skoro sva pitanja.doc

Pojam nauke

1. Pojam nauke

Rec nauka se upotrebljava u dva znacenja: U sirem smislu kao sinonim za znanje. U uzem smislu kao posebna vrsta svesne drustvene delatnosti ciji je cilj saznjanje prirode I drustva. Nauka se odredjuje kao ukupnost istinitih I sistematizovanih znanja o prirodi, drustvu, saznanju I njihovom istorijskom razvoju. Postoji vise definicija, ali se polazeci od njih nauka moze definisati na sledeci nacin. Nauka je ukupnost istinitih saznanja do kojih ljudi dolaze odredjenim metodama o svetu koji I okruzuje I samim sebi koji se karakterisu objektivnoscu, opstoscu, sistematicnoscu, preciznoscu I razdvojenoscu.

Predmet nauke je objektivni svet koji okruzuje civeka I u kome covek zivi. Nauku cine istinita saznanja o svetu. Pod istinom se podrazumeva svako ljudsko saznanje koje relativno adekvatno odgovara objektivnoj stvarnosti. Nauka je nastala relativno kasno u istoriji ljudskog drustva. Predhodila su joj religijska I zdravo razumska ojasnjenja sveta. Kao poseban oblik saznanja nauka se jaclja tek u XVII, a reci nauka I naucnik nastaju oko 18840 god. Tada se nauka osamostaljuje kao poseban oblik saznanja I posebna drustvena delatnost, drustveno priznata I prihvacena. 2. Pojam naucnog zakona

Najvisi oblik naucnog saznanja je naucni zakon. Nauka prikuplja I opisuje pojave I cinjenice ali I pruza njihovo objasnjenje. Objasnjenje nauka pruza u formi povezanosti naucnih zakona. Naucni zakon mozemo definisati kao dokaz o objektivno postojecoj, nuznoj I sustinskoj vezi izmedju pojava cija su obelezja:

Opstost (da se naucni zakon ne odnosi samo na jednu neponovljivu pojavu vec na vrste I skupove pojava, vazi za sve pojave iste vrste).

Stalnost (naucni zakon je iskaz o relativno stalnom odnosu izmedju pojava, taj odnos postoji uvek I svuda pod odredjenim uslovima)

Predvidljivost (proizilazi iz njegovih predhodnih obelezja I ukazuje na povezanost naucne delatnosticoveka sa njegovom praksom. Otkrivanjem veza izmedju pojava omogucava predvidjanje daljeg toka tih pojava)Da bi ovako definisan zakon predstavljao adekvatan izraz o stvarnim odnosima imedju pojavamora ispuniti tri uslova:

1. mora biti drustveno komunikativan, tj. Iskazan jezickim izrazima koji su drustveno razumljivi

2. mora biti teorijski zasnovan

3. mora imati prakticnu primenu

Postoji razlika izmedju zakona kao objektivno realnog odnosa I zakona kao izrazajne forme tog odnosa. Realni odnosi izmedju pojava cine sadrzaj a forme tih odnosa izrazavaj naucni zakon. Veza izmedju pojava koje iiskazuju naucni zakon mogu biti:

Nuzne koje se ostvaruju bez izuzetaka kad postoje odredjeni uslovi; slucajne koje se mogu ali ne moraju ostvarivati kada postoje odredjeni uslovi.

Neuzrocne postoje kada izmedju pojava postoji odnos koji se ne moze iskazati kao njigova uzrocna povezanost. Uzrocne postoje kada jedna pojava prouzrokuje drugu kao celinu

Unutrasnje izmedju elemanatajedne pojave. Spoljasnje izmedju pojava I grupe pojava.

3. Klasifikacija drusrvenih naukaDrustvene nauke za predmet proucavanja imaju drustveni zivot, nastoje da utvrde objektivno postojece, sustinske, relativno stalne veze izmedju pojava, kako u pojedinim podrucjima drustvenog zivota, pa tako I drustva kao ukupnosti svih drustvenih odnosa. Razvoju drustvenih nauka posebno su doprineli sledeci dogadjaji:

Razmisljanja o drustvu (razvijeno u peridu humanizma I renesanse)

Slozenost I dinamicnos gradjanskog drustva u XIX veku je bio ostvaren visi stupanj drustvenih I politickih sloboda. Zahvaljujuci tim slobodama naucnici slobodnije razmisljaju o drustvu, tako da u tom veku pored ekonomije I sociologije nastaje veci razvoj drustvenih nauka. Postojanjem specijalnih drustvenih nauka postavilo se pitanja njihove klasifikacije

1. po jednom shvataju drustvene nauke se mogu podeliti na:

pojedinjavajuce (proucavaju pojeduinacne pojave) singularizirajuce

uopstacajuce ( proucavaju vste pojava sastavljene od neodredjenog broja pojedinacnih pojava) genelarizirajuce2. po tom istom shvatanju drustvene nauke se dele na: singularizirajuce

istorijske( proucavaju proslost dogadjaja)

neistorijske (proucavaju sadasnje dogadjaje)

3. zavisno od opstosti znanja koja utvrdjuju drustvene nauke se dele na:

posebne (proucavaju pojedina posebna podrucja drustvenog zivota I utvrdjuju posebne zakonitosti)

opste (proucavaju drustvene zakone u celini I utvrdjuju opste zakonitosti

4. drustvene nauke se dele jos I na:

teorijske ili fundamentalne (proucavaju osnovne odnose u drustvu I utvrdjuju bitne veze izmedju drustvenih pojava)

primenjene (na osnovu saznanja teorijskih nauka ukazuju kako treba usmeravati drustveni zivot I resavati drustvene probleme u pojedinim oblastima)

4. Razlicita shvatanja predmeta opste sociologije

Problemom definisanja predmeta opste sociologije bavio se veliki br sociologa. Nastao je I veci br definicija koji se medjusobno razlikuju I svrstavaju u tri osnovne grupe:

Normalne (def predmeta opste sociologije svrstavaju se one def koje kazu da je opsta sociologije nauka o drustvu, ali da za predmet izucavanja ima sociolosko izucavanja drustva)

Posebne sociologije su nauke koje za predmete svojih proucavanja imaju pojedine drustvene ppojave istrazujuci specificni zakon, njihove strukture I razvoja. Posebne sociologije se od opste sociologije razlikuju po tome sto ne proucavaju uzajamno dejstvo svih drustvenih pojava vec samo spec veze drustvenih pojava.

5. Opsta sociologija I posebna sociologije

Po nastajanju sociologije kao nauke koja proucava drustvo kao celinu nastaju I posebne ociologije koje postoje da prouce I pruze teorijsko objasnjenje pojedinih drustvenih pojava. Razvojem sociologije I socioloskih istrazivanja posle 60. god doslo je do sgvatanja da su posebne sociologije nastale postepenim pretvaranjem sociologije u empirijsku I egzaktnu nauku, koja je sebi za zadatak postavila istrazivanje raznih drustvenih odnosa, pa:

Opsta sociologija proucava celinu drustvenih odnosa

Posebne sociologije treba da proucavaju pojedine drustvene kategorije. Danas se smatra da se posebne sociologije mogu predmetno odrediti sa recima: ludsjo drustvo je predmet proucavanja velikog br drustvenih nauka. Svaka od njih nastoji da prouci svoj predmet, pa zato postoji potreba da se odredi odnos koji postoji izmedju posevnih drustvenig nauka I opste sociologije koja nastoji da utvrdi najopstije zakonitosti o drustvu kao celini. Odnos opste sociologije I drugih drustvenih nauka moze se odrediti kao dijalekticki odnos opsto, posebno, I pojedinacno, jer opsta sociologija otkriva najopstije zakonitosti u nastanku oi razvoju ljudskog drustva. U otkrivanju tih zakonitosti ona polazi od posebnih zakona koje odredjuju pojedine posebne nauke za pojedine oblasti drustvenog zivota u otkrivanju I formiranju drustvenih zakonitosti opsta sociologija daje ostalim drustvenim naukama opste pojave I kategorije od kojih ove nauke polaze u proucavanju svojih predmeta.

6. Opsta sociologija I sociologija rada

Odnos opste sociologije I sociologije rada moze se pravilno odrediti ako se imaju u vidu 2 cinjenice:

Da je odnos nauka odredjen odnosom njihovim predmetom predmetom proucavanjaDa je sociologija rada nastala iz opste sociologije

Odnos opste sociologije, kao I nauke o nastanku I razvoju ljudskog drustva I sociologije rada, treba shvatiti u smislu odnisa, opsteg, posebnog I pojedinacnog. Opsta sociologija ima za predmet proucavanja drustva uopste, najopstije zakopnitisti o nastanku I razvoju ljudskog drustva shvacenog kao celine drustvenih odnosa. Sociologija rada proucaa samo jednu drustvenu kategoriju, samo rad I zakonitosti jedne grupe drustvenih odnosa u procesu rada. Sociologija rada mora polaziti od saznanja koja pruza opsta sociologija. Ali isto tko mora I I opsta a koristiti rezultate empirijskih istrazivanja drustva do kojih dolaze posebne sociologije pa I sociologije rada. Ta teorijska uopstavanja opste sociologije poseban znacaj imaju istrazivanju o ljudskom radu I njegovom totalitetu.

7. Opsta sociologija I sociologija menadzmenta

Sociologija menadzmenta je jedna od najmladjih posebnih sociologija (nastaje sredinom ovog veka kao posledica drustvene potrebe da se I sa socioloskog stanovnistva naucno istrazi menadzment kao nacin upravljanja privrednim subjektima u uslovima odvojenosti svojine). Ona nastaje u okviru sociologije rada. za predmet proucavanja ima mehanizme upravljanja u razvijenom trzisnom drustvu, uporedjujuci te mehanizme sa mehanizmima u uslovima gde ranije nisu primenjivani, sa ukazivanjem do kakvih promena dovodi njihovo uvodjenje u privrdnom I druustvenom zivotu zemalja u kojima se uvodi trzisna privreda. Menadzment kao drustvena pojava (kao povezano ponasanje ljudi) , moze se odrediti kao skup mehanizama upravljanja u uslovima trzisne ekonomije sa ciljem postizanja sto efikasnijeg rada I ostvatenja sto vece dobiti. Sociologija menadzmenta za predmet svog proucavanja ima menadzment kao drustvenu pojavu, proces, istrazujuci zakonitosti njegovog nastanka I razvoja I njegove specificne veze sa ostalim drustvenim pojavama u njegovoj ukupnosti. Sociologij a menadzmenta u proucavanju svog predmeta treba da polazi od saznanja koja o savremenim drustvenim procesima I savremenim problemima ostvarivanja humanizma pruza opsta sociologija.8. Odnos opste sociologije I drugih drustvenih nauka

Formalisticke (def opsre sociologije kao predmet proucavanja uzimaju forme ljudskog udruzivanja, ostavljajuci posebnim drustvenim naukama sadrzinu za predmet proucavanja).

Psigologisticke (def smatraju da ona treba da proucava ponasanje ljudi odredjeno Individualnom ili kolektivnom svescu).

Problemom def predmeta opste sociologije bavili su se najpre Ogist Kont I Spenser, a zatim I Maks Veber, Emil Dirkem, Georg Zimi, Sorokin.Kont je prvi pokusao da def predmet opste sociologije. On u svom sistemu nauka sociologiji odredjuje posevno mesto, izdvajajusi je kao posebnu nauku koju prvu naziva Sobijalnom Fizikom a zatim sociologijom. Kont je sociologiju delio na dva razlicita dela:

Sociologija statike ( predmet ove sociologije trebao je da bude neka vrsta drustvenog razvitka I ciji je zada tak bio da ovjasni pravac drustvene revojucije).

Sociologija dinamike

Spenser predmet sociologije je razvitak, struktura I f-je drustvene skupine kao proizvoda uzajamne akcije ljudi. Odredjujuci sociologiju kao nauku koja proucava drustvene skupina Spenser je smatrao da sociologija pri njihovom proucavanju mora poci od principa da odlike delova odredjuju osobine celine tj da se pri ovjasnjavanju karakteristika drustvene celine mora poci od karakteristika ljudi kao pojedinih clanova.

Veber predmet sociologije def recima : sociologijom treba zvati nauku koja tezi da shvati drustveno postupanje tumaceci ga I koja nastoji da ga time uzrocno objasni u njegovom toku I njegovim posledicama.

Dirkem sociologiju sgvata kao nauku o drustvenim ustanovama. Sociologiju smatra kao sistem drustvenih nauka. On je takvom koncepcijom sociologije svodio ostale drustvene nauke na fragmente sociologije. Po njemu sociologija treba da izucava drustvene grupe koje sasvim drugacije misle I rade I osecaju nego sto bi cinili njihovi slanovi kada bi bili izolovani.

9.Opsta sociologija I socijalna ekologija

Socijalna ekologija je jedna od najmladjih posebnih sociologija. Nastala je pre svadesetak godina I njeno nastajanje je povezano sa porastom interesovanja za ekoloske probleme. Ekoloski problemi postaju predmet socioloskog proucavanja kada se doslo do saznanja dado narusavanja ekoloske ravnoteze dolazi do neusaglasenosti biosvere, tehnosvere I sociosvere. Sociolosko proucavanje ovih problema dovelo je do nastanka socijalne ekologike. Socijalna ekologija se moze odrediti kao posebna sociologija, koja za predmet svog proucavanja ima specificne veze izmedju coveka I njegove prirodne sredine, istrazujuci uticaj zivotne sredine kao ukupnosti prirodnih I drustvenih cinilaca na coveka, kao I uticaj coveka na njegovu zivotnu sredinu sa stanovista njenog ocuvanja kao okvira covekovog zivota, kao prirodno-drustvenog bica. Socijalna ekologija nastaje kao posebna sociologija koja za predmet svog proucavanja ima odnos coveka I njegove zivotne sredine, shvatajuci pri tom covekovu zivotnu sredinu kao jedinstvo prirode I drustvene sredine. Socijalna eklogija proucava odnos priroda-industrijski sistem-srustvo. Ostvarivanje ekoloske politike treba da obezbedi drustvenirazvoj koji nece dovoditi do narusavanja ekoloske ravnoteze. Treba da se zasniva na saznanjima da je moguc drustveni razvoj stalni napredak tehnologije I bez narusavanja ekoloske ravnoteze. Ovo zahteva promenu obrazca potrosnje u drustvu. Time se ukazuje potreba z izgradjivanjem jeddne nove etike, kao dopune univerzalnim dimenzijama nauke I tehnologije u nastanku I resavanju ekoloskih problema, kako bi se obezbedila buducnost ljudskoj vrsti.10. Pojam naucnog metoda I metodologije

metod nauke stabilniji je I vazniji za naucnike nego li poseban rezultat koji je postignut sredstvima tog metoda. Najcesce, naucni metod se odredjuje kao put kojim se dolazi do naucne istine tj naucni metod je skup raznoh postupaka I procesa pomocu kojih se dolazi do naucne istine. Metod je nerazdvojni I sastavni deo nauke , pa mozemo reci da nauka cini dijalekticko jedinstvo metoda I teorije. Nauka o metodama naucnog saznanja je metodologija. Njen zadatak je da otkrije opste metode I da objasni metode naucnog saznanja tj da pokaze I objasni nacine dolazenja do naucnih saznanja. Da bi metod bio potpunije odredjen on mora da obuhvata 3 elementa: postupak kojim e dolazi do sazanja; znanje o samom predmetu; sredstva pomocu kojih se predmet moze saznati. U nauci se razlikuju 2 osnovna metoda koji se medjusobno razlikuju u svojim osnovnim principima saznanja objektivne stvarnosti. To su: metafizicki metod zasniva se na shvatanju o svetu, po kome su pojave o prirodi I drustvu kvalitativno promenjive I podlozne samo postepenim evolutivnim promenama. Dijalekticki metod (principi)- su suprotni principima metafizickog metoda. Dijalekticki metod shvata sbe stvari I pojave kao dijalekticki slozena jedinstva razlicitih suprotnih cinilaca od kojih svaki ima svoje razlicite strane, dijalekticki povezane.11. Metod drustvenih nauka

drustvene nauke su nastale kasnije od prirodnih I sporije su se razvijale od prirodnih tako da se moze reci da metode istrazivanja drustvenih pojava koje se koriste u drustvenim naukama, vode svoje poreklo metoda iz prirodnih nauka. Na razvoj I formiranje posebnog metoda drustvenih nauka uticale su dve osnovne intelektualne orijentacije: pozivisticka- smatra da naucno istrazivanje treba da posluzi objasnjenju, opravdanju I prilagodjavaju postojacoj klasnoj srukturi drustva. Marksisticka predstavlja shvatanje o jedinstvu saznanja I prakse koja preobrazava svet. Marksizam je misao klase proleterijata.

12. metod sociologije

postoji 5 osnovnih svatanja socioloskog metoda:1. pozitivisticko- shvatanje socioloskog metoda je najvise razradjivano I najvise uticalo na izgradjivanje metoda sociologije. Osnovne ideje ovog shvatanja su kritike teleoloskog I metafizickog nacina misljenja, prakticna interpretacija saznanja I shvatanja o jedistvu svih nauka I ulozi nauke u racionalnom uredjenju drustva. Predstvnici : O. Kont , Dzon Stjuart Mil, E. Dirkem. 2. funkcionalisticko- sgvatanje se zasniva na osnovnim predpostavkama funkcionalizma koji nastoji da otkrije I ukaze na ulogu koji imaju pojeni elementi drustvene stukture u odnosu na ceo drustveni sistem koji je stabilan posto su delovi drustvenog sistema dobro integrisani. 3. srukturalisticko- shvatanje se zasniva na osnovnim shvatanjima strukturalizma po kome se ispo svake stvari bica I ponasanja nalaze strukture pomocu kojig se mogu objasniti stvari, bica ili ponasanja. 4. sociolosko razumevanje- kao rezultat kritike pozitivizma, u drustvenim naukama I sociologiji javlja se teorija razumevanja Maksa Vebera. Po njoj, cilj naucnog proucavanja drustvenih pojava je njihovo razumevanje. Veber smatra da se prorodne nauke bave cinjenicama, a drustveno razumevanje I njihov osnovni metod nije objasnjenje vec se sastoji od interpretacije I tumacenja znanja. 5. marksisticko- Marks svoje shvatanje nauke I naucnog metoda izvidi iz svog shvatanja coveka I drustva. Marks coveka I ljudsko drustvo shvata sa stanovista materijalne dijalektike, ukljucujuci da je covek prirodno ljudsko bice koje svojim delatnim odnosom ostvaruje uslove materijalne I drutvene egzistencije, a njegova istorija je plod njegove delatnosti.13. Faze u postupku naucnog istazivanja

postupak naucnog istrazivanja sastoji se od odredjenih faza I radnji joje se u tim fazama preduzimaju da se obezbedi istinitost I objektivnost u prikupljanju cinjenica I zakljucivanju tj formulisanju naucnih zakljucaka. U odredjivanju broja faza polazi se od saznanja koja pruza metodologija o nauci I naucnom metodu. U okviru svake nauke I sociologije, mogu se razlikovati 5 glavnih faza naucnog istrazivanja: 1. odredjivanje predmeta istrazivanja I postavljanje polaznih pretpostavki 2. izrada plana istrazivanja 3. prikupljanje podataka 4. sredjivanje prikupljenih podataka 5. naucno objasnjenje I proveravanje14. Odredjivaje predmeta istrazivanja I postavljanje polaznih pretpostavki

odredjivanje predmeta istrazivanja je prva faza u postupku naucnog istrazivanja. Prvo se odredjuju pojave koje ce biti predmet istrazivanja, a zatim I same veze izmedju njih. Formulisanje I postavljanje polaznih predpostavki ili hipoteza ima za cilj da iskaze specifican odnos izmedju pojava na takav nacin da se taj odnos moze empirijski proveriti, a to se vrsi uporedjianjem sa cinjenicama. Hipoteze je moguce razlikovati I klasifikovati u vise grupa. S obzirom na stepen opstosti razlikuju se: opste, posebne, pojedinacne hipoteze. U zavisnosti da li se odnose na sve pojave ili na jedan procenat pojava, imamo: univerzalne I statisticke hipoteze.15. izrada plana istrazivanja

to je druga faza u postupku naucnog istrazivanja . predhodi joj: 1. upoznavanje sa drustvenim pojavama I njihovim nosiocima 2. posle upoznavanja sa sa nosiocima pojava koja su predmet istrazivanja u plan istrazivanja se unose delovi kojima se predvidja koje ce se metode prikupljanja podataka koristiti. U izboru metoda, nastoji se da budu korisceni oni podaci koji ukazuju na specificnost pojava koje se istrazuju kao i na veze sa ostalim drustvenim pojavama. Ako se planom istrazivanja predvidja koriscenje ankete i intervjua, onda se pristupa izradi upitnika za anketiranje i sastavljanju pitanja za intervjue. 3. u cilju sto tacnijeg i objektivnijeg saznavanja pojava koje se istraziju primenjuje se ekipni rad. Da bi se taj cilj postigao ekipnim radom, potrebno je a se uradi i plan rada ekipe i svakog clanaekipe tako da se pojedine radnje ne ponavljaju.16. prikupljanje podataka

u ovoj fazi prikupljaju se podaci na osnovu kojih se vrsi zakljucivanje o vezama izmedju pojava, a pri tom se sagledava i njihova sustina. Prilikom prikupljanja podataka u istrazivanju drustvenih pojava nailazi se na odredjene teskoce. Jedna od njih proizillazi iz cinjenice da su drustvene pojave i drustvo kao celina podlozne neprekidnim promenama. Da bi se uocile veze i pojave sa drugim pojavama potrebno je vrlo dugo posmatrati neke pojave, a to dugotrajno posmatranje ne samo da je vrlo tesko organizovati vec je tesko i izvesti. Druga proizilazi iz velikog obima drustvenih pojava koje se prostiru i na citavo covecananstvo, pa je vrlo tesko organizovati njihovo posmatranje na tako velikom prostoru. Najcesce upotrebljavani metodi prikupljanja podataka su: posmatranje, ispitivanje, matematicko-statisticki metod, uporedjivanje i analiza sadrzaja.17. posmatranje

Ovaj metod sastoji se u zapazanju, konstatovanju i opisivanju odredjene drustvene pojave. Svako opazanje i opisivanje pojava ne moze se smatrati posmatranjem u smisli metoda prikuoljanja podataka. Obisno posmatranje je slucajno i daje nedovoljno sredjene utiske koji ne mogu biti osnova za naucno zakljucivanje dok je naucno sistematizovano i planski vodjeno posmatranje usmereno na tacno saznanje pojava. Razlikuju se sledece vrste naucnog posmatrranja: 1. slobodno-posmatrac sam odlucuje da li ce izvesti odredjeno posmatranje i na koji nacin 2. kontrolisano-posmatrac je vezan planom za izvodjenje posmatranja i ne odlucje da li ce ili nece izvesti neko posmatranje 3. direktno-posmatrac peko svojih cula ili instrumenata direktno posmatra pojavu 4. indirektno- posmatrac ne posmatra neposredno pojavu koja je predmet istrazivanja, ec neku drugu koja je u nekom odnosu sa tom pojavom, a za nju imamo podatke 5. pojedinacno- posmatraju se pojedini slucajevi 6. masovno- posmatraju se serije drustvenih pojava 7. poseban i najslozeniji oblik naucnog posmatranja je eksperimet. To je posmatranje pojave koja je vestacko izazvana. Pri posmatraju pojava bitno je belezenje rezultata posmatranja, i to: pisanjem dnevnika; fotografisanjem; filmovanjem.18. Ispitivanje

ispitivanje predstavlja oblik varijabilne komunikacije izmedju ispitivaca i ispitivanih. Po nacinu postavljanja pitanja moze biti usmeno, pismeno, u vidu slobodnog razgovora ili na osnovu upitnika. Sloboda razgovor postoji onda kada se pitanja postavljaju prema situaciji u toku samog razgovora; na osnovu upitnika , kada su u pitanja unapred sastavljena i njih se ispitivac drzi pri ispitivanju. Najcesce se koristi: 1. anketiranje- ispitivanje koje se vrsi preko upitnika a sam postupak ispitivanja se naziva anketiranje. To je unapred pripremljen intervju u pisanom obliku. 2. intervju- metod prikupljanja podataka usmenim putem jedne ili vise licnosti koje se odabiraju po metodu uzoraka koji moze biti prost ili slozen. Mogu biti jos i slobodni i stereotipni. Ako su slobodni razlikuju se ekstezivni (unapred pripremljena pitanja) i intenzivni (razgovor tece slobodno bez unapred pripremljenih pitanja). Intervju se koristi za prikupljanje informacija, o pojavama, ispitivanjem ocevidaca. 3. test- instrument prikupljanja podataka o sklonostima, reakcijama, afinitetima pojedinaca u odnosu na iyvesne situacije koje bi mogle nstati. Test se sastoji iz sistematski rasporedjenih pitanja ili tvrdnje na koje treba da reaguje lice koje se testira.19. merenje i statisticke metode (mat.-stat. metode)

primena statistickih metoda omogucuje da se masovno i individualno, posebno i pojedinacno, kvalitativno i kvantitatitvno razlikuju, povezuju i da se stvori mogucnost objasnjenja kvaliteta na osnovu kvantiteta. Neke drustvene pojave se ne mogu meriti, pa posto se ne mogu odrediti brojevima, odredjuju se pojmovima. Razlikuju se dve vrste merenja: u uzem smislu- utvrdjivanje koliko se puta jedinica merenja nalazi u pojavi koja se meri. U sirem smislu- primenjuje se kada ne postoje jednake jedinice merenja. To su: statisticki zakoni, srednje vrednosti, korelacije, kovarijacije, uzorci. Matematicko- statisticke metode se primenjuju u socioloskim istrazivanjima, istrazivanjima koja imaju razlicita teorijska polazista (cesto suprotstavljenja). Merenjem se utvrdjuje tacna kolicina raznih obelezja i istih pojava u celini. Na osnovu toga se dovija preciznije saznanje o pojavama cime se olaksava utvrdjivanje zakonitosti u njihovom razvoju. Merenje je nacin prikupljanja podataka. Njime se utvrdjuje tacna kolicina raznih obelezja i istih pojava u celini. Ali nekad se i najvaznije drustvene pojave ne mogu istraziti merenjem.20. Uporedjivanje

Sastoji se u uporedjivanju pojava koje se razlikuju u ve}em br. ~injenica. Ona omogu}ava lak{e sagledavanje specifi~nosti pojedinih pojava. Opisuje se struktura , faza , I pona{anje dveju ili vi{e pojava, pa se vr{I njihova klasifikacija I prati razvoj uporedjivanih pojava. Uporedjivanje se koristi kada se vr{I uporedjivanje jedne dru{tvene pojave u okviru jednog dru{tva u raznim njegovim periodima.

21. Analiza sadràjaona pretstavlja metodu, kojom se na sistemati~an kvantitativan I objektivan na~in dolazi do p[odataka o pojavi koju dokument sadrÌ (ili informacija o prou~avanoj pojavi koja je na neki na~in registrovana pa je dostupna istraìvanju), o sadràju poruke, primaocu poruke kao I njenom efektu.

22. Sredjivanje prikupljenih podatakaKada se prikupi podaci I na osnovu njih pojave objektivno opi{u onda se pristupa njihovoj klasifikaciji. Njen cilj je otkrivanje reda medju pojavama. Ona mora da zadovolji logi~ke I teorijske zahteve I to:

1. klasifikacija mora da se vr{I na osnovu odredjenog kriterijuma

2. mora biti dosledna tj. polaziti od jednog kriterijuma

3. treba da bude potpuna, da u {to ve}oj meri iscrpi pojave

sredjivanje prikupljenih podataka odvija se u toku ve}eg br. operscija I po odredjenom planu:

1. kodirani podaci se prevode u numeri~ke simbole

2. prenose se putem perforacijeizraènih odgovora odredjenim brojevima na odgovaraju}e kartice. Kartice se unose u ma{inu koja vr{I sabiranje, odgovar na jedno pitanje I odvaja kartice prema kategorijama odgovora

3. sabrani I klasifikovani odgovori na postsavljena pitanja se statisti~ki sredjuju I izraàvaju preko razli~itih tabela. Tabele prikazuju sumirano dobijane odgovore u procentima.

23. nau~no obja{njenje I proveravanjeto je poslednja I najzna~ajnije faza u postupku nau~nog istraìvanja, jer se prikupljanje podataka vr{I u cilju njihovog nau~nog obja{njenja. Nau~no obja{njenje se sastoji u saznavanju sadràja , strukture , funkcije I uzroka nastanka I razvoja pojava koje se prou~avaju. Postiè se odvajanjem glavnih od sporednih pojava I primarnih od sekundarnih.

Proces nau~nog obja{njenja moè se shvatiti u uèm I {irem smislu. U uèm smislu obuhvata utvrdjivanje samo uzro~nih veza izmedju pojava, a u {irem smislu obuhvata veze izmedju zakona I pojava.

Moè se govoriti o proveravanju u uèm I {irem smislu. U uèm smislu govori se onda kada se neposredno po nau~nom obja{njenju prikupljaju novi podaci u cilju provere rezultata do kojeg se do{lo. U {irem smislu govori se o verifikaciji nau~nih istina kroz dugotrajan proces razvoja nauke ljudskog dru{tva.

Proveravanje se moè zvr{iti pomo}u logi~ke operacije dokazivanja.

24. Op{ti pregled na razvoj misli o dru{tvu I razvoj sociologije

Sociologija je relativno mlada nauka. Nastala je u 19 veku kada su ispunjena dva osnovna uslova: potreba dru{tva za jednom op{tom naukom o dru{tvu I mogu}nost njenog zasnivanja na prethodnim saznanjima o dru{tvu. Sociologija nastaje u periodu raspada feudalizma I u~vr{}ivanja gradjanskog dru{tva. Kao nauka o dru{tvu bila je nauka koja je svojim saznanjima prevazilazila okvire dotada{njih shvatanja o dru{tvu. Pre njenog nastanka postojali su poku{aji za stvaranje nauke o dru{tvu. Ti poku{aji su se svodili na filozofske I politi~ko-pravne teorije. Te teorije su se bavile problemima kakvo idealno dru{tvo treba da bude, dok je sociologija raspravljala o tome kakvo je dru{tvo I koji su zakonitosti njegovog razvoja. Razvoj sociologije treba razmotriti u okviru njenih osnovnih pravaca tj. postojanja I razvitka dva shvatanja u dru{tvu: istorijsko-materijalisti~kog i gradjanskog.

25. Shvatanje o dru{tvu u starom veku

Jo{ u starim isto~nja

26. Srednjevekovna shvatanja o dru{tu

U toku srednjeg veka vlada teolo{ki pogled na svet. Polazi se od toga da je ljudsko dru{tvo nastalo Bo`joj voljom a da dru{tvene promene nastaju zbog tog {to ih bog izaziva u cilju ka`njavanja ili nagradjivanj pojedinih ljudi ili naroda. Najzna~ajniji srednjovekovni mislioci o dru{tvu su bili Sv.Avgustin , Toma Akvinski, Ibn Haldun.

Sv. Avgustin je nastojao da objasni dru{tvo kao celinu.

Toma Akvinski je najistaknutiji u okviru sholasti~kle {kole. Po njemu dru{tvo ~ine ljudi koji su po prirodi dru{tvena bi}a, a dràvu je shvatao ne samo kao prirodnu u nu`nu ljudsku tvorevinu ve} i naro~itom ljudskom ve{tinom. Dràva je, smatrao je on, iznad staleì i dru{tvenih slojeva i sluì za za{titu inetresa. I zato je dobra ona vlada koja {titi dràvni interes. Slede}i Aristotela u klasifikaciji dràvnih oblika Toma A. je smatrao da su dobre vladavine monarhija, aristokratija i republika. Dok su lo{e tiranija, oligarhija i demokratija.

Ibn Haldun - po njemu dra{tveni ìvot je dru{tvena pojava koja je odredjena geografskim okolnostima i klimom. Tvrdi da je razvoj ljudskog dru{tva i svih pojava u njemu podvrgnut zakonima koji su nezavisni od ljudske volje i odredjenim na~inom proizvodnje.

27. Misao o dru{tvu novog veka - neposredna prete~a sociologije

U novom veku misli o dru{tvu razvijale su se u okviru filozofije, nauke o dràvi i pravu i istoriji, kao i u okviru politi~ke ekonomije. Filozofija se u XVII veku usmerila na prou~avanje zakonitosti razvoja dru{tva. Tako je do{lo do nastanka filozofske istorije koja je prete~a op{te sociologije. Njenim za~etnikom smatra se @an Batistej Viko, koji je poku{ao da stvori op{tu teoriju o razvoju dru{tv. Viko razlikuje odredjene periode kroz koje dru{tvo prolazi u svom razvoju:

boànsko doba - period kada vlada teokratija

hrojsko doba - vlada dvojna aristokratija

~ovekovo doba - vlada pravo jednako za sve

Najzna~ajniji mislioci tog vremena su: Nikola Makijaveli, Zak Boden, Monteskije, Hobs, Ruso, Hegel i Sen Simon.

Makijaveli je prou~avao dràvnu i politi~ku ve{tinu. Smatrao j da u svakoj republici postoje dva suprotna pravca: narodni i pravac visokih klasa.

Zak Boden daje sliku o razvoju dru{tva i dràve, razvijaju}i Aristotelove misli ( dràva je nastala prirodnim rastom dru{tva). Po njemu dràva je nastala silom, osvajanjem slabijeg od strane ja~eg dru{tva.

Monteskije - prou~ava uzroke nastajanja razli~itih oblika vladavine i politi~kog uredjenja, Po njemu politi~ko uredjenje zavisi od veli~ine dràvne teritorije.

Hobs za ~oveka kaè da je po prirodi egoista ( ~ovek je ~oveku vuk - homo homim lupus est) i da dru{tvo oplemenjuje ~oveka.

Ruso za ~oveka kaè da je po prirodi dobar a da ga dru{tvo kvari.

Hegel je razvio shvatanje o jedinstvu univerzuma, a dru{tvo je sastavni deo tog univerzuma.

Sen Simon je smatrao razvoj dru{tva kao strogo zakonomeran proces, a zadatak nauke je u otkrivanju tih zakonitosti. Zalagao se za ukidanje privatne svojine i eksploatacije na jednoj strani i stvaranje dru{tva sa dràvnom svojinom i planirajem na drugoj strani. Svojin odredjuje dru{tvene odnose. U nauci o dràvi i pravu nastoji se da se oslobodi feudalnog u~enja o boànskom poreklu vlasti. U ovim teorijama glavna tema je odnos dràve i pojedinca.28.Nastanak sociologije i sociolo{kog shvatanja Ogist KontaKont se smatra osniva~em sociologije jer je dao zna~ajan doprinos odredjivanja predmeta i izgradjivanja metoda sociologije u delu "Kurs pozitivne filozofije". Izvr{io je podelu prirodnih pojava na:

neorganska tela - koja su predmet astronomije, matematike, fizike, hemije.

organska tela - koja prou~avaju biologija, sociologija

Kont smatra da sociologija treba da prou~ava dru{tvenu statiku ( treba da otkrije sve elemente strukture dru{tva u njihovoj medjusobnoj povezanosti) i dru{tvenu dinamiku. Pri strukturi dru{tva on polazi od porodice, Koju smatra osnovnim elementom dru{tvene strukture. On u strukturi dru{tva razlikuje 4 klase: pretstavnici nau~ne filozofske i estetske delatnosti, pretstavnici prometa i proizvodnje, poljoprivrednici i radnici.

On je smatrao da se dru{tvene promene de{avaju po stalnom i nepromenljivom prirodnom zakonu. Na promene uti~u vi{e ~inilaca, a po Kontu je najzna~ajniji ljudski um. Um je u svom razvoju pro{ao kroz 3 stupnja:

teolo{ki,

metafizi~ki,

pozitivno nau~ni.

Kontu pozitivan doprinos razvoju sociologije sastoji se u njegovom shvatanju da nijedna posebna dru{tvena nauka ne moè da pruà odredjena saznanja o dru{tvu kao celini, jer svaka od njih posmatra dru{tvene pojave u njihovoj izdvojenosti, a ne povezanosti i nastojanju da odrecdi predmet i metod sociologije kao op{te nauke.

29. Mehanicisti~ke teorije

U {irem smislu u grupu mehanicisti~kih teorija spadaju sve teorije koje prou~avaju dru{tvo metodama i obja{njavaju dogadjaje u njemu zakonitostima koje vaè u prirodnim naukama.

U uèm smislu spadaju samo sociolo{ke teorije koje dru{tvo i dru{tvene pojave nastoje da prou~e i objasne zakonitostima koje utvrdjuju samo fizika i hemija.

Mehanicisti~ke teorije dele se na:

1. one koje dru{tvo obja{njavaju sa stanovi{ta fizike, tj. mehanike - pretstavnik je Amerikanac Keri. On smatra da isti zakoni vladaju u svim oblastima materije pa i u ljudima

2. one koje dru{tvo obja{njavaju sa stnaovi{ta energetike - pretstavnici su Vilhem Osuala i Ernest Solvej. Solvej je u ~oveku video spravu sposobnu da pribavlja najvi{e korisne energije zahvaljuju}i svojoj inteligenciji

3. one koje dru{tvo obja{njavaju sa stnaovi{ta matematike - pretstavnik Vilfredo Pareto. Razvio je teoriju o sociolo{koj ravnoteì i zalagao se za o~uvanjem dru{tvene ravnoteè, jer je u menjanju dru{tva video znake dru{tvenog propadanja i rasula.

Mahanicisti~ko obja{njenje dru{tva je neprihvatljivo. Ono polazi od shvatanja da izmedju dru{tva i prirode nema razlike, i da se razvoj dru{tva vr{i prema zakonima u kojima se odvijaju promene u prirodi.

30.Biologisti~ke teorije

Nastoje da objasne dru{tvo, dru{tvene pojave i promene u dru{tvenom ìvotu zakonima koji postoje u organskom svetu. Razvoj ove teorije je u direktnoj vezi sa razvojem biologije. Postoji ve}i br. pravaca u okviru ove teorije:

organisti~ki - predstavnik je Herbert Spenser. Nastojao je da sociologiju razvije kao prirodnu naku. Smatrao je da se organski svet razvio iz neorganskog, a ~ovek i dru{tvo nastaju iz tog organskog sveta. Dru{tvo je kao organizam i u njemu postoji podela rada izmedju pojedinih organa.

socijal-darvinisti~ki - predstavnik Ludvig Gumplovi~. Predstavnici ovog pravca su nastojali da dru{tvo i promene u dru{tvu objasne borbom za opstanak. Ludvig je isticao da je sociologija kao nauka o dru{tvu i dru{tvenim zakonitostima osnov posebnih dru{tvenih nauka koje prou~avaju posebna podru~ja dru{tvenog ìvota.

Biologisti~ke teorije o dru{tvu su neprihvatljive a pre svega Spenserovo shvatanje paralelizma. U razvitku individualnog organizma i dru{tva. on je uo~io sli~nosti izmedju prirode i dru{tva ali ne i njihove razlike.

31. Psihologisti~ke teorije

Ove teorije su vrlo brojne. Veoma se razlikuju izmedju sebe, ali su i sli~ne jer nastoje da dru{tvene pojave i njihov razvitak objasne psihi~kim ~iniocima, delovanjem svesti tj. psihi~kim odnodisma izmedju pojedinaca. grupi{u se na osnovu toga kako shvataju psihi~ke ~inioce i njihov uticaj na dru{tvene pojave i dru{tvo i to:

individualno-psiholo{ke - polaze od shvatanja da je dru{tvo sastavljeno od zbira pojedinaca pa zbog toga one iste zakonitosti koje obja{njavaju strukturu i pravilnost pona{anja pojedinaca, moraju biti formalna za tuma~enje dru{tvenih pojava.

kolektivno - psiholo{ke - nastale kao rezultat nastojanja da se dru{tvo shvati kao ne{to vi{e od prostog skupa pojedinaca i njihove medjusobne povezanosti.

socijlno-psiholo{ke - nastale kao rezultat nastojanja da se premosti jaz izmedju pojedina~ne psihe i dru{tvenih pojava.

32. Individualne psiholoske teorijePolaze od shvatanja da je dru{tvo sastavljeno od zbira pojedinaca pa one zakonitosti koje obja{njavaju strukturu I pravilnost pona{anja pojedinaca, moraju biti formule za tuma~enje dru{tvenih pojava. Predstavnici su: Gabrijel Tard, Mak Dugal, Sigmund Frojd, Marks Veber, Jakob Moren.

Gabrijel Tard je za~etnik ove teorije. Smatrao je da sociologija u prou~avanju dru{tva mora po}I od prou~avanja psihi~kih odnosa koji postoje medju pojedincima koji ìve u dru{tvu. Osnovni proces u odnosima je podraàvanje kojim se jedan ~ovek ugleda na drugog.

Mak Dugal je dru{tvene pojave obja{njavao instiktima. Instikt shvata kao nasledjene ili urodjenu psihofizi~ku sklonost koja ~oveka navodi emocionalnom odu{evljenju. On razlikuje:

Instikt radoznalosti I emociju ~udjenja

Instikt borbenosti I emociju gneva

Roditeljski instikt I emociju ne`nosti

Instikt samoponiènja I afirmacije I emocije po~injenosti I nadmenosti

Instikt zbijanja u grupe

33. Kolektivno-psiholo{ke teorijeOve teorije su nastale kao rezultat nastojanja da se dru{tvo shvati kao ne{to vi{e od prostog skupa pojedinaca. Ovo shvatanje je da postoji nadindividualna svest koja ima svoje zakonitosti. Predstavnici su: Lazarus, Gustav de Bon, Vilhem Vunt, ali je najistaknutiji Emil Dirkem. On tvrdi da dru{tvene pojave postoje kao stvari, kao posebne ustanove. Pojeninac ih nalazi kao gotove u dru{tvu I one deluju na njega. Kolektivna svest je odvojena od individualne I nju sa~injavaju kolektivne predstave, kolektivni na~in mi{ljenja I pona{anja . ..

34. Socijalno-psiholo{ke teorijeOve teorije su nastale kao rezultat nastojanja da se premosti jaz izmedju pojedina~ne psihe I dru{tvenih pojava. Dru{tvene pojave polaze od toga da pojedina~na svest nije jedini psihi~ki ~inilac dru{tva.

@or` Gurvi~ smatra da svaku dru{tvenu pojavu, kao I dru{tvo u celini sa~injavaju razli~iti stupnjevi I spratovi rasporedjeni dubinski I koji su medjusobno povezani. Takvih dubinskih spratova ima deset. Sociologija po njemu prou~ava dru{tvo u njegovoj puno}I koriste}I tipolo{ki metod.

Pitarim Sorokin je nastojao da istakne sadrìnske elemente dru{tvenih pojava isti~u}I da se one sastoje iz medjusobnih dejstava ljudi koji imaju tri osnovna elementa:

ljude - subjektivne radnji

misli I norme - zna~enja radnji

predmete - materijalne nosioce zna~enja.

Sorokin smatra da je ~ovek sa svojom psihom dru{tveni proizvod jer se njegova svest ispunjava dru{tvenom sadrìnom - KULTUROM.

35. Bihejvioristi~ke teorijeOva grupa teorija se razvila u Americi. One nastoje da pruè obja{njenje razvoja pojedina~ne psihe I dru{tva putem medjusobnog uticaja ljudi. Pojednina~na psiha ~oveka ne postoji samim tim {to postoji ~ovek kao biolo{ko bi}e. Psiha nastaje u dodiru ~oveka sa drugim ljudima. Pona{anje pojedinaca shvataju kao njegovu reakciju na data dru{tvena stanja. Ove teorije se dele u tri grupe:

pluralisti~ki bihejvorizam - predstavnici su Franklin Gidings, Edvard Ros, Viljem U. Ogbern I Stjuar êplin.

Simboli~ki interakcionizam - predstavnici su: ârls Kuli , Viljem Tomas, Dzordz Mid I @an Pjaè

Teorije socijalne akcije - predstavnici su: Trosten Veblen, Dzoni R. Komens I Robert Mekvajer.

Od ovih teoreti~ara Dzordz Mid je najdoslednije razvio bihejvioristi~ko shvatanje u svom delu Svest, pojedinac I dru{tvo, polaze}I od individualnog pona{anja koje posmatra u kontekstu njegovog povezivanja sa pona{anjem drugih ljudi tj. U interakciji sa tudjim pona{anjem. Interakcija izmedju pojedinaca za njega je osnovni proces koji vodi evoluciji ~oveka od biolo{kog ka socijalnom bi}u.

36. Formalno-sociolo{ke teorijeNastale su kao posledica istraìva~ke orijentacije da se prou~e oblici dru{tvenih ìvota u nastojanju da se {to preciznije odredi predmet sociologije. Po predstavnicima ove teorije, op{ta sociologija treba da prou~ava oblike dru{tvenog ìvota, a njihovu sadrìnu treba da prou~avaju posebne dru{tvene nauke. Predstavnici su:

U Nema~koj: Ferdinand Tenis, Georg Ziml, Leopold Fon Vize;

U Americi: Edvard Ros, Robert Parki Ernest Berdzes

Ferninand Tenis je osniva~ formalne sociologije u Nema~koj. U delu Zajednice I dru{tvo on isti~e razlike izmedju ta dva oblika dru{tvenog povezivanja. Smatra da su zajednice nastale pre dru{tva I takodje smatra da dru{tvo potiskuje zajednicu.

Georg Ziml, po njemu sociologija treba da prou~ava oblike dru{tvenog ìvota, a sadràje tih oblika treba da prou~avaju posebne dru{tvene nauke. U dru{tvenim pojavama treba razlikovati njihov oblik od njihovog sadràja. Sociologija , prou~avaju}I oblike dru{tvenog ìvota moè otkriti istorijske zakone koji vaè za te oblike , ~ime I dobija svoj poseban predmet razli~ity od predmeta ostalih dru{tvenih nauka.

Leopold Fon Vize nastojao je da dokaè potrebu postojanja sociologije kao posebne nauke I razgrani~I je od drugih dru{tvenih nauka. Celokupnu ljudsku stvarnost Vize je podelio u tri podru~ja:

Telesno, prou~avaju prirodne nauke I medicinu

Psihi~ko, koje prou~ava psihologija

Podru~je dru{tvenih procesa, gde predmet sociologije nije dru{tvo ve} dru{tveni procesi kao ukupnost medjuljudskih procesa u koje ljudi stupaju

Svoje shvatanje Ros je izneo u delu Principi sociologije u okviru pet posebnih odeljaka:

1. Stanovni{tvo

2. Dru{tvene sile

3. Dru{tvemi procesi

4. Dru{tveni proizvodi

5. Sociolo{ka na~ela

On ukazuje da su za svako dru{tvo osnovni procesi udruìvanje, dominacija, iskori{}avanje I suprotstavljanje. Sociologija je za predmet svog prou~avanja treba da ima oblike dru{tvenih grupa, koje se zasnivaju na dvema suprotnim pojavama: na saradnji I sukobu pojedinaca. Po njemu dru{tveni procesi vode stvaranje dru{tvenih tvorevina od kojih su najzna~ajnije dru{tvene grupe I institucije.

37. Cikli~ne teorije dru{tvaOne osporaviju ideje progresa I evolucionizma. Nastale s u krajem 19. I po~etkom 20 veka. Nalaze se u specifi~nom odnosu sa filozofijom I Istorijom. Bave se tuma~enjima:

Uzro~nog obja{njavanja dru{tvenih kretanja

Oblika tog kretanja

Problema socijalnog determinizma ( odredjenost ~ovekovog delovanja, htenja , volje, spolja{njim I unutra{njim motivima I uzrocima)

Klasifikacija globalnih dru{tvenih promena

Rezultatima istorijskog toka-.

Cikli~ne teorije dru{tva, dru{tvenoitorijski tok vide kao cikli~no kretanje u kome se raspoznaju etape (radjanje, rast, cvetanje, slom, dezintegracija I nestajanje)

Predstavnici su: Osvald Stngler (pesimista), Arnold Tojnbi, Pitrim Sorokim

38. Marksisti~ka teorija dru{tvaOvu teoriju ~ine iskazi koji se mogu svrstati u 2 grupe:

Grupa op{te-teorijskih stavova

Grupe koje izraàvaju kritiku novovekovnog klasi~nog kapitalizma

To je teorija koja smatra da cilj nauke nije samo da opisuje I tuma~I svet ve} I da ga menja. Shavatanje ~oveka I dru{tva Marks I Engels nazvali su istorijski materijalizam sa ciljem da istaknu dva njihova obele`ja:

Istori~nost

Materijalizam

Su{tina istorijskog materijalizma moè se prikazati kroz ~etiri principa:

Princip univerzalnog-istorijskog determinizma

Princip o odnosu dru{tvenog bi}a I dru{tvene svesti

Princip o primarnom zna~aju I ulozi dru{tveno-ekonomske strukture u dru{tvenom ìvotu

Princip o klasnoj borbi kao pokretackoj snazi razvoja I njegovoj klasnoj istoriji.

ôveka I ljudsko dru{tvo Marks je shvatio u njihovoj povezanosti I jedinstvu. Odnos izmedju pojedinca I dru{tva je neraskidiv, kao {to dru{tvo proizvodi ~oveka kao ~oveka, tako I ~ovek proizvodi dru{tvo. Nastanak klasa Marks je objasnio podelom rada a klasnu borbu shvatio kao borbu za ostvarenje klasnih interesa. Po njemu, dràva je organizacija ekonomske vladaju}e klase za za{titu klasnih interesa. Marksov sledbenik bio je Lenjin.

39. Funkcionalizam

Funkcionalizam je doprineo iz socijalne antropologije. Po funkcionalizmu svako dru{tvo je trajna I stabilna struktura ~iji su elementi ~vrsto povezani I ~ine skladnu celinu. Svaki element ima odredjenu funkciju koja se manifestuje u vr{enju odredjene delatnosti I odràvanju postoje}e celine u stanju harmoni~ne ravnoteè. dru{tvo je organizam u kome pojedinac I institucije vr{e odredjene funkcije koje doprinose odràvanju postoje}eg sistema. Postoje 4 osnovna principa funkcionalizma:

1. princip funkcionalnog jedinstva dru{tva- po njemu je dru{tvo zatvoren I jedinstven sistem ~iji svi delovi rade harmoni~no

2. princip univerzalnosti- svaki dru{tveni oblik ima pozitivnu ulogu u okviru dru{tveno sistema

3. princip nu`nosti- dru{tveni oblik pretstavlja nu`ni deo celine.

4. Princip dinami~ke ravnoteè I kontinuiteta- svaki dru{tveni sistem ima ugradjene mehanizme koji ga odràvaju u ravnoteÌ ili ga posle poreme}aja vra}aju u predja{nje stanje ravnoteè

Funkcionalizam je razvijen u SAD a predstavnik je T, Parsons koji smatra da svako istraìvanje dru{tvenih pojav mora po}I od subjekta koji usmeren ka nekom cilju. Ovo tvrdjenje kao teoriju Parsons je sistematizovao i uobli~io u svojim delima: "Dru{tveni sisem"I Struktura dru{tvene akcije

Funkcionalizam nije prihva}en jer dru{tvenu pojavu Parsons shvata psihologisti~ki a dru{tvo kao mreù psihi~kih odnosa, pa tako zanemaruje dru{tvene grupe kao nosioce heterogene du{tvene svesti.

Ovaj pravac je teorija socijalne ravnoteè , a Marksizam teorija dru{tvenih promena. Funkcionalizam posmatra pojedinca u njegovim ulogama koje ima u dru{tvu, a Marksizam ga posmatra kao li~nost koja je nasila mnogih funkcija. Funkcionalizam ima konzervativan karakter ali ipak ima I odredjeni metodolo{ki zna~aj.

40. Stukturalizamjavlja se 60-tih godina ovog veka u Francuskoj. Nastoja da pomeri teÌ{te interesovanja od ~oveka prema strukturi. Pomeranja teÌ{ta interesovanja prema sistemu bila je reakcija na filozofiju egzistencijalizma, pomeranje od te`nje da se otkrije smisao, kao motiv ~ovekov pona{anja ka sistemu. U svom razvoju ima tri faze:

1. predfilozofska faza- razvio se kao nov nau~ni metod u posebnim dru{tvenim naukama

2. filozofska faza- pojavili su se radovi u oblasti etnologije I psihoanalize u kojima je teÌ{te istraìvanmja pomereno od subjekta ka sistemu

3. ova faza nastaje 1968. God. Pa`nja strukturalista se prenosi od prou~avanja strukture na prou~avanje procesa koji proizvodi strukturu koji proizvode strukturu

su{tina je u nagla{avanju zna~ja dru{tvene strukture kojom je li~nost okovana. Predstavnici smatraju da je struktura relativno stabilan element dru{tvenog ìvota I kao {to ~ovekova struktura ~uva njegov identitet, ostaje iako se ljudsko telo promenama }elija menja svakih 7 godina, tako I dru{tvene strukture zadràvaju svoj identitet I kontinuitet dok u njima ljudi menjaju svoj poloàj , iz njih izlaze, u njih ulaze, menjaju formalne I neformalne grupe itd. Po ovoj teoriji struktura postoji izvan I iznad ~oveka. Ona ima posebne zakone koji odredjuju I uredjuju smislenu celinu strukture. ôvek kao bi}e odredjen je strukturom. Zakoni strukture postoje nezavisno od ~oveka I on kada ih sazna ne moè da ih menja. Zato ~ovekova prakti~na delatnost nema uticaja na oblikovanje strukture. Predstavnici su: Klod Levi Stros, Anri Lefevr, Mi{el Fuko I Lui Alister.

41. Kriti~ka teorija dru{tva predstavnici ove teorije kriti~ki promi{ljaju savremenu gradjansku stvarnost , nastoje}I da pruè nau~ne odgovore na pitanje koje postavlja dru{tveno-istorijska zbilja. Osniva~I ove teorije su: Maks Hork Haimer, Teodor Adorno, Karl Koks, Djerdj Lukac. Najve}u afirmaciju ova teorija doìvljava 60-tih godina XX veka sa nau~nim radovima mislilaca Herberta Merkuzea, Jirgena Habermasa. Bitna obele`ja ove teorije su:

1. elokventna kritika procesa alijenacija I anomije u savremenom dru{tvu

2. afirmacija kulturnog stvarala{tva individualnosti

3. prevazilaènja zabluda o automatskom progresu nove nau~no-tehnolo{ke civilizacije

4. odbacivanje dogmatskog marksizma

5. afirmacija prosvetiteljske uloge nauke tek kroz njenu integraciju sa dru{tveno istorijskom praksom

Maks H.Haimer odredjuje da je su{tinski zadatak svake nau~ne analize razumevanje dru{tvene stvarnosti I kriznih procesa u njoj.U delima Pomra~enje uma I dijalektica prosvetiteljstva Hork Haimer razvija tezu o Kulturnoj kritici kao celovitoj nau~noj kritici pragmatski usmerenog saznanja I mitologizovane svesti I pretvaranje kulture u robu.

Herbert Markuze. Njegova dela su: Um I revolucija, Eros I civilizacija, ôvek jedne dimenzije, Kultura I dru{tvo, Kraj utopije. U analizi procesa otudjenja Markuze polazi od autenti~nih Marksovih stavova o prirodi, otudjenju , kao zna~ajne dru{tvene promene u bi}u radni~ke klase u modernom industrijskom dru{tvu. Novi subjekti dru{tvenih promena prema Markuzeu postaju intelektualci, I ~lanovi novih radikalnih I socijalnih pkreta.

Jirgen Habermas je dao zna~ajne priloge kriti~koj teoriji dru{tva: teorijom socijalne evolucije u postindustrijskom dru{tvu razmatranjem odnosa nauke, politike I javnig mnjenja u razvijenom kapitalizmu, koncepiranjem Teorije krize. Njegovi najzna~ajniji radovi su Saznanje I interes, Teorija I praksa, Strukturalne promene jevnog mnjenja, Prilog logici dru{tvenih nauka.

Polaze}I od Marksovog u~enja Habernas kriti~ki posmatra savremenost. On se upu{ta u svestrane analize fenomena moderne civilizacije dopunjuju}I kriti~ku teoriju. Znatnu pa`nju je posvetio otkrivanju su{tine ideologije u savremenom dru{tvu I njene prezentacije u sferi nauke, tehnik I politike. U tom smislu tehnika I znanost , kaè Habermas, preuzimaju dvostruku f-ju: one su proizvodne snage, ali I ideologije.

42. Nova sociologija od svog nastanka sociologija se stalno razvijala ali je bila predmet kriti~kog preispitivanja I vrednovanja, a onda se pristupilo analizi stanja sociologije sa 2 stanovi{ta: analizirani su njeni teorijski stavovi I analizirane su dru{tvene f-je sociologije. Nastojalo se da se ukaè na nu`nosti izgradnje teorijskih okvira u kome bi sociologija mogla da istraÌ realne komponente dru{tvenog sistema I ulaè na elemente dru{tvenog razvoja I objasni uzroke nastanka novih dru{tvenih pojava.

43. Sociolo{ki pojam dru{tva

Ljudsko dru{tvo je predmet prou~avanja prirodnih I dru{tvenih nauka. Sociologija za predmet svog prou~avanja ima ljudsko dru{tvo kao ukupnost dru{tvenog ìvota ljudi. Dru{tvo je skupina ljudi koja je sama sebi dovoljna I u kojoj se vr{e svi procesi koji su ljudima potrebni I mogu}i.

Ferdinand Tenis je dru{tvo shvatio kao jedan agregat , mno{tva individua ~ije se volje I sfere nalaze u brojnim odnosima jedne prema drugima I jedne sa drugima.

Emil Dirkem dru{tvo nije zbir pojedinaca ve} sistem formiranja na osnovu njihovog udruìvanja koji predstavlja realnost a tu realnost ~ini svest.

Parsons- kolektivna svest. Dru{tvo je sistem deluju}ih ljudskih pojedinaca a su{tina kolektivnosti se vidi u normativnoj kulturi.

Karl Marks dru{tvo defini{e kao celokupnost odnosa ;ljudi prema prirodi I medjusobnih odnosa ljudi. Zato Marks odredjuje dru{tvo kao sistem odnosa medju ljudima u ~ijoj osnovi leè ekonomski odnosi u koje ljudi stupaju nu`no I nezavisno od svoje volje.

44. Sociolo{ki pojam ~ovekaôvek je vrlo sloèno bi}e koje Ima I svoje posebne osobina ali I zajedni~ke sa ostalim bi}ima. On je biolo{ko bi}e pa I kao takvo pod~injeno je zakonima prirode. On je psihi~ko bi}e pa su psihi~ka svojstva rezultat biopsiholo{ke evolucije ~oveka. On je dru{tveno bi}e I oformio se u toku dru{tvenog razvoja.

Sociologija prou~avaju}I ljudsko dru{tvo, treba I da objasni samog ~oveka sa sociolo{kog stanovi{ta. Kako bi odredila ~oveka treba da otkrije I ukaè na osobine koje ~oveka ~ine ~ovekom. Te osobine su :

1. stvarala{tvo- ovom osobinom ~ovek proizvodi ne{to {to do tada nije postojalo, a {to on ostvaruje po prethodnoj zamisli, pa se moè re}io da je ~ovek ne samo bi}e koje misli nego I stvara

2. sloboda je bitna ~ovekova osobina neodvojiva od stvarala{tva. Sastoji se u izboru izmedju vi{e alternativa.

3. Dru{tvenost- ova osobina ima najve}I zna~aj za prou~avanje u sociologiji. ôvek teÌ dru{tvu jer se ne moè ispoljiti I ostvariti bez drugog. Sve ljudske osobine su usmerene na druge ljudi I postoje zato {to postoje drugi ljudi.

Sociolo{ki se ~ovek moè definisati kao dru{tveno bi}e koje svojim delatnim odnosom prema prirodi ostvaruje stvarala{tvo kao slobodan subjekat, udruùju}I se sa drugim ljudima, ìve}I u dru{tvenim grupama u kojim ostvaruje uslove svoje biolo{ke I dru{tvene egzistencije.45. Rad kao bitno svojstvo ~oveka - sociolo{ki pojam rada

Najop{tije karakteristike ~ovekove radne delatnosti su:

1. Ljudski rad predstavlja svesnu i svrsishodnu delatnost2. to je kompleksna delatnost koja se odvija u okviru odredjenih dru{tvenih grupa

3. to je delatnost kojom se ostvaruju odredjene materijalne i duhovne vrednosti koje imaju dru{tveni zna~aj

sociolo{ke definicije ljudskog rada obuhvata svaku aktivnost ljudi koja je svrsishodna i kojom se ~ovek ostvaruje kao stvarala~ko bi}e a ne samo ~ovekovu aktivnost u procesu materijalne proizvodnje. Sa sociolo{kog stanovi{ta ljudski rad se defini{e: RAD JE SVESNA, UNIVERZALNA I ORGANIZOVANA ÔVEKOVA DELATNOST ÎJI SU SADR@AJI I KARAKTERISTIKE ODREDJENI STEPENOM RAZVOJA SREDSTAVA ZA RAD I KARAKTEROM DRU[TVENIH ODNOSA U KOJIMA SE VR[I KOJOM SE ÔVEK POTVRDJUJE KAO GRNERI^KO BI}E, STVARAJU}I U OKVIRU DRU[TVENIH ODNOSA MATERIJALNE I DUHOVNE VREDNOSTI KOJE SLU@E ZADOVOLJENJU BITNIH LJUDSKIH POTREBA. ljudski rad kao svrsishodna ~ovekova delatnost razlikuje se od nesvrsishodne ljudske delatnosti, ali svaka ~ovekova svrsishodna delatnost ne moè se smatrati radom. Ne moè se smatrati da je svrsishodan rad zadovoljenje potrebe za jelom i pi}em, kako smatra dr Luki}, rad bi bio svrsishodna delatnost koja menja, preradjuje prirodu, tj. delatnost u materijalnoj proizvodnji. (prinudna delatnost je ona koju ~ovek mora da vr{i da bi mogao opstati). Sociolo{ka def. rada polazi od shvatanja dad je ~ovekova radna delatnost jedna osnovna i najzna~ajnija od ~ovekovih delatnosti, da predstavlja posrednika izmedju ~oveka i prirode i da njome ~ovek iskazuje svoju su{tinu kao stvarala~ko dru{tveno bi}e. Naime, ova def. ukazuje da radnom delatno{}u ~ovek ostvaruje materijalne pretpostavke svoje egzistencije ali i da je radna delatnost vi{e od toga da predstavlja i specifi~nu formu i samorealizaciju ~oveka.

46. Dru{tvo i pojedinac

marksisti~ka teorija dru{tva u odredjivanju odnosa dru[tva i pojedinca polazi od odredjivanja dru{tva i shvatanje su{tine ~oveka kao dru{tvenog bi}a. ôvek i dru{tvo se ne mogu posmatrati kao dve odvojene celine, jer i dru{tvo proizvodi ~oveka kao ~oveka i ~ovek proizvodi dru{tvo. Za razumevanje odnosa pojedinac-dru{tvo treba razlikovati pojmove individua i li~nost. Li~nost je ona individua koja je u vezi sa drugim individuama i dru{tvom, razvija odredjene osobine po kojima se razlikuje od drugih pojedinaca. Li~nost se formira delovanjem pojedinca i dru{tvene sredine. Svojstva li~nosti su stvarala{ka sposobnost, socijalitet, integritet i subjektivnost. Individua je svaki pojedina~ni ~ovek tj. pojedina~ni predstavnik biolo{ke vrste tj. Homosapies-a. Sa odredjenim biopsiholo{kim predispozicijama koje se mogu razviti u interakcijam sa pripadnicima ovog roda. Proces trensformacije biolo{ke individue u li~nost je socijalizacija. Ona ima 3 stupnja: dodir, medjuuticaj i uskladjivanje. Kultivacija je {iri pojam od socijalizacije i sastoji su u usvajanju kulturnih tekovina. Ovaj proces ima tri faza: dodir sa kulturnom tvorevinom, razumevanje kulturne tvorevine i njeno usvajanje. Ljudsko dru{tvo je ukupnost dru{tvenih odnosa a dru{tveni odnosi nastaju povezanim pona{anjem pojedinca kao li~nosti. INTEGRITET- jedinstvo u stavovima i pona{anju.47. Pojam dru{tvena pojaveDru{tvo je sloèna kategorija koja sesastoji iz elemenata a dru{tvene pojave su elementi od kojih se sastoji dru{tvo. Neke sociolo{ke teorije npr. mehanicisti~ke i biologisti~ke poistove}uju dru{tvene i prirodne pojave ali danas je to nemogu}e jer se sve prirodne pojave ( nastaju nezavisno od svesti i volje ljudi) razlikuju od dru{tvenih. Postoje razli~ita shvatanja o odnosu individualnih i dru{tvenih pojava i mogu se svrstati u dve osnovne grupe: 1. o identifikaciji dru{tvenih i individualnih pojava po kojima ne postoje nikakve druge pojave sem individualnih, 2. po kojoj se individualne i dru{tvene pojave razalikuju - pored individualnih postoje i dru{tvene pojave, kao posledica postojanja individualne i kolektivne svesti. Obe grupe ovih shvatanja je neprihvatljiva i neta~na. Ta~no je da se individualne i dru{tvene pojave proìmaju i razlikuju. Po marksu dru{tvene pojave su: individualne, dru{tvene (dru{tvena pojava je povezano delovanje ljudi na prirodu dru{tvo i na same sebe). Povezano delovanje pojedinaca da bi bio elemenat dru{tvene pojavce mora se opaziti ako je telesno i da se moè spoljnim znacima znati ako je psihi~ko. Pona{anje pojedinaca moè biti: Svesno i nesvesno. Promene koje nastaju kao rezultat uzajamnim delovanjem pojedinaca i dru{tvenih grupa.

Bitni elementi dru{tvenih grupa su: uzajamna povezanost ljudskih pona{anja, delovanje uzajamno povezanog pona{anja i promene koje nastaju delovanjem povezanog pona{anja. Promene koje nastaju kao rezultat uzajamnog delovanja pona{anja pojedinaca i ako posledice uzajamnog delovanja dru{tvenih grupa. Pojedinci od dru{tvene pojave kao osnovnog elementa dru{tva, dru{tvo se defini{e kao skup svih povezanih delovanja ljudi na prirodu, dru{tvo i same sebe.

48. vrste dru{tvenih pojava O podeli dru{tvenih pojava na vrste postoje razli~ita shvatanja:

* shavatanje da su dru{tvene grupe najzna~ajnije dru{tvene pojave i da one treba da budu predmet prou~avanja sociologije * shavatanje koje tvrdi da su dru[tveni odnosi i njihovi oblici glavne dru{tvene pojave koje sociologija treba da prou~ava

najprihvatljivije je ono shvatanje po kome se sve dru{tvene pojave dele u 2 grupe: *dru{tveni procesi - su povezana pona{anja tj. njihovo delovanje. ZA svaki dru{tveni proces je bitno da jedna radnja izaziva drugu i povezuje se ili se 2 radnje povezuju i deluju povezano i tako proizvode ne{to novo. Dru{tvene procese svrstavamo u ~etiri grube: voljni i stihijski (voljni - voljom, stihijski - nezavisno od njihove volje). materijalni i duhovni (materijalni - povezivanjem materijalnih radnji ljudi i nastaju materijalni proizvodi; duhovni - povezivanjem psihi~kih radnji ljudi i proizvode duhovne tvorevine), saradnje i sukobi (saradnja - izraz socijalnih interesa, sukobi - divergentni interesi), stvaranjaa i razaranja (stvaranje - ne~eg novog, razaranje - uni{tavanje ne~ega)

prema promenama koje se izrazavaju dru{tveni procesi mogu biti: 1.promene u prirodi, 2. promene na samom ~oveku, 3.promene u dru{tvu.

Dru{tveni odnosi se mogu podeliti: odnosi jednakosti - ljudi u dru{tvenom procesu imaju jednak poloàj, odnosi nejednakosti-ljudi u dru{tvenom procesu imaju nejednak poloàj.dru{tvene tvorevine su relativno mirno kristalizovano stanje koje nastaje kao rezultat dru{tvenih procesa.

sloèni dru{tveni procesi (tvorevine koje ozna~aviju skupove povezanih istorijskih dru{tvenih procesa a ti procesi proizvode istu posledicu)

dru{tvene skupine ( skupine ljudi povezanih dru{tvenim procesom koji svojim povezanim pona{anjem i obrazuju dru{tveni proces)

49. o odnosu dru{tva i kultureu savremenoj sociologiji postoje razli~ita shvatanja o odnosu kulture i dru{tva. Ona imaju za osnovu dva osnovna polazi{ta: *mi{ljenja koja smatraju da se kultura moè prou~avati nezavisno od dru{tva kao svojevrstan totalitet, *zasniva se na saznanjima da dru{tvo predstavlja sveobuhvatni kontekst kulture.dru{tvo i kultura se mogu razlikovati zbog toga {to se kultura moè odrediti kao na~in postojanja i ìvota odredjenog dru{tva. Kultura omogu}ava da se udje u razmatranje relevntnih odrednica u razlikovanju dru{tvenog i kulturnog razvoja dru{tva i kulture. Kultura je svet ~oveka, iskazuje se u jedinstvu tog sveta i njome se ~ovek odvaja od divlja{tva u sebi i prirodi.

kultura je jedinstvo vrednosti i sredstava o~ove~enja pojedinaca i njegovog sveta. U knjizi "kultura i dru{tvo" poljskog sociologa Baumana ukazano je na semanti~ke i genetske veze kulture i dru{tva. Izmedju dru{tva i kulture postoji razlika u razmatranju sociolo{kih zna~enja interakcije dru{tvo-kultura . Bauman izdvaja 2 tipa ovih odnosa: *kada je postojala jasno izraèna korelacija izmedju dru{tvenog i kulturnog segmenta ~ovekovog svakodnevnog ìvota, * u savremenom industrijskom dru{tvu u kome se pokazuju suprotnosti podeljenosti izmedju dru{tva i kulture.50. kultura i tradicija

tradicija je proces preno{enjam predavanja, odràvanja, ideja , vrednosti, na~ela , modela usmeno i pismeno s generacije na generaciju. Bez tradicije ne postoji ni jedna kultura u istoriji ~ove~anstva. U savremenim sociolo{kim koncepcijama odredjene kategorije tradicije zapaàju se naj~e{}e u 4 osnovan pristupa: *kao regresu i stagnaciji u kulturi, *kao modusu vivendi, * kao uslova svake kulturne dinamike, *razli~itog delovanja tradicije u materijalnoj i duhovnoj kulturitradicija je skup vrednosti, ideja, normi, obi~aja koji su sadràni u "istorijskom pam}enju" kulturnom identitetu pojedinaca , grupa, naroda i ~ove~anstva. U najve}em br. sociolo{kih radova polazi se od op{te prihva}enog teorijskog stava da je tradicija bitna predpostavka kontinuiteta kultura ili razvoja kultura, koja u sebi nosi i raznovrsne oblike diskontinuiteta. Tradicija odredjena kao kontinuitet kultura ili kao bitni ~inilac razvoja kultura istovremeno obuhvata i njena zna~enja kao procesa totalizacije kultura. Pojam totalizacije valja razumeti kao istorijski razvoja kultura koji podrazumeva tok produkcije i reprodukcije , zamenjivanja i dopunjavanja , spajanja i nestajanja kriti~kog podmladjivanja humanisti~kih vrednosti jedne ili vi{e kultura u konkretnoj nacionalnoj kulturi.51.pojam dru{tvene strukture

ljudsko dru{tvo je ukupnost dru{tvenih pojava. te pojave su medjusobno povezane i pojavljuju se u medjusobnoj povezanosti i jedinstvu. Dru{tvena struktura je neka vrsta trajne mreè koja se za pojedinca pokazuje kao spolja{nja nu`nost. Prou~avanje dru{tva zahteva grupisanje raznovrsnih elemenata dru{tva u posebne celine prema njihovim zajedni~kim obele`jima. Dru{tvena struktura predstavlja manje ili vi{e stabilnu celinu odnosa izmedju elemenata jedne stvari ili {ireg podru~ja stvarnosti. Struktura ima 3 osnovna elementa: *elemente od kojih se sastoji. *njihove karakteristike, *odnose kojima su ti elementi povezani. Elementi dru{tvene strukture su: ljudi (sa svojim povezanim pona{anjem), *razne dru{tvene tvorevine, *pojedine sredine {ire shva}enog dru{tvenog totaliteta52.globalni dru{tveni sistem

obuhvata celovito, relativno samostalnu celinu svih delatnosti i odnosa u kojoj postoje svi uslovi socijalne egzistencije ljudi. Globalni sistem ima 3 karakteristike: *predstavlja postojanost celokupnog dru{tva, *predstavlja konkretnu istorijski uobli~enu i diferenciranu sredinu, *u njemu se odvijaju sve delatnosti, procesi i odnosi izmedju ljudi, kojima se stvaraju tvorevine kojima je omogu}en ljudski ìvot. Globalni dru{tveni ìvot je sloèna celina diferencirana u vi{e podsistema povezane zna~ajnim delatnostima i odnosima. Podsistemi globalnog dru{tvenog sistema mogu se odredjivati i odredjuju se na razli~ite na~ine uè ili {ire na osnovu odredjenih sadràja. Iz tog sadràja izvedeni su kriterijumi globalnog dru{tveog sistema i njegovog raslojavanja na podsisteme koji su nu`ni za ljudski ìvot i predstavljaju okvir ìvota. ljudsko dru{tvo ima svoja posebna obele`ja kojima se razlikuje od stvarnosti. Ljudsko dru{tvo stvaraju ljudi svojom delatno{}u, oblikuju}i sebe i stvarnost, ~ine}i je ljudskom i dru{tvenom stvarno{}u. Su{tina te stvarnosti je u na~inu stvaranja globalnog dru{tvenog sistema. Osnovu za sociolo{ku analizu globalnog dru{tvenog sistema daje koncepcija dru{tva i dru{tvene strukture koju je razvio Karl Marks.53. sastav dru{tvene strukture

u predgovoru "prilog kritici politi~ke ekonomije" , Marks kaè: "u dru{tvenoj proizvodnji ljudi stupaju u odredjene nu`ne odnose nezavisno od njihove volje, odnose proizvodnje koji odgovaraju odredjenom stupnju razvitka proizvodnih snaga. Celokupnost tih odnosa proizvodnje sacinjavaju strukturu dru{tva, realnu osnovu kojoj odgovaraju odredjeni oblici dru{tvene svesti. Marksisti~ka nauka o dru{tvu razlikuje 2 osnovna podru~ja: *realnu osnovu dru{tva, *dru{tvenu nadgradnju (pravnu i socijalnu). U ekonomsku bazu dru{tva spadaju: *proizvodne snage, *proizvodni odnosi.

Documents

skoro sva pitanja.doc