30
Број 3 мај 2013 СремскаМитровица Eкономска школа „9. мајMoja школа на крају града Зову је и данас школом на крају града, Кораком лаким, веселим смехом, о њој вам са поносом причам она нас штити к'о врапце под стрехом. ову причу сада. Друга нам кућа, осмех и туга, Пролећа, лета, јесени и зиме, као да изнад ње увек се шарени дуга. стоји увек иста; ми славимо њено име. Иако стара, веома мала, У школи нашој радост се слуша, не дајте да вас њен изглед завара. у њој је раздрагана свака душа. У њеном је срцу места за све, И зато кажем руке горе сви, да стане нас још хиљаде две. да живи нам она још века три. Дигнимо руке, машимо сви, Покажимо сада свој прави сјај, и ти ђаче, професоре и ти. јер данас се слави 9. мај! Кличимо сада заједно ми, да живи нам школа још века три. Александра Плавшић Вичите људи, узвик свој дај, јер данас се слави 9. мај! Покажимо сада свој прави сјај, нек' живи нам наш 9. мај. .

Skolske novine 3

  • Upload
    -

  • View
    2.951

  • Download
    4

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Skolske novine 3

Број 3 мај 2013 СремскаМитровица

Eкономска школа „9. мај“

Moja школа на крају града

Зову је и данас школом на крају града, Кораком лаким, веселим смехом, о њој вам са поносом причам она нас штити к'о врапце под стрехом. ову причу сада. Друга нам кућа, осмех и туга, Пролећа, лета, јесени и зиме, као да изнад ње увек се шарени дуга. стоји увек иста; ми славимо њено име. Иако стара, веома мала, У школи нашој радост се слуша, не дајте да вас њен изглед завара. у њој је раздрагана свака душа. У њеном је срцу места за све, И зато кажем руке горе сви, да стане нас још хиљаде две. да живи нам она још века три. Дигнимо руке, машимо сви, Покажимо сада свој прави сјај, и ти ђаче, професоре и ти. јер данас се слави 9. мај! Кличимо сада заједно ми, да живи нам школа још века три.

Александра Плавшић Вичите људи, узвик свој дај, јер данас се слави 9. мај! Покажимо сада свој прави сјај, нек' живи нам наш 9. мај.

.

Page 2: Skolske novine 3

ИНТЕРВЈУ БРОЈА: СИНИША ЈУКИЋ ДИРЕКТОР

„Помозите једни другима да вам време проведено у школи протекне што лепше и корисније.“ „Обратите пажњу на дужности и обавезе према школи, јер вам то одређује будућност.“

„О проблемима немојте ћутати – покушајмо да их решимо заједно.“

Од када радите у овој школи? У Економској школи „9. мај“ сам од 1.9.2005. године. Радио сам као професор физичког васпитања до 1.10.2010. Тада сам постао помоћник директора и ту дужност обављао до 1.9.2012. када сам именован за в.д. директора, а у децембру исте године и званично постао директор. Шта Вас је определило да се кандидујете за директора? Жеља да својим идејама и својим радом допринесем даљем развоју и напретку наше школе. Ми, ученици, примећујемо напредак у изгледу школе, као и целокупне атмосфере у њој. Који су Ваши даљи планови? Што се тиче изгледа школе, трудимо се да у складу са финансијском ситуацијом и могућностима што више поправимо како унутрашњи, тако и спољашњи изглед школе, као и да побољшамо услове за рад ђацима и професорима. Имам добру сарадњу са ученичким парламентом, са којим размењујем идеје како побољшати услове у школи. Целокупном атмосфером још нисам задовољан, али увели смо неке новине и помоћу њих покушавамо да поправимо и однос ученика према професорима и према другим ученицима, као и према школској имовини и својим обавезама, али и да поправимо однос професора према ученицима, према школи и њиховим обавезама. У плану су неки радови у школи, пројекат озелењавања и сређивања школског дворишта већ траје, планира се побољшање услова за рад у кабинетима са рачунарима...

Page 3: Skolske novine 3

Да ли се данашње генерације ученика разликују од оних када сте почели да радите? Данашње генерације су другачије у смислу да траже веће ангажовање професора, стручних сарадника и свих запослених, да заједно успемо у њиховом васпитању и припреми за студирање, рад, па и живот. Уз још бољу сарадњу са родитељима, ђацима и свима који могу да помогну, надамо се да ћемо успети да и следеће генерације оспособимо за живот и рад. Професори нам замерају када због спортских активности изостајемо са наставе. Шта Ви мислите о томе? Спортски турнири су традиционални и трају већ дуги низ година. Из тога произилазе и успеси у спорту које имамо годинама на нивоу Срема, али и Србије. Са турнирима долазе и проблеми изостанака са наставе, што покушавамо да решимо тако што одржавање турнира у календар уврштавамо када ученици немају великих обавеза (контролни, писмени задаци...) и за време неких празника који се прослављају уз наставу. Којим резултатима наша школа може да се похвали? Све похвале ученицима и професорима који су се максимално ангажовали да што боље представе нашу школу на бројним такмичењима. Резултати су завидни, што може да се види из листе пласмана, почев од школских, па до републичких такмичења. Имате ли неку поруку за нас? Порука ученицима је да више обрате пажњу на дужности и обавезе према школи, јер им то одређује будућност, како за студије, тако и за рад и живот. Да помогну једни другима да време проведено у школи протекне што лепше и што корисније. Што више позитивних особина стекну, више ће им користити у даљем животу. Да се окрену једни другима и да се помажу, а не да си окрећу леђа. Да о проблемима не ћуте, него да покушамо да их решимо заједно.

Page 4: Skolske novine 3

Економска школа „9. мај“ може да се похвали значајним успесима ученика и њихових професора у протеклих годину дана: Комисија за признања града Сремска Митровица, доделила је Светосавску повељу ученицима: - Александри Плавшић за освојено 3. место на републичком такмичењу из реторике и беседништва, ментор Тамара Милошевић; - женској гимнастичкој екипи у саставу Татјана Тадић, Александра МаксимовићIIIе1, Наташа Увалић IIIфа и Нина Милинковић IVфа, за освојену сребрну медаљу на школској Олимпијади, ментор Синиша Јукић; - Игору Лацковићу IIIе1 за освојену сребрну медаљу на школској Олимпијади –атлетика, ментор Александар Прокић. Пласирали смо се на републичка такмичења и тамо остварили запажене резултате: - Предузетништво - бизнис планови – ученице IVфа Љиљана Зафировска, Маја Коронсовац и Весна Весна Милованчевић, заузеле су 1. место, ментор Гордана Котарлић; - Симулација судског процеса – ученик Никола Младеновић IVп, заузео је 2. место, ментор Снежана Вуколић; - Математика – ученик Александар Љаховић IVе1, заузео је 5. место, ментор Јадранка Витасовић; - Основи реторике и беседништва – Весна Милованчевић IVфа, заузела је 6. и 7. место, Драгана Јовешковић IVп, заузела је 9. место, ментор Тамара Милошевић; - Рачиноводство – ученица Маја Коронсовац IVфа, заузела је 10. место, ментор Весна Милованчевић; - Пословна економија – ученик Живан Миловац IVфа, заузео је 13. место, ментор Зора Беадер; - Основи економије – ученица Слађана Петровић IVe1, заузела је 16. место, ментор Нада Маљковић; - Пословна информатика – ученица Гордана Ристевски IVе1, заузела је 20. место, ментор Звонко Штимац;

Page 5: Skolske novine 3

- На државном првенству наше гимнастичарке Наташа Увалић IIIфа, Бојана којић IIIб, Александра Максимовић IIIе1, Нина Милинковић IVфа, освојиле су III место, ментор Александар Прокић; - На републичко такмичење из српског језика и језичке културе, пласирале су се ученице IVфа Ема Штефанац и Теодора Стојисављевић, ментор Силвија Стојилковић; - На покрајинском такмичењу у Новом Саду из предмета социологија, на тему „Интернет и друштвена сигурност“, ученица Драгана Беадер IIIе1 заузела је 8. место, а Драгана Милаковић и Витасовић Кристина, ученице IVп, заузеле су 4. место, ментор Весна Поповић; - На покрајинској смотри поводом обележавања Светског дана здравља у Новом Саду, једини средњошколац из Сремске Митровице била је ученица Бранислава Милошевић Iп, која је заузела екипно 2. место, ментор Оливера Радисављевић; - Пласирали смо се у полуфинале такмичења из опште културе „Фимек награђује знање“ (од 65 екипа из целе Војводине ушли смо међу 13 најбољих), ученици Ема Штефанац IVфа, Никола Јекић IVе1, Драгана Јовешковић IVп; - Драмска секција Економске школе „9. мај“ се и ове године успешно представила на смотри драмског стваралаштва у организацији Установе за неговање културе „Срем“ и Позоришта „Добрица Милутиновић“ Сремска Митровица, са представом „И ово је представа“ – ученици Саша Маштраповић IIIтт, Горан Вучановић IVб, Дамир Јовановић IVтт, Јелена Томић IIIфа, Миленко Недељковић IIIтт, Валентина Јуришић IIIе2, Милана Симић IIе2, Милош Узелац Iу2, Милан Јовановић IIIе1, Велибор Ерић Iфа, Александар Вуколић Iфа, Ивана Дражић Iе2, Наташа Василић Iп, ментори Славица Шатара и Катарина Попов; - На основу остварених резултата у 2012. години Савез за школски спорт Срема прогласио је нашу школу за најуспешнију средњу школу Срема. И редакција Сремских новина је по други пут заредом прогласила нашу школу за најуспешнију. Професори ментори: Александар Прокић (атлетика, фудбал, стрељаштво), Александар Војисављевић (кошарка, мушки рукомет), Синиша Јукић (женска гимнастика), Срђан Радовановић (одбојка, женски рукомет, пливање).

Page 6: Skolske novine 3

Порука Ане Павловић – прошлогодишњег ђака генерације

„Сваки ваш рад ће се исплатити, верујте у себе и људе око вас, немојте се бојати да покажете себе и своје идеје, уживајте у школи, јер то су заиста најлепши дани.“ „Економска школа „9. мај“ је најбоља средња школа у Сремској Митровици, не зато што сам ја ишла у њу, већ из разлога што је све окренуто ђацима, што имаш прилику да се покажеш као личност, а не само као ученик.“ Не можеш да се не вежеш за школу и за људе који раде у

њој, јер се сви максимално труде да ти школа заиста буде други дом. Због тога сам волела сваки минут који сам провела у њој. Осећала сам да смо сви блиски, да добијам пуну подршку за све што радим и људи око мене су ме увек мотивисали за нешто ново, да истрајем у свему што радим, јер се сваки рад на крају исплати. Сматрам да сам стекла одлично знање и подлогу за наставак школовања. Када сам дошла у школу нисам знала шта је економија, али захваљујући професорима, не само да сам сазнала, већ сам и заволела све што има везе са економијом, а највише рачуноводство. Сад студирам финансијску математику на ПМФ и за сада ми добро иде. Свим садашњим ученицима Економске школе поручујем: Сваки ваш рад ће се исплатити, верујте у себе и људе око вас, немојте се бојати да покажете себе и своје идеје, уживајте у школи, јер то су заиста најлепши дани. Волела бих да могу да вам пренесем срећу и уживање које сам ја имала кроз своје 4 године школовања. Ваљда је довољно ако вам кажем да бих провела ту још толико да сам могла. Наравно, много је важно и друштво које вас окружује. Ја сам имала среће да сам имала сјајан разред, који је одисао добром атмосфером, и да сам могла да бирам не бих изабрала тако добро. Верујте, и кад вам је тешко, наком је још теже. Само треба имати воље и снаге да издржите до краја, јер то је одлика најбољих. И онда када вам се чини да професор није на вашој страни, верујте да јесте и да све што ради, ради за ваше добро. За будуће ђаке: Ако желите да се осећате као код куће, да се смејете сваки дан, да добијате пуну подршку од професора за све добре ствари које радите, да научите много, стекнете пријатеље за цео живот и покажете вашу личност са свих страна, онда је Економскашкола „9. мај“ школа за вас.

Page 7: Skolske novine 3

Желим овом приликом да поздравим све запослене у ЕШ „9. мај“ и све ученике, и који ме познају , а и оне који ме не познају, и да се захвалим професорима и колегама из разреда на неизмерној подршци, на сваком осмеху, савету, разговору, што су веровали у мене и када ја нисам. Мислим да сам у овој школи почела да дефинишем себе. Како год то звучало, осећам да сам ту одрасла, упознала себе, научила толико тога, не само о школи, већ и о животу, јер оног дана кад сам изашла из школе осећала сам се као комплетнија особа. Средња школа је на мене оставила јак утисак и сваким даном ми све више недостаје, од седења у ходнику, грудвања у школском дворишту, смејања, до одговарања, контролних, часова и разговора са професорима. Увек ћу се са осмехом сећати сваког дана који сам ту провела. „Немој да размишљаш о томе шта си урадио, већ шта још треба да урадиш. Ништа није тешко, само кад се хоће.“ Поздрав за све економце, Ана Павловић

Page 8: Skolske novine 3

КАКО СЕ НЕКАД УЧИЛО

Током средњег века, образовање је било привилегија. Једна књига вредела је колико и читаво имање, а тек покоји члан племства умео је да чита. Образовање се могло стећи само у манастирима, па су одатле свештеници одлазили да по селима уче децу. Деца из неколико села окупила би се око учитеља и слушала га. Седела су на ниским троношцима без наслона, испред њих су стајала постоља налик онима за ноте, а на њима таблице.

Како тада није било свезака, користиле су се таблице од воска на које се шиљатим прибором урезивало градиво. Чим би се површина попунила, таблице су се загревале како би се восак на њима истопио, а затим се чекало да се осуше и поново претворе у равну површину, како би се поново на њима могло писати.

Повезане воштане таблице са штилом за писање Такође се записивало и на пергаменту. Пергамент је танка, фина кожа на коју су се шиљатим, металним предметом урезивала слова. Ни овде није било другог листа –када се попуни, кожа се саструже ножићем и тако поново постане чиста, а ко је запамтио градиво, запамтио је. Први буквар из кога се учило имао је свега четири листа, на којима је била исписана старословенска ћирилица, молитва за учење и неколико бројева. Тада још није било разреда и ко савлада читање, писање, рачун и црквено појење, завршио је школовање. Друга половина 19. века донела је учионице са клупама, таблом и правим правцатим сунђером са морског дна! Школске униформе су биле обавезне и то се задржало све до II светског рата, а понегде и дуже. У оно време, дечаци су носили памучне блузе и прслуке сличне народној ношњи, а девојчице црне хаљине до пода са штриканом белом крагницом. Иако у почетку столице нису имале наслон, строго се држало до тога да ученици морају да седе право и са длановима на столу. Школске обавезе трајале су целе недеље. Субота је била као и сваки други радни дан, а недељом се обавезно ишло у цркву. И ван школе деца су морала да носе капе на којима је био извезен број одељења у које иду. Тако се тачно знало ком учитељу ће се пожалити ако неко дете виде на улици после осам увече, јер то је било строго забрањено.

Page 9: Skolske novine 3

ИНТЕРАКТИВНИ СТО УМЕСТО СВЕСКЕ

Можете ли да замислите час математике без оливке, шестара и гумице, шкрипања креде по табли и превеликих лењира? Не морате да замишљате. Тако нешто већ постоји! Око 400 ученика 12 британских основних школа већ три године долази на часове без икаквог прибора. Имали су среће да ваш њих изаберу за један важан експеримент који би из корена могао променити начин на који деца уче, а наставници предају. Синерџи нет компанија посветила се томе да ђацима широм света олакша учење. Мобилни телефони су одавно заменили фиксне, имејлови писма, а интернет енциклопедије, па су они решили да је крајње време да се и учење учини занимљивијим. Тако су осмислили Number-Net, интерактивне столове који су заправо велики дисплеји осетљиви на додир. На њима може да ради пет ученика истовремено. Било да је у питању геометрија, једначине или вежве из граматике, решавање проблема је веома забавно и једноставно. Нема напорног преписивања са табле, убода шестаром и бесконачног брисања гумицом. Сви елементи на дисплеју лако се могу померати, ротирати, увећавати или смањивати. Столови су повезани са таблом, а и међусобно, па једна група може упоредити своје резултате са другом. Досадашњи резултати су показали да су ученици са овим столовима савладали градиво из математике двапут боље од других ученика. На http://www.youtube.com/watch?v=7PCM9fcniBM можете погледати како изгледа коришћење ових столова. Да ли вам се допада овај начин учења?

Page 10: Skolske novine 3

Пластични новац

Појам „пластични новац“ или „пластика“ под којим смо до сада подразумевали пластичне дебитне или кредитне картице, сада се мења и добија стварни смисао-пластични новац. Примена пластичних новчаница све се више шири у свету. Једна од првих земаља која је увела пластичне новчанице била је Аустралија још 1988. године, а земљама које су до сада делимично или потпуно увеле нови материјал,придружује се и Канада, као једно од већих светских монетарних тржишта. Пластичне новчанице су чвршће и трајније, и што је најважније, много их је теже фалсификовати, а истовремено су једноставније за идентификацију. Отпорне су на влагу, на уља и остале масноће, те друге течности и раствараче. Увођење пластичних новчаница има непосредну здравствену корист за људе, јер се значајно смањује пренос бактерија. На крају свог века трајања, који је и до десет пута већи него код папирних новчаница, могу се рециклирати и претворити у грануле које ће служити за производњу различитих пластичних производа. Тренутно је у оптицају више од три билиона пластичних новчаница у 22 земље широм света.

Page 11: Skolske novine 3

"ПУТОВАЊА У СРЦУ"

Београдски сајам туризма је највећа туристичка манифестација у земљи и југоисточној Европи. Више од 30 година испуњава светске стандарде у пословању са излагачима, гради пословне односе, квалитетном понудом и разноврсним дешавањима из године у годину привлачи све већи број посетилаца. Под окриљем Сајма туризма од 2005. године одржава се Сајам угоститељске опреме HORECA, Међународни Сајам вина BEOWINE, а од 2009. године и Сајам сувенира. Бројне награде и похвале говоре о томе да се ради о најуспешнијој туристичкој манифестацији у Србији и региону.

35. Међународни Сајам туризма одржао се у периоду од 21. до 24. фебруара 2013. године. На овом Сајму представило се више од 1000 излагача из 46 земаља света. Туристичке организације, агенције, туроператери, хотели, планински центри, бање, језера, градови, регије и земље са свих континената посетиоцима су нудили аранжмане за предстојећу туристичку сезону. Посетиоци сајма су имали прилку да на једном месту добију све информације о тренутној туристичкој понуди за предстојећу сезону, од најповољнијих "first minute" понуда, преко идеја за спа викенде, скијање, обилазак егзотичних и занимљивих градова, луксузних дестинација, специјалних путовања. Учесници су детаљније представили и конгресни туризам,као и све домаће дестинације.

Берлин- бранденбуршка капија Свети Стефан Аутентична Куба

Занимљиво је да је Немачка, овогодишња "земља партнер", прошле године први пут представила своју богату туристичку понуду на боградском Сајму туризма, што је било довољно да препозна потенцијал овог тржишта и одлучи се за партнерство већ у следећем наступу.

Page 12: Skolske novine 3

Занимљиво је да је Немачка, овогодишња „земља партнер“, прошле године први пут представила своју богату туристичку понуду на београдском Сајму туризма, што је било довољно да препозна потенцијал овог тржишта и одлучи се за партнерство већ у следећем наступу. "Регија партнер" ове гдине била је Будва, најпосећенија туристичка дестинација и средиште црногорског приморја. Своју егзотичну туристичку понуду по први пут је представила Kуба, а од далеких дестинација виђене су бразилска и индонежанска понуда. Међу учесницима су и земље које су традиционално атрактивне дестинације: Туска, Грчка, Египат, Македонија, Црна Гора, Хрватска, Словенија, Бугарска. Сајам туризма прикључио се и обележавању Светског дана деце оболеле од рака донацијом Националном удружењу родитеља деце оболеле од рака . Годинама уназад, Сајам окупља бројнe стручне школе из читавог региона, међу којима је и Средња економска школа "9. мај" из Сремске Митровице, с образовним профилима туристичке и угоститељске струке. Циљ сајма је ширење контаката и знања, прикупљање шареноликих проспеката како завичаја и матичне државе, тако исуседних нам земаља и оних удаљених, прекоокеанских. Тим проспектима ученици украсе хол и учионице школе, паноима за шаренолике и занимљиве лекције из туристичке географије. Не сме се изоставити ни развијање радних, креативних, језичких и других способности, а како и сам мото овогодишњег Сајма каже "путовања у срцу"- увек треба тежити и трагати за нечим новим, иако нема материјалних могућности за то. Као што ни одело не чини човека, тако ни новац не мора да буде услов да будемо богатији за једно искуство и за проширивање сопствених видика. Машта и снови су највеће богатство што свако од нас може да има, а путовања испуњавају душу и обогаћују разум. Песник Душко Радовић сликовито каже: "изаберите посао који волите и цео живот ћете се забављати". Много истине има у томе. Тако се и ја надам да ћу моћи да спознам цео свет, јер по мени је бављење туризмологијом најлепше, најсликовитије, најмаштовитије и најзанимљивије занимање. Ана Гњатовић IVтт

Митровачке "кариоке" Пут у земљу фараона Број један? Град светлости

Page 13: Skolske novine 3

Таленти се откривају!

У нашој школи осим талентованих ученика, постоје и талентовани наставниви . Један од њих је и Алберт Мајор, наставник практичне наставе, некада и сам ученик наше школе. Албертов таленат је писање песама. Његове песме објављене су у „Годишњаку књижевне заједнице“ и у „Сремским новинама“.

Били сте ученик ове школе. Када? Да ли сте покушали да објавите - Од 1989. до 1992. године. збирку песама? - Имао сам прилику, али нисам то Ваш омиљени професор у то време? тада желео. Можда када одем у пензију – тада ћу имати више - Професорица Гордана Селаковић. времена. Какве сте успомене понели из ове школе? Како сте се одлучили да радите - Прелепе. Време проведено у овој школи у школи? За мене је један предиван период. - Док сам радио у угоститељству, на праксу су долазила деца. Када сте открили свој таленат? Схватио сам да могу да им - Открио сам га баш у средњој школи. помогнем да заволе своје Било је то када сам писао о једној шали занимање. Мислим да успевам са друговима из разреда. у томе. Колико имате песама? Чула сам да и Ваш син пише. Да - Сто сачуваних и много оних које сам ли је таленат наследио од Вас?написао и поклонио. - Пише. Од тате, од тате... (смех) Да ли сте неку објавили? Шта бисте поручили ученицима - Јесам, више њих. који пишу? - Само да тако и наставе, јер су Да ли Вам је неко помогао у томе? песме оно што остаје! - Да. Помогли су ми Мира Марковић и Недељко Терзић, са којима сам ишао на књижевне вечери. Јелена Гаруновћ III б

Page 14: Skolske novine 3

Давно беше Од искона Давно беше откад нисам тамо, Моју ће љубав према теби, имам жељу да се вратим кући, велики мајстори сликати, вајати мислио сам кад сам одлазио, и кад више не буде света, да ме ништа назад неће вући. Она ће увек вечно трајати. Нема дана када не помислим Причаће о њој приче и песме, на сремачка поља и салаше, учиће деца о њој у школи, иако сам миљама далеко, јер нико никада од кад је света, у мислима чујем тамбураше. Умео није тако да воли. Свирају ми у „Ловцу“ кафани, Ромео и Јулија, Адам и Ева, с њима чекам ја јутарње сате, можда су љубави велике биле, кад келнери затворе кафану, ал'ипак ова љубав је моја, све до куће они мене прате. Јача од сваке небеске силе. Обилазим у мислима мојим, Ако би ико покуш'о некад, све кафане срцу моме миле, да одвоји мене од моје Тине, иако сам чак и овде чуо, учинићу лично кише да нема, одавно су све се затвориле. Земља да стане, Сунце не сине. Нема више „Чарде“ ни „Сремића, То ти кажем, љубави препун, затворише стару „Белу лађу“, свемоћна, бескрајна, небеска сило нема више места где би могли моја ће љубав вечно да траје Митровчани стари да се нађу. И онда када ме не буде било. Где су некад чамци превозили, ту мост стоји Светог Иринеја, обасјаном у вечерње сате, диве му се Митровчани с' кеја. Нема више гужве на мајмунцу, фијакери заменили кола, а некада у Градској кафани, ниси мог'о да дођеш до стола. Дивно време давно прошло, Алберт Мајор старих ствари више нема, нема више тамбураша, пијанчења и боема. Нема шетњи покрај Саве, нити свирки уз гитару, Митровица сада нова, заменила ону стару.

Page 15: Skolske novine 3

Коцкање је свака игра коју играш улажући новац или неку другу вредност у нади да ћеш добити више. Облици коцкања су: лутрије, греб картице, слот машине, казина, трке коња, бинго, спортска прогноза... Данас можеш да се коцкаш на интернету или преко интерактивне телевизије или телефона. Коцкање нуди шансу за освајање великог новца или награде, али неки људи се не коцкају само због тога. Они уживају у преузимању ризика – у људској природи је да ужива у подизању адреналина и напетости коју изазива очекивање резултата игре. Осим тога, коцка је и бекство од стварности. Било да си у бучној и узбудљивој коцкарској арени, или пак у кладионици на интернету, окружен си људима, звуцима и емоцијама који изазивају твоја осећања. Коцкање се доживљава и као гламур. На филму, рекламама и ТВ-у видимо људе који, у високом друштву, уживају на поподневним тркама коња или ноћу у казину. Коцкање је и социјално искуство. Неки млади људи улазе у свет коцке учећи картање од својих родитеља, или одлазећи с пријатељима на бинго, или после школе у играоницу. У ствари, висок проценат младих људи у свету коцка се на овај или онај начин, можда да се ослободи досаде, прикрије депресију, или с намером да се избави из дуга. Коцкање на интернету постаје све популарнија форма коцкања. Процењује се да у овом тренутку има око 1700 веб сајтова за коцкање на интернету. Овај облик коцкања је опасан зато што играчи често нису ни свесни да троше новац. Коцкање међу адолесцентима води повећању деликвенције и криминала и поремећају односа у породици. Проблем коцкања такође негативно утиче на понашање у школи (изостајање са часова) и угрожава радне активности.

Page 16: Skolske novine 3

„Знате ли шта је коцка? Коцка је лавиринт састављен од пуно малих лавирината. Готово је немогуће пронаћи излаз. Лакше је пронаћи улаз у неки нови лавиринт. И тако једноставно и неприметно нестанеш. Нема те. И тек онда схватиш да си уложио живот, а живот је превелики улог за ма коју игру.“ – одломак из аутобиографског романа „Улог“ Дејана Станковића. „Коцкање је као живо блато. Што се више помераш све брже и дубље тонеш, и зато не тражи срећу у ма ком добитку, јер срећа се не може добити, може се само изгубити.“ Дејан Станковић – излечени зависник од коцке Имај на уму:

- коцка је куповина забаве и није добар начин да уложиш свој новац; - што више улажеш више ћеш изгубити – једноставно и јасно – чудне ствари

се увек удруже против тебе и то је разлог због којег казина и коцкарска индустрија зарађују толико новца;

- ако губиш, то те може подстаћи да се и даље коцкаш и покушаш да повратиш свој новац – тако улазиш у зачарани круг из ког нема излаза;

- због коцкарског дуга можеш запасти у озбиљне неприлике, бити увучен у криминал, угрозити егзистенцију своје породице...

Ево и једне поучне песме коју је написао наш наставник Алберт Мајор: Кладионица Прошли викенд катастрофа, а ни прије није боље, да се кладим нећу више, немам пара, а ни воље. Зезнуше ме сигурице, грозан беше ми почетак, први листић ми је пао, у пет сати, још у петак. Ја уместо да баталим, смислио сам шта да радим, у суботу узо лову и решио да се вадим. Нису прошле сигурице, па сам наш'о квоте веће, ал' ни оне нису прошле, опет нисам им'о среће. А због тога из ината, добио сам већу жељу, двапут нисам им'о среће, имаћу је у недељу. А недељом к'о и увек, ништа битно се не мења, листић опет није прош'о, било је изненађења. Зато нећу да се кладим и да играм ја на исте, ал' не вреди - једва чекам да изађу нове листе. Намештања бити неће, искрено се сада надам, ако и сад опет кикснем, од жене ћу да настрадам. Живот је превелики улог за ма коју игру!

Page 17: Skolske novine 3

БУЛИМИЈА И АНОРЕКСИЈА

Булимија (булимија нервоза) Булимија нервоза је поремећај исхране који је, слично анорексији психолошког порекла. Најчешће се јавља у адолесценцији,и поред анорексије представља најчећши поремећај исхране. Булимију карактеришу епизоде претераног узимања хране у кратком временском периоду (унутар 2 сата), при чему се узима количина хране која је већа од оне, коју би већина људи појела у истом периоду. Особа која болује од булимије нервозе има доживљај да нема контролу над узимањем хране, односно да не може да престане да једе или да контролише шта и колико једе. Након уношења велике количине хране следи понашање које има за циљ да се спречи пораст телесне масе: особа намерно изазива повраћање, користи средства за чишћење црева, клизме, претерано вежба или гладује током дужег периода. Дијагноза булимије се поставља ако постоје најмање две булимичне епизоде недељно у трајању од три месеца. Доживљај личне вредности, код особа које болују од булимије у највећој мери зависи од облика телесне тежине, односно масе. Овај поремећај је угрожавајући за физичко здравље пошто честа повраћања доводе до неравнотеже електролита у крви. Хипокалемија је честа појава, оштећење костију и зубне глеђи су претеће појаве честих намерних повраћања. Страдају јетра, панкреас и репродуктивни органи. Срце ослабљено ради, и уколико се булимија дуго „практикује“, постоји опасност од развијања озбиљних срчаних болести, па чак и смрти.

Page 18: Skolske novine 3

Анорексија (анорексија нервоза) Анорексија нервоза је психијатријска дијагноза која описује поремећај у исхрани који карактерише ниска телесна тежина и поремећај перцепције тела уз опсесиван страх од добијања тежине. Особе које пате од анорексије телесну тежину често контролишу вољним гладовањем, булимијом, повраћањем, прекомерним вежбањем, или контролишу тежину другим мерама, као што су таблете за мршављење или диуретици. Првенстено се јавља код младих адолестентих девојака у западном свету и има једну од највећих стопа морталитета међу психијатријским поремећајима, будући да отприлике 10% особа којима је дијагнозиран овај поремећај на крају умре од повезаних фактора. Анорексија нервоза је сложен поремећај, који укључује психолошке, неуробиолошке и социолошке компоненте. Здравствене последице анорексије су: Оштећење срчаног мишића што доводи до успоравања срчаног рада

и ниског крвног притиска; Остеопороза; Губитак мишићне масе и мишићна слабост; Сува, перутава и жућкаста кожа; Опадање косе; Губитак менструације; Поремећај терморегулације; Дехидратација и поремећај рада бубрега; Висок морталитетни ризик! (10% оболелих умре).

Page 19: Skolske novine 3

Првог априла је одржано такмичење „Шта знаш о здрављу“ и „Шта знам о Црвеном крсту“. Учествовала су три ученика наше школе: Бранислава Милошевић Iп, Дарија Стјепић Iфа и Радован Котарлић Iп. Они су нам о томе рекли: „Остварили смо сјајне резултате и задовољни смо нашим успесима. Напорним радом и трудом смо задовољили очекивања, како професорице Оливере Радисављевић, тако и целе школе. На општинском такмичењу смо освојили прва три места: Бранислава Милошевић – прво место, Дарија Стјепић - друго место и Радован Котарлић – треће место. На Покрајинском такмичењу одржаном у Новом Саду, Бранислава Милошевић је освојила друго место. Било нам је велико задовољство што смо били део овога. Поред тога што смо остварили одличне резултате, ми смо се лепо забавили, стекли нове пријатеље и проширили своје знање!“ Честитамо им и желимо им нове успехе!

Page 20: Skolske novine 3

ПРОЈЕКАТ:

„ЗА ЧИСТИЈЕ И ЗЕЛЕНИЈЕ ШКОЛЕ У ВОЈВОДИНИ“ Озелењавање школе

Биле смо једне од учесница у пројекту улепшавања наше школе, под називом „За чистије и зеленије школе у Војводини“, за који смо се добровољно пријавиле, као и остали ученици. Пријавилe смо се јер смо желелe да улепшамо нашу школу, да буде најлепша. Окупили су се ученици прве и треће године и поделили се у екипе, да заједно са нашим професорицама засадимо дрвеће. Изузетно смо се лепо осећале док смо на тај начин улепшавале наше школско двориште. Док смо садиле дрвеће замишљале смо како ће изгледати када порасте, када буде израсло у велико дрвеће, у чијем ће хладу уживати многе генерације ове школе. Свако то дрво ће крити много тајни које ће бити испричане испод њих. Док смо радиле, уједно смо се и јако лепо забавиле и чак научиле нешто ново. Било је то једно јако лепо искуство за нас, и једва чекамо да опет нешто лепо урадимо за нашу школу. Ивана Дражић и Јована Гавриловић IE2

Page 21: Skolske novine 3

Погледајте како се радило на озелењавању школе:

ударнички рукама и ногама

заједно смо лепши заједно смо јачи Видимо се у 'ладовини!

Page 22: Skolske novine 3

Дана 06. 04. 2013. Радна субота, па још и радна акција...мислили смо да ће бити досадно и заморно, али испало је баш забавно. Ево како су то радили ученици треће године биротехничара: Док су неки писали, биротехничари су рибали и брисали. А неки надгледали и фотографисали.

Page 23: Skolske novine 3

Забележила Јелена Гаруновић IIIб

Page 24: Skolske novine 3

ЈАСТОГ Толико га је незгодно и тешко јести да би га требало делити за џабе. Ипак, тражен је јер је веома укусан и тежак за улов. Да би достигао величину довољну за јело (само петина укупне тежине је јестива), потребно је да расте око седам година.

Цена једног јастога са оклопом је 50 долара.

Како се једе? За почетак, потребан вам је алат. Дробилица, попут оне за орахе, мала виљушка и клешта за месо. Јастог се рукама распарча (реп, кљешта, ноге). Оклоп мањих делова отвара се дробилицом, а већих клештима. ФУГУ Ово је једна од оних врста риба које могу да се надувају као балон. Колико год била смешна, она је једна од најсмртоноснијих животиња на свету! Ако се само окуси део меса који је отрован, смрт је неизбежна. Зато се она служи само у ресторанима који за то имају законску дозволу, а припремају је кувари који се обучавају две до три године. Само 35 одсто пријављених кандидата положи крајњи испит. Потребно је да пред комисијом припреме рибу и сами је поједу.

Цена је 500 долара за килограм.

Page 25: Skolske novine 3

Кавијар Овим именом назива се икра дивље јесетре (црни кавијар) и лососа (црвени кавијар) из Црног мора и Каспијског језера. Одрасле женке је тешко уловити, јер су веома велике. Икра се мора пажљиво одстранити и ручно очистити и усолити. Кавијар и изгледа као нешто ретко и егзотично. Зато је постао тако скуп, иако многи кажу да је, уствари, јако неукусан.

Цена је 20 000 долара.

Бели тартуфи Ове деликатесне печурке постоје искључиво у Италији и неким деловима Хрватске. Расту у сенци топола, храстова и лешника, а сазревају у јесен, па су обично затрпане слојевима опалог лишћа. Зато их је веома тешко наћи, иако су прилично велике (у просеку имају пречник од 12 цм). Човеку у помоћ прискачу животиње које имају најбољи њух, а то су пас и свиња. Италијан Ђанкарло Зиганте и његов пас Дијана нашли су тартуф тежак 1,3 килограма и ушли у Гинисову књигу рекорда.

Цена је 15 000 долара за килограм. За вас припремили ваши угоститељи.

Page 26: Skolske novine 3

Ти можеш више ОНА Још увек сањам, упркос свему, Тихим откуцајима срца налазим наде тамо где их нема, леже у топлу постељу, и видим звезде на тмурноме небу, расутих мисли по целој соби. тражим нас тамо где несаница дрема. И не склапа одмах очи, све док не помисли на своје жеље, И још се борим, још снаге имам, као и сваке ноћи... налазим је тамо где је све замрло од бола, Можда ће и коју сузу пустити и сваки пораз опет стојећки примам, због судбине ил' дима цигарете. успем да спасим барем себе пола. Можда ће је снага напустити и осећаће се као тек рођено дете. Страхове своје пуштам да умру у ноћи, Али она корача даље, све жеље налазим на згаришту снова руке свима широко пружи и увек видим једне исте очи, и увек, неким чудом, очи што сјаје као срећа нова. добије снаге, довољно да још један дан издржи.. Пуштам да сузе излазе из мене саме, тражећи ваздух што се лакше дише, и нађем светло поред најдубље таме и викнем себи: „Да ,ти можеш више!“ Александра Видић Није све у животу црно Говорим да немам среће, Сузе ми крену, али она дође сама, а онда осмех изађе сам, у тренутку када ме све замара. Као неки поклон, као неки дар. Баш када кренем на дно, деси се нешто чудесно. Све је то живота чар. Дал' нека нова љубав, ил' нека нова бића. Нешто је ту чудесно, попут новог открића. Јелена Гаруновић

Page 27: Skolske novine 3

Манастир Чезнем да ти кажем У овоме свету где брат на брата креће, Пролазе дани и ситни часи, где влада рат, а не мир, Моје лице сјај у очима краси. ту где је крст постао смеће, Пролазе ноћи, катакомба ми је манастир. Срце ми јаче куца, чекам те... Саткан од чистоте и самих врлина, Чезнем да ти се окачим о раме, невин као невино дете, да са тобом проведем дане, у срцу је виши од највиших планина, да на мојим уснама осетим твоје, у души шири од најшире планете. једино моје. Он је увек ту, у свачијем животу, Чезнем да ти кажем ов о све, да прекрати муку, да поврати радост. ал' се бојим твоје реакције, да уз њега лакше доживиш и стоту, бојим се да ли и ти осећаш исто све, а да у срцу још ти пева младост. да ли и ти желиш моје усне? Хришћани су манастире дизали вековима, Чезнем за твојом близином. јер верују да је то симбол вере праве, Желим твоју љубав, ако нешто лепше где у свету има, желим тебе и твоје све, реците ми људи, ево моје главе! Тако ћу остварити своје сне. Чезнем да ти кажем ВОЛИМ ТЕ! Како бих ја попут Исуса Христа могла да решим све светске проблеме? Проблем на пример иранских терориста, Јелена Гаруновић и што се нечији муж не враћа на време?! Проблем детета што на улици проси, баке што украјпута продаје увело цвеће, проблем људи што ходају голи, боси? Оних којим је главна храна смеће?! Али колико год да неко о томе пише, одустајемо даље чак и од покушавања, толико оптерећен смртник не може да дише, па неће имати осам сати спавања! Драгиња Домчић

Page 28: Skolske novine 3

син: „Мама, деда данас треба да оде код разредне.“ мама: „А зашто деда?“ син: „Па зато што он најслабије чује!“ мама: „Зашто си тако нерасположен? Како је било на контролном? Надам се да те овог пута нису ухватили у преписивању?“ син: „И ја сам се томе надао мама, и ја сам се томе надао...“ син: „Мама, данас сам ја једини у разреду дигао руку када је професорица поставила питање!“ мама: „Браво сине! А шта је питала?“ син: „Паааа, питала је ко није урадио домаћи.“ тата: „Како је било данас у школи?“ ћерка: „Данас сам добила петицу!“ тата: „Драга, дођи брзо! Наша ћерка је добила петицу!“ ћерка: „Додуше из пет делова...“ мама: „Ћао, и срећно на контролном! Надам се да те овај пут професорица неће ухватити у преписивању!“ син: „Не брини мама, планирао сам целу ноћ како да се то не деси.“ ћерка: „Тата, јел знаш да пишеш затворених очију?“ тата: „Зашто питаш?“ ћерка: „Па мораш да ми потпишеш књижицу.“ тата: „И, како је данас било у школи?“ ћерка: „Па, прилично побожно.“ тата: „Како то мислиш прилично побожно?“ ћерка: „Па ја сам се крстила када је професор постављао питања, а он када сам ја давала одговоре.“

Page 29: Skolske novine 3

Спорт Спорт Спорт Спорт Спорт Спорт Сцетосавске повеље

Комисија за признања града Сремска Митровица, доделила је Светосавску повељу ученицима наше школе, и то: женској гимнастичкој екипи у саставу: Татјана Тадић, Нина Милинковић, Александра Максимовић и Наташа Увалић, за освојено 2. место на Школским олимпијским играма за 2012. годину, ментор Синиша Јукић, и Игору Лацковићу, за освојено 2. место на Школским олимпијским играма за 2012. годину, из

атлетике, ментор Александар Прокић. Гимнастика

Наша гимнастичка екипа већ три године узастопно постиже запажене резултате на Републичком такмичењу. Прво је то било 3. место, затим 1. место, а онда 2. место на Школским олимпијским играма за 2012. годину, да би и ове године наша екипа освојила 3. место на Државном првенству. Сваке године, као награду, заједно са професором Синишом Јукићем, који нас води на такмичења, добијамо Светосавску повељу и похвалницу од школе. Надамо се

да ће се наши резултати наставити и наредних година, докле будемо у школи, а када изађемо из ње, желимо да неко настави оно што смо ми започеле. Наша школа је најуспешнија школа Срема у спорту На додели награда Савеза за школски спорт Срема за 2012. годину Економска школа „9. мај“ је проглашена најуспешнијом школом у укупном пласману свих школа. Екипно, девојке су освојиле 1. место, а момци 2. место. Редакција Сремских новина је по други пут прогласила нашу школу за најуспешнију. Ученике су на такмичења водили професори: Александар Прокић – атлетика, фудбал, стрељаштво; Александар Војисављевић – кошарка, мушки рукомет; Срђан Радовановић – одбојка, женски рукомет, пливање; Синиша Јукић- женска гимнастика.

Page 30: Skolske novine 3

Спорт Спорт Спорт Спорт Спорт Спорт Пливала је за Часни крст

Ученица наше школе, Милица Лукић, пливала је на Богојављење за Часни крст. Упркос јакој мушкој конкуренцији, прва је стигла до Часног крста. Милица каже: „Ове године сам први пут пливала, иако сам то желела и претходних година, али се нисам усуђивала. Искрено, нисам мислила да имам неке шансе, јер поред мене је пливало стотинак мушкараца, али уз мало среће и труда ја сам прва допливала до крста. Наравно да сам јако срећна због

тога, а планирам и следеће године да пливам. Турнир у женском фудбалу

14. фебруара одржан је турнир у фудбалу у категорији девојака. Учествовало је 18 екипа, односно 180 девојака. Прво место освојила је екипа IIIфа, која је савладала екипу Iп резултатом 1:0. Гол одлуке је постигла Наташа Самац, која је уједно проглашена и за најбољег стрелца турнира. За најбољу играчицу проглашена је Наташа Василић, а за најбољег голмана Теодора Гвока. Турнир је одисао добром атмосфером и борбеним духом свих играчица које су се усудиле да се опробају у овом претежно мушком спорту.

Александра Максимовић IIIе1