7. Oprema skladišša

Opremu skladišta čini sva oprema koja se ugrađuje u skladišni objekat, a koja se koristi da bi se što bolje iskoristila zapremina skladišta i obezbedio jednostavniji pristup skladišnim jedinica- ma. Opremu čine i police.

7.1. REGALIRegali omogućuju bolje iskorišćenje ne samo skladišne

površi- ne nego i visine. Regali su potrebni onda kada roba usled svojih tehnološko-fizičkih osobina ili kvaliteta ne može da se visoko slaže bez rizika od oštećenja. Regali mogu ispuniti ceo prostor za skladištenje, obezbeđujući da se roba^e ošteti.

Visina regala smanjuje preglednost složene robe jer je razmak između regala uži nego kada se koriste tipski viljuškari kada skladište nema regala.

Da bi se skladištenje što bolje obavilo, potrebne su posebne zone, tako da se procesi odvijaju u neprekidnom toku.

Te zone su: sabirna zona, zona glavnog skladištenja, manipulati- vna zona i rezervna zona.

Sabirna zona - služi za sakupljanje robe, tereta pre operacije skladištenja. Ovaj deo skladišne površine nalazi se izvan povr- šine koju pokrivaju sami regali, obično na ulazcoj strani skla- dišta.

Zona glavnog skladištenja - čine je sami regali, odnosno njihove ćelije ili spratovi, vitrine ili no potrebi slobodne skladišne površine.

Rezervna zola - čini je posdednji sprat, odnosno poslednja polica na regalu. Ove police se koriste samo ako su sve ostale već po- punjene, kao i za robu koja ostaje u skladištu duže od uobičajenog vremena.

Manipulativna zona - deo skladišta u koji se stavlja roba sortirana za otpremu, a nalazi se van površine posednute regalima, i to obično prema izlaznoj strani skladišta. Ako se koriste protočni regkli, pri čemu se paket s jedne strane stavlja u ćeliju, a sa druge uzima, sabirna zona i manipulativna zona se nalaze oba- vezno sa suprotnih strana regalskog bloka.

51

Razlike između pojedinih regala mogu biti konstrukcione i fun- kcionalne prirode, pri čemu je teško odvojiti jedne od drugih. Rega- li mogu biti od drveta i od metala.

Za lake proizvode, na primer, npexpaVi6eHe ili farmaceutske često služe drveni, a za teške i grube proizvode metalni regali.

S obzirom na različite dimenzije proizvoda, ponekad je potrebno izmeniti visinu i eventualno širinu regalske ćelije, odnosno regala. Zbog toga pojedini delovi regala treba da budu tako konstrukciono izvedeni da se dimenzije ćelija prostom montažom mogu prilagođavati potrebama. Ovakvom zahtevu najviše odgovara metal, pri čemu je važan oblik i vertikalnih stubaca ili podupirača i horizontalnih gredica.

Danas se obično metalni regali rade od čeličnih cevi ili profila presovanog ili čeličnog lima.

Regali u skladištima se izgfađuju od svih vrsta čeličnih pro- fila, bez obzira na to da li su ugrađeni u halu ili krov skladišta stoji na regalnoj konstrukciji. Ha sl. 24 dati su elementi regalne konstrukcije koja se sastoji od vertikalnih ramnih nosača i horizontalnih nosača na koje se odlažu

Slika 24. - Elementi regalne konstrukcije

Oznake na slici su:

1. odstojnik koji povezuje dva regala u dvostruki sistem i ujedno ukrućuje regalnu konstrukciju;

2. limeni uložak koji se koristi kod regalnih skladišta gde se ulažu manje palete različitih dimenzija ili transportne kasete i kutije;

52

3. drveni uložak izrađuje se od dasaka i može biti umetnut ili nasađen;4. ulošci u vidu L ili U-profila kao prečke između horizontalnih nosača na koje se

oslanjaju palete;5. ulošci od L-profila nejednakih dužina krakova koji se najčešće koriste za odlaganje

buradi, limova, žica i drugih valjkastih predmeta velikih prečnika;6. ulošci od pravougaonih cevi ili U-profila koji se mogu naći u ravni horizontalnih

nosača, što omogućava racionalniju iskorišćenost visine regala. Ovi poprečni nosači mogu biti takođe izvedeni i iznad hori- zontalnih nosača. Ha sl. 25 prikazani su odstojnik i limeni uložak, kao i ulošci od L-profila.

Elementi regalnih konstrukcija su i horizontalni nosači i ver- tikalni ramni nosači.

Horizontalni nosačigsu izrađeni od pravougaonih cevi standar- dnih nosača i specijalnih profila dobijenih od lima. Ha krajevima imaju segmente od L-profila (od lima) za vezu sa vertikalnim ramnim nosačima sa perforacijom ili bez nje. Ha sl. 26 dat je horizontalni nosač sa veznim ugaonicima.

Slika 25. - Odstojnik i limeni uložak

i

Slika 26. - Horizontalninosač sa veznim ugaonicima

53

Kod horizontalnih nosača je bitno koliki ovaj prostor mora biti u odnosu na dimenzije paleta koje se ulažu. Obično se smatra da paletni prostor sadrži dve ili tri palete, zavisno od njihove mase. Palete se mogu ulagati podužno i poprečno.

Vertikalni ramni nosači imaju konstrukcdju koja zavisi ugla- vnom od visine samog regalnog skladišta. Ako su skladišta visine od 10 m, primenjuju se najčešće specijalni perforirani S-profili, dok se za visokoregalna skladišta koriste I-profili sa širim stopama. Perforirani profili imaju prednosti zato što omogućuju veliki broj razmaka između horizontalnih nosača, kao i mogućnost promene razmaka TOKOM samog skladištenja, ali su zato i skuplji za cenu

Slika 27. - Vertikalni ramni nosač

Kod skladišta manjih visina moguće je primeniti i rešenje bez horizontalnih nosača. Palete se ulažu na prečke vertikalnih ra- znih nosača od raznokrakih L-profila.

Ha sl. 28 dati su profili i veze kod spajanja stubaca i gredica (horizontalni nosači).

54

Slika 28. - Profil i vezekod spajanja stubaca igredica

7.1.1. PROTOČNI REGALIOvo su regali kod kojih se roba ili u komadima ili u

paletnim paketima kreće od jednog kraja tzv. regalskog kanala do drugog no principu „prvi ulazi - prvi izlazi”. To znači da se roba počev od sabirne zone kreće kroz kanale koje čini sama konstrukcija regala sastavljena od stubaca i gredica, sve do manipulativne zone. Dno ovih regala je obično izrađeno u vidu kotrljaste kliznice sa malim uglom nagiba od 2 do 5%. U nekim slučajevima može se staviti na dno regala i šinska putanja, ako sama posuda ea teretom ima točkiće (kontejner). i

Primenom protočnih regala površina skladišta se bolje isko- rišćuje. AKO predmeti nisu teški, mogu se ručno stavljati u regale. AKO se paketima ne može ručno manipulisati, koriste se vilju- škari.

Dobra strana protočnih regala je u tome što nijedan komad, odnosno paletni paket ne može ostati zaboravljen u nekoj zabačenoj ćeliji, kao što je slučaj kod neprotočnih regala, na nema zagu- bljenih paketa. Propusna moć ovih regala je znatno veća od propusne moći neprotočnih regala, dok se obim skladišnih operacija sma- njuje, jer se iste operacije sa istim komad*ša u principu ne pona- vljaju.

Budući da postoje dva tipa protočnih regala sa valjkastom ili kotrljaetom kliznicom i drugi vid sa šinskom putanjom ukoliko je

55

roba smeštena u posude sa točkićima, to se i na dva načina teret pomera, pomoću gravitacione sile ili posebnom silom. Skladišne jedinice se pokreću pomoću gravitacione sile onda kada je nagib regalnog tunela ili kanala dovoljno veliki. Kada tunel nije pod nagibom ili je nagib mali, tada je potrebno upotrebiti određenu silu. Za to se koriste različiti izvori energije od hidrauličnog, elektromotornog pogona valjka, na sve do iskorišćavanja sile na viljuškama kod regalnih viljuškara.

Pokretanje tereta preko valjkastih kliznica se češće koristi, i to pokretanje pomoću gravitacione sile.

Ha sl. 29 pokazani su protočni regali.

Prednosti protočnih regala ćy sledeće:

- dobro se ispunjava skladišni prostor;- manipulacija je jednostavna i rešava se sa dva regalna

vilju- škara; >- roba se jednostavno prati, jer roba koja prva ulazi u

regalni hodnik, prva i izlazi;- nijedan paket ne može da se izgubi.Nedostaci su:

- zavise od kvaliteta palete;- potrebna je velika tačnost u izradi konstrukcije;- potrebno je veliko projektantsko iskustvo.Palete moraju biti izrađene od jačeg materijala da se ne

bi ra- spale posle dužeg prelaska preko valjaka. Dimenzije paleta takođe moraju biti tačne, jer i najmanje odstupanje može dovesti do zastoja. Kod protočnih perina pogodno je i korišćenje tehnoloških metal- nih paleta ujednačenog oblika i dimenzija, kako bi ugao nagiba bio minimalan, odnosno otpori kotrljanja paleta no valjcima ujedna- čeni.

56

Hodnici sa valjčanim prugama izvode se u dužini od 50 m, mada najčešće od 20 m, dok je visina neograničena.

U stručnoj literaturi protočni regali se nalaze pod raznim ime- nima, kao First in First out, tj. pod skraćenicom FIFO, zatim kao Scajfali a gravita itd.

Zbog bojazni da viljuškar ne ošteti prvi valjak prilikom ubaci- vanja palete u hodnik ili uzimanja, to se i sa jedne i sa druge strane postavljaju štitnici koji se pričvršćuju na regalnu konstrukciju sa obeju strana.

Kočenje paleta koje zbog nagiba ili dužeg puta kroz kanal mogu dobiti veću brzinu od one koja se preporučuje (5 - 10 m/min) omogu- ćavaju, ugrađene kočnice u valjcima ili sa valjcima koje koči ele- ktromotor.

7.1.2. PROLAZNI REGAJTI

Konstrukcija prolaznih regala obezbeđuje smeštaj paleta u ho- dnicima. Jedan hodnik je određen brojem horizontalnih nosača pa- leta, odnosno brojem paleta koje se mogu smestiti no visini i duži- ni regala. Manipulativno sredstvo za uskladištenje i iskladi- štenje ulazi u hodnik kako bi zahvatilo paletu. >Zbog same konstru- kcije regala i načina slaganja paleta moguće je pristupiti samo onim paletama koje se nalaze u vertikalnom stubu najbližem ulazu u regal, te je moguće poštovati princip „prvi ušao - poslednji iza- šao”.

Treba napomenuti da u jednom redu mogu biti uskladišteni isti materijali ili materijali srodnih karakteristika. Ako se u regale ulazi viljuškarima samo sa jedne strane, takav tip regala se zove jednoulazni, a ako se ulazi sa dve strane - onda je to dvoulazni regal. Prosečna dubina jednoulaznih regala je 3 - 10 paletnih mesta, a visina do 5 paletnih mesta. Ovi regali bilo da su jednoulazni bilo dvoulazni, imaju neke specifične odlike koje ih čine pogodnim u nekim slučajevima skladišnih procesa. Vrlo su pogodni za lomljive materijale i kada je bitno očuvati teret od nagnječenja ambalaže i oštećenja sadržaja. Koriste se takođe i za robu neosetljivu na starenje, jer najdalja paleta može da se zadrži u skladištu vrlo dugo. Ćelije u svim hodnicima ne moraju biti iste visine, o čemu se donosi odluka posle analize visine paleta i njihove homogenizacije. Dvoulazni regali dvostruko veće dužine od jednoulaznih su fleksi- bilniji, jer skraćuju vreme skladištenja dva artikla u istom hodniku (u jednoj sezoni je

57

sporiji rad, jer pri ulazu u regal vozač viljuškara mora prethodno da podigne teret na visinu odgovarajućeg nivoa palete, dok prili- kom izlaska mora da vodi računa da ne ošteti vertikalne i podužne nosače.

Roba koja se skladišti u ovim regalima je vrlo raznovrsna - od sapuna i papira do električnih proizvoda, na primer, ekrana tele- vizora koji se 'ovako skladište da bi se formirale zalihe a u slu- čaju da nastane prekid na proizvodnoj liniji.

Ušteda prostora kod ovih regala dostiže i 70% iskorišćenja površine, te zato ovi regali predstavljaju ekonomičnu varijantu.

Pokretki regali imaju police za odlaganje knjiga, papira, doku- mentacije i koriste se kada je mala frekvencija ulaza i izlaza uskladištenih jedinica. Čitav regal sa policama montira se na ram sa pokretnim točkovima, tako pa se eliminiše potreba ostavljanja prolaza između svakog napa regala, što znatno povećava iskori- šćenje zapremine skladišnog prostora. Ha sl. 31 prikazan je ručno- pokretni regal sa policama.

58

Slika 31. - Ručnopokretni regal sa policama

Radni prolaz se stvara pomeranjem regala prema potrebi na želje- ni način.

7.2. POLICE

Police mogu biti različitih dimenzija i oblika, kao i zatvorene i otvorene konstr^kcije. Najčešće su od čelika, lakirane, pocinko- vane, plastificirane i sl. Dubina poLica iznosi od 0,4 do 0,8 m, ši- rina ćelije je najčeŠće 1 m, a visina do 2 m. Postoji i dodatna opre- ma za police kojom se postiže zadovoljenje posebnih zahteva pri skladištenju. U dodatnu opremu spadaju:

- čeone pregrade - služe za sprečavanje ispadanja materijala;

- odeljci - namenjeni skladištenju manjih artikla;

- pregrade za police - stranice za podelu jedne police na više odeljaka no širini;

- fioke - moguće je postaviti pregrade, posude i odeljke za sitne artikle;

- donja osnova (sokla) - horizontalna traka između poda i nivoa najniže police;

- bočne stranice pokrivaju krajnje bočne stubove, zaklanjaju veze stubova i polica i obezbeđuju teret od

59

- vrata - okretna ili klizna, a dodaju se radi obezbeđenja jedne ili više sekcija.

Police su uglavnom namenjene za skladištenje sitnijih artikala, delova, zapakovane robe. Ha sl. 32 prikazana^je dodatna oprema polica.

7.2.1. POKRETNA POLICA %

Da bi se uštedeo prostor, sve vrste polica se mogu postavljati na pokretna postolja, čime se dobija mobilni sistem. Za razliku od pokretnih regala kod kojih se regali pomeraju kako bi se dobio radni prolaz na željenom mestu, police se mogu pokretati u pravcu koji najviše odgovara skladišnom procesu.

7.2.2. MEZANINI

Mezanini se ne mogu svrstati u skladišne elemente čija je osnovna funkcija obezbeđenje uslova za smeštaj tereta, ali se najčešće koriste sa raznim oblicima polica i regala na su s toga svrstani u ovu grupu. Mezanine čine noseći stubovi ograde i poda. Pod se postavlja na stubove željene visine tako da se skladište deli no visini na dva dela. Ograda obezbeđuje da se osoblje i oprema bezbedno kreću. Moguće je na ogradi i podu ostaviti otvor tako da se obezbedi vertikalna komunikacija. Slika 33 prikazuje oblik meza- nina.

zatvorena zadnja polica strana

V Slika 32. - Dodatna opremapolica

60

Slika 33. - Skladišni mezanin

7.3. PRETOVARNA, TRANSPORTNA I OPREMA ZA USKLADIŠTENJE I ISKLADIŠTENJE

U opremu koja služi za realizaciju pretovarnih, transportnih i procesa uskladištenja i iskladištenja može se svrstati veliki broj sredstava. Klasifikacija ovih sredstava vrši se na osnovu ra- zličitih kriterijuma, u zavisnosti od procesa u kojima su angažo- vana.

7.3.1. VILJUŠKARIViljuškari se prema vrsti pogona dele na viljuškare sa

elektri- čnim pogonom i viljuškare sa motornim pogonom. Prema stepenu primenljivosti viljuškari se dele na univerzalne i specijalne. Specijalni viljuškari imaju ograničen domet upotrebe i pripreme, i oni su tako podešeni da mogu da se koriste samo za određene vrsterobe i za neke specijalne manipulacije.

/Prema nosivosti viljuškari se dele na:

- lake do 10 kN nosivosti, \

- srednje do 30 kN,

- teške do 60 kN,

- i vrlo teške preko 60 kN.

Viljuškari male nosivosti koriste se za manipulisanje u pokri- venim skladištima, na pretovarnim železničkim rampama i u pro- izvodnim halama.

Viljuškari srednje i teške nosivosti su pogodni za otvorena skladišta, pristaništa, rampe na železnici, za manipulisanje ve- ćim težinama.

Vrlo teški viljuškari su pogodni za opsluživanje kontejnerskih tereta. Ha viljuškare mogu da se ugrade različite naprave, koje služe za različite svrhe.

Klasični čeoni viljuškar ima zahvatnu napravu u obliku vilju- ške postavljene na čeonoj strani tako da se teret nalazi van baze viljuškara. Zbog toga je opremljen kontrategom koji obezbeđuje di- namičku i statičku stabilnost. Dimenzije viljuškara su u direktnoj vezi sa nosivošću i visinom dizanja tereta. Kad se pominje visina dizanja tereta, potrebno je razmotriti pored maksimalne visine dizanja i slobodnu visinu dizanja, visinu viljuškara sa uvučenom katarkom i visinu viljuškara sa maksimalno podignutim teretom. Pod slobodnom visinom podrazumeva se ona visina na koju se teret može podići bez izvlačenja unutrašnjeg rama katarke. Ove visine su značajne kod eksploatacije u prostorima sa malom visinom.

Klasični viljuškari imaju četiri točka, dok se za rad u manjim prostorijama izrađuju i viljuškari sa tri točka radi poboljšanja manevarskih sposobnosti.

Viljuškari za horizontalni transport kao i čeoni viljuškari, teret zahvataju pomoću viljuški. Ovakvi viljuškari mogu podići te- ret samo do visine koja obezbeđuje njegovo horizontalno pomeranje.

AKO nemaju mesta za vozača, onda prenose teret na male udaljeno- sti i obavljaju pomoćne operacije pri utovaru i istovaru. Kod većih rastojanja realizuju se verzije ovih viljuškara sa mestom za vozača koji može ili sedeti ili stajati. Postoje i verzije sa produženim viljuškama koji obezbeđuju istovremeno zahvatanje dve i više paleta.

Viljuškari sa težištem tereta u njegovoj bazi eliminišu kon- trateg a samim tim obezbeđuju pomeranje centra okretanja viljuška- ra u njegovu bazu i skraćuju dužinu viljuškara. Tako se dobijaju znatno uži radni prolazi. Kod određivanja širine radnih prolaza nije više bitan radijus okretanja viljuškara, već se samo računaju dužina viljuškara i dimenzija tereta. Ovi viljuškari mogu imati i korpu za podizanje čoveka zajedno sa skladišnom

62

Slika 34. - Viljuškar sa težištem tereta u njegovoj bazi

Hibridne konstrukcije viljuškara obezbeđuju pomeranje težišta tereta u odnosu na viljuškar. Pomeranje težišta se određuje ili pomeranjem katarke ili teleskopiranjem viljuški viljuškara.

Slika 35. - Hibridniviljuškar sa pokretnomkatarkom

Ha sl. 35 prikazan je hibridni viljuškar sa pokretnom katarkom, a na sl. 36 hibridna konstrukcija viljuškara sa teleskopskim vilju- škama.

Viljuškari slagači za visoko slaganje nemaju potrebu za okreta- njem u radnom prolazu pri zahvatanju ili odlaganju skladišne jedinice. Teret se zahvata i odlaže zahvaljujući mehanizmu koji obezbeđuje rotiranje i translatorno kretanje viljuški. Ovde je po- ložaj težišta tereta van baze viljuškara tako da postoji kon-

63

trateg. Međutim, i pored toga konstrukcija ne deluje negativno na širinu radnog prolaza koji se određuje u funkciji širine sredstva i širine skladišne jedinice. Ha sl. 37 prikazan je viljuškar slagač za visoko slaganje.

Slika 36. - Hibridna konstrukcija vi- ljuškara sa teleskopskim viljuškama

Slika 37. - Viljuškar slagač za visoko slaganje

64

Bočni viljuškari pri zahvatanju i odlaganju ne Mopajy se okre- tati u radnom prolazu, već samo pomeraju skladišnu jedinicu. Zbog potrebe postavljanja kontratega koji obezbeđuju stabilnost, radni prolazi su većih dimenzija. Namenjeni su, uglavnom, otvorenom prostoru, opremljeni dizel-motorom, postoje i varijante sa ele- ktromotorima. Bočni viljuškar je prikazan na sl.38.

Četvoroputni viljuškari svojom konstrukcijom podsećaju na viljuškare hibridne konstrukcije. Razlika je jedino u mogućnosti promene smera kretanja pod uglom od 90°, što se ostvaruje posta-

65

vljanjem točkova koji se mogu okretati oko vertikalne ose. Obično imaju sedište za vozača. Širina radnog prolaza treba da obezbedi kretanje viljuškara sa teretom tako da su mu dimenzije znatno manje od dimenzija čeonog viljuškara. Ha sl. 39 prikazan je četvoroputni elektro viljuškar.

73.1.1. ZAHVATNE NAPRAVE VIJBUŠKARA

Zahvatne naprave viljuškara su veoma bitne jer se pojedini tereti ne mogu bezbedno zahvatati niti izuzimati sa sloga pomoću standardnih naprava u obliku viljuški, iako se one koriste u veli- kom broju slučajeva. Ove probleme je moguće prevazići primenom odgovarajućih zahvatnih naprava koje se postavljaju umesto viljuški.

Postoje zahvatne naprave koje zahvataju teret tako što na njega deluju sa strane zahvatnom napravom u obliku klešta. Oblik zahva- tne naprave je prilagođen obliku tereta tako da se za valjkaste terete koriste obla, a za prizmatične terete ravna klješta. Ha sl.40 prikazane su zahvatne naprave za bočno zahvatanje tereta.

U sledeću grupu mogu se svrstati naprave koje imaju oblik stan- dardnih viljuški samo sa povećanim razmakom ili sa razmakom koji se može menjati. Ove naprave se koriste kada je teret većih dimen- zija i kada postoji mogućnost savijanja posle zahvatanja, ali i kada se ne može obezbediti odgovarajuća stabilnost tereta. To je izraženo kod zahvatanja šipkastog i pločastog materijala.

Važne su i one naprave koje obezbeđuju zahvatanje tereta uporedo sa njegovom stabilizacijom.

Zahvatna naprava koja se koristi za terete valjkastog

66

u sredini imaju otvor a u procesu skladištenja su položeni na omo- tač, ima oblik trna. Teret se zahvata uvlačenjem trna u središni otvor. Ovaj oblik se naročito koristi kod roto-papira. Ha sl. 41 prikazana je zahvatna naprava u obliku trna.

% *

Slika 41. - Zahvatna naprava u oblikutrna ,

Standardne zahvatne naprave u obliku viljuški mogu takođe bitimodifikovane tako da zahvate teret i kada se on nalazi na mnogovećoj udaljenosti od granice do koje viljuškar može da dospe.Modifikacije se izvode produženjem viljuški ugradnjom teleskop-

Slika 42. - Zahvatna naprava uobliku viljuški sa makazastimteleskopskim mehanizmom

7 N ' .7.3.2. DIZALICE

U realizaciji skladišnih procesa bitan značaj imaju dizalice, ito njihove funkcionalne karakteristike kod operacija utovara,istovara, pretovara, uskladištenja i iskladištenja. U

67

i

73.2.1. MOCHE DIZAJŠCE■' ‘ / , X '|j

Mosne dizalice pretežno koriste u skladištima, livnicama, mašinskim halama, a ponekad je moguće da izlaze i izvan hala ili skladišta da bi se što više približile transportnom sredstvu. Mosne dizalice imaju čeličnu rešetkastu konstrukciju, opterećenja primaju dve unutrašnje rešetke, a spoljašnje služe za postizanje veće krutosti. Krajevi rešetki naležu ^na čeone nosače u koje su ugrađeni točkovi koji se kreću no šinama. Sa gornje strane rešetki postavljena su kolica ili kabina iz koje se upravlja. Ha kolicima se nalazi uređaj sa zahvatnim elementom za podizanje i spuštanje tereta, tako da ovom dizalicom može da se opslužuje svaki deo fabričke hale, skladišta, remontne radionice itd.

Nosivost ovih dizalica je od 60 do 1000 kN, a rasponi mosta od 10 do 30 m.

S obzirom na to da postoje tri vrste kretanja, no dužini hale, no širini i vertikalno za podizanje i spuštaše, i brzine su razli- čite:

- brzina kretanja mosta kreće se od 40 do 100 m/min,

- brzina kretanja kolica od 25 do 40 m/min,

- brzina dizanja tereta od 20 do 25 m/min.Ha slici 43 prikazana je mosna dizalica.

7.3.2.2. RAMNA DIZALICA

Ramna dizalica je vrlo slična mosnoj, s jednom razlikom što se kod mosnih dizalica točkovi i šine no kojima se kreću dizalice nalaze gore, dok su šine kod ramnih dizalica postavljene dole, no podlozi.

68

Ram dizalice je takođe rešetkasta čelična konstrukciJa, dok se no horizontalnom delu dizalice, kreću kolica sa mehanizmom za podizanje i spuštanje tereta. Pogonski motor je na sredini, a snaga do pogonskih točkova se prenosi horizontalnim i vertikalnim vratilima.

Nosivost dizalice za komadne terete iznosi 15-50 kN, a za rastre- situ robu se upotrebljavaju grabilice nosivosti 50-150 kN. Ha sl. 44 prikazana je ramna dizalica.

7.3.23. ZIDNA OKRETNA DIZALICA

Ove dizalice su našle veliku primenu u skladištima, remon- tnim radionicama, na pristaništima i železničkim stanicama.

Slika 44. - Ramna dizalica

N

Slika 45. - Zidna okretna dizalica v

69\

Zidne okretne dizalice ugrađene su na stubove, a ugao okretanja iznosi 180-270°, a nosivost 10-30 kN. Dizalica se oslanja o gornje i donje ležište.

Gornje ležište trpi horizontalnu silu, a donje i horizontalnu i vertikalnu. Krak dizalice je najčešće u obliku trougla i izrađen je od čeličnih profilisanih štapova. Ha sl. 45 vidi se zidna okretna dizalica.

Veličina horizontalne sile se određuje iz uslova ravnoteže:

Ova dizalica zahvata teret kukom, podiže ga i premešta zaokre- tanjem svoje konstrukcije za odgovarajući ugao.

73.2.4. PORTALNA DIZALICA\ . i

Portalne dizalice imaju široko polje rada u pretovaru tereta. Naročito se koriste u lukama, javnim otvorenim skladištima, pri- staništima, železničkim stanicama itd. Lučke i pristanišne dizalice služe za direktni pretovar iz brodova u skladišta, ili iz brodova u železničke vagone, kamione i obratno. Portal je čvrsta čelična konstrukcija koja se kreće no šinama, a sa gornje strane portala postavljena je dizalica sa svim mehanizmima i kabinom za rukovaoca. Portal je tako konstruisan da se ispod njega može podvu- ći kamion ili vagoni železničke kompozicije, što umnogome poje- dnostavljuja proces pretovara. Izgled portalne dizalice

Qd + G c-H h = 0, odakleje//;

Slika 46. - Portalna dizalica

70

Radne karakteristike portalnih dizalica za pretovar rastresi- tog materijala su:

- nosivost 50-170 kN (15-50 kN za komadne terete),- dohvat kuka 6-30 m,- brzina okretanja kraka strele 1,5-2 m/min- brzina dizanja tereta 50-120 m/min (60-80 m/min za

komadne terete),- brzina kretanja rama 20-60 m/min.

7.3.3. OPREMA ZA USKLADIŠTENJE IISKLADIŠTENJE RASUTIH TERETA

Konstrukcija sredstava za uskladištenje i iskladištenje rasutog materijala je veoma specifična. Ta sredstva su specijalizovana obično za pojedine vrste rasutog materijala, tako da se ta sredstva ne mogu kupiti na tržištu, već se kao projekti realizuju za svaku konkretnu situaciju. Razlika u procesima uskladištenja i iskladi- štenja, kao i mogućnost izvršavanja ove dve operacije specijali- zovanim kombinovanim uređajima dovela su da se ova grupa sredstava raščlani na dve podgrupe:

\ .i- sredstva za uskladištenje rasutog materiJala i

- sredstva za iskladištenje rasutog materijala.Sredstva za uskladištenje rasutog materijala tehnološke zahteve

obavljaju tako što rasuti materijal dovode do tačke neposredno iznad prostora na koji je potrebno izvršiti uskladištenje i nasi- paju ga kako bi stvorili odgovarajući slog. Ova operacija se izvodi u tri faze. U prvoj fazi se rasuti materijal iz zone u kojoj je nad njim izvršena neka druga operacija prevodi do zone u kojoj se vrši skladištenje obično trakastim transporterom. U drugoj fazi se ra- suti materijal podiže da bi se podigao na visinu sa koje se može izvršiti njegovo nasipanje na slog. Ukoliko ova faza nije povezana sa narednom, koriste se uobičajena sredstva za vertikalni ili kosi transport rasutih materijala. U trećoj fazi on se prenosi do želje- ne tačke i vrši se nasipanje na slog. Treću fazu procesa uskladi- štenja realizuju specijalizovani uređaji za uskladištenje. Njihov osnovni elementje trakasti transporter koji može biti izveden na više načina:

- fiksno postavljen iznad prostora na kome se vrši uskladi- štenje;

- na uređaju koji obezbeđuje translatorno kretanje transportera duž prostora koji je predviđen za uskladištenje i

71

- na uređaju koji obezbeđuje radijalno kretanje trake oko jedne tačke koja se nalazi u centru površine namenjene uskladi- štenju.

Kod fiksno postavljenog transportera iznad prostora predvi- đenog za skladištenje rasutog materijala, a u zavisnosti od uređaja korišćenog za istovar materijala sa trake, nasipanje materijala na slog može biti realizovano sa jedne tačke ili sa svih tačaka no dužini trakastog transportera. Praktikuje se da se za istovar materijala sa trake za ostvarivanje kontinualnog nasipanja koriste izbacivač sa bubnjevima i štitni skretač. Ha sl. 47 prikazan

Slika 47. - Izbacivač sabubnjevima

Translatorno kretanje trake duž prostora za skladištenje posti- že se postavljanjem trake na most na ram ili na strelu. Most se koristi u situacijama kada se za skladištenje rasutog materijala koristi objekat sa konstrukcijom pogodnom za postavljanje šina no kojima se kreće most. Njegova konstrukcija je identična konstru- kciji mosne dizalice. Postavljanjem transportera na most stvorena je mogućnost da se nasipanje materijala vrši sa bilo koje tačke na površini određenoj rasponom mosta i dužinom šina pri čemu se materijal istovaruje dvodobošnim izbacivačem.

Postavljanjem trake na ramnu konstrukciju stvara se uređaj koji je funkcionalno jednak onom koji traku nosi na mostu. Ova sredstva se koriste kada se materijal skladišti na otvorenom prostoru tako da ne postoji objekat koji bi 72

strele, pri čemu se ona može translatorno pomerati. Složeniji uređaji obezbeđuju promenu nagiba strele i njeno zaokretanje u hori- zontalnoj ravni za određeni ugao, čime je stvorena mogućnost na- sipanje materijala na veću površinu iČtribližavanje tačke sa Koje se materijal nasipa i tačke na koju se materijal nasipa kako bi se što više smanjilo zaprašivanje okoline. Ha sl. 48 prikazana je traka za odlaganje rasutog materijala postavljena na strelu.

Kod uređaja koji obezbeđuje radijalno kretanje trake, tačke sa kojih se vrši nasipanje materijala raspoređene su na krugu čiji je poluprečnik određen dužinom trake. Traka se kod ovih uređaja postavlja no pravilu na strelu. Pored glavnih delova, kao što su traka i nosač trake, postoje fl pomoćni delovi:

- deo za eliminisanje nasipanja materijala čijim se aktiviranjem omogućava povratak materijala sa trake za nasipanje na traku koja dovozi materijal do uređaja za uskladištenje;

- teleskopski šaht za nasipanje materijala koji povezuje tačku sa koje materijal napušta trakasti transporter i tačku na koju se vrši nasipanje kako bi se obezbedilo što veće smanjenje za- prašivanja okoline;

- deo za regulaciju intenziteta nasipanja materijala na deponiju koji je u obliku malog bunkera i postavljen na mesto sa koga rasuti materijal napušta traku;

- deo za ubrzanje materijala u trenutku njegovog napuštanja trake, koji je u obliku trakastog transportera sa ravnom trakom i znatno većom brzinom kretanja trake.

Sredstva za iskladištenje rasutog materijala kretaće se vrlo slično onima koja se koriste za uskladištenje. Mogu se podeliti na ona koji se kreću translatorno i radijalno. Struktura uređaja može biti u obliku strele, mosta, rama ili portala. Ako je u obliku strele kao kod uređaja za uskladištenje, fiksirana je samo sa jedne strane. Most, ram i portal su konstrukcije

Slika 48. - Traka za odlaganje rasutog materijalapostavljena na strelu

73

Oprema za neposredno zahvatanje rasutog materijala može bi svrstana u dve grupe. Prva grupa je ona koja obezbeđuje cikličn zahvatanje materijala, a druga grupa je ona koja obezbeđuje konti- nualno odvijanje procesa. Uređaji sa cikličnim zahvatom imaju <g osobine dizalica, te ih stoga nećemo posebno razmatrati.

U opremu koja obezbeđuje kontinualno zahvatanje materijala spadaju:

- transporter strugač,

- elevator vedričar,

- rotacioni disk,

- radno kolo sa vedrima i- valjak sa vedrima.Transporter strugač se sastoji od vučnog lanca sa

lopaticama koje omogućavaju povlačenje materijala. Brzina kretanja lanca je relativno mala a iznosi oko 0,6 m/s, obezbeđujući proizvodnost od 180-1800 [m3/h]. Može biti u sastavu mosne, ramne ili portalne konstrukcije, a može biti postavljen i na strelu.

Transporter strugač u sklopu mosne ili ramne konstrukcije napada slog materijala sa njegove čeone strane, pri čemu se koriste uređaji u obliku drljače ili grabulje koji materijal svlače u dohvat strugača postavljenog na nivo podloge.

Transporter strugač dža streli može da napada slog sa bočne ili sa čeone strane.

Ha sl. 49 prikazan je uređaj za iskladištenje rasutog materijala sa transporterom strugačem.

' v.

LSlika 49. - Uređaj za iskladištenje rasutog materijala sa transpor- terom strugačem

Kada se koristi elevator vedričar kao zahvatna naprava, najče- šće se podrazumeva formiranje konstrukcije u obliku mosta ili rama. Vedra koja su pričvršćena za vučni lanac kopaju i podižu74

materijal do trake postavljene na mostu ili ramu koja ga dalje trans- portuje. Ovi uređaji obezbeđuju proizvodnost u granicama od 1000 do 4000 [m3/b].

Sredstva koja materijal zahvataju pomoću rotacionog diska posta- vljaju se o okvir mosne ili ramne konstrukcije. Uređaj za zahvatanje sastoji se od rotacionog diska i radijalno pokretanih ruku koje napadaju slog materijala i nabacuju ga na disk. Rotacijom diska materijal se u obliku slapa nabacuje na trakasti transporter.

Materijal se uređajem u obliku radnog kola sa vedrima veoma često zahvata, jer uređaj može biti postavljen na sve oblike kon- strukcije. Proizvodnost se kreće od 200 do 4000 [m3/h]. Najčešće se . koriste radna kola postavljena na strelu, u čijim se sklopovima nalazi trakasti transporter za dal>i prenos materijala.

Uređaj u obliku valjaka sa vedrima postavlja se u sklopu mosne ili ramne konstrukcije. Valjak svojom dužinom obezbeđuje pokri- vanje čitave površine na kojoj je formiran slog materijala. Vedra postavljena na valjak rotirajući zahvataju materijal i nasipaju ga na traku koja se nalazi unutar valjka.

7.3.4. GRAVITACIONI UREĐAJ

U skladištima se mogu koristiti sredstva sa izraženom trans- portnom funkcijom kontinualnog dejstva za prenos materijala, i to putanjom koja je fiksirana između dve tačke, bilo na istoj bilo različitoj visini. U ova sredstva spadaju klizni kanali, grvitaci- one cevi, spiralne i valjkaste kliznice, jednošinske prenosnice itd.

7.Z.4.1. KLIZNI KANALI

Služe za spuštanje najčešće komadne robe, a moguće je i rastre- site, i to na kraća rastojanja. Kanali se prave od različitih materijala, obično od drveta, plastike, betona, a oblažu se limom da bi se smanjila sila trenja. Mogu biti različitog oblika, od polukružnog, trouglastog, kvadratnog i trapeznog. Kod postavljanja kliznog kanala je najvažnije podešavanje ugla, tj. postavljanje pod takvim uglom da teret ne dobije veliko ubrzanje i ne razbije se na prihvatilištu. Nagib kanala zavisi od oblika tereta, njegove težine i naleganja i obično iznosk 22 - 65°.

75

Q = 3600-A• V• u [t/h] gde je

A - površina poprečnog preseka sloja materijala (m2)

V - brzina spuštanja materijala m/s

u - zapreminska težina t/m3

l G-VZa komadnu robu Q = 3600 [kom/h] gde je

a

G - težina tereta

V - brzina spuštanja

a - rastojanje između dva susedna komada

Slika 50 prikazuje klizne kanale

Slika 50. - Klizni kanali

7.3.4.2. GRAVITACIONE CEVI

Gravitacione cevi takođe mogu biti različitog oblika: okru- glog, kvadratnog itd., a koriste se uglavnom za transportovanje ra- stresitog i sitnozrnastog materijala. Od gravitacionih cevi često se koriste račvaste cevi koje se granaju u dva kraka, tako da isto- vremeno mogu da se pune dve vreće, dva prevozna sredstva.

Sa spoljne strane postoji jedna poluga pomoću koje se zatvara je- dna strana cevi kada se materijal želi usmeriti u jednom smeru. Takođe se koriste i teleskopske cevi, koje se sastoje od više kraćih cevi koje se uvlače jedna u drugu

76

cevi se mogu i savijati tako da se dobije i željeni oblik. Cevi su spojene lancem da se ne bi razdvojile, a nedostatak je što može doći do začepljenja na mestima gde jedna cev ulazi u drugu.

Tehnički kapacitet kod cevi je:

0 = 3600-L-U-u-Č* (t/h)

A - poprečni presek cevi V - brzina

proticanja materijala u - zapreminska

težina materijala Č* - koeficijenat

slaganja materijala u/ - kreće 0,5-2.

Što je materijal bolje složen, to je ^manje.

S l i k a 5 1 . - G r a v i t a - c i o n e c e v i

73.4.3. SPIRALNE KLIZNICE

Spiralne kliznice nisu ništa drugo do klizni kanali posta- vljeni u spiralu. Primenjuju se onda kada zbog nedostatka prostora nije moguće postaviti klizni kanal. Dno kliznog kanala nagnuto je ka unutrašnjoj strani za 10-15° da bi se ublažila centrifugalna sila. Da bi se predmet spuštao niz klizni kanal ugao nagiba mora biti veći od ugla trenja.

r > a

77

Kod dimenzionisanja spiralne kliznice potrebno je izračunati N korak spirale i R poluprečnik spiralne kliznice. Ha sl. 52 prika- zana je spiralna kliznida.

Slika 52. - Spiralna kliznica N se

može izračunati preko tga.

Nt g a = 2xR> M H = 2nRV

Poluprečnik R se može izračunati iz trougla na osnovu Pitago- rine teoreme:

R2={r + s+h) 2 +f-Y<2 J

R = J(r+s+/i) 2 +f £ f

Slika 53. - Valjkasta kliznica

78

7.3.4.4. VALJKASTE KLIZNICE

Valjkaste kliznice se koriste za transport komadne robe sa ravnim površinama. U ovu robu se ubrajaju sanduci, kutije, paketi i sl. Osnovno za ovakav vid transporta je da se kliznica sastoji od ra- ma u koji se postave lako okretni valjci. Koriste se za premeštanje tereta u unutrašnjem transportu, u skladištima i prerađivačkoj industriji. Ugao nagiba valjkastih kliznica je mali i iznosi od 1 do 1,5°. Ha slici 53 data je valjkasta kliznica. Širina transportne staze se određuje prema širini predmeta.

7.3.5. JEDNOŠINSKE PRENOSNICEJednošinske prenosnice su takođe namenjene za

transport mate- rijala i robe no utvrđenoj putanji. Najčešće se koriste za preno- šenje komadnih i sitnozrnastih materijala, u unutrašnjem tran- sportu u skladištima, mehanizovanim i polumehanizovanim, otvo- renim kopovima, na železničkim stanicama i sl. Jednošinska pre- \nosnica ima vrlo jednostavnu konstrukciju i sastoji se od:

1. profilne šine viseće ili podne,

2. kolica koja se kreću no šini,

3. zglobnih lanaca ili užeta koji vuku kolica no šini i

4. vešalice o koje se okači teret.

Ha sl. 54 dat je izgled jednošinske viseće prenosnice.

Slika 54. - Jednošinska viseća prenosnica

79 l

7.3.5.I. JEDNOŠINSKE PRAVOLINIJSKE PRENOSNICE

Slika 55. - Jednošinska pra-volinijska prenosnica

Ove prenosnice mogu biti podne i viseće. Primenjuju se u skla- dištima i proizvodnoj industriji. Sl. 55 predstavlja jednošinsku ' pravolinijsku prenosnicu.

Ha slici 56 prikazano je rešenje jednošinske viseće prenosnice, koja se koristi u proizvodnoj industriji pri premeštanju teških delova za obradu pomoću kolica od jedne do druge mašine.

7.3.5.2. JEDNOŠINSKE KRIVOLINIJSKE PRENOSNICE SA ZATVORENOM PUTANJOM

Ove prenosnice su takođe viseće ili podne, a namenjene su opsluživanju u skladLitima, unutrašnjem transportu, proizvodnoj industriji i sl. Putanja ovih prenosnica je krivolinijska i pode- šena je prema tehnološkom procesu opsluživanja.

Podne povlačne jednošinske krivolinijske prenosnice sa zatvo- renom putanjom upotrebljavaju se za teške terete, kao i onda kada nije potrebno tačno rasporediti teret, koji se prevozi kolicima. Povratni sistem kretanja nije čest, ali

Slika 56. - Viseća prenosnica sa kolicima zapremeštanje teških delova

80

I

tanja čest u skladišnim opsluživanjima. Ha sl. 57 dat je sistem opsluživanja pomoću jedne povlačne jednošinske krivolinijske prenosnice u etažnom skladištu.

Slika 57. - Sistem opsluživanja u etažnom skladištu pomoću jednošinskekrivolinijske prenosnice

7.4. OPREMA KOJA SE KORISTI HA FRONTUPRETOVARA

Sva skladišta danas teže što boljem, jednostavnijem i bržem načinu skladištenja. Da bi se to postiglo, u sklddištima mora da postoji odgovarajuća skladišna oprema.

7.4.1. OPREMA ZA ZAPTIVANJE OTVORA HA FRONTU PRETOVARA

U uslovima kada je održavanje određenih klimatskih uslova u skladištu neophodno i kada se pretovarne operacije obavljaju u n&povoljnim klimatskim uslovima, problem zaptivanja svih otvora na frontu pretovara je od velikog značaja. Zaptivanje se može ostvariti na više načina - postavljanjem zavese na vrata kroz koju transportno sredstvo ulazi i izlazi. Te zavese mogu biti različitog oblika, u vidu traka, u obliku vazdušne zavese, ili u obliku vrata koja se podižu ili se na neki drugi način otvaraju onda kada neko sredstvo treba da prođe kroz njih. Ha sl. 58 prikazuje se zaptivanje na frontu pretovara vratima koja se podižu.

81

Zaptivanje na frontu pretovara može se izvršiti i povezivanjem objekta i transpor- tnih sredstava segmentom u obliku tunela koji počinje od vrata na frontu pretovara, a završava se oslanjanjem na samo transportno sredstvo. Ha sl. 59 dato je zaptivanje otvora na frontu pretovara segmentom u obliku tunela.

Slika 58. - Zaptivanje na frontu pretovara vratima koja se podižu

Uobičajeni oblici na frontu preto-vara dati su na sl. 60.

Slika 59. - Zaptivanje otvora na frontu pretovarasegmentom u obliku tunela

7.5. OPREMA ZA FORMIRANJE I KONSOLIDOVANJE SKLADIŠNE JEDINICE

Za formiranje skladišne jedinice je osnovna primena odgovara- juće opreme. Paletizacija se najčešće obavlja uređajima koji su više ili manje automatizovani i često povezani sa uređajima za pakovanje i konsolidovanje paleta.

Konsolidovanje skladišnih jedinica može da se vrši na više načina, ali se obično rešenja zasnivaju na primeni traka i termo- skupljajućih ili elektrostatičkih folija.82

Slika 60. - Uobičajeni oblici zaptivanja, otvora na frontu pretovara

Proces konsolidovanja pomoću elektrostatičke folije odvija se tako što se traka folije obmota oko prethodno formirane skla- dišne jedinice. Traka se može obmotavati ručno ili primenom određenog uređaja. Uređaj je napravljen tako da na obrtnom postolju rotira skladišnu jedinicu dok se rolna sa folijom automatizovano vodi dole-gore, tako da se što bolje obezbede željeni broj i gustina namotaja. Postoji i drugi tip rešenja, gde paleta miruje a uređaj svojim kretanjem omotava elektrostatičku foliju. Primer konsoli- dovanja palete pomoću elektrostatičke folije dat je na sl. 61.

Konsolidovanje skladišne jedinice može se još vršiti i pomoću termoskupljajuće folije. Ovaj uređaj ima sledeće delove:

- deo za postavljanje folije iznad i ispod skladišne jedinice,

- deo za postavljanje folije oko skladišne jedinice,

- deo za zagrevanje folije,

- deo za hlađenje folije, ako je potrebno.Ovi uređaji mogu da se bitno razlikuju, što zavisi od

oblika folije koja se koristi, a i željenog intenziteta obavljanja ovih operacija.

\

83

7.6. OPREMA ZA SAVJ1AĐIVANJE VISINSKIHRAZLIKA

Utovar i istovar transportnih sredstava u vezi su sa potrebom da se savlada visinska razlika između nivoa poda vozila i nivoa preto- varnog mesta. Ako je nivo fronta pretovara jednak nivou skladišta, prevazilaženje se može ostvariti sredstvima pretovara koja ostva-84

ruju podizanje tereta, ili posebnim uređajima koji zajedno sa tere- tom podižu i sredstvo za utovar.

AKO je front pretovara opremljen rampom, utovarna sredstva se kreću no nivou koji je približno jednak nivou poda tovarnog pro- stora vozila. Ovde je neophodno obezbediti da utovarno sredstvo sa rampe, koja ima fiksnu visinu, pređe u tovarni prostor vozila čija se visina menja u zavisnosti od stepena njegove popunjenosti.

Takođe je potrebno bbezbediti površinu no kojoj će se utovarno sredstvo kretati pri prelasku sa rampe na tovarni prostor. Ha sl. 63 prikazana su rešenja savlađivanja

Slika 63. - Rešenja savlađivanja visinskih razlika

Visinske razlike se mogu savlađivati prelaznicama i platfor- mama. I jedni i drugi objekti ugrađuju se u građevinske elemente fronta pretovara. Ha sl. 64 prikazuje se povezivanje opreme za prevazilaženje visinskih razlika sa elementima fronta pretovara.

Slika 64. - Povezivanje opreme za prevazilaženje visinskih razlikasa elementima fronta pretovara

85

i

Karakteristične razlike kod prelaznica su njihova dužina inačin njihovog podizanja. Ako su prelaznice duže, obezbeđuju savla-davanje većih visinskih razlika. Prelaznice se mogu podići manu-elno, mehaničkim ili hidrauličkim uređajima. Kraće prelaznice seno pravilu podižu i spuštaju manuelno. One mogu biti

Slika 65. - Duža prelaznica Slika 66 - Platforma sa promenljivomvisinom

Dimenzije platformi moraju biti usaglašene i sa karakte- ristikama sredstava za utovar i istovar. Podizanja i spuštanja mogu se obaviti na različite načine primenom hidrauličnih i meha- ničkih uređaja. Ha sl. 65 prikazana je duža prelaznica, a na sl. 66 platforma sa promenljivom visinom.

PITANJA II ZADACI

1. Koja je osnovna uloga regala?2. Nabrojte u objasnite zone koje se javljaju u skladištu?3. Koju su elementi regalie konstrukcije?4. Po kom principu pade protočni regali u koje su im prednosti u nedostaci?5. Objasniti prolazne u pokretne regale.6. Koju je značaj viljuškara kod džretovarno-transportnih radova?7. Opiigite hibridne konstrukcije viljuškara u viljuškare sa težištem tereta u

njegovoj bazi.8. Objasnite značaj dizalica u realizaciji skladišnih procesa.9. Navedite razlike između mosnih u ramnih dizalica.

10. Kada se primenjuju klizni kanali, a Kada spiralne kliznice?11. Koja se oprema koristi na frontu pretovara?12. Objasnite proces KoucoAudoeatba pomoću elektrostatičke folije.13. Koja se oprema koristi za cavladavanje visinskih razlika?

86