Click here to load reader

skoro sva

  • View
    17

  • Download
    2

Embed Size (px)

Text of skoro sva

Pojam nauke

1. Pojam nauke

Rec nauka se upotrebljava u dva znacenja: U sirem smislu kao sinonim za znanje. U uzem smislu kao posebna vrsta svesne drustvene delatnosti ciji je cilj saznjanje prirode I drustva. Nauka se odredjuje kao ukupnost istinitih I sistematizovanih znanja o prirodi, drustvu, saznanju I njihovom istorijskom razvoju. Postoji vise definicija, ali se polazeci od njih nauka moze definisati na sledeci nacin. Nauka je ukupnost istinitih saznanja do kojih ljudi dolaze odredjenim metodama o svetu koji I okruzuje I samim sebi koji se karakterisu objektivnoscu, opstoscu, sistematicnoscu, preciznoscu I razdvojenoscu.

Predmet nauke je objektivni svet koji okruzuje civeka I u kome covek zivi. Nauku cine istinita saznanja o svetu. Pod istinom se podrazumeva svako ljudsko saznanje koje relativno adekvatno odgovara objektivnoj stvarnosti. Nauka je nastala relativno kasno u istoriji ljudskog drustva. Predhodila su joj religijska I zdravo razumska ojasnjenja sveta. Kao poseban oblik saznanja nauka se jaclja tek u XVII, a reci nauka I naucnik nastaju oko 18840 god. Tada se nauka osamostaljuje kao poseban oblik saznanja I posebna drustvena delatnost, drustveno priznata I prihvacena. 2. Pojam naucnog zakona

Najvisi oblik naucnog saznanja je naucni zakon. Nauka prikuplja I opisuje pojave I cinjenice ali I pruza njihovo objasnjenje. Objasnjenje nauka pruza u formi povezanosti naucnih zakona. Naucni zakon mozemo definisati kao dokaz o objektivno postojecoj, nuznoj I sustinskoj vezi izmedju pojava cija su obelezja:

Opstost (da se naucni zakon ne odnosi samo na jednu neponovljivu pojavu vec na vrste I skupove pojava, vazi za sve pojave iste vrste).

Stalnost (naucni zakon je iskaz o relativno stalnom odnosu izmedju pojava, taj odnos postoji uvek I svuda pod odredjenim uslovima)

Predvidljivost (proizilazi iz njegovih predhodnih obelezja I ukazuje na povezanost naucne delatnosticoveka sa njegovom praksom. Otkrivanjem veza izmedju pojava omogucava predvidjanje daljeg toka tih pojava)Da bi ovako definisan zakon predstavljao adekvatan izraz o stvarnim odnosima imedju pojavamora ispuniti tri uslova:

1. mora biti drustveno komunikativan, tj. Iskazan jezickim izrazima koji su drustveno razumljivi

2. mora biti teorijski zasnovan

3. mora imati prakticnu primenu

Postoji razlika izmedju zakona kao objektivno realnog odnosa I zakona kao izrazajne forme tog odnosa. Realni odnosi izmedju pojava cine sadrzaj a forme tih odnosa izrazavaj naucni zakon. Veza izmedju pojava koje iiskazuju naucni zakon mogu biti:

Nuzne koje se ostvaruju bez izuzetaka kad postoje odredjeni uslovi; slucajne koje se mogu ali ne moraju ostvarivati kada postoje odredjeni uslovi.

Neuzrocne postoje kada izmedju pojava postoji odnos koji se ne moze iskazati kao njigova uzrocna povezanost. Uzrocne postoje kada jedna pojava prouzrokuje drugu kao celinu

Unutrasnje izmedju elemanatajedne pojave. Spoljasnje izmedju pojava I grupe pojava.

3. Klasifikacija drusrvenih naukaDrustvene nauke za predmet proucavanja imaju drustveni zivot, nastoje da utvrde objektivno postojece, sustinske, relativno stalne veze izmedju pojava, kako u pojedinim podrucjima drustvenog zivota, pa tako I drustva kao ukupnosti svih drustvenih odnosa. Razvoju drustvenih nauka posebno su doprineli sledeci dogadjaji:

Razmisljanja o drustvu (razvijeno u peridu humanizma I renesanse)

Slozenost I dinamicnos gradjanskog drustva u XIX veku je bio ostvaren visi stupanj drustvenih I politickih sloboda. Zahvaljujuci tim slobodama naucnici slobodnije razmisljaju o drustvu, tako da u tom veku pored ekonomije I sociologije nastaje veci razvoj drustvenih nauka. Postojanjem specijalnih drustvenih nauka postavilo se pitanja njihove klasifikacije

1. po jednom shvataju drustvene nauke se mogu podeliti na:

pojedinjavajuce (proucavaju pojeduinacne pojave) singularizirajuce

uopstacajuce ( proucavaju vste pojava sastavljene od neodredjenog broja pojedinacnih pojava) genelarizirajuce2. po tom istom shvatanju drustvene nauke se dele na: singularizirajuce

istorijske( proucavaju proslost dogadjaja)

neistorijske (proucavaju sadasnje dogadjaje)

3. zavisno od opstosti znanja koja utvrdjuju drustvene nauke se dele na:

posebne (proucavaju pojedina posebna podrucja drustvenog zivota I utvrdjuju posebne zakonitosti)

opste (proucavaju drustvene zakone u celini I utvrdjuju opste zakonitosti

4. drustvene nauke se dele jos I na:

teorijske ili fundamentalne (proucavaju osnovne odnose u drustvu I utvrdjuju bitne veze izmedju drustvenih pojava)

primenjene (na osnovu saznanja teorijskih nauka ukazuju kako treba usmeravati drustveni zivot I resavati drustvene probleme u pojedinim oblastima)

4. Razlicita shvatanja predmeta opste sociologije

Problemom definisanja predmeta opste sociologije bavio se veliki br sociologa. Nastao je I veci br definicija koji se medjusobno razlikuju I svrstavaju u tri osnovne grupe:

Normalne (def predmeta opste sociologije svrstavaju se one def koje kazu da je opsta sociologije nauka o drustvu, ali da za predmet izucavanja ima sociolosko izucavanja drustva)

Posebne sociologije su nauke koje za predmete svojih proucavanja imaju pojedine drustvene ppojave istrazujuci specificni zakon, njihove strukture I razvoja. Posebne sociologije se od opste sociologije razlikuju po tome sto ne proucavaju uzajamno dejstvo svih drustvenih pojava vec samo spec veze drustvenih pojava.

5. Opsta sociologija I posebna sociologije

Po nastajanju sociologije kao nauke koja proucava drustvo kao celinu nastaju I posebne ociologije koje postoje da prouce I pruze teorijsko objasnjenje pojedinih drustvenih pojava. Razvojem sociologije I socioloskih istrazivanja posle 60. god doslo je do sgvatanja da su posebne sociologije nastale postepenim pretvaranjem sociologije u empirijsku I egzaktnu nauku, koja je sebi za zadatak postavila istrazivanje raznih drustvenih odnosa, pa:

Opsta sociologija proucava celinu drustvenih odnosa

Posebne sociologije treba da proucavaju pojedine drustvene kategorije. Danas se smatra da se posebne sociologije mogu predmetno odrediti sa recima: ludsjo drustvo je predmet proucavanja velikog br drustvenih nauka. Svaka od njih nastoji da prouci svoj predmet, pa zato postoji potreba da se odredi odnos koji postoji izmedju posevnih drustvenig nauka I opste sociologije koja nastoji da utvrdi najopstije zakonitosti o drustvu kao celini. Odnos opste sociologije I drugih drustvenih nauka moze se odrediti kao dijalekticki odnos opsto, posebno, I pojedinacno, jer opsta sociologija otkriva najopstije zakonitosti u nastanku oi razvoju ljudskog drustva. U otkrivanju tih zakonitosti ona polazi od posebnih zakona koje odredjuju pojedine posebne nauke za pojedine oblasti drustvenog zivota u otkrivanju I formiranju drustvenih zakonitosti opsta sociologija daje ostalim drustvenim naukama opste pojave I kategorije od kojih ove nauke polaze u proucavanju svojih predmeta.

6. Opsta sociologija I sociologija rada

Odnos opste sociologije I sociologije rada moze se pravilno odrediti ako se imaju u vidu 2 cinjenice:

Da je odnos nauka odredjen odnosom njihovim predmetom predmetom proucavanjaDa je sociologija rada nastala iz opste sociologije

Odnos opste sociologije, kao I nauke o nastanku I razvoju ljudskog drustva I sociologije rada, treba shvatiti u smislu odnisa, opsteg, posebnog I pojedinacnog. Opsta sociologija ima za predmet proucavanja drustva uopste, najopstije zakopnitisti o nastanku I razvoju ljudskog drustva shvacenog kao celine drustvenih odnosa. Sociologija rada proucaa samo jednu drustvenu kategoriju, samo rad I zakonitosti jedne grupe drustvenih odnosa u procesu rada. Sociologija rada mora polaziti od saznanja koja pruza opsta sociologija. Ali isto tko mora I I opsta a koristiti rezultate empirijskih istrazivanja drustva do kojih dolaze posebne sociologije pa I sociologije rada. Ta teorijska uopstavanja opste sociologije poseban znacaj imaju istrazivanju o ljudskom radu I njegovom totalitetu.

7. Opsta sociologija I sociologija menadzmenta

Sociologija menadzmenta je jedna od najmladjih posebnih sociologija (nastaje sredinom ovog veka kao posledica drustvene potrebe da se I sa socioloskog stanovnistva naucno istrazi menadzment kao nacin upravljanja privrednim subjektima u uslovima odvojenosti svojine). Ona nastaje u okviru sociologije rada. za predmet proucavanja ima mehanizme upravljanja u razvijenom trzisnom drustvu, uporedjujuci te mehanizme sa mehanizmima u uslovima gde ranije nisu primenjivani, sa ukazivanjem do kakvih promena dovodi njihovo uvodjenje u privrdnom I druustvenom zivotu zemalja u kojima se uvodi trzisna privreda. Menadzment kao drustvena pojava (kao povezano ponasanje ljudi) , moze se odrediti kao skup mehanizama upravljanja u uslovima trzisne ekonomije sa ciljem postizanja sto efikasnijeg rada I ostvatenja sto vece dobiti. Sociologija menadzmenta za predmet svog proucavanja ima menadzment kao drustvenu pojavu, proces, istrazujuci zakonitosti njegovog nastanka I razvoja I njegove specificne veze sa ostalim drustvenim pojavama u njegovoj ukupnosti. Sociologij a menadzmenta u proucavanju svog predmeta treba da polazi od saznanja koja o savremenim drustvenim procesima I savremenim problemima ostvarivanja humanizma pruza opsta sociologija.8. Odnos opste sociologije I drugih drustvenih nauka

Formalisticke (def opsre sociologije kao predmet proucavanja uzimaju forme ljudskog udruzivanja, ostavljajuci posebnim drustvenim naukama sadrzinu za predmet proucavanja).

Psigologisticke (def smatraju da ona treba da proucava ponasanje ljudi odredjeno Individualnom ili kolektivnom svescu).

Problemom def predmeta opste sociologije bavili su se najpre Ogist Kont I Spenser,

Search related