve linijeretrospektivne i prospektivne. To znai da se mora voditi rauna o dravnom kontinuitetu i legalitetu, ali i neumitnim promenama. Srbija je imala jednu posebnu situaciju da nije pregovarala sa starim reimom oko promena, a sa druge strane politiari insistiraju na retrospektivnom pristupu. Budui na razmimoilaenje struja u okviru promena, Srbija je propustila ansu da primeni Darendorfov model.

11. Meusobnom odnosu konsolidacije, demokratizacije i liberalizacije:

Adam Pevorskije proces prelaska iz autoritarnog u demokratski reim video kroz tri faze:liberalizacije, demokratizacija, i konsolidacija. Prva je faza sukoba, druga uspostavljanja institucija, a trea uspostavljanje stabilnog demokratskog sistema.

Ipak, ovaj proces nije lak, i postoje brojni faktori koji oteavaj put tranzicije. Jedan od autra koji je pokuao da ove faktore prikae je i Dejvid Biam, sumirajui ih u okviru 10 hipoteza.

12a. Uslovi demokratske konsolidacije (prvih 5 hipoteza):

Prvahipoteza se odnosi nakarakter biveg reimakao preduslova za konsolidaciju demokratskih promena. Tako je u Srbiji jedan od problem uspenog reformisanja i pretohodni populistiki reim koji je navikao graane na demagogiju, i ulio paranoju od spoljnih neprijatelja i domaih izdajnika.

Drugahipoteza je kae danain prelaska ka demokratiji utie na potonju konsolidaciju. Srbija se npr. uklopila u opti model pluralistikih revolucija, koja odbacuje nasilje i trai meke metode.

Treahipoteza kae da jetrina ekonomija neophodan, madane i dovoljan uslov demokratije. Ovde valja nadovezati umpetera koji trinu ekonomiju vezuje za demokratiju jer jaa oseaj individualizma, trai disperziju moi, i odvaja trine sile od politikih. Sa druge strane neke od negativnih posledica trinog razmiljnja su jaz izmeu bogatih i siromanih, nezaposlenost, javni moral.

etvrtahipoteza kae da seanseza demokratsku konsolidacijuuveavaju sa demokratskim razvojem. Dakle demokratski reim mora da pokae, makar postepenom svoju mo da uini ivot ljudi lakim, kroz poveanje standarda.

Petahipoteza glasi daspecifine forme delovanja klasa utiu na konsolidaciju. Na primeru Srbije moemo videti da su upravo srednji slojevi inili baznu osnovu revolucije, pa je zato ona i ila u smeru ostalih pluralistikih revolucija (bez nasilja i ekstrema).

12b. Uslovi demokratske konsolidacije (drugih 5 hipoteza):

estahipoteza smatra da su odreenereligije nekopatibilnesa demokratijom.

Sedmahipoteza se tie istorijskogantagonizma izmeu grupa u drutvukaoprepreciuspenoj konsolidaciji. Iako je ovo demostrirano na krvav nain u bivoj SFRJ ipak treba uzeti u obzir da upravo kulturni diverzitet i pluralizam ini osnovnu vrednost demokratije.

Osma,devetaidesetahipoteza se odnose napolitiki sistemi glase: predsedniki sistemi su manje trajni negoparlamentarni;proporcijalni izborni sistemidovode do manje raskola nego veinski; demokratska izdrljivost se poveava jaanjemlokalne samouprave.

13. Civilno drutvo i demokratska konsolidacija:Filip miternam napominje da demokratska konsolidacija mora da stvori sa sobom istabilno civilno drutvoako eli da budesamoodriva. miter napominje da takvo civilno drutvo mora da postulira etiri pretpostavke:dualna autonomija, kolektivna akcija, neuzurpacija, i uljudnost. Dakle miterova teza poiva na pretpostavci da tranzicija donosi civilno drutvo a ne obrnuto. Ipak, situacija u Srbiji je neto drugaija. I pre uspostavljanja reima iz 90tih postojale su naznake da se civilni sektor raa. Iako je ovo bilopotisnuto civilno drutvo, dogaaji iz 1996/97 su pokazali da je ono bilo i te kako sposobno da se mobilie. Samim tim zakljuak je da je toperipatetiko civilno drutvodoprinelo uruavanju sistema 2000. god.

U prouavanju civilnog drutva istone Evrope,Volfgan Merkelnam daje5 paradigmiza njuegovo razumevanje.

PrvajeLokova funkcija zatite od autoritarnosti drave.Dakle u postkumunistikim drutvima je od vitalnog znaaja odbrananegativne slobodekoju nosi civilni sektor.

DrugajeMontekjeova funkcija ravnotee izmeu vladinog i civilnog sektora.Ispunjenje ovoga je od znaaja za vladavinu prava.

TreajeTokvilova f-ja da je civilno drutvo kola demokratije, jer se nalazi u svakodnevnoj neposrednojk komunikaciji i praksi sa graanstvom.

etvrtajeHabermasova f-ja civilnog drutva kao kreatora javne sfere. To znai uspenu artikulaciju interesa spontanih organizacija iz privatne sfere u vladinoj sferi, a kao nain stvaranja sveobuhvatne transparentne javne sfere.

PetajePatmanova f-ja stvaranja socijalnog kapitala kroz delovanje civilnog sektora.To se ostvaruje kroz pluralistiku ulogu civilnog drutva. U zemljama u tranziciji je od vitalnog znaaja da socijalni kapital, ili spremnost ljudi na kooperaciju i drutvenu participaciju, postigne sveobuhvatan prelaz ka idealu pluralistike demokratije.

15. Politika strategija demokratskih promena: Moderna drutva su u stalnoj dinamici, pa im je promena imanentno svojstvo. Ipak postoji vreme za promene, i svaka proputena ansa znai stagnaciju, ili nazadovanje. U Srbiji postoji jo i problem rascepa izmeu struja koje su za promene, pored stalne pretnje povratka starog reima u vidu ultranacionalistikih stranaka. Rascep je u poetki iao na liniji emu dati prednost: legalitetu ili legitimitetu demokratskih promena. Nosioci tog rascepa su Demokratska stranka Srbije, i Demokratska stranka.

Jedan od problema koji je doveo do ovakvog razvoja dogaaja je i nepostojanje jasnestrategije demokratskih promena. Postoje dve najbitnije strategije:politikaicivilna. Ove strategije su dijemetralno suprotne po svim osnovama (nastanak, kanali, akteri, itd.). Tako po karakteru i smeru odvijanjapolitikaide odozgo na dole (ponuda), pa je to ujedno i pasivni vid razmiljanja o potrebi za drutvene promene. Glavniakteriove strategije su politike elite. Problemi koji se mogu javiti sa ovim tiu se nedefinisanog identiteta elita, uticaj prethodnog autoritarnog reima. Zato se ponekad javljaju isubelitekao korektiv ovima, a koje najee ini menaderska klasa.

Drutveni nivoove stratigije je vrh drutva tj. dravni centar.

Kanali akcije i delovanja su kroz politike partije i lidere. to vea fragmentacija partija i programa, to vea nedelotvornost ovih kanala. Takoe nedemokratski pristupi u strukturama samih partija znaju da nakode njenom spoljnom delovanju.

Polja promeneove strategije su institucije.Cilj obrazovanjainstitucija je samoodriva demokratija. Institucije drave su tu naroito bitne, ali i druge autonomne drutvene institucije.

Oblast i sredstvanormativnogregulisanjasu ustavni i pravni poredak. Utvrivanje jasnih sankcija i obezbeivanje prava graana su od vitalnog znaaja za demokratsko drutvo.

Nain usvajanja i primene ove strategije tiu se procedura politike komunikacije. To je naroito bitno za utvrivanje fer pravila politike igre.

Politika strategije se usresreuje ka razvitku privrede. Vana stavka ovog dela je transformacija iz drutvene u privatnu svojinu.

Najvaniji resursove strategije je politika mo, aciljje dobra vladavina.

16. Civilna strategija demokratskih promena:

Civilnastrategija poinje od drutvene osnove i ideodozdo na gore. To je stretegija zahteva. Samim tim osnovni akteri sugraani,kao irok osnov drutvene mobilizacije.

Drutveni nivoje onda predominantno lokalni. Jaka lokalna samouprava je jedan od kljunih preduslova za ovo.

Predstavniciove strategije su nevladine orgenizacije (NGO).Polje delovanjana koji ovi predstavnivici ele da utiu jeste sistem vrednosti. Liberalno-demokratski korpus vrednosti je predominantan u njihovim ciljevima.

Oblast regulacijeje vladavina prava i odbacivanje arbitrarne politike kulture.

Nain delovanjaje usmeren ka demokratskoj javnosti. Politika kultura je ta koja determinie koliko e se ovo i prihvatiti, ali nju ujedno i oblikuje delanje ove strategije.

Usmerenost ove strategije ide ka optetem poveanju ivotnog standarda, koji su vezani za ekonomiju, ali mogu biti i za neke subsidijarne pojave (npr. ekologija). Slobodno trite umnogome pomae ostvarivanju ovoga.

Najvaniji resursje socijalni kapital,i spreavanje odliva mozgova.

Osnovniciljje izgradnja civilnog drutvakao dela dobro ureene zajednice.

17, 18. Drutveni pokret - pojam i elementi za definiciju:

Autor koji je prvi pokuao da celu politiku sociologiju zasnuje na pokretima bio jeRudolf Heberle. Za njega sudrutveni pokreti pre svega izraz nezadovoljstva koje tei menjenju kljunih institucija. Slinu defeiniciju, samo u skladu sa marksistikom klasnom borbom daje nam iAlan Turen. Postoji nekolikoelemanatakoji razlikuju drutveni pokret od rugih pojava:kolektivna akcija, dobrovoljnost i otvorenost, stav prema promeni, masovnost, drutveni konflikt, interesna osnova okupljanja, nezadovljene potrebe, javnost delovanja, spontanost, elastinost i drutvena zananjost problema.Drutveni pokretje ondakolektivna i dobrovoljna, javna, masovna, esto spontana akcija ljudi, koja nastaje iz nezadovoljstva, izraava sukobe interesa, pokree reavanje znaajnih pitanja i stremi promenama.

20. Blumerova teorija pokreta:Herbert Blumerje predstavnik simbolikog interakcionizma u bihejvoristikoj sociologiji. Za Blumeradrutveni pokretje kolektivni pokuaj da se uspostavi nov poredak ivota.Dakle osnovna motivacija graana proizilazi iz nezadovoljstva postojeima stanjem i verom u bolju budunost[4]. Za Blumera, postojetri vrste pokreta:optidrutveni pokreti,posebnidrutveni pokreti i drutveni pokretiizraavanja.Optipokret je npr.radniki.Ovi pokreti operiu sakulturnim nanosima ili strujamapostepeno menjajui dominantne vrednosti. Sa nadolaskom tih struja, ljudi postavljaju i drugaije zahteve i interese, koje proizilaze iz probuenog nezadovoljstva. Ovakvi pokreti su esto neorganizovani, disperzovani i bez etabliranog vostva sa samo generalnim smernicama. Mase su dominantne u ovim pokretima, a esto se diskusije i rasprave pojavljuju kao sredstva optenja.

Posebnipokreti se javljaju nanosom struja optih pokreta. Oni su mnogo fokusiraniji na specifine vidove nezadovoljstva. Humanitarni pokret je primer ovoga. Posebni pokreti mogu bitireformski i revolucionarni.Ovakav pokret ima jasnu strukturu, organizaciju i vou, sa jasnim ciljevima i orijentacijom. Mi-svest dominira lanstvom pokreta. Postoje odreene faze ovog pokreta i to:drutveno nezadovoljstvo, drutvena uzrujanost, uzbuenje, faza formalizacije, faza institucionalizacije pokreta. Mehanizmi i sredstva su:agitacija, razvoj esprit de corps, razvoj morala, formiranje ideologije, i razvijanje operativnih taktika. Esprit de corps je oseaj pripadnosti pokretu, kao i unutranja solidarnost kroz intra/ekstra relacije, neformalna udruenja, i ritualnu participaciju.

Ekspresivnipokreti ne tee menjanju drutva i to su npr.religiozni i modnipokreti.21. Smelersova teorija pokreta:

Smelerszapoinje teoriju pokreta sa objanjenjemteorijekolektivnog ponaanjai njegovim razlikovanjem od samostalnog i grupnog delanja, kako u veliini tako i u psihologiji.

Postoji nekolikooblikakolektivnog ponaanja:panika, pomama, masovni hirovi, pomodni talasi, finasijski bum, religiozna buenja,neprijateljski izliv, normativno i vrenosno orijentisani pokreti.Samo poslednja dva imaju oblik drutvenog pokreta, dok su ostali obliksocijalne ekspolizije.

Normativnipokreti imaju za cilj ponovno uspostavljanje opteprihvaenih drutvenih normi, kroz nove zakone, obiaje, udruenja i sl. To su npr. radniki, mirovni, i dr. pokreti.

Vrednosnoorijentisani pokreti tee uspostavljanju novih vrenosti, bilo one svetovne ili profane.

23, 25. Klasifikacija pokreta; Vrste novih ili alternarivnih pokreta: Pokreti mogu bitiemancipatorskiukoliko tee poveanju obima polja ljudske slobode, ilineemancipatorskiukoliko se zalau za suavanje.

S obzirom nasadrajei nosioce mogu bitiklasni, politiki, nacionalni, populistiki, rasni, verski, kulturni, omladinskii dr. U odnosu nateritorijumogu bitiregionalni, nacionalni, i internacionalni.

S obzirom na odnos premapromenamamogu bitirevolucionarni, reformistiki, konzervativni, i reakcionarni. Pod klasinim pokretima se najee podrazumevaju pokreti karakteristini za XIX i prvu polovinu XX veka. Najbitniji je radniki pokret.

Novi drutveni pokreti nastaju 60tih godina XX veka. Oni su prvenstveno usmereni ka drutvu i pojedincima, koncentriu se na jedan problem, ne moraju biti vezani za institucije, najee su nenasilni, imaju nov dopadljiv imid.

Vrstenovihpokreta su:ekoloki, studentski, kontrakulturni, neofeministiki,mirovni, antinuklearni, pokret za alternativnu energiju i ekonomiju, pokret zaautonomiju, za alternativnu medicinu,ravnopravnost manjinskih seksualnih grupa, religijski, i dr[5].26. Novi pokreti: strukturalna karakteristika modernosti:

Tom Botomorsmatra da supokreti proizvod modernog doba. U pokretima se artikulie rasuta socijalna enargija u precizno formulisane zahteve.

Pogodan prostor za nastanak pokreta je demokratsko i otvoreno drutvo, iako oni nastaju i u okviru diktatura. Pokreti su finalni rascep izmeu politike drave i civilnog drutva, ali i most izmeu njih. Naravno ne treba po analogiji donositi zakljuke da su pokreti okrenuti samo ka demokratiji, emu je primer faizma odgovaraju. Ipak mnogo je ei primer kada u totalitarnom reimu koji spolja deluje stabilno, odjednom izbije ogromna energija socijalne mase i srui takav sistem. Primer koji objedinjuje i prvi i drugi stav je Homeinijev pokret u Iranu, koji je zbacio ahov reim, ali zapao u politiki sistem verskog fundamnetalizma.

Na osnovu nekih teoretiara kakav jeGrami, moe se izvui zakljuak da sudrutveni pokreti organski produkt savremenog drutva, a ne konjuktivna, privremena pojava koja prestaje sa postojanjem po obavljanom cilju. TakoAgne Helerdaje tezu da drutvenipokreti uvek nastaju iz nezadovoljenog sistema potreba, to je ujedno i snana veza i mobilizatorska snaga angaovanih masa. Iako takvih potreba ima, ipak su elja zaslobodom i demokratijomnajbitnije. To je jako prisutno u modernom drutvu sa razvojem informacionog sistema, koji omoguava iroku participaciju graanstva. Sa druge strane razvoj istih dozvoljava sve veu dominaciju i manipulaciju masama od strane vodeih elita moi. ovek je sve vie podstaknut na alijenaciju, pa stoga postoji prirodno svojstvo da se on vrati na prvobitno stanje. Na ovo se nadovezuje i nezadovljastvo delanja politikih institucija.27, 28, 29. Opoziciona politika kultura; Traganje za identitetom; Pokreti i anti-pokreti: Politike partije, politike institucije i akteri, ne mogu da zadovolje sistem osnovnih potreba oveka iz objektivnih razloga. S tim u vezi postoji i potreba za jaanjem civilnog sektora, naroito pokreta koji e se baviti jednom konkretnom stvari. To je ujedno i negovanjeopozicione kulturekoja je protiv hijerahijskog poretka stvari, politikom profesionalizmu i krutosti,. Sa te strane posmatrano pokreti nisu nita drugo do povratak neposrednoj demokratiji i drutvenog angaovanja ljudi.

Agne Helernam ujedno sugerie dadrutvo u kome je ovek predominantno nezadovoljan je ono drutvo koje ima neograniene potrebe. Takvo drutvo je onda identiteno neizdefirencirano, pa drutveni pokreti imaju bitnu ulogu obilkovanja tog identiteta. Tako npr. u nae doba se ponovo raaju mnogi religijski pokreti, sekte, ali i nacionalni pokreti, za rasnu jednakost, ili kulturnu autonomiju.

Pokretise danas uglavnom karakteriu kaoprogresivni, demokratski i levo oreijentisani. Ipak preutkuje se da ponekada demokratski i emancipatorski pokreti upoteno, ne moraju biti progersivni. Tako Hana Arent nam daje primer totalitarnih pokreta kao nazadnih i reakcionih. Samim tim uvek treba voditi rauna o programskoj orijentaciji pokreta (progresivna/regresivna). Tako nacionalistiki ili etniki pokreti treeg sveta su svakako progresivni, ali to se ne moe rei za one pokrete koji su separatistiki ili zagovaraju rasnu segregaciju. Samim timsvaki pokret imai svojanti-pokret. Tako su anti-pokreti najee regresivni, i aktiviraju se u dobima drutvenih kriza.

30, 31. Ofanziva novog konzervatizma i desnice; Defanzivni ili ofanzivni karakter novih pokreta:

Periodi tranzicije zbog rekonstruisanja drutva su esto periodisocialne napetosti i konflikata. Kao vid nezadovoljstva javljaju se pokreti koji ele da odustanu od takvog kursa rekonstrukcije i preu na onaj konzervativniji koji cenired, rad, disciplinu. To suneokonzervativni pokreti, koji idu od liberalnih, preko nove desnice, i antikomunizma.

Ovi pokreti esto redukuju dravu blagostanja, i vraaju se slobodama koje donosi otvoreno trite. Problem sa ovim jeste ukidanje mnogih socijalnih prava. Povratak patrijahalnom sistemu vrednosti je takoe prisutan. Prednost desnice nad levicom, kako istie Habermas, je barem za sada taj to oni nude konkretna reenja za konkretne probleme.

Habermastakoe pravi razliku i izmeuofanzivnihidefanzivnihpokreta.Oni se razlikuju na osnovupristupa integraciji-sistemskojilisocijalnoj, a koji se opet oslanjanju nadva kljuna faktora sistema-novaci mo. Sistem se dalje moe razlikovati kaoporedak i svet ivota, a poredak ima za cilj da dominira nad ivotom. U ovom procepu se javljaju pokreti koji ujedno povezuju ova dva dela sistema, ali i brane ivot od kolonizacije poretka.Samo oni pokreti koji tee sticanju i osvajanju novih prava su ofanzivni(kao npr.feminisiki), dokostali koji spreavaju tu kolonizaciju su defanzivni.32. Novi pokreti i globalna kriza:

Drutvena kriza je osnovno okruenje, ali i proizvod delanja drutvanog pokreta. Tako je npr. strukturalna kriza kapitalizma dovela do pojave novih drutvenih pokreta, ali je i samo drutvo izobilja proizvelo pokrete kao nain artikulacije interesa.

I sam uspon drutvenih pokreta se odvio u krilu velike drutvene krize 1968. godine, naroito predvoen studentskim pokretom. Takoe velika ekonomska kriza od 1972-74. godine je umnogome uticala na pojavu i formatiranje pokreta. Samim tim dolazi se do zakljuka da su pokreti proizvod krize kraja prosperitetnog perioda kapitalizma. Naravno nijekriza delovalauvek u istom pravcu formiranja pokreta. Takoje nprstudenski pokret izgubio na znaaju, ali suvaskrsnulineki stari pokreti i to u svom neo-oliku. Takav jeneofeministiki, neokonzervativni, neonacionalistiki, itd.Jeadn od predominantnihnovih pokreta je iekoloki pokret. Stranke zelenih postiu ve dve-tri decenije jako dobre rezuletate a zauzimaju i bitne sistemske pozicije. Takoe aktiviranje pokreta kakav je ekoloki, znai da se polja akutnih kriza (sistemskih) suavaju, pa su pokreti nuno preorijenisani na neke druge teme (humanirarni rad, mirovni pokreti, ekologija).

33. Ishod krize i perspective pokreta:

Svaki drutveni pokret mora imati svoju utopijsku viziju ukoliko ne eli da postane racionalno orue onih koji su edni moi. Drutveni pokret prestavlja oivljavanje idejedelatne utopije. Ernest Bloh je naroito razradio ovaj pojam dosene utopije. Ona je za njega kao nada, neto to je imanentno ovekovom biu. Zato je socijalna utopija uvek povezana sa stvarnou, jer bez nje ne moe ni da se implementira, a kamoli ostvari. Stvarnost uvek mora biti polazna osnova graenja svake utopijske slike.Blohnam od socijalnih utopija izdvajeutopije slobodekoje oliavaMor, iutopije redakoje oliavaKampanela. Prva pokuava dadrutvo uini demokratskijim, a druga da napraviautoritarnu slikubesprekornog funkcionisanja drutva. To je razlika izmau emancipatorskih i totalitarnih stremljenja.Totalitarne utopije gladeju da nametnu projekciju budunosti, a u tome nema slobode,zakljuujeAgne Heler. Danaspostoji generalni strah od utopija- svaka je u sutini totalitarna jer kroz socijalni inenjenrig pokuava da nametne socijalnu entropiju.

Ovakav stav najee potie iz postmodernistikih pera, mada ni neomarksisti nisu daleko od ovog stava. Jo je Markuze oznaio kraj utopijama. To dovodi do zakljuka da se pesimizam uvukao duboko u strukture, to teorijske misli, to praktine delatnosti (kroz buenje neokonzervativnih struja). Ipak utopija jo ima svoju svrhu, i danas ona sve vie postaje zamena za ideologiju.

Majnhajm nam poruuje da su utopija i ideologija dva zasebna tumaenja sveta proizala iz misli jednog sloja-inteligencije. Iz ovog stava, da je svet oko nas projekcija nae misli, dolazi se do zakljuka da su i pokreti deo te projekcije. Zato je problematika sagledavanja sveta oko nas vezana za to kako emo ga mi odrediti. Upravo iz tog razloga nai interesi igraju veliku ulogu, a ideologija im je glavni produkt, gde je on oblik svesti odreene drutvene grupe ili klase. Povezano sa vlau, ideologija je najee tenja da se ostvari neki optedrutveni interes. S druge strane ideologija se retko odnosi na samo drutvo (koliko na vlast). Projekcija svesti koja eli da odredi drutvo jeste utopija. Utopija je uvek stremila idealima pravde i moralnog savrenstva, kao i istine. Pokreti su zato mnogo blii utopijama nego ideologijama, koje su vie vezane za politike partije. Trensformacije utopije u ideologiju, ili ideologije u praznu utopiju su takoe mogue. Prazna utopija tako nije nita drugo do projekcija statusa quo u budunost- bez promena. To je stanje kada nastupa politika paraliza, a cveta ideologija.

Veze izemu realnosti i utopije se najbolje oitavaju u periodima drutvenih kriza. Za Karla Kosiska drutvena kriza dok ne dobije dimenziju politikoga i nije prava kriza. Kako u osnovi ovoga moe biti podrivanje moralnog sistema, ili vrednosti, a to znai gubljenje orijentacije, onda je najakutnija kriza ona vezana zautopijsku energiju. Helerova upozorava da u drutvenim krizama bez kompasa utopije ovek je izgubljen. Tako se i deava za vreme istih da se granice realnog sve vie pomeraju ka utopiji, to dokazuju revolucije. Zato su studenti 68. god i imali parolu Budimo realni, zahtevajmo nemogue.

Dve dominante utopije u posleratnom periodu u svetu su bile one vezane za socijalistiku dravu na Istoku, i dravu blagostanja na Zapadu. Energija i jedne i druge utopije potie iz iste osnove- sveta rada. Ipak danas kao da te snage rada posustaju, kako kroz stvaranje novih postkomunistikih drutva, tako i kroz menjanje logike proizvodnje na Zapadu pod sve veim eko-pitiscima. Danas utopija naputa radniki pokret selei se na nove sfere interesovanja, kakve su marginalizovane grupe.

Bitna odlikautopijejeste ta tose okree ka novome, pa je lako prihvaena od novih drutvenih pokreta. Ipak, ti pokreti najee fragmentiraju utopiju- ona nije sveobuhvatna, ve konkretno usmerena. Zato je moemo nazvatiutopijom alternativnih drutvenih mogunosti. Takva utopija je utopija sveta ivota u habermasovskom smislu. Jedna od glavnih deviza ovoga je deluj lokalno, misli globalno. Ova utopija se ne odnosi nuno na politiki vrh, koliko na sistem vrednosti politike kulture, podrivajui status quo. Ona je radikalna, ali ne i revolucionarna. Takva utopija je uvek otvorena, i ne najvaljuje miran i srean kraj. Ona nikada ne iscrpljuje do kraja stvaralke potencijale drutva.

34, 35, 36. Odnos radnikog pokreta i novih drutvenih pokreta; Stvarne i prividne razlike izmeu starih i novih pokreta; Univerzalni a ne partikularni:

Osnovna razlika izmeu starih i novih pokreta je u sferi delovanje- nove interesuje sfera ivota, a stare sfera poretka. Tako se deava da i novi pokreti kritikuju stare. Ipak savremeni radniki pokret ima sve tenje veze sa drugim novim drutvenim pokretima, i kroz podrivanje samog jezgra kapitalistike logike, postaje jedan od glavnih emancipatorskih snaga savremenog drutva. Ipak sam pluralitet novih pokreta otkriva jednu dihotomiju- samo politike partije mogu biti nosioci politike revolucije, a samo masovni pokreti mogu ostvariti sociojalnu revoluciju.

Razlog pluraliteta pokreta za socijalnu emancipaciju je taj to danas promene iziskuju izlazak iz okvira klasnih sukoba zasnovanih na proizvodnji. To i dalje ukljuuje radnike pokrete, ali trai i dodavanje novih. Kod tih drugih pokreta, kakav je recimo mirovni, klasna struktura je ak disperzovana i preseena, pa u njima uestvuju svi- od najsiromanijih u latinskim favelama, do holivudskih zvezda i velikih dravnika. Samim tim klasni sastav ovih pokreta je hibridan, pa i ne moe biti determiniui. Kada su u pitanju konfliktne sfere, za razliku od radnikog koji je determinisan oblau proizvodnje, tu su novi pokreti okrenuti ka nekim drugim poljima- npr. ivotnoj sredini. Oni prevazilaze klasine metode reprezentativne demokratije budui da se ona pokazala neefikasnom u arikulaciju ovih problema. I na kraju, radniki pokreti su odlikovani vrstom organizacijom i jedinstvom. Kod novih drutvenih pokreta prednost ima spontanost i mreno organizovanje. Time se pokazuje da se ceni bogatstvo linosti a ne mi-identitet.

Ipak postoje i neke zablude i stereotipi kao to je onaj da je radniki pokret univerzalan, a novi pokreti su partikularni.Tako neofeministiki, ekoloki i mirovni pokreti se bave i te kako univerzalnim temama. Oni tee menjanju celine stavova drutva, a ne samo pojedninom kompenzacijom. Druga zabluda je da samo radniki pokrweti imaju direktan uticaj na vlast. Danas su novi drutveni pokreti sve ei kanal arikulacije interesa graanstva u Zapadnim demokratijama. I na kraju tu je Habermasova zabluda da su novi pokreti iskljuivo defanzivnog karaktera[6]. Pitanja koja ovi pokreti pokreu su pre ofanzivnog, nego defanzivnog karaktera.

37, 38, 39. Kulturni raskid ili nova politizacija; Antitehnokratsko usmerenje novih pokreta; U potrazi za individualnim i kolektivnim identitetom:

Postoji podela drutvenih pokreta nakulturne i politike. Prvi osporavaju postojei drutveni ivot, a drugi postojeu politiku dominaciju. Kulturni pokreti esto razvijaju kontrakulturu, a politiki iznalaze nove sisteme vlasti. Ipak pomalo je nezahvalno govoriti o kulturnim i nekulturnim pokretima, ali i da postoji striktna izolacija kulture od politike. Drugim reima nema tog pokreta bez politikog stava i kulturne orijentacije.

Danas se identitet pokreta pre moe utvrditi kroz prouavanje efekta generacijskog jaza. Tako su u novim pokretima nove generacije koje potiu iz drutva izobilja. Proseni aktivista pokreta ima oko 35 godina. Time je dovoljno odreena kulturna orijentacija, a politika se moe videti kroz prvi veliki novi pokret- studentski. Studenski pokret kroz svoj hipi karakter ve dovoljno pokazuje kulturni bunt protiv namentutog potroakog drutva. S druge strane iako usko orijentisan, ovaj pokret je praktino pokazao kroz zahteve za promene sistema obrazovanja na univerzotetima, u kom pravcu treba da ide demokratizacija drutva. Slina je i situacija sa ekolokokim pokretom koji ne samo to povezuje razliite ljude razliitog usmerenja, ve otro kritikuje rasipniku kulturu i eksploatatorsku ekonomiju savremenog drutva. Od posebnog je znaaja i uspon partija zelenih u evropskoj parlamentarnoj praksi.

Pored ovoga, Alen Turen smatra da su pokreti u celini antitehnokratsko orijentisani. Oni ostvaruju pravo na samoupoznavanje inei znanje dostupnim i transparentni. Tako je eko-pokret ukazao na razorne moi industrijkog drutva dovodei u pitanje paradignu o naunotehikom progresu. Antinuklearni pokret je moda u ovoj sferi najdominatniji. On je ak i protiv upotrebe nuklearne energije zarad mira. Za njih je ona simbol destrukcije, autoritrizma, i zaleene drutvene hijerahije (sve potie iz neophodne kontrole nuklearne proizvodnje). Zato Turen zakljuuje da su pokreti glavni instrument prelaza od kluturnog osporavanja na socijalanu i politiku borbu, koja moe dovesti do redemokratizacije Zapada.

Opte je mesto da je u savremenom drutvu nastupila kriza, kako kolektivnog tako i individualnog identiteta. Smatra se da je drava blagostanja, kroz svoj sistem kontrole ula u sve pore drutva, postajui skoro totalitarna. Potroaka kultura koju ona namee i od koje se hrani je sve vie u padu zbog ekonomske krize i nezaposelnosti. Samim tim se javljaju novi drutveni pokreti kao nain povratka identiteta onih koji su se negde zagubili. Takvi pokreti esto nude samopomo i alternativne vidove ivota. esto su to sekte, ali i oni koji se opredeljuju za direktnu nasilnu akciju. Geotoizacija ovih grupa, i to na samostalnu inicijativu, nije redak pojam. esto je njihova glavna parola uzmimo na ivot u nae ruke.40, 41. Turenova koncepcija drutvenih pokreta; Kritika Turenove koncepcije:

Alan Turenje moda najznaajniji sociolog koji jepokuao da zasnuje celokupnu sociologiju na drutvenim pokretima. Turen svoju analizu zapoinje kroz odbacivanje teze da je doba drutvenih pokreta zavreno. On to temelji na razlikovanju tri etape u novovekovnom razvoju drutva:trgovako drutvo(pokret za prava i slobode graana),industrijsko drutvo(radniki pokret), ipostindustrijsko drutvo(novi drutveni pokreti). Postoje tri teme oko kojih se vrti svaki od ovih pokreta:sloboda, drutvena pravda, samoupravljanje.

Za Turena, drutvo je samoproizvodea kategorija, u kojoj suakcija i drutveni odnosinajvitalnije fukcije. Drutveni odnosi su uvek odnosi mo i predstavljaju prostor izgradnje drutva. Samim tim u njemu se odvijaju ikonfliktikoji se tiu kontrole istoriciteta (rad, institucije, investiranje, i kulturne modele). Klase su glavni interesenti za ovu kontrolu. Samim timdrutveni pokreti su organizovano kolektivno delanje putem koga se u odreenoj konkretnoj istorijskoj celini klasni akter bori za drutveno rukovoenje istoricitetom.Samim tim pokreti su centralne pokretake sile drutva. On ak nisu ni znak krize i napetosti drutva, ve stanje normanosti.

Drutveni pokret je uvek dvostruki odnos- prema protivniku protiv koga se bori i prema ulozi za koju se bori.Trisu bitnaobeleijepokreta:identitet, suprotnost, totalitet(u ime koga, protiv koga, gde). Pokret je uvek vid drutvene borbe u kojoj se sukob odnosi na celinu drutva, i nema pokreta bez negativne dimenzije (iako se on nikada na nju ne svodi). Dakle pokret nikada ne sme samo da razara sistem, ali ni da se svede na deo sistema.

Od klasine marksistike koncepcije Turen se razlikuje po shvatanju da je klasna borbadrutvena borba, odnosno ona nije usmerena samo protiv vlasti. Takoe, ovako koncipirani pokreti imaju i svoja kulturna usmerenja. Samim tim, postoji i izvesni pomak u problemima drutva oko nas. Tako dominantan kategorijalni problem drutva nije vie ueksploatacijinego ualijenaciji. Drutvo kao takvo onda nije drutvo protivurenosti, ve drutvo sukoba, odnosno do promena ne dolazi onda kada neto ne tima ve su promene konstantne kroz delovanje pokreta. Ako je to tako, onda mraksistikog prevazilaenja ni ne moe biti, ve mogu postojati samoalternative. Turen to pravda da se pokret uvek bori za neko alternativno polje kulturne egzistencije, koje ne mora nuno biti progres (koji je nuan u prevazilaenju). Samim tim i klasini radniki pokret u postindustrijskom drutvu doivljava svoj suton, i zamenjuju ga novi pokret.

42, 43. Feminizam kao dvostruki protest; Odnos klasinog i novog feminizma:

Feimizam i neofeminizam se raaju u slinim drutvenim uslovima- u vremeradikalnog revolucionizma. Zaetci feminizma se nalaze u Francuskoj revoluciji kada je Olimp de Gu sa istomiljenicama napisala Deklaraciju o pravima ene i graanke, kritikujui tako revolucionare. Naravno zavrile su na giljotini. Neofeminiskinje nisu bile gljotirane, ali su se rodile u okvirima studentski protesta 60-tih godina 20. veka.

Neofeminizam je u meuvremenu evolvirao od pokreta koji je bio proizvod seksualne revolucije do pokreta koji preuzima palicu obrazovanja novih pokreta od studentskog. Nove feminstkinje su krenule putevima dvostruke kritike: i patrijahalnog drutva i muke dminacije u levici.

Feministiki pokret je u kljuu podele na stare i nove pokrete prisutan i u jednima i u drugima. Samim tim moe se zakljuiti da je to opti pokret. Ipak odreene metodske i sadrinske razlike postoje izmeu starog i novog feminizma. Naravno osnova borbe je ista- ukidanje razlike po polu, aktivizam i mobilizacija ena. Uta Gerhard nam daje dobru komparaciju ova dva pokreta. Tako po njoj novi fem. nema institucionalizovano vostvo niti strukturu, vie stremi autonomji i samoupravi ene, bori se protiv birokratizacije i negativnih uticaja industrijskog rasta i na kraju ima radikalnu kritiku tradicionalne podele rada. Takoe, Blaenka Despot nam daje objanjenje da promena izmeu starog i novog feminizma je u sutini promena upojmu emancipacije. Tako u klasinom pokretu feminizam se manje vie svodi na pokret za graanska prava. Neofeminizam zahteva dve vrste emancipacija: od drave i vlasti uopte, i od volje za moi. Samim tim se novi feminizam ograuje i od ciljeva koje je postavljao klasini.

44. Tri faze u razvoju neofeminizma:

Prva faza- eksplozivni uspon.Ova faza traje od poetka 60-tih do sredine 70-tih godina 20. veka. Tada dominiraju tri plana akcije:u pogledu sadraja i usmerenosti, novi organizacioni oblici, i novi metodi. Tada feminiskinje se preoprijentiu u svojim zahtevima na osnovu slogana lino je politiko- privatno je javno. Organizaciono poinju da se formiraju prvienski centriali poinje i horizontalno delanje na nacionalnom planu. Takve grupe imaju za cilj podizanje svesti ena pokreui mnoga drutvena pitanja. Tako na konferenciji Pokreta za oslobaanje ena 1970. godine formulie se varijetet ciljeva od onih socijalnog karaktera, preko ukidanja podele rada, do tolerancije marginalizovanih (lezbejskih) grupa. to se tie politikog dejstva ena, takva strategija je utvrena 1972. u Frankfurtu na prvom saveznom kongresu ena Zapadne Nemake. Tada se propagira solidarnost a odbacuje autroitarizam i muka dominacija. to se ie metoda, prve su bile one simbolikog karaktera kakav je spaljivanje grudnjaka, a kasnije su uvedeni principi samoiskustva i samopomoi.

Druga faza- razvoj feministike kulture.Ova faza traje do sredine 80tih godina 20. veka. Tada feministkinje poinju da se angauju u na drugim poljima, kao to su nauka, obrazovanje i kultura. To je prvenstveno znailo emancipaciju pitanja medicinskog tretmana ene, zatim ustanak protiv nasilja nad enama, porodici i drutvu uopte, kao i antitrafiking ena. Tada se raaju i tzv. enske studije. asopisi, publikacije, i nauni radovi takoe karakteriu ovu fazu.

Trea faza- zastoj pokreta. Od sredine 80tih poinje zastoj fem pokreta. Nove generacije devojaka se jednostavno ne interesuju za ovakve probleme, ali dolazi i do sukoba u samom pokretu (npr. majke i ene bez dece, ili lezbejke protiv heteroena). Takoe uspon neokozervativizma i povratak tradicije je umanjio uticaj feministkinja na drutvo. Tako npr. je pravo ene na abortus mnogim delatnosima pro-life pokreta osporeno, ak u nekim zemljama i ukinuto. Sam fem pokret mora da razrei neke protivurenosti unutar sebe- mora da se izjasni da li je za jednakost ili razliitost, da li treba angaman ena da bude sa i bez uea mukaraca[8], i da li je ovaj pokret politian ili nepolitian (da li eli uee u vlasti kroz obrazovanje partije ili ne).

45, 46, 47, 48. Mirovni pokreti posle drugog svetskog rata; Pokret protiv atomske bombe; Pokret protiv rata u Vijetnamu; Trei mirovni talas:

Iako za vreme II svetskog rata nije bilo znaajnijih mirovnih pokreta, vladao je konsesus da je rat protiv Hitlera nuan i pravedan. Ipak ne samo nacistiki zloini ve i promocija nove vrste naoruanja- atomskog, su bitno obeleile posleratni period. Takoe, zapoinjenje Hladnog rata i neprestalno zveckanje atomskim oruijem i probama s kraja 1940tih i poetkom 50tih su inicirale stvaranje novih mirovnih pokreta. Zabrinutost je naroito dolazila od zemalja Treeg sveta na ijoj se teritoriji isprobavalo oruije, ali i od zapadnih naunika. Tako su Albert Ajntajn i Bertand Rasel bili inicijatori Pagvakog pokreta koji je mobilisao naunike u mirovne svrhe.

Sredinom 50-tih godina, posle Staljinove smrti, dolazi do formiranja i prvih akcija Anti-nuklearnog pokreta. Na maru od Londona do Aldermastona je prvi put noen poznati simbol nuklearnog naoruanja. Ovaj period se formalno zavrio 1964. godine kada je oformljena Meunarodna asocijacija za istraivanje mira. U SAD-u su se 1957. formirala dva pokreta od znaaja i to Nacionalni komitet za razumnu nukleranu politiku (SANE) i Nacionalna akcija protiv nuklearnog oruija. Ta godina je inicirala i nastanak drugih pokreta na tlu Evrope, jer je u njoj testirana hidrogenska bomba na Boinim ostrvima u Pacifiku. U Britaniji je pokret CND sstavljn mahom od leviara bio veoma uticajan. U Nemakoj je ovaj pokret bio jak zahvaljujui delanju protestantske crkve. U Japanu je najstao najuticaniji pokret. Taj pokret je formiran 1955. pod nazivom Gensuikyo. Po uticajm brojnih protesta, japanski premijer Sato je 1967. formulisao tri principa politike nuklearnog nauruanja: ne proizvoditi, ne posredovati, i ne unositi u Japan.

Drugi talas mirovnih pokreta je formiran 60tih godina protiv rata u Vijetnamu. Ipak ovaj pokret se uvek provlaio kroz ire socio-kulturne proteste. Tako je on u SAD-u u poetku bio deo Studenskog pokreta do poetka 70tih. Taj protest je zapoeo na Berkli Univerzitetu i proirio se dalje sa kulminacijom u Francuskoj. Drugi uticaj na pokret protiv rata u Vijetnamu dolazi od kontrakulturnog hipi pokreta. I trei dolazi od crnakog pokreta za slobodu i prava. Sve ovo dovelo je do toga da se ovaj pokret vremenom transformie u Novu Levicu iji je najvei glasnogovornik bio Herbert Markuze. Ipak, postojao je i tzv. Komitet za Vijetnam, formiran sredinom 60tih koji je svoj protest zapoeo tako to nije eleo da plaa porez za vijetnamski rat. Kasnije je na univerzitetu u Miigenu uvedenateach-inmetoda borbe- dranje predavanja, debata, seminara protiv rata u Vijetnamu. Ovome se 1966. pridruio i Martin Luter King. Senator Viljem Fulbrajt, zatim Don Galbrajt, i mnoge druge linosti su poele da sumnjaju u potrebu za ratom. Poetkom 70tih sa maskrom civila u etvrti Mi Laj, poinju i iri protesti stanovnitva protiv rata. Ovome se pridruuju i veterani rata. Pokret je izgubio na znaaju posle potpisivanja mira 1973. godine.

Ipak, Novi mirovni pokreti koji se javljaju od 1979-1987. godine su bili i najuticajniji i najmasovniji. Direktni povodi za nastanak ovih pokreta su bili odluka SAD-a i NATO pakta da postavi nove raketa sa nuklearnim bojevim glavama na tlo Evrope, ali i invazija Sovjeta na Avganistan. Takoe i Reganova politka Ratova zvezda je uticala na ovo. Tako pokreti niu u zemljama gde je bilo predvieno razmetanje ovih raketa V. Britanija, Z. Nemaka, Holandija, Belgija. CND je ponovo dobio na znaaju u Britaniji. Prva velika inicijativa ovog pokreta koja je ujedno uvukla i neofeminstkinje bio je enski protest pred bazom u Grinam Komonu. Druga inicijativa dolazi 1980. saEND Appeal-om, odnosno pozivom za nuklearno razoruanje. Pokreti su jo nikli u Italiji, vetskoj, Grkoj, Poljskoj. Holandski pokret je imao najvei uspeh, nateravi vladu da odloi postavku raketa. Osnovna ideja ovih pokreta jeunilateralno nuklearno razoruanje. Ipak ovo je imalo razliita tumaenja- od postepenog ukidanja, do samo zamrzavanja postojeih potencijala (SAD).

49, 50. Neformalni zakoni ekologije (Komoner); Dan Zemlje (Earth Day):

U SAD-u, 1960-te godine predstavljaju prekretnicu za mnoge pokrete, od studentskog, preko pokreta za ljudska prava, pa do ekolokog. Ekoloki pokret doivljava svoj bum sa knjigom Rejel Karson Tiho prolee, objavljenom 1962. Treba naglasiti da se ekoloki pokret, u neto izmenjenom obliku pojavio u Novoj Engleskoj jo u XIX veku, pod uticajem pesnika Ralfa Emersona i prirodnjaka Henrija Dejvida Toroa. No, metaforina slika malog amerikog gradia u kome u prolee ne pevaju ptice, a sve usled zagaanja pesticidima koje ej predoila Karsonova je masovno probudilo svest Amerikanaca. Ona se samtra majkom ekolikog pokreta, dok se za oeve uzimaju Aldo Lepold, Pol Erlih i Beri Komoner. Aldo Leopold je formulisao tezeetike zemlje. To podrazumeva da homo sapiens nije osvaja i izrabljiva zemlje, ve njen punopravni graanin sustanovnik. Osnovna teze glasi: jedna stvar je sa etikog stanovita u redu kada nastoji da ouva integritet i lepotu biotike zajednice. Pol Erlih se bavio problemimapolpulacionog bumapredviajui da e 2000. godine biti 6 milijardi stanovnika Zemlje. On predvia da ukoliko se ovakav trend nastavi da e za 9 vekova na zemlju biti 100 stanovnika po jednom metru kvadratnom. Njegovo upozorenje se odnosi i na to da je 40% stanovnitva nerazvijenih zemalja mlae od 15 god. to znai da produktivne snage tek dolaze, ali i da takvo stanje guta sve proizvodne rezultate privrede u tim zemljama. Beri Komoner je 70ih godina dao tezu o Biosferi i Tehnosferi. Zakonitosti biosfere su: sve je povezano sa svaim, sve nekuda mora da ode, priroda zna najbolje, nema besplatnog ruka. Poenta ovih teza jeste da da pokau kako u prirodi postoji samoregulacija sistema, dok u tehnosferi je regulacija najee izostavljena i linaerna.

Kada su se ova predvianja pokazala i praktino, npr. na kalifornijskim laama, UN su ustanovila da je 22. april dan Zemlje (1970.). Kasnije su u SADu ustanovljenje i mere praktine politike za ekologiju, na osnovu koje je nastala i EPA- Afencija za zatitu okoline.

51. Sluaj Evropa od Rimskog kluba i Granice rasta do Anri Nesa i dubinske ekologije:

U Italiji su se 1968. godine na poziv industrijalca Aurelio Peelia okupili ugledni naunici da bi diskutovali o aktuelnim eko problemima. Tada nastajeRimski Klub. Prvi izvetaj rimskog kluba doneo je Denis Medous sa Masausetskog univerziteta pod nazivomGranice rasta. On se bazirao na izazovima pet inilaca: stanovnitvo, poljoprivredna proizvodnja, sirovine, industrija, zagaivanje. Ipak kritiari su zamerili previe tehnokratski pristup, kao i nedovoljno reenja za opisane probleme. Ipak zakljuci su bili da e do 2020. godine biti dosegnute granice rasta, da je ovo mogue promeniti, ali da se sa tim mora krenuti odmah i sada. Sa tim se nije krenulo, pa je Rimski klub izbacio 1992. novi izvetaj S onu stranu granica, u kome se smatra da je ovo ve dostignuto. Ipak optimizam postoji i u ovom izvetaju, i preorijentacija ka odrivom sistemu je mogua uz poveanu upotrebu nekih alternativnih vidova energije (solarna).

S teoretske strane, naroiro je bitan doprinos Andre Nesa i njegovedubinske ekologije. Po njemu postoje povrni ekolozi koji se bave samo poseldicama, i dubinski, koji se bave problemima koji se ih preorijentiu sa pozicije antropocerizma na ekocentrizam. Da bi se to postiglo moraju se potovati neki principi (njih 7).

ovek mora odbaciti sliku sebe u okruenju, i prihvatiti sliku celine. Takva slika podrazumeva mrenu strukturu sveta u kojima su relacije uvek povezane.

ovek mora da usvoji biocentrini egalitarizam, odnosno da potuje pravo svih vrsta na ivot.

ovek mora da usvojiprincipe diverziteta i simbioze,ili naelo ivi, i pusti druge da ive.

Ovo e najbolje funkcionisati ako se prihvatiantiklasni stav. ovek mora da vodi borbu protiv zagaenja i iscrpljivanja resursa.

ovek mora da se vodi naelomkompleksnosti, a ne komplikovanosti.

Ukoliko jelokalna autonomijadata oveku, toliko e on potovati i pravo drugih na samostalnost.

52, 53, 54. Dolazak i uspon Zelenih; Prve ekoloke partije; Prvi veliki izbor Zelenih ulazak u Bundestag:

Prve zelene partije formirane su na Novom Zelandu 1972. godine, a u Evropi godinu dana kasnije i to u Velikoj Britaniji. Progam Zelene partije se zasnivao na maksimumu ekoloih procesa i ouvanja sredina, nultom prirataju, i socijalni sistem u skladu sa ovim. Prvi put je jedan poslanik zelene partije u Evropi bio iz vajcarske i to u sazivu iz 1979. godine, a u Finskoj je prvi put za ministra ekologije izabran Pavo Havista, predstavnik zelenih.

Partije zelenih su se u Evropi formirale od 1972. do 1982, godine. Tada nastaju partije u Italiji, Belgiji, Finskoj, Nemakoj, vetskoj itd. Od 1983. pa do poetka 90tih sledi ulazak ovih paritija u parlamente. Od 1990te i pluralistikih revolucija, zelene partije se ire i na postkomunistike zemlje.

Ipak, najuspenija partija zelenih su oni Zeleni iz Nemake, koji su formirani 1980. godine, a ve 1983. godine su imali 22 poslanika u Bundestagu. Ova partija se formirala tokom druge polovine 70tih iz nekoliko pokreta zelenih u Zapadnoj Nemakoj. Karakteristika ove partije jeste to je mogla da ujedini socijaliste i konzervatice, radikale i liberale. Oni su predstavljali novi kulturni izazov zapadnom potroakom drutvu, jer su ih se ticali potpuno drugi problemi. Time su oni naruavali opti konsensus koji je vlada u sistemu. Ingehart smatra da je to proizvod potroakog drutva, odnosno onda kada su graani postali zadovoljni svojim egzistencijalnim stanje poeli su da vode rauna o ivotnoj sredini. To je deo postmaterijalistike paradigme. Ofe sa druge strane, smatra da je to deo dekomodifkacije radne snage. To praktino znai da kroz razvoj tercijarnog i kvartarnog sektora, radnici gube status robe (u marksistikom smislu), pa samim tim poinju da se bore za drugaije stvari, pa time pokreti zelenih poinju da dobijaju veu podrku. Tree objanjenje ovog fenomena se poziva na ubrzan industrijski razvoj Nemake, koji je sa sobom doveo brojne ekoloke probleme. Takoe, pojava ovih partija je tumaena kao institucionalizacija onoga za ta se zalagao studentski pokret 60-tih, a sve praeno meugeneracijakim jazom (mladi imaju drugaije vienje stvarnih problema). I na kraju, postoji tumaenje da je pojava partije zelenih deo krize identiteta razdvojene Nemake, u tom smislu da je ona bila pogodno tle da se ponovo povede veliki, i ovoga puta nuklearni rat, a to se elelo izbei orijentacjom na druge, a opet sline probleme. Po ujedinjenju Nemake, Zeleni su uspeli da preskoe cenzus od 5% pa ih i danas ima u oba doma parlamenta.------DOPUNA------

Institucionalne dimenzije modernosti

Entoni Gidens razlikuje etiri institucionalna polja modernog drutva:

KAPITALIZAM sistem robne proizvodnje; odnos kapitala i najamnog rada.

INDUSTRIJALIZAM proizvodnja dobara posredstvom mainerija i organizacije.

APARATI NADZORA, KONTROLE I INTEGRACIJE danas prevazilaze sposobnosti tradicionalnih civilizacija. Razlikujemo: direktne (u zatvorima, kolama, fabrikama) i indirektne (kontrola nad informacijama);

VOJNA MO (KONTROLA NAD SREDSTVIMA PRINUDE)

Dejstva ove etiri dimenzije traju bar etiri veka i suoavaju nas sa kljunim pitanjem dananjice : kako se mogu zauzdati znajeve koije progresa? GIDENS

Ljudi samo proizvode i svojim delovanjem reprodukuju drutveni svet, ali nisu u stanju, da ga potpuno kontroliu. GIDENS

Gidensovo stvaranje modela utopijskog realizma odnosi se na projektovanje alternativnih budunosti , tako da to to se za njih zalaemo moe pomoi da se i ostvare. U formiranju buduih orijentacija vanu ulogu imaju drutveni pokreti.

Najvaniji drutveni pokreti javljaju se po osnovnim institucionalnim linijama modernog drutva! (To znai da se javljaju u okviru gore navedenih polja);

Tako se unutar kapitalizma javljaju radniki pokreti - za njih Gidens smatra da su borbena udruenja iji su koreni u ekonomiji i nastoje da steknu kontrolu nad radnim mestom.

Unutar aparata nadzora, kontrole i integracije javljaju se pokreti za slobodu govora (ili za druga ljudska prava), te pokrete nazivamo demokratskim.

*Radniki i demokratski spadaju u klasine ili stare pokrete!

Unutar vojne moi i kontrole nad sredstvima prinude javljaju se mirovni pokreti.

Unutar industrijalizma javljaju se ekoloki pokreti oni preispituju industrijsku kulturu i dosadanji razvoj.

*Mirovni i ekoloki spadaju u nove pokrete!

Za temu o drutvenim pokretima (naroito ekolokim) bitno je ukazati na potrebu povezivanja emancipatorske politike sa politikama ivota. Pod emancipatorskom politikom Gidens podrazumeva radikalno angaovanje usmereno na oslobaanje od nejednakosti i porobljenosti. Pod politikama ivota podrazumeva radikalno angaovanje za bolji i puniji ivot svih. Razlikovanje ove dve politike kao razlikovanje pozitivne i negativne slobode (slobode od i slobode za). Dakle, emancipatorska politika = sloboda od; politika ivota = sloboda za!

Demokratski i autoritarni lik globalizacije

Gidens globalizacija je intenziviranje drutvenih odnosa na svetskom planu

Odnos lokalizacije i globalizacije : (Deluj lokalno, misli gobalno); Kao protivtea globalizaciji jaaju i procesi postizanja lokalne autonomije, ouvanja oseobenih nacionalnih identitteta i kultura. Zato su globalizacija i lokalizacija dva protivurena ali i komplementarna meusobno povezana i uslovljena pojma.

Miroslav Peujli (knjiga Globalizacija, dva lika sveta) navodi etiri talasa globalizacije:

1. Sa nastankom velikih civilizacija, irenjem religija, vojnim osvajanjima i carstvima.2. Sa poetkom modernog doba, renesanse, Gutembergove maine i otkria novog sveta.3. Sa industrijskom revolucijiom i kolonijalizacijom4. Je savremeni talas zasnovan na tehnolokoj i informatikoj revoluciji. Peujli ga naziva turboglobalizmom zbog ubrzanog napredovanja.U turboglobalizmu dominira povezanost i meuzavisnost koja nastaje kao plod :

Tehnoloko informatike revolucije

Stvaranja globalnog trita

Uticaja zbivanja sa distance na ivot cele planete

Svesti o poveanoj meuzavisnosti

Usponamonih ekonomskih i politikih sila

irenja Istovetnih organizacija ivota na celi svet

Peujli Da li se kree ka globalnoj demokratskoj ili autoritarnoj svetskoj dravi?

Najvaniji teorijski pristupi globalizaciji

IMANUEL VOLERSTIN (Marksistika teorija) po njegovom miljenju centralni pogon globalizacije je kapitalizam, tj. ekonomska dimenzija. Formulisao je tezu capitalist world-system (svetski sistem kapitalistike ekonomije). Razvoj kapitalizma doveo je do tri grupacije drava:

Centralnih zona razvijenih drava (SAD)

Peifernih zona drava treeg sveta (nerazvijena ekonomija i siromatvo)

Poluperifernih zona (arapske zemlje proizvoai i izvoznici nafte)

Volerstin je kritikovan zbog:

Zadravanja na pozicijama ortodoksnog marksizma posmatranja dutva

Naglaska na ekonomskoj dimenziji

Preirokoj upotrebi pojma globalizacije (globalizacijom oznaava itav period kapitalizma)

DEJVID HARVEJ fleksibilna postmodernost je nova, mnogo ea i otrovnija forma kapitalizma u kojoj su nacionalna drava i rad na milosti i nemilosti finansijskog kapitala.

Volerstin i Harvej su kritikovani zato to nisu primetili da je ekonomska dimenzija samo jedna dimenzija globalizacije. Pored nje, bitna je i politika koja se bazira na irenju demokratije!

Prema Peujliu projekat globalizacije sa demokratskim likom ima sledece komponente

Preokret u odnosu priroda- dutvo (ekoloki kriterijum)

Humanija globalna ekonomija

Novi socijalni ugovor u svetu rada

Kosmopolitksa demokratija

Pluralizam kultura

U stanovite refleksivne modernizacije ili druge moderne spadaju

SKOT LE (Ljudi su ono to kupuju) glavna pokretaka snaga kapitalizma je konzumerizam tj. potronja. Po njegovom miljenju globalizacija je pokretanje sa potronje dobara na potronju informacija, simbola...

Sa globalizacijom nastupa dezorganizovani kapitalizam u kome su individue primorane da ine izbore u skladu sa svojim potroakim navikama, stilom ivota, uslovima...

GIDENS emancipiratorne politike i politike ivota (objanjeno iznad)

URLIH BEK kosmopolitski republikanizam; globalizacija i individualizacija su dva kompementarna pojma. Razlikuje pojmove

Globalizacija proces kojim se umanjuje uloga nacionalniih drava, koje postaju ispresecane delovanjem transnacionalnih aktera razliitih vrsta.

Globalitet stanje uspostavljenog svetskog drutva.

Globalizam ideologija vladavine svetskog trita (stanovite po kome svetsko trite moe da eliminie i zameni politiku akciju).

Jo jedna njegova teza je svetsko rizino drutvo. U drutvu postoje tri osnovne globalne pretnje a to su : konflikti nastali obiljem, konflikti nastali siromatvom, opasnosti od rata i oruja masovnog unitenja.

DEJVID HELD Obrazlae model kosmopolitske demokratije i osnovne komponente tog modela su :

-potreba ograniavanja razliitih sistema moi

-autonomija

-pravni poredak

-novi sudovi koji e kontorlisati vlast

-ocuvanje zajednikog dobra

-jasni principi pravde

-principi nenasilnih i neprinudnih odnosa

-proiren pojam graanstva

Postmodernistike teorije globlizacije

Karakterie ih postmodernistiki obrt znai da globalizaciju ine brze promene, fragmentacija, kulturni pluralizam, relativizam...

Ovo shvatanje se razlikuje od uproenih predstava o amerikanizaciji, mekdonalizaciji itd. Zato to globalizacija kulture ne znai stvaranje homogene svetske kulture ve intenzivnije povezivanje izmeu razliitih kultura.

ARJUN APADURAI razlikuje pet najvanijih tokova u globalnoj kulturi:

Etnosfera / etnoskejp linosti koje konstruiu pokretni svet kao to su izbeglice, emigranti, turisti...

Tehnosfera / tehnoskejp razvoj mehanikih i informacionih tehnologija

Finansosfera / fajnansskejp kretanje ogromnih suma novca

Mediasfera / medijaskejp distribucija slika i informacija

Ideosfera / ajdioskejp predstave i ideologije drava

BAUMAN Globalno bogatsvo i lokalno siromatvo globalizacija i lokalizacija dele populaciju u dve osnovne grupe : globalizovane bogate i lokalizovane siromane.

Pokreti i postojee stanje (status quo)

Pokreti koji tee da zadre postojee stanje stvari i ouvaju status quo nazivaju se konzervativni drutveni pokreti. Oni se svstavaju u grupu nazadnih, regresivnih pokreta zato to je i stagnacija u drutvenom razvoju nazadak.

Primeri SSSR-a 70tih i 80tih tokom vladavine Brenjeva i bive YU 70tih i 80tih u vreme Titove vladavine, i nakon njegove smrti njegovih sledbenika. U oba sluaja teilo se ouvanjz postojeeg stanja.

Olsonovo pravilo: to je jedno drutvo due socijalno stabilno, to je u njemu tee izvesti reforme i promene.

Pokreti i poredak

Pokreti se meu sobom razlikuju po svom odnosu prema poretku.

Reformistiki pokreti popravljaju i modernizuju postojei poredak ali ga ne dovode u pitanje niti odbacuju. Tee relativno malim i postepenim promenama.

Radikalni drutveni pokreti tee velikim promenama koje menjaju kljune politike, ekonomske ili kulturne aspekte nekog drutva (primer nacionalno-oslobodilaki). U ovu vrstu spadaju i revolucionarni pokreti koji tee da nasilnim putem uspostave novo drutvo (kubanska revolucija).

Socio-politiki i socio-kulturni pokreti

Drutveni pokreti prema cilju delanja:

Socio-politiki nastoje da promene politiki ivot, ekonomiju, socijalnu strukturu...

Socio-kulturni pokreti promoviu promene u verovanjima, vrednostima, normama, simbolima... (primer hipici). Uokviru ove vrste postoje i duhovni pokreti (mitsko-religiozni).

Dejvid Eberle razlikuje :

Transforamtivne totalne promene u socijalnoj kulturi

Reformatorske parcijalne promene u socijalnoj strukturi

Pokrete iskupljenja i spasenja totalna promena individua

Alternativne pokrete parcijalna promena individua

Drutveni pokreti prema modelu akcije:

Instrumentalni cilj je da osvoje politiku vlast (pokret zelenih)

Ekspresivni preispituju vrednosti, naine ivota, autonomiju...

Klasini i novi drutveni pokreti

Dve epohe nastajanja pokreta:

I nastanak i razvoj industrijskog i demokratskog drutva u ovoj epohi dominiraju pokreti koji se oslanjaju na klase, slojeve ili segmente drutva, visoko su centralizovani i hijerarhizovani (pr. Farmerski, sindikalni, radniki pokreti) ovakve nazivamo STARI ili KLASINI.

II Postindustrijsko, potroako, informatiko, postomedno drutvo (primer: ekoloki, nefemenistiki, mirovni...) nazivamo ih NOVI ili ALTERNATIVNI.

Karl Verner Brand u formulisanju odbrane potreba i postavljanju zahteva prednjae srednje klase jer su najvie pogoeni posledicama industrijske modernizacije.

Tri osnovne skupine koje pruaju podrku novim pokretima:

Nove srednje klase

Skupine koje su zaposlene na polju humanih usluga

Nove posleratne generacije koje su socijalizirane u uslovima materijalne sigurnosti i blagostanja;

Ronald Ingelhart kognitivna mobilizacija vezu obrazovanja i politikog aktivizma objanjava ovim pojmom. Njegovo miljenje je da u razvijenim drutvima dolazi do pomeranja teita sa materijalnih vrednosti (ekonomska sigurnost) na postmaterijalne vrednosti (bavljenje linou i kvalitetom ivota). Ovaj koncept pomeranja naziva Tiha revolucija .

Ovaj koncept baziran je na dva koncepta:

-Ljudi vrednuju najvie one stvari koje su retke

-Neije osnovne vrednosti odraavaju u najveoj meri uslove koji su prevladali u njegovom razvojnom periodu.

Razliiti pristupi drutvenim pokretima

U okviru marksistike i postmarksistike teorije razvija se klasni pristup na drutvene pokrete se gleda kao na izraze klasnih i meuklasnih sukoba.

U amerikoj dr. teoriji razvija se bihejvioristiki pristup osnovni motiv za angaovanje u pokretu je sebini interes. Olosn ljudi e uetvovati tek ako time postiu neku korist za sebe. Formulisao je costs-benefits postulat koji znai da osoba uestvuje samo ukoliko njena oekivanja (benefits) ne premae trokove (costs).

Teorija mobilizacije resusrs stvaranje drutvenih pokreta ne zavisi od kolektivnih ineteresa ve od stvaranja organizacije za mobilizaciju ovih potencijala.

Pristupi koji imaju u vidu vrednosno-ideoloke faktore / inioce identiteta kolektivna nastojanja da se pomou pokreta uspostavi poljuljani identitet (Turen i Melui).

Drutveni pokreti i etnifikacija politike

Kod nas se u prvoj polovini 20. Veka javlajju sindikalni, radniki i rani socijalistiko-samoupravni pokret.

Posle Drugog svetskog rata- socijalistiki

Krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih moderni pokreti kao to je antinuklerani pokret

U devedesetim tradicionalitiki drutveni pokreti, nacionalistiki i popilistiki.

Usled raspada prethodne YU militarni etnonacionalistiki pokreti....

etiri teorijska pristupa demokratskoj tranziciji1. TRANSNACIONALNE TEORIJE

glavne poluge demokratskih promena su promena meunarodnih okolnosti i jak uticaj internacionalnih faktora

Semjuel Hantington i Klaus fon Bejme

najvanije karakteristike ovog pristupa:

(do velikih demokratskih talasa dolazi u specifinim vremenskim periodima, tokom i nakon radikalnih promena meunarodnih okolnosti

(u toku ovih promena postoji jak internacionalni demonstracioni efekat koji se jo naziva i domino efekat ili snow-ball efekat promene u jednoj zemlji pospeuju i ubrzavaju demokratske promene u drugoj.

2. STRUKTURNE TEORIJE (funkcionalistika objanjenja)

naglasak stavljaju na splet neophodnih strukturalnih,pre svega, ekonomskih, drutvenih i kulturnih preduslova za demok. promene.

povezuju ekonomski razvoj sa socijalnom mobilizacijom

spremnost drutva za demok. promene ogleda se u postignutom nivou drutveno-ekonomskog razvoja

predstavnik S.M. Lipset3. GENETIKE TEORIJE (teorije politikih aktera)

naglasak stavljaju na:

(same procese promene reima

(mogunost politikog izbora demok. reima

(ulogu i elite i politikih aktera u promenama

(unutranju uroenu neizvesnost tranzicije

fokusiraju panju na dinamiku procesa promena, panja je stavljena na sam proces tranzicije,a ne na konsolidaciju demokratije.

uljermo ODonel i Klaus Ofe

OFEOVA ANALIZA dva momenta

PRVI MOMENAT proces demok. tranzicije u istonoevropskim zemljama otvorio je istovremeno reavanje sve tri grupe promena: a) reavanje nacionalno-dravnog identiteta, b) uspostavljanje ustavnih okvira oko novih politikih sistema, c)promenu tzv. normalne politike (reavanje problema od sfere ekonom. do socijal. problema).

DRUGI MOMENAT izraen proces etnifikacije politike. Klaus ukazuje da je ponaanje kolektivnih i individualnih katera pod uticajem etnike pripadnosti.

4. INTERAKTIVNE TEORIJE

nastoje da objasne promene nudei i razvijajui mnogo iri i dinaminiji model i okvir razumevanja procesa demokratizacije u celini.

fokus na multidimenzionalnom i dugoronom pristupu promenama

Naglaava vanost odnosa DRAVA-DRUTVO, i naglaava problematiku civilnog drutva

Kirhajmer teorija sputavajuih uslova i revolucionarnog proboja

Ustavno-pravne, politike i civilne promene

Darendorf priznaje da pluralistika revolucija iz 1989. godine nije donela ni jednu znaajnu, ni novu ideju, ve predstavlja reafirmaciju starih ideja koje se mogu svrstati u dva povezana koncepta: pojma OTVORENOG i pojma CIVILNOG DRUTVA. Dutvena ovlaenja graanstva i mogunost izbora su dva podjednako vana preduslova progresa. Darendorf smatra da konstitucionalni liberalizam i drutvene reforme treba da izgrade nov savez.

Darendorf TRI FAZE u periodu nakon radikalnih promena:

1. period konstitucionalnih promena kako ustanoviti ustav slobode i kako ga vrsto usidriti. To je vreme pravnika i traje kratko, oko 6 meseci. Sloboda ne moe da se desi, ona se mora kreirati. Najvanije je nai ravnoteu izmeu naela podele vlasti, sa jedne strane, i sposobnosti vlade da vlada, sa druge.

2. period normalne politike sprovoenje ekonomskih ipolitikih reformi. Traje 6 godina, glavnu re vode politiari.3. period stvaranja uslova na putu ka slobodi, gde kljunu rolu ima civilno drutvo. Civilno drutvo je sigurno uporite ustava slobode. Na civilno drutvo, Darendorf gleda kao na kreativni haos organizacija, asocijacija i institucija, gde su mediji pluralistiki i slobodni, a partije nezavisne od drave. Za izgradnju civ. drutva su posebno vane dve vrline uljudnost i pristojnost, i oslanjanje na sopstvene snage. Za izgradnju takvog civ.drutva potrebno je 60 godina. Uspostavljanje civilnog drutva je jedan od kljunih tranzicionih problema.

STRATEGIJA KONTINUITETA Nenad Dimitrijevi nastaje kao posledica a) spremnosti obe suprotstavljene strane da prihvate injenicu da pate od deficita demokratskog legitimiteta, b) prihvatanje kontinuiteta kao strategije redukovanja rizika od potpunog politikog poraza.

Uslovi demokratske konsolidacije

Klasina ema tranzicije by Adam Pevorski:

faza konsolidacije dolazi tek na kraju tranzicionog procesa, nakon liberalizacije i demokratizacije.

PRVA FAZA - Liberalizacija zapoinje ve u okrilju nedemokratskog reima i ogleda se u sukobu izmeu autoritarnih vlasti i naraslog otpora civilnog drutva.

DRUGA FAZA Demokratizacija konstituiu se nove demokratske ustanove i utvruju normativne osnove novog demokratskog poretka.

Demokratija se moe smatrati konsolidovanom tek u treoj fazi kada su uspostavljeni stabilni demok. sistemi i kada promene politikih formacija ne utiu na demokratski karakter vlasti.

DEJVID BIEM u knjizi Demokratija i ljudska prava, daje 10 hipoteza o procesu tranzicije i uslovima za demok. konsolidaciju:

1.KARAKTER PRETHODNOG REIMA BITNO UTIE NA IZGLEDE ZA KONSOLIDACIJU DEMOKRATSKIH PROMENA.

2.NAIN PRELAZA KA DEMOKRATIJI UTIE NA NJENU POTONJU KONSOLIDACIJU.

3.TRINA EKONOMIJA JE NEOPHODAN, ALI NE I DOVOLJAN USLOV ZA DEMOKRATIJU

4.ANSE ZA DEMOK. KONSOLIDACIJU SE UVEAVAJU SA RAZVOJEM DEMOKRATIJE.

5.SPECIFINE FORME DELOVANJA I PONAANJA KLASA UTIU NA ANSE ZA KONSOLIDACIJU.

6.ODREENE RELIGIJE SU INKOPATIBILNE SA ODRIVOM DEMOKRATIJOM.

7.DRUTVA PODELJENA JASNO DEFINISANIM I ISTORIJSKIM ANTAGONISTIKIM KULTURNIM GRUPAMA IMAE UVEK VELIKE TEKOE U ODRZANJU DEMOKRATIJE.

8.PREDSEDNIKI SISTEMI SU MANJE TRAJNI NEGO PARLAMENTARNI.

9.PROPORCIONALNI IZBORNI SISTEMI DOVODE DO MANJE POLITIKIH RASKOLA NEGO VEINSKI SISTEMI.

10.DEMOKRATSKA ODRIVOST SE UVEAVA SISTEMOM RAZVIJENE REGIONALNE (SAMO)UPRAVE.

Civilno drutvo i demokratska konsolidacija (pet paradigmi)Postojanje civilnog drutva pozitivno doprinosi konsolidaciji i trajnosti demokratije.

FILIP MITER skree panju da civilno drutvo doprinosi konsolidaciji demokratije, ali je ne uzrokuje i ne stvara. On kae da je civilno drutvo skup samoorganizovanih grupa za povezivanje, a te grupe su : a)relativno nezavisne od javne vlasti, firmi i porodice, b)sposobne da promiljaju ali i preduzimaju akcije u odbranu ili promociju svojih interesa, c)ne nastoje da preuzmu ulogu drave ili jedinice produkcije firmi, niti ele da upravljau samostalno celinom, d) deluju u saglasnosti sa prethodno ustanovljenim pravilima. Takvo civilno drutvo poiva na 4 pretpostavke:

-dualna autonomija

-kolektivna akcija

-neuzurpacija

-uljudnost

MITER i ODONEL doneli zakljuak da postojanje civ. drutva nije uslov ni za odricanje od autokratije, ni za prelaz na demokratiju, niti samo moe da donese promene reima. Tranzicija je uvek praena procesom koji su oni nazivali USKRSNUE CIVILNOG DRUTVA.

FOLFGANG MARKEL model 5 paradigmi koje objanjavaju osnovne funkcije civilnog drutva u procesima demok. promena.

1.paradigma - LOKOVA FUNKCIJA: civilno drutvo kao zatita graana od arbitrane drave.

2.paradigma MONTESKJEOVA FUNKCIJA: ravnotea izmeu drave i civilnog drutva.

3.paradigma TOKVILOVA FUNKCIJA: civilno drutvo kao kola demokratije

4.paradigma HABERMASOVA FUNKCIJA: civilno drutvo kao kreator kritike javne sfere.

5.paradigma PATNAMOVA FUNKCIJA: pluralistika uloga civilnog drutva u produkciji civilnog kapitala.

Na znaaju sve vie dobijaju teorijske debate o drutvenom kapitalu. Ovaj koncept uvodi PJER BURDIJE, a na vanosti mu daje ROBERT PATNAM. Drutveni kapital u smislu spremnosti na civilni angaman ljudi, meusobno poverenje, uzajamnu kooperaciju itd. nije neto to se postie za kratko vreme.

PATNAMOVA FUNKCIJA CIVILNOG DRUTVA U PROIZVODNJI I UVEANJU DRUTVENOG KAPITALA, jedna je od bitnih pretpostavki demokratske konsolidacije.

Osnovna deviza poveanja drutvenog kapitala SMOLAR: drutvo najpre!; ODONEL:nikad vie!

Politika strategija demokratskih promena

Kljuno pitanje svih novih demokratija je pitanje postojanja jasnih strategija demokratskih promena.

Postoje dve osnovne vrste ovih strategija: politike i civilne

1.POLITIKE STRATEGIJE strategije ponude

(idu od vrha ka dnu drutva top-down strategija

(glavni akteri su politike elite od sposobnosti elite zavisi uspenost formulisanja delotvorne strategije demok. promene

(nivo nastanka centralna vlast vrh drutva je nivo na kojem se formuliu osnovni elementi strategije, pa je zato postojanje sposobnog politikog i dravnog centra jako vano.

(kanali i akcije delovanja politike partije i politiki lideri prvi uobliavaju strategiju u politikim dokumentima, a lideri je prenose javnosti.

(polje primene institucije dravne i drutvene; Institucije su autonomija drutva i ako se unite politila vlast moe da oblikuje drutveno telo po svojoj volji. Zbog toga je zatita institucija vana.

(oblast i sredstva regulacije ustavnopravni poredak i promene zakona

(nain usvajanja i primene tie se procedure politikog optenja i komunikacije. Procedurama se utvruju opta i konkretna pravila politike utakmice.

(razvojne mogunosti ekonomski razvoj; privatizacija svojine akcenat je na unapreenju privrede, a da bi se to ostvarilo politika strategija propagira transformaciju dravne i drutvene svojine u privatnu. Osnovni cilj razvoj trine ekonomije radi uveanja kapaciteta drutva.

(osnovni resurs politika mo otuda je efikasna izgradnja dobro ureene drave jedan od prioriteta pol. strategije.

(glavni cilj dobra vladavina snaan parlament, nezavisno sudstvo, efikasna izvrna vlast.

Civilna strategija demokratskih promena(od osnove drutva ka vrhu bottom-up strategija osnova je velika participacija ljudi u javnim poslovima.

(osnovni akteri graani iroka participacija i aktivan odnos graana prema pitanjima iz javnog ivota.

(nivo nastanka na kome se stvara i artikulie dru. strategija je lokalni nivo, pa ovim strategijama odgovara decentralizovana organizacija drutva.

(predstavnici udruenja graana nevladine organizacije

(polje delovanja sistem vrednosti bitno je usvajanje liberalno-demokratskog korpusa vrednosti.

(oblast i sredstva regulacije vladavina prava i pravna kultura - bitno je podizanje opteg nivoa pravne kulture i kod donosioca zakona i kod potovalaca.

(nain usvajanja i komunikacije usmeren ka demokratkoj javnosti i njenom formiranju bitna je sloboda medija i politika kultura.

(razvojne mogunosti ivotni standard, slobodno trite podizanje ekonomsko-razvojnih sposobnosti drutva.

(osnovni resursi socijalni, ljudski kapital

(glavni cilj civilno drutvo jer bez dobrog i vrstog civilnog drutva nema ni dobro ureene dravne ili politike zajednice.

Drutveni pokret pojam i elementi za definicijuTermin drutveni pokret u iru primenu je uveo Lorenc fon tajn.Sam termin pokret, uao je u sociologiju i politiku teoriju u 19. veku, pod uticajem razvoja mehanike. Danas taj termin ima mnogobrojna znaenja.

kategorija drutveni pokret spada u red kljunih pojmova kako politike, tako i sociologije uopte

Tom BOTOMOR drutveni pokret u najirem znaenju = kolektivno nastojanje da se u drutvu kome pokret pripada izvedu ili spree promene.

Rudolf HEBERLE zasniva itavu pol.soc. kao soc. drutvenih pokreta, i smatra da su oni komeanje, nemir meu ljudima, nastojanje i kolektivni pokuaj da se dosegnu zamiljeni ciljevi ili promene.

Alen TUREN pokret = organizovano kolektivno delovanje putem koga se u odreenoj konkretnoj istorijskoj celini klasni akter bori za drutveno rukovoenje istoricitetom.

Osnovni elementi za odreenje i razlikovanje drutvenog pokreta od drugih drutvenih pojava su:

1.kolektivna akcija

2.dobrovoljnost i otvorenost

3.masovnost

4.stav prema drutvenoj promeni

5.izraz drutvenog konflikta

6.interesna osnova okupljanja

7.nezadovoljene potrebe

8.javnost delovanja

9.spontanost, difuznost i elastinost

10.drutvena znaajnost problema

Na osnovu ovih elemenata moe se zaokruiti sledea definicija drutvenih pokreta : DP je kolektivna, javna, dobrovoljna, masovna, manje-vie spontana akcija ljudi koja izrasta iz nezadovoljenih potreba, izraava neke sukobe interesa, pokree reavanje znaajnih pitanja i stremi manjim ili veim drutvenim promenama.----------SINDIKATI----------

1.NASTANAK I RAZVOJ SINDIKATA

Brojni autori se slau da su rodno mesto sindikata procesi koncentracije proizvodnje i podela rada u epohi industrijske revolucije. Sistemski i relativno trajni odnosi nejednakosti, zasnovani na podeli vlasnik-nevlasnik, predstavljaju osnovni razlog organizovanja radnitva u sindikate.

Sidni i Beatrisa Veb, odreuju sindikat kao organizaciju najamnih radnika iji je cilj odravanje i poboljavanje uslova rada. Centriranost na uslove rada i zatitu prava iz radnog odnosa ini sindikate najneposrednijim i najmasovnijim oblikom organizovanja zaposlenih. To je ujedno i osnovna linija razlikovanja sindikata, u odnosu na profesionalna udruenja, nevladine organizacije, politike partije itd. jer se ovakve organizacije samo delom svoje aktivnosti bave sferom rada.

ETIRI FAZE RAZVOJA SINDIKATA:

1. FORMATIVNA FAZA (sredina 19. do kraja 19. veka) obuhvata period od nastanka sindikata 40ih godina 19. veka, do njihove bar elementarne legalizacije i priznavanja sindikalnih prava krajem 19. veka.

2. FAZA KRAJNJE POLARIZACIJE I RASCEPA (kraj 19. veka, do sredine 20.) unutar do tada jedinstvenog sindikalnog pokreta, vezana je za nestabilan period od kraja 19. veka, do Drugog svetskog rata.

3. FAZA DERADIKALIZACIJE I INSTITUCIONALNE INTEGRACIJE vezana za period posleratnog privrednog rasta i prosperiteta.

4. ETVRTA FAZA javlja se od 80ih godina, 20. veka, sa novim periodom nestabilnosti koji je obeleen tehnolokim promenama, globalizacijom, deregulacijom ekonomije i raspadom real-socijalizma. Osnovna karakteristika ove faze je kriza i preispitivanje, odnosno naputanje dotadanjih koncepata i prakse sindikata.

1. Prve oblike sindikalnog organizovanja ine udruenja radnika za uzajamnu pomo i osiguranje u sluajevima nezaposlenosti, bolesti i smrti. Ova udruenja se bore za porodinu najamninu, nastoje da ouvaju kontrolu nad radnom obukom i uticaj i kontrolu svojih lanova nad radnim procesom. U prvim decenijama razvoja, u sindikatima preovlauju uticaji OVENOVE SOCIJALNE UTOPIJE i REFORMSKOG ARTISTIKOG POKRETA. Istovremeno uticajan je i LUDISTIKI POKRET koji uzroke radnike nevolje vidi u mainskoj proizvodnji. Od 60ih godina, sa osnivanjem MEUNARODNOG RADNIKOG UDRUENJA ( Prve internacionale) u sindikatima raste uticaj socijalistikih ideja. Na svom kongresu u Parizu, 1889., PI proglaava 1. maj za meunarodni praznik rada. ( Kraj ovog perioda karakteriu nastojanja vladajuih snaga, poput Bizmarkovog reima u Nemakoj, da nakon krvavih obrauna sa radnicima, legalizaciujom sindikata i merama delimine radne i socijalne zatite deradikalizuje radniki i sindikalni pokret.

2. Tokom druge faze sindikati i itav radniki pokre